diff --git a/JDJ.LSR/JDJ.LSR.xml b/JDJ.LSR/JDJ.LSR.xml new file mode 100644 index 0000000..d0908c2 --- /dev/null +++ b/JDJ.LSR/JDJ.LSR.xml @@ -0,0 +1,70358 @@ + + + + + + + + Title + + +

Publication Information

+ + +

Information about the source

+ + + + + + +† murrha (murra), ae, f. (μύῤῥα), минерал (Flusspath) од којега се правило скупоцено посуђе. + + +ā (пред консонантима), ăb (пред вокалима, пред h а и консонантима), abs (ретко, н. пр. abs te), praep. с abl. (ἀπό), од: venire a theatro, доћи од позоришта (кад ко није био у позоришту); a nobis, од наше куће; Caesar a Gergovia discessit, Цезар је одступио од Герговије (не бивши у њој), дигао је опсаду: abesse, distare a loco, бити далеко од места; mille passus ab urbe хиљаду корачаја од града; differre ab aliquo, разликовати се од некога, нечега; tertius ab illo, трећи за њим; ab re est, бескорисно је; non ab re est није бескорисно; legati ab Alexandro, посланици Александрови; est a Graecis, пореклом је Грк; Zeno et qui ab eo sunt Зенон и његови ученици, његове присталице; a dextro cornu, на десном крилу; castra munita non erant a porta decumana стан не беше утврђен на оној страни где беху стражња врата; a fronte, a tergo, спред, одстраг; a dextra, a sinistra, здесна, слева; ab oriente на исток; a summo, ab infimo одозго, одоздо; a latere, с бока; tubae cornuaque ab Romanis cecinerant с римске стране; stare, pugnare ab aliquo бити на нечијој страни, борити се за некога; hoc est a me ово иде мени у прилог; facere aliquid ab aliquo, чинити нешто у нечију корист; a puero, a pueritia од детињства; a mane ad noctem usque од јутра до мрака; ab re divina одмах после цркве; — код пасивних глагола, н. пр. interfici ab aliquo бити убијен од некога; и код интранзитивних глагола, који имају слично значење, н. пр. cadere, mori ab aliquo пасти, погинути од некога; а и код других речи, н. пр. plaga ab amico рана од пријатеља: niger a radiis solis поцрнео од сунца; a e dare дати од свога новца; a Dicaearcho transtuli, превео сам из Диксарха; inops ab amicis оскудан у пријатељима; paratus ab omni re свачим снабдевен; laborare a re frumentaria оскудевати у храни; *nihil est ab omni parte beatum; — servus a manu писар; servus a pedibus слуга за трчкарање; a rationibus рачуновођа; a thesauris благајник; a libellis, који прима молбе; erat ei ab epistolis беше му тајник; solvere ab aliquo, платити упутницом на неког другог; legare pecuniam a filio завештати некоме новце, али син да исплати завештање. + + +A, a, у с краћивању 1) = име Aulus. 2) A. U. C. = anno urbis conditae. 3) a. u. c. = ab urbe condita. 4) a. d. = ante diem (a. d. V. Kal. Apr. = ante diem quintum Calendas Apriles, 28 марта). + + +ăbăcus, i, m. (ἄβαζ), 1) сто за смештање крчага с уљем или вином. 2) парадни сто, на ком се држало скупоцено посуђе. 3) даска за игру или за рачун, подељена на четвороугаона поља. 4) горња плоча на глави стуба. + + +ăbălĭēnātĭo, ōnis, f. (abalieno) отуђивање, уступање, продавање. + + +ăbălĭēno 1. отуђити, отуђивати, 1) судски уступити, на другога пренети. 2) уклонити, раставити, удаљити: uxorem a viro; abalienatus jure civium лишен грађанског права. 3) отуђити, одвратити, одметнути: aliquem ab aliquo; alicujus animum, voluntatem ab aliquo; totam Africam abalienarunt. 4) клонути, утрнути: abalienata morbis membra. + + +Abās (ă) antis, m. (Ἄβας), Абанат, краљ у Аргу, отац Акризијев, дед Данајин и Аталантин, прадед Персејев. Отуда а) *Abantēus (ă), a, um (Ἀβάντειος), adj. Абантов; б) *Abantĭădĕs (ă), ae, m. (Ἄβαντιάδες) patron. син или потомак Абантов. + + +ăbăvĭa, ae, f. = avi avia, дедова баба, прапрабаба. + + +ăbăvus, i, m. avi avus дедов дед, прапрадед, праот један од предака. + + +Abdĕra, ōrum, n, pl. (Ἄβδηρα, τά), *†Abdēra, ae, f. варош у Тракији, на злу гласу због својих тупоглавих становника, у њој се родише Протагора и Демокрит. Отуда Abdērītēs, ae, m. (Ἀβδηρείτης), Абдеранин. + + +abdĭcātĭo, ōnis, f. (abdico) одрицање, отказивање, оставка на службу: abd. dictaturae; — одгнање (жене, деце). + + +abdĭco1 1. одрећи се кога или чега, а) дати оставку: abdicare se dictatura или abd. dictaturam; б) отиснути кога од себе: abd. filium patrem не признати кога за оца. + + +abdīco2, dixi, dictum, 3. одобрити (у аугурском говору о неповољном предсказивању): aves abdicunt rem. + + +abdĭtē, adv. (abditus) сакривено. + + +abdĭtus, a, um adj. (part. од abdo), сакривен, удаљен vis abdita quaedam; res abditae et obscurae; *abditrerum скривене ствари; abditus carcere стављен под затвор. + + +abdo, dĭdi, dĭtum 3. уклонити, повући, сакрити: abdere carros in silvas уклонити кола у шуму; abdere sorus повући се у поље; cultrum sub veste abditum habere имати скривен нож под хаљином; *argentum abditum terris; abdere se literis или in literas, заринути се у књиге; abdere aliquen in insulam прогнати некога на острво. + + +abdōmen, ĭnis, n. трбух, бураг, као седиште грубе ниже чувствености, особито прождрљивости: manebat insaturabile abdomen; natus abdomini suo. + + +abdūco, duxi, ductum 3. 1) одвести, одводити: aliquem de foro; exercitum Romam; отети, отимати: abducere filiam ab aliquo; abd. aliquem sibi convivam повести кога са собом као госта. 2) trop. а) одвратити некога од нечега: abd. aliquem ab officio; animum a sollicitudine; abd. se ab omni cura reipublicae повући се од; abd. se ab angoribus избити себи из главе; б) навести некога да се одметне: abd. legiones, servos ab aliquo; в) понизити: abd. artem ad mercedem et quaestum; г) abd. aliquem ad nequitiam навести некога на неваљалство. + + +Abella (ă), ae, f. варош у Кампанији. + + +ăbĕo, ĭi (ретко īvi), ĭtum, 4. отићи, одлазити: abire domo, urbe, de provincia; sol abiit сунце је село; abi quaerere иди па потражи; abire e vita умрети; abi in malam rem иди к врагу; abire magistratu оставити службу; abire ab incepto оканити се намере; abire a jure повредити право; haec non possunt sic abire не може на том проћи; pretium abit, цена пада; redeo illuc unde abii враћам се (у говору) онамо где сам започео; res in diem abiit ствар је одгођена; res abit a consilio ad vires разборитост престаје, а телесна снага решава; *abire in somnum заспати; *= претворити се у нешто in villos abeunt vestes. + + +ăbĕquĭto, 1. одјахати. + + +ăberrātĭo, ōnis, f. (aberro), заблуђење; trop. отрести се од неке неповољности: a dolore; a molestiis. + + +ăberro, 1. 1) заићи, залутати: a patre; naves ex agmine. 2) trop. а) удаљити се, застранити; a proposito; a regula; oratio aberrat ab eo quod propositum est; oratio aberrat ad alia, удаљује се од ствари; aberrare verbo не погодити праву реч; б) одвратити мисли од нечега што је неповољно: nihil equidein levor sed tamen aberro. + + +abfŏre в. absum. + + +abfŏrem в. absum. + + +Acbărus (Abgărus или Agbărus), i. m., име владалаца Осројенске државе у Месопотамији, са престоницом Едесом, Tac. ann. + + +ăbhinc, adv. одавде, од сада (унатраг): aufer abhinc lacrimas; abhinc annos или annis sex пре шест година. + + +abhorrĕo, rui, — 2. 1) грозити се, гнушати се од кога или чега: a re aliqua; aliquem. 2) а) о особама: не бити на нешто расположен, не имати воље на нешто: abh. a nuptiis; abh. a scribendo. б) о стварима: разликовати се од нечега, не слагати се с нечим, противити се нечему: temeritas tanta, ut non procul abhorreat ab insania; oratio haec abhorret a persona hominis gravissimi; може и са dat.: mos abhorrens huic tam pacatae profectioni; orationes inter se abhorrentes; lacrimae abhorrentes сузе у невреме. + + +ăbĭcĭo в. abjicio. + + +abiecte в. abjecte. + + +abiectio в. abjectio. + + +abiectus в. abjectus. + + +ăbĭēgnus (код песника и abjegnus, тросложна реч), adj. јелов, чамов: hastile abiegnum. + + +ăbĭēs, ĕtis, f. 1) јела, чам. 2) све што је од јеловине начињено: лађа, копље, ражањ, дашчица за писање. Код песника и ābjēs двосложно, ābjĕte тросложно. + + +ăbĭgo, ēgi, actum, 3. (ab и ago) одагнати, отерати: praedam, наиме робећи отерати pecus; abigere partum побацити (с намером); trop. abigere curas; *nox abacta ноћ при крају. + + +ăbĭtĭo, ōnis, f. (abeo) одлажење, полажење. + + +ăbĭtus, ūs, m. (abeo) одлазак, пролаз, излаз: abitus sepire затворити излазе. + + +abiudico в. abjudico. + + +abiungo в. abjungo. + + +abiuro в. abjuro. + + +abjectē, adv. са comp. (abjectus) 1) малодушно: nec abjecte casum tuli. 2) о рођењу abjecte natus нискога порекла. + + +abjectĭo, ōnis, f. (abjicio), одбацивање: abjectio animi, малодушност. + + +abjectus, adj. с comp. и sup. (part. од abjicio), 1) одбачен, одвргнут, сваљен = малодушан: animus. 2) низак (о роду): familia abjecta. 3) немаран, без полета (о говору): oratio humilis et abjecta; senarii abjecti. 4) подал, за презирање: nihil abjectum cogitare. + + +abjĭcĭo, jĕci, jectum, 3. (ab и jacio), 1) одбацити што од себе: scutum, insigne regium de capite suo; trop. а) нешто немарно радити: abjicere versum стих немарно исказати; б) испод цене продати: agros; abjicere salutem pro aliquo безобзирно се жртвовати за некога; в) напустити нешто, оканити се нечега: curam; speni; timorem; consilium; abj. alicujus rei memoriam нешто заборавити; abj. aliquem не заузимати се више за некога. — 2) збацити; доле бацити: tela ex vallo; se ex muro in mare; abj. se ad pedes alicujus или alicui; trop. а) понизити нешто: natura quum ceteras animantes abjecisset ad pastum, solum hominem erexit; б) ослабити нешто: abj. auctoritatem senatus; в) abjicere se понизити се, одрећи се частољубља и самосталности; г) abj. se или abj. animum пасти у малодушност. + + +abjūdĭco 1. некоме нешто не досудити, одрећи му право на нешто: abj. aliquid ab aliquo; abj. sibi libertatem, лишити се слободе; trop. и у шали: abj. se a vita, не хтети дуже живети. + + +abjungo, junxi, junctum, 3. *отпрегнути: juvencum; trop. оделити, одвојити: aliquem; se a re aliqua. + + +abjūro 1. одрицати заклетвом, не признавати дуг или кривицу: pecuniam; creditum. + + +ablātīvus, i. m. (тј. casus) шести падеж у граматици. + + +ablātus в. aufero. + + +ablēgātĭo, ōnis, f. (ablego) одашиљање, удаљивање, уклањање (некога). + + +ablēgo 1. одаслати, одашиљати, удаљити, удаљивати, уклонити, уклањати (некога да га се опростимо): aliquem procul ab Italia. + + +ablĭgūrĭo (или ablĭgurrĭo) 4. потрошити на јела, посластице: patria bona; — полизати. + + +ablĭgūrĭo (или ablĭgurrĭo) 4. потрошити на јела, посластице: patria bona; — полизати. + + +ablŏco 1. дати под најам. + + +ablūdo —, — 3. = (᾽απᾴδειν), одударати, не приликовати: *haec a te non multum abludit imago ова слика доста ти приликује. + + +ablŭo, lŭi, lūtum (lŭĭtūrus) 3. опрати, испрати, исплакнути: pedes alicujus; vulnera; maculas e veste; *sitim гасити жеђ). + + +abnĕgo 1. одрицати, порећи, одбити: alicui aliquid; abnegare depositum; *nec se comitem abnegat готова је да те прати. + + +abnĕpos, ōtis, m. = avi nepos прапраунук. + + +abneptis, is, f. = avi neptis, прапраунука. + + +Abnŏba, ae, m. онај део Шварцвалда где извире Дунав. + + +abnormis, e, adj. (ab и norma) неправилан: *abnormis sapiens мудрац који не пристаје ни уз једну филозофску школу. + + +abnŭo, nŭi, — (nŭĭtūrus) 3. од ab и [nuo], одрицати, одбијати (махањем главе или руке, мигом очију): alicui aliquid; abnuere pacem; certamen; pugnam, не хтети се бити; linguam Romanam не хтети римски говорити; — ређе са alicui de: neque illi senatus de ullo negotio abnuere audebat; — са inf. nec abnuebant melioribus parere; — са acc. c. inf. nec abnuitur ita fuisse; — spes abnuit не надам се; locus abnuit impetum место није удесно за нападај. + + +abnūto 1. (предкл.) што и abnuo, само јаче. + + +ăbŏleo, ēvi, ĭtum 2. (ab и alo) уништити, истребити, утаманити: abolere monumenta; testamentum; memoriam забораву предати; dedecus armis оружјем срамоту изгладити; alicui magistratum некоме службу насвагда одузети; legem закон укинути. + + +ăbŏlesco, ēvi, — 3. (ab и alesco) проћи, нестати, (мало помало): memoria abolevit; *non abolescet gratia facti. + + +†ăbŏlĭtĭo, ōnis, f. (aboleo), уништење, укидање: legis. facti, помиловање, амнестија; то исто значи и сама реч abolitio. + + +ăbolla, ae, f. (ἀναβολά од ἀναβάλλω) огртач, кабаница, плашт. + + +ăbōmĭnor depon. 1. (предкл. и abomino 1) желети да нас обиђе неко зло које нам прети: quod abominor, не дај боже; отуда и мрзити, гнушати се: aliquid; abominandus гнушања вредан. + + +Abŏrīgĭnes (ă, um, m. pl. (ab и origo), Аборигини, праоци Латина; nom. appell. = староседеоци. + + +ăbŏrĭor, ortus sum, depon. 4. проћи, заћи, пометнути. + + +ăbortĭo, ōnis, f. (aborior), пометање, превремени порођај. + + +ăbortīvus, adj. (aborior): filius недоношче. + + +ăbortus, ūs, m. (aborior), прерани порођај: abortum facere пометнути. + + +abrādo, rāsi, rāsum, 3. згрепсти, састругати, обријати: barbam; supercilia; — trop. отчупати од некога, закинути га: aliquid ab aliquo; aliquid bonis alicujus. + + +abrĭpĭo, rĭpŭi, reptum, 3. (ab и rapio) отргнути, отети одвући: aliquem de convivio in vincula; in servitutem; se abripere, измаћи, утећи; abripere aliquem, отети; abr. filium a similitudine patris учинити да син не буде налик на оца. + + +abrŏgātĭo, ōnis, f. (abrogo), укидање: legis. + + +abrŏgo 1. term. t. 1) са претходним питањем и одлуком народа, а) укинути: legem; plebiscitum; б) одузети некоме јавну службу: abr. alicui imperium; magistratum; 2) уопште нешто од некога отети: abr. fidem alicui, кредит; *abr. nimium scriptis побијати списима вредност. + + +abrōtŏnum, i, n., ређе abrōtŏnus, i, m. (ἀβρότονον) мирисава трава, употребљавала се као лек (Artemisia abrotonum L., божје дрвце, Stabwurz). + + +abrumpo, rūpi, ruptum 3. 1) дерати, отргнути, одбити, одвалити: vincula; pontem; abr. venas отворити жиле; *ingeminant abruptis nubibus ignes из облака раздераних засевају муње. 2) trop. нешто брзо свршити, прекинути: vitam или fata убити се; sermonem; fidem вером преврнути. + + +abruptē, adv. (abrumpo) откинуто, напречац, напрасно, пренагљено. + + +abruptĭo, ōnis, f. (abrumpo), откидање, прекид: abr. matrimonii развод брака. + + +abruptus, adj. с comp. и sup. (abrumpo) 1) стрм, стрменит, врлетан: locus; saxa; *in abruptum у бездан, понор, провалу. 2) trop. а) abr. contumacia преко јогунство; б) abr. procellae жестоке буре; в) abr. genus sermonis, кратак, прек говор. + + +abscēdo, cessi, cessum 3. 1) одлазити, отићи, уклонити се, удаљити се: a curia; e foro; ira, morbus abscedit престаје. 2) trop. abscedere ab incepto одустати од намере; munere abscedere дати оставку; urbes regno abscesserunt вароши су за државу изгубљене (одметнуле се). + + +abscessĭo, ōnis, f. (abscedo) одлажење, одлазак, одступање. + + +abscessus, ūs, m. (abscedo), одлазак, одступ: continuus abscessus одсуство; absc. solis о сунцу кад се одмиче на југ (овоме противно accessus); у медицини term. t. чир, загнојени оток. + + +abscīdo, cīdi, cīsurn 3. (abs и caedo) одрезати, одсећи, одрубити (сп. abscindo): caput; dextram; trop. spes abscisa уништена нада. + + +abscindo, scĭdi, scissun 3. откинути, отчупати (сп. abscido): tunicam а pectore; comas; *nequidquam deus abscidit prudens Oceano dissociabili terras, узалуд је раставио земље; absc. venas расећи жиле. + + +abscīsus, adj. с comp. (abscido) управо одсечен; о месту стрм, стрменит: saxum; о говору испрекидан: absc. responsuin опор одговор. + + +abscondĭtē adv. (absconditus), 1) сакривено. 2) дубокосмислено. + + +abscondo, condi (ређе condĭdi), condĭtum (некл. consum) 3. (abs и condo) крити, сакрити, сакривати (сп. abdo, condo итд.): abs. aurum; gladios; fugam, притајити бекство; fumus abscondit coelum покрива; sol absconditur залази; *Phaeacum abscondimus arces губе нам се из очију. + + +absens, entis, adj. (управо part. од absum) одсутан, неприсутан: me absente у мом одсуству. + + +absentĭa, ae, f. (absum), одсутност, одсуство. + + +absĭmĭlis, e, adj. неналичан, несличан: alicui. + + +absinthĭam, ii, n. (ἀψινθιον), пелен (Artemisia absinthium Linn., Wermut). + + +absis, (apsis), īdis, acc. īda, f. (ἀψις), апсида 1) лук у кружној или елиптичној линији. 2) путања којом се планете на небу крећу. 3) округлина на зградама н. пр. на олтарској страни наших цркава. 4) наплатак на точку. + + +absiso, stĭti, —, 3. одступити, удаљити се: abs. ab signis. или signis: *ab ore scintillae absistunt одскачу варнице; — одустати од чега, престати: īncepto; obsidione; sequendo; spe; ne ingratis quidem bene facere absistam. + + +absŏlūtē, adv. (absolutus), потпуно, савршено, безусловно. + + +absŏlūtĭo, ōnis, f. (absolvo), 1) опроштење: majestatis увреде величанства. 2) савршенство. + + +absŏlūtus adj. ca comp. и sup. (part. од absolvo) 1) савршен, потпун, довршен. 2) безуслован, неограничен: necessitudo. + + +absolvo, solvi, sōlūtum, 3. 1) одрешити, решити, ослободити кога од чега: aliquem curā. 2) код суда за невина прогласити: bis Catilina absolutus; обично са gen.: injuriarum; capitis; culpae; ређе са praep. de и abl.: de praevaricatione. 3) отправити кога: te brevi absolvam. 4) у приповедању: de Catilinae conjuratione paucis absolvam мало ћу причати о завери. 5) повериоца исплатити, намирити. 6) нешто свршити, довршити. + + +absōnus adj. 1) злозвучан, неповољнога звука или гласа: sunt quidam ita voce absoni, ut etc. неки имају тако злозвучан, неповољан глас. 2) trop. нескладан, несложан, неприкладан: nihil absonum fidei divinae originis fuit, све се слагало са вером о нечему: *si dicentis erunt fortunis absona dicta. + + +absorbĕo, bŭi (ретко psi) — 2. гутати, прогутати, сркати: Oceanus absorbet tot res; aestus gloriae eum absorbet, заноси га бујица славе. + + +absp- в. asp-. + + +absque, praep. с abl. 1) далеко од: absque omnibus profanis. 2) у условним реченицама: absque me esset да није мене. 3) осим, са изузетком: absque me, осим мене. 4) без: absque argumento, Cic. Att. 1. 19; absque sententia против своје воље. + + +abstēmĭus, adj. (abs и [temum], откуда и temetum и temulentus), трезан, који не пије спиритуозна пића: abstemius vini; *vina fugit gaudetque meris abstemius undis, Ov. + + +abstergĕo, tersi, tersum 2. 1) обрисати, убрисати, отрти, утрти: labellum; vulnera; sudorem; cruorem; lacrimas. — 2) отрести се нечега непријатнога: alicui dolorem; molestias. + + +absterrĕo, terrŭi, terrĭtum, 2. 1) расплашити, устрашити, одгонити: anseres de frumento; *canem a corio. 2) страхом уздржати, одвратити: aliquem bello; *teneros animos aliena opprobria saepe deterrent vitiis. + + +abstĭnens, entis, adj. с comp. и sup. (abstineo), уздржљив, несебичан: pecuniae, alieni, не грамзи за новцем, за туђим; manus, oculi abstinentes. + + +abstĭnenter, adv. (abstinens), уздржљиво, необично. + + +abstĭnentĭa, ae, f. (abstinens) уздржљивост, несебичност: rei alicujus; — уздржавање од јела, пост. + + +abstĭnĕo, tĭnŭi, tentum, 2. (abs и teneo) задржавати, повраћати: militem a praeda; manus et oculos a rebus alienis; manus a se abstinere не убити себе; se aliqua re abstinere уздржавати се од чега: cum Atticus biduum cibo se abstinuisset, febris discessit; Pythagoraei faba abstinent после одрицања са quin или quo minus: aegre abstinent, quin castra oppugnent једва се могу задржати да не ударе на став. + + +absto, —, — 1. стајати подаље, longius. + + +abstrăho, traxi, tractum, 3. 1) одвлачити, одвући, отргнути кога од чега: naves a portu; aliquem in servitutem; de matris complexu; e sinu patriae. 2) trop. abstr. aliquem a bono in pravum, навести некога с добра на зло; se a sollicitudine отрести се бриге; a rebus gerendis senectus abstrahit. + + +abstrūdo, trūsi, trūsum, 3. отурити, отиснути; сакрити, уклонити: se in silvam; *semina flammae abstrusa in silicis venis; tristitiam; maetum. + + +abstrūsus, adj. са comp. (part. од abstrudo), сакривен: abstrusus animi dolor; затворен, тајан, мрачан: homo abstrusus et occultissima dissimulans; — тешко постижан: disputatio paulo abstrusior коју треба мало дубље испитати. + + +absum, abfŭi или āfŭi, abesse (има и abfŏrem или āfŏrem; abfŏre или āfŏre; abfŭtūrus или āfŭtūrus) 1) одсуствовати, не бити ту: a domo; ab и ex urbe; et domo absum et foro; aberat Athenis; — trop. abesse alicui, не бити коме од користи, не помагати му; mihi multa absunt много ми шта недостаје. 2) удаљен бити: Zama quinque dierum iter (или itinere) a Carthagine abest; Ariovisti copiae a Romanis quattuor et viginti milibus passuum aberant; mors a senectute non multum abest; ille longe aberit, ut credat он неће тако лако веровати. — 3) као безлични глагол: haud multum, neque multum, non longe, paulum (али не parum), minimum и nihil abest, quin ... н, пр. neque multum abfuit, quin castris expellerentur умало што нису били из стана истерати. — Овамо иде и tantum abest, ut ... ut н. пр. tantum abest ab eo, ut malum mors sit, ut verear, ne homini sit bonum aliud potius не само да смрт није никакво зло, него се бојим да човек (осим ње) и нема другог већег добра. — Место другога ut често долази индикативна реченица: tantum abfuit, ut inflammares nostros animos, somnum isto loco vix tenebamus не само да нас ниси распалио, умало не задремасмо. 4) опроштен бити од какве неповољности: a culpa; a reprehensione; abesse molestiis. 5) не учествовати у чему: a bello; a periculis; a consilio fugiendi; absum ab istis studiis не бавим се с нечим. 6) разликовати се: homo abest natura ferarum. 7) †absit! не дај боже. + + +absūmēdo, ĭnis, f. (absumo). трошење, потрошак: quanta sumini absumedo, Plaut. capt. 4, 904. + + +absūmo, sumpsi, sumptum, 3. одузети 1) о стварима = потрошити: vinum; pecuniam; res paternas; tempus, провести. 2) о стварима уништити: incendium absumit domum; morbus absumit vires сатире; о особама убити: absumi veneno; absumpti sumus пропали смо. + + +absurdē, adv. с †comp. и †sup. (absurdus) 1) злозвучно: canere певати. 2) нескладно, неприлично, неразложно. + + +absurdus, adj. с comp. и sup. 1) злозвучан: vox; sonus. 2) trop. нескладан, неприличан, неразложан, бесмислен, неразборит, будаласт, неспособан: homo; ratio; lacrimae; adulatio; bene dicere non absurdum est; ingenium haud absurdum, није рђаве главе. — Са другим супином: cognitu non absurda, Tac. + + +Absyrtus, i, m. (Ἄψυρτος), Апсирто, брат Медејин, кога је она бежећи с Јазоном убила и комађе његовог тела поразбацала да тиме заустави свога оца Ејета, колхидскога краља, који је за њом пошао у потеру. + + +ăbundans, tis, adj. с comp. и sup. (part. од abundo), обилан, обилат, изобилан, богат: abundans pecunia; multitudo; coena; homo abundans omnium rerum или abundans ingenio, copiā rerum. + + +ăbundanter, adv. с comp. и †sup (abundans), обилно, обилато, о говору опширно. + + +ăbundantĭa, ae, f. (abundans) изобиље, богатство. + + +ăbundē, adv. (abundus). обилато, излишно, више него довољно: abunde ei satisfactum est; abunde frumenti est. + + +ăbundo, (ab и undo), 1. излити (о води): amnis, aqua abundat;— имати у изобиљу, бити богат: abundare divitiis; pectus abundat laetitiă срце је препуно радости; — кад има чега изобилно: omnia abundant; pecunia abundat; herbae abundant de terra бујно ничу. + + +ăbūsĭo, ōnis, f. (abutor), употреба какве речи не у правом смислу, rhet. fig. κατάχρησις. + + +*†ăbusque, praep. с abl., тја од: Oceano abusque; Tiberio abusque; abusque mane ad vesperam. + + +ăbūsus, ūs, m. (abutor), трошење, потрошак, злоупотреба. + + +ăbūtor, ūsus sum, 3. dep. 1) трошити, хабати, харчити с abl.: abuti divitiis; omni tempore; abuti libero mendacio лагати на сва уста. 2) злоупотребити: abuti legibus ad quaestum; quousque tandem abutēre, Catilina, patientiā nostrā? + + +Abȳdus (ă), i, f. (Ἄβυδός) Абид, варош у малој Азији на Хелеспонту према Сесту у Европи. Од овога је Abydēnus (ă) adj. (Ἀβυδηνός), абидски. + + +ăc в. atque. + + +Acădēmīa (ă), ae, f. (Ἀκαδήμεια), академија, гај посвећен хероју Академу, око шест стадија (600 хвати = 1110 метара) северозападно од Атине где је учио Платон. Стога је ово име дато и Платоновој науци и секти. Цицерон као Платоновац овако је прозвао неко слично место на свом Тускулану, а и свој миљак у Кампанији близу Путеола где је писао своје дело Academica. Отуда Acădēmĭci (ă), ōrum, m. академици, присталице науке Платонове. + + +Acădēmĭcus (ă), adj. (Ἀκαδημικός) академијски: quaestio, испитивање о академијској филозофији. + + +Acădēmus (ă), i, m. (Ἀκάδημος), Академ, грчки херој; в. Academia. + + +ăcălanthis, ĭdis, f. (ἀκαλανθίς), птица чешљуга, Stieglitz. + + +Acămās (ă), antis, m. (Ἀκάμος), Акаманат, син Тезејев и Федрин. + + +ăcanthis, ĭdis, f. (ἀκανθίς) в. acalanthis. + + +ăcanthus, i, m. (ἄκανθος, ό и ή), 1) нека биљка, медвеђа шапа, Acanthus mollis Linn., Bärenklau. 2) бодљикасто, увек зелено дрво у Египту, акација Mimosa nilotica Linn., aegypt. Schotendorn. + + +Acanthus (ă), i, f. (Ἄκαντος), приморски град на источном крају македонског полуострва Халкидике. + + +Acarnān (ă), ānis, m. (Ἀκαρνάν), Акарнанац, човек из Акарнаније; plur. Acarnānēs (ă), um (Ακαρνᾶνες). + + +Acarnānĭa (ă), ae, f. (Ἀκαρνανία), грчка земља између Етолије и Епира. + + +Acastus (ă), i, m. (Ἄκαστος) Акаст, син тесалскога краља Пелије, брат Алкестин. + + +Acbărus (Abgărus или Agbărus), i. m., име владалаца Осројенске државе у Месопотамији, са престоницом Едесом, Tac. ann. + + +Acca Lārentĭa, жена пастира Фаустула, која је Ромула и Рема дојила. У њен спомен светковали су Римљани у децембру светковину, Larentalia или Accalia. + + +accēdo, cessi, cessum, 3. (ad и cedo) приступати, приступити, доћи, приближити се: accedere ad aliquem; ad urbem; Romam; код Салустија и accedere aliquem; accedere in funus alicujus придружити се спроводу; accede propius оди ближе; fama accedit ad nos; accedere ad hastam бити купац на лицитацији; stultitia tibi accessit полудео си; accedere ad rempublicain примити се државне службе; ad vectigalia узети под закуп државне приходе; caussam alicujus примити се нечије парнице; — accedere alicui; sententiae или ad sententiam alicujus пристати уз нечије мишљење; ad condiciones примити услове; animus ei accedit соколи се; pretium accedit agris цена земљи расте. Често долази accedit (или huc, eo accedit) као безличан глагол, а за њим иде читава реченица или са quod с indic, или са ut с conj.: accedit quod patrem plus amo, quam ipse scit; и ad Appii Claudii senectutem accedebat ut caecus esset. + + +accĕlĕrātĭo, ōnis, f. (accelero) ускоравање, убрзавање. + + +accĕlĕro, 1. (adcelero), ускоравати, ускорити, хитети, журити се: iter; oppugnationem; accelera, signifer. + + +accendo, cendi, censum, 3. (ad и [cando], отуда candeo) 1) запалити, упалити, ужећи: urbem; aras, focum запалити огањ на олтару, на огњишту; aurum топити злато; calcem гасити креч; luna accensa radiis solis осветљен. 2) trop. распалити, подбунити, дражити: aliquem contra aliquem; in rabiem; *accendere animos bello; alicui ingentem curam задати; accendere bellum, proelium, seditionem. + + +*accensĕo, censŭi, censum, 2. (adcenseo) прибројити, придружити: accenseor illi, придружују ме њој, Ov. met. 15. 546. + + +accensus, i, m. (accenseo), 1) слуга римских чиновника, консула, претора и др.: accensus alicujus или alicui. 2) accensi, ōrum, m. pl. у римској војсци прекобројна чета, састављена из грађана, прибројених петој класи. Ова се чета делила на 15 мањих одељака (vexilla), и стајала је у боју острагу, па су се из ње попуњавале празнине у предњим редовима. + + +acceptĭo, ōnis, f. (accipio) примање. + + +accepto, 1. (intens. од accipio), примати (пред и покл.). + + +acceptor, ōris, rn. (accipio), прималац, који прима, или одобрава (предкл.). + + +acceptrix, īcis, f. (accipio) женска која прима, Plaut. + + +acceptum, i, n. (accipio), приход. in acceptum referre увести у приход. + + +acceptus, adj. с comp. и sup. (part. од accipio), примљен, добро примљен, угодан, повољан: maxime plebi acceptus, љубимац пука: aliquid alicui in acceptum referre; omnia mala uni accepta referemus Antonio на свему злу имамо да захвалимо једино Антонију. + + +accerso в. arcesso. + + +accessĭo, ōnis, f. (accedo), 1) приступање, прилажење: quid tibi ad hasce aedes est accessio? Plaut., шта приступаш овој кући?; accessio morbi напад болести. — 2) множење, напредовање: dignitatis; pecuniae. 3) додавање, додатак: adjungere accessionem aedibus suis дорадити што уз своју кућу; Epirus fuit accessio regno Macedoniae. 4) прирез, намет: accessiones numorum ad singulas decumas намет у новцу на сваки десетак. + + +accessus, ūs, m. (accedo), 1) приступ, примицање: solis accessus et discessus примицање и одмицање сунца; darc (negare) alicui accessum приступ некоме дати (одрећи); aestuum marinorum accessus et recessus плима и осека; bestiis natura dedit accessum ad res salutares, a pestiferis recessum нагон и одвратност. + + +accĭdo1, cĭdi, —, 3. (ad и cado), 1) падати, пасти на што: accidere ad pedes alicujus, genibus alicujus или alicui ad genua, клекнути пред некога; допирати: vox accidit ad hostes; — hoc in te accidit ово се тебе тиче. 2) догодити се, десити се (сп. contingo, evenio): si quid ei ad ersi accidat ако му се што зло деси; facultas ei accidit даје му се прилика. — Долази и безлично accidit са ut и quod: priusquam classis ex portu Piraeeo exiit, accidit, ut una nocte omnes Hermae dejicerentur; opportune acciderat, quod Allobrogum legati de suis rebus Romam venerant. + + +accīdo2, cīdi, cīsum, 3. (ad и caedo) 1) засећи: crines, шишати косу; arborem окресати дрво. 2) умалити, ослабити: accidere opes; res hostium; res accisae рђаво стање. + + +accĭĕo — — 2. (овај облик није посведочен) в. accĭo. + + +accingo, cinxi, cinctum, 3. (adcingo) припасати, опасати: *ensem lateri, accingor ense; — спремати се: miles accinctus, спреман; accingere se или pass. accingi alicui rei или ad или in aliquam rem спреман бити на нешто; accingere! (imperat. pass.), буди спреман!; ira accingi разљутити се, Sen. + + +accĭo, cīvi, cītum, 4. (ad и cio или cieo) дозвати, позвати, призвати: aliquem in regnum, позвати кога на владу, Liv.; mortem accire убити се. + + +accĭpĭo, cēpi, ceptum, 3. (ad и capio), примати: 1) добити, примити кад се онај који прима држи пасивно (сп. nanciscor, adipiscor): accipio epistolam ab ăliquo; accipere pecuniam новац примити = дати се подмитити; vulnera; detrimentum; calamitatem; — чујем, разбирам: quae gerantur, accipies ab illo шта се ради, чућеш од њега; accepimus illud factum esse прича се да је то учињено; — учим, разумем, поимам: celeriter accepit брзо је појмио; haec arte accipi possunt вештином се може научити; — новац примати, отуда је acceptum = примање; referre aliquid acceptum или in acceptum, завести у примање; trop. aliquid alicui acceptum referre захвалити коме на чему. 2) примити кад је прималац активан (сп. excipio, recipio): accipio armatos in arcem; aliquem in amicitiam; accipere aliquem. добити госта; aliquem bene (male) accipere, поступати с ким; — пристати на што: accipere condicionem на услове; judicium, упустити се у парницу; — тумачити: aliquid in bonam (malam) partem (на добро, на зло) тумачити. + + +accītus, ūs, (само у abl. sing. accitu genitoris) m. (accio), позив. + + +Accĭus, ii, m. (Attius), име племена (gens) римског, од ког беху Lucius Accius, драматски писац, рођен 170 пр. Хр. и Titus Accius, говорник, тужилац А. Клујенција, брањеног од Цицерона. acclāmātĭo, ōnis, f. (acclamo), узвикивање, усклик, у знак одобравања или неодобравања. + + +acclāmo 1. (adcl.) узвикивати, усклицавати, одобравајући или не одобравајући: alicui; aliquem liberatorem acclamare узвиком назвати га ослободиоцем. + + +acclāro, (ad-cl.) 1. (застар.), јасно показати. само у аугурској формули: Juppiter pater, uti tu signa nobis adclarassis (= adclaraveris), Liv. + + +*†acclīnis, e, adj. (acclino), наслоњен: arbori уз дрво; — *одан: acclinis falsis animus meliora recusat. + + +acclīno (adcl) 1. (од ad и clino, κλινω), наслањати се, наклоњен бити, нагињати: in aliquem; acclinare se ad caussam senatus потпомагати ствар сената. + + +acclīvis, e, ретко acclivus, adj. (ad и clivus), узбрдан (сп. declivis): locus paulatim ab imo acclivis. + + +acclīvĭtās, ātis, f. (acclivis), узбрдица. + + +*acclīvus в. acclivis. + + +accŏla, ae, m. (ad и colo), сусед: habere accolas Gallos; fluvii accolae, приточице, Tac. + + +accŏlo, cŏlŭi, cultum, 3. (adcolo), становати до чега с accus.: locŭm; viam; fluvius accolitur oppidis, река има вароши у својој близини. + + +accommōdātē, adv. с comp. и sup. (accommodatus), сходно, прикладно: ad naturam accommodatissime vivere. + + +accommŏdātĭo, ōnis, f. (accommodo), удешавање, прилагођавање; обзир, услужност. + + +accommŏdātus, adj. с comp. и sup. (part. од accommodo) сходан, удешен, прикладан: oratio accommodata ad persuadendum; — lex accommodata temporibus. + + +accommŏdo, 1. (adcommodo), 1) ставити или метнути што на што да се подудара: accommodare sibi coronam ad caput метнути венац на главу; gladium dextrae узети мач у руку; ensem lateri припасати. 2) удесити, прилагодити што: accommodo consilium meum ad tuum; oratio accommodanda est auribus (dat.) auditorum; se ad alicujus nutum accommodare, владати се по чијем миру; accommodare se alicui с неким се упустити; acc. se alicui rei с нечим се занимати. + + +*accommŏdus, adj. (ad и commodus), прикладан: frandi варалица. + + +accongĕro, gessi, gestum, 3. (ad и congero), доприносити, гомилати: dona alicui. + + +accpĭter, tris, m. јастреб, соко, уопште грабљива тица. + + +accrēdo, dĭdi, dĭtum, 3. (adcredo), веровати, поверовати: aliquid alicui. + + +accresco, crēvi, crētum, 3. (adcresco), дорасти, прирасти, нарасти: puer; flumen; nova negotia accrescunt veteribus. + + +accrētĭo, ōnis, f. (accresco), растење: accretio et deminutio luminis месечине. Cic. Tusc. I. 28, 68. + + +accŭbĭtĭo, ōnis, f. (accumbo) легање: accubitio epularis amicorum легање за сто с пријатељима. + + +accŭbo, cŭbŭi, cŭbĭtum, 2. (ad и cubo), лежати до кога или чега: theatrum monti accubat; — лежати за столом: accuba, лези за сто; accubare apud aliquem бити гост. + + +accumbo, cŭbŭi, cŭbĭtum, 3. (ad и [cumbo] cubo), лећи, лежати: in via; — лећи за сто: accumbere in convi io alicu jus. Римљани нису јели за столом седећи, него лежећи; — лећи с ким: accumbere aliquem или alicui. + + +accŭmŭlātē, adv. са sup. (accumulatus), нагомилано, обилно. + + +accŭmŭlātor, ōris, m. (accumulo) који гомила: opum, Tac. ann. 3, 30. + + +accŭmŭlo, 1. (ad и cumulo) гомилати, нагомилавати: venti accumulant arenam; accumulare caedem caedi, убиство на убиство; aliquem donis обилно даривати. + + +accūrātē, adv. с comp. и sup. (accuratus), брижљиво, тачно, смотрено. + + +accūrātĭo, ōnis, f. (ретко), брижљивост, тачност. + + +accūrātus, adj. с comp. и sup. (part. од accuro), брижљиво израђен, тачан (о стварима, а diligens o особама): oratio; sermo; litterae accuratissimae, опширно писмо. + + +accūro, 1. (adcuro), старати се, настајати око чега: rem; prandium; hospitem дворити госта. + + +accurro, curri (ређе cŭcurri), cursum, 3. (adcurro), притећи, притрчати. брзо доћи: ad aliquem; Romam: suis auxilio (dat.). + + +†accursus, ūs, m. (accurro). притицање, дотрк. + + +accūsābĭlis, e, adj. (accuso), што се може тужити, корити. + + +accūsātĭo, ōnis, f. (accuso), тужба, оптужење због каквог злочина (сп. actio); тужбено писмо; писмено начињени тужбени говор. + + +accūsātīvus, i, m, term. t. у граматици четврти падеж. + + +accūsātor, ōris, m. тужилац обично због злочина (сп. actor, petitor). + + +accūsātōrĭē, adv. (accusatorius), тужилачки. + + +accūsātrix, īcis, f. (accuso). тужилица, жена која тужи. + + +accūso, 1. (ad и causa), 1) тужити се на кога или на што, жалити се, замерати, корити, кудити: aliquem de infrequentia epistolarum што ретко пише; ambo accusandi estis обојица сте заслужили укор; accuso negligentiam consulum; scelus Pompeji. 2) тужити кога суду, на суд га звати због чега: Miltiades proditionis est accusatus, због издајства; accusare aliquem furti; illo crimine; de vi због насиља; accusare cum illud због онога; aliquem lege Sempronia због повреде Семпрон. закона; aliquem capitis на живот и смрт. + + +Acē, ēs, f. (Ἄκη), варош у Феникији, доцније Птолемајида ила Ака, сад Сен Жан Дакр. + + +ăcĕo, ŭi, — 2.(предкл.) кисити, киснути. + + +ācer, cris, cre, adj. с comp. acrior, sup. acerrĭmus (од основе [ac], сп. acies, acuo), 1) оштар: arma; ferrum. 2) по упечатку на чула и по њиховом дејству оштар, жесток, љут: acer sonitus; odor; cibus; acres oculi; *acris hiems; *acre frigus. 3) о душевним својствима у добром смислу реван, ватрен, храбар, јак, енергичан: acer equus; miles; civis acerrimus; — у злом смислу жесток, страстан, напрасит, горопадан: lenis pater factus est acerrimus; — о животињи дивљи: canis; leo. 4) о умним својствима бистар, оштроуман: acre ingenium, judicium. 5) и о другим стварима: acre bellum; certamen; supplicium. + + +ăcerbē, adv. с comp. и sup. (acerbus), 1) act. строго, опоро, немилостиво: respondere; decernere; acerbius invehi in aliquem. — 2) pass. болно, горко, мучно: acerbe ferre aliquid подносити. + + +ăcerbĭtās, ātis, f. (acerbus), 1) опор укус (од незрела воћа). — 2) trop. жестина, горчина, строгост у понашању и говору: acerbitas verborum; monitio acerbitate careat опомена нека буде без жестине; — беда, невоља: perferam omnes acerbitates et cruciatus, све невоље и муке. + + +*ăcerbo, 1. (acerbus), горчити, загорчити: formidine crimen acerbat. + + +ăcerbus, adj. с comp. и sup. 1) љут, опор, горак, незрео: uva; *partus acerbus недоношче; *funus acerbum прерана смрт. — 2) осоран, прек, жесток, суров: acerbus inimicus; acerbum supplicium; imperium. — 3) тужан, болан, жалостан: mors; vulnus; memoria. + + +*ăcernus, adj. (acer), јаворов. + + +ăcerra, ae, f. кадионица. + + +Acerrae (ă), ārum, f. (Ἀκέρραι), Ацера, варош у Кампанији. + + +Acerrani (ă), ōrum, m. становници ацерски. + + +ăcervālis, e, adj. (acervus, нагомилан (Цицеронов превод грчке речи σωρείτης, в. sorites). + + +ăcervātim, adv. (acervus), гомилама, trop. збијено, кратко: reliqua dicam acervatim. + + +ăcervo, 1. (acervus), гомилати, нагомилавати; trop. leges acervare, издавати многе законе. + + +ăcervus, i, m. 1) гомила, хрпа, множина (сп. cumulus, strues): tritici; corporum, мртваца; pecuniae. — 2) в sorites. + + +ăcesco, ŭi, —, 3. (aceo), киснути, ускиснути, укиселити се. + + +Acesta (ă), ae, и Acestē (ă) ēs, f. (Ἀκέστη), Акеста, варош у Сицилији, звала се и Егеста, а под Римљанима и Сегеста. + + +Acesta (ă), ae, и Acestē (ă) ēs, f. (Ἀκέστη), Акеста, варош у Сицилији, звала се и Егеста, а под Римљанима и Сегеста. + + +Acestēs (ă), ae, m. (Ἀκέστης), Акест, син сицилског потока Кримиса и Тројанке Егесте, сазидао је у Сицилији варош Акесту или Егесту, и дочекао онде Енеју, Virg. Aen. 1, 550. + + +acētābŭlum, i, n. (acetum) чашица (за сирће) и сваки суд налик на чашу; а због те сличности тако се зове и зглавак на куковима. + + +acētum, i, n. (aceo), оцат, сирће; trop. заједљива досетка: Italo perfusus aceto, Hor. + + +Achaei (ă), ōrum, m. (Ἀχαιοί), Ахеји, Ахејци, једно од главних племена грчких, које је становало у северном Пелопонезу. Код Хомера (Омира) и других песника ово је опште име за све Грке. Праотац им беше Ахеј, син Ксутов, брат Јонов. Произведене речи: *Achaeus (ă), adj. (Ἀχαιός), ахејски. — Achāĭa или Achāja, ae, f. (Ἀχαία), Ахаја, Ахајска, различна по времену, а) у Хомеровим песмама цела Грчка; б) после дорске сеобе северозападни Пелопонез; в) од 146 год. пр. Хр. име провинције римске. — *Achāĭas, ădis, f. (Ἀχαϊάς), Ахајка, Гркиња. — Achāĭcus, adj. (Ἀχαϊκός) и Achāĭus, adj. (Ἀχαιός), ахајски, грчки. — Achāis, ĭdis или ĭdos, f. (Ἀχαίς) као subst. Ахајска (земља), Грчка; као adj. ахајски, грчки: Achaides urbes. + + +Achaemĕnēs (ă), is, m. (Ἀχαιμένης), праотац персијских краљева, дед Киров; отуда adj. Achaemĕnĭus = персијски. + + +Achaeus (ă) в. Achaei. + + +Acharnae (ă), ārum, f. (Ἀχαρναί), Ахарна, место у Атици; отуда adj. Acharnānus, ахарнански. + + +Achātēs (ă), ae, m. (Ἀχάτης), Ахат, друг и пријатељ Енејин: fidus Achates, Virg. + + +Achĕlōus (ă), i, m. (Ἀχελῶς), Ахелој, река у Грчкој, између Етолије и Акарнаније, поштована као божанство; отуда Achĕlōĭas, ădis, или Achĕlōis, ĭdis, f. (Ἀχελωΐς), кћи Ахелојева, а у plur. = Сирене. — Achĕlōĭus, adj. (Ἀχελώϊος), Ахелојев, ахелојски. + + +Achĕron (ă), ontis, m. (Ἀχέρων), Ахеронт, 1) река у Епиру, која тече кроз бару Ахерузију и утиче у Јонско море. 2) река у доњем свету: *undae Acherontis; а и доњи свет *flectere si nequeo superos, Acheronta movebo, Virg.; *perrupit Acheronta Herculeus labor, Hor. + + +Achĕrontĭa (ă), ae, f. варош у Апулији. + + +Achĕruns (ă и ā), untis, comm., стари облик за Acheron, доњи свет: mittere aliquem ad Acheruntem, убити кога; Acheruntis pabulum храна за пакао (о рђаву човеку); Acheruntis ostium, паклена врата (место где смрди). + + +Achĕruntĭcus (Achĕruntĭus), adj. ахерунатски: senex, који је близу смрти. + + +Achĕrūsĭus (ă), adj. (Ἀχερούσιος), ахеронатски: aqua. + + +Achillēs (ă), is, m. (Ἀχιλλεύς), стога песнички genit. Achillei или Achilli, accus. Achillea, vocat. Achille, ablat. Achilli), Ахилеј, Ахил, славни грчки јунак, син Пелеја и Тетиде, отац Пиров или Неоптолемов, први борац под Тројом. + + +Achillēus (ă), adj. (Ἀχίλλειος), Ахилејев, ахилејски: stirps; manes. + + +*Achīvus (ă), adj. = Achaeus, ахивски, грчки: castra Achiva; — Achīvi, ōrum, subst. Ахиви или Ахивци = Грци (под Тројом) quidquid delirant reges, plectuntur Achivi, страда народ. + + +Achrădīna (ă), ae, f. (Ἀχραδινη), главни део вароши Сиракузе. + + +ăcĭdus adj. с comp. и superl. (aceo), кисео: trop. неповољан. + + +ăcĭēs, ēi, f. plur. само nomin. и accus. и то само у песника, осталих падежа нема), 1) оштрина, оштрица: hastae; gladii. 2) оштар вид: acies oculorum, — око, поглед: huc flecte aciem, овамо погледај! 3) оштроумље: acies ingenii; animi. 4) убојни ред: prima acies; dextra acies, десно крило. 5) битка decernere acie, бој да реши. + + +Acīlĭus (ă), ii, m. и Acīlĭa, ae, f., име плебејског племена у Риму. + + +ăcīnăcēs, is, m. (ἀκενάκης), кратка крива сабља код Персијана, Међана и Скита. + + +ăcĭnus, i, m. и ăcĭnum, i, n. винова бобица; зрно грожђа. + + +ăcĭpenser, ĕris и ăcĭpensis, is, m. (acus и pesna = penna), старима веома омиљена риба, кечига, ноствица, јесетра, Stör, Sterlet. + + +ăcŏnītum, i, n. (ἀκόνιτον), отровна биљка, црвљивача, Wolfswurz. + + +†ăcor, ōris, m. киселина, оштрина. + + +acquĭesco, quĭēvi, quĭētum, 3. (adquiesco), 1) смирити се, одморити се: a lassitudine; in lecto. 2) задовољити се, умирити се: in re aliqua. 3) радовати се чему: morte Clodii; in adolescentium caritate. 4) euphem. умрети: vir anno acquievit sexagesimo. 5) слагати се; веровати (ретко): alicui. + + +acquīro, quīsīvi, quīsītum, 3. (ad и quaero), 1) прибавити (к ономе чега већ има): aliquid ad vitae fructum; ad fidem, свој кредит увећати; *fama vires acquirit eundo. 2) уопште стећи, набавити: sibi aliquid; pecuniam; praedam. + + +Acrăgās (ă), antis, m. (Ἀκράγας), Акрагант, грчко име вароши Agrigentum у Сицилији, сад Girgenti. + + +ăcrātŏphŏrum, i, n. (ἀκρατοφόρον), суд у ком се држало чисто (несмешано) вино. + + +acrēdŭla, ae, f. име неке непознате животиње, по свој прилици зелена жаба, или сова (Steinkauz). + + +ācrĭcŭlus, adj. (demin, од acer), налетица, прзница: ille acriculus, Cic Tusc 3, 17, 38. + + +acrĭmōnĭa, ae, f. (acer), оштрина, љутина (укуса); — trop. жестина, срчаност. + + +*Acrĭsĭus (ā), ii, m. (Ἀκρίσιος), Акризије, краљ у Аргу, син Абантов, отац Данајин, која с Јупитером роди Персеја, а овај нехотице уби свог деда. — Отуда: Acrĭsĭōnē, ēs, f. (Ἀκρισιώνη), кћи Акризијева = Данаја; — Acrĭsĭōnēus, adj. (Ἀκρισιώνειος), Акризијев, акризијски; — Acrĭsĭōnĭădēs, ae, m. (Ἀκρισιωνιάδης), потомак Акризијев = Персеј. + + +ācrĭter, adv. с comp. acrius и superl. acerrime (acer); оштро; жестоко; страсно; ватрено, ревносно; јако; оштроумно, тачно. + + +ācrŏāma, ătis, n. (ἀκρόαμα) забава слушањем (музике, певања, читања, приповедака, шаљивих досетака); — и онај који госте овим забавља. + + +ācrŏāsis, is, f. (ἀκρόασις) слушање, јавно предавање о чему. + + +Acrŏcĕraunĭa (ā), ōrum, n. (τά Ἀκροκεραύνια) Акрокераунија, брег дуж епирске обале, сад Кимара, сп. Ceraunius. + + +Acrŏcŏrinthus (ā), i, f. xpoxdp: Акрокоринт, град, горња варош Коринта. + + +acta1, ae, f. (ἀκτέ, морска обала, са лепим изгледом; meton. и бављење на таквој обали: tum istius actae commemorabuntur, Cic. Verr. + + +acta2, ōrum, n. pl. (part. perf. pass. од ago), као subst. учињено, 1) дела, извршени радови: acta Herculis. 2) јавне расправе, наредбе државне или појединих чиновника: acta Pompeji; tui tribunatus. 3) acta senatus; acta patrum; commentarii senatus, записници о радњи сената, где су се уводиле сенатске одлуке са главним моментима већања, исказима сведока итд. 4) acta publica; acta diurna populi Romani; acta populi; acta urbana; diurna urbis нека врста дневника или новина римских, где су се бележиле разне новости, догађаји у царској породици и у породицама приватних људи (рођење, смрт), одлуке сената, царске наредбе итд. + + +Actaeōn, ōnis (Ἀκταίων), син Аристејев и Аутонојин, унук Кадмов; што је спазио Дијану кад се купала, буде од ње у јелена претворен и од својих паса растргнут. + + +Actaeus, adj. (Ὰκταίος), приморски = атички. Отуда Actaei, ōrum, m. = Атичани, Атињани; Actaea, ae, f. = Атичанка, Атињанка. + + +actē, ĕs, f., в. acta 1. + + +Actĭăs, ădis, f. = Атичанка, Атињанка. + + +actĭo, ōnis, f. (ago), 1) деловање, извршење: rerum illarum; actio gratiarum, захваљивање. 2) радња, дело: honesta; actio vitae, живљење. 3) јаван рад у држави, расправе, саветовања, предлози: actiones senatorum, гласање сенатора; actiones Ciceronis, Gracchorum цео државнички рад њихов. 4) у судству тужба: actio furti или de furto; — парница: intendere actionem alicui, подићи парницу; dare alicui actionem допустити му да подигне парницу; — тужбено писмо или говор; — судски рокови: actio prima, altera, tertia. 5) говор и цело држање и кретање тела и извијање гласом код говорника и глумаца. + + +actĭto, 1. (frequent. од ago), нешто својски, често радити: actitat causas, много се парничи. + + +Actĭum, ii, n. (Ἄκτιον) Актија, предгорје у Акарнанији, где је 31. пр, Хр. Октавијан победио Антонија; отуда Actiăcus, adj. актијски: legiones, које су се тукле код Актије; — Actĭus, adj. = Actiacus. + + +actĭuncŭla, ae, f. (demin. од actio), мали судски говор. + + +†actīvus, adj. (ago), делателан. + + +actor1, ōris, m. (ago), 1) који што тера: *actor pecoris, пастир. 2) извршилац, чинилац: dux et auctor et actor illarum rerum fuit. 3) †отправник, управник: actor summarum, благајник, actor publicus, управник државних добара. 4) заступник код суда, адвокат (actor, кад води парницу против нечије особе; petitor, кад води парницу због имања). 5) тужилац, actor = accusator. 6) говорник. 7) глумац, представљач: actor alienae personae; actor primarum partium, главни глумац, редитељ. + + +Actōr2, ŏris, m. (Ἄκτωρ), Актор, отац Менетијев, дед Патроклов. + + +Actŏrĭdēs, ae, m. (Ἀκτωρίδης), потомак Акторов = Патрокле. + + +†actrix, ĭcis, f. глумица; тужитељка. + + +actŭārĭŏla, ae, f. (demin. од actuaria), барка, лађица веслача. (Неки читају actŭārĭŏlum, i, n.). + + +actŭārĭus1, adj. (ago), што се брзо тера, брз, хитар: navis actuaria или само actuaria, лађа брзопловка. + + +actŭārĭus2, ii, m. (ago), брзописац; рачуновођа; у војсци = који су примали храну за војску из магазина и слали је појединим одељењима војске. + + +actŭōsē, adv. (actuosus), живо, страсно. + + +actŭōsus, adj. (actus), жив, окретан: oratio; virtus actuosa, врлина делателна; vita, бурни. + + +actus, ūs, m. (ago), 1) гоњење (стоке): quocunque vult, levi admonitu, non actu inflectit illam feram (elephantum). 2) покрет, мах: *fertur in abruptum magno mons improbus actu, јаким махом, падом. 3) прогон, пут којим се гони стока, а и право неким путем проћи или прогнати стоку. 4) представа (говор и кретање тела) говорника или глумца, в. actio. 5) део драме, чин: neve minor neu sit quinto productior actu fabula, Hor. art. poet. 189. 6) вршење чега, особито какве службе. + + +actūtum, adv. таки, одмах, овај час, сместа. + + +ăcūlĕātus, adj. (aculeus), бодљив, све што има бодљику или жаоку; — заједљив: literae, — хитар, досетљив. + + +ăcūlĕus, i, m. (acuo), жаока: aculeus apis; шиљак: aculeus sagittae; — све што човека пече, вређа и узнемирује: aculeus sollicitudinum, severitatis; — говор оштар и заједљив: fuerunt nonnulli aculei in C. Caesarem; — упечатак говора на слушаоца: orator aculeos relinquit in animis eorum, a quibus est auditus. + + +ăcūmen, ĭnis, n. (acuo), врх, вршак, шиљак: hastae; auspicia ex acuminibus, предсказивање победе (кад су се на шиљцима копаља виђали електрични пламенови); — жаока: scorpionis; оштроумље: ingenii; — досетљивост, досетка. Witz: genus quoddam acuminis;— варка, мајсторија: *acumina meretricis, Hor. + + +ăcŭo, ŭi, ūtum, 3. (ac — у acer, acies, acus), оштрити, изоштрити, наоштрити, заошиљити: gladios; *dentes; serram; — trop. mentem; linguam, вежбати; — побудити, потицати, ободрити: aliquem ad crudelitatem; — дражити, подстицати: iram; furores. + + +ăcus, ūs, f. (ἀκωκή), игла: acu pingere, вести; — пословица: rem acu tetigisti, погодио си. + + +ăcūtē, adv. с comp. и superl. (acutus), оштро; високо (о гласу); оштроумно, досетљиво. + + +ăcūtŭlus, adj. demin, од acutus. + + +ăcūtus, adj. с comp. и superl. (part. од acuo), оштар, шиљаст: cuspis, sagitta; — изоштрен (вежбањем); aures; nasus; oculi; — оштар, резак, љут: sapor; cibus; — оштар, јак, жесток: sol; frigus; gelu; morbus; febris; — јасан, висок: vox; sonus (противно gravis); stridor; hinnitus; — оштроуман, досетљив, пун духа: homo; ingenium; — у граматици syllaba acuta слог на који се удара гласом. + + +ad, praep. с accus., показује да се ко или што к чему миче или креће; к, ка, до, према. 1) о простору највише уз глаголе кретања: abire, accedere, accelerare, accurrere, ire, venire, reverti, redire, transire, proficisci итд.: ad urbem; ad aliquem, у чију кућу; ad Capuam; ad Tarentum (кад се не мисли на саму варош, него на њену околину); vergere ad septemtriones, лежи на север; usque ad necem caedi, на смрт бити бијен; esse ad exercitum, бити код војске; jacere ad pedes alicujus, код ногу; esse ad urbem, бавити се пред градом (Римом, говорило се о императору који је у провинцију полазио или се из ње враћао, чекајући да врховну војену власт (imperium) положи, јер тек онда му је било слободно у Рим ући); ad aedem Bellonae; ad Bellonae, ad Castoris, у храму Белонином, Касторовом; magna auctoritate ad plebem esse, у народу; — scribere ad aliquem, некоме писати; mittere librum ad aliquem; — Ciceronis ad m. Brutum Orator, дело Цицероново Orator посвећено М. Бруту. 2) о времену: ad meridiem, до подне; usque ad summam senectutem; — отприлике: ad vesperum, до пред вече; ad hiemem, до под зиму; ad mediam noctem, око поноћи; ad lucem, о сванућу, — о року; ad diem; ad diem dictam или constitutam, на уговорени дан; ad horam destinatam, у одређени час; nos te hic ad mensem Januarium expectamus; ad tempus, на време; — nihil interest utrum illuc nunc an ad decem annos veniam, свеједно или тамо отишао сад или за десет година; videbam eum ad annum tribunum plebis fore, догодине, кроз годину дана. 3) о бројевима: frequentes fuimus ad ducentos, било нас је око двеста; emi eam ad quadraginta minas, купио сам је за неких четрдесет мина (око 900 талира); oppida numero ad duodecim на броју до дванаест, и као adv. occisis ad hominum milibus quatuor; ad assem; ad numum, до последње паре; ad unum omnes, сви до једног. 4) у другим одношајима: а) да се означи каква цељ: canes alere ad venandum, ради лова; ad id, за то, на ту цељ; б) каква употреба: res quae sunt ad incendia, што треба за пожар; utilis, aptus ad dicendum; nihil ad nos, не тиче нас се ништа; quid id ad me? шта ме се то тиче? в) какво мерило, правац, правило: agere omnia ad praescriptum, по пропису; ad naturam, сходно природи; ad similitudinem (effigiem) alicujus, налик на кога; ad speciem, привидно; ad hunc modum, на овај начин, овако; quem ad modum, како; ad verbum, од речи до речи, — г) поређење: vir bonus sed nihil ad Persium, ништа према Персију; — д) да се још нешто додаје: ad cetera vulnera; ad hoc или ad haec уз то; ad id quod, осим тога што; ad id, осим тога; ad summum, највише. + + +ădactĭo, ōnis, f. (adigo), натеривање на што: jurisjurandi, узимање под заклетву. + + +ădaequē, adv. исто тако: adaeque ut, исто тако као. + + +ădaequo, 1. поравнити, изравнати: adaequare tecta solo, куће са земљом сравнити, срушити; поредити, сравнити: aliquem alicui или cum aliquo; adaequat fortunam cum virtute; — изједначити се с ким или чим, достићи кога или што, раван бити или постати коме или чему: cursum navium; altitudinem muri; — abs. urna equitum adaequavit, урна витезова показала да је једнак број гласова и »за« и »против«. + + +ădăgĭum, ii, n. (предкл.), пословица. + + +*ădămantēus и *ădămantĭnus, adj. (adamas), челичан, тврд као челик. + + +*ădămantēus и *ădămantĭnus, adj. (adamas), челичан, тврд као челик. + + +*ădămās, antis, m. (ἀδαμας), челик, најтврђе гвожђе, тврд камен: in pectore ferrum aut adamanta gerit; — доцније дијамант, драги камен. + + +ădambŭlo, 1. шетати се уз што: ad ostium, покрај врата. + + +ădămo 1. заволети кога или што, радост у чему налазити: aliquem и aliquid; nihil erat cujusquam, quod quidem ille adamasset, quod non hoc anno suum fore putasset, нико не имађаше ништа што би он заволео, а да није помишљао да ће то још оне године његово бити, Cic. Verr. + + +ădămussim в. amussis. + + +ădăpĕrĭo, pĕrui, pertum, 3. отворити: fores portae; januam; cuniculum, лагум; — открити, одгрнути, обнажити: vites: caput; — показати, обелоданити: *mox adaperta fides, одмах се показала истина. + + +*ădăpertĭlis, e, adj. (adaperio), што се даје отворити. + + +†adapto, 1. (ad и aptus), угодити, удесити, приљубити, прилагодити, углавити galericulum capiti, удесити капу за главу. + + +ădăquo, 1. (ad и aqua), поквасити, наквасити, појити, напојити; — pass. ићи на појило. + + +ădăquor, depon. 1. ићи по воду. adaquandi causa longius a castris processisse, Caes. b. c. 1, 66. + + +ădaugĕo, auxi, auctum, 2. увеличати, умножити: maleficia aliis nefariis. + + +ădaugesco, 3, расти, множити се. + + +ădaxint в. adigo на крају. + + +adbĭbo, bĭbi, —, 3. пити: paullo plus; — утувити, к срцу примити: *adbibe puro pectora verbo, puer, Hor. + + +adbīto, 3. доћи, прићи: si adbites propius, ако приђеш ближе, Plaut. + + +adc в. acc. + + +addĕcet, —, — 2. impers. пристоји се: ut me addecet; addecet te illud facere. + + +addensĕo, —, — 2. још већма згустити: *acies, Virg. + + +addĭco, dixi, dictum, 3. 1) у аугурском говору обећати, погодан бити (oppos. abdico): aves, auspicia addicunt. 2) у судском говору досудити коме што: alicui aliquid; addicere liberum hominem in servitutem, слободног човека прогласити за слугу (кад не може да плати); отуда addictus, term. t. = дужник који због неплаћеног дуга мора да служи (али тим није постао роб); addicere bona alicujus in publicum, конфисковати; alicui, досудити му као својину. 3) term. t. при лицитацији пресећи (прекинути) цену: aliquid alicui; addicere regnum pecuniā, продати краљевину за новац. 4) trop. а) у добром смислу = посветити коме: addicere se senatui, пристати уз сенат; is mihi addictus est, одан ми је; — б) у злом смислу = одати, напустити, жртвовати: addicere se alicui, ропски се одати коме; addicere aliquem morti, пустити кога на смрт; addictus alicui, роб некоме; *addictus jurare, ропски обвезан да се куне. + + +addictĭo, ōnis, f. (addico), досуда, одобрење: bonorum. + + +addisco, dĭdĭci, —, 3. доумити (што к ономе што већ знамо): aliquid; — научити: multum malitiae addiscimus; — дознати, разабрати: quos cum tanta celeritate venire rex addidicisset. + + +addĭtāmentum, i, n. (addo), додатак, прилог. + + +†addĭtĭo, ōnis, f. додавање, прилагање; — сабирање (у рачуну). + + +addo, dĭdi, dĭtum, 3. 1) метнути, ставити што куда: addere epistolas in eundem fasciculum; addere manus in arma, латити се оружја; addere equo calcaria, обости коња; addere alicui custodem, наместити чувара уз неког; *Teucris addita Juno, Јунона, која је непрестано уз Теукре (Тројанце, као њихова гонилица); — 2) дати, задати, причинити, узбудити: animum alicui, храбрити кога; metum, заплашити; audaciam, viris virtutem, formidinem, Sall.; honorem, Liv.; — 3) додати, придати, приложити: addebant laborem illum ad quotidiana opera; additur opinio ad spem; noctem addens operi, радећи дан и ноћ; additā et aliā insuper injuriā, додавши уз то и другу увреду; adde gradum пожури се, корачај брже; — 4) у рачуну сабирати; у говору додати, наставити: ad hoc maledicta alia; addit etiam illud, equos non optimos fuisse; verbum non amplius addam; често са imperat.: adde, adde huc; adde quod; додај к томе. + + +addŏcĕo, dŏcŭi, doctum, 2. некога доучити, још нешто научити. + + +†addŏrmisco, 3. (inchoat. од dormio), поспавати, мало спавати, продремати: post cibum. + + +addŭbĭto, 1. сумњати се, двоумити: de или in re aliqua; res addubitatur, још је под сумњом. + + +addūco, duxi, ductum, 3. 1) довести, привести: adducere aliquem secum; ad coenam; ad aegros medicum; aliquem in judicium, одвући кога на суд, — 2) trop. некога или нешто довести, ставити у неки положај: aliquem in discrimen ultimum adducere, у крајњу опасност; in angustias, у незгоду; res est adducta in eum locum ut, ствар је до тога дошла да итд.; — 3) склонити, побудити кога на што: adducere aliquem ad misericordiam; ad iracundiam, разљутити; in negligentiam; ad fletum, на плач; — често adduci ut, дати се склонити да; adductus aliqua re, потакнут нечим; н. пр. spe adductus; timore; pudore; his rebus; cupiditate regni, жељом за краљевском влашћу. Отуда adducor ca accus. с infin. верујем: jam adducor hanc esse patriam meam; исто тако illud adduci vis possum ut haec tibi vera non videantur, не могу веровати да ти то не верујеш; — 4) затегнути, наметнути, притегнути: adduco sagittam, запињем стрелу; adducere habenas, затегнути узде; — 5) стегнути, скупити: frontem adducere, намрштити се. + + +adducte adv. (долази само у comp. adductius) (adductus) , строже: regnare, imperitari, Tac. + + +adductus, adj. с comp. (part. од adduco), стегнут, стешњен; — набран, намрштен: adducta fronte; — trop. строг, озбиљан. + + +ădĕdo, ēdi, ēsum, 3. нагристи, загристи: jecur; favos; *postes adesi, врата нагорела; *lapides adesi, водом излизано камење; — изјести, појести, потрошити, али само у part. perf. pass.: adesa pecunia; †adesis fortunis omnibus. + + +ădempsit в. adimo на крају. + + +ădemptĭo, ōnis, f. (adimo), одузимање, отимање: civitatis, права грађанства; †bonorum. + + +ădĕo1, īvi, ĭi, ĭtum, īre, 4. 1) уопште ићи куд, прићи, приступити: ad aliquem; Romam; in jus, предстати суду; — 2) отићи коме или куда с каквом намером: а) да за нешто молимо, питамо (сп. aggredior): adire aliquem, обратити се на кога (и per epistolam, писмом); adire deos, aras deorum, богове за нешто молити; libros Sibyllinos, oraculum, савета искати од сибилских књига, од пророчишта; — б) да што прегледамо: adire hiberna; adire oppida castellaque munita, Sall.; — в) с непријатељском намером да нападнемо, ударимо на кога (сп. aggredior): adire ad quemvis numerum equitum, напасти на ма колики број коњаника; — г) нешто примити, предузмемо (сп. accedo): adire ad causas, примити на се парнице; hereditatem; — adire periculum или ad periculum, доћи у опасност; inimicitias, навући на се непријатељства. + + +ădĕō2, adv. (ad и eoi, стари dat. од is, id), 1) управо дотле (о простору); али долази само кад је реч о времену, са додатком quoad, dum, donec, дотле док: scitis omnes usque adeo hominem in periculo fuisse, quoad scitum sit; — 2) о мери: тако, толико са додатком ut: adeoque perterruerunt, ut Persae non castra, sed naves petierint; *nemo adeo ferus est, ut non mitescere possit; — често долази adeo као питање: adeone ignarus es disciplinae nostrae, ut haec nescias?; — овамо иде и израз adeo non-ut ...; adeo nihil-ut ... тако мало да; на толико да, ...: qui adeo non tenuit iram, ut gladio cinctum in senatum venturum se palam diceret, који се тако мало уздржао у гневу да је јавно говорио да ће мачем опасан у сенат доћи; — и atque adeo, штавише: hoc consilio, atque adeo hac amentiā compulsi, овом намером, штавише и овим безумљем наведени; ducein hostium intra moenia atque adeo in senatu videmus, Cic, штавише и у самом сенату; — 3) узима се често adeo да се која поједина реч већма истакне, па се уз ову реч као енклитика наслони: баш, управо, таман. Ова је реч обично pron., adv., adj. или numer.: id adeo more suo videbatur facere, виђаше се да то баш по својој навици чини; sic adeo, управо тако; tres adeo annos, пуне три године. — Adeo non, после негације преводи се са а камоли: sanctus, inturbidus, nullius repentini honoris, adeo non principatum appetens, Tac, не грамзи ни за каквом изненадном чашћу, а камо ли за владарством; — adeo без non, кад је пред њим nequidem, или nequoque, преводи се са тим више или тим мање: favore militum anxius et superbiā viri aequalium quoque, adeo superiorum intolerantis, Tac., брижан због наклоности војника према човеку охолом, који не трпи ни себи равне, тим мање веће од себе. + + +ădeps, ĭpis, m. и f. маст, сало. + + +ădeptĭo, ōnis, f. (adipiscor), постижење: boni; commodi. + + +ădĕquĭto, 1. дојездити, дојахати: ca dat. castris, у стан; Syracusas; in dextrum cornu; — јахати уз: vehiculo anteire aut circa adequitare; ићи пред колима или јахати уз кола. + + +adesus в. adedo. + + +adf- в. aff-. + + +adg- в. agg-. + + +ădhaerĕo, haesi, haesum, 2. 1) прилепљен бити на нешто, прилепити се за нешто, прионути: с dat. saxis; *adhaesit sudor ovibus; 2) trop. а) бити близу чега, граничити с чим: †vineis modica silva adhaerebat, до винограда беше мала шума; — б) бити непрестано уз кога, држати се кога или чега: lateri adhaeret dominus gravis, седи му за вратом досадан господар; animus ejus nulli fortunae adhaeret, непостојан човек; — в) бити додатак, пришивак уз нешто: quaero abs te, teneasne memoria, quum P. Sestius quaestor sit factus, tunc te vix extremum adhaesisse, Cic, да л' памтиш кад је П. Сестије постао квестор да си се онда једва једном уза њ прогурао (као његова пришипетља). + + +ădhaeresco, haesi, haesum, 3. 1) запети, закачити се, запасти: tragula ad turrim adhaesit; ignis adhaerescit, ватра је букнула; adhaerescere in loco, запасти, задржати се подуже. 2) trop. а) држати се кога или чега: alicui, пристати уз кога; ad disciplinam, пристати уз нечије учење; adhaerere justitiae, држати се правде; — б) о говору и говорнику запињати: oratio ita libere fluebat, ut nunquam adhaeresceret. + + +ădhaesĭo, ōnis, f. (adhaereo), прилепљеност: adhaesiones atomorum inter se. + + +Adherbăl, is, m. Адхербал, син Миципсин, кога је Југурта погубио. + + +ădhĭbĕo, hĭbŭi, hĭbĭtum, 2. (ad и habeo), 1) примаћи што к чему, метнути што на што: adhibere manus genibus, обухватити рукама колена; animum или animos ad aliquid, мисли на што обратити; adhibe aures huc, слушај. пази; manus adhibere, латити се чега; adhibere vincula captis, оковати заробљене; alicui calcaria, подбадати кога; alicui frenos, зауздати; aliquid ad panem, јести што уз хлеб. 2) trop. а) adhibere alicui studium, заузимати се за кога; preces adhibere alicui, некога молити; manus vectigalibus, дирнути у државне дохотке; rebus lumen, расветлити; memoriam rei, сећати се чега; — б) употребити што, служити се чим: remedia morbis, лечити се; sapientiam in salute rei publicae; fidem in periculis amicorum; curam diligentiamque in valetudine tuenda; nulla re adhibita, ништа не употребивши; adhibita audacia et virtute; adhibere vim, fraudem alicui, послужити се силом, преваром према коме; adhibere modum voluptati, умерити се у уживању; и abs. adhibere celeritatem, dolum, solertiam, artem; — в) дозвати, призвати, довести кога: adhibere medicum; testem; aliquem in auxilium; aliquem ad или in consilium; in convivium, позвати на част; и abs. adhibere aliquem, саветовати се с ким; — г) с adv. предусрести, поступати: aliquem liberaliter, severius; sic se adhibere, тако се владати. + + +ădhinnĭo, 4. зарзати на кога: equus equae или equam. + + +ădhortātĭo, ōnis, f. (ădhortor), побуђивање на што. + + +ădhortātor, ōris, m, (adhortor), подстрекач. + + +ădhortor, 1. depon. будити, побуђивати, храбрити, соколити: abs. adhortari milites; — с praep. ad, in, de. aliquem ad vim, ad aliquid faciendum; †nullo in bellum exhortante; Aeduos de re frumentaria; — са ut и ne; adhortor ut (ne) aliquid faciat; — са conj. без ut: adhortor properent. + + +ădhūc, adv. (ad и huic, скраћено huc), 1) управо довде о простору; али се узима само о времену до сад, до сада: pro te, sicut adhuc feci, libentissime supplicabo, за тебе ћу радо молити, као што сам и до сад чинио; equitatum ad hunc modum constituit, qui usque adhuc est retentus, коњаништво је наместио на такав начин који је све до сад задржан. 2) још: nihil adhuc scimus, још не знамо ништа; quae adhuc nunquam audistis, commeraorabo, казаћу вам што нисте још никада чули; hanc sapientiam adhuc mortalis nemo est consecutus, ову мудрост још ниједан смртни није постигао. 3) још једнако, све једнако: sed adhuc de me loquor, nondum de vobis, али све једнако о себи говорим, а још не о вама; †jamque super triginta milia armatorum conspiciebantur et adhuc affluebat omnis juventus, а још једнако се стицала. + + +Adĭabēnē (ă), ĕs, f. и Adiabena, ae, f. (Ἀδιαβήνη), Адијабена, предео у Азији, данас Курдистан. + + +adiăcĕo в. adjaceo. + + +Adĭătŏrix (ă), ĭgis, m., Адијаториг, краљ комански, од Октавијана код Актије заробљен и после погубљен. + + +adĭcĭo в. adjicio. + + +adiectĭo в. adjectio. + + +ădĭgo, ēgi, actum, 3. (ad и ago), 1) притерати, дотерати, догнати, довести: adigere oves; classem e Ponto Byzantium, Tac; adigere clavum in arborem, укуцати клин; ferrum per corpus, пробуразити; vulnus, ранити; aliquem arbitrum (место ad arbitrum) adigere, некога позвати пред примирни суд. 2) натерати, нагнати, присилити, приморати на што: aliquem ad mortem, Tac; acriore in dies cupidine adigebatur Nero promiscuas scenas frequentandi, Tac.; aliquem ad jus jurandum или jus jurandum или jure jurando adigere, натерати кога на заклетву; aliquem adigere in verba alicujus, кад се некоме казују речи заклетве, а он их понавља; abs. adigere aliquem, заклети кога. — Запамтити облик adaxint место adegerint, Plaut. + + +ădĭmo, ēmi, emptum, 3. (ad и emo), одузети (не силом, сп. aufero, eripio) од неког нешто добро или угодно: adimere alicui vitam; pecuniam; imperium; libertatem; civitatem; sociis omnia, Sall.; *alicui lumen; oculos; vitam; *lucem; — каткад и нешто неугодно: alicui compedes; metum; dolores; curas; — с infin. = ускратити, забранити: adimam cantare severis; — уграбити, отети кога: alicui puellam; nolite mihi adimere eum, cui rempublicam cupio tradere incolumem; *leto adimere aliquem, избавити кога од смрти; *nox adimit diem; — adimere aliquem, погубити кога. — Запамтити облик adempsit место ademerit, Plaut. + + +ădĭpātus, adj. (part. perf. pass. од adipare, adeps), мастан, умашћен; — trop. adipatum dictionis genus, натрпан. + + +ădĭpiscor, adeptus sum, 3. depon. (ad и apiscor), 1) у простору стићи, достићи кога: aliquem; fugientes. 2) добити, постићи што (сп. accipio, nanciscor): laudem; summos honores a populo; regnum; gloriam ex aliqua re; са gen. rerum и dominationis adipisci, Tac. + + +ădĭtĭo, ōnis, f. (adeo), долажење, приступ: quid tibi hanc aditio est? Plaut., шта долазиш к овој? (accus. после aditio као после adire); — †aditio hereditatis или само aditio, примање наследства. + + +ădĭtus, ūs, m. 1) долазак, долаз: aditus atque abitus, долаз и одлаз; urbes uno aditu adventuque captae. 2) приступ; habere aditum ad aliquem: aditus in sacrarium non est viris, мушкима није слободан приступ у светилиште; nullum aditum ad eos esse mercatoribus, трговци им не смеју долазити; homo rari, difficilis aditūs, човек, до ког се ретко, тешко доћи може; 3) увод у говор: primus aditus et postulatio ejus haec fuit. 4) прилика, згода: aditus mihi est de illa re agendi, имам прилику да о томе радим. 5) улаз, улазак: claudere omnes aditus. + + +adiūdĭco в. adjudico. + + +adiūmentum в. adjumentum. + + +adjăcĕo, jăcŭi, —, 2. лежати при чему; до, уз, покрај чега: с dat. regio, quae Aduatucis adjacet;, с acc. gentes, quae mare illud adjacent. Отуда part. adjăcens као adj. = оближњи, суседни: populi adjacentes; а plur. adjăcentĭa, ĭum, n. као subst. = околина: in adjacentia irrumpere, Tac. + + +adjectĭo, ōnis, f. (adjicio), упр. дохитање, добацивање; 1) додавање, дометање: Romana res adjectione populi Albani aucta, Liv.; familiarum adjectiones Hispaniensibus dedit, Tac, допустио је да нове породице примају. 2) надметање, давање више, при лицитацији: illiberali adjectione (кад се мале суме нуде више при лицитацији). + + +adjĭcĭo, jēci, jectum, 3. (ad и jacio), 1) добацити, доврћи, бацити што к чему: adjicere telum, бацити копље до циља и погодити; quo telum adjici potest, на домашај; voces auribus alicujus adjectae, које су допрле до —; planities adjecta, равница што лежи уз —; пословица: adjicere alicui rei calculum album, пристати на што, одобрити што. 2) trop. обратити: adjicere oculos rei alicui или ad rem aliquam; adjicere animum ad consilium или consilio (dat.), решити се на што; manum, латити се чега, 3) додати, придати, приложити што чему. adjicere gloriam ingenii ad bellicain laudem; †alicui animos, охрабрити кога; — у говору што додати: his adjecit, in domo illius venenum esse inventum. 4) надметати се при лицитацији: supra adjicere, дати више. + + +adjūdĭco, 1. досудити коме што: alicui domum; alicui causam, ствар у чију корист решити; *armis adjudicare, покорити силом; — trop. приписивати коме што: alicui salutem imperii. + + +adjūmentum, i, n. (adjuvo), помоћ, помоћно средство: adjumentum alicujus rei или ad rem aliquam или in re aliqua; adjumento (dat.) esse alicui. + + +adjunctĭo, ōnis, f. (adjungo), 1) спајање, привезивање: adjunctio animi, наклоност, оданост; hominis ad hominem adjunctio. 2) додавање, прилагање: sententiae inquibus nulla est virtutis adjunctio, Cic., мишљења (филозофска) којима се од врлине ништа не додаје, која не траже суделовање врлине. 3) rhet. додатак којим се изрека условљава и ограничава. + + +adjunctor, ōris, n. (adjungo), додавач, приложник: adjunctor ille ulterioris Galliae, подсмешљиво о Помпеју, који се заузео да Цезар добије Галију за провинцију. + + +adjunctus, adj. с comp. (part. од adjungo), 1) оближњи, суседни: locus. 2) trop. као subst. adjunctum, i, n. особина што је својствено коме или чему: adjunctum pietatis; *semper in adjunctis aevoque morabimur aptis, Hor., и свагда останимо при оном што је својствено сваком узрасту; — adjuncta, ōrum, n. узгредне околности. + + +adjungo, junxi, junctum, 3. 1) упрегнути: equos; tauros aratro. 2) додати, придодати: agros civitati; Ciliciam ad imperium populi Romani. 3) придружити, придобити, сјединити: adjungere aliquem sibi или aliquem ad amicitiam, спријатељити се с ким; socium, удружити се с ким; uxorem, оженити се; adjungere se alicui, придружити се коме; sibi auxilium, наћи помоћи. 4) обратити на што: animum ad aliquid, обратити мисли на што. 5) adjungere fidem rei или ad rem, веровати што; crimen et suspicionem potius ad praedam quam ad egestatem adjungere, кривицу и сумњу управити пре на онога код кога је плен него на онога који је сиромашан. + + +adjūro, 1. 1) (ретко) заклетви још нешто додати: censui dicturos esse, ut praeter commune omnium civium jusjurandum haec adjurarent, Liv. 2) заклети се, клети се: aliquid; adjuras id te non esse facturum; — adjuro per deos, кунем се богом; — или сам acc. без per: *adjuro Stygii caput implacabile fontis, Virg. + + +adjūtābĭlis, e, adj. (adjuto), помоћни: operam adjutabilem dare, Plaut. + + +adjūto, 1. (frequent. од adjuvo), помагати, помоћи: aliquem aliquid; alicui onus. + + +adjūtor, ōris, m. (adjuvo), помагач, помоћник: adjutorem esse alicui in re aliqua или ad rem aliquam; ille absentis in omnibus adjutor Bruti; Manlius in Hispaniam citeriorem adjutor consuli datur, Nep. + + +adjūtrix, ĭcis, f. (adjuvo), помагачица, помоћница: scelerum; — legio adjutrix, Tac., помоћна (резервна) легија, састављана од поморских војника. + + +adjŭvo, jūvi, jūtum, 1. помагати, потпомагати, у помоћ притећи (сп. auxilior, subvenio): adjuvo aliquem in re aliqua, ad aliquid faciendum; adjuvo ut, помажем да —; adjuvare clamore militem, храбрити; aliquam rem adjuvare, заузимати се за некога или нешто; — adjuvat hoc quoque, и то је од користи. + + +adl- в. all-. + + +admātūro, 1. ускорити, убрзати: seditionĕm. + + +admētĭor, mensus sum, 4. depon. измерити, одмерити коме што: frumentum exercitui. + + +Admētus, i, m. (Ἄδμητος), Адмет, краљ у Тесалији, код кога је Аполон једном стадо чувати морао, и чију је жену Алкесту Херкул с другога света мужу натраг довео. + + +admĭgro, 1. доселити се: trop. придоћи: si ad paupertatem admigrant infamiae, Plaut. + + +admĭnĭcŭlo, 1. и admĭnĭcŭlor, 1. depon. (adminiculum), подупирати што: vitem, лозу тачком. + + +admĭnĭcŭlo, 1. и admĭnĭcŭlor, 1. depon. (adminiculum), подупирати што: vitem, лозу тачком. + + +admĭnĭcŭlum, i, n. (ad и [mineo] или manus), 1) тачка којом се биљке подупиру. 2) потпора, помоћ: id adminiculum senectuti meae erit. + + +admĭnister, tri, m. 1) слуга: administer victus quotidiani, који послужује за столом. 2) сваки помагач, особито у злу смислу: administer audaciae alicujus; negotiorum omnium. + + +admĭnistra, ae, f. слушкиња, помагачица. + + +admĭnistrātĭo, ōnis, f. (administro), 1) помагање, послуживање. 2) управљање, руковање: rerum; rei publicae; belli, вођење рата; officia et administrationes, државни послови. + + +admĭnistrātor, ōris, m. (administro), управљач, вођа: belli gerendi. + + +admĭnistro, 1. 1) intrans. бити коме на руци: alicui ad rem divinam, Plaut., при приношењу жртве. 2) trans. управљати, руковати, вршити: negotium; rem familiarem; rempublicam; provinciam; navem; често о рату; administrare imperium или summam rerum, бити главни заповедник. + + +admīrābĭlis, e, adj. с comp. (admiror), диван: — чудан, чудноват. + + +admīrābĭlĭtās, ātis, f. (admirabilis), дивност: hoc admirabilitatem facit; admirabilitas coelestium rerum. + + +admīrābĭlĭter, adv. (admirabilis), дивно; — чудно, чудновато. + + +admirandus, a, um, скоро као adj. = диван, дивљења вредан: pravitas admiranda, Sall.; exposuit, quae in Italia Hispaniisque fierent admiranda, Nep. + + +admīrātĭo, ōnis, f. (admiror), 1) дивљење: alicujus; admiratio viri; afficere aliquem admiratione, дивити се коме; habere admirationem, бити предмет дивљења. 2) чуђење: rei alicujus; movere alicui admirationem, побудити кога на чуђење. + + +*†admīrātor, ōris, m. (admiror), који се коме чуди: alicujus. + + +admĭror, 1. depon. 1) дивити се коме или чему: aliquem; rem aliquam; quem Dion adeo admiratus est, ut etc, Nep. 2) чудити се, наћи се у чуду: aliquid; brevitatem epistolae; aliquem in aliqua re; de Dionysio admiratus sum; admiror, cur hoc factum sit; admiratus sum, quod tu scripsisses; admiratus sum, te tam vehementer sententiam commutasse. Често и gerundivum + + +admiscĕo, miscŭi, mixtum (mistum), 2. 1) домешати, мешањем додати што: admiscere radicem lacti; versus orationi; sagittarios funditoribus. 2) умешати, уплести: admiscere se erroribus, заплести се у погрешке; admiscere se или admisceri ad consilium; Trebatium non est quod isto (adv.) admisceas, Требатија немој у то уплетати. 3) помешати, смешати што с чим: aliquid aliqua re; aliquid cum aliqua re; hoc cum iis rationibus admisceri nolo, нећу да се то меша с оним рачунима. + + +admissārĭus, ii, m. (admitto), тј. equus; пастух, ајгир; trop. за похотљива човека. + + +admissĭo, ōnis, f. (admitto), приступ к владаоцу, аудијенција: officium admissionis, дворска канцеларија, где се пријављују ради аудијенције. + + +admissum, i, n. (admitto), преступ, кривица. + + +admistio в. admixtio. + + +admistus в. admixtus. + + +admitto, mīsi, missum, 3. 1) упр. пустити да што куда иде: equum admittere, пустити коњу узду; admittere equum in aliquem, на коњу залетети се на некога; equo admisso accurrere ad aliquem, скоком дојахати до некога. Отуда *aquae admissae, брза река; *admissa rota, точак у брзом кретању; admissae comae; jubae, спуштена коса, грива. 2) пустити кога коме или чему, примити: aliquem in или ad conspectum suum, преда се; equum equae, припустити пастуха; admittere ad se или само admittere, дати ком приступ, аудијенцију; aliquem ad consilium; ad colloquium, ради саветовања; разговора. 3) допустити, одобрити: admittere ad aures или auribus, саслушати; preces alicujus, молбу чију одобрити; аугурски: aves admittunt (в. addico). 4) скривити што: admittere culpam (отуда subst. admissum, кривица); scelus, dedecus admittere или in se admittere, згрешити, обрукати се. + + +admixtĭo, ōnis, f. мешање, смеса. + + +admixtus, part. од admisceo. + + +admŏdĕrātē, adv. (admoderor), сходно: rei alicui. + + +admŏdĕror, 1. depon. умерити: admoderari risu, смех умерити. + + +admŏdum, adv. (ad modum, до мере), 1) о броју: пуно, управо, најмање: quinque milia admodum Romanorum caesa sunt; decem admodum annos habens, има му пуних десет година; mille admodum equites praemiserat, послао је напред најмање хиљаду коњаника. 2) сасвим, посве, веома, врло, јако, одвећ: Hamilcar admodum adulescens, посве млад; Cimon duro admodum initio usus est adulescentiae, Nep., Кимона у раној младости гонила је веома опака судбина; admodum magnus; admodum multi или pauci; admodum nihil или nihil admodum, баш ништа. 3) у одговарању да, јест, тако је: „advenis modo?“, admodum. + + +admoenĭo —, — 4. (ad и moenio = munio), опсести: oppidum. + + +admōlĭor, ĭtus sum, 4. depon. нешто к чему примаћи: admoliri manus alicui rei, латити се чега; — intrans. примицати се к чему: ad nidum. + + +admŏnĕo, nŭi, nĭtum, 2. 1) опомињати, подсећати кога на што: admonere aliquem rei alicujus или de re aliqua или aliquid; illud non sunt admonendi, на то их не треба опомињати; admonuit eos, urbem esse captam; meus me sensus, quanta vis sit fraterni amoris admonet; — са ut и ne: Caninius me admonuit, ut scriberem ad te; admones, ne nimis indulgenter loquar; — са самим conj. без ut: hunc admonet, iter caute faciat; — са inf.: sol admonet decedere, сунце нас опомиње да је време ноћи; — ca ad и gerund.: admoneor ad thesaurum quaerendum. 2) гонити, терати: equos; aliquem verberibus. + + +admŏnĭtĭo, ōnis, f. (admoneo), сећање на што: admonitio verbi unius, кад нас једна једина реч на што подсети; tanta est in locis admonitio, толико нас могу места подсетити; — опомињање, опомена, савет, препорука, укор. + + +admŏnĭtor, ōris, m. (admoneo), опомињач, који опомиње: *operum, који гони на посао. + + +admōnĭtrix, īcis, f. (admoneo), опомињачица. + + +admŏnĭtum, i, n. (admoneo), опомена. + + +admŏnĭtus, ūs, m. (admoneo), опомена, долази само у abl. sing.: admonitu tuo, на твоју опомену. + + +admordĕo, mordi, morsum, 2. нагристи, загристи: stirpem; — trop: aliquem, закинути кога, од кога новаца измамити. + + +admōtĭo, ōnis, f. (admoveo), примицање: digitorum, мицање прстију при свирању. + + +admŏvĕo, mōvi, mōtum, 2. 1) примицати, пригнути, принети: aspidem ad corpus, гују к телу, copias in locum; exercitum ad urbem; exercitum propius Romam; faces doloris alicui, ожалостити кога; *labra poculo; alicui equum, довести коња; aliquem ad convivium, позвати на част; medicum alicui, дозвати лекара некоме; oscula alicui, љубити: filium collo, загрлити; filius genibus regis admovetur, клекне пред краља; diem leti, ускорити дан смрти, убити се; part. admotus = близу: Africa admota Nilo; admotus supremis, близу смрти. 2) trop. admovere aurem, слушати, прислушкивати, на што пазити; admovere manus, прионути око чега: operi; admovere orationem animo alicujus, говором коснути се срца; admovere spem, timorem, улити. наду, страх; mors Agrippae admovit propius Neronem Caesari, приближила је Нерона Цезару; admovere preces, молити се; acumen rei alicui, обратити своје оштроумље на неку ствар. + + +admūgĭo, 4. рикати, мукати на кога: admugit femina tauro. + + +admurmŭrātĭo, ōnis, f. (admurmuro), примрмљивање, мрмљање к чему, као израз одобравања или неодобравања. + + +admurmŭro 1. примрмљивати, мрмљати к чему, било да се шта одобрава или не одобрава; admurmuratum est, тихо су се разговарали. + + +admŭtĭlo, 1. окрњити, осакатити: — trop. aliquem usque ad cutem, огулити кога до голе коже. + + +adn- в. ann-. + + +adnascor в. agnascor. + + +adnosco в. agnosco. + + +ădŏlĕo1, — —, 2. intrans., мирисати, воњати: unguenta adolent, Plaut. + + +ădŏlĕo2, ŏlŭi, ultum, 2. trans. 1) спалити, запалити што на жртвенику: *adolere verbenas; *viscera tauri; *tura, тамјан палити; *honores diis, боговима у част палити жртве; *flammis adolere Penates, ложити огањ на огњишту где стајаху Пенати (кућна божанства). 2) уопште што спалити: stipulas. + + +adŏlescens (adulescens), tis (part. од adolesco), 1) као adj. с comp. млађан, што дорашћује: homo; filia; adolescentior Academia, млађа академија. 2) као subst. gen. comm., човек или жена у годинама између детињства и старости (pueritia и senectus), од 17 до 30 и година, млад човек, младић, млада жена, девојка: defendi rem publicam adolescens, non deseram senex. + + +ădŏlescentĭa, ae, f. (adolescens), младо доба, младост (спор. adolescens као subst.): ineunte adolescentia, у раној младости. + + +adŏlescentŭla, ae, f. (demin. од adolescens), млада девојка, девојчица. + + +ădŏlescentŭlus, i, m. (demin. од adolescens), млад човек, младић: †ab adolescentulo, од ране младости; — подругљиво млад човечуљак: oratores novi, stulti adolescentuli. + + +ădŏlesco1, — —, 3. (adoleo 1): *adolescunt ignibus arae, гори огањ на олтару. + + +ădŏlesco2, ēvi, (ultum), 3. 1) расти, дорасти: puella, seges; †ver adolescit, приближује се; privignus adulta aetate, пасторак одрастао; cum primum adolevit aetas, чим дође до узраста. 2) нарасти, јачати. снажити се, повећати се: res Persarum brevi adolevit, Персија је наскоро ојачала. + + +Adōneus, (ă, neus једносложно), ĕi или ĕos, m. (Ἀδωνεύς) = Adonis. + + +Adōnis, is и ĭdis, m. (Ἄδωνις) Адонид, син кипарског краља Кинире, љубавник Венерин; у лову га је растргао дивљи вепар, а Венера га је претворила у цвет, и сваке године оплакивала. Ово је слика природе, која сваке године умире и ускршава. + + +adŏpĕrĭo, pĕrŭi, pertum, 4. покривати, покрити, обично у part. perf. pass. capite adoperto; humus adoperta floribus. + + +ădoptātīcĭus, ii, m. (adopto), посинак, Plaut. + + +ădoptātĭo, ōnis, f. (adopto), посињивање, примање под своје. + + +ădoptĭo, ōnis, f. (adopto), посињивање, посињење: ascire aliquem in или per adoptionem, посинити кога. + + +ădoptīvus, adj. посињењем стечен: filius, посинак; pater, поочим; *nomen; — накаламљен. + + +ădopto, 1. 1) изабрати, примити кога за што: adoptare aliquem socium; sibi patronum, defensorem; aliquem in regnum, као наследника у краљевском достојанству; adoptare ramum, накаламити; nomen, примити име. 2) примити у своју породицу, посинити: adoptare aliquem; sibi aliquem adoptare; adoptare aliquem in familiam; adoptatus patriciis a plebejo, посињењем прешао из плебејског сталежа у патрицијски. + + +ădor, ōris, n. врста жита, пир, најстарија храна Римљана (Triticum spelta, Linn.; Dinkel, Spelt). + + +ădōrātĭo, ōnis, f. (adoro), обожавање; trop. = ропско и подло клањање римским царевима у доцније време. + + +ădōrĕa, ae, f. (sc. donatio), мера пира давана као награда за храброст војницима; одатле trop. војничка награда, победилачка слава: qui (dies) primus almā risit adoreā, Hor. + + +ădōrĕus, adj. (ador), пиров: liba adorea, гибаница од пирова брашна. + + +ădŏrĭor, ortus sum. 4. depon., 1) прићи, доћи коме: aliquem. 2) напасти, ударити, насрнути на кога или што (сп. aggredior): inermem atque imparatum tribunum gladiis adoriuntur; urbem vi; arcem. 3) предузети, започети што (тешко и опасно): Munychiam bis tyranni oppugnare sunt adorti, Nep.; hoc ipsum continuo adoriamur, одмах затим предузмимо то. + + +ădorno, 1. 1) спремати, приправљати, удешавати што: nuptias; viaticum ad fugam, трошак за бекство; bellum. 2) украсити, накитити aliquem insigni veste; benefacta verbis, доброчинство речима искитити. + + +ădōro, 1. 1) обожавати: adorare deos. 2) молити, молити се: adorare pacem deum, мир од бога молити; adorati dii, ut etc; с conj. без ut: maneat sic semper adoro, Prop. 3) славити кога: Phoebum taciturnus adoro; особито adorare = προςκυνεῖν, клањати се владаоцу источњачки, да се десна рука примакне к устима, а тело се сагне што већма може. Ово се увело у Риму под царевима, а иначе се тако само боговима клањало: aliquem Persarum more adorare; Caesarem ut deum. + + +adp- в. app-. + + +adqu в. acqu. + + +adr- в. arr-. + + +adrādo, rāsi, rāsum, 3. подстрићи, подшишати, подсећи, подбријати: homo adrasus, са подшишаном брадом. + + +Adrămyttēum, ĕi, n. Adrămyttĭum, ĭi, n. и Adramyttēos, ĕi, f. (Ἀδραμύττειον, Ἀδραμύττιον), Адрамитија, приморска варош у Мизији (малој Азији), сада Едрамит; отуда Adrămyttēnus, i, m. (Ἀδραμυττηνός), Адрамитијац, становник те вароши. + + +Adrastēa или Adrastīa, ae, f. (Ἀδράστεια), надимак Немезин. + + +Adrastēa или Adrastīa, ae, f. (Ἀδράστεια), надимак Немезин. + + +Adrastus, i, m. (Ἄδραστος), Адраст, краљ у Аргу, таст Тидејев и Полиников, један од седморице у рату на Тебу умро је од туге за сином Егијалејем, који погибе под Тебом. + + +Adria в. Hadria. + + +Adriacus в. Hadria. + + +Adrianus в. Hadria. + + +Adrūmētum, i, n. (Ἀδρόυμητος), Адрумет, главна варош у бизакијнској покрајини у Африци; отуда Adrūmētīni, ōrum, m. Адрумећани. + + +adsc- в. asc-. + + +adse- в. adsi-. + + +adso- в. asse-. + + +adsp- в. asp-. + + +adst- в. ast-. + + +adsu- в. assu-. + + +adt- в. att-. + + +Adŭatŭca, ae, f. Адуатука, место у земљи ебуронској у североисточној Галији, сад Тонгерн. + + +Adŭatŭci, ōrum, m. Адуатуци, цимбарско племе у белгијској Галији, у данашњој јужној Брабантској. + + +ădūlātĭo, ōnis, f. (adulor), 1) умиљавање паса и других животиња: canum tam amans dominorum adulatio. 2) trop. о људима, ласкање, улагивање, удварање: nulla in amicitiis pestis est major, quam adulatio; foeda adversus Neronem; patrum in Augustum adulatio, ласкање сенатора Августу. + + +ădūlātor, ōris, m. (adulor), улагивало, удворица, улизица. + + +ădūlātōrĭus, adj. (adulator), улагивачки, удворички, улизички: dedecus, Tac. + + +adulesc- в. adolesc-. + + +ădūlo, 1. улагивати се: pass. nec adulari nos sinamus, Cic. + + +ădūlor, 1. depon. 1) о псима и другим животињама, умиљавати се. 2) владати се понизно према већима, ропски им се клањајући (в. adoro): more adulantium procubuerant, Liv. 2) ласкати, улагивати се, удварати се: aliquem и alicui; plebem adulari; potenti Antonio adulatur. + + +ădulter, ĕri, m. 1) прељубник, блудник, нарушилац брака, курвар: sororis; †filiae ac neptis. 2) уопште милосник, љубавник: novus adulter. 3) лажни монетар, који лажне новце кује (покл.). + + +ădulter, ĕra, um, adj. 1) прељубан, блудан: *mens. 2) лажан: *clavis adultera, лажан кључ. + + +ădultĕra, ae, f. прељубница, блудница, нарушилица брака. + + +ădultĕrīnus, adj. (adulter), 1) из незаконог брака рођени (покл.). 2) лажни: signa, печати; nummi, новци; claves, кључеви; crines, туђа коса. + + +ădultĕrĭum, ii. m. (adulter), прељуба, блуд. + + +ădultĕro, 1. (adulter), 1) прељубу чинити, брак нарушавати, курвати се: latrocinari, fraudare, adulterare turpe est; †cum aliquo; †aliquam, навести на прељубу; *columba adulteratur milvo, голубица се спарује с јастребом. 2) претворити, изопачити што: faciem arte adulterat; simulatio tollit judicium veri idque adulterat, претварање не да до истине доћи и изопачава је. + + +ădultus, adj. (part. од adolesco), 1) одрастао: catulus; virgo; adulta aetas; adulto auctumno, у касну јесен. 2) trор. ојачан, јак, снажан: adulta pestis rei publicae (Цицерон о Катилини); Athenis jam adultis, пошто је Атина постала велика и моћна; adulta nocte, у по ноћи. + + +ădumbro, 1. (ad и umbra) 1) у сликарству, нешто у главним цртама извести, скицирати: quis pictor omnia adumbrare potest? 2) уговору и писму што описати, представити: adumbrare aliquid dicendo. 3) подражавати: Persis Macedonum morem adumbrare non decorum. — Отуда part. adumbratus као adj. а) = нејасан, непотпун: imago; signa; adumbratae intelligentĭae, нејасни појмови; б) привидан, лажан: Aeschrio, Pipae vir adumbratus, који је само носио име Пипиног мужа, (а она је живела с Вером). + + +ăduncĭttās, ātis, f. (aduncus), кривина унутра угнута: rostrorum. + + +ăduncus, adj. кукаст, унутра угнут (opp. reduncus): ungues; nasus; cornu; dentes aprorum. + + +†ădūno, 1. ујединити, сјединити: classem. + + +ădurgĕo, 2. 1) притиснути: digitum digito (покл.). 2) гонити кога, вијати: aliquem. + + +ădūro, ussi, ustum, 3. запалити: panis adustus, препечен хлеб; alicui barbam et capillos adurere, опрљити, осмудити браду и косу: †sicca et adusta erant omnia, све беше суво и спржено (од сунца); о индијским мудрацима sine gemitu aduruntur, спаљују се; membra adusta nivibus, смрзнути удови; trop. te Venus adurit ignibus, Венера те пали жарком љубављу. + + +ădusque, 1) *†praep. с acc. = usque ad, све до: adusque columnas; adusque supremum tempus. 2) adv. посве, свуда. + + +ădustus, adj. с comp. (part. од aduro), опаљен: color adustus, кад ко поцрни од сунца. + + +advectīcĭus, adj. (adveho), увозни, из страних земаља: vinum, Sall. (oppos. vernaculus). + + +advecto, 1. (frequent. од adveho), довозити: rei frumentariae copiam, Tac. + + +†advectus, ūs, m. (adveho), довоз, Tac. + + +adveho, vexi, vectum, 3. 1) довозити, довести, привозити: frumentum ex agris Romam; *ultrices advehit unda rates, водом добродише лађе осветнице. 2) pass. advehi, довести се: navi, добродити; equo, дојездити; на питање одакле и куда?; ab Epidauro Piraeeum; e Pompejano in Luculli hospitium; cisio (на двоколицама) ad urbem; — на питање коме?: tibi advehitur familia; *Dardanus advehitur Teucros, Virg. + + +advēlo, 1. обвити, обмотати: tempora lauro, главу ловориком. + + +advĕna, ae comm. (advenio), 1) дошљак, пришелац, странац (сп. peregrinus, oppos. indigena): advena quidam; advenae indigenaeque; advena grus, ждрал дошљак (јер се сели). 2) trop. невешт, незналац: peregrinus atque adadvena in aliqua re. + + +advĕnĭo, vēni, ventum, 4. 1) прићи, доћи, стићи: Romam; Athenis Megaram; a portu; ex Hyperboreis Delphos; ad forum; in provinciam; domum noctu, кући ноћу; huc, illuc; advenere literae; interea dies advenit. 2) trop. morbus, periculum advenit; fore ut illi Numidiae partem tunc ultro adventuram, да ће му део Нумидије сам од себе припасти. + + +adventīcĭus, adj. (advenio), 1) долазни: cena adventicia, гозба о чијем доласку: 2) све што споља долази, страни, туђи, случајни, ванредни: doctrina adventicia, од другог народа примљена: pecunia, новац добивен не наследством, него другим путем; fructus, случајна добит. + + +advento, 1. (frequent. од advenio), примицати се: Romam; ad urbem; †urbi; tempus, senectus adventat. + + +adventor, ōris, m. (advenio), пришелац, гост (у гостионици): adventores meos ne incuses, Plaut. + + +adventus, ūs, m. (advenio), доход, долазак: nocturnus adventus in urbem; adventus lucis, свануће; adventibus (= advenientibus) se offerre, Tac, изићи пред оне што долазе. + + +†adverbĭum, ii, n. адвербија, наречица. + + +adversārĭa, ae, f. (adversus), противница. + + +adversārĭus, adj. (adversus), противан, противнички: dūces adversarii, Nep.; duces adversariae factionis, Nep.; vis ea, quae jari maxime est adversaria. Отуда adversāria, ōrum, n. 1) разлози и тврђења противникова: adversaria evertere, оборити; 2) ручна књига трговачка у коју се сваки дан уписивало примање и издавање, а из ње доцније изводило у главну књигу, codex accepti et expensi. Отуда и adversārĭus, ii, m. противник, али без непријатељства (сп. hostis, inimicus), особито на суду: alicujus; habere aliquem adversarium; se profiteri alicui acerbum adversarium. + + +adversātrix, īcis, f. (adversator), противница. + + +adversĭo, ōnis, f. (adverto), обраћање куда; само trop. animi (сп. animadversio). + + +adverso, 1. (intens. од adverto), animum adversare, пазити. + + +adversor, 1. depon. противити се: adversante vento, противни је ветар дувао; †nuptiis Poppaeae; са quo minus: non adversatur jus, quo minus suum quidque cujusque sit. + + +adversum, adverb. в. adversus 1. + + +adversus1, ређе adversum, 1) adv. противно, на сусрет: alicui ire adversum изићи на сусрет (пријатељски); — у непријатељском смислу = contra, насупрот; adversus resistere; qui adversus arma tulerant, Liv. 2) praep. с acc. према, против, спроћу: adversus aliquem, преко пута коме: mentiri adversus aliquem, лагати неком у очи; — у пријатељском смислу: pietas est justitia adversus deos, према боговима; omnia audere adversus aliquem, за љубав некоме; comparare aliquem adversus patrem, поредити с оцем; — у непријатељском смислу: ire adversus hostem; milites, qui adversus Romanos fuerant. + + +adversus2, adj. с comp. и superl. (part. perf. pass. од adverto), 1) упр. окренут лицем к чему што је на предњој страни; intueri aliquem adversum, гледати ком у лице; dentes adversi, предњи зуби; vulnus adverso corpore acceptum, рана на грудима; adversis hostibus occurrere, ићи непријатељу на сусрет; adverso colle ire, пењати се уз брдо; flumine adverso ire, пловити уз реку. Овако често долази као subst. adversum, i, n. = друга страна, противна страна: hic ventus in septemtrionibus oriens adversum tenet Athenis proficiscentibus, Nep., онима који из Атине плове, душе с противне стране; ex adverso urbi, преко од вароши; in adversum rapere на противну страну. 2) trop. противан, несрећан, неповољан, мрзак: adversa fortuna; casus; proelium; res adversae, несрећа (oppos. res secundae, срећа); adversa valetudo, болест; annus adversus frugibus, неродица; mihi illud est adversum, мрско ми је. + + +adverto (vorto), verti, versum, 3. 1) обратити, окренути, управити куд: oculos in aliquam partem; classem in portum, с флотом пловити у пристаниште; — као pass. или med.: *notae advertuntur arenae, доплове к познатој обали; *Scythicas advertitur oras, удари на Скитију. 2) на се привући: oculos omnium; aures alicujus, нечије уши (да ме слуша); odium. 3) advertere animum или animo или animis или просто advertere, пазити на што: ad aliquid или rei alicui; adverte animum, ne quid fiat, пази да се нешто не догоди. 4) animum adverto = animadverto, опазити, смотрити што: animum advertit Gracchus Pisonem; animum advertit ibi magnas esse copias. 5) опоменути: aliquem. 6) казнити: in aliquem; placitum posthac, ut in reliquos Sejani liberos adverteretur, свидело му се затим да се и остала Сејанова деца казне. + + +advespĕrascit, āvit, —, 3. impers. смркава се: cum jam advesperasceret, discessimus. + + +advĭgĭlo, 1. бдети код кога или чега, пазити на што: *parvo nepoti advigilare; ad custodiam urbis. + + +advŏcātĭo, ōnis, f. (advoco), упр. призивање, дозивање; 1) помоћ, у парницама код суда. 2) скуп чијих заступника пред судом: advocatio ingens, многи заступници. 3) саветовање вештака, судом позваних. 4) рок потребан за сазивање заступника: postulare binas advocationes, искати два рока; отуда † одгађање уопште. 5) вођење парнице. + + +advŏcātus, i, m. (упр. part. perf. pass. од advoco), као subst. призваник. 1) за време републике звали су се advocati рођаци, пријатељи, знанци тужиочеви или оптуженикови а и други угледни људи који су с њима на суд ишли, и онде их помагали саветом или сведоџбом; за време царства био је patronus caussae, који је пред судом парницу водио место тужиоца или туженога, адвокат. 2) уопште помоћник, заступник. + + +advŏco, 1. 1) призвати, дозвати кога (ради савета, помоћи итд.): advoco aliquos in consilium; contionem advocavit, сазвао је збор, скуп; *advocari aegro, у помоћ болеснику; eo senatum advocat, Sall., онамо сазове сенат. 2) позвати кога као помоћника на суду (сп. advocatus): aliquem contra aliquem; advocare sibi aliquem. 3) advocare deos, звати богове у помоћ. 4) употребити што: *secretas advocat artes. + + +*advŏlātus, ūs, m. (advolo), долетање, долет. + + +advŏlo, 1. 1) долетети, прилетети. 2) trop. брзо доћи: advola ad nos; Romam; — с dat. *fama mali tanti advolat Aeneae, дође брзо до Енеје; — с acc. Cato advolat rostra, на говорницу. + + +advolvo, volvi, volūtum, 3. доваљати, докотурати: advolvere se или advolvi genibus (dat.) alicujus, пасти пред кога на колена. + + +advorsarius в. adversarius. + + +advorsum в. adversum. + + +advorsus в. adversus. + + +advorto в. adverto. + + +ădўtum, i, n. (ἄδυτον), унутрашње светилиште у храму или другом ком освећеном месту куда није сваком слободно било ући; ex adyto cordis, из унутрашњости срца. + + +Aea, ae f. (Αἷα) Еја у причама далека земља, обично део Колхиде на истоку, или Киркино острво у западном делу Средоземног мора. Отуда *Aeaeus (Αἰαῖος) adj., ејски: Aeaea īnsula, острво где је становала Кирка, а по доцнијем причању острво нимфе Калипсе, која се стога зове puella Aeaea; Aeaeae artes, мађионичка вештина. + + +Aeăcĭdēĭus в. Aeacus. + + +Aeăcĭdēs в. Aeacus. + + +Aeăcus, i, m. (Αἰακός), Ејак, краљ острва Егине, син Јупитеров и Егинин, отац Теламонов и Пелејев. Због побожности и праведности пост је после смрти судија душама у подземном свету, заједно с Минојем и Радамантом. — Отуда Aeăcĭdĕs, ae, m. axis, Ејаковић, син или потомак Ејаков, а имено: три његова сина Теламон, Пелеј и Фок; унук му Ахилеј, Пелејев син; праунук Пир или Неоптолем, Ахилејев син; потомак му Пир, епирски краљ, који је с Римљанима војевао; потомак му Персеј, краљ македонски. — Отуда *Aeăcĭdēĭus, adj. (Αἰακίδης), ејаковићки: *Aeacideia regna = острво Егина. + + +Aeaeus в. Aea. + + +aedĕpol в. edepol. + + +aedēs, is, f. зграда, 1) sing. соба, одељак куће, кућа (у којој је само једна соба): per omnes aedes domi; — храм, црква (испрва само ћелијица за једно божанство без икаквих приграда): senatum in aedem Jovis Statoris vocavi, сенат сам сазвао у храм Јупитера Статора (заустављача); aedes Saturno dedicata est. 2) plur. aedēs, ium, кућа (са више соба), стан: aedes regiae, двор; in mediis aedibus, усред куће; — саће пчела: in clausis aedibus, Virg. Georg. 4, 258. + + +aedĭcŭla, ae, f. (demin. од aedes) црквица, кућица. + + +aedĭfĭcātĭo, ōnis, f. (aedifico), зидање, грађење, зграда, у plur. грађевине. + + +aedĭfĭcător, ōris, m. (aedifico), зидар: mundi, творац света; — који радо гради. + + +aedĭfĭcĭum, ii, n. (aedes и facio), свака зграда (aedes је зграда само за становање): exstruere aedificium in alieno, подићи зграду на туђем земљишту. + + +aedĭfĭco, 1. (aedes и facio), зидати, градити: domum; navem; equum, Virg. Aen. 2, 15.; hortos, садити вртове; *diruit, aedificat, mutat quadrata rotundis, Hor. Ep. I. 1, 100., руши, зида, мења четвороугло за округло (каже се о непостојану човеку). + + +aedīlīcĭus, adj. (aedilis), едилски: munus aedilicium, јавна игра (в. munus); aedilicia repulsa, кад ко безуспешно тражи да добије едилство; homo или vir aedilicius, онај ко је већ био едил, ислужени едил. + + +aedīlis, is, m. (aedes), едил. У Риму беху најпре два плебејска а доцније и два курулска (тј. патрицијска) едила. Плебејски едили водили су бригу о плебејским, а курулски о великим и римским играма (народним светковинама, в. ludus), а сви скупа водили су надзор над јавним зградама (aedes, отуда им име), бринули се о путевима и друмовима, о реду на трговима, наиме да се довољно жита довози да храна буде добра и јефтина. Едили беху то што је код нас полиција. + + +aedīlītās, ātis, f. (aedilis), едилство, достојанство и служба едилска: aedilitate fungi, вршити едилску службу. + + +aedis, is, f. в. aedes. + + +aedĭtŭus, i, m. (aedes и tueor), чувар храма, црквењак. + + +Aedui в. Haedui. + + +Haedŭi (Aedui), ōrum, m. племе галско међу рекама (с. Saône) и Liger (с. Loire). + + +Aeēta или Aeētēs, ae, m. (Αἰήτης), Ејет, краљ у Колхиди, син Хелијев (сунчев), отац Медејин, к њему је дошао Јазон и Аргонаути по златно руно. Отуда: 1) *Aeētaeus, adj. Αἰακιδήϊος), ејетски: fines = Колхида. 2) Aeētĭăs, ădis, f. и Aeētīnē, ēs, f. кћи Ејетова, Медеја. + + +Aeēta или Aeētēs, ae, m. (Αἰήτης), Ејет, краљ у Колхиди, син Хелијев (сунчев), отац Медејин, к њему је дошао Јазон и Аргонаути по златно руно. Отуда: 1) *Aeētaeus, adj. Αἰακιδήϊος), ејетски: fines = Колхида. 2) Aeētĭăs, ădis, f. и Aeētīnē, ēs, f. кћи Ејетова, Медеја. + + +Aegae или Aegēae, ārum, f. (Αἰγαί или Αιγειαί), Ега, Егеја (Еге, Егеје), 1) варош у Македонији, доцније Едеса. 2) варош у Еолиди, на западној обали Мале Азије. 3) варош у Ахаји, на северној обали Пелопонеза. 4) варош у Киликији. Отуда Aegēātēs, ae, m. (Αἰγειάτης) и Аеgēădēs, ae, m. (Αἰγειάδης) Егејац. + + +Aegaeōn, ōnis, m. (Αἰγαίων), Егејон, 1) један од гиганата са сто руку, син Уранов, звао се и Бријареј; 2) неки морски бог. + + +Aegătēs, ĭum, f. pl. (с додатком insulae, и без њега), Егатска острва на западној страни Сицилије. Ту су потукли Римљани Картагињане на мору 241. пр. Хр. и овом се победом завршио Први пунски рат. + + +Aegeades в. Aegae. + + +Aegae или Aegēae, ārum, f. (Αἰγαί или Αιγειαί), Ега, Егеја (Еге, Егеје), 1) варош у Македонији, доцније Едеса. 2) варош у Еолиди, на западној обали Мале Азије. 3) варош у Ахаји, на северној обали Пелопонеза. 4) варош у Киликији. Отуда Aegēātēs, ae, m. (Αἰγειάτης) и Аеgēădēs, ae, m. (Αἰγειάδης) Егејац. + + +Aegeates в. Aegae. + + +aeger, gra, grum, adj. 1) телесно, болан, болестан, немоћан; као subst. aeger, gri, m. болесник, aegra, ae, f. болесница; corpus aegrum; — често се означи и болест или болесни део тела; aeger ex vulnere; pedibus aeger; aegra valetudo, лоше здравље; — trop. о држави кад није у уредном стању: est aliquid aegri in re publica (сп. Шекспирово: нешто је труло у држави данској); исто тако и seges aegrota. 2) душевно, болан, гневан, зловољан, брижан: animus aeger; *mortales aegri, невољни људи; — с abl. aeger curis; avaritia; amore; — с gen. aeger animi, душа му болује. 3) *теготан, мучан, жалостан: aegra mors; dolor; luctus. + + +Aegĕum mare в. Aegaeus. + + +Aegeus (двосложно), ĕi, acc. ĕum и ĕa, m. (Αἰγεύς), Егеј, краљ атински, син Пандионов, отац Тезејев. Отуда Aegīdēs, ae m. (Αἰγείδης), Егејев потомак, син му Тезеј. + + +Aegĭălē, ēs или Aegĭălēa, ae, f, (Αἰγιάλη или Αἰγιάλεια), Егијалеја, кћи или унука Адрастова, жена Диомедова. + + +Aegĭălē, ēs или Aegĭălēa, ae, f, (Αἰγιάλη или Αἰγιάλεια), Егијалеја, кћи или унука Адрастова, жена Диомедова. + + +Aegĭăleus, ĕi, m. Егијалеј, син Ејетов, брат Медејин, другим именом Апсирто. + + +Aegīna, ae, f. (Αἴγινα), Егина, острво у саронском заливу измећу Атике и Арголиде. Отуда Aegīnētae, ārum, m. (Αἰγινῆται), Егињани. + + +Aegĭum и Aegĭon, ii, n. (Αἴγιον), Егија, варош у Ахаји. + + +aegis, idis, f, αἰγίς, а ово од ἀίξ, ἀίςςω, егида, штит Јупитеров, а доцније Минервин, са змијама унаоколо а у средини са Медузином главом; — trop. уопште заштита, заклон. + + +Aegisthus, i, m, (Αἴγισθος), син Тијеотов, убио најпре свог стрица Атреја, а затим Атрејева сина Агамемнона у споразуму с овога женом Клитемнестром: био је убијен од Ореста, сина Агамемнонова. + + +Aegīsus, i, f. (Αἴγισσος), Егис, варош на Дунаву у доњој Мезији, сад Исакџа. + + +Aegĭum и Aegĭon, ii, n. (Αἴγιον), Егија, варош у Ахаји. + + +Aegos flumen (Αἰγὸς ποταμός, козја река), Егоспотам, поток и варош на трачком Херсонезу, сад Галата, где је Лисандар уништио атинску флоту и учинио крај пелопонеском рату 405 пр. Хр. + + +aegrē, adv. с comp. aegrius и superl. aegerrime (aeger), 1) нерадо, неповољно, тешко: aegre est mihi, то мене једи: alicui facere, на жао учинити ком; aegre fero aliquid, тешко подносим што; aegre aliquid pati, tolerare. 2) тешком муком, једва (субјективно): aegre abstinent, quin castra oppugnent, једва се могу задржати, а да на стан не нападну (сп. vix). + + +*†aegresco, — —, 3. оболети; — ићи нагоре: violentia Turni aegrescit; — бити сетан: sollicitudine. + + +aegrĭmōnĭa, ae, f. (aeger) сета, туга, брига, невоља (субјективно, сп. aerumna). + + +aegrĭtūdo, ĭnis, f. (aeger), 1) слабо здравље. 2) туга, јад, брига често у plur. + + +aegrōtātĭo, ōnis, f. (aegroto), боловање, болест (субјективно, сп. morbus). + + +aegrōto, 1. (aegrotus), боловати: leviter; capite, боли ме глава; — trop. animus aegrotat; aegrotant mores, artes, у злом су стању. + + +aegrōtus, adj. (aeger), болан, болестан (телесно и душевно); — trop. о држави: hoc remedium est aegrotae ac prope desperatae rei publicae. + + +Aegyptiacus в. Aegyptus. + + +Aegyptius в. Aegyptus. + + +Aegyptus1, i, f. (Αἴγυπτος), Египат, Мисир. На питање куда? долази често у acc. без praep.: dicitur Aegyptum profugisse. Отуда Aegyptĭăcus и Aegyptĭus, adj. египатски, мисирски и Aegyptĭus, ii, m, subst. Египћанин, Мисирац. + + +Aegyptus2, i, m. Египат, син Белов, брат Данајев. Од њега је и земља добила своје име. Педесет његових синова имали су за жене педесет кћери Данајевих. + + +Aelĭānus в. Aelius. + + +aelĭnos, i, m. (αἴλινος), запевка. + + +Aelius, adj., име плебејског племена у Риму, у које спадаху породице Paeti и Tuberones: gens Aelia; lex Aelia. Отуда Aelĭānus, adj., Елијев, елијски; oratiunculae Aelianae, мање беседе Луција Елија Туберона; jus Aelianum, збирка правничких формула (legis actiones) од чувеног правника Секста Елија Пета. + + +Aëllō, ūs, f. (Ἀελλώ), Ајела, име једне Харпије. + + +aemiilātor, ōris, m. (aemulor), такмац: Catonis. + + +Aemĭlĭānus в. Aemilius. + + +Aemĭlĭus, adj. име патрицијског племена римског, у ком беху најзнатније породице Lepidi, Pauli и Scauri: gens Aemilia; tribus Aemilia; pons; ludus. Отуда Aemĭlĭānus, adj. емилијски; — надимак млађега Сципиона Афричанина, који беше син Луција Емилијана Паула македонског: — Aemĭlĭāna, ōrum, n. pl. предграђе у Риму. + + +Aemonia в. Haemonia. + + +aemŭla, ae, f. као subst. в. aemulus. + + +aemŭlātĭo, ōnis, f. (aemulor), 1) надметање, такмичење: aemulatio laudis; gloriae. 2) завист. + + +aemŭlātus, ŭs, m. утакмица, надметање. + + +aemŭlor, 1. depon. (aemulus), 1) надметати се, такмичити се: aliquem или alicui, с неким; aemulari virtutes alicujus, тежити да се с ким изједначимо у његовим врлинама. 2) надметати се са завишћу: aemulari alicui или cum aliquo, aemulantur inter se. + + +aemŭlus, 1) adj. који се с ким надмеће, такмичи: aemula lingua; 2) subst. aemŭlus, i, m. и aemŭla, ae, f. такмац, такмица; завидник, завидница: †aemuli Brutorum, Carthago, aemula imperii Romani, Sall. + + +Aemus в. Haemus. + + +Aenārĭa, ae, f. Енарија, острво према обали Кампаније, сад Искија. + + +Aenĕădēs в. Aeneas. + + +Aenēās, ae m. (Αἰνείας), Енеја, син Тројанца Анхиза и богиње Венере, који је одвео Тројанце у Италију, праотац Римљана. Отуда: 1) Aenĕădēs, ae, m. (Αἰνεάδης), Енејевић, потомак Енејин а) син му Асканије, б) Октавијан Август, в) Aenĕădae, ārum, у plur. = Тројанци. 2) Aenēĭs, ĭdos, f, Енејида, Виргилијев еп о Енеји 3) *Aenēĭus, adj. Енејин: puppis, лађа; arma. + + +ăēnĕus или ăhēnĕus, adj. (aes), 1) медни, бакарни, тучани: statua; columna. 2) trop. чврст, тврд: turris; murus. 3) црвеножута боја: barba. + + +Aenĭānes, um, m. pl. (Αἰνιᾶνες), народ у јужној Тесалији. + + +aenigma, ătis, n. (αἴνιγμα), загонетка; — meton. о свему што је тамно и загонетно. + + +*ăēnĭpes, ĕdis, adj. (ăēnus и pes), тучноноги, са ногама од туча. + + +Aenos или Aenus, i, f. (Αἰνος), 1) Ен, варош у Тракији, на ушћу Хебра (Марице). Отуда Aenius, adj. енски и Aenii, ōrum, m. Енци. 2) река у Ретији, сада Ин. + + +ăēnum или ăhēnum (sc. vas), i, n. (упр. n. од aёnus) као subst. бакрач, котао: *littore aena locant по обали понамештају котлове. + + +ăēnus или ăhēnus, adj. (aes), старији облик од ăēnĕus. + + +Aenus в. Aenos. + + +Aenos или Aenus, i, f. (Αἰνος), 1) Ен, варош у Тракији, на ушћу Хебра (Марице). Отуда Aenius, adj. енски и Aenii, ōrum, m. Енци. 2) река у Ретији, сада Ин. + + +Aeŏles, um, m. (Αἰολεῖς), Еоли, једно од главних племена грчких, које се из Тесалије раширило и у Малу Азију и овде настанило у пределу Еолиди или Еолији, и на острвима, наиме на Лезбу. Ове насељенике Римљани зваху Aeolii. + + +Aeŏlĭa, ae, f. Еолија, Еолска; 1) предео у Малој Азији, Еолида, 2) једно од липарских острва где је становао Еол, бог ветрова. + + +Aeŏlĭdēs в. Aeolus. + + +Aeŏlĭs, ĭdis, f. (Αἰολίς) в. Aeolus. + + +Aeŏlĭus в. Aeolus. + + +Aeŏlus или Aeŏlos, i, m. (Αἴολος), Еол, 1) син Хеленов, унук Деукалионов, праотац племена еолског. 2) син или увук Хипотов, владалац липарских острва, северно од Сицилије, в. Aeolia. — Отуда а) *Aĕŏlĭdĕs, ae, m. (Αἰολίδης), Еоловић, потомак Еолов; наиме синови Еола (Хеленова сина): Сизиф, Атаманат, Салмонеј и Дејионеј, и унуци Еолови: Улис или Уликс, син Сизифов; Фрикс, син Атамантов, и Кефал, син Дејионејев; — б) Aeŏlĭs, ĭdis, f. (Αἰολίς), женско потомство Еолово, кћери Еола (Хеленова сина): Канака (Canace) и Алкиона; — в) Aeŏlĭus, adj. Еолов: Aeolia virgo, кћи Еолова;— еолски, из Еолиде: Aeolia puella, Сафа (Sappho). + + +Aeŏlus или Aeŏlos, i, m. (Αἴολος), Еол, 1) син Хеленов, унук Деукалионов, праотац племена еолског. 2) син или увук Хипотов, владалац липарских острва, северно од Сицилије, в. Aeolia. — Отуда а) *Aĕŏlĭdĕs, ae, m. (Αἰολίδης), Еоловић, потомак Еолов; наиме синови Еола (Хеленова сина): Сизиф, Атаманат, Салмонеј и Дејионеј, и унуци Еолови: Улис или Уликс, син Сизифов; Фрикс, син Атамантов, и Кефал, син Дејионејев; — б) Aeŏlĭs, ĭdis, f. (Αἰολίς), женско потомство Еолово, кћери Еола (Хеленова сина): Канака (Canace) и Алкиона; — в) Aeŏlĭus, adj. Еолов: Aeolia virgo, кћи Еолова;— еолски, из Еолиде: Aeolia puella, Сафа (Sappho). + + +aequābĭlis, e, adj. с comp. (aequo), 1) једнак: cum aliquo. 2) себи раван, једнолик, равномеран, непромењен: motus perpetuus et aequabilis; vir famā aequabilis, код свију једнако у добру гласу. 3) једнак за све, беспристрастан: jus aequabile; fidus Romanis, aequabilis in suos. + + +aequābĭlĭtās, ātis, f. (aequabilis), једнакост, једноличност, равномерност: orationis, миран ток беседе; legitima, равноправност; — праведност: constantia et aequabilitas. + + +aequābĭlĭter, adv. с comp. (aequabilis), једнако, под једну меру. tolerare sumptus, сносити трошкове подједнако. + + +*†aequaevus, adj. (aequus и aevum), једних година, једнаког узраста: alicui. + + +aequālis, e, adj. (aequus), 1) о месту раван: locus. 2) једнак, што се не мења: strepitus; aequalem se omnibus ēxhibet, према сваком је уљудан. 3) према другим предметима потпуно једнак (више него par); tumuli aequales, хумке једне висине; alicui, alicujus; virtutes sunt inter se aequales. 4) једних година: sororem prope habuit aequalem, Nep.; alicui, alicujus; benevolentia aequalis aetati, благовољење, које траје колико и живот чији; као subst. aequālis, is, comm. а) вршњак, вршњакиња: adolescens severum senem omnibus aequalibus suis in familiaritate anteposuit, Nep.; Accam, ex aequalibus unam, alloquitur; б) савременик: Demosthenes maximos oratores habuit aequales. + + +aequālĭtās, ātis, f. (aequalis), равност, једнакост: omnes exuta aequalitate jussa principisaspectare, Tac., сви су напустили једнакост (републиканску) и мотрили су само на владаочеве заповести. + + +aequālĭter, adv. с comp. (aequalis), равно, једнако, на исти начин: collis ab summo aequaliter declivis, брежуљак који се од горе до доле једнако спушта. + + +aequănĭmĭtās, ātis, f. (aequus и animus), благодушност, праведност, стрпљење. + + +aequātĭo, ōnis, f. једначење, изједначење. + + +aequē, adv, с comp. и sup. (aequus), 1) кад се што са собом самим упоређује, једнако, исто тако, равним начином: duae trabes aeque longae, исте дужине. 2) кад се што са другим чим упоређује, једнако — и, једнако — и — и, тако — као и, једнако — као и: aeque bonum est mihi et tibi, једнако је добро мени и теби; aeque bonum est et mihi et tibi, или aeque mihi tibique или aeque mihi atque tibi или aeque mihi ac tibi; aeque pauperibus prodes, locupletibus aeque.; даље aeque — ac si, aeque — quam, тако — као да, тако — као: Egnati rem ut tueare aeque a te peto, ac si mea negotia essent, Егнатијеву ствар тако заступај као да је моја; nihil aeque eos terruit, quam praeter spem robur et color imperatoris, ништа их није тако застрашило као неочекивана крепост и добар изглед царев. 3) некад се други део упоређивања и не изриче: tu prope aeque doles (sc. atque ego). + + +Aequi, ōrum, m. Екви, народ староиталски у Лацији, с којим су Римљани дуго војевали. Отуда Aequĭcus, adj. екавски: bellum. + + +Aequĭcŭlus, adj. в. Aequicus; као subst. Aequĭcŭli, ōrum, m. в. Aequi. + + +aequĭlĭbrĭtās, ătis, f., (aequus и libra), равнотежа. + + +aequĭmēlĭum (maelium), ii, n. празно место у Риму близу Капитолије, где се продавала стока за жртве. По причању ту беше кућа Сцурија Мелија, који је погубљен 440 пр. Хр, што се држало да тежи за краљевском влашћу. + + +aequĭnoctĭālis, e, adj. (aequinoctium), равноноћни: circulus aequinoctialis. екватор. + + +aequĭnoctĭum, ii, n. (aequus и nox), једначење дана и ноћи, равноноћица, равнодневица: vernum; auctumnale. + + +aequĭpărābĭlis, e, adj. (aequiparo), споредљив: alicui или cum aliquo. + + +aequĭpăro (aequĭpĕro), 1. (aequus и paro), 1) verb. act. једначити, поредити, упоређивати што с чим: aliquem или aliquid alicui; aliquem или aliquid cum aliquo; aliquid ad aliquid; suas virtutes ad tuas. 2) verb. neutr. раван бити ком, достићи кога или што: aliquem или aliquid; aliquem aliqua re; ut nemo eum labore corporisque viribus posset aequiparare да му нико не могаше раван бити у раду и телесној снази. + + +aequĭpăro (aequĭpĕro), 1. (aequus и paro), 1) verb. act. једначити, поредити, упоређивати што с чим: aliquem или aliquid alicui; aliquem или aliquid cum aliquo; aliquid ad aliquid; suas virtutes ad tuas. 2) verb. neutr. раван бити ком, достићи кога или што: aliquem или aliquid; aliquem aliqua re; ut nemo eum labore corporisque viribus posset aequiparare да му нико не могаше раван бити у раду и телесној снази. + + +aequĭtās, ātis, f. (aequus), једнакост, 1) равност: loci; — aequitas animi или само aequitas, мирноћа душе, бестрасност, умереност. 2) једнакост (пред судом, у грађанским одношајима итд.) 3) једнако поступање према свакоме, правичност, праведност. + + +aequo, 1. (aequus), I. trans. 1) равнити, поравнити: locum; aream; planitiem. 2) једначити, изједначити а) нешто са собом самим: aequare frontem (term. t. о војсци), исправити бојну линију; aequare omnium pericula, изједначити опасност свију; pecunias, увести једнакост имања; — б) изједначити нешто с другим чим: aequare rem rei или rem cum re; aequare solo omnia, све са земљом сравнити = порушити; — в) упоређивати што с чим: rem cum re; Philippum Hannibali. — II. intrans, изједначити се с ким или чим, достићи кога или што: aliquem cursu, у трку; aequare cursum alicujus, трчати брзо као неко; *sagitta aequans ventos. лети брзо као ветар; equare facta dictis, говорити о чињеницама према њиховој важности. + + +aequor, ŏris, n. (aequus), упр. равна површина ма које ствари. 1) раван, равница, пољана: aequor ferro scindere, орати; *Libycum aequor, пустиња. 2) морска пучина, море: *aequor altum; Tyrrhenum. + + +aequŏrĕus, adj. (aequor), морски: *genus aequoreum, рибе; *rex, Нептун. + + +aequum, i, n. в. aequus. + + +aequus, adj. с comp. и sup. 1) о простору, раван, хоризопталан (да се површина нити диже, нити спушта, сп. planus): campus; locus; ex aequo (loco) dicere каже се за говорника кад и он и слушаоци стоје једнако високо, а то је у сенату (ex inferiore loco = пред судом, јер судије седе на вишем месту; ex superiore loco = с говорнице, у народним скупштинама); кадшто и subst. aequum, i. n. = раван, равница: in aequo campi, на равном пољу. 2) једнак (једне величине, висине итд.): praeda; pars; *passibus non aequis неједнаким корацима; aequo Marte pugnare или aequa manu discedere или aequo proelio discedere каже се кад се не зна, на чијој је страни победа; aequa pugna. нерешена битка; poena aequa peccatis, казна сходна кривици. Као subst. aequum: ex aequo у истој мери, на исти начин; in aequo esse или in aequo stare, бити на истом ступњу; in aequo ponere aliquem alicui, некога с другим на једнак ступањ ставити. 3) згодан, прикладан, приличан (oppos. iniquus): locus aequus ad dimicandum; et tempore et loco aequo. 4) наклоњен: alicui; ређе in aliquem; *aequa Venus Teucris, Pallas iniqua fuit. 5) правичан, праведан, беспристрастан: lex; judex; aequum est, право је; aequum et bonum, што је право и добро; aliquid aequi bonique facere, за добро примити, задовољити се чим; — код comp. стоји abl. aequo: injurias gravius aequo habuere, већма су се нашли увређени него што је требало; plus aequo liber, претерано слободан. 6) миран, задовољан, спокојан: aequo animo aliquid ferre (accipere, pati); *aequam memento rebus in arduis servare mentem non secus in bonis, задржи мирноћу духа и у срећи и у несрећи. + + +āër, āĕris, acc. sing. само āĕra, m. (ἀήρ), ваздух, особито доњи, атмосфера (сп. aether). Отуда *магла, облак: at Venus obscuro gradientes aĕre saepsit, тамним облаком обмотала. + + +aerarium в. aerarius. + + +aerārĭus, adj. (aes), 1) рудни, бакарни: aerariae structurae, рудник; faber aerarius, котлар. 2) новчани: tribuni aerarii, в. tribunus; — као subst. aerārĭus, ii, m. чешће у plur. aerārii, звали су се у Риму грађани из најниже класе, који су били ослобоћени од војничке дужности и место тога плаћали нешто у новцу, али нити су имали право гласања, нити приступ у државну службу; — subst. aerarium, ii, n. државна благајница у Риму у Сатурновом храму на капитолском брежуљку: id enim commune aerarium esse voluerunt, Nep. + + +aerātus, adj. (aes), медни, тучани, бакарни: securis; — бакром окован: naves aeratae; lecti aerati, постеље с бакарним ногама; у шали homo aeratus, богат човек. + + +aerĕus, adj. (aes), медни, тучани, бакарни: cornua; galea; — бакром окован: rota; clipeus. + + +*aerĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (aes и fero), који носи мед, бакар: manus aeriferae, руке што носе бакарне цимбуље. + + +*aerĭpes, ĕdis, adj. (aes и pes), с ногама од туча, бакра: cerva; tauri. + + +āĕrĭus, adj. (aёr), ваздушни: volatus aĕrii avium, летење птица по ваздуху; columba aĕria, што високо лети. Отуда = висок, што се увис диже: mons; arces; quercus. + + +Aĕrŏpē (ā), ēs, f. Ајеропа, жена Атрејева, мати Агамемнонова и Менелајева. + + +aerūgo, ĭnis, f, јад, невоља, тегота, мучан посао; (објективно, сп. aegrimonia): Herculis aerumnae; aerumnarum requies, Sall. + + +aerumnābĭlis, e, adj. (aerumna) = aerumnosus. + + +aerumnōsus, adj. (aerumna), теготан, пун јада и невоље: infelix et aerumnosus; mare aerumnosum, узбуркано море. + + +aes, aeris (стари dat. aere), n. 1. 1) мед, бакар, туч, бронза: pedestris ex aere statua; — често у plur. за ствари бакрене или тучане (кипове, оружје, плоче, судове, трубе): aera micantia, светло оружје; dat signum aere cavo, трубом. 2) новац, првобитио бакарни; испрва некован (aes rude), затим кован (aes grave) у комадима који имађаху фунту бакра, и зваху се as (as libralis, asses librales). Отуда долази често aes collect. = asses, обично у gen. aeris: quingenta milia aeris = 500.000 asses; код бројних адвербија у сумама од милиона па навише изостављају се речи centena milia: habere decies centena milia aeris или само habere decies aeris, имати један милион аса. Доцније се реч aes узимала уопште за новац: aes meum, tuum; мој, твој новац; in meo aere sum, немам дугова; is est in meo aere, он ми је обвезан; aes alienum facere или contrahere, задужити се; aere alieno exire или exsolvi, одужити се. 3) aes обично у plur. плата војничка: annua aera habes; отуда trop. aera као stipendia = године војничке службе; саркастично cognoscentur omnia istius aera illa vetera, сва његова стара војевања (у развратном животу), Cic. Verr. 5, 13, 33. 4) најпосле aes equestre = 10.000 аса што је витез примао од државе за набавку коња; aes hordearium = 2000 аса што их је годишње примао за издржавање коња: aes circumforaneum, од мењача позајмљени новац. + + +Aesăcus, i, m. (Αἴσακος), син Пријамов. + + +Aesar1, m. код Етруска = deus. + + +Aesar2, ăris, m. (Αἴσαρος), река у Брутији, у доњој Италији. + + +Aeschĭnēs, is, m. (Αἰσχίνης), Есхин, 1) родом из Атине, филозоф, ученик Сократов. 2) из Напуља, филозоф, ученик Карнеадов, учитељ нове академије у Атини. 3) из Атине, говорник, противник Демостенов. 4) из Милета, говорник, савременик Цицеронов. + + +Aeschўlus, i, m. (Αἰσχύλος), Есхил, 1) славни грчки трагичар у Атини. Отуда Aeschўlēus, adj. (претпоследњи слог кратак у Пропертија). 2) ретор из Книда, савременик Цицеронов. + + +Aescŭlāpĭus, ii, m. (Ἀσκληπιός), Ескулапије, син Аполонов и Коронидин, код Грка бог лекарства, ученик Хиронов. + + +aescŭlētum, i, n. (aesculus), уопште храстова шума. + + +aescŭlĕus, adj. (aesculus), храстов. + + +aescŭlus, i, f. нека врста храста (по некима Quercus robur Willd., по другима Quercus aesculus L., по трећима Quercus conferta Kit.). + + +Aesernĭa, ae, f. Езернија, варош у Самнији; отуда Aesernīnus, adj. езернијски; subst. Aesernīni, ōrum, становници Езерније. + + +Aesōn, ōnis, m. (Αἴσων), Езон, син Кретејев, отац Јазонов, и полубрат Пелијин. Отуда Aesŏnĭdēs, ae, m. (Αἰσονίδης), Езоновић = Јазон; — Aesŏnĭus, adj. Езонов: heros = Јазон. + + +Aesōpus, i, m. (Αἴσωπος), Езоп, 1) родом из Фригије, чије име носе познате басне. Отуда adj. Aesōpēus или Aesōpīus (Αἰσώπειος) и Aesōpĭcus (Αἰςωπικός), Езопов, езопски. 2) Claudius или Clodius Aesopus славни римски трагични глумац, савременик Цицеронов. + + +aestās, ātis, f. (αἴθω, aestus), лето, 1) топла половина године, пролеће и лето: ineunte aestate, у почетку лета. 2) година (али само кад је говор о нечем што се у лето ради, као ратови, пловидба, земљорадња итд.); *septima post Trojae excidium jam vertitur aestas. 3) лето у ужем смислу, три летна месеца: bellum Cn. Pompejus extrema hieme (при крају зиме) apparavit, ineunte vere suscepit, media aestate (усред лета) confecit; summa aestas, средина лета, жетва. 4) летња врућина, запара: ignea aestas. + + +*aestĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (aestus и fero), што носи врућину, жегу: *canis, звезда велико псето, Сиријус. + + +Aestĭi, ōrum, m. Ести, народ у источној Германији, по свој прилици данашњи Ести у Русији. + + +aestĭmābĭlis, e, adj. (aestimo), цене вредан; цењив. + + +aestĭmātĭo, ōnis, f. (aestimo), 1) оцењивање чега по његовој новчаној вредности, оцена, процена: aestimatio frumenti; aestimatio litis или poenae, одредба колико има ко услед осуде платити; aestimationem facere или habere, оцењивати; in aestimationem venire, оцењен бити. Напосе је aestimatio процена каквог имања што га дужник повериоцу место готова новца у дуг даје: mihi et res et conditio placet, sed ita, ut numerato velim, quam aestimatione, волим да ми се плати готовим новцем, него имањем по процени; accipere praedia in aestimationem, примити земљу место новца по процени. 2) оцењивање чега по унутрашњој вредности (сп. existimatio): honoris; propria virtutis aestimatio. + + +aestĭmātor, ōris, m. (aestimo), ценилац, проценитељ. + + +aestĭmo, 1. 1) новчану вредност чему означити, проценити: aestimare rem magni; исто тако pluris, plurimi; magno aestimare; denis in diem assibus animam et corpue aestimari, Tac, душа и тело (војниково) цени се у десет аса (отприлике 63 дин. паре = 22. новч. а. вр.) дневно; aestimare litem alicui или alicujus, проценити предмет парнице (или учињену штету) заједно с парничним трошковима да би се могло одредити колико има да плати губилац парнице у име накнаде, а колико у име казне. 2) означити унутрашњу вредност чега, ценити, уважити (сп. existimo): quorum ego vitam mortemque juxta aestimo, Sall., подједнако ценим; magni, tanti, pluris aestimare: aliquid vitā aestimare, као живот ценити; amicitiam non ex re, sed ex commodo aestimare, пријатељство ценити не по његовој правој вредности, него по својој користи. + + +aestīvē, adv. (aestivus), летно, за лето = мало: viaticati admodum aestive sumus, Plaut., врло мало попутнине имамо. + + +aestīvo, 1. (aestivus), летовати. + + +aestīvus, adj. (aestas), летни: dies; menses; tempora; *sol; aves aestivae, које се под јесен селе од нас; castra aestiva, а често и само aestīva, ōrum, n. као subst. а) летни стан војске (oppos. hiberna): in aestivis esse; б) летна војна: conficere aestiva, свршити војну (за ону годину, јер су стари обично само лети војевали); в) летиште, летна паша за стоку, па отуда и само стадо на летишту: morbi corripiunt tota aestiva, читава стада. + + +aestŭārĭum, ĭi, n. (aestus), 1) ниска обала морска која је за време плиме под водом а за осеке је мочарно, морска бара, лагуна. 2) природни или вештачки залив, Tac Agr. 22. 3) ушће реке где се још примећује дејство плиме: in aestuario Tamesae, Tac. Ann. 14, 32. + + +aestŭo, 1. (aestus), 1) о огњу, букнути, планути: aestuat ignis. Отуда object. врућ бити: aĕr aestuat; subj. врућину осећати: homo aestuat sub pondere, зноји се под теретом. 2) о води, особито о мору: таласати се, либати, струјати, пенити се: gurges aestuat, вртлог се пени. 3) о души а) узрујан бити, врети, кипети, пламтети: aestuare desiderio alicujus; *rex aestuat in illa, пламти за њом; б) колебати се, нерешив бити: aestuabat dubitatione. + + +aestŭōsē, adv. с comp. (aestuosus), жарко, врело. + + +aestŭōsus, adj. ca sup. (aestus), 1) жарки, врео: auster; via; solum; aestuosissimi dies. 2) усталасан: freta; Syrtes. + + +aestus, ūs, m. (αἴθω), уопште свако либање, таласасто кретање 1) од врућине: жар, жега, припека, запара, омара: propius aestus incendia volvunt, пожар ваља ближе огњене вале; labore et aestu languidus, Sall., малаксао од умора и припеке; — и у болести ватруштина, огњица: aestu febrique jactantur, (у грозници). 2) о мору: а) либање, струјање (воде); б) плима: aestuum accessus et recessus, плима и осека. 3) о души: а) узрујаност, страсност, жестина, раздраженост: aestus belli civilis; irarum; gloriae; consuetudinis; б) колебање, недоумевање, скањивање, оклевање, немир: vario fluctuat aestu; aestus curarum. + + +Aestўi в. Aestii. + + +Aesŭla, ae, f. Езула, варош у Лацији, отуда Aesŭlānus, adj. езулски. + + +aetās, ātis, f. (скраћено од старинске речи aevitas од aevum, сп. vita), 1) узраст, доба = део човечјега века; aetas tenera; infirma; florens; flos aetatis, младост; aetas constans, зрело доба; provecta, старије доба; exacta, старост; major aetate, старији; antecedere aetate, бити старији; aetas militaris, 17 година; senatoria, 25 година; consularis, 45 година; — о вину, aetatem ferre, може се одржати; — coll. = људи једнога доба: aetas puerilis, деца. 2) век, живот човеков: aetatem agere или degere, век проводити; volat aetas; breve tempus aetatis. 3) век, време у ком се живи: ante Solonis aetatem; usque ad hanc aetatem. 4) нараштај = људи који у неко време живе: dura aetas; aurea aetas, златни век. + + +aetātŭla, ae, f. (demin. од aetas), детиње доба. + + +aeternĭtās, ātis, f. (aeternus), 1) вечност, вечитост. 2) бесмртност: animarum. + + +aeterno1, adv., в. aeternus. + + +aeterno2, 1. овечити, овековечити. + + +aeternus, adj. (од aeviternus, а то од aevum), 1) вечан (без почетка и краја, сп. perpetuus и sempiternus): deus; tempus. 2) бесмртан, неумрли: gloria; virtus. 3) adv. aeterno или aeternum, увек, непрестано; in aeternum или *aeternum, насвагда, заувек. + + +Aethălĭa, ae, f, грчко име острва Илве, сад Елбе. + + +aethēr, ĕris, acc. sing. aethĕra, m. (αἴθηρ), горњи чисти ваздух (сп. aër). Отуда а) небо, небеса: stellae sub aethere fixae; б) богови: oneravit aethera votis; в) уопште ваздух: verberare alis aethera. + + +aethĕrĭus или aethĕrĕus, adj. (αἰθέριος), етерски, ваздушни, небески. + + +Aethĭops, ŏpis, acc. plur. ŏpas, m. (Αἰθίοψ), Етиоп, Етиопљанин, уопште Црнац; — као adj. етиопски: Aethiopes lacus. Отуда Aethĭŏpĭa, ae, f. (Αἰθιοπία), Етиопија, Етиопска, део Африке јужно од Мисира; — Aethĭŏpĭcus, adj. (Αἰθιοπικός), етиопски. + + +*aethra, ae, f. (αἴθρα), ведро небо. + + +Aethra, ae, f. (Αἴθρα), Етра, ћи краља Питеја из Трезене, мајка Тезејева. + + +Aetna, ae, f. (Αἴτνη), 1) Етна, познати вулкан у Сицилији. Јупитер је свладанога гиганта Тифојеја под Етну бацио. У Етни је Вулкан имао своју ковачницу, где је ковао с Киклопима. Отуда Aetnaeus, adj. (Αἰτναῖος), етњански. 2) варош на подножју брега Етне; отуда Aetnensis, e, adj. и subst.; — Aetnenses, ĭum, m. pl. становнипи вароши Етне. + + +Aetōli, ōrum, m. (Αἰτωλοί), Етоли, Етолци, становници Етолије. — adj. Aetōlus, (Αἰτωλός), етолски: Aetolae plagae, ловачке мреже, с помишљу на калидонски лов; urbs Aetola, варош Арпи у Италији, коју је основао Диомед Етолац. Отуда Aetōlĭa, ae, f. (Αἰτωλία), Етолија, Етолска, предео у западној Грчкој између Локриде и Акарнаније; — Aetōlĭcus, adj. (Αἰτωλικός), етолски; — *Aetōlĭs, ĭdis, f. (Αἰτωλίς), Етолка, о Дејанири; *Aetōlĭus, adj. (Αἰτώλιος), етолски: heros, Диомед. + + +aevĭtās, ātis, f. (aevum), застарела реч место aetas. + + +aevum, i, n. (предкл. и ретко aevus, i, m, (αίών), 1) вечност. 2) век, време живота, живот: brevis aevi, краткога века; ter aevo functus, проживео три човечја века 99 година. 3) узраст, доба живота: primum aevum, детињство; meum aevum, моје године; grandis aevo parens, стари родитељ; obsitus aevo, јако стар. 4) време у ком ко живи: nostrum aevum, садашњост; veniens aevum, будућност, потомство. + + +Afer в. Afri. + + +affābĭlis, e, adj. (affor), уљудан, пријазан, с ким се даје говорити. + + +affābĭlĭtās, ātis, f. (affabilis), уљудност, пријазност. + + +affăbrē, adv. (ad и faber), уметно: affabre factus, уметно израђен. + + +affătim, adv. (ad и fatim, сп. φάτνη), доста, довољно (субјективно, да ко има чега доста, сп. satis): habetis affatim lignorum. + + +*†affātus, ūs, m. (affor), говор (кад кога ословимо). + + +†affectātĭo, ōnis, f. (affecto), 1) тежење к чему. sapientiae; affectatio Germanicae originis; тежња да кога за Германца држе. 2) у реторици усиљен, неприродни говор, афектација. + + +†affectātor, ōris, m. (affecto), који се сувише труди око чега. + + +affectĭo, ōnis, f. (afficio), утицајем нечега другога произведено стање; а) firma corporis affectio, јак телесни састав; affectio animi или само affectio, душевно стање; б) наклоност, љубав: erga aliquem. + + +affecto, 1. (frequent. од afficio), 1) предузети што; affectare iter, поћи путем; affectat spem potiundae Africae, нада се да ће освојити Африку; affectari morbo, пасти у болест. 2) тежити к чему, настојати око чега (у добру и злу смислу): regnum; imperium; studia militum affectat, тежи да задобије оданост војника. 3) афектовати. + + +affectus, ūs, m. (afficio), спољним утицајем произведено стање, расположење душе; — доцније покрет душе, страст; — љубав, наклоност. + + +affĕro, attŭli, allātum, afferre (ad и fero), 1) донети, доносити, принети, приносити (сп. adduco): afferre pecuniam ad aliquem или alicui; affero me или afferor, дођем, долазим; — trop. afferre consulatum in familiam suam, у својој породици бити први који је постао конзул; a. manus или vim alicui, кидисати на кога; a. manus bonis alicujus, опљачкати чије имање; a. manus sibi, убити се; a. manus vulneribus suis, позледити своју рану. 2) јавити, огласити; afferre calamitatem, јавити за беду; cum crebri nuntii afferrent male rem gerere Darium, чести гласници јављаху да је Дарије лоше среће. 3) проузроковати, произвести: alicui dolorem, mortem; populo Romano magnam cladem. 4) навести што као доказ, разлог итд.: causam; rationes cur ita sit; afferre aetatem, навести доба као изговор. 5) допринети што чему, припомоћи, користити: negat Epicurus diuturnitatem temporis ad beate vivendum aliquid afferre. + + +affĭcĭo, fēci, fectum, 3. (ad и facio), деловати на кога или што, поставити га у какво стање. Преводи се А) с abl.: afficere aliquem poenā, казнити; honŏre, поштовати; laetitiā, обрадовати; dolore, ожалостити: cruciatu, мучити; sepulturā, укопати; beneficio, доброчинство указати ком; praemio, наградити; injuriā, криво што ком учинити; exilio, прогнати; odio, мрзити; morte, погубити; maculā, окаљати; ignominiā, осрамотити; affici gravi morbo, тешко се разболети; gravi vulnere, тешко рањен бити. Отуда part. affectus, као adj. снабдевен, који што има: valetudine, здрав; omnibus virtutibus, има све врлине. Б) с adverb. или сличним изразом: literae tuae sic me affecerunt, тако ме је дирнуло; sic animo affectus sum, тако сам расположен; male aliquem afficere, зло с ким поступати. В) слабити, напрезати: aestus et labor corpora afficit; graviter affectus, тешко оболео; res affectae, поремећено имовно стање; fides affecta, уздрман кредит; aetas affecta, слаба старост. + + +affīgo, fixi, fixum, 3. (ad и figo), приденути, прилепити, приковати: affigere aliquem cruci; ăliquem ad terram; *radicem terrae, пустити корен у земљу; — trop. senectus me lectulo affixit, приковала ме за постељу; aliquid memoriae, утувити; aliquid animo, удубити у душу. + + +affingo, finxi, fictum, 3. (ad и fingo), додати што (каквом уметничком делу, слици, кипу итд.): affingere manum statuae; partem corporis; — trop. додати што, измишљено: affingere aliquid rumoribus; affingere alicui crimen, потворити какву кривицу на кога; falsam laudem, пришити коме незаслужену хвалу. + + +affīnis, e, adj. (ad и finis), 1) суседни (сп. confinis, vicinus): gens affinis genti. 2) adj. и subst. comm. а) који је учесник у чему, зна за што, уплетен у што: с dat. affinis culpae, сукривац; sceleri, сугрешник; — с gen. rei capitalis, уплетен у кривицу која иште смртну казну; — б) род по женидби или удадби, зет, пашеног, шурак, сваст, заова (сп. cognatus, consanguineus): affinis alicui; affinis meus. + + +affīnĭtās, ātis, f. (affinis), сродство по женидби или удадби, својдба: affinitate conjungi cum aliquo, Nep.; in affinitatem alicujus pervenire, Nep. + + +affirmātē, adv. (affirmo), застално, зацело, поуздано: promittere aliquid. + + +affirmātĭo, ōnis, f. (affirmo), уверавање, потврђивање. + + +affirmo, 1. (ad и firmo), 1) утврдити, поткрепити: spem alicui; societas jurejurando affirmatur. 2) потврдити да је нешто истина: dicta alicujus; virtutem populi Romani armis, Tac. 3) уверавати: rem pro certo; affirmo aliquid esse factum. 4) тврдити: *non agis, affirmo. + + +affixus, adj. (part. од affigo), упр. прикован, trop. неразлучан од чега: alicui; anus affixa foribus, баба што неће да се одмакне од врата; res affixa ad aliquid, с чим тесно скопчана. + + +afflātus, ūs, m. (afflo), 1) дах, задах: afflatus ex terra, пара из земље, serpentis; trop. divinus или furoris, одушевљење. удахновење. 2) вејање, пирење: venti; afflatus noxius, шкодљив ветар. + + +afflĕo, —, —, 2. (ad и fleo), плакати уз што. + + +afflictātĭo, ōnis, f. (afflicto), (ретко) мучно узнемиривање, брига. + + +afflicto, 1. (intens. од affligo), 1) оштетити, покварити: tempestas afflictat naves. 2) мучити, ојадити кога, наудити ком: afflictari morbo; respublica afflictatur; afflictare se или afflictari, узнемиривати се због нечега, у бригу падати; afflictari re aliqua или de rebus suis. + + +afflictor, ōris, m. (affligo), који што обара, уништава: dignitatis. + + +afflīgo, flixi, flictum, 3. (ad и fligo), 1) ударити што о што, на земљу оборити, свалити: affligere vasa parietibus; caput saxo главом о стену, arborerem; aliquem terrae (dat.) или ad terram, бречити о земљу; equi virique afflicti sunt, попадаше. 2) унесрећити, упропастити, обрвати, оборити: virtus nostra nos afflixit, наша нас је врлина упропастила; fames affligit hostes, мори их глад; religiones prostratae et afflictae sunt, светиње су оборене и ногама се газе. Part. afflictus = очајан, несрећан: res afflicta, очајни положај. 3) смутити, ожалостити, уцвелити: discessus tuus me afflixit, одлазак твој ожалостио ме је; part. afflictus, смућен, снужден: luctu; aegritudine. + + +afflo, 1. (ad и flo), 1) trans. допирити што к чему, пирењем донети: odores afflantur efloribus; — дувати, пирити на што или у што: ventus afflat terga; afflatur incendio, дотакао га се пожар; afflari fulminis telis, бити громом ударен; afflari numine, бити богом задахнут. 2) intrans. вејати, пирити: odores tibi afflabunt; afflat ei fortuna, срећан је. + + +afflŭens, entis, adj. с comp. и sup. (affluo), 1) обилат, изобилан: aqua; copiae; ex affluenti, Tac. изобила. 2) богат: opibus etcopiis; homo bonitate affluens. + + +afflŭenter, adv. с comp. (affluens), обилато, изобила, богато. + + +afflŭentĭa, ae, f. (affluens), притицање, приток; обиље, изобиље: omnium rerum, у свему. + + +afflŭo, fluxi, fluxum, 3. (ad и fluo), 1) дотицати, притицати, тећи уз: Eurotas prope ipsis affluit moenibus, тече скоро уз саме зидове. Отуда: affluit ingens multitudo hominum, стиче се множина; rumor affluit, допире глас; affluunt divitiae, стиче се богатство; ex eo quod affluit opibus vestris, од вашега изобиља. 2) имати нечега у изобиљу: affluere divitiis; honore; voluptatibus. + + +affor, depon. 1. (прво лице praes. ind. не употребљава се), [ad и for], ословити кога, проговорити ком (сп. alloquor): aliquem; affari deos, молити се боговима. Особито о последњим опроштајним речима, које су се покојнику после укопа говориле. + + +affŏre, affŏrem, affŭi в. assum. + + +affulgĕo, fulsi, —, 2. (ad и fulgeo), синути, засјати, засветлети се: stella; coelum affulserat; — trop. о нечему добром или пријатном што се појави: affulget alicui spes; gaudium; fortuna; *instar veris enim vultus ubi tuus affulsit populo, Hor., јер кад твоје лице као пролеће засија народу. + + +affundo, fūdi, fūsum, 3. (ad и fundo), долити, досути, налити, насути: affundere aquam alicui rei; venenum vulneri; — trop. equitum tria milia cornibus affundebantur, три хиљаде коњаника притекоше на оба крила. Part. affusus = прострт: affusae tumulo jacent; affusus genibus alicujus или само affusus, клечи пред ким. + + +āfŏrem, āfŏre в. absum. + + +Afrānĭus, i, m. Афраније, 1) Lucius A., комични песник око г. 130 пр. Хр. 2) Lucius A., присталица Помпејев и његов легат у Шпанији; после битке код Тапса био је заробљен и од Цезаревих војника убијен. + + +Afri, ōrum, m. Афричани, становници Африке; sing.*dirus Afer, о Ханибалу. — Afer, fra, frum, adj. афрички: Afri pedites; Afrae sorores Хеспериде. Отуда Afrĭca, ae, f. Африка, у ширем смислу трећи део старога света, у ужем смислу римска провинција, некадашња картагинска област. Отуда Afrĭcānus, adj. афрички: bellum; надимак двојице Сципиона (в. Cornelius); — Africus, adj. афрички: ventus, ветар с југозапада; mare. + + +ăfŭi в. absum. + + +āfŭtūrus в. absum. + + +Agămēdēs (ă), is, m. (Ἀγαμήδης), Агамед, краљ орхоменски; он и брат му Трофоније сазидали су храм Аполонов у Делфима. + + +Agămemnōn (ă) или Agămemnō, ōnis, acc. — ŏnem и ŏna, m. (Ἀγαμέμνων), Агамемнон, краљ микенски, син Атрејев, брат Менелајев, муж Клитемнестрин, отац Ифигенијин, Орестов и Електрин, врховни вођ Грка под Тројом (сп. Aegisthus). Отуда Agamemnonius, adj. (Ἀγαμεμνόνειος), Агамемнонов: classis; puella Ифигенија. + + +Agămemnōn (ă) или Agămemnō, ōnis, acc. — ŏnem и ŏna, m. (Ἀγαμέμνων), Агамемнон, краљ микенски, син Атрејев, брат Менелајев, муж Клитемнестрин, отац Ифигенијин, Орестов и Електрин, врховни вођ Грка под Тројом (сп. Aegisthus). Отуда Agamemnonius, adj. (Ἀγαμεμνόνειος), Агамемнонов: classis; puella Ифигенија. + + +Agănippē (ă) ēs, f. (Ἀγανίππη), Аганипа, извор на брегу Хеликону у Беотији, посвећен Музама. Отуда Agănippis, ĭdos, f. Аганипка и Aganippēus, adj. аганипски. + + +agāso, ōnis, m. (ago), коњушар, нижег реда слуга. + + +Agăthoclēs (ă, thŏ и thō), is, m. (Ἀγαθοκλῆς), Агатокле, тиран сиракуски, рођ. 361 пр. Хр. + + +Agăthyrsi (ă), ōrum, m. pl. (Ἀγάθυρσοι), Агатирзи, сарматски народ, живео негда око реке Мориша у Банату и Угарској. + + +Agăuē или Agăvē (ă), ēs, f. (Ἀγαυή), Агава, кћи Кадмова и Хермионина, жена Ехионова, мати Пептејева, кога је она у бахантском беснилу растргла. + + +Agăuē или Agăvē (ă), ēs, f. (Ἀγαυή), Агава, кћи Кадмова и Хермионина, жена Ехионова, мати Пептејева, кога је она у бахантском беснилу растргла. + + +Acbărus (Abgărus или Agbărus), i. m., име владалаца Осројенске државе у Месопотамији, са престоницом Едесом, Tac. ann. + + +ăgĕ и ăgĕdum в. ago. + + +ăgĕ и ăgĕdum в. ago. + + +ăgellus, i, m. (demin. од ager), њивица. + + +ăgēma, ătis, n. (ἄγημα), агема, одељак македонске војске. + + +Agendĭcum (ă), i, n. Агендик, главна варош у сенопској Галији, сад Сан (Sens) у Шампањској. + + +Agēnor (ă), ŏris, m. (Ἀγήνωρ), Агенор, краљ Фенички, отац Кадмов и Еуропин. Отуда *Agēnŏrĕus, adj. Агеноров, агенорски: bos, о Јупитеру, који је претворив се у бика, Еуропу уграбио; — *Agĕnŏrĭdēs, ae, m. (Ἀγηνωρίδης), Агеноров потомак: син му Кадам или Персеј, као потомак Данајев и Агеноров. + + +ăger, gri, m. (ἀγρός), 1) њива, поље (сп. arvum): agrum colere, земљу обрађивати; ager fertilis. 2) обично у plur. agri, село (oppos. варош или стан, сп. rus): vastati agri sunt, urbs exhausta. 3) област, земљиште ког племена или општине: ager Tusculanus; Helvetius. Ager publicus, земље које су први Римљани у рату отели, па их после или пређашњим власницима вратили уз годишњи десетак, или римским грађанима под условима уступили. Ове се земље често снова делиле. + + +Trĭfŏlīnus ager, предео у Кампанији. + + +Stellātis campus или ager, веома плодна покрајина у Кампанији. Отуда Stellātīnus, adj. стелатски. + + +Agĕsĭlāus (ă), i, m. (Ἀγησίλαος), Агесилај, краљ спарћански. + + +*aggĕmo, 3. (ad и gemo), уздисати с ким или при чему: malis alicujus. + + +agger, ĕris, m. (aggero2), 1) све што се сноси или насипа да се каква дубина испуни или какво узвишење подигне (земља, песак, шљунак, камење, грање итд.): fossas aggere explere; aggerem comportare. 2) насипањем подигнуто узвишење, насап; а) бедем, опкоп, шанац око стана или вароши; б) насап, насип, долма покрај реке или мора; в) друм; г) свако узвишење, као: брежуљак, гроб, ломача итд. + + +†aggĕrātĭo, ōnis, f. (aggero), насипање, насап. + + +aggĕro1, 1. (agger), насипати, гомилати: aggerare cadavera; tramitem, насипањем правити пут; — trop. множити, повећати: dictis aggerat iras. + + +aggĕro2, gessi, gestum, 3. (ad и gero), приносити, доносити, прибављати, гомилати: aliquid alicui или ad aliquem; aggerit opes opibus, гомила благо на благо; — trop. о говору: multa aggerebantur etiam insontibus periculosa, Tac, много се штошта нагомилало опасно и по невине. + + +aggestus, ūs, m. (aggero), доношење, прибавка: pabuli; lignorum. + + +agglomĕro, 1. (adgl.), намотати (у клупче); — trop. se alicui, придружити се ком. + + +agglūtĭno, 1. (adgl.), прилепити, притуткалисати, спојити: aliquid alicui rei; se alicui. + + +aggrăvesco, —,—, 3. (adgr.), (предкл.) постати тежи; — trop. окренути се нагоре: morbus. + + +aggrăvo, 1. (adgr.), тежим учинити што: pondus; — *trop. а) окрепути што нагоре: res aggravantur, иде нагоре; б) досађивати коме: aliquem. + + +aggrĕdĭo, dĕre, 3. (ређи act. облик од aggredior). + + +aggrĕdĭor, gressus sum, 3. depon. (ad и gradior), 1) (ређе) уопште ићи коме или куда: aliquo, некуда; ad hominem или само hominem. 2) с неком намером коме или куда ићи, наиме а) обраћати се на ког ради разговора, молбе итд.: aggredi aliquem de re aliqua, у некој ствари; aggredi aliquem dictis, ословити; precibus, замолити; pecuniā, хтети га подмитити; crudelitatem principis, Tac., послужити се њом за своје намере; — б) напасти на кога: aliquem vi; в) почети, предузети што: aggredior caussam ancipitem, лаћам се сумњиве парнице; dicere de illis rebus, хоћу да говорим о томе. + + +aggrĕgo, 1. (ad и grex), к стаду или јату додати, дакле придружити кога или што коме или чему: aggregare aliquem in numerum nostrum; se alicui; se ad amicitiam aliquorum; filium ad interitum patris, упропастити и сина с оцем. + + +aggressĭo, ōnis, f. (adgredior), 1) увод, приступ беседе; 2) превод грчке речи ἐπιχείρημα = закључак, силогизам. + + +ăgĭlis, e, adj. (ago), покретан, 1) о мртвим стварима: лако покретан: remus; rota. 2) о живим створовима: а) брз, хитар, плах: Diana; apis; б) радан, окретан; homo; animus. + + +ăgĭlĭtās, ātis, f. (agilis), окретност, брзост, гипкост. + + +Agis (ă), ĭdis, m. (Ἄγις), име неколиких спарћанских краљева. + + +ăgĭtābĭlis, e, adj. (agito), гибљив, кретљив: aĕr. + + +ăgĭtātĭo, ōnis, f. (agito), кретање, комешање: agitationes fluctuum, таласање; — trop. а) бављење, занимање чим: agitatio studiorum; rerum magnarum; б) покрет духа, марљивост: agitatio mentis; nunquam animus agitatione vacuus esse potest. + + +ăgĭtātor, ōris, m. (agito), који тера, гони кога или што. equorum, кочијаш. + + +ăgĭto, 1. (intens. од ago), 1) у јак покрет довести, гонити, терати, дрмати, комешати, трести: equos; maria agitata ventis; *Zephyris agitata Tempe, Hor.; caput, тресе главом; alas, »потресује крили«; rebus agitatis, у немирним временима; hastam, махати копљем; agitare feras, ловити дивљач. 2) дражити, бунити, усколебати: plebem; *est deus in nobis, agitante calescimus iilo. он кад нас дражи, загрејемо се (о песницима); diversus agitabatur, колебао се (између жеље и страха. 3) о времену бавити св, проводити: tum vita hominum agitabatur sine cupiditate, проводио се живот људсви. 4) занимати се чим, мислити о чем: agitare in animo bellum; domesticas agitare curas, занимати се; mente agitat bellum renovare; de inferendo bello agitavit. 5) претресати, расправљати, погађати се, преговарати с ким о чем: multum agitata ista res est; cum de foedere victor agitaret. 6) радити на чему, отправљати, извршавати што: quum praecepta mei patris agitarem, кад сам вршио налоге оца мог; *agitate fugam, бежите; pax agitatur, мир влада. 7) боравити, становати: Germani laeti, neque procul, agitabant; Libyes propius mare Africum agitabant. 8) понашати се, поступати: ferocius quam solitus erat, преко обичаја сурово. + + +Aglăĭa (ā), ae или Aglăĭē, ēs, f. (Ἀγλαΐα и Ἀγλαΐη), Аглаја, најстарија од трију Грација. + + +Aglăĭa (ā), ae или Aglăĭē, ēs, f. (Ἀγλαΐα и Ἀγλαΐη), Аглаја, најстарија од трију Грација. + + +Aglăŏphōn (ă), ontis, m. (Ἀγλαοφῶν), Аглаофон, грчки сликар из Таза око 400 пр. Хр. + + +Aglaurus, i, f. (Ἄγλαυρος), Аглаура, кћи Кекропова. + + +agmen, ĭnis, n. (ago, упр. agimen), 1) више њих који се заједно крећу, дакле чета, поворка; јато, руља итд.: ingens mulierum agmen; *agmina stellarum; *equorum; *graniferum agmen, мрави; каже се и о води: *leni fluit agmine, полаганим током. 2) као војнички term. t. поход, пут, марш: pugnare in agmine; aggredi hostes in agmine. 3) војска на путу кад се напред креће (сп. acies и exercitus): agmen primum, предњи део војске, авангарда; medium, средина војске, центар; extremum или novissimum, стражњи део војске, аријергарда; cogere или claudere agmen, бити на крају чете; agmen quadratum, кад се војска намести у форми паралелограма, са пртљагом у средини, спремајући се за бој. + + +agna, ae, f. женско јагње. + + +*Agnālĭa, ium, n. pl. = в. Agonalia. + + +agnascor, nātus sum, dep. (ad и nascor), упр. дородити се, родити се, пошто је отац тестаментом већ расположио о свом имању. + + +agnātĭo, ōnis, f. (agnascor), сродство од очине стране. + + +agnātus, i, m. (partic. од agnascor), 1) доцније рођено дете, пошто је отац већ начинио тестамент. 2) рођак од очине стране. + + +agnellus, i, m. (demin. од agnus) јагњешце. + + +*†agnīnus, adj. (agnus), јагњећи; — subst. agnina, ae, f. (sc. caro), јагњетина, јагњеће месо. + + +agnĭtĭo, ōnis, f. (agnosco), познање, познавање, припознавање: rei alicujus. + + +agnĭtus, part. од agnosco. + + +agnosco, nōvi, nĭtum, 3. (ad в. nosco), 1) уопште познати, разумети: deum ex operibus ejus; non quivis haec agnoscere potest, то не може свако разумети. 2) припознати, признати: agnosco aliquem filium, некога за свог сина; id ego agnovi meo jussu esse factum, признао сам да је оно мојом заповешћу учињено; an me non agnoscetis ducem? 3) нешто што смо пређе познавали, опет упознати, снова познати: veni Athenas, neque me quisquam ibi agnovit; *veterem Anchisen agnoscit amicum. + + +agnus, i, m. јагње: пословица: postulas agnum eripere lupo, каже се за нешто немогуће. + + +ăgo, ēgi, actum, 3. (ἄγω), терати, гнати, гонити. — I. о кретању у простору: 1) о живим створовима: vinctum ante se Thyum agebat; captivos prae se (пред собом) agere; aliquem in crucem agere, распети кога; — *pecudes; asellum; agere praedam, робити, у робље одвести, отерати (кад је реч о људима и о животињама; oppos. fero о стварима, где се често каже ferre et agere = пљачкати, однети); res quae ferri agique possunt, покретне ствари; agmen agitur, војска иде; agere se или agi, поћи; код Плаута и unde agis, откуда идеш?; canes agunt apros; fugientes hostes ad naves egerunt. — 2) о мртвим стварима терати, помицати, потискивати итд,: Tullia per patris corpus carpentum egisse fertur; celeriter vineis ad oppidum actis, примаћи; fundamenta agere, основ положити; paries rimas agit, пуца зид; radices agere, хватати корена; animam agere, бити на умору; vocem agere, викати; spumas agere, пенити се; sublicae ad inferiorem partem fluminis oblique agebantur, коље се косо забијало. — 3) у многим изразима у пренесеном смислу: agere aliquem in exsilium, прогнати кога; aliquem ad certamen agere, нагнати кога на борбу; ad omne scelus et omnem libidinem; *in fraudem; †ad gloriam; multitudo aut studio agitur aut ira, светина се покреће или љубављу или срдњом; reum aliquem agere, гонити кога пред суд; agere aliquem furti, тужити кога због крађе; agere aliquem diris, проклети кога; agere aliquem in facinus, наводити кога на зло дело; se agere, понашати се, владати се. II. о кретању у времену: 1) abs. agere, живети, век проводити, бавити се: homines qui tum agebant, Tac. ann. 3, 19; procul a mari agunt, живе подаље од мора; agunt sine legibus; deûm honor principi non ante habetur, quam agere inter homines desierit, владаоцу се божија пошта не одаје пре но што престане живети међу људима. 2) с објектом каквим: agere aevum, aetatem, вековати; agere tempus; vitam; adolescentiam; senectutem; diem; noctem; ver; hiemem; annos; aetatem venando agere, у лову век проводити; conscientia bene actae vitae, свест о добро проведеном животу; *acta est per lacrimas nox mihi; — особито annum agere са редним бројем значи: која је ком година: quartum annum ago et octogesimum, осамдесет четврта ми је година; и pass. annus agitur; tum principium anni agebatur, беше то у почетку године; *alter agebatur mensis, беше други месец. III. у пренесеном значењу: 1) бавити се чим, радити што (сп. facere, gerere), нарочито hoc или id agere, настојати око чега, старати се за што: certiorem eum fecit, id agi, ut pons dissolveretur, известио га је да се око тога ради да се мост расквари; — aliud или alias res agere, занимати се чим другим, бити непажљив; — aliquid agere, бити делателан, радити; обично у gerund.: audendo atque agendo res Romana crevit, римска је држава постала моћна смелошћу (у рату) и радом (у миру); vigilando, agendo, bene consulendo prospere omnia cedunt, треба бдети, делати, добре савете слушати, па ће све ићи срећно; — а и са адвербијама: non agam astute, нећу радити лукаво (бити лукав); — nihil agere, ништа не радити: multa agendo nihil agere; nunquam se plus agere, quam cum nihil ageret; — у обичном говору: quid agis? шта радиш, како си?; quid agitur? шта се ради?; quid faciam, quid agam?, шта да радим, шта да чиним?; — agere rem actam или agere actum или acta, радити оно што је већ свршено, радити што бескорисно: scio multis videri rem actam hodierno die agi, многима се чини да се данас нешто бескориспо ради; — bellum agere, рат (по плану) водити; curam alicujus agere, старати се о ком; agere festos dies, светковати празнике; *agere choros, водити коло; agere stationem, стајати на стражи (о војнику); agere regnum, краљевати. — 2) представљати, приказивати, о глумцу: partes agere, играти улоге; agere servum, regem, представљати роба, краља (на позорници); — отуда и у животу понашати се као такав: agere exsulem, владати се као изгнаник; amicum imperatoris agit, понаша се као царев пријатељ; — о говорнику: orator debet agere cum dignitate, треба да се понаша (у говору и држању тела) достојанствено; — уопште што усмено извршити, изрећи, изразити; agere alicui gratias или grates, захвалити коме; laudes agere, похвалити. — 3) расправљати, погађати се, имати посла с ким: agere cum aliquo de aliqua re; quod mecum per literas agis, mallem coram egisses, што са мном преко писама расправљаш, волео бих да си усмено свршио; са ut: Caelias quidam egit cum Cimone, ut sororem sibi uxorem daret, погађао се; са acc с inf. is ita cum Caesare egit, in eam partem ituros Helvetios etc; agere cum aliquo bene, male, поступати с ким добро, зло; bene agitur mecum, добро ми је; — agitur aliquid, ради се о нечем: in hoc bello agitur (на коцки је) populi Romani gloria, agitur salus sociorum atque amicorum, aguntur certissima populi Romani vectigalia et maxima, aguntur bona civium multorum; *tua res agitur, paries cum proximus ardet, (али agitur de aliqua re, говор је о некој ствари); — actum est de aliqua re, пропало је; actum est de me hodie, пропао сам; и само actum est или acta est res, пропало је; — у сенату и пред народом што расправљати: velim recordere, quae ego de te in senatu egerim, желим да се сећаш шта сам о теби у сенату говорио; — causam agere, прети се, парничити се, судити се; agere lege, на основу закона тужити; agere ex jure, по праву поступати. — Imper. age и за множину agite, и појачано agedum и agitedum преводи се са де! деде! дела! ајде!: *quare agite, o juvenes, tectis succedite nostris, хајдете, уђите у наш дом. + + +ăgōn, ōnis, m. (ἀγών), борба у опкладу, у јавним свечаним играма. + + +Agōnālĭa (ă), ĭum, n. pl. светац у Риму у славу бога Јана; отуда Agōnālis (ă), e, adj. lux Agonalis, Ovid., празник Јанов у Риму. + + +Agōnĭa (ă), ĭōrum, n. pl. 1) agonalia. 2) животиње што се кољу за жртве. + + +ăgŏrānŏmus, i, m. (αγορανόμος), надзорник над тргом и над јавним местима у Атини, оно што је у Риму aedilis, а у нас полиција. + + +agrārĭus (ă и ā), adj. (ager), пољски, њивски: lex agraria, закон о деоби државних земаља међу сиромашније грађане; res или ratio agraria, цела ствар и цео смер деобе тих земаља; seditiones agrariae, буне којима се жели постићи та деоба; triumvir agrarius, један од тројице који управљаху том деобом. Отуда agrarius, ii, m. као subst. зове се пријатељ и присталица закона о деоби земаља. + + +agrestis (ă и ā), e, adj. (ager), 1) што је на њиви, на пољу, пољски, а) о биљкама које расту у пољу према онима које су негом облагорођене, дивљи, саморастао: agrestia poma, дивље јабуке; б) о пољским и дивљим животињама према кућнима и припитомљенима mus agrestis, пољски миш. — 2) сеоски, сељачки према варошком и градском: vita agrestis; agresti hospitio aliquem accipere, сеоски кога дочекати, почастити; homo agrestis, сељак, човек са села, — Исто то и agrestis, is, m. као subst.: collectos armat agrestes, наоружа скупљене сељаке. — 3) trop. а) простачки, суров, груб, неотесан (сп. rusticus); animus agrestis et durus; servi agrestes et barbari; agreste genus hominum; rustica vox et agrestis; vita haec rustica, quam tu agrestem vocas, овај сеоски живот, који ти простачким зовеш; б) дивљи, скотски по спољашности: vultus agrestes, дивља лица. + + +1. agrĭcŏla (ă и ā), ae, m. (ager и colo), тежак, земљорадин: dii agricolae, богови заштитници земљорадње. + + +2. Agrĭcŏla (ă и ā), ae, m. римско име, Cn. Julius Agricola, таст историка Тацита, намесник у Британији 77 п. Хр. + + +agricultio в. cultio. + + +agricultor в. cultor. + + +agricultura в. cultura. + + +Agrĭgentum, i, n. (такође и Acrăgās, Ἀκράγας, Агригент, дорска насеобина на Сицилији, сад Girgenti; отуда Agrĭgentīnus, i, m. Агригенћанин. + + +agrĭpĕta (ă и ă), ae, m. (ager и peto), насељеник, који жели услед пољског закона да добије земље. + + +Agrippa (ă и ā), ae, m. римско породично име, 1) Agrippa Menenius, конзул 503 пр. Хр., познат својом причом о желуцу и удовима. 2) m. Vipsanius Agrippa, рођен 63 пре, умро 12 п. Хр., повереник и војвода Августов, ожењен прво Помпонијом, ћерком Атиковом, затим Марцелом, нећаком Августовом, најпосле Јулијом, ћерком Августовом. 3) Agrippa Postumus, син пређашњега, кога је Тиберије дао убити. 4) Herodes Agrippa I. и II, краљеви јудејски. + + +Agrippīna (ă и ā), ae, f. женско име у Агрипиној породици, 1) старија кћи М. Випсанија Агрипе од Помпоније, жена Тиберијева. 2) млађа кћи истога од Јулије, жена Германикова, мати Калигулина. 3) кћи Германика и Агрипине, сестра Калигулина, мати Неронова, за разлику од своје племените матере обично „млађа“ Агрипина названа, остала је у рђаву спомену због свога неваљалства, убијена је по налогу свог сина Нерона. Њено родно место у германском убијском племену на Рајни раширено је римском насеобином 50 п. Хр. и прозвато по њеном имену Colonia Agrippina, сад Колоња, Келн, Köln. + + +Agyieus (ă, реч тросложна), ĕi, или ĕos, m. (Ἀγυιεύς), Агијеј, назив Аполона као „заштитника друмова“. + + +Agylla (ă), ae, f. (Ἄγυλλα), старије име вароши Цере у Етрурији, са храмом Аполоновим. Отуда Agylleus (тросложна реч), ĕos, acc. ĕa, m. (Ἄγυλλεύς), Агиљанин, назив Аполона; — Agyllīnus, adj. агилски. + + +Agўrĭum (ă), ĭi, n. (Ἀγύριον), Агирија, варош у Сицилији. Отуда Agўrĭnensis, e, adj. агирски; Ăgўrĭnenses, ĭum, m. као subst. Агирци. + + +āh, interj. ах! о! а!, за израз жалости, неповољности, чуђења, смејања итд. + + +Ahāla (ă) ae, m. римско породично име; најпознатији је C. Servilius Ahala, који је као magister equitum г. 440 пр. Хр. Спурија Мелија на заповест диктатора Л. Квинтија Цинцината убио. + + +ahe в. aē. + + +ăēnĕus или ăhēnĕus, adj. (aes), 1) медни, бакарни, тучани: statua; columna. 2) trop. чврст, тврд: turris; murus. 3) црвеножута боја: barba. + + +ăēnus или ăhēnus, adj. (aes), старији облик од ăēnĕus. + + +ai, interj. (αἴ), ах! ај! јао! + + +Ajax (ă), ācis, m. (Αἴας), Ајак или Ајант, име двојице грчких јунака под Тројом, 1) син Ојилеја, краља локридског, пропао је на мору у повратку гневом богиње Минерве. 2) син Теламона, краља саламинског, Ејаков унук. Кад је оружје Ахилејево Улису, а не њему (Ајаку) досуђено било, померио је памећу и сам се убио. + + +ājo, verb. def. 1) казати »да« (oppos. nego): nunc ajunt, quod tunc negabant. 2) уопште нешто тврдити, рећи да је тако (сп. dico; врло често у oratio obliqua, сп. inquam): eum ego ex jure Quiritium meum esse ajo, за њега велим да је он по римском грађанском праву мој; ait ille idem sibi videri; — кадшто и у orat. recta: *o fortunati mercatores! gravis annis miles ait; — ut ait Homerus; uti mos vester ait, као што ви обично кажете; ut ajunt или quod ajunt, како веле, што 'но кажу, што 'но има реч: o praeclarum custodem ovium, ut ajunt, lupum!; — најпосле ain’ (место aisne), ain’tu, ain’vero, ain’tandem, да се у разговору изрази чуђење, укор итд. мислиш? је ли? е да? истина? је ли тако?, је ли могуће?; — quid ais? шта велиш? + + +Ajus (ā) Lŏcūtĭus (Loquens), m., онај глас који је Римљанима 394 пр. Хр. навестио да ће Гали доћи у Рим, и коме је Камило као богу посветио храм. + + +āla, ae, f. (скраћено од axilla), 1) крило у птица и других животиња: *alas movere, expandere; reduces cygni ludunt stridentibus alis; — исто тако: *madidis Notus evolat alis, југ излете са влажним крилима; *mors atris circumvolat alis, смрт облеће са црним крилима; *fulminis ocior alis, бржи од муње; *velorum pandimus alas, разапнемо једра. — 2) пазух: *ne forte sub ala fasciculum portes librorum. — 3) на зградама леви и десни део. — 4) крило у војсци. Римским легијама с десна и с лева стајаху коњаници, доцније и савезничке чете а наиме њихова коњица; одељење ових коњичких чета звало се ala, а војници alarii (сп. alarius). + + +Alăbanda (ă), ae, f. или ōrum, n. pl. варош у Карији, на југозападу мале Азије. Отуда Alabandensis, e, adj. алабандски; subst. Alabandenses, ium, Алабанђани. + + +ălăbarchēs, ae, m. (ἀλαβάρχης), врховни царинар; у шали о Помпеју, који се хвалио да је царинске дохотке умножио; неки читају arabarches. + + +ălăcer, cris, cre и alacris, e, adj. с comp. жив, весео, бодар (сп. acer, laetus): videbant Catilinam alacrem atque laetum; с praep. ad означује се на што је ко приправан: ad bella suscipienda Gallorum alacer et promptus est animus; — alacres animo sumus; equum alacrem laetus aspexit. + + +ălacrĭtās, (lă и lā), ātis, f. (alacer), живост, бодрост: egregia animi alacritas; alacritas studiumque pugnandi; canum alacritas tanta in venando. + + +ălacrĭter (lă и lā), adv. (alacer), живо, бодро, весело. + + +ălăpa, ae f. ћушка, заушница (сп. colaphus): alapam ducere alicui, некога ћушити. Роб кад је добио слободу, добио би ћушку од господара: multo majoris (gen. pretii) alapae mecum veneunt, код мене се слобода много скупље продаје. + + +ālārĭus, ређе ālāris, e, adj. (ala), крилни, криони, на крилу (у војсци). Овако су се звале чете које стајаху легији са стране, и то alariae cohortes пешаци, а alarii equites или само alarii коњаници. + + +ālārĭus, ређе ālāris, e, adj. (ala), крилни, криони, на крилу (у војсци). Овако су се звале чете које стајаху легији са стране, и то alariae cohortes пешаци, а alarii equites или само alarii коњаници. + + +ălauda, ae, f. 1) птица шева. 2) име неке галске легије Цезареве, тако назване по накиту на шлему. + + +ălāzōn, ŏnis, ŏna, m. (ἀλαζών), хвалилац, хвалиша, нека грчка комедија, коју је Плаут прерадио у својој комедији miles gloriosus. + + +Alba, ae, f. име многих градова: 1) Alba longa у Лацији, основана Асканијем, сином Енејиним; отуда Albānus, adj. албански; subst. а) Albāni, ōrum, m. Албани, Албанци; б) Albānum, i, n. (sc. praedium), пољско добро Помпејево близу Албе Лонге. — 2) Alba Fucentia, варош у Самнији; отуда adj. Albensis, e, и subst. Albenses, ĭum. + + +Albāni, ōrum, m. Албани, становници покрајине Албаније. + + +Albānĭa, ae, f. покрајина на западу Каспијскога мора (сад Лезгестан, Дагестан и Ширван). + + +albātus, adj. (albo), у бело обучен. + + +Albensis в. Alba. + + +*†albĕo, bŭi, —, 2. (albus), белети се, белети: albente coelo, у прозорје, о сванућу. + + +albesco, bŭi, —, 3. (albeo), белети: mare albescit; *maturis albescit messis aristis, од зрелог класја бели се жетва (њива); *albescens capillus, седа коса; lux albescit, свиће. + + +*albĭco, 1. (albus), белети се, бити беличаст. + + +*†albĭdus, adj. с comp. и sup. (albus), беличаст. + + +Albĭnŏvānus, i. m. Албинован, име римско: 1) C. Pedo Alb., епски песник, пријатељ Овидијев. 2) Celsus Alb., један од млађих познаника Хоратијевих. + + +Albīnus, i, m. римско породично име, особито у племену gens Postumia. + + +Albis, is, m. Лаба, река у Германији, немачки Elbe. + + +albĭtūdo, ĭnis, f. (albus), белина: capitis, седе власи. + + +Albĭus, ĭi, m. римско име: 1) Alb. Tibullus чувен песник, савременик Хоратијев. 2) Statius Alb. Oppianicus, за кога се држало да га је убио Клујентије, кога је бранио Цицерон. 3) Sabinus Alb., сунаследник Цицеронов, Cic. Att. 13, 11. + + +albŭlus, adj. (demin. од albus), бео, беличаст. Отуда као nom. propr. Albŭla, ae, f. (sc. aqua), старо име реке Тибра; то је име и неком поточићу близу Тибура. + + +album, i, n. в. albus. + + +Albŭnĕa, ae, f. име једне нимфе пророчице којој беше посвећен неки сумпоровит извор близу Тибура (в. Albula); стога се тако прозао и тај извор. + + +Alburnus, i, m. Албурно, брдо у Луканији (јужној Италији). + + +albus, adj. бео (без сјаја, oppos. ater, сп. candidus и niger): color; equus, бељац, чилаш; — album corpus, бледа боја тела; ventus albus, суви ветар; alba stella, срећна звезда. У пословици: albis dentibus deridere, јако исмејати (тако да се зуби виде); albus an ater sit nescio, не знам је ли бео или црн (не тиче ме се ништа); albis equis praecurrere, некога надмашити, претећи (као у тријумфу); alba avis, бела врана (што је веома ретко); albae gallinae filius, каже се за човека срећна; album calculum adjicere alicui rei, нешто својим гласом оправдати. — Отуда album, i, n. као subst. 1) бело, белинак columnas albo polire, стубове окречити, белим премазати; maculis insignis et albo, с белим пегама. 2) албум, бела даска (обично дрвена и гипсом обељена), на коју се што бележило и јавности предавало, поименце а) албум првосвештеников, који је на истој дасци прибележио најважније догађаје оне године, па је држао у својој кући да је свако може читати (annales maximi); б) албум преторов, где је он објављивао своје едикте. Отуда ad album sedentes = правници; se ad album transferre, едикте преторске изучавати; в) именик, а особито списак сенатора (album senatorium), који је Август завео и који је сваке године објављиван; album judicum, именик судија. + + +Alcaeus, i, m. (Ἀλκάιος), грчки лирски песник са острва Лезба око 600 пр. Хр. + + +Alcămĕnēs, is, m. (Ἀλκαμένης), грчки кипар, ученик чувенога Фидије. + + +Alcăthŏē, ēs, f. (Ἀλκαθόη), Алкатоја, градић у Мегари, назван тако по Алкатоју, па је стога песнички израз и за целу околину мегарску. + + +Alcăthŏus, i, m. (Ἀλκάθοος), Алкатој, син Пелопов, који је изнова подигао зидове мегарске. + + +Alcē, ēs, f. (Ἄλκη), варош у тараконској Шпанији, сад по свој прилици Алкасар. + + +alcēdo, ĭnis, f. (предкл.) птица зимород, летка (alcedo hispida Linn.), в. Alcyone. Отуда alcēdōnĭa, ōrum, n. pl. (sc. tempora), време морске тишине, тј. седам дана пре и седам дана после најкраћега дана, у које време (по мишљењу старих) зимород леже и на мору је тишина; каже се и dies alcyonei или alcyonides или alcyonia (в. Alcyone). Отуда = тишина, мир уопште. + + +alces, is, f. северни јелен, Elennthier. + + +Alceus (двосложно), ĕi, m. (Αλκεύς), Алкеј, син Персејев, отац Амфитрионов, дед Херкулов; отуда *Alcīdēs, ae, m. (Ἀλκίδης), Алкејев потомак = Херкул. + + +Alcĭbĭădēs, is, m. (Ἀλκιβιάδης), Алкибијад, чувени Атињањин, војвода и државник, ученик Сократов. + + +Alcĭdămās, ae, m. (Ἀλκιδάμας), Алкидама, грчки ретор, ученик Горгијин. + + +Alcīdēs в. Alceus. + + +Alcĭnŏus, i, m. (Ἀλκίνοος), Алкиној, краљ фејачки на острву Схерији, ком је дошао Улис враћајући се од Троје. Његов мекушни живот прешао је пословицу (Alcinoi juventus), а и његови лепи вртови; отуда пословица: *poma dare Alcinoo = радити нешто излишно, сувишно. + + +Alcis, is, m. име неког бога германског, Tac. Germ. 43. + + +Alcĭthŏē, ēs, f. (Ἀλκιθοή), Алкитоја, кћи краља Миније у Орхомнену, која се са својим сестрама противила поштовању бога Баха, те су стога претворене у слепе мишеве, Ovid. met. IV. + + +Alcmaeōn, ōnis, m. (Ἀλκμαίων), Алкмеон, син Амфијарајев и Ерифилин, вођ у рату епигона против Тебе. Он је убио своју мајку, која је крива била смрти очиној, па су га стога Фурије гониле. + + +Alcmēna, ae, и Alcmēnē, ēs, f. (Ἀλκμήνη), Алкмена, кћи Електрионова, жена Амфитрионова, мати Херкулова (од Јупитера) и Ификлова (од Амфитриона.). + + +Alcmēna, ae, и Alcmēnē, ēs, f. (Ἀλκμήνη), Алкмена, кћи Електрионова, жена Амфитрионова, мати Херкулова (од Јупитера) и Ификлова (од Амфитриона.). + + +*†alcўōn, ŏnis, f. (ἀλκυών), птица зимород, летка (в. alcedo). + + +Alcўŏnē, ēs, f. (Ἀλκυόνη), Алкиона, а) кћи Еолова, жена Кејикова (Ceyx); кад јој се муж у бродолому утопио, скочила је и она из очајања у море, а Тетида их обоје претвори у зимороде; б) једна од Плејада, кћи Аталантова, Ovid. her. 19. + + +ālĕa, ae, f. 1) игра с коцкама, коцка, уопште игра на срећу, хазард: aleā ludere, коцкати се; perdere aliquid in alea; jacta alea est, коцка је бачена (чувена Цезарова изрека кад се решио да пређе Рубикон). 2) случај, слепа срећа, ризик, неизвесност: rem in aleam dare или committere, ставити на коцку, ризиковати; alea belli tuta est, можемо се у рат упустити; in dubiam aleam alicujus rei ire, одважити се на неизвесну игру због нечега; opus plenum periculo sae aleae, дело врло опасно, ризично. + + +ālĕātor, ōris, m. коцкар, коме је игра занат. + + +ālĕātōrĭus, adj. коцкарски, играчки: damnum, губитак у игри. + + +ālēc (allēc или hālēc), ēcis, n. и ālex (allex или hālex), ēcis, m. и f., саламура од насољених риба. + + +Alectō, (ă), ūs, acc. ō (и Allectō), f. (Ἀληκτώ), Алекта, име једне Фурије. + + +Alēĭi campi (ă) (τό Ἀλήϊον πεδίον), плодна равница у Киликији, где је по причању Белерофон спао с коња Пегаза и блудио Јупитеровом муњом ослепљен (сп. ἄλη), блудња). + + +Alĕmanni (ă) ōrum, m. pl. Алемани, име једног савеза германских народа. + + +ālĕo, ōnis, m. = aleator. + + +ālĕs, ĭtis, 1) adj. (ala), крилат, (што има крила, па се њима служи, а alatus значи крилима снабдевен): Pegasus ales; puer ales = Amor; deus ales = Mercurius; equus ales = Pegasus; значи и брз, хитар: ventus ales, passus ales. — 2) subst. m. и f. крилатица = птица (сп. volucris; већином у вишем стилу и кад је реч о већој птици, сп. avis); особито у аугурском говору птица која својим летом знак даје (сп. oscen): ex alitis involatu auguror; — ales значи код песника птицу уопште: Palladis ales, сова; ales Daulias, славуј; ales praenuncius lucis, петао; ales albus, ales canorus, лабуд; fulvus Jovis ales, орао; Junonia ales, паун; — кадшто и песник: Maeonii carminis ales = Хомер; trop. знамење, коб: cum bona, mala, lugubri alite. + + +ălesco, —, —, 3. (alo), дорасти, доспевати. + + +Alĕsĭa (ă), ae f., варош у Галији, позната са одсудне победе Цезареве над Галима, 51 пр. Хр., сад Alise. + + +Aletrĭum, ĭi, n. Алетрија, варош у Лацији. Отуда Aletrīnās, ātis, adj. алетријски, и Aletrīnātēs, ĭum, subst. m. Алетријани. + + +Alēuăs (ă), ae, m. (Ἀλεύας), потомак Херкулов, који је владао у Лариси у Тесалији и био праотац моћне владалачке породице (Alēuādae, ārum). Пише се и Alevas, Alevadae. + + +ālex, ēcis alec. + + +Alexander (ă), dri, m. (Ἀλέξανδρος), Александар, име мушко, које често долази; најпознатији су: 1) Пријамов син, другим именом Парид. 2) Тиран у Фери у Тесалији око 360 пр. Хр. 3) краљ над Молосима у Епиру, брат Олимпијаде, жене Филипове, ујак Александра Великог. 4) Александар Велики, син Филипов, краљ македонски. + + +Alexandrīa (ă) или Alexandrēa, ae, f. (Ἀλεξάνδρεια), Александрија, име више градова: 1) у доњем Мисиру, данашња Александрија. 2) Alexandria Troas или само Troas, с југа Троји на обали. 3) Alex. Ariôn. у земљи аријској, сад Херат. 4) Alex. у Сирији. 5) Alexad Caucasum, где је сад Кабул. 6) Alex. ultima на реци Јаксарту у Согдијани. — Отуда Alexandrīnus, adj., александријски; и Alexandrīni, ōrum, m. subst. Александринци. + + +Alexandrīa (ă) или Alexandrēa, ae, f. (Ἀλεξάνδρεια), Александрија, име више градова: 1) у доњем Мисиру, данашња Александрија. 2) Alexandria Troas или само Troas, с југа Троји на обали. 3) Alex. Ariôn. у земљи аријској, сад Херат. 4) Alex. у Сирији. 5) Alexad Caucasum, где је сад Кабул. 6) Alex. ultima на реци Јаксарту у Согдијани. — Отуда Alexandrīnus, adj., александријски; и Alexandrīni, ōrum, m. subst. Александринци. + + +Alfēnus, i, m. (P. A. Varus), Алфен, чувени правник за владе Октавијанове. + + +Alfĭus, ĭi, m. име римског племена; 1) C. Alfius, пријатељ Цицеронов. 2) злогласни лихвар у Риму. + + +alga, ae, f. морска трава: у пословици: projectā vilior algā. + + +algĕo, alsi, —, 2. зепсти: algeo, зебем, зима ми је; *sudavit et alsit (сп. frigeo). + + +algesco, alsi, —, 3. назепсти, озепсти. + + +*algĭdus1, adj. (algeo), студен, леден, ледан. + + +Algĭdus2, i, m. (sc. mons), Алгид, брег у Лацији; отуда Algidum, i, n. име варошице на истом брегу; отуда Algidus, adj. алгидски. + + +algor, ōris, m. (algeo), зима, студен, осећање зиме (субјективно; сп. frigus): corpus patiens inediae, vigiliae, algoris, Sall. + + +ălĭā, adv. loci (sc. viā), другим путем, на другу страну: cum aliā evadere nequissent. + + +ălĭās, adv. (alius), 1) † о месту: на другом месту: nusquam alias. 2) о времену: други пут, у друго време: sed plura scribemus alias; — non alias, ни у које друго време: *non alias coelo ceciderunt plura sereno fulgura; — alias-alias, час-час: nec potest quisquam alias beatus esse, alias miser; — alias aliud, сад ово, сад оно: illi alias aliud de rebus et sentiunt et judicant; — alias aliter, сад овако, сад онако; saepe alias, иначе често; raro alias, иначе ретко; semper alias, иначе свагда. 3) иначе, друкчије: — non alias quam, не иначе него, иначе ни како. + + +ălĭbī, adv. (alius), другде, на другом месту: nusquam alibi, ни на којем другом месту; alibi-alibi, овде — а онде: alibi preces, alibi minae audiebantur; — alius alibi, један овде, други онде; — hic-illic-alibi, овде-онде а другде: hic segetes, illic veniunt felicius uvae, arborei fetus alibi, овде усеви, тамо грожђе, а другде воћке боље успевају, — alibi-aliter, један овако, други онако; — alibi quam с одрицањем, не у другом чему, у друго што, него: nolle se alibi quam in innocentia spem habere, неће да се нада у друго што него у невиност. + + +ălĭca, ae, f. 1) врста хране, пир. 2) пирова каша. 3) пире од пира. + + +ălicŭbī, adv. (aliquis и ubi), негде: hic alicubi, ту негде. + + +ălĭcundĕ, adv. (aliquis и unde), однекуда, од некога, од нечега: praecipitare aliquem alicunde; alicunde sumere pecuniam. + + +ălĭd в. alis. + + +ălĭēnātĭo, ōnis, f. (alieno), отуђивање 1) као судски term. t. давање чега у својину ком другом. 2) trop. одметање од некога, отпадање: exercitūs; tua a me alienatio ad impios cives; — †in aliquem, немилост према ком; — †mentis, лудило. + + +ălĭēnĭgĕna, ae, m. (alienus и gigno), странац, који се у туђини родио; oppos. indigena; (сп. peregrinus): quid alienigenae de vobis loqui soleant; — често и као adj.: rex alienigena; alienigenae homines; hostes alienigenae. + + +ălĭēno, 1. (alienus), отуђивати, отуђити, 1) као судски term. t. уступити што коме у својину тако да се ствар сасвим одели од предаваоца и примаоцу преда, што код vendere није морало бити; наиме дете или роба из породице истиснути: tu me alienabis nunquam quin noster siem (sim), Plaut., нећеш ме никада туђином начинити у нашој кући. 2) уопште отуђити, удаљити, у туђу власт предати: urbs alienata; mulier alienata est a te, отета је од тебе;†alienare occisos, уклонити на страну. 3) trop. а) одметиути, отпадити: aliquem (mentem, animum alicujus) ab aliquo или alicui; insulae alienatae, острва што су се одменутла; non alienatus vultu, Tac, не показујући никакав знак немилости на лицу; alienari ab aliqua re, клонити се, оканити се чега; alienatis a memoria periculi animis, заборавивши сваку опасност; — б) mentem alicujus или alicui alienare, залудити кога, заврнути ком памет; alienatus mente, суманут; alienari mente, сићи с ума; alienatā paene mente, скоро сишав с ума; velut alienato ab sensuanimo, као без осећаја; alienatus sensibus, ништа не осећа; alienatus ad libidinem animo, занесен похотљивошћу. + + +ălĭēnus, adj. с comp. и superl. (alius), 1) туђ, не наш: puer; cura rerum alienarum; bonum alienum; pecuniā alienā locupletari, обогатити се туђим новцем; odit virtutem alienam, врлину у другога; aes alienum, дуг; alieno Marte pugnare, борити се на туђ начин (н. пр. коњаници пешице); — ălĭēnum, i, n. као subst. туђа имовина, туђе: largiri ex alieno, бити издашан туђим новцем; sui profusus, alieni appetens, своје је имање расипао, за туђим грамзио; in alieno aedificium exstruere, зидати на туђем земљишту; curare aliena (n. pl.), водити туђу бригу; Epicurus in physicis plane est alienus, није самосталан, зависан је од других. — 2) туђ, непознат, који није у сродству или пријатељству. heres alienior, наследник у далеком сродству; homines alienissimi, сасвим туђи, непознати људи — subst. ălĭēnus, i, m. туђин: cives potiores quam peregrini, propinqui quam alieni, пречи су грађани од странаца, рођаци од туђина. — 3) trop. а) непознат с каквом стварју; alienus ab re aliqua или in re aliqua; alienus consilii (ређе); — б) несходан, незгодан, неприкладан: vir alienissimo reipublicae tempore exstinctus, преминуо у најнезгодније време по државу; alieno tempore, у невреме; alieno loco proelium committere, упустити се у бој на незгодном месту; tempore alieno hostibus incipere bellum, по непријатеље у незгодно доба; aliena loqui, говорити безумно, бунцати; non est alienum с inf., није несходно: nou alienum esse videtur de Galliae moribus proponere; в) отуђен, ненаклоњен, противан: alienus ab aliquo; habere alienos animos ab aliquo; alieno animo esse in aliquem; alienus alicui animus, Tac.; homo mihi alienissimus, Sall.; *joci non alienus, пријатељ шале. + + +*ālĭger, ĕra, um, adj. (ala и gero), крилат: aligerum agmen, јато птица. + + +ălĭmentārĭus, adj. (alimentum), што спада у храну: lex, закон о дељењу хране сиромашним грађанима. + + +ălĭmentum, i, n. (alo), обично у plur. 1) храна, средства за живот, јестиво, јело, пића (сп. cibaria): alimenta lactis puero dare; alimenta ignis; гориво; alimenta famae; vitiorum. 2) издржавање које деца дају родитељима у старости као дуг за оно што су од њих примали у свом детињству: neque hac nos patria lege educavit, ut nulla quasi alimenta exspectaret a nobis. + + +†ălĭmōnĭa, ae, f. и ălĭmōnĭum, ĭi, n. (alo), храна, ужитак: infestus alimonio externo. + + +ălĭō, adv. (alius), 1) на друго место, на другу страну: principes eos anno post alio transire cogunt, поглавари их после године дана гоне да се селе на другу страну; statuam Arpinumne mihi eundum sit an quo alio, одлучићу да ли да идем у Арпин или куд на другу страну, si quando Romam aliove quo mitterent legatos, ако кад у Рим или куд на другу страну пошљу посланике; — alius alio, један овамо, а други онамо; dimisit alium alio. 2) к другоме неком или нечем: orationem alio transferre, говор на друго што окренути; hoc alio spectat, то смера на друго што; nusquam alio natus, није ни за што друго рођен; alio vertunt, Tac., окрену друкчије (друго што закључе); hic alio res familiaris, alio ducit humanitas. + + +ălĭōquī или ălĭōquīn, adv. 1) уосталом, у другом погледу: triumphatum de Tiburtibus, alioquin mitis victoria fuit. 2) уопште, у свему: ordo alioquin sceleris patefactus. 3) осим тога, само по себи. 4) иначе, у противном случају: brevitas concedenda est, si causa permittit; alioquin etc. + + +ălĭōquī или ălĭōquīn, adv. 1) уосталом, у другом погледу: triumphatum de Tiburtibus, alioquin mitis victoria fuit. 2) уопште, у свему: ordo alioquin sceleris patefactus. 3) осим тога, само по себи. 4) иначе, у противном случају: brevitas concedenda est, si causa permittit; alioquin etc. + + +ălĭorsum или ălĭorsus (ретко, скраћено од alivorsum, а ово од alius и vorto = verto), adv. 1) на другу страну. 2) trop. друкчије, у другом смислу: vereor, ne illud gravius Phaedria tulerit, neve aliorsum, atque ego feci, acceperit, Ter., бојим се да то Федрија не прими к срцу и друкчије не протумачи, него што сам ја мислио. + + +*ālĭpēs, ĕdis, adj. (ala и pes) крилоноги, крилатих ногу Меркурије: alipes deus = Mercurius; trop. брзоног, брз, хитар: alipedes equi; и subst. alipedes, брзоножац (о коњима). + + +ăliptēs, ae, m. (ἀλείπτης), мазач, мазало, онај роб код Римљана који је трљао и мазао оне који су се купали. + + +ălĭquā, adv. (aliquis, abl. sing. fem., sc. viā или ratione), 1) некуда, неким путем: cuperet aliquā evolare, si posset. 2) некако, неким начином: vereor ne uxor aliquā hoc resciscat mea, Ter.; бојим се, а моја жена како то не дозна. + + +ălĭquamdĭū, adv. неко време, донекле, који час; qua in parte rex adfuit, ibi aliquamdiu certatum, Sall., где се краљ налазио, онде се донекле борило. Често иде за њим postea, deinde, postremo, tandem, donec: quod quos aliquamdiu inermos sine causa timuissent, hos postea armatos superassent, од којих су се неко време без узрока бојали и кад не беху оружани, те су после оружане победили; admiscerenturne plebeji, controversia aliquamdiu fuit, postremo concessum patribus, препирало се неко време да ли да се помешају и плебејци, најзад се попустило сенаторима. + + +ălĭquammulti, adj. (само у plur. код Цицерона), доста многи: sunt vestrum aliquam multi, qui 1. Pisonem cognorunt, има вас доста много који сте Л. Пизона познавали. + + +ălĭquando (dŏ и dō), adv. (aliquis), 1) некада, негда, једанпут, једном, тад (и о прошлости, и о будућности): aliquando illucescet ille dies, некада ће сванути онај дан; aliquando tempus libertatis fuit, некад беше време слободе; често si aliquando, ако икад. Кадшто значи једва једанпут, ако је говор о чему што се с нестрпљењем очекивало, или је бар пре требало да се збуде: collegi me aliquando; често се дода и реч tandem ради јачег израза: tandem aliquando Catilinam ex urbe ejecimus. 2) каткад, кадшто (ређе него nonnunquam и interdum): quidam homines et te nonnunquam a me alienarunt et me aliquando immutarunt tibi. + + +ălĭquantillum, i, n. demin. од aliquantulum. + + +ălĭquantisper, adv. (предкл. и доцније), неко време, који часак. + + +ălĭquantŭlus, adj. (demin. од aliquantus), мали, мајушни: Caesar aliquantulum frumenti numerum in sua praesidia congesserat; — често ălĭquantŭlum, i, n. као subst. нешто мало, малко, малчице: aliquantulum aeris alieni, нешго мало дуга; aliquantulum progredi, поћи малко напред. + + +ălĭquantus, adj. (aliquis), неколик, приличан, не незнатан, не мален: timor aliquantus, sed spes amplior, Sall.; aliquantus numerus; aliquantum spatium; †aliquanta oppida. Често као subst. ălĭquantum, i, n. с genit. неколико, прилично, не мало, подоста: aliquantum aeris alieni; pecuniae; agri; negotii; често као adv. literis lectis aliquantum acquievi, смирио сам се; postquam alteri alteros aliquantum attriverant, пошто су једни друге нешто ослабили; — aliquanto с comp. нешто, за неколико: aliquanto crudelior, нешто свирепији; aliquanto prius, нешто пре; melius aliquanto нешто боље; а и aliquanto ante, post, нешто пре, после. + + +ălĭquī, aliquae (али у прози место овога узима се aliqua, femin. од aliquis), aliquod, pron. indef., већином adj. (alius и qui), који, који год; aliquod magnum malum; harum sententiarum quae vera sit, deus aliqui viderit, које је од ових мишљења истинито, нека докучи бог, који год био (a deus aliquis значило би неки бог). + + +ălĭquis, aliqua, aliquid; plur. aliqui, pron. indef. (subst. и adj. од alius и quis, неко, ко, какав (сп. aliqui, quis, quidam, quispiam): aliquis ex vobis; de tuis; aliquis meorum; quisquis est ille, si modo est aliquis, био он ко му драго, ако само јест неко; unum aliquem nominate, именујте једнога ма ког; alius aliquis, неко други; aliquid aliud, нешто друго; aliquis deus, неки бог (в. aliqui); viginti aliquos annos, отприлике, неких двадесет година; aliquid negotii; aliquid divinum; ne falsi aliquid dicerent; dicere aliquid; fiet aliquid, биће нешто; intelliges te aliquid habere, quod speres, nihil quod timeas; se aliquid esse putant, мисле да су нешто велико; *est aliquid nupsisse Jovi, јест нешто бити жена Јупитерова; *exoriare aliquis nostris ex ossibus ultor. Virg. Aen. 4, 625. + + +ălĭquō, adv. (aliquis), некуда, куд год, ма куд: proficisci aliquo; migrandum Rhodum aut aliquo terrarum arbitror, мислим да се треба селити у Род или ма куд у свет. + + +ălĭquot, adj. indecl. (alius и quot), неколико, неколицина, подоста њих (сп. nonnulli): aliquot homines; epistolae; amici; aliquot dierum via; quum aliquot dies ibi castra habuisset, Nep. + + +ălĭquŏtĭēs или ălĭquŏtĭens, adv. numer. (aliquot), неколико пута: nisi aliquoties ex ipsis accusatoribus audissem, да нисам неколико пута од самих тужилаца чуо. + + +ălĭquŏtĭēs или ălĭquŏtĭens, adv. numer. (aliquot), неколико пута: nisi aliquoties ex ipsis accusatoribus audissem, да нисам неколико пута од самих тужилаца чуо. + + +ălĭs, ălid, стари облик за alius, aliud, Cat. + + +Elis (ē), дорски Alis (ā), ĭdis, f. (ᾞλις), Елида, покрајина у северозападном Пелопонезу. Отуда Elēus или Elĭus (дорски код Плаута Alēus и Alīus), *Elĭas, adj. елидски; subst. Elēi или Elĭi, ōrum, m. Елиђани. + + +Alīso (ă), ōnis, m. Ализон, римски градић у Германији на реци Липи. + + +ălĭter, adv. (alius), 1) друкче, друкчије, на други начин: absol. non possunt facere aliter; — са atque, ac, et, quam, друкчије него: aliter atque sperabam res se habet, ствар стоји друкчије него што сам се надао; aliter ac nos vellemus; de puero aliter ad te scripsit et ad matrem de filio; ne aliter quam ego velim meum laudet ingenium; — *haud aliter, не друкчије, исто тако: *dividor haud aliter quam si mea membra relinquam, Ov., trist. I. 3, 73; — non aliter misi и non aliter quam = иначе никако, никако друкчије; — aliter res est; longe aliter est; aliter fit in Graecia, друкчије бива; aliter homines, aliter philosophos loqui putas oportere, мислиш да (обични) људи треба да говоре на један, а филозофи на други начин; alius aliter, један овако, други онако, сваки друкчије. 2) иначе, у противном случају (сп. alioqui). + + +ălĭundĕ, adv. с друге стране, од друге стране: venire aliunde; hoc pendet aliunde, то зависи од нечега другога; aliunde mutuari, capere, узајмити, узети од другога; alius aliunde, овај одавде, онај оданде. + + +ălĭus, a, ud, gen. ălĭus (ретко gen. sing. fem. aliae, Cic), dat. alĭī (ретко aliae rei, Plaut) adj. (ἄλλος), 1) други, неки други, други који (други између њих више, alter други од двојице): sibi esse in animo iter per provinciam facere propterea, quod aliud iter haberent nullum, Caes. b. g. 1, 7, да су наумили ударити преко провинције, јер немају никаква друга пута. Обично иде за њим atque, ac: alia est navigatio in concluso mari atque in vastissimo Oceano, друга је пловидба на затвореном мору, а друга на великом океану; — а уз негативну реченицу иде nisi, quam, ређе praeter, а код песника ablat. comparationis: amare nihil aliud est, nisi eum ipsum diligere, quem ames; nec quidquam aliud est philosophia, praeter studium sapientiae;*neve putes alium sapiente bonoque beatum, Hor.; — nihil aliud quam или quid aliud quam = tantum, само: quid aliud quam admonemus, само опомињемо. — 2) удвојено alius-alius, један – а други: alii fossas complent, alii defensores vallo depellunt, једни пуне опкопе, а други потискују браниоце с бедема; aliud est maledicere, aliud accusare, друго је грдити, а друго тужити. Каткад се контракцијом и једно и друго alius споје у једној реченици: alius alio tempore dixit, један у једно, други у друго време; alius alii subsidium ferunt, један другоме помаже; alius alio more vivunt, живи свак на свој начин; epistolas tuas sexcentas accepi, aliam aliā jucundiorem, једно милије од другог; alius ex alio causam tumultus quaerit, пита један другога за узрок; alius post alium, један за другим; duo Romani alius super alium corruerunt, падоше један на другога; — alius atque alius или alius aliusque, сад један, а сад други; alio atque alio loco, сваки пут на другом месту; — alio die, term. t. код аугура: други дан, данас не, тј. не смеју бити скупштине (comitia) тај дан због неповољних знамења. — 3) alius = diversus, различан: longe mihi alia mens est, сасвим сам различног мишљења; тако и alium facere aliquem, променити кога; alium fieri, променити се; — in alia omnia ire или transire или discedere, пристати на свако друго мишљење, тј. гласати против ког предлога, одбацити предлог; alias res или aliud agere, alia curare, занимати се другим чим, а не оним што би требало, = непажљив бити. — 4) alius = reliquus, ceteri, остали: inter primos atrox proelium fuit, alia multitudo terga vertit; први су се жестоко побили, а остала гомила окренула је леђа, побегла је. + + +allābor (adlabor), lapsus sum, 3. depon. стићи, притећи, прилетети, примаћи се, догмизати, трипасти: humor allapsus extrinsecus, влага која је споља притицала; ad exta angues duo allapsi edēre jecur, две змије догмизаше до дроба и једоше јетру; *Euboicis Cumarum allabitur oris, доброди (лађа) до обала; fama allabitur aures, глас допре до ушију; *viro stridens alis allapsa sagitta, стрела погоди човека; *mare crescenti allabitur aestu (о плими); allabi genibus, припасти коленима. + + +*allăbōro (adlaboro), 1. трудити се, својим трудом допринети к чему: allaborare aliquid rei alicui. + + +*allacrĭmans (lă и lā, adlacrimans), antis (part. praes. act. од неупотребљива allacrimor), који сузе рони при чему. + + +*allapsus, ūs, m. (allabor), пригмижај: serpentum allapsus timere. + + +allatro (lă и lā, adlatro), 1. лајати на кога, класички само trop. жестоком виком напасти на кога: Cato vivo quoque Scipione allatrare ejus magnitudinem solitus erat. + + +allātus в. affero. + + +allaudo (adlaudo), 1. још похвалити: rem. + + +allēc в. alec. + + +Allecto1 в. Alecto. + + +allecto2, 1. (frequent. од allicio), примамљивати: aliquem ad agrum colendum. + + +allectus в. allego и allicio. + + +allēgātĭo, ōnis, f. (allego), пошиљање кога (као гласника, посредника итд.). + + +allēgo1 (adlego), 1. 1) слати, шиљати, послати кога коме да какав приватан посао сврши (сп. lego, mitto): allegare aliquem ad negotium; allegare aliquem alicui или ad aliquem; allegati alicujus, изасланици, гласници. Отуда (код комичара) некога за какву превару спремити. 2) †позивати се на кога или што: mandata regis sui allegant, Tac. + + +allĕgo2 (adlego), lēgi, lectum, 3. бирати, изабрати кога у које друштво: adlegere octo praetoribus duos, к осморици претора још двојицу изабрати; aliquem in senatum. + + +allēgŏrĭa, ae, f. (αλληγορία), алегорија, представљање апстрактних појмова у конкретним сликама. + + +allĕvāmentum, i, n. (allĕvo), средство за олакшицу, олакшање. + + +allĕvātĭo, ōnis, f. (allevo), олакшавање, олакшање. + + +allĕvo (adlevo), 1. 1) упр. придићи, придизати, подигнути: laqueis allevati milites, војници успели се по конопцима; allevari scutis, пети се, ослањајући се на штитове. 2) олакшати: onus allevare; allevor, cum loquor tecum absens; allevato corpore, с опорављеним телом; notae allevatae, ублажене казне. + + +allex1, ēcis в. alec. + + +allex2, ĭcis, m. палац на нози; кепец. + + +Allĭa, ae, f. Алија, речица у Лацији, где су Римљани потучени од Гала 390 пр. Хр.; отуда Allĭensis, e, adj. алијски: pugna; clades; dies. + + +†allĭcĕfăcĭo (adlic.), 3. (ретко) = allicio. + + +allĭcĭo, lexi, lectum, 3. (ad и lacio), примамити, домамити, привући: aliquem; aliquem ad aliquid; aliqua re aliquem или aliquid; aliquem praemiis ad se allicere: allicere benevolentiam alicujus; magnes allicit ferrum. + + +allīdo, līsi, līsum, 3. (ad и laedo), бити, ударати чим о што: allidi ad scopulos, о лађи кад удари о стене; — отуда allidi зло проћи, страдати, награисати: me perlubente Servius allisus est, ceteri conciduntur. + + +Allĭensis в. Allia. + + +Allīfae, ārum, f., Алифа, варош у Самнији. Отуда Allīfānus, adj. алифски; subst. Allīfāni, ōrum, m. Алифљани и Allīfāna, ōrum, n. (sc. pocula), повеће земљане чаше, какве су Алифљани правили. + + +allĭgo (adligo), 1. 1) привезивати, привезати: aliquem ad palum; canem. 2) уопште везати, свезати: ancora alligat navem; alligatus = роб; lac alligatum est, млеко се прогрушало; alligare se scelere или furti, учинити какав преступ, крађу; alligare aliquem jurejurando, некога везати заклетвом; lex alligat omnes. 3) обмотати, обавити: caput; vulnus. + + +allĭno (adlino), lēvi, lĭtum, 3. намазати, примазати: versibus incomptis allinet atrum signum, Hor., храпаве стихове обележиће црним знаком; allinere alteri vitia sua, своје пороке на другога пренети (као што пређе каква боја на хаљину). + + +Allīphae в. Allifae. + + +allĭum, ĭi, n. бели лук. + + +Allŏbrox, ŏgis, m. Алоброг или Алоброжац, чешће у plur. Allobrŏgēs, Алобрози или Алоброшци, народ у Југоисточној Галији; отуда Allobrŏgĭcus, adj. алоброшки. + + +*†allŏcūtĭo, ōnis, f. (alloquor), говорење, говор, беседа (управљена на ког), наиме ради тешења, храбрења (в. alloquium). + + +*†allŏquĭum, ĭi, n. (alloquor), говорење, говор, беседа (управљена на ког), поглавито ради тешења, храбрења: alloquio exercitio que militem firmare; benigno alloquio sustinere aliquem. + + +allŏquor (adloquor), lŏcūtus sum, 3. depon. ословити кога, говорити коме или с ким, управити беседу на ког (сп. appellare), особито тешећи, храбрећи, молећи итд.: quem nemo alloqui, nemo aspicere vellet; *quod te alloquor, hoc est; alloquor deos, призивам богове. + + +allŭbesco, —, —, 3. (ad и lubet), само као impers. код Плаута: allubescit, почиње се допадати, по вољи бити. + + +allūcĕo, (adluceo), luxi, —, 2. светлити коме или чему: alicui. + + +allūdĭo, 1. (alludo), играти се с ким, шалити се, играчку или шалу с ким проводити. + + +allūdo (adludo), lūsi, lūsum, 2. играти се, шалити се с ким или при чему: alicui или ad aliquem; alludens dixit, он је то рекао у шали; nec plura alludens, не шалећи се дуже при том; — trop. mare alludit litori, море запљускује обалу. + + +allŭo, (adluo), lŭi, —, 3. тећи покрај чега (о реци), наблизу протицати: fluvius alluit urbem. + + +allŭvĭēs, ēi, f. (alluo), поплава. + + +allŭvĭo, ōnis, f. (alluo), водом нанета земља. + + +Almana, ae, f. варош у Македонији, Liv. + + +Almo, ōnis, m. Алмон, речица код Рима, која утиче у Тибар. + + +*almus, adj. (alo), упр. који храни, пита; отуда добротворан, благодетан, благ: vitis; ager; dies; lux; sol; Ceres; Venus; Musae; alma parens. + + +alnĕus, adj. (alnus), од јововог дрвета, јовов. + + +alnus, i, f. јовово дрво, јововина (Betula alnus Linn.): *alni cavatae, бродови или чамци од јововине. + + +ălo, ălŭi, altum (доцније и ălĭtum), 3. хранити, питати, издржавати (уопште, не опредељујући средство, а nutrio каже се само за животињску храну): cum Hannibale alto atque educato inter arma, Liv.; filiae ejus publice aluntur, кћери му се хране о државном трошку; agellus eum non satis alit; — trop. hominis mens discendo alitur; rumores credulitate vestra ne alatis, не потхрањујте гласове својом лаковерношћу; alere spem alicujus; quorum effrenatus furor alitur impunitate diuturna, разуздано беснило расте што дуго не беше кажњено. + + +Alōeus (ă, eus једносложно), ĕi или ĕos, m. (Ἀλωεύς), Алојеј, гигант (див), муж Ифимедије, која од Нептуна роди два сина дива, Ота и Ефијалта, који се зову по мужу мајчином Alōīdae (ă), ārum. m. (Ἀλωεῖδαι), Алојејеви потомци. Они су хтели да тесалска брда наслажу једно на друго, па да отуда навале на небо, али их Аполон уби. + + +†ălŏgĭa, ae, f. (ἀλογία), бесмислица, неразумност. + + +Alŏpē (ă), ēs, f. (Ἀλόπη), Алоаа, варош у Локриди у Грчкој. + + +Alpĕs, ĭum, f. pl. (код песника и у sing. Alpis, is), Алпи, планине. Отуда 1) Alpĭci, ōrum, m. Алпинци, Алпљани, планинци. 2) Alpīnus, adj. алпински, алпски, планински: Alpinus amnis; Alpinae gentes; *hostis = Гали. + + +Alphēus или Alphēos, ēi, m. (Ἀλφεῖος), Алфеј, речица у Пелопонезу, која је на више места у земљу понирала, откуда је постала басна да се речни бог Алфеј заљубио у нимфу Аретузу и да је ишао за њом кад се она у извор претворила, испод мора до острва Ортигије код Сиракузе. Отуда 1) Alphēĭăs, ădis, f. (Ἀλφειϊάς), надимак нимфи или извору Аретузи. 2) *Alphēus, adj. + + +Alphĕsĭboea, ae, f. (Ἀλφεσίβοια), кћи Фегејева, прва жена Алкмеонова, од њега остављена због Калироје. + + +Alphēus или Alphēos, ēi, m. (Ἀλφεῖος), Алфеј, речица у Пелопонезу, која је на више места у земљу понирала, откуда је постала басна да се речни бог Алфеј заљубио у нимфу Аретузу и да је ишао за њом кад се она у извор претворила, испод мора до острва Ортигије код Сиракузе. Отуда 1) Alphēĭăs, ădis, f. (Ἀλφειϊάς), надимак нимфи или извору Аретузи. 2) *Alphēus, adj. + + +Alsĭum, ĭi, n. Алзија варош у Етрурији. Отуда Alsĭensis, e, adj., алзијски; и subst. Alsĭense, is, n. миљак Помпејев у Алзији. + + +alsus (algeo), као adj. само у comp. хладан, студен: nihil quietius, nihil alsius, nihil amoenius. + + +altārĭa, ĭum, n. pl. (altus), (sing. долази само код доцнијих писаца), жртвеник, начињено узвишење на олтару где су за жртву одређени делови закланог живинчета спаљивани били (сп. ara). + + +altē, adv. с comp. и sup. (altus), 1) високо (одоздо увис): neque vites se tollere a terra altius possunt, лоза се не може дићи од земље увис. 2) дубоко (одозго наниже): cum sulcus altius esset impressus, кад бразда дубље беше повучена; ferrum haud alte in corpus descendit, гвожђе није продрло дубоко у тело; — trop. alte petere, издалека што узети; alte expedire, причати из почетка. + + +alter, ĕra, ĕrum (gen. правилно altĕrīus, песнички altĕrĭus, dat. altĕrī), adj. 1) један од двојице (сп. alius), други: nihil alterius causā facit, ништа не чини другом за љубав; — alter-alter, један – а други: consulum alter exercitum perdidit, alter vendidit, један конзул је војску упропастио, а други је продао; quando consules ejus anni alter morbo, alter ferro perisset, Liv. Овако и у plur. alteri-alteii, једни – а други; — често = противан: altera pars или factio, противна странка; — код песника промењен, различан: metuit secundis alteram sortem, Hor., у срећи боји се промене судбе; quoties te speculo videris alterum, Hor., колико год пута спазиш у огледалу да си се променио. — Кадшто долази alter само једанпут, а место другога меће се hic, ille, iste, или други subst. или adj.: duo sunt Roscii, quorum alteri Capitoni cognomen est, iste qui adest Magnus vocatur; hujus lateris alter angulus ad orientem solem, inferior ad meridiem spectat; non ego jam Epaminondae, non Leonidae mortem hujus morti antepono: quorum alter cum vicisset Lacedaemonios, quaesivit, salvusne esset clipeus, Leonidas autem etc. — 2) као број = secundus, други: vicesima lux est haec ab interitu P. Clodii et opinor altera, ово је мислим двадесет други дан од смрти П. Клодија. Отуда а) unus et alter или unus atque alter или unus alterque значи или два, оба adductus sum tuis et unis et alteris literis, — или неколико: unus et alter dies intercesserat, прошло је неколико дана; — б) alterum tantum, два пута толико: altero tanto major, два пута толики (сп. tantum код речи tantus), — в) уз subst. да ба се означила потпуна сличност, други: se putat alterum Verrem, држи се за другог Вера; Hamilcar, Mars alter; me sicut alterum parentem et observat et diligit, као другог родитеља. Отуда alter ego, други ја, оно исто што и ја: ille ad omnia me alterum se fore dixit; — alter idem, исти он, оно исто што и он: est enim is quidem tanquam alter idem. — 3) alteruter: non uterque sed alter, не обојица, него један од обојице. + + +altercātio, ōnis, f. (altercor), 1) препирка, инат, кавга, свађа (само речима, сп. contentio, jurgium, rixa): ex disceptatione altercationem fecerunt. — 2) пред судом препирка усмена с противником (в. altercor 2). + + +altercor, 1. depon. (код Терентија и alterco,) (alter), 1) препирати се, инатити се, кавжити се, свађати се, гложити се; cum aliquo; inter se. — 2) судски term. t., усмена препирка с противником, у намери да се противник запиткивањем збуни.: Crassus in altercando invenit parem neminem. + + +alternē, adv. (alternus), наизменце. + + +*†alterno, 1. (alternus), 1) trans. чинити што наизменце: alternare vices; alternant spesque timorque fidem, нада и страх чине да је нешто час вероватно, час невероватно. 2) intrans. колебати се између две одлуке: haec alternanti potior sententia visa est, (сп. народно »све мислио, на једно смислио«). + + +alternus, adj. (alter), један за другим; сад један, сад други: alternis paene verbis, скоро код сваке друге речи; alterni versus, alternum carmen, alterni pedes обично за елегију, у којој долазе наизменце хексаметар и пентаметар (стихови од шест и од пет стопа); alterni sermones, дијалог; alterno pede quatere terram, играти, лупати о земљу сад једном, сад другом ногом; alternos judices rejicere, судски term. t., значи одбити, избацити неколико изабраних судија, што је слободно било наизменце по једанпут учинити и тужиоцу и оптуженоме. — Адвербијално alternis (sc. vicibus), наизменце: Spur. Lucretius agere varie, rogando alternis suadendoque coepit, Liv. + + +altĕrŭter, alterutra, alterutrum, (gen. alterutrius, dat. alterutri; ретко се склањају обе речи: alterius utrius итд.), adj. ма који од двојице, један или други: alteruter vestrum; alteruter de filiis; ne alteruter alterum praeoccuparet, Nep. + + +Althaea, ae, f. (Ἀλθαία), Алтеја, мати Мелеагрова, чијој је смрти она била узрок. + + +*altĭcinctus, adj. (alte и cingo), високо засукан или опасан. + + +†altĭlis, e, adj (alo), угојен, гојазан, тован, претио: као subst. altĭlis, is, f. (sc. avis) и plur. altĭlĭa, ĭum, n.; trop. dos altilis, богат мираз. + + +*altĭsŏnus, adj. (alte и sono), који с висине даје звук грмљаваном: Juppiter. + + +*altĭtŏnans, antis, и altĭtŏnus, adj. (alte и tono), који с висине грми; pater altitonans. + + +*altĭtŏnans, antis, и altĭtŏnus, adj. (alte и tono), који с висине грми; pater altitonans. + + +altĭtūdo, ĭnis, f. (altus), 1) висина: montis; muri. 2) trop. узвишеност: animi. 3) дубина: in profundam altitudinem maris se demittere; — trop. непостижност, недокучивост: ad simulanda negotia altitudo ingenii incredibilis, Sall. + + +†altĭuscŭlus, adj. demin. од altior, мало повисок, повиши: calceamenta, Suet. + + +altĭvŏlans, antis, adj. (alte и volo), који високо лети; — subst. altĭvŏlantēs, um, f. птице. + + +altor, ōris, m. (alo), хранилац, хранитељ: omnium rerum altor est mundus. + + +altrinsĕcŭs, adv. (alter и secus), с друге стране, на другој страни: Pseudole, assiste altrinsecus, Plaut. + + +altrix, īcis, f. (alo, altor), хранилица, хранитељка: *terra altrix Ulixi, постојбина Улисова; — дојкиња, дојиља. + + +altus, adj. с comp. и sup. (од alo, као храном нарастао, висок постао), 1) узимајући одоздо увис висок (сп. celsus, sublimis): mons; arbor; ripae; alta nix, дебео снег; alta Carthago, Roma; aqua ferme genus tenus alta, вода скоро до колена; — trop. а) висок, узвишен: altior dignitatis gradus; altus animus, дух што тежи на високо; Caesar, Juppiter altus, величанствени, вишњи; vox alta, јасан глас; б) subst. altum, i, n. висина, вис, небо: *haec ait et Majā genitum dimisit ab alto, то рече и Мајиног сина (Меркурија) посла с небесне висине. — 2) гледајући одозго надоле, дубок: mare; vulnus; radix; — trop. alta quies; altus somnus; altum silentium; *manet altā mente repostum judicium Paridis, Virg. Aen. 1, 26, остаје у памети дубоко усађена пресуда Паридова; altus animus, дух недокучив (сп. altitudo 3); — subst. altum, i, n. дубина, у правом и пренесеном смислу: ex alto repetere, говор издалека започети; — море: *multum ille et terris jactatus et alto, Virg. Aen. 1, 3; provehi in altum, запловити у дубоко море. + + +ālūcĭnor (правилније, него allucinor или hallucinor), 1. depon. (ἀλύω, ἀλύσσω), говорити без смисла, трабуњати, бунцати, булазнити: suspicor hunc, ut solet, alucinari; epistolae nostrae interdum alucinari debent. + + +ălumna, ae, f. в. alumnus. + + +ălumnus, i, m. (место alumenus = ἀλθαινόμενος), питомац, васпитаник, храњеник: Cretae alumnus = Juppiter; †legionum alumnus, у стану одгајен; Aristotel es Platonis alumnus, ученик Платонов. — Alumna, ae, f. *† питомица, васпитаница, храњеница: aquai (м. aquae) dulcis alumnae = жабе. + + +Aluntĭum, (ă), ĭi, n. (Ἀλούντιον), Алунтија, варош на северној обали Сицилије. Отуда Aluntīnus, adj. алунтијски; subst. Aluntīni, ōrum, m. Алунтијанци. + + +ălūta, ae, f. (alumen), учињена мекана кожа и ствари прављене од такве коже (ремен, ципела, кеса, мадеж за лепљење на лицу). + + +alvārĭum, ĭi, n. (alvus), кошница, трнка. + + +alvĕārĭum, ĭi, n. (alveus), в. alvarium. + + +alvĕŏlus, i. m. (demin. од alveus, в. ту реч). + + +alvĕus, i, m. када; корито; дно од лађе (чун, чамац, лађа); даска за коцкање; корито реке: altus alveus; дупља у дрвету где су пчеле. + + +alvus, i, m. (alo), 1) трбух, желудац (сп. venter): purgare или exonerare alvum, узети на чишћење; dejicere alvum inferiorem, лаксирати; dejicere alvum superiorem, бљувати. 2) материца. 3) кошница. + + +Alўattēs (ă), is, или ĕi, m. (Ἀλυάττης), Алијат, краљ лидијски, отац Крезов. + + +Alyzia, ae, f. (Ἀλυζία), Ализија, варошица у Акарнанији. + + +ămābĭlis, e, adj. с comp. и sup. (amo), љубак, милокрван. + + +ămābĭlĭtās, ātis, f. (amabilis), љупкост, милокрвност (пред = и покл.). + + +ămābĭlĭter, adv. с comp. и sup. (amabilis), љупко, милокрвно, љубазно: ludere; in aliquem cogitare. + + +Amalthēa (ă), ae, f. (Ἀμάλθεια), Амалтеја, коза, која је Јупитера као дете на Крети дојила; њен рог сместио је Јупитер међу звезде као рог изобиља, cornu copiae (сп. copia). Отуда Amalthēa, ae, f. или Amalthēum, i, n. (Ἀμαλθεῖον), а) по свој прилици светилиште Амалтејино близу Атиковог пољског добра у Епиру; б) слично светилиште на Цицерову добарцу у Арпину. + + +āmandătĭo, ōnis, f. (amando) отправљање, уклањање. + + +āmando, 1. отправити, уклонити (кога који нам није по вољи); amandare aliquem in ultimas terras, отправити кога на крај света. + + +ămans, tis, adj. с comp. и sup. (part. од amo), 1) који љуби кога или што: amans tui; patriae; veritatis; nostri amantior; amantissimus rei publicae. — 2) о стварима љубазан, мио, драг: nomen amantius maternum; verba amantia. — 3) као subst. љубавник (сп. amator): aliud est amatorem esse, aliud amantem. + + +ămanter, adv. с comp. и sup. (amans), љубазно, љубавно: conjunctissime et amantissime vivere cum aliquo. + + +Amantĭa (ă), ae, f. (Ἀμαντία), Амантија, варош у грчкој Илирији. Отуда Amantĭāni (ă), ōrum, m. Амантијани. + + +†āmănŭensis, is, m. (manus), писар, тајник. + + +Amānus (ă), i, m. (Ἄμανος), Аман, огранак таурских планина, што дели Киликију од Сирије. Отуда 1) Amānicus (ă), adj. амански. 2) Amānĭenses (ă), ĭum, m. Аманци. + + +ămārăcus, i, comm. и ămārăcum, i, n. (ἀμάρακος), мајоран, мажуран (Origanum majorana Linn.). + + +ămărantus, i, m. (ἀμάραντος), амаранат, кадифица (Celosia cristata Linn.). + + +ămārē, adv. с comp. и sup. (amarus), горко, само trop. опоро, вредљиво, строго. + + +*ămārĭtĭēs, ēi, f. (amarus), горчина (в. amaritudo). + + +†ămārĭtūdo, ĭnis, f. (amarus), горчина; — trop. огорченост, увреда, непријатиост. + + +*ămāror, ōris, m. (amarus), горчина (в. amaritudo). + + +ămārus, adj. с comp. и sup. 1) с погледом на чуло кушања горак; грк (oppos. dulcis; сп. acerbus): calices amariores, чаше старијег (опоријег) вина; кадшто и оно што је непријатна мириса: fumus. — 2) trop. а) мрзак, неугодан, непријатан: casus; rumor; *subst. ămāra, ōrum, n. горчине: amara curarum; laetus animus et amara lento temperet risu, весело срце нека и горчине ублажује тихим осмејком; — б) жесток, једак: amariorem me senectus facit; — в) о говору увредљив, заједљив: sermo; dicta; lingua. + + +Amărynthĭs (ă), ĭdis, f. (Ἀμαρυνθία), Амарићанка, надимак Дијанин од вароши Амаринта (Amarynthus, Ἀμάρυνθος), на Еубеји, где јој беше храм. + + +Amăsēnus (ă), i, m. речица у Лацији. + + +Amāsīa (ă), ae, f. (Ἀμάσεια), варош у Понту, где се Страбон родио. + + +Amāsis (ă), (Ἄμασις), име мисирскога краља у VI. веку пр. Хр. + + +ămāsĭus, ĭi, m. (amo), љубавник, Plaut. + + +Amastris (ă), ĭdis, f. (Ἄμαστρις), Амастрида, варош у Пафлагонији. Отуда Amastrĭāni (ă), ōrum, m. (Ἀμαστριανοί), Амастриђани. + + +Amāta (ă), ae, f. Амата, жена краља Латина, таста Енејина. + + +Amăthūs (ă), untis, acc. unta (Ἀμαθοῦς), Аматунт, 1) m. име хероја који је на Кипру основао варош Аматунт. 2) f. име вароши на Кипру с храмом Венериним, која се отуда прозвала и *†Amăthūsĭa (Ἀμαθουςία), Аматунћанка; отуда *Amăthūsĭăcus, adj. аматузијски. + + +ămātĭo, ōnis, f. љубљење, заљубљеност, љубавни послови. + + +ămātor, ōris, m. (amo), љубитељ 1) у добру смислу пријатељ, поштоватељ чији или чега: sapientiae; urbis. 2) у злу смислу љубавник, милосник: amator alicujus: такође и развратник, блудник: aliud est amatorem esse, aliud amantem. + + +ămātōrĭē, adv. (amator), заљубљено: epistola scripta amatorie, љубавно писмо. + + +ămātōrĭus, adj. (amator), љубаван, љубавнички, заљубљен: amatoria veneficia љубавни напитак; voluptas, љубавна наслада. + + +ămātrix, ĭcis, f. (amo), љубазница, драга. + + +Amāzōn (ă), ŏnis, f. (Ἀμαζών), Амазонка; Амазонке беху митски војнички народ од жена које становаху на северној обали Мале Азије око реке Термодонта, одакле су продирале и у Грчку. Отуда 1) †Amāzŏnĭcus или *† Amāzŏnĭus (Ἀμαζονικός, Ἀμαζόνιος), adj. амазонски: vir = Хиполит, син Тезејев од једне Амазонке; 2) Amāzŏnĭs, ĭdis, f. (Ἀμαζονίς), у sing. наслов једне песме, у plur. Amazonides = Amazones. + + +amb (упр. ambi, али и am, an; сп. ἀμφι), о, об, око; долази само спојена с другим речима, н. пр. ambire, обићи; amplector, обгрлити. + + +ambactus, i. m. (келтска реч „amb” = нем. Amt, служба; упореди нем. be-amb-te, beamte), слуга, вазал, Caes. b. g. 6, 15, 2. Отуда ambacti, слуге или момци који код великаша каквог служе, па с њим и у војску иду. + + +ambāgēs, um, f. pl. (у sing. само abl. ambage), (ambigo), 1) обилазак, странпутица: ambages tecti (каже ce о лавиринту); ambages itinerum. 2) trop. о говору, околишење, шепртљење: missis ambagibus, без околишења; — таман, загонетан говор: ambages canere (о загонетном прорицању Сибилином, Virg.). + + +Ambarri, ōrum, m. Амбари, галско племе с обе стране реке Арара (Соне, Saône) између Алоброга и Едуа. + + +ambĕdo, ēdi, ēsum, 3. обгристи: *ambesas absumere mensas, Virg.; vis locustarum ambederat quidquid herbidum, Tac. + + +Ambĭāni, ōrum, m. Амбијани, приморски народ у Галији белгијској, главни град Самаробрива, сад Amiens. + + +Ambibarĭi, ōrum, m. Амбибарији, галски народ у данашњој Нормандији, где још стоји варош Ambiĕres. + + +ambĭgo, —, —, 3. (amb и ago), упр. терати што на две стране, отуда 1) двоумити, сумњати, препирати се о чем: ii qui ambigunt, странке које се парниче; res ambigitur, имају о ствари два разна мишљења; cum de vero ambigitur; — ambigitur ca oratio obliqua: ambigitur quoties, uter utro sit prior, колико се пута препиру који је од ког бољи; — non ambigitur са acc. с inf.: aspici aliquando eam volucrem non ambigitur, нема сумње да се та птица по каткад виђа. Отуда и прети се на суду: cum aliquo; de aliqua re; de regno; de hereditate. — 2) колебатџ се, скањивати се: ambigere de re quid faciendum sit. + + +ambĭgŭē, adv. (ambiguus), 1) двосмислено, дволичпо: ambigue agere, loqui, dicere, aliquid. 2) неизвесно, неодлучно: equites ambigue certavere, Tac. + + +ambĭgŭitās, ātis, f. (ambiguus), двосмисленост, двоумност, сумњивост. + + +ambĭgŭus, adj. (ambigo), 1) што на обе стране једнако нагиње: per ambiguum favorem, угађајући на обе стране; natus ambiguo inter marem et feminam sexu, рођен као хермафродит, с оба пола; ambigui viri, кентаури; Proteus ambiguus, Протеј који се сваки час мења у другу слику. — 2) уопште сумњив, неизвестан, непоуздан: fides; domus (кад су укућани непоуздани); res ambiguae, неповољне околности, rex haud ambiguus, који ће зацело краљ постати. — 3) колебљив, неодважан, неодлучан: ambiguus futuri, не зна шта ће се унапредак догодити; ambiguus pudoris et metus, не зна да ли да се стиди или боји; ambiguus imperandi, неодлучан да ли да почне заповедати као цар. — 4) о говору двосмислен, таман, нејасан, загонетан. + + +Ambilareti в. Ambivareti. + + +Ambiliāti, ōrum, m. мали галски народ покрај реке Самаре, сад Somme, Caes. b. g. 7, 75. + + +ambĭo, īvi и ĭi, ĭtum, 4. (amb и eo), 1) обилазити, обићи што, ходити около чега: lunae cursus terram proxime ambit; — отуда = окружавати: mare ambit terras; ambire plagis silvas, мрежом заградити шуму (кад је хајка на дивљач). — 2) обилазити кога с неком намером, молбом итд. (сп. ambulo, circumeo); а) term. t. о онима који су у Риму какву службу тражили и поједине грађане обилазили с молбом да при избору за њих гласају: ambire populum; ambire tribus; singulos ex senatu; — б) некога за нешто молити, некога с молбом позвати: ambire aliquem; deos; ob nobilitatem plurimis nuptiis ambiuntur, врло многи оцеви нуде им своје кћери; — в) ambire magistratum тражити за се какву службу. + + +Ambĭŏrix, ĭgis, m. Амбиориг, поглавица ебуронски у белгијској Галији. + + +ambĭtĭo, ōnis, f. (ambio), 1) обилажење кандидата у Риму да измоле за се гласове од грађана (в. ambio 2), молба за службу (в. ambitus): annua ambitio; quid de nostris ambitionibus, quid de cupiditate bonorum loquar? — 2) тежња да нечију наклоност задобијемо удварањем, угађањем, умиљавањем: ambitione vulgi tacitum favorem militum quaerunt, ласкањем пуку траже да задобију наклоност војника. — 3) частољубље, славољубље, сујета: mala; non fames nobis ventris nostri magno constat, sed ambitio, Sen., не стаје нас скупо глад нашега желуца, већ сујета. + + +ambĭtĭōsē, adv. с comp. и sup. (ambitiosus), 1) частољубно, из сујете. 2) са тежњом за допадањем; пристрасно. + + +ambĭtĭōsus, adj. (ambitio), 1) који што обилази, опкољава: fluvius ambitiosus, река што кривуда. 2) који тежи да задобије чију наклоност ласкањем: ita est ambitiosus, ut omnes quotidie persalutet. 3) славољубив, сујетан: homo minime ambitiosus; †mors ambitiosa, смрт која носи славу. 4) уопште који ревносно тежи за чим: *Musa nec in plausus ambitiosa mea est, моја Муза не тежи за пљескањем (допадањем). + + +ambĭtus, ūs, m. (ambio), 1) обилазак, опток, кружно кретање око чега: luna currit breviore ambitu quam sol; trop. ambitus seculorum. 2) обим, обод, руб, округ: castra lato ambitu; folia serrato ambitu, лишће са тестерастим рубом; ambitus aedium, празан простор око куће. 3) trop. околишење у говору (сп. ambages): facere multos ambitus circa unam rem, много околишити око чега; ambitus verborum или само ambitus = периода. 4) незаконито обилажење око људи, наговарањем и подмићивањем да му даду свој глас за какву одличну службу (сп. ambitio): accusare, damnare aliquem ambitūs; lex de ambitu; †ambitus suffragiorum, лукавством добивени гласови. 5) претерано славољубље, сујета: relinque ambitum, Sen. 6) пристрасност: judicum ambitu evaserat, Tac, пристрасношћу судија ослобођен. + + +Ambĭvărēti, ōrum, n. (погрешно Ambilareti или. Ambluareti), галски народ, заштићеници Едуа, Caes. b. g. 7, 75. + + +Ambĭvărīti, ōrum, m. белгијски народ око реке Мозе, Caes. b. g. 4, 9. + + +Ambĭvĭus Turpĭo, чувен глумац, савременик Терентијев, у чијим је комадима као глумац суделовао. + + +Ambluareti в. Ambivareti. + + +āmbo (ō и ŏ), ambae, ambŏ, adj. plur. (ἀμφω), оба, обадва, обојица, обоји, обадвоје (заједно, сједињени; сп. uterque): dum sibi uterque confideret et pares ambo viderentur; ambo fessi estis; diligo ambos; *ambo florentes aetatibus, Arcades ambo, Virg. Ecl. 7, 4. + + +Ambrăcĭa, ae, f. (Ἀμβρακία), Амбракија, варош у јужном Епиру, сад Арта. Отуда 1) Ambrăcĭensis, e, adj. амбракијски, и subst. Ambrăcĭensēs, ĭum, m. Амбрачани. 2) *Ambrăcĭŭs, ădis, f., adj.: terra Амбрачка. 3) Ambrăcĭōtēs, ae, m. (Ἀμβρακιώτης), Амбрачанин. 4) Ambrăcĭus, adj. амбрачки: sinus Ambracius, амбрачки залив, сад Golfo di Arta, где је Октавијан код Актије одржао на мору победу над Антонијем, 31 пр. Хр. + + +Ambrōnēs, um, т. Амброни, келтско племе у Галији. + + +*ambrŏsĭus, adj. (ἀμβρόσιος), амброзијски, боговски, што боговима припада: comae. Отуда subst. ambrŏsĭa, ae, f. (ἀμβροσία), амброзија, (амвросија), бесмртност, 1) боговско јело: non enim ambrosiā deos aut nectare laetari arbitror; *(solis equi) ambrosiam pro gramine habent, сунчеви коњи хране се амброзијом место травом. 2) боговска маст, којом се добијала бесмртност: *liquidum ambrosiae diffundit odorem. + + +Ambrȳsus, i, f. (Ἄμβρυσος), Амбриз, варошу Фокиди под Парнасом. + + +Ambūbāja, ae, f. plur. Ambūbājae, ārum (од сирске речи abub, anbub, свирала), амбубаје, сирске девојке, које су се у Риму издржавале свирањем и играњем, уједно и блудом. + + +ambŭlātĭo, ōnis, f. (ambulo), 1) шетање; проходање; шетња: ventum est in ambulationem, почело се шетати. 2) шеталиште, променада, место за шетање, покривено или дрветима засађено: ambulatio Magni, портик или галерија Помпејева. + + +ambŭlātĭuncŭla, ae, f. (demin. од ambulatio), кратко шетање; мало шеталиште. + + +ambulo, 1. (од amb и ul, сп. ἐλ-θεῖν), 1) intrans. шетати се, проходати се: ambulare in litore, шетати се крај обале; — уопште ићи, ходати: bene ambula, срећан пут!; si recte ambulaverit is, qui hanc epistulam tulit, ако буде добро корачао; — о војницима марширати: milites ambulando bellum confecerunt, само ходањем (без боја). 2) trans. с acc. простора, којим ко иде: si Xerxes maria ambulavisset, ако Ксеркс буде преко мора прелазио; — и с acc. пута, колико је ко прешао, прећи, превалити: neminem esse, qui possit triduo septingenta milia passuum ambulare, да нема никога који би за три дана могао прећи седам стотина хиљада корачаја. + + +ambūro, ussi, ustum, 3. 1) уоколо обжећи, осмудити, опалити, опрљити (огњем, муњом, припеком, мразом): ambustus tamen evasit, опрљен ипак је умакао; multorum artus ambusti vi frigoris, удови су многима промрзли. 2) спалити: corpora mortuorum. 3) trop. part. ambustus = оштећен, повређен (особито у имању): tot circum me jactis fulminibus quasi ambustus; qui collegae datnnatione et suā prope ambustus evaserat, који је с тешком муком прошао. + + +ămellus, i, m. цвет лепа ката (Aster amellus Linn., Sternblume). + + +Amĕnānus (ă), i, m. (Ἀμένανος), Аменан, речица у Сицилији, извире у Етни. + + +āmens, entis, adj. с comp. и sup. безуман, бесвестан, који није при себи (због душевног покрета, сп. demens, insanus): amens terrore; invidiā; такође и amens furor; amentissimum consilium. + + +āmentātus, adj. (amentum), снабдевен каишем: hasta. + + +āmentĭa, ae, f. (amens), безумље, бесовесност. + + +āmentum, i, n. (и ammentum = apmentum од [apo], отуда aptus, apiscor), каиш на метаћем копљу (џилиту): jaculorum amenta. + + +Amĕrĭa (ă), ae, f. (Ἀμερία), Америја, варош у Умбрији. Отуда Amĕrīnus (ă), adj. америјски; и subst. Amĕrīni (ă), ōrum, m. Амерјани. + + +Amĕrĭŏla, ae, f. варош у Сабинској. + + +āmes, ĭtis, m. (упр. apmes од [apo], отуда aptus), мотка, на коју птичари своју мрежу утврђују. + + +Amestrătus (ă), i, f. Ἀμήστρατος), Аместрат, варош на северној обали Сицилије. Отуда Amestrătīnus, adj. аместратски: и subst. Amestrătīni, ōrum, m. Аместраћани. + + +ămĕthystus, i, f. (ἀμέθυστος, ἡ), аметист, љубичаст драги камен, о ком су стари држали да је утук опијању, отуда му је и име ἀ и μέθυ (вино). + + +ămīca, ae, f. 1) пријатељица. 2) милосница. + + +ămīcē, adv. са sup. (amicus), пријатељски: amice facis; amicissime vivere cum aliquo. + + +ămĭcĭo (ĭcŭi или ixi, ни једно се не употребљава), amictum, 4 (од amb и jacio), упр. бацити наоколо: amicire se или pass. amiciri, огрнути се, заогрнути се чим (сп. vestio); Hippias gloriatus pallium, quo amictus esset, sua manu confecisse; amictus nube, обмотан облаком (као хаљином); loca amicta nive, места покривена снегом; arbor amicta vitibus, дрво уз које се лоза обавила; quidquid chartis amicitur ineptis, што се год умотава у хартију. + + +ămīcĭter, adv. то што и amice. + + +ămīcĭtĭa, ae, f. (amicus), пријатељство: est mihi amicitia или sum in amicitia cum illo, ја сам му пријатељ; contrahere, jungere, facere amicitiam, опријатељити се; dimittere, dissociare, renunciare amicitiam, прекинути пријатељство; — о народима и државама = савез, пријатељски одношај. + + +ămictus, ūs, m. (amicio), 1) начин, како ко огрће горњу хаљину: nihil est facilius, quam imitari amictum alicujus. 2) огртач, горња хаљина, плашт, кабаница, јапунџе (сп. vestis). 3) trop. а) свако одело уопште; б) све што неки предмет обвија или окружава; amictus nebulae, густа магла; coeli amictus, ваздух који нас окружује. + + +ămīcŭla, ae, f. (demin. од amica), пријица. + + +ămĭcŭlum, i, n. (amicio), огртач, плашт, кабаница, јапунџе. + + +ămīcŭlus, i, m. (demin. од amicus), мали пријатељ, пријашко. + + +ămīcus1, adj. с comp. и sup. (amo), пријатељски, наклоњен, често и subst. пријатељ: homo mihi amicissimus или amicissimus meus, мој најбољи пријатељ; amicior libertati omnium quam suae dominationi, Nep., већи пријатељ општој слободи него свом господовању, amicum est mihi, мило ми је; sus amica luto, свиња воли блато; cuncta manus avidas fugient heredis, amico quae dederis animo, Hor. Od. IV. 7, све ће избећи грабљиве руке наследникове што год будеш дао (чиме год будеш угодио) својој раздраганој души. + + +ămīcus2, i, m. subst. пријатељ, друг: amicus alicujus; meus; verus; vetus; fidus; bonus; intimus; carus; — amici regis, дворани, доглавници, министри краљеви. + + +āmĭgro, 1, одселити се: amigrant Romam, Liv. + + +Amilcar, в. Hamilcar. + + +Hămilcăr (Amilcar), ăris, m. (Ἁμίλκας), тако се звало више Картагињана, наиме отац Ханибалов, с придевком Barcas. + + +Amĭnaeus или Amīnēus (ă), adj. (Ἀμιναῖος, Αμίνειος), аминејски, из Аминеје, предела италијског, где је родило добро вино: Aminaeae vites; vinum Amineum. + + +Amĭnaeus или Amīnēus (ă), adj. (Ἀμιναῖος, Αμίνειος), аминејски, из Аминеје, предела италијског, где је родило добро вино: Aminaeae vites; vinum Amineum. + + +Amīsĭa (ă), f. и Amīsĭus, ĭi, m. 1) река у северној Германији, сада Ems. 2) место на ушћу Амизије. + + +āmissĭo, ōnis, f. (amitto), губљење, губитак (не драговољно, сп. jactura): amissio omnium rerum; tanti viri, смрт тако важног човека. + + +āmissus, ūs, m. (amitto), губитак. + + +Amīsus (ă), i, f. (Ἄμισος) или Amīsum (ă), i, n. Амиз, варош у Понту. Отуда Amīsēni, ōrum, m. Амижани. + + +ămĭta, ae, f. тетка, очина сестра (сп. matertera). + + +Amĭternum (ă), i, n. Амитерна, варош у сабинској земљи. Отуда Amĭternīnus, adj. амитерњански; subst. Amĭternĭni, ōrum, m. Амитерњани. + + +āmitto, mīsi, missum, 3. 1) упр. пустити, отпустити, одаслати: praedam de manibus, пустити плен из руку, herum hinc amittere, послати газду кући. Отуда 2) trop. оставити, пропустити, лишити се итд.: occasionem amittere, пропустити прилику; fidem, реч прекршити, вером преврнути; spem, лишити се наде. 3) изгубити (тако да изгубљена ствар није више у мене, сп. perdo): pecuniam; Decius amisit vitam at non perdidit, изгубио је живот, али га није бескорисно страћио; amittere litem, изгубити парницу; patrem, filium, uxorem, liberos amittere, смрћу изгубити оца итд. + + +Ammiānus Marcellīnus, римски писац из IV. века после Христа, писао је римску историју од цара Нерве до Валента (91—378 п. Хр.) у 31 књизи, од којих су првих 13 пропале. + + +Ammōn (Hammōn), ōnis, m. (Ἄμμων), Амон, мисирско и либијско божанство, доцније поштовано у Грчкој и Риму као (Ζεὺς Ἄμμων), Juppiter Ammon, у слици овна или човека са овнујском главом. + + +amnĭcŏla, ae, comm. (amnis и colo), речанин; што се налази покрај какве реке: salices amnicolae, Ov. + + +amnĭcŭlus, i, m. (demin. од amnis), речица. + + +amnis, is, m. 1) река (широка и дубока, сп. fluvias): qua flumen Allia haud multum infra viam Tiberino amni miscetur, Liv.; — ток реке; *secundo amni, низ воду; adverso amni, уз воду, — струја: Oceani amnis; — бујица: runnt de montibus amnes. — 2) *вода и уопште све што тече. (abl. обично amne, код песника и amni). + + +amo, 1. 1) љубити, миловати (с осећајем и страсно; сп. diligo): amare uxorem; filium; patriam; amare literas; otium; tu fac, quod facis, ut me ames teque amari a me scias, Cic; — amare se, заљубљен бити сам у себе. Особито о љубави измећу мушког и женског пола у племенитом и неплеменитом смислу; absol. filius meus amat, има љубазницу. 2) Напосе а) код комичара: ita (sic) me dii (bene) ament или amabunt, тако ми бог помогао!; — и у поздраву dii te ament, помози бог! — б) у обичном говору: amo te de или in illa re, за ово сам ти јако обвезан; amo te quod illud fecisti; amo amorem tuum, мило ми је што љубиш; — в) у говору: amabo te или само amabo, молим те учини ми љубав: cura, amabo te, Ciceronem nostrum; — г) amare с inf. радо чинити што, имати обичај: quae ira fieri amat, Sall., што гнев радо чини, што у гневу обично бива. + + +†ămoenē, adv. (amoenus), пријатно, мило, љупко. + + +ămoenĭtās, ātis, f. (amoenus), 1) красан и угодан положај каквог места, предела итд., красоте природе: fluminis, hortorum, domus, orarum et litorum, illecebrae omnis amoenitatis maritimae terrestrisque. 2) пред = и покл. пријатност, милина, љупкост и других ствари: amoenitates vitae, угодности, пријатности живота; amoenitates verborum; orationis. 3) код Плаута као реч за миловање у vocat. mea amoenitas, сунце моје! + + +ămoenus, adj. с comp. и sup. (од amonius = amandus, amo), 1) у класичној прози скоро само о природним красотама, пријатан, мио, љубак: locus; ripae; litus; praediola et belle aedificata et satis amoena (сп. dulcis); *†subst. amoena, ōrum, n. красни предели: Asiae; litorum. 2) доцније пријатан, угодан, љубак и о другим стварима: vita; ingenium, amoeni fructus; cultus amoenior, одело одвише елегантно. + + +āmōlĭor, ītus sum, 4. dep. 1) напором и трудом што удаљити, уклонити: omnia tyrannidis vestigia; uxorem; amoliri se, торњати се. 2) trop. amoliri periculum, опасност отклонити; nomen alicujus, ћутањем мимоићи, не освртати се; crimen, одбити, оповргнути. + + +ămŏmum, i. n. (ἄμωμον), амом, нека источна биљка, од које се скупоцени балзам правио (Cissus vitiginea Linn., weinartige Klimme); тако се зове и балзам који се од те биљке прави (иначе sucus или pulvis amomi): in gelidos fundit amoma sinus, Ovid. + + +ămor, ōris, m. (amo), 1) љубав (сп. amo; caritas): amor in (erga) me; amor patriae; literarum. Напосе о љубави између особа мушког и женског пола у лепшем и ружнијем смислу: est mihi in amore или in amoribus, љубим га; habere in amore aliquem; habere amorem erga aliquem; *nutrit amores Cynthia, потхрањује љубавни огањ; Amor, бог љубави Амор, Купидон. — 2) предмет љубави, љубазник или љубазница, често у plur.: Roscius, amores tui; amores et deliciae tuae. — 3) жеља, лакомост, помама: amor habendi; *amor est cognoscere, желим дознати. + + +Amorgus (ă), i, f. (Ἄμοργος), једно од спорадских острва у Архипелагу. + + +amōtĭo, ōnis, f. (amoveo), уклањање. + + +āmŏvĕo, mōvi, mōtum, 2. одмицати, одмакнути, уклонити, удаљити, отправити, одбити, одвратити (често о ономе што је неповољно и досадно): amovere aliquem ex aliquo loco; amovere se, удаљити ce; *amovere boves, украсти; aliquem in insulam, прогнати на острво. Отуда trop. amovere socordiam ex pectore; amovere libidinem, odium, invidiam, metum; culpam a se, кривицу од себе скинути; amovere sensum doloris a sententia dicenda, не допустити осећају бола да утиче на изрицање суда; amoto ludo, без шале. + + +Amphĭărāus, i, m. (Ἀμφιάραος), Амфијарај, син Ојиклов и Хипермнестрин, муж Ерифилин, отац Алкмеонов, Амфилохов, Еуридичин и Демонасин, господар и пророк у Аргу; у походу седморице на Тебу прогутала га земља. Отуда *Amphĭărāĭdēs, ae, m. Амфијарајев син Алкмеон; — *Amphĭărāēus, adj. (Ἀμφιαράειος), Амфијарајев, амфијарајски. + + +amphĭbŏlĭa, ae, f. (ἀμφιβολία), двоструки смисао у говору, двоструко значење, двоумност, дволичност. + + +Amphictўŏnes, um, m. (Ἀμφικτύονες), амфиктиони, савези суседних државица у Грчкој више за религиозне него за политичне цељи, са заједничким светилиштем; најзнатнији беше савез делфијски и термопилски, од дванаест државица које су се двапут у години (у пролеће и у јесен) преко својих изасланика скупљале ради већања о заједничким стварима. + + +Amphĭlŏchi, ōrum, m. pl. (Ἀμφίλοχοι), племе у Акарнанији; земља им се звала Amphĭlŏchĭa, ae, f, а главна варош Argos Amphĭlŏchĭcum (Ἄργος τὸ Ἀμφιλοχικόν). + + +Amphĭlŏchus, i, m. (Ἀμφίλοχος), син Амфијарајев, оснивач грчких вароши у Киликији. + + +amphĭmăcer, cri, m. (ἀμφίμακρος), стопа од три слога којих је први и трећи дуг, а други кратак (— U —), н. пр. sēntĭēnt, nūndĭnaē. + + +Amphīōn, ōnis, m, (Ἀμφίων), Амфион, син Јупитеров и Антиопин, муж Ниобин. Он је сазидао град у Теби, а камење само је собом долазило и слагало се у зидине градске на звук лире Амфионове. Он се убио од жалости што су му Аполон и Дијана децу поубијали. Отуда Amphīŏnĭus, adj. Амфионов или Амфионски. + + +Amphĭpŏlis, is, f. (Ἀμφίπολις), Амфипољ, варош у Македонији на Стримону (Струми). Отуда Amphipŏlītānus, adj. амфипољски. + + +Amphissa, ae, f. (Ἄμφισσα), Амфиса, варош у Локриди Озолској у Грчкој. + + +amphĭthĕātrum, i, n. (ἀμφιθέατρον), амфитеатар, римско позориште са седиштима наоколо; стражња седишта беху узвишенија од предњих. Ту гледаху Римљани борбу гладијатора и зверова. + + +Amphītrītē, ēs, f. (Ἀμφιτρίτη), Амфитрита, кћи Нерејева, жена Нептунова, богиња мора. + + +Amphĭtrŭo, ōnis в. Amphitryo. + + +Amphĭtrўo, ōnis, m. (Ἀμφιτρύων), Амфитрион, син Алкеја, краља у Тиринту, муж Алкменин, која је с њим у Теби родила Ификла, а с Јупитером Херкула. Отуда Amphĭtrўōnĭădēs, ae, m. (Ἀμφιτρυονιάδης), Амфитрионов син = Херкул. + + +amphŏra, ae, f. ἀμφορεύς од ἀμφι-φέρω, 1) суд земљани са два дршка, крчаг, врч, тестија, бардак. 2) као мера за течности amphora = 2 urnae = 8 congii = 48 sextarii = отприлике 112 литара. 3) за означење величине броја, узимајући тежину амфоре у 80 римских фуната (genit. plur. обично amphorum): naves onerariae, quarum minor nulla erat duum milium amphorum. + + +Amphrўsus, i, f. (Ἄμφρυσος), река у Тесалији, где је Аполон чувао стоку краља Адмета. Отуда *Amphrўsĭus, adj. Аполонски. + + +amplē, adv. с comp. и sup. (amplus), 1) обилно, богато: ample exornare triclinium. 2) сјајно, дично, красно. — О comp. amplius в. ниже. + + +amplector, plexus sum, 3. depon. (plecto, πλέκω), 1) упр. обвити се око чега, отуда кога или што обухватити, обузети, обгрлити (слабије него complector): aliquem; genua; aram; dextram. Напосе amplecti aliquem или aliquid amore, benevolentiā, некога љубављу обузети, отуда и само amplecti = љубити, поштовати; amplecti artem, посветити се вештини; amplecti plebem, тежити да пук за се придобије; amplecti rempublicam, заузети се за државу. — 2) окружити, опколити: hostium aciem amplecti, непријатеља опколити; amplecti locum munimento, утврдити место; ignis proxima quaeque amplexus, огањ све у близини захватио. Отуда trop. духом што обухватити = промислити, расудити: amplecti aliquid consilio; — у себи садржавати: sententia illa omnes crudelitates amplectitur. + + +amplexo (ређе) и amplexor, dep. 1. (amplector), обимати, обухватати, обузети, загрлити intens. од amplector. + + +amplexus, ūs, m. (amplector), обим, обимање, обухватање: nutrix animadvertit puerum dormientem circumplicatum draconis amplexu; Oceanus orbem terrarum amplexu finit; — *загрљај: amplexus dare, грлити, загрлити: petere aliquem amplexu, хтети кога загрлити. + + +amplĭfĭcātĭo, ōnis, f. (amplifico), раширивање, распрострањивање, умножавање, увећавање: rei familiaris; pecuniae; honoris; gloriae; — особито о говорнику кад што представља увећавањем и истицањем. + + +amplĭfĭcātor, ōris, m. (amplifico), који што раширује, умножава, увећава: dignitatis tuae. + + +amplĭfĭcē, adv. (amplifico), красно, дивно. + + +amplĭfĭco, 1. (amplus и facio), раишривати, раширити, распространити, увеличати, умножити, оснажити: urbem; rem publicam; auctoritatem; sonum; pauci honore et gloria amplificati, умножена им је част и слава. Напосе о говорнику: amplificare rem, ствар истаћи (похвалом или куђењем). + + +amplĭo, 1. (amplus), што и amplifico (в. горе); term. t. изрицање судске пресуде одгодити (формулом »amplius« pronuntiare, в. amplius); ampliare causam alicujus; bis ampliatus reus, оптуженик ком је пресуда два пута одгођена. + + +amplĭtūdo, ĭnis, f. 1) велики обим, пространство; величина: urbis; cornuum. 2) trop. величина = знаменитост, углед, важност, достојанство, узвишеност итд.: amplitudo animi, величина душе; nominis, угледно име; rerum gestarum, важност извршених ствари, учињених дела; ad summam amplitudinem pervenire, доћи до највишег достојанства. + + +amplĭus, comp. од adv. ample, употребљава се као субстантив са значењем = више, даље, дуже, особито уз бројеве: amplius sunt sex menses, има више од шест месеци; duas amplius horas ibi fuit, дуже од два часа; amplius horis quattuor pugnabant; има и amplius quam tres judices; често са одрицањем, duo haud amplius milia; non amplius, не дуже. Отуда а) quid amplius, шта још?; et alia amplius, и још којешта; hoc или eo amplius, још више, утолико више; nihil amplius, само то, ништа више; illum nihil amplius quam monuit, само га је опоменуо; nec quidquam amplius quam muscas captavit, ништа друго није радио, само је муве хватао; б) term. t. у правничком говору: non или nihil amplius petere, ништа више не потраживати; „amplius" pronuntiare, каже се о суцу кад му ствар није јасна, па је стога одгоди (в. amplio 2). + + +amplus, adj. с comp. и sup. 1) простран, голем, велик: domus; corpore amplo et robusto, Suet. — 2) многи, велик, знатан, обилан: pecunia amplissima; divitiae; numerus amplior; отуда amplius = више: non dabo amplius, не дам више; amplius obsidum, више талаца; quanto amplius temporis, колико више времена. Отуда а) код песника = јак, жесток: morbus; ira; spes; — б) о говорнику: orator amplus, који достојанствено говори и богат је у изразима. — 3) trop. о стварима сјајан, красан, диван, велелепан: praemia; triumphus; funus; amplum mihi est, часно је за мене; — о лицима угледан, одличан, славан, знаменит, виђен: homo amplissimus; amplissimo genere natus, amplae et honestae familiae; amplissimus ordo, о сенату; parvi et ampli, мали и велики; amplissimus honor, о конзулату. + + +Amsancti lacus (Ampsancti), језеро у земљи хирпинској, познато са свога загушљивог испаривања, стога се држало да је ту улазак у подземни свет; сад Lago d'Ansante. + + +ampulla, ae, f. (amb и pulla, место pulva од pleo, сп. pelvis), земљани или стаклени дугуљасти суд са уским грлићем, за вино или за уље и друге масти, стакло, боца, флаша, бокал; — trop. о претовареном и бомбастичном говору: projicit ampullas et sesquipedalia verba. + + +ampullor, dep. 1. (ampulla), претоварено и бомбастично говорити. + + +ampŭtātĭo, ōnis, f. (amputo), одсецање, одрезивпње, одрубљење, подрезивање, обрезање, обрубљивање. + + +ampŭto, 1. 1) обрезати, опсећи, обрубити (свуд наоколо). Отуда уопште одсећи, одрезати, одрубити: alicui manus; caput; membra; aurem alicujus; — trop. = одузети, уклонити: errorem. 2) покресати, порезати: vitem ferro; — trop. amputare colloquia, скратити; numerum legionum, смањити број; amputata loqui, говорити испрекиданим реченицама. + + +Ampўcus, i, m, (Ἄμπυκος), Ампик, 1) син Јупитеров, свештеник Церерин. 2) неки Лапићанин, син Пелијин, отац Мопсов. Отуда Ămpўcĭdēs, ae, m. = Mopsus. + + +Ampyx, ўcis, m. (Ἄμπυξ), Ампик, 1) друг Финејев, кога је Персеј на свадби Медузином главом у камен претворио. 2) неки Лапићанин који је на свадби Пиритојевој кентаура Ојикла убио. + + +Amsancti lacus (Ampsancti), језеро у земљи хирпинској, познато са свога загушљивог испаривања, стога се држало да је ту улазак у подземни свет; сад Lago d'Ansante. + + +Amūlĭus (ă), i, m. Амулије, брат Нумиторов, краљ у Алби Лонги. + + +ămurca, ae, f. (ἀμόργη), водњикаста течност која тече из маслина кад се цеде, уљана пена. + + +ămussis, is, acc. im, f. лењир (зидарски и дунђерски); отуда ad amussim или као adv. у једној речи ădamussim или exămussim = тачно, потпуно. + + +Amȳclae (ă), ārum, f. pl. (Ἀμύκλαι), Амикла, 1) варош у Лаконији, родно место Диоскура (Кастора и Полидеука), Хелене (Јелене) и Клитемнестре. Отуда Amyclaeus, adj. = уопште спарћански. — 2) стара варош у Лацији; tacitae Amyclae стога што је у њој (због честих узбуна поводом лажних гласова о доласку непријатеља) законом забрањено било говорити о непријатељу, па је стога изненада и пала непријатељима у руке. + + +Amyclīdēs (ă), ae, m. (Ἀμυκλείδης), мушки потомак Амикле, оснивача вароши Амикле у Грчкој = син му Хијацинто. + + +Amўcus (ă), i, m. (Ἄμυκος), син Нептунов, краљ бебрички у Битинији, у време аргонаутског похода. + + +Amўdōn (ă), ōnis, f. (Ἀμυδών), Амидон, варош у Македонији на реци Аксију (Вардару). + + +ămygdălum, i, n. (ἀμύγδαλον) и ămygdăla, ae, f. 1) бадем, бадемова коштица. 2) бадемово дрво. + + +Amўmŏnē (ă), ēs, f. (Ἀμυμώνη), Амимона, кћи Данајева, љубазница Нептунова. + + +Amyntās (ă), ae, m. (Ἀμύντας), Аминта, име више македонских краљева; отуда се Филип, отац Александров, зове Amyntĭădēs, ae, m. + + +Amyntōr (ă), ŏris, m. (Ἀμύντωρ), Аминтор, краљ долопски у Тесалији, отац Феников (Phoenix), који се стога зове Amyntŏrĭdēs, ae, m. + + +*ămystis, ĭdis, f. (ἄμυστις), испијање чаше на душак. + + +Amўthāōn (ă), ŏnis, m. (Ἀμυθάων), Амитаон, отац Мелампов и Бијантов. Отуда adj. Amўthāŏnĭus, Амитаонов, амитаонијски. + + +ăn, conj. (сп. aut), употребљава се 1) у дисјунктивним упитним реченицама, у почетку друге (треће итд.) реченице: или, ли, да ли: а) (у независном говору, orat. recta): utrum superbiam ejus primum memorem, an crudelitatem, да ли његову охолост прво да споменем, или свирепост?; vosne 1. Domitium, an L. Domitius vos deseruit?, остависте ли ви Л. Домитија, или Л. Домитије вас?; б) (у зависном говору, orat. obligua): postulo mihi respondeat, qui sit iste Verrucius, mercator, an negotiator, an arator, in Sicilia sit, an jam decesserit?, Cic; pecuniae, an famae minus parceret, haud facile discerneres, Sall., тешко ћеш разликовати да ли мање штеди свој новац, или свој добар глас. — Ако се другим питањем прво питање пориче, онда стоји пред другим питањем an non или nec ne, или не: sunt haec tua verba, nec ne? јесу ли ово твоје речи, или нису?; deliberat senatus, captivos ab hostibus redimat, an non? — 2) после haud scio, nescio, dubito, dubium или incertum est итд. можда: nescio, an melius patientiam dicere possim, можда бих боље могао назвати стрпљењем; dubito an turpe non sit можда неће бити срамно; haud scio an ne opus quidem sit, можда и није нужно. — 3) кадшто елиптично без глагола да се изрече нешто неизвесно: cum ei Simonides an quis alius (или можда неко други) polliceretur. + + +Anăcēs (ă), um, m. (ἄνακες место ἄνακτες), владари, назив Диоскура. + + +Anăcharsis (ă,), ĭdis, m. (Ἀνάχαρσις), Анахарсид, Скићанин који је за Солоново доба кроз Грчку путовао. + + +Anacrĕōn (ă), ontis, m. (Ἀνακρέων), Анакреон, чувен грчки лирик, рођен 559 пр. Хр. + + +Anactŏrĭum (ă), ĭi, n. (Ἀνακτόριον), Анакторија, гребен при уласку у амбрачки залив у Акарнанији. + + +ănădēma, ătis, п. (ἀνάδημα), трак (пантљика), као накит за главу. + + +Anagnĭa (ă), ae, f. (Ἀναγνία), Анагнија, стара варош у Лацији, главно место у земљи херничкој. Отуда Anagnīnus, adj., анагнијски, и subst. Anagnīni, ōrum, m. Анагњани. + + +ănăgnostēs, ae, m. (άναγνώστης), читалац (обично роб). + + +ănăidўŏmĕnē, ĕs, f. (ἀναδυομένη), која се помаља (из мора), надимак Венерин. + + +*†ănălecta, ae, m. (од ἀναλέγω), скупљач мрва, роб који је спремао остатке од јела са трпезе и са земље. + + +†ănălŏgĭa, ae, f. (άναλογία), аналогија, сразмерност, сличност. + + +ănancaeum, i, n. (ἀναγκαῖον од ἀνάγκη, нужда), «неизбежно», велика купа која се при напијању морала на душак испити. + + +ănăpaestus, adj. (ἀνάπαιστος), анапест, а) pes anapaestus, у стиху стопа од три слога, од којих су прва два кратка, а трећи дуг (UU—), н. пр. ănĭmōs, dŏcĕānt; б) versus anapaestus, стих који се из самих анапеста састоји. Кадшто се изоставља и pes и versus, и остаје само anapaestus као subst. са истим значењем. + + +Anăphe (ă), ēs, f. (Ἀνάφη), Анафа, спорадско острво. + + +Anāpis (ă), is, m. или Anāpus, i, m. (Ἄναπος), Анап, река на Сицилији. + + +Anartēs (ă), tĭum, m. pl. Анарти, народ у Дацији, северно од реке Тисе. Caes. b. g. 6. 25. + + +ănăs, ătis, f. (no, nare) патка, пловка: ova anatum, Cic. + + +Anās (ă), ae, m. Ана, река у Шпанији, сад Гуадијана. + + +ănătĭcŭla, ae, f. (demin. од anas), пачица, пловчица. + + +ănătīnus, adj. (anas), пачји. + + +ănătŏcismus, i, m. (ἀνατοκισμός), камата на камату. + + +Anaxăgŏrās (ă), ae, m. (Ἀναξαγόρας), Анаксагора, грчки филозоф јонске школе око 500 пр. Хр., учитељ Периклов. + + +Anaxarchus (ă), i, m. (Ἀνάξαρχος), Анаксарах, грчки филозоф из Абдере, присталица Демокритов, савременик Александра Великога. + + +Anaxĭmander (ă), dri, m. (Ἀναξίμανδρος), Анаксимандар, грчки филозоф јонске школе око 550 пр. Хр., ученик Талетов. + + +Anaxĭmĕnēs, is, m. (Ἀναξιμένης), Анаксимен, грчки филозоф јонске школе око 500 пр. Хр., ученик Анаксимандров. + + +anceps, cĭpĭtis, adj. (am и caput), 1) двоглав: Janus; *anceps acumen montis, брег са два врха, двоглави. 2) означује правац, на две разне стране, и преводи се са двострук, двостран (сп. duplex): *anceps securis, двосечна; bestiae ancipites, амфибије, водоземци; proelium pugna, acies anceps, с две стране; tela ancipitia, с обе стране. 3) неодлучан, неизвестан, сумњив: fortuna; casus; belli fortuna; anceps proelium; ancipiti Marte pugnare, победа неизвесна. 4) двоуман, двосмислен: oraculum; sententia; jus anceps, што се може тумачити у корист обе странке. 5) мучан, опасан: via; locus; esse in ancipiti, бити у шкрипцу. + + +Anchĭălos, i, f. (Ἀγχίαλος), Анхијал, варошица у Тракији на Понту. + + +Anchīsēs, ae, m. (Ἀγχίσης), Анхиз, син Капијев и Темидин, отац Енејин, кога му роди Венера. Отуда Anchīsēus, adj. и Anchīsĭădēs, ae, m. Анхизов син = Енеја. + + +ancīle, is, n. (ancisilis од ambo и caedo, с обе стране усечен), мали, дугуљасто округли, с обе стране усечени штит, за који веле да је за Нумине владе с неба пао, и уз који су Римљани још једанаест исто таквих штитова начинили да не би ко онај прави украо. Ови су штитови чувани као светиња, а месеца марта носили су их свештеници Salii по вароши (в. Salii). + + +ancilla, ae, f. слушкиња, служавка, робиња. + + +ancillāris, e, adj. (ancilla), слушкињски, робињски. + + +ancillŭla, ae, f. (demin. од ancilla), слушкињица, робињица. + + +ancĭpes, код Плаута стари облик за = anceps. + + +Ancōn, ōnis, f. (Ἀγκών), и Ancōna, ae, f. Анкона (Јакин), варош у Италији на Јадранском мору. Отуда Ancōnĭtānus, i, m. Анконац. + + +ancŏra, ae, f. (ἄγκυρα), котва, сидро, ленгер: ancoram jacĕre или figere, бацити котву; tollere или solvere дићи; in ancoris consistere или ad ancoras stare или tenere in ancora navem, стајати са спуштеном котвом. + + +ancŏrāle, is, n. (ancora), паламар, о ком котва виси. + + +ancŏrārĭus, adj. (ancora), котвени, ленгерски. + + +Ancus, i, m. (ancus, слуга; сп. ancilla), Анко, nom. pr. Ancus Martius (упр. слуга Мартов), Нумин унук од кћери, четврти краљ у Риму. + + +Ancȳra, ae f. (Ἄγκυρα), Анкира (сад Ангора), главно место у Галатији. Отуда adj. Ancȳrānus, анкирски. + + +andăbăta, ae, m. гладијатори римски, чији шлемови не имађаху отвора за гледање, па се стога бораху као слепци, на смех и забаву гледалаца. + + +Andĕgăvi, ōrum, m. pl, Андегави, народ у Галији; по њему се зове провинција анжујска (Anjou). + + +Andes1, ĭum, и Andi, ōrum, m. pl. то што и Andegavi. + + +Andes2, is, m. село близу Мантује, родно место Виргилијево. + + +Andes1, ĭum, и Andi, ōrum, m. pl. то што и Andegavi. + + +Andraemōn, ōnis, m. (Ἀνδραίμων), Андремон, 1) муж Дриопин, отац Амфисов. 2) краљ калидонски, отац Тоаптов. + + +Andrĭa (Andrius) в. Andros. + + +Andriscus, i, m. (Ἄνδρισκος), Андриско, неки роб који се беше издао за сина македонскога краља Персеја и кога су Римљани у боју заробили и у тријумфу у Рим одвели. + + +Androclus, i, n. (Ἄνδροκλος), Андрокло, роб који је дуже време живео у пустињи с једним лавом, коме је ногу излечио, па га је лав доцније познао кад је требало да се с њим у цирку бори. + + +Andrŏgeus, i, m. (Ἀνδρόγεως), Андрогеј, син Минојев и Пазифајин, убијен у Атини из зависти што је у јавним играма све надвладао; стога су Атињани морали шиљати Миноју по седам младића и седам девојака сваке године на жртву Минотауру, док их од тога данка Тезеј није ослободио. + + +andrŏgўnus, i, m. (ἀνδρόγυνος), хермафродит, са оба пола. + + +Andrŏmăchē, ēs, f. (Ἀνδρομάχη), Андромаха, кћи Ејетионова, жена Хекторова, мати Астијанактова. + + +Andrŏmĕda, ae, и Andrŏmĕdē, ēs, f. (Ἀνδρομέδη), Андромеда, кћи етиопскога краља Кефеја и Касиопејина; њу је Персеј избавио од морскога чудовишта, ком је на жртву изложена била. + + +Andrŏmĕda, ae, и Andrŏmĕdē, ēs, f. (Ἀνδρομέδη), Андромеда, кћи етиопскога краља Кефеја и Касиопејина; њу је Персеј избавио од морскога чудовишта, ком је на жртву изложена била. + + +Andrŏnīcus, i, m. (Ἀνδρόνικος), Андроник, мушко име: најчувенији је T. Livius Andronicus, заробљен при освојењу Тарента, први драматски песник римски око 250 пр. Хр. + + +Andros, i, f. (ἡ Ἄνδρος), Андар, једно од кикладских острва. Отуда Andrĭus, adj. андарски; Andrĭa, ae, f. Андарка, девојка с острва Андра, име једне Терентијеве комедије. + + +ānellus, i, m. (demin. од anulus), прстенак, прстенчић. + + +Anĕmūrĭum (ă), ĭi, n. (Ἀνεμούριον), Анемурија, југоисточно предгорје Киликије с градом истога имена. + + +ănēthum, i, n. (ἄνηθον), копар, мирођија (Anethum graveolens Linn., Dill). + + +anfractus, ūs, m. (am и frango), 1) савитак, кривина (особито о путевима): viarum; montium; litorum; anfractus annuus или solis, годишњи ток сунца. 2) trop. а) о говору околишење, опширност, развученост: circuitio et anfractus; б) о правништву, кривудање, криви путеви којима се мора ходити: anfractus juris; judiciorum. + + +angīna, ae, f. (ango), запаљење грла, гушобоља. + + +angĭportus, ūs, m. или angiportum, i, n. узана улица, узан ходник. + + +Angĭtĭa, ae, f. (ango) Ангитија, староиталијанска богиња која је лечила од отрова. + + +ango, anxi, —, 3. (ἄγχο), упр. узити, 1) давити, гушити: guttur. 2) trop. тиштати, узнемиривати, мучити; aliquem; animum alicujus; angi или angere se animi (Plaut.) или animo, мучити се; angi re aliqua или de re aliqua, због нечега; — после angor може доћи реченица са quod, или acc. c. inf. + + +angor, ōris, m. (ango), 1) гушење, дављење: aestu et angore vexati. 2) trop. тегоба на срцу, немир, брига: pro aliquo; confici angoribus, осећати грижу бриге. + + +Angrĭvārĭi, ōrum. m. pl. германски народ око реке Везера. + + +*anguĭcōmus, adj. (anguis и coma) змијокос, ко место косе има змије. + + +anguĭculus, i, m. (demin. од anguis), змијче, мала змија. + + +anguĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (anguis и fero), змијоносан: caput Medusae. + + +anguĭgĕna, ae, m. (anguis и gigno), од змије рођен. + + +anguilla, ae, f. (anguis), јегуља. + + +*anguĭnĕus и anguīnus, adj. (anguis), змијаст: comae. + + +*anguĭnĕus и anguīnus, adj. (anguis), змијаст: comae. + + +anguĭpĕs, pĕdis, adj. (anguis и pes), змијоног. + + +anguis, is, m. и f. змија, гуја. Пословица: *frigidus latet anguis in herba, опасно је; cane pejus et angue vitare; као звезда = draco, змај (звездано јато између Великих и Малих Кола). + + +anguĭtĕnens, tis, m. (anguis и teneo), змијодржац, (звездано јато Ophiuchus). + + +angŭlātus, adj. (angulus), угловит, који има углове. + + +angŭlus, i, m. (ἀγκόλος), угао, рогаљ, кут: *angulus e saxo; особито угао у математици; — закутак, усамљено место (с презирањем): quas res isti in angulis personant. + + +angustē, adv. с comp. и sup. (angustus), 1) уско, тесно: sedere; scribere; angustius se habere, бити већма у шкрипцу. 2) о броју и мери оскудно, штедљиво, танко: frumentum angustius provenerat, храна је слабије родила. 3) о говору укратко, накратко: dicere, disserere anguste. + + +angustĭae, ārum, f. pl. (врло ретко у sing. angustia), (angustus), 1) ускост, тескоба, тесноћа: angustiae itineris, locorum, узан пут, теснац, кланац. 2) trop. а) о времену краткоћа: temporis; б) о имању оскудица, нужда: pecuniae; rei frumentariae; в) о другим одношајима забуна, тешкоћа, незгода, неприлика: in angustias adduci; angustiis premi; versari in angustiis, res est in angustiis; г) о души тесногрудност, ограниченост: pectoris; cujus animus tantis angustiis invidiae continetur, ограничена, завидљива духа; д) о говору краткоћа: orationem in angustias compellere. + + +†angusticlāvĭus, adj. (angustus и clavus), који уску црвену ивицу (angustum clavum) носи на туници (oppos. laticlavius; в. clavus). + + +angusto, 1. (angustus), сузити, стеснити: domum; trop. = ограничити: gaudia. + + +angustus, adj. с comp. и sup. (ango), 1) о простору узан, узак, тесан: via; pons; subst. *angusta viarum; spiritus angustus, кад се ко задува. 2) trop. а) in angustum concludere, deducere, ограничити; б) о времену кратак: nox; dies; в) о имању мален, оскудан, незнатан: fortuna; mensa; res frumentaria; *angusta pauperies; г) о другим одношајима = незгодан, неповољан: res angustae, рђаво стање; fides, ослабљен кредит; subst. angustum, i, n. незгода, невоља, нужда, беда: ves est in angusto; venire in angustum; д) о души тесногрудан, низак, малодушан: animi angusti est; ђ) о научном истраживању итд. ограничен, ситничарски, мучан: minutae angustaeque concertationes; interrogatiunculae, ситничарска запиткивања; е) о говору кратак, збијен: oratio. + + +ănhēlĭtus, ūs, m. (anhelo), дахтање, брзо дисање; — дах: aridus anhelitus veniebat ab ore; — пара, испарење; задах: terrae; vini. + + +ănhēlo, 1. (an = ανά и halo), 1) intrans. дахтати, задувати се: anhelare ex imis pulmonibus; taurus anhelat sub vomere; ignis anhelat, ватра букти. 2) trans. нешто издахтати: verba; trop. anhelare scelus, ревно само о греху мислити. + + +*ănhĕlus, adj. (anhelo), 1) дахтав, сипљив: equi; senes. 2) оно што је узрок дахтању. cursus; sitis; febris; tussis. + + +Anĭcĭānus (ă), adj. аницијски: vinum Anicianum, вино од оне године кад L. Anicius Galus беше конзул (160 пр. Хр). + + +ănĭcŭla, ae, f. (demin. од anus), старица, бака. + + +Aniensis в. Anio. + + +Anienus в. Anio. + + +Anĭgros (ă), i, m. (Ἄνιγρος), Анигар, мала река у Елиди. + + +ănīlis, e, adj. (anus), бапски: ineptiae; fabulae; superstitiones. + + +*ănīlĭtās, ātis, f. (anilis), дубока женска старост. + + +ănīlĭter, adv. (anilis), бапски, као бабе: dicere aliquid. + + +ănĭma, ae, f. 1) *ветар: animae impellunt vela. 2) ваздух, зрак, као природни елеменат (сп. coelum). 3) ваздух који дишемо (concr.; сп. spiritus): animam ducere, дисати; continere animam, дах заустављати; 4) душа у физиолошком погледу као животна снага (сп. animus). Отуда а) живот; adimere alicui animam, одузети живот; animam agere, борити се с душом; efflare, edere animam, испустити душу; пословица: animam debet, веома је задужен; б) душе покојника: piae animae; в) душа (кад говоримо одмила): anima mea carissima, душо моја, срце моје! 5) кадшто и о разумној души човечијој = animus: animae morte carent, душе су бесмртне. + + +ănĭmadversĭo, ōnis, f. (animadverto), 1) пажење, пажња, мотрење: animadversio et diligentia. 2) примечавање, примедба, покуда, карање, корење, укор: effugere animadversionem. 3) казна: alicujus; censoria; paterna. + + +ănĭmadversor, ōris, m. (animadverto), који пази, мотри на што: vitiorum. + + +ănĭmadverto, ti, sum, 3. (animum adverto), упр. дух на што обратити, 1) пажњу обратити на што, пазити, мотрити; rem aliquam; ut animadvertam, quae fiant, што се збива. 2) опазити, спазити, приметити, видети: aliquid; aliquem scribentem; с acc. c. inf. saepe animadverti, summos oratores in dicendi exordio permoveri, да се први говорници у почетку говора збуњују. 3) приметити, особито с укором и куђењем: res in qua nihil displicere, nihil animadverti possit. 4) казнити: res animadvertenda, што кажњиво; animadvertere in aliquem, казнити кога. + + +ănĭmal, ālis, n. (место animale од anima), жив створ (у најширем смислу и о човеку; сп. bestia), у ужем смислу животиња (али не и човек): animal hoc providum, sagax, multiplex, quem vocamus hominem. + + +ănĭmālis, e, adj. (anima), 1) ваздушан: natura; duae partes, una ignea, altera animalis. 2) жив: exemplum animale; — cibus animalis, ваздух. + + +ănĭmans, antis, (anima), I. adj. жив: animans est mundus composque rationis. — II. subst. m. f. и n. живо створење, животиња: alius animans; ceterae animantes; quae sunt nobis nota animantia (сп. bestia). + + +ănĭmātĭo, ōnis, f. (animo), упр. оживљавање; само као concr. живо створење — animal. + + +ănĭmātus, adj. (part. од animo), 1) жив: anteponantur animata inanimis. 2) с adv. или каквом сличном речју расположен: bene (male) animatus in aliquem; quemadmodum sis animatus, nescio. 3) (пред = и покл.) храбар, miles. + + +ănĭmo, 1. 1) (anima), дувати у што: duas tibias uno spiritu; — оживљавати, оживити: animare guttas in angues, (мртве) капи у (живе) змије обратити. 2) (animus), с adv. некога расположити (в. animatus): pueri sic animantur. + + +ănĭmōsē, adv. (animosus), храбро, срчано, смело. + + +ănĭmōsus, adj. с comp. (animus) храбар, срчан: rebus angustis animosus atque fortis appare, Hor.; equus animosus; Eurus, ventus, јак ветар; *animosa bella, жестоки; *animosus re aliqua, поносит с нечега. + + +ănĭmŭla, ae, f. (demin. од animus), реч миловања: mi animula, срце моје, душице моја! + + +animus, i, m. (ἄνεμος), I. душа, дух, као начело духовног живота (сп. anima 4): homo constat ex animo et corpore; immortalitas animi. — II. душа човечја као скуп свију душевних снага, а имено 1) снага која мисли и расуђује, дух (= mens): acies animi, оштроумље; agitare aliquid animo или in animo; cogitare, reputare cum animo; volutare aliquid animo или cum animo или in animo; versare aliquid in animo; adhibere, adducere, attendere animum ad aliquid; advertere animum alicui rei или ad aliquid; statuere aliquid cum animo, смислити; adesse animo, бити при себи; habere animum in armis, мислити само о рату; animum defigere in aliquid; ejicere aliquid ex animo. — Особито о памети и памћењу: insedit aliquid in animo, утубило се; effluxit, excidit ex animo, заборавило се; animo aliquid mandare, запамтити; †recursat aliquid animo, сећам се нечега (по ново); — свест: animus Sestium reliquit. оставила га свест, пао је у несвест; — мисао, мишљење, суд: animo meo, по мом мишљењу. — 2) снага која захтева, воља, жеља, намера, жудња, склоност: in animo habeo или in animo est, наумио сам; hoc animo, с том намером; *animus fert или est, наумио сам; induco animum или in animum, одлучио сам; animum vincere, свладати своју жељу: animum ancipitem gerere inter —, колебати се. — 3) снага која осећа, душа, срце: motus, perturbationes animi; malus animus, зло срце; angi animo; tremere animo; ex animo diligere, од срца, искрено љубити; animus irā commotus; ex animi sententia, по души. Напосе: а) мишљење према коме; расположење: meo quidem animo, по мом мишљењу; hoc animo in nos esse debetis; bono, alieno animo esse in aliquem; alienum animum ab aliquo habere; inimico animo esse; tuus in me animus; animum alicujus conciliare. immutare; animum vultu tegere, лицем прикривати мисли; mi anime, anime mi, срце моје, душо моја; — б) срце, срчаност, храброст, поуздање, карактер: esse animo magno fortique; animus (карактер) aequus, altus, apertus, simplex, constans, humilis, imbecillus, mollis, pusillus, parvus, magnus, excelsus, ingens; erigere animum jam demissum, уздићи клонули дух; summittere animum, animos или animos despondere, клонути духом; animos tollere, extollere, охрабрити: animus accedit, crescit alicui, расте поуздање; divitiae animos faciunt; animi cadunt или cadere animis; bono animo esse, уздати се; si quid in nobis animi est; — в) охолост, пркос, обест: super fortunam animum gerere; comprimere animos, зауздати охолост; — гнев, срџба, љутина: animum vincere; *mollit animos et temperat iras. + + +Anĭo (ă), nĭēnis, m. (ретко Anĭēnus, i, m.), Анијен, река у Лацији, утиче у Тибар. Отуда Anĭensis, e, и Aniēnus, adj. + + +Anna Perenna, ae, f. римска богиња, по причи сестра Дидонина, која је за Енејом дошла у Италију. + + +annālis, e, adj. (annus), годишњи: lex annalis, римски закон који је прописивао колико је година требало ко да има да се може тражити за какву државну службу. Отуда subst. annāles, ĭum, m. (libri), летописи; особито annales maximi, које је pontifex maximus састављао (в. album). У sing. annalis каже се, д је реч само о једној књизи. + + +†annăto, 1. допливати. + + +anne (an ne) в. an. + + +annecto (ad-necto), nexŭi, nexum, 3. привезати, прикопчати, сајузити, свезати, скопчати: aliquid ad aliquid или alicui rei. + + +annexus, ūs, m. (annecto), савез, свеза. + + +Annĭus, име римскога племена; најпознатији је Titus Annius Alilo, пријатељ Цицеронов, противник и доцније убица Клодијев. Отуда Annĭānus, adj. + + +Annĭbā в. Hannibal. + + +Annĭcĕrīi, ōrum, m. pl. (Ἀννικέρειοι), Аникеридовци, филозофска секта, огранак киренске, тако прозвана по свом оснивачу Аникериду, ученику Аристипову. + + +annĭcŭlus, adj. (annus), једногодишњи: virgo. + + +annītor (ad-n), nīsus и nixus sum, 3. depon. упирати се, одупирати се о што, наслонити се на што: alicui rei; ad aliquod adminiculum; — трудити се, напрезати се, настојати око чега; paululum anniti; anniti pro re aliqua; de triumpho; често са ut, ne: annitendum est, ne vos capiamini. + + +Annĭus, име римскога племена; најпознатији је Titus Annius Alilo, пријатељ Цицеронов, противник и доцније убица Клодијев. Отуда Annĭānus, adj. + + +annĭversārĭus, adj. (annus и verto), годишњи, што сваке године бива. + + +anno (ad-no) 1. 1) припливати, допливати: с acc. naves annare, допливати до лађа; с dat. navibus; terrae; ad litus annare. 2) пливати уз нешто: pedites annantes equis (dat.), Tac. + + +annōna, ae, f. (annus), 1) годишњи род жита, летина, али се каже и annona vini; salaria. 2) жито, и уопште храна, јестиво, али поглавито с обзиром на цену или род: annona pretium non habet; vilitas, caritas annonae; annonae praesse; praefectus annonae. 3) цена хране и јестива: annona nihil mutavit, цена се није променила; annona est gravis, скупоћа је; levare (laxare) annonam, цену спустити; annona laxat, ingravescit, crescit; trop. vilis amicorum est annona, пријатељи се могу једино стећи. + + +annōsus, adj. (annus), многогодишњи, стар: *anus; *merum, старо вино; *volumina vatum, старе пророчке књиге. + + +†annŏtātĭo, ōnis, f. (annoto), писмена прибелешка, примедба. + + +annŏtĭnus, adj. (annus), лањски; naves. + + +annŭlus, i, m. в. anulus. + + +annŭmĕro (ad-n.) 1. 1) добројити: alicui argentum; trop. annumerare literas, слова појединце изрећи. 2) прибројити, урачунити: his libris annumerandi sunt sex de republica; †aliquem vivis међу живе. + + +annuo (ad-n.), nŭi, —, 3, 1) intrans. намигнути; махати, климати главом: alicui. 2) trans. а) главом машући одобравати што, пристати уз што, потврдити, допустити: annuere alicui petenti; ille imperat, ego annuo, он заповеда, а ја климам главом (у знак да ћу га послушати); annuere coeptis alicujus, одобрити нечије предузеће; annuere promissis, обећање испунити; б) обећати: alicui aliquid; annuit se venturum esse; annuite nutum numenque vestrum, обећајте свој пристанак и своју заштиту; в) махањем главе ког означити: aliquem. + + +annus, i, m. (корен an, отуда anus и anulus), 1) година, лето: anno ineunte или principio anni или initio anni, у почетку године; anno exeunte, extremo, концем године; anno vertente, ове године; anno superiore, прошле године; postero anno, друге године; — anno, лане, преко целе године; bis, ter in anno, два три пута у години; annum, пуну годину дана; in annum, на годину дана; ad annum, догодине. 2) година човечјег живота: quartum annum et octogesimum agere; Hannibal annorum fere novem, кад му је било скоро девет година; annus meus, tuus, прва година у којој је Римљанин по закону могао тражити за какву државну службу. 3) доба године, време годишње: pomifer, јесен. + + +annūto, 1. (intens. од annuo), намигнути, дати знак махањем главе или руке. + + +annŭus, adj. (annus), 1) што траје годину дана, годишњи: imperium; vectigal. 2) што се сваке године понавља, годишњи: annuae commutationes, годишња времена. Отуда subst. †annŭa, ŏrum, n. pl. годишња плата. + + +anquĭro, quīsīvi, quīsītum, 3. (an и quaero), 1) тражити свуда наоколо: aliquem. 2) истраживати (обзирући се на све стране, сп. inquiro): mens semper aliquid anquirit aut agit. Особито као судски term. t. а) судску истрагу предузети: de perduellione; de morte alicujus; б) оптужити: aliquem capite или capitis. + + +ansa, ae, f. 1) држак, ручка, ручица, ушица. 2) trop. повод, прилика: ansam dare reprehensionis или alicui ad reprehendendum; ansa controversiarum. + + +ansātus, adj. (ansa), с дршком; trop. homo ansatus, човек који се обема рукама подбочи. + + +anser1, ĕris, m. гуска, гусак. + + +Anser2, ĕris, m. Анзер, име песника, чији заштитник беше тријумвир Антоније. + + +Antaeus, i, m. (Ἀνταῖος), Антеј, див, земљин син, који се с Херкулом борио и њиме на земљу оборен свагда од ње нову снагу добијао. Херкул га је свладао, пошто га је увис дигао и удавио. + + +Antandros, i, f. (Ἄντανδρος), Антандар, варош у Мизији на подножју Иде. Отуда Antandrĭus, adj. + + +antĕ, I. adv. 1) о простору, спред: fluvius a tergo, ante velut ripa. 2) о времену, пре, прије: multis annis ante: multo ante, много пре; decem diebus ante или decem ante diebus или decimo die ante, десет дана пре; кадшто = his decem diebus, пре десет дана (од сад бројећи, в. abhinc); anno ante quam mortuus est, на годину дана пре своје смрти. — II. praep. с acc. 1) у простору, пред: post me erat Aegina, ante me Megarae; equitatum ante se mittit; ante ora; ante pedes; ante oculos; trop. gloriā belli Galli ante Romanos sunt, напреднији су, бољи су; quem ante me diligo, већма га волим него себе самог; ante omnia, поглавито, особито. 2) у времену пре, прије: ante lucem, пре сунца; ante Socratem, пре Сократовог времена; ante annos octo, octo ante annos или ante octavum annum; ante hos decem dies, пре десет дана; comitia in ante diem tertium Nonas Sextiles edixit, скупштину је сазвао за 3. августа; ante decem dies quam venit, на десет дана пре његова доласка; ante diem, пре суђена дана; ante id tempus, до тога времена; ante hunc diem nunquam, до сад никада; ante certam diem, пре утврђенога рока. + + +antĕā, adv. (ante), прије, пређе (рачунећи од другога означенога времена или догађаја; сп. antehac): fuit antea tempus, quum Germanos Galli virtute superarent; hunc videbant antea, nunc praesentem vident. + + +antĕactus, боље ante actus (ante и ago), пређашњи: vita ante acta; legem tulit, ne quis ante actarum rerum accusaretur, Nep. + + +antĕambūlo, ōnis, m. (ambulo), претеча, Suet. + + +antĕcănis, is, m. мали пас, звездано јато на небу (Προκύων). + + +antĕcăpĭo, cēpi, ceptum и captum, 3. 1) пре кога што заузети: Rutilium praemisit, uti locum castris antecaperet, Sall.; †pontem. 2) trop. а) унапред нешто добавити; prius quam legiones scriberentur, antecapere, quae bello usui forent, Sall., пре но што се легије попишу да унапред набави што треба за војну; б) претећи, предварити, нешто не дочекати до краја: antecapere noctem, не ишчекати краја ноћи; sitim; famem = вештачки пробудити. + + +antĕcēdens, tis, adj. (part. од antecedo), упр. који иде пре чега, пређашњи у времену: †annus. + + +antĕcēdo, cessi, cessum, 3. 1) о простору и времену напред ићи, ићи пред ким: Vercingetorix magnis itineribus antecessit; — престићи кога, измаћи, пред ким: Brutus me biduo antecessit, измакао је преда мном у два дана; alicui aetate paulum antecedere, бити мало старији од кога. 2) trop. престићи, наткрилити кога чим: aliquem aliqua re; in aliqua re; — absol. одликовати се: et auctoritate et aetate et usu rerum. + + +antecello, lŭi, —, 3. abs. одликовати се antecellere humanitate; militari laude; — надвисити, превазићи кога: alicui aliqua re и in aliqua re; †aliquem aliqua re. + + +antĕcessĭo, ōnis, f. (antecedo), 1) претхођење. 2) узрок који претходи и има дејство. + + +†antĕcessor, ōris, m. (antecedo), претеча, претходник: antecessores, предња војска (авангарда, в. antecursor). + + +antĕcursor, ōris, m. који напред трчи, претеча: antecursores, предња војска (в. antecessor). + + +antĕĕo, īvi, (обично ĭi), —, ire, 4. 1) испред ићи, ићи пред ким: alicui; *aliquem; †aliquid: praetoribus urbanis anteeunt lictores; te semper anteit saeva necessitas, Hor. 2) trop. надвисити, превазићи кога; anteire ceteris virtute, alicui sapientiā; Sulpicius iis aetate anteit, старији је од њих; anteiri ab aliquo; — предварити: damnationem veneno anteire, предварити смртну казну отровом; — одупирати се чему: auctoritati parentis; — absol. одликовати се чиме: re aliqua. + + +antĕfĕro, tŭli, lātum, ferre, 3. 1) напред носити, носити пред ким или чим: imagines majorum, слике предака (о погребу); *gressum, напред ићи. 2) trop. претпоставити, више ценити, волети: aliquem alicui; Themistoclis vitia magnis sunt emendata virtutit us adeo, ut anteferretur huic nemo, Nep.; aliquid consilio anteferre, промислити нешто унапред. + + +antĕfixus, adj. (упр. part. од неупотребљива antefigo), спред прикован за нешто: truncis arborum antefixa ora, Tac., за дрвета приковане главе. Отуда antĕfixa, ōrum, n. pl. мале слике, кипови итд. спред на кућама и храмовима. + + +antĕgrĕdĭor, gressus sum, 3. depon. (ante и gradior), напред ступати, пред ким или чим ићи, претходити: stella antegreditur solem; causae antegressae, узроци што су претходили. + + +antĕhăbĕo, bŭi, bĭtum, 2. претпоставити, првенство дати: ne divulgata atque incredibilia avide accepta veris neque in miraculum corruptis antehabeant, Tac. ann. 4, 11, да не би разглашене и невероватне ствари жељно примали и претпостављали извештајима истинитим, али који нису извртани да чудновати постану. + + +antĕhāc, adv. пре тога, пређе, отпре (од сада рачунећи, сп. antea): cum antehac tum hodie, и пређе и сада. + + +antĕlūcānus, adj. (lux), предневни, што се збива пре дана, пре сванућа: cena antelucana, вечера што траје до зоре. + + +antĕmĕrīdĭānus, adj. претподневни, јутрењи: ambulatio. + + +antemitto, mīsi, missum, 3. напред послати: equitatum; equites; speculatores. + + +Antemnae, ārum, f. pl. Антемна, стара варош сабинска. Отуда Antemnātes, tum, m. pl. Антемњанин. + + +antenna, ae, f. једреница, на лађи мотка, на којој једро стоји. + + +Antēnōr, ŏris, m. (Ἀντήνωρ), Антенор, славан Тројанац који је после разорене Троје дошао у Италију и ту основао варош Patavium. Отуда Antōnŏrĭdae, m. pl. Антенорови потомци. + + +anteoccŭpātio в. occupatio. + + +antĕpīlāni, ōrum, m. pl. војници који у бојном реду стоје пред онима што се зову pilani (тј. triarii). Иначе и hastati и principes. + + +antĕpōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. 1) кога или што пред кога или што метнути, ставити, поставити, сместити: equitum Romanorum locos sedilibus plebis anteposuit, Tac; места римских коњаника (витеза) ставио је испред седишта плебејских; особито alicui prandium anteponere, донети јело на сто. 2) претпоставити, првенство дати: aliquem alicui; antepositus filio privignus; utamicitiam omnibus rebus humanis anteponatis; veram gloriam injustae potentiae, волети истиниту славу него неправедну власт. + + +antĕquam, adv. (и одељено ante quam), пре него, пре него што (в. ante). + + +Antĕrōs, ōtis, m. (Ἀντέρως), Антерот, бог осветник презрене љубави. + + +antēs, ĭum, m. pl. редови чокоћа; леје с цвећем. + + +antĕsignāni, ōrum, m. pl. одабрани војници који стајаху пред заставама да их у бици бране; отуда у sing. antĕsignānus вођа. + + +antesto, stĕti, —, 1. спред стајати; само trop. надвисити; превазићи кога, бољи бити од кога; alicui aliqua re; virtute ceteris antestabat; in his cognitum est, quanto antestaret eloquentia innocentiae; — abs. одликовати се. + + +antestor, 1. depon. (= antetestor), призвати ког за сведока (особито кад се оптуженик устезао ићи у суд с тужиоцем): aliquem. + + +antĕvĕnĭo, vēni, ventum, 4. 1) пре кога доћи, претећи кога, предварити: aliquem; ille magnis itineribus Metellum antevenit. 2) trop. превазићи, надвисити: homines novi, qui antea per virtutem soliti erant nobilitatem antevenire, Sall., људи нови (нижега порекла), који пре тога својим врлинама задобијаху првенство над племством; beneficia usque eo laeta sunt, dum videntur exsolvi posse, ubi multum antevenere, pro gratia odium redditur, Tac, доброчинства дотле су пријатна, док нам се чини да се за њих можемо одужити, а кад ту границу далеко прекораче, место хвале мржња се враћа. + + +anteverto, verti, versum, 3. (код Плаута и depon. antevertor, 3), 1) absol. напред ићи, испредњачити: neque a sole longius umquam unius signi intervallo discedit (stella Mercurii), tum antevertens, tum subsequens, Cic. nat. deor. 2, 20. — 2) trop. а) прећи, предварити кога Fannius antevertit; — осујетити што: Clodius veneno damnationem antevertit; б) нешто чинити најпре, пре нечега другог: antevertere aliquid omnibus rebus. + + +Anthēdōn, ŏnis, f. (Ἀντηδών), варош са пристаништем у Беотији. + + +Anthĕmūsĭa, ae, f. варош у Месопотамији. + + +Antĭbacchīus в. Palimbacchius. + + +Antĭcăto, ōnis, m. (ἀντί-Cato), Антикатон, књижевно дело Јулија Цезара, писано против Цицеронова дела Cato. + + +antĭcĭpātĭo, ōnis, f. (anticipo), представа коју имамо о ком предмету пре но што нам се о њему што саопшти или што о њему научимо. + + +antĭcĭpo, 1. (ante и capio), напред узети, унапред што чинити: id est anticipatum mentibus nostris, то је већ урођено духовима нашим (= anticipatio, урођена представа о чему): anticipare molestiam rei alicujus, бринути се о нечему пре но што има повода томе; mortem, убити се пре времена; *viam, пут прије превалити. + + +Anticlēa, ae, f. (Ἀντίκλεια), жена Лајертова, мати Улисова. + + +antīcus в. antiquus. + + +Antĭcўra, ae, f. (Ἀντίκυρα или Ἀντίκιῤῥα), Антикира, име вароши у Фокиди и у Тесалији; у околини и једне и друге расла је у обиљу чемерика helleborus, која се употребљавала као лек од лудила. + + +antĭdĕa, antĭdĕo, antĭdhāc, старински облик место antea, anteeo и antehac. + + +antĭdĕa, antĭdĕo, antĭdhāc, старински облик место antea, anteeo и antehac. + + +antĭdĕa, antĭdĕo, antĭdhāc, старински облик место antea, anteeo и antehac. + + +antĭdŏtum, i, n. (ἀντίδοτον), утук, устук, противни лек, лек од отрова. + + +Antĭgŏnē, ēs, f. (Ἀντιγόνη), Антигона, 1) кћи Едипова и Јокастина; што је лешину брата свога Полиника сахранила, осуђена је од Креона на смрт и убила се сама. 2) кћи краља тројанског Лаомедонта, сестра Пријамова. + + +Antĭgŏnēa, ae, f. (Ἀντιγόνεια), Антигонеја, варош у Епиру и варош у Македонији. Отуда adj. Antĭgŏnensis, e, и subst. Antĭgŏnensēs, ĭum, m. pl. + + +Antĭgŏnus, i, m. (Αντίγονος), Антигон, име више сирских и македонских краљева; први беше чувени војвода Александров, који је погинуо у бици код Ипса 301. пр. Хр. + + +Antĭlĭbănus, i, m. (Ἀντιλίβανος), Антилибан (Антиливан), планина у Сирији. + + +Antĭlŏchus, i, m. (Ἀντίλοχος), Антилох, син Несторов, који је под Тројом погинуо. + + +Antĭmăchus, i, m. (Ἀντίνοος), Антимах, грчки епски песник, савременик Платонов. + + +Antĭnŏus, i, m. (Ἀντίνοος), Антиној, један од просилаца Пенелопиних. + + +Antĭŏchīa, ae, f. (Ἀντιόχεια), Антиохија, 1) главна варош Сирије на реци Оронту. 2) варош у Карији. 3) варош у Маргијани. Отуда Antĭŏchensis, e, и Antĭŏchīnus, антиохијски и subst. Antiŏchensēs, ĭum. m. pl. + + +Antĭŏchus, i, m. (Ἀντίοχος), Антиох, 1) име многих сирских краљева; најпознатији су Антиох III. или Велики и Антиох IV. Епифан, под којим се Јудеја побунила. 2) име неких краљева у Комагени. 3) академијски филозоф Антиох из Аскалона, ученик Филонов, учитељ Цицеронов у Атини. — Отуда adj. Antĭŏchīus, Antĭŏchēus и Antĭŏchīnus, Антиохов; subst. Antĭŏchĭi, ōrum, m. pl. Антиоховци, присталице Антиохове. + + +Antĭŏpa, ae, f. (Ἀντιόπη), Антиопа, мати Амфионова и Зетова. + + +Antĭpăter, tri, m. (Ἀντίπατρος), 1) Антипатар, војвода Филипа и Александра Великога, отац Касандров, краљ у Македонији. 2) име више грчких филозофа, а) из Кирене, ученик Аристинов. б) из Тарса, стоик, учитељ Панетијев. в) из Тира, стоик, пријатељ млађега Катона. + + +Antĭphătēs, ae, m. (Ἀντιφάτης), Антифат, 1) краљ лестригонски, који је више другова Улисових убио и појео. 2) син Сарпедонов, пратилац Енејин. + + +antīquārĭus, ĭi, m. (antiquus), старинар, познавалац староримског језика и књижевности, Tac. Suet. + + +*†antīquē, adv. (antiquus), по старински: antique dicere. + + +antīquĭtās, ātis, f. (antiquus), 1) старо време, стари век, старина, стародревност: ultima antiquitas; obscura. Отуда meton. а) људи старога века, стари, преци: antiquitas errabat in multis; б) догађаји старог века: peritissimus antiquitatis; antiquitates, старински споменици. 2) стари обичаји, старинско поштење: cum Agrippinam unicam antiquitatis specimen appellarent. + + +antīquĭtŭs, adv. (antiquus), 1) од старина, одвајкада, antiquitus morem servare: држати се обичаја од старина. 2) у старо време, одавно, негда: tectum antiquitus constitutum. + + +antīquo, 1. (antiquus), term. t. одбацити (какав законски предлог, упр. остати при старом): legem, rogationem (сп. abrogo). При гласању који су гласали против предлога, написали су A, тј. antiquo; а који су гласали за предлог, написали су U. R. = uti rogas (као што предлажеш). + + +antīquus, adj. с comp. и sup. (место antīcus од ante), 1) упр. предњи, trop. у comp. и sup. = важнији, пречи, претежнији, светији: nihil mihi antiquius est или nihil antiquius habeo, није ми ништа светије, важније; mors est antiquior turpitudine, преча је смрт од срамоте. 2) стар = што је негда било, а сад није, стародревни, негдашњи, пређашњи (oppos. novus; сп. vetus и recens): antiqua concordia; patria; antiqui scriptores; antiquum obtinere, остати при старом обичају; antiqui, стари, људи старих времена (али не старци, сп. senex). Отуда = старински, стар (где се уједно помишља и на простоту, ваљаност, поштење, невиност): antiqua virtus; antiqui mores; homines antiqui, људи старинског, поштеног соја. + + +antĭsŏphista, ae, m. (ἀντισοφιστής), противник софиста. + + +Antissa, ae, f. варош са пристаништем на Лезбу. + + +antistĕs, ĭtis, comm. (ante и sto), упр. предстојник, предстојница, обично каквога храма или светилишта, дакле = првосвештеник, првосвештеница: templi; sacrorum; Jovis; trop. antistes artis = вештак. + + +Antisthĕnēs, is, m. (Ἀντισθένης), Антистен, ученик Сократов, оснивач киничке школе. + + +antistĭta, ae, f. = antistes, f. + + +Antistĭus, име плебејског племена у Риму; Q. Antistius Labeo, славан правник. + + +Antĭum, ĭi, n. (Ἄντιον), Антија, латинска варош са храмом Фортуниним. Отуда adj. Antĭās, ātis, антијски; subst. Antĭātēs, um, m. Антијани. + + +antlĭa, ae, f, (ἀντλία), шмрк, сисаљка. + + +Antŏnīnus, i, m. (од Antonius), Антонин, име неких царева римских. + + +Antŏnĭus, ĭi, m. Антоније, име римскога племена. Најпознатији су: 1) Marcus Antonius са надимком Orator, славан говорник, погинуо у грађанском рату између Марија и Суле. 2) M. A. Creticus, син пређашњега, погинуо као заповедник у рату гусарском при нападу на Крету, 74 пр. Хр. 3) C. A. Hibrida, Цицеронов друг у конзулату, потајни присталица у завери Катилининој. 4) M. A. (Triumvir), син Антонија, споменутог под 2, познат из историје. 5) Antonia, Антонија; из овог племена најпознатије су две кћери тријумвира Антонија и Октавије; старија (major) беше жена Луција Домитија Ахенобарба и баба Неронова, а млађа (minor) жена Друзова и мати Германикова и Клаудијева. Отуда adj. Antŏnĭānus. + + +Antrōn, ōnis, f. (Ἄντρων), варош у Тесалији. + + +antrum, i, n. (ἄντρον), пећина, пештера. + + +Anūbis (ă), ĭdis, m., Анубис, име мисирског бога, сликаног у виду псета или човека са псећом главом. + + +ānŭlārĭus, ĭi, m. (anulus), 1) adj. прстенски. 2) subst. прстенар. + + +ānŭlus, i, m. (anus), прстен, печатни прстен: anulum invenire или anulo aureo donari, постати коњаником (витезом), јер за време републике само је коњаницима слободно било носити златно прстење. + + +ānus1, i, m. (од asnus или од acnus), упр. круг; euphem. стражњица, задњица, гузица. + + +ănus2, ūs, f. стара жена, старица, баба. + + +anxīē, adv. (anxius), немирно, брижљиво. + + +anxĭĕtās, ātis, f. (anxius), немир духа; кадшто и страх; брижљива тачност. + + +*anxĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (anxius и fero), што рађа немир, страшљивост. + + +anxĭtūdo, ĭnis, f. (ретко) = anxieta. + + +anxĭus, adj. (ango), немиран, брижан, зловољан, страшљив: anxius animi или animo; anxius curis; anxius omine adverso, због неповољног предсказивања; anxius gloriā ejus; †pro ejus salute; anxius erat, ne bellum oriretur; anxius erat, an obsequium senatus an studia plebis reperiret, да ли ће наћи послушности у сенату или наклоности у народу; — па и оно што задаје немир и бригу. aegritudines; curae. + + +Anxur, ŭris, m. и n. Анксур, стара варош у земљи волсачкој (Volsci), доцније Tarracina. + + +Anўtus (ă), i, m. (Ἄνυτος), Анит, један од тројице тужилаца Сократових. + + +Aŏnes (ā), um, m. (Ἄονες), Аони, прастановници Беотије; као adj. Aones montes. Отуда 1) *Aŏnĭdes, dum, f. Аонке музе, које становаху на беотском брду Хеликону. 2) *Aŏnĭus (Ἀονιος), adj.: = беотски: Aonius vir Херкул; deus = Бах; aquae = Аганипа; sorores = музе. + + +*Aornos (ă), m. (ἄορνος, без птица), Авернско језеро у Кампанији. + + +Aōus (ă), i, n. (Ἄωος), Аој, река у Илирији. + + +ăpăgĕ, interj. (imper. од ἀπάγω), носи ми с очију! јами! остави! apage istas sorores; apage te, вуци се, торњај се; apage te a me; apage hinc; apage a me. + + +Apămēa (ă), ae, f. (Ἀπάμεια), Апамеја, 1) варош у Сирији. 2) варош у великој Фригији. 3) варош у Битинији. Отуда а) Apămēi, ōrum, m. Апамејци у Битинији; б) Apămēni, ōrum, m. Апамејци у Сирији; в) Apămensis, e, adj. + + +*†ăpēlĭōtēs, ae, m. (ἀπηλιώτης), источни ветар, в. apheliotes. + + +Apella (ă), ae, m. име више римских ослобођеника: credat Judaeus Apella, Hor. sat. 1, 5, каже се о лаковерну човеку. + + +Apelles (ă), is, m. (Ἀπελλῆς), Апел, чувен грчки сликар, савременик Александра Великога. + + +*Apennīnĭcŏla (ā), ae, m. (Apeninicolo), Апенинац. + + +*Apennīnĭgĕna (ā), ae, m. (Apeninigigno), Апенинац. + + +Apennīnus (ā), i, m. Апенини, апенинске планине у Италији. + + +ăper, pri, m. (κάπρος), вепар, дивље свињче. + + +Apĕrantĭi (ă), ōrum, m. Аперантији, народ у Етолији; Apĕrantĭa, ae, f. предео у коме они живе. + + +ăpĕrĭo, ĕrŭi, ertum, 4. 1) покривено открити, обнажити (oppos. operio): aperire patinam, скинути поклопац; caput, скинути капу, — појавити се, указати се: stellae tum occultantur tum rursus aperiuntur, звезде сад се крију, а сад опет указују; — trop. обзнанити, изјавити, одати, издати, показати, прогласити, изнети на видело: sententiam suam; conjurationem; socios sceleris; aperire se или aperiri, показати се у свом правом облику. — 2) затворено отворити: januam; oculos; epistolam; testamentum; — trop. aperire iter ferro, мачем себи прокрчити пут; aperit annum taurus, бик (звезда) започиње годину, aperire ludum, школу отворити; aperire pecuniam, дати новаца на расположење; — отворити = приступним учинити: pace omnis Italia erat aperta, слободном промету отворена; aperire occasionem, дати прилику. + + +ăpertē, adv. с comp. и sup. отворено, јавно: pugnare; amare; mentiri; adulari; — искрено: aperte loqui, scribere. + + +ăpertum, i, n. в. apertus. + + +ăpertus, adj. с comp. и sup. (part. од aperio), 1) непокривен, откривен: navis aperta, без крова; *coelum, ведро небо, 2) отворен, слободан: locus apertus; apertus aditus, campus; regio aperta alicui, предео приступан; latus apertum, (у војничком говору) страна незаклоњена. Често subst. ăpertum, i, n. отворено место: castra ponere in aperto; fugere per apertum. 3) trop. отворен = очевидан, очит: est in aperto, очевидно је; apertum latrocinium; — јасан, разговетан: narratio; oratio; — искрен, простосрдачан: novi animum tuum apertum et simplicem, познајем твоју искрену и простосрдачну душу. + + +ăpex, ĭcis, m. врх, вршак, 1) бела шиљаста капа свештеничка коју су носили flamines, а особито flamen dialis. 2) свака висока капа или шешир, а имено тијара или дијадема азијских владалаца; trop. apex senectutis est auctoritas, највећи украс (као круна) старости је достојанство. + + +Aphăreus (ă, eus једносложно), ei, m. (Ἀφαρεύς), Афареј, краљ у Месенији, отац Идин (Idas) и Линкејев. + + +*†ăphēlĭōtēs, ae, m. (ἀφηλιώτης), источни ветар, в. apeliotes. + + +aphractus, i, f. (ἄφρακτος sc. ναῦς), лађа без крова (navis aperta). + + +Aphrŏdīsĭa (ă), ōrum, n. (τὰ Ἀφροδίσια), Афродизија, празник Афродитин или Венерин. + + +Aphrŏdīsĭăs (ă), ădis, f. (Ἀφροδισιάς), Афродизијада, по Афродити названа места 1) варош у Карији; отуда subst. Aphrŏdīsĭenses, ĭum, m., Афродизијађани. 2) варош у Киликији. + + +†ăpĭārĭum, ĭi, n. (apis), уљаник, кованлук. + + +†ăpĭārĭus, ĭi, m. (apis), пчелар. + + +*ăpĭcātus, adj. (apex), свештеничком капом украшен. + + +Apīcĭus (ă), ĭi, m. (Marcus Gabius Apicius), Апиције, чувен распикућа под Августом и Тиберијем. + + +ăpĭcŭla, ae, f. (demin. од apis), пчелица. + + +Apĭdănus (ă), i, m. (Ἀπιδανός), Апидан, река у Тесалији. + + +Apiŏlae (ă), ārum, f. pl. Апиола, варош у Лацији. + + +Apĭōn (ā), ōnis, m. (Ἀπίων), Апион, надимак Птолемеја, краља киренског. + + +Apis1 (ā), is, m. (Ἆπις), свети бик код Мисираца. + + +ăpis2, is, f. пчела: aculeus apis; examen apium, рој. + + +ăpiscor, aptus sum, 3. depon. (пред = и покл., иначе adipiscor), 1) допирати: mare apisci, до мора. 2) трудом постићи: quaesturam; laudem; код Тацита и с gen. apisci dominationis. + + +ăpĭum, ĭi, n. (ἄπιον), першун, целер. + + +aplustre (ă и ā), is, n. (ἄφλαστον), обично plur. aplustrĭa, ĭum, n. и aplustra, ōrum, n. стражњи део лађе. + + +ăpŏclēti, ōrum, m. (ἀπόκλητοι), одазвани, стални одбор етолскога савеза. + + +ăpŏdўtērĭum, ĭi, n. (ἀποδυτήριον), свлачионица у купалиштима. + + +Apollo (ă), ĭnis, m. (Ἀπόλλων), Аполон, син Јупитеров и Латонин, брат Дијанин, бог стрељања, свирке и лекарства, доцније и бог сунца. Отуда 1) Apollĭnāris, e, adj. Аполонов, Аполону посвећен: laureae; ludi Apollinares. 2) *Apollĭneus, adj. Аполонов: vates Apollineus = Orpheus; proles A. = Aesculapius; mater A. = Latona; urbs A. = Delos. 3) urbs magna Apollinis, варош у горњем Мисиру; promontorium Apollinis, предгорје северно од Утике. + + +Apollŏdōrus (ă), m. (Ἀπολλόδωρος), Аполодор, 1) ретор из Пергама, учитељ младога Октавија, доцнијега цара. 2) граматик из Атине, око 140 п. Хр., написао је збирку грчких басана (мита), која је још сачувана и зове се Βιβλιοθήκη. + + +Apollōnĭa (ă), (Ἀπολλωνία), Аполонија, 1) варошица у Локриди Озолској. 2) варош у Илирији. 3) варош у Тракији. 4) варош у Македонији. Отуда 1) Apollōnĭātĕs, ae, m. Аполонијанин = Диоген родом из Аполоније на Крети; pl. Apollōnĭātēs, ĭum, m. Аполонијани. 2) Apollōnĭensis, e, adj. аполонијански; subst. Apollōnĭensēs, ĭum, m. Аполонијани. + + +Apollōnis (ă), ĭdis, f. (Ἀπολλωνίς), Аполонида, варош у Лидији. Отуда subst. Apollōnĭdenses, ĭum, m. Аполониђани. + + +Apollōnĭus (ă), ĭi, m. (Ἀπολλώνιος), Аполоније, 1) грчки ретор из Алабанде. 2) A. Molo, Цицеронов учитељ. 3) A. Rhodius, грчки песник, од њега имамо еп Argonautica. + + +ăpŏlŏgus, i, m. (ἀπόλογος), алегоријска приповетка; особито езопска басна. + + +ăpŏphŏrēta, ōrum, n. pl. (ἀποφόρητα), мали дарови, које су гости, нарочито о Сатурновом празнику добијали и кући носили. + + +ăpŏprŏēgmĕna, ōrum, n. pl. (ἀποπροηγμένα), по стоичкој филозофији, ствари које саме собом нису зло, али су близу зла, па их стога ваља одбити, одбацити (латински rejecta, remota; oppos. proёgmena). + + +apŏsĭōpēsis, is, f. (ἀποσιώπησις), реторска фигура кад се говор нагло прекине и нешто прећути (лат. reticentia). + + +†ăposphrāgisma, ătis, n. (ἀποσφράγισμα), кип урезан у печатном прстену. + + +ăpostrŏphē, ēs, f. (ἀποστροφή), обртај, реторска фигура кад се говорник усред говора од слушалаца окрене, па другом неком говорити почне. + + +ăpŏthēca, ae, f. (ἀποθήκη), хранилиште, место где се што оставља и чува. + + +appărātē, adv. (apparatus), с великим спремањем, сјајно, дично: †apparatius cenare. + + +appărātīo, ōnis, f. (apparo), 1) припремање, спремање: munerum popularium. 2) приправљање на што: apparatio et artificiosa diligentia, каже се о говорнику. + + +appărātus1, adj. с comp. и sup. (упр. part. од apparo), 1) о лицима приправан, спреман, 2) о стварима спремљен, снабдевен: domus; — красан, сјајан: ludi; epulae; — о говору вештачки удешаван. + + +appărātus2, ūs, m. (apparo), 1) спрема, припрема, приправа: operis; sacrorum. 2) справа, оруђе: belli; oppugnandarum urbium, опсадне справе. 3) сјајност, велелепност: apparatus regius; magnificus; epularum. + + +appārĕo (ad-p.), ŭi, ĭtum, 2. 1) појавити се, указати се, изићи на видик, на видело: ille nusquam apparet; apparere alicui; rebus angustis animosus atque fortis appare, Hor. 2) trop. бити јасан, очевидан: res illa apparet etiam caeco; ratio apparet, рачун је тачан; labores nostri non apparent, наши се труди не признају; promissa apparent, обећања се држе; — врло често impers. apparet, јасно је: apparet, quid tu feceris; Datames primum qualis esset apparuit in bello, Nep. 3) дворити, служити кога: apparere consulibus; aedilibus; quaestioni, суделовати у истрази; quum septem annos Philippo apparuisset, Nep., беше му тајник. + + +appārĭtĭo, ōnis, f. (appareo, ), 1) дворење, служба кoд каквог поглавара. 2) то исто што и apparitores. + + +appārĭtor, ōris, m. (appareo), слуга, служитељ (особито код каквог вишег државног чиновника), мањи чиновник (scriba, lictor, praeco итд.). Често у множ. apparitores. + + +appăro (ad-p.), 1. приправљати, спремати, приређивати, зготовити: coenam; nuptias; ludos; bellum, спремати све што треба за рат; iter, пут утирати; aggerem, насипати; arma, набављати; apparare crimina in aliquem, спремати тужбу; auxilium alicui, помоћ прибавити. + + +appellātĭo, ōnis (appello), 1) проговор, говорење (кад кога ословимо). 2) term. t. призивање (апелација), кад се неко обраћа на вишу или на једнаку власт, а особито на трибуне, ако мисли да му је што криво учињено. 3) позив, име, наслов: inanis; appellationes regum venales erant, беху на продају. 4) appeliatio literarum, изговарање слова. + + +appellātor, ōris, m. (appello), који призива, апелује (сп. provocatio). + + +†appellĭto, 1. (frequent. од 1. appello), именовати, називати. + + +appello1 (ad-p.), 1. 1) проговорити коме, ословити кога (сп. affari, alloqui): appellare aliquem asperius, comiter, benigne; singulos appellare rogareque; appellare aliquem nomine или nominatim. Отуда а) некога с молбом ословити = замолити, позвати: deos; senatum; appellatus est ut de aliqua re etc; б) некога на што позвати, нешто му предложити: appellare aliquem de scelere, de proditione, наводити кога на преступ, на издајство; в) у судском говору помоћ власти тражити, призивати: praetorem, tribunos, regem appellare; appellare tribunos a praetore, од претора на трибуне призивати; г) некога опомињати или сећати на што: aliquem de pecunia или само pecuniā; д) тужити, на суд позвати кога: cavendum est ne iisdem de causis alii plectantur, alii ne appellentur quidem. — 2) назвати, именовати: aliquem patrem appellare; alique falso nomine appellare. — 3) изговарати: literas; nomen, име казати. + + +appello2 (ad-pello), pŭli, pulsum, 3. притерати, дотерати, догнати: appellere boves ad litora; turres ad opera Caesaris; classe ad Euboeam appulsā; deus vestris me appulit oris; — *trop. appellare animum ad scribendum, почети мислити о писању; appellare aliquem ad mortem, ad damnum, нанети коме смрт, штету. + + +appendĭcŭla, ae, f. (demin. од appendix). + + +appendix, īcis, f. (appendo), додатак, прилог, пришивак: corpus est appendix animi. + + +appendo (ad-p.), pendi, pensum, 3. одвагнути, одмерити ком што: alicui aliquid; appendere verba, non numerare, гледати на садржину а не на број речи. + + +appĕtenter, adv. (appetens), жељно, жудно, лакомо: agere aliquid. + + +appĕtentĭa, ae, f. жудња, жеља, чежња: laudis et honestatis. + + +appĕteus, tis, adj. с comp. и sup. (упр. part. од appeto), жељан чега, лаком на што; alicujus rei; alieni appetens, Sall.; особито = лаком на новац. + + +appĕtītĭo, ōnis. f. (appeto), 1) машање за чим ei magos dixisse ex triplici appetitione solis triginta annos Cyrum regnaturum esse portendi, Cic. div. 1, 23, 46. — 2) тежња за чим: alieni; principatus. + + +appĕtītus, ūs, m. (appeto), жудња: voluptatis. + + +appeto (ad-peto), īvi (ĭi), ītum, 3. 1) машити се за чим: mammam; placentam; appetere manum osculis, машити се за руку да је пољубимо. 2) желети што, жудети, тежити за чим (oppos. fugere, declinare, aspernari; сп. expetere): regnum; amicitiam alicujus; alienos agros cupidissime appetere. 3) ударити, навалити, насрнути, напасти на кога appetere aliquem lapidibus, gladio. 4) о времену, приближавати се примицати се: tempus, nox; dies appetebat septimus. + + +Appĭa, ae, f. Aпuja, варош у Фригији. Отуда adj. Appĭānus и subst. Appĭāni, ōrum, m. + + +Appĭăs в. Appius. + + +Appĭĕtās, ātis, f. (Appius), од шале скована реч Цицеронова, из ласкања Апијеву племену. + + +appingo (ad-pingo), pinxi, pictum, 3. додати што к слици, досликати: silvis delphinum, fluctibus aprum, на слици насликати уз шуму делфина, а уз воду вепра; trop. к писању додати, дописати. + + +Appĭus, ĭi, m. Апије, римско име, особито у племену Клаудијеву. App. Claudius Caecus беше цензор 312. пр. Хр., по њему је прозвана via Appia, пут који је из Рима водио у Капуу, а одатле доцније под царем Трајаном до Брундизије; и у Риму водовод један, aqua Appia. Отуда 1) Appĭānus, adj. апијски и Апијев. 2) Appĭăs, ădis, f. Апијанка, надимак Минервин, који јој даде Цицерон, ласкајући Апију. + + +applaudo (ad-plaudo), ausi, ausum, 3. ударати о што: applaudere corpus palmis, длановима ударати о тело; — пљескати ком у похвалу. + + +applĭcātĭo, ōnis, f. (applico), прилагање, присаједињење: animi, пристајање уз кога: — jus applicationis, право које се рађа из одношаја између патрона и клијента (н. пр. право наследства). + + +applĭco (ad-plico), cāvi, catum и cŭi, cĭtum, 1. 1) што к чему придати, дометнути, приклопити, приложити, прилепити: applicare se ad arbores, humeros ad saxa, наслонити; elephanti applicantur corporibus, стисну се један уз другога; applicare castra flumini, стан постројити тик уз реку; Romani cornu sinistrum ad oppidum applicarunt, лево крило тик до вароши; applicare se alicui, придружити се коме као пратилац; *quis te nostris applicat oris, ко те тера на нашу обалу, — applicare navem или само applicare и pass. applicari, пристати уз обалу, извести се из мора; applicari terrae, ad terram, in terram, изаћи на суво. — 2) trop. додати, сјединити, спојити што с чим: voluptatem ad honestatem; verba verbis; — придружити се ком: applicare se или animum ad aliquem, ad familiaritatem, или ad societatem alicujus, с неким ступити у пријатељство, у савез; applicare se ad eloquentiam, ad convivia, ad philosophiam, дати се на итд.; — †applicare alicui crimina, натоварити. + + +*applōro (ad-ploro), 1. плакати коме: querebar applorans tibi, Hor. + + +appōno (ad-pono), pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. ставити, метнути, положити што на што: manum ad os, руку на уста; — јело метнути на сто: coenam; patellam; ne panis adustus, ne male condītum jus apponatur; — придати кога коме, поставити кога за што: custodem assiduum virgini apposuit; — *†примити, уписати што у што: quem fors dierum cunque dabit, lucro appone. Hor., упиши у добит. + + +*apporrectus, adj. (ad и part. од porrigo), пружен уза што. + + +apporto (ad-porto), 1. приносити, донети, прибавити: lapis apportandus fuit machinā; — apportare damnum, нанети штету. + + +apposco (ad-posco), pŏposci, —, 3. још што захтевати: plura; plus. + + +appŏsĭtē, adv. (appositus), сходно, угодно, прикладно. + + +appŏsĭtus, adj. с comp. и sup. (appono), 1) блиски, оближњи: regio apposita mari, предео крај мора. 2) сходан, угодан, прикладан, способан за што: menses mihi tres eripuistis ad agendum maxime appositos. + + +appōtus (ad-p.) adj. (пред = и покл.) пијан, напит. + + +*apprĕcor (ad-pr.) 1. depon. молећи, се призивати: rite deos. + + +apprehendo (код песника кадшто apprendo), (ad-pr.), di, sum, 3. ухватити, прихватити, машити се чега: aliquem manu, руком; aliquem pallio, ухватити га за огртач; furem. Отуда trop. у говору нешто напоменути, почети о чему говорити: quidquid ego apprehenderam, accusator extorquebat e manibus; — заузети, освојити, овладати necesse est apprehendere Hispanias. + + +apprendo в. apprehendo. + + +apprīmē (ad-pr.). adv. особито artifices apprime boni. + + +†apprĭmo, pressi, pressum, 3. (ad и premo), притиснути, притискивати: appressit dextram ejus; scutum pectori appressum. + + +apprŏbātĭo, ōnis, f. (approbo), 1) признавање, одобравање: approbatio popularis; movere approbationes hominum, задобити опште признање. 2) доказ, потврђење доказима: hoc non eget approbationis, томе не треба доказа. + + +apprŏbātor, ōris, m. (approbo), који припознаје, одобрава. + + +apprŏbē, adv. (approbo). сасвим, добро: aliquem nosse, Plaut. + + +apprŏbo (ad-pr.), 1. 1) припознавати, одобравати што, задовољан бити чим: approbare sententiam alicujus; approbare aliquid magno clamore; dii id approbent, нека то богови благослове! 2) доказати, показати: approbare aliquid; approbabo eum degenerasse a more civili. 3) коме што по вољи, на задовољство учинити: opus approbavit, посао је свршио на задовољство, Phaedr. 4, 24, 11. + + +apprōmitto (ad-pr.), mīsi, missum, 3. још к томе обећати (тј. и у своје име). + + +apprŏpĕro (ad-pr.), 1) trans. ускорити што: opus; mortem. 2) intrans. похитати, пожурити се: adde gradum, appropera; *portasque intrare patentes appropera. + + +apprŏpinquātĭo, ōnis, f. (appropinquo), приближавање (у времену): mortis. + + +apprŏpinquo (ad-pr.), 1. приближавати се, приближити се: ad portam; illi loco; — о времену appropinquat hiems; illi poena, nobis libertas appropinquat, предстоји нам. + + +†appugno (ad-p.), 1. нападати, јуришати на што: castellum, castra, classem, Tac. + + +Appŭlējus в. Apulejus. + + +Appūlĭa в. Apulia. + + +appulsus, ūs, m. (appello2), притеривање, пригон: pecoris, пригон стоке (на воду); — приближавање: pars terrae appulsu solis exarsit; — утицај, дејство: deorum appulsu; nimii et frigoris et caloris; — пристанак на суво, искрцавање: appulsus litoris, на обалу. + + +aprīcātĭo (ā и ă), ōnis, f. (apricor), сунчање, пребивање на сунцу. + + +†aprĭcĭtās (ă и ă), ātis, f. (apricus), присојност, сунчаност, сунчана топлина. + + +aprīcor (ā и ă), 1. dep. (apricus), сунчати се, на сунцу пребивати. + + +aprīcus (ā и ă), adj. (aperio), упр. отворен, дакле сунцу окренут, присојни, жупан: locus; hortus; campus; *flores aprici, што воли сунчану топлоту, †dies, ведар, топал дан; trop. in apricum proferre, изнети па видело. + + +Aprīlis (ā и ă), adj. (aperio), априлски: calendae apriles, 1. април; idus apriles, 13. април; subst. Aprīlis, is, m. (sc. mensis), месец април, травањ. + + +Aprōnĭus, ĭi, m. Апроније, римско племенско име. 1) Qu. Apronius, помагач Веров. 2) L. Apronius, Августов намесник у Африци и Германији. + + +ăprugnus, adj. (aper) вепарски, вепров. + + +Apsus, i, m. (Ἄψος), Апсо, река у Илирији. + + +aptē, adv. с comp. и sup. (aptus), 1) тачно склопљено или спојено: apte cohaerere, у чврстој свези стајати; ad pedem apte convenire, о обући кад је добра за ногу. 2) сходно, згодно, прикладно, пристојно: apte dicere; facere. + + +apto, 1. (intens. од неупотребљива apo), 1) примерити, уравнати, удесити, угодити, приљубити: arma aptare, оружје на се метнути; aptare enses dexteris, узети мачеве у десне руке; sagittas nervo, запети стрелу за тетиву; vincula collo. 2) спремити, уредити, угодити што: aptare arma pugnae; classem ad pugnam; se armis, спремити се за бој. Отуда trop. удесити, уредити што према чему: hoc verbum est ad id aptatum, quod ante dixerat, ова је реч удешена према овоме што је пре тога рекао. + + +aptus, part. од неупотребљива глагола apo или apio, ĕre (ἄπτω), I. као part. 1) приклопљен, привезан: gladius e lacunari setā equinā aptus, мач с таванице привезан гривом коњском; aptum terrae, што је пустило корен у земљу; — causas alias ex aliis aptas, узроке који су један с другим у свези; facilius est apta dissolvere, quam dissipata connectere. 2) опремљен, снабдевен чим: aptus pennis, крилат; *coelum stellis fulgentibus aptum, начичкано звездама. — II. adj. с comp. и sup. сходан, прикладан, удесан, угодан, способан, приличан, сличан: calcei apti ad pedem; pallium aptum ad omne tempus anni; Alcibiades ad omnes res aptus; *formas deus aptus in omnes, који се у сваку слику претворити може; nibil est tam naturae aptum; erunt deprehensi genere pugnae, in quod minime apti sunt. + + +ăpŭd, praep. с acc. означује да је ко или што близу кога (ређе чега) и да, је у миру (ad пак означује кретање; сп. још penes, in); 1) о лицима, код: esse apud aliquem, бити у нечијој кући: apud me, te, у мом, у твом стану; — пред ким, у присуству чијем: dicere apud judices; verba facere apud senatum; sacrificare, apud deos; — apud Xenophontem, у Ксенофонтовим делима; — esse apud se, бити при себи. 2) о месту код, при, уз, крај, поред, близу, код: paulisper apud oppidum morati; — кадшто и место in с abl.: apud forum (= in foro), apud Capitolium (= in Capitolio). + + +Apŭlējus (ă), i, m. Апулеј, име римскога племена; најпознатији је L. A. Saturninus, демагог у доба Маријево, убијен по налогу сената. + + +Apūlĭa (ā и ă), ae, f. Апулија, предео у доњој Италији. Отуда Apūlĭcus и Apŭlus, adj. апулски и subst. Apŭli, ōrum, m. + + +ăqua, ae, f. 1) вода: aqua pluvia; marina; — море: aquā, морем (oppos. terrā, сувим); — језеро: Albanae aquae deductio; — река: secundā aquā, низ воду; magnae aquae, потоп, поводањ; — киша, дажд, aqua pluvialis или colestis; — plur. aquae бања, купка: aquae calidae, топлице. — 2) вода у воденом часовнику (клепсидри) којом се на суду мерило време док је парничару допуштено било говорити. Отуда aquam dare, дати времена и парничару да говори. 3) aqua intercus, поткожна вода, водена болест: medicamentum ad aquam intercutem. 4) *сузе. — Пословице; aspergere alicui aquam, пошкропити кога водом; охрабрити: aquam praebere, частити кога; aquā et igni interdicere alicui или aquā et igni aliquem arcere (Tac), забранити коме употребу воде и ватре (прогнати га из земље); aquam et terram petere, искати предају (по обичају персијском); aqua mihi haeret, забунио сам се. — Старински gen. sing. aquāi (тросложна реч). + + +ăquaeductus, ūs, m. (правилније aquae ductus), водовод. + + +ăquālis, is, m. или f. (sc. urceus или hama), кабао, ведро, умиваоница. + + +ăquārĭus, adj. (aqua), 1) водени, што се воде тиче: provincia aquaria, надзорништво над водоводима које је водио квестор у Остији. 2) subst. ăquārĭus, ĭi. m. а) настојник над водоводима, чесмар; б) *†звездано јато у зодијаку између јарца и риба, водолија (ὑδροχόος). + + +*ăquātĭcus, adj. (aqua), 1) што живи или расте у води или покрај воде, водени: avis; lotos. 2) што има у себи воде, водњикав, водњикаст, влажан, мокар: Notus. + + +ăquātĭlis, e, adj. (aqua), водени, што живи у води: bestia. + + +ăquātīo, ōnis, f. (aquor), хођење по воду, доношење воде; aquationis causā prodire (о војницима у стану). + + +ăquātor, ōris, w. (aquor), водоноша. Само у plur. aquatores. + + +ăquĭla, ae, f. 1) орао, птица. 2) орао као главни војни знак римске легије (сп. signum), кадшто = легија. 3) накит спред на храмовима у виду орла. + + +Aquĭlēja (ă), ae, f. (Ἀκυληΐα), Оглеј, Аквилеја, варош у северној Италији. Отуда Aquĭlējensis, adj. аквилејски: ager; subst. Aquĭlējenses, ĭum, m. Аквилејци. + + +ăquĭlĭfer, ĕri, m. (aquila и fero), орлоноша, заставник. + + +ăquĭlīnus, adj. (aquila), орлов, орловски. + + +Aquillĭus, ĭi, m. Аквилије, име римскога племена; најпознатији је C. A. Galius, пријатељ Цицеронов, учен правник; adj. lex Aquillia. + + +ăquĭlo, ōnis, m. северни ветар; meton. север, северна страна. + + +Aquĭlo (ă), ōnis, m. Аквилон, митска особа = грч. βορέας. + + +ăquĭlōnāris, e, adj. (aquilo), северни: regio. + + +Aquĭlōnĭa (ă), ae, f. Аквилонија, варош у земљи хирпинској у Италији. + + +ăquĭlus, adj. (предкл. и доцн.), црнкаст, тамне боје, загасит. + + +Aquĭnum (ă), i, n. Аквин, варош волсачка (Volsci) у Лацији. Отуда Aquīnās, ātis, adj. аквински; subst. Aquīnātes, ĭum, m. Аквинци. + + +Aquĭtānĭa (ă), ae, f. Аквитанија, југозападни део Галије, отуда Aquĭtānus, adj. аквитански; subst. Aquĭtāni, ōrum, m. Аквитани. + + +ăquor, 1. depon. (aqua), војнички term. t. ићи по воду, носити воду: miles castris aquatum egressus, Sall.; — сисати воду (о пчелама). + + +ăquōsus, adj. (aqua), обилан водом: campus; hiems, кишовита; nubes, кишни облак; Orion, што кишу доноси; piscis (звездано јато у зодијаку); mater = Thetis; languor aquosus, водена болест. + + +ăquŭla, ae, f, (dem. од aqua), водица. + + +āra, ae, f. 1) свако узвишено место или брежуљак (од камења, земље, бусења итд.) са равном површином, особито ако је за религиозне обреде, жртвеник, олтар (сп. altaria); они се налажаху по храмовима, јавним местима и скоро у свакој кући; отуда речи arae et foci значе и кућу: pro aris focisque dimicare, борити се за оно што је коме најмилије — 2) пошто они који тражаху заштиту прибегаваху обично жртвеницима да се покрај њих или на њих посаде, ara значи уједно и заштиту, уточиште, одбрану: hic portus, haec ara sociorum; *unica fortunis ara reperta meis, Ov. — 3) звездано јато на јужној хемисфери. + + +Arăbarches (ă) в. Alabarches. + + +Arăbēs (ă), um, m. (Ἄραβες), Арапи, *Арапска. Отуда 1) *Arabs (ă), bis, adj. арапски. 2) Arăbĭa, ae, f. (Ἀραβία), Арапска. 3) Arăbĭcus, adj. арапски, *Arabĭus и Arăbus, то исто; Arăbĭcē adv. арапски; subst. Arăbi, ōrum, m. Арапи. + + +Arăbītae, ārum, m. Арабите, народ у Гедрозији. + + +Arăbus (ă) 1) в. Arabes. 2) subst. Arăbus, i, m. Араб, река у Гедрозији. + + +Arachnē (ă), ēs, f. (Ἀράχνε), Арахна, грчка девојка, вешта преља, коју је Минерва за казну што се усудила натпредати се с њоме, претоворила у паука. + + +Arăchōsĭa (ă), ae, f. Арахозија, предео у Азији између Дрангијане и реке Инда. Становници се зову Arăchōsĭi или Arăchōti, ōrum. + + +Arachtus (ă), i, m. (Ἀραχθος), Арахат, река у Епиру. + + +Arăcynthus (ă), i, m. (Ἀράκυνθος), Аракинат, брегови у јужној Етолији, сад Zygos. + + +Arădus (ă), i, f. (Αραδος), Арад, варош феничанска на острву. Отуда Arădĭus, adj. арадски. + + +ărānĕa, ae, f. код песника и ărānĕus, i, m. паук; паучина. + + +ărānĕŏla, ae, f. (demin. од aranea), паучић. + + +*ărānĕōsus, adj. (aranea), пун паучина. + + +ărānĕus, 1) adj. (aranea), пауков, паучји; отуда subst. ărāneum, i, n. паучина; 2) subst. в. aranea. + + +Arar или Arăris, is, Арар, река у Галији, доцније Sauconna, отуда сада Saône. + + +Arar или Arăris, is, Арар, река у Галији, доцније Sauconna, отуда сада Saône. + + +ărātĭo, ōnis, f. (aro) 1) орање, а отуда и земљорадња. 2) meton. ораћа земља; узорано поље; у plur. arationes = државне земље под закуп издаване (agri publici). + + +ărātĭuncŭla, ae, f. (demin. од aratio), мала ораћа земља. + + +ărātor, ōris, m. (aro) 1) орач, ратар, тежак; ex oratore arator factus; *bos arator. 2) уопште земљорадин, сељак; у plur. aratores = закупници римских државних земаља. + + +ărātrum, i, n. (aro), рало, плуг. + + +Arātus (ă), i, m. (Ἄρατος), Арат, 1) грчки песник из доба александријског, чије је астрономско дело у стиховима »Φαινόμενα« Цицерон на латински превео. 2) Арат из Сикиона, глава ахејског савеза. + + +Araxēs (ă), is, m. (Ἀράξης), Аракс, 1) река у Јерменској, што с Киром утиче у Каспијско море, сад Арас. 2) река у Персиди, близу Персепоља. + + +Arbēla, ōrum, n. (Ἄρβηλα), Арбела, варош у Асирији, чувена због битке између Александра Вел. и Дарија 331. пр. Хр. + + +arbĭter, tri, m. (од ar = ad и hito = eo) 1) гледалац, слушалац, очевидац, сведок: arbitris remotis или sine arbitris, без сведока. 2) кмет, примирни судија (који суди по свом уверењу и по правди и праведности, а не по писаним законима; oppos. judex); adire ad arbitrum; capere или sumere aliquem arbitrum; uti aliquo arbitro; esse in aliquam rem arbitrum; arbitro aut judice opus est. Отуда а) сваки посредник, расправљач спора: *arbiter formae, судија о лепоти (Парид); б) господар: Augustus arbiter imperii; *bibendi, коцком изабрани председник у пијанкама; *arbiter Adriae, ветар југ (Notus); locus arbiter maris, место откуда има далек изглед на море. + + +arbĭtra, ae, f. (arbiter), женски сведок. + + +arbĭtrārĭō, adv. (arbitrarius), по свој прилици, неизвесно (oppos. certo). + + +arbĭtrārĭus, adj (arbiter), својевољни, неизвесни. + + +arbĭtrātus, ūs, m. (arbiter), мишљење, мисао, воља, обично само у sing. abl. с gen. или са pron. poss.: arbitratu alicujus; arbitratu meo, tuo; vivere arbitratu suo, живети по својој вољи; — ejus arbitratu de pace agitur, с њим као неограниченим пуномоћником воде се преговори о миру; dedere se in alicujus arbitratum, предати се ком на милост и на немилост. + + +arbĭtrĭum, ĭi, n. (arbiter), 1) суд што га изрече arbiter: arbitrium rei uxoriae, у ствари женидбе. Отуда уопште = пресуда, суд, решење, одлука: vestrum arbitrium. — 2) моћ, господство, власт, самовоља: arbitrium rei alicujus; yenire или dare se in arbitrium alicujus; esse sui arbitrii, бити свој господар. + + +arbĭtror, dep. 1. (предкл. и arbitro, 1), (arbiter), 1) (предкл. и доцн.), мотрити, пазити, вребати, прислушкивати: dicta nostra. — 2) уопште мнити, мислити, држати, судити, neque abest suspicio, ut Helvetii arbitrantur, quiu ipse sibi mortem consciverit. + + +arbor, ŏris, f. (песн. и arbos), 1) дрво; кадшто с gen.: arbor fici, смоково дрво; patula Jovis arbor, раст; Phoebi, ловорика; Palladis, маслина. 2) код песника долази и за разне од дрвета начињене ствари: arbor mali, катарка; arbore verberat fluctus, веслом бије вале; Pelias arbor, лађа Арго; infelix arbor, вешала. + + +arbŏrĕus, adj. (arbor), дрвен, што дрвету припада, што је на дрво налик: *poma; *umbra: telum; cornua. + + +arbos в. arbor. + + +arbustum, i. n. (скраћено од arbosetum, arboretum, arbor), дрвећем засађено место, нарочито да се винова лоза уза њ привезује (сп. vinea). + + +arbustus, adj. (arbor), дрвећем засађен. + + +arbŭtĕus, adj. магињин, магињев, од магиње. + + +arbŭtum, i, n. (arbutus), планика (плод од магиње); — магиња (дрво). + + +arbŭtus, i, f. магиња (Аrbutus unedo Linn., Erdbeerbaum, Meerkirschenbaum). + + +arca, ae, f. (сродно са рака), 1) орман, долап, ковчег, сандук где се што чува или у што се што затвара. Особито а) ковчег за новце, каса: ex arca numerare pecuniam, плаћати готовим новцем; arcae nostrae confidito, уздај се у моју кесу, могу платити; б) мртвачки сандук: cadavera vili locabat in arca. — 2) trop. малена и уска тамница: servi in arcas conjiciuntur. + + +Arcădĭa, ae, f. (Ἀρκαδία), Аркадија, средњи део Пелопонеза. Отуда 1) Arcadĭcus или *Arcădĭus (Ἀρκάδιος), adj. аркадски; dea Arcadia = Carmenta; virgo Arethusa; deus = Pan; aper = еримантски вепар. 2) Arcas, ădis, m. Аркад, а) праотац аркадски, син Јупитеров и Калистин, после смрти премештен мећу звезде на небу, као чувар медвеђи (Arctophylax); б) Аркађанин, отуда plur. Arcădĕs, um, m. (Ἀρκάδες); в) *као adj. juvenis Arcas, аркадски младић; tyrannus = Lycaon. + + +arcāno, adv. (arcanus), потајно, у потаји, кришом: colloqui cum aliquo. + + +arcānum, i, n. в. arcanus. + + +arcānus, adj. (arca), затворен, отуда тајни, потајни, сакривени (особито о стварима, које се због вере у тајности држе као нешто свето; сп. secretus): ut consiliis areanis interesset; arcana sacra. Отуда а) homo arcanus, који држи тајну, није проливен на језику; nox arcana; б) subst. arcānum, i, n. тајна, обично у plur.: index arcani, који издаје тајну; elicere arcana, измамити. + + +arcĕo, cŭi, —, 2. (сродно с грчким εἴργω), 1) оградити, затворити, заустављати, ограничити: arcere flumen, реку загатити. — 2) бранити коме приступ, одвраћати, уклањати, одбијати, удаљити кога: aliquem; aliquid; odi profanum vulgus et arceo, Hor.; somnos, Ov.; aliquem ab aliqua re или само aliqua re, aliquem aquā et igni, Tac.; Virginiam matronae sacris arcuerant; arcere aliquem a templo. + + +Arcēsĭlās, ae, m. (Ἀρκεσίλας), Аркезила, грчки филозоф, оснивач средње академије око 300 пр. Хр. + + +arcessītor, ōris, m. (arcesso), дозивач. + + +arcessītus, ūs, m. (arcesso), дозив, позив (само у abl. sing.) ipsius rogatu arcessituque. + + +arcesso, ĭvi, itum, 3. (од adcedo), 1) кога дозвати, призвати, послати по кога (сп. peto): aliquem; illum ad me; trop. somnum, quietem, што даје сан, покој. — 2) о апстрактним предметима добавити, доводити, узети: res illa orationi splendorem arcessit; — part. arcessītus, као adj. усиљен: cavendum est, ne arcessitum dictum putetur. — 3) пред суд позвати, тужити: aliquem majestatis, због увреде величанства; aliquem capitis. + + +Archē, ēs, f. (Ἀρχή), Арха, име једне музе, Cic. nat. deor. 3, 21, 54. + + +Archĕlāus, i, m. (Ἀρχέλαος), Архелај, 1) филозоф из Милета, ученик Анаксагорин. 2) краљ македонски, пријатељ Еурипидов. 3) војвода Митридатов. 4) овога војводе син, а зет мисирскога краља Птолемеја Аулета. 5) унук пређашњега, краљ кападочки од 34 пр. Хр., доцније од Тиберија у Рим домамљен, где је умро 17 п. Хр. + + +†archĕtўpum, i, n. (ἀρχέτυπος), оригинал, матица. + + +Archĭās, ae, m. (Ἀρχίας), Архија, 1) грчки песник L. Licinius Archias из Антиохије, кога је Цицерон познатом својом беседом pro A. poëta бранио. 2) столар у Риму; отуда Archĭăcus, adj. за ствари које је исти столар правио. + + +Archĭlŏchus, i, m. (Ἀρχίλοχος), Архилох, грчки песник с острва Пара, који је јамбе изумео и у њима писао оштре сатире, око 680 пр. Хр. Отуда Archĭlŏchĭus, adj. архилошки, уједно и = заједљив, оштар. + + +Archĭmēdēs, is, m. (Ἀρχιμήδης), Архимед, чувени грчки математичар и механичар, погинуо при освојењу Сиракузе 212 пр. Хр. + + +†archĭmīmus, i, m. (ἀρχίμιμος), мимски старешина, в. mimus. + + +archĭpīrāta, ae, m. (ἀρχιπειρατής), поглавица гусарски. + + +archĭtectōn, ŏnis, m. (ἀρχιτέκτων), 1) = architectūs. 2) плеткаш, смутљивац. + + +archĭtector, 1) depon. (architectus), 1) зидати, градити. 2) зготовити, прибавити што (вештином, трудом): voluptates. + + +archĭtectūra, ae, f. (ἀρχιτεκτονική), зидарство, неимарство. + + +archĭtectus, i, m. (ἀρχιτέκτων), 1) зидар, неимар. 2) сваки који што произведе, пронађе, створи: mundi; vitae beatae. + + +Archōn, ontis, m. (Ἄρχων), архонат, главни чиновник у Атини. Архонти су бирани испрва за цело време живота, после на десет година, а најпосле само на годину дана, и то њих деветорица. + + +Archȳtās, ae, m. (Ἀρχύτας), грчки филозоф питагорске школе око 380 пр. Хр. + + +*arcĭtĕnens, entis, m. (arcus и teneo), лукодржац = Аполон; — стрелац (звездано јато у зодијаку). + + +*Arctŏphўlax, ăcis, m. (ἀρκτοφύλαξ), чувар медведа, звездано јато, в. arctos. + + +Arctos (ређе Arctus), i, f. (ἄρκτος), 1) упр. медведица, мечка, зову се два звездана јата на северу, Велики и Мали Медвед (Велика и Мала Кола), ursa major и minor. 2) северни пол. 3) север. 4) ноћ. + + +Arctūrus, i, m. (ἀρκτοῦρος), Арктур, најсветлија звезда у јату Bootes. + + +arctus в. artus. + + +Arctos (ређе Arctus), i, f. (ἄρκτος), 1) упр. медведица, мечка, зову се два звездана јата на северу, Велики и Мали Медвед (Велика и Мала Кола), ursa major и minor. 2) северни пол. 3) север. 4) ноћ. + + +arcŭātus или arquātus, adj. (упр. part. од неупотребљива глагола arcuo 1. искривити од arcus), сведен, налик па свод или на лук: currus; opus, сводови. + + +arcŭla, ae, f. (demin. од arca), ковчежић, кутија. + + +arcŭlārĭus, ĭi, m. (arcula), који прави ковчежиће, кутије. + + +arcus, ūs (старински arci), m. 1) лук за избацивање стреле: arcum tendere; expellere arcu sagittam. 2) trop. а) дуга на небу: arcus ipse ex nubibus efficitur; nubibus arcus mille trahit varios adverso sole colores; б) славолук, свод испод којега су се провозили тријумфатори; в) свод и свака кривина која наличи на лук или свод: arcus aquarum, водени вали; immensos saltu sinuatur in arcus, (о змији) скоком савија се у грдно велике лукове; portus curvatus in arcum; — лук у кругу. + + +ardĕa1, ae, f. птица чапља (der Reiher). + + +Ardĕa2, ae, f. варош рутулска у Лацији. Отуда 1) Ardĕās, ātis, adj. ардејски; subst. Ardĕātēs, ĭum, m. Ардејци. 2) Ardĕătīnus, adj. ардејски. + + +ardĕlĭo, ōnis, m. човек који се увек у неком послу налази, а ништа не свршује, послом заузет беспосличар. + + +ardens, entis, adj. с comp. и sup. (part. од ardeo), жарки, ватрен, пламенит, врућ: quinta zona est ardentior illis; ardentes oculi, очи што севају; ardentis Falerni pocula, ватрено фалернско вино; — trop. жесток, страстан: oratio; orator; ardens studium. + + +ardenter, adv. с comp. и sup. ватрено, жестоко, страсно, жарко: cupere aliquid. + + +ardĕo, arsi, arsum, 2. 1) горети (сп. candeo и flagro): domus ardet; Servio Tullio puero dormienti caput arsisse ferunt. 2) trop. а) oculi ardent, очи севају, fauces ardent siti, горети од жеђи; б) о жестоким страстима и покретима духа пламтети, распалити се: ardere amore, irā, dolore, cupiditate, odio, desiderio; animus ardet ad ulciscendum, жедни за осветом; ardere in arma, in caedem, горети од жеље за оружјем, за убиством; — особито = горети од љубави: ardere aliquā, in aliqua; в) Africa ardet bello, рат букти у Африци; Gallia ardet, у Галији ври; г) is ardet invidiā, сви га жестоко мрзе. + + +ardesco, arsi, —, 3. (inchoat. од ardeo), 1) запалити се, зажећи се. 2) trop. а) севати, сијати се fulmineis ardescunt ignibus undae; б) о страстима планути, успламтети се: in iras ardescere; ardescere libidinibus. + + +ardor, ōris, m. (ardeo), 1) жега, жар (сп. fervor), пламен: ardor flammae; ardor coeli, каже се о ватреном метеору; dehiscit terra ardore, земља пуца од жеге. 2) trop. блистање, севање, сјајност: а) oculorum; stellarum; б) о страстима жестокост, ватра, љубав, одушевљење, жеља: ardor cupiditatum; animi; mentis; ardor edendi, јака жеља за јелом; civium ardor, побуна, беснило; ardor virginis, жестока љубав према девојци; haec meus ardor erit, она ће бити предмет моје љубави. + + +Ardŭenna, ae, f. (sc. silva), арденска шума у сев. источној Галији. + + +ardŭus, adj. 1) врлетан, стрм, стрменит (сп. sublimis): mons; collis aditu arduus; via; — subst. ardŭum, i, n. стрмен: per arduum; с gen. ardua terrarum; montis; — код песника висок, узвишен: aether; nubes; sidera; cedrus. — 2) trop. мучан, тежак, досадан: opus; res; arduum factu; arduae res, несрећа и незгода. + + +ārĕa, ae, f. свако слободно и празно место. Напосе а) место за зидање: aream ponendae domui quaerere; б) двориште, двор, авлија: cum consilium tam frequens esset, ut multitudinem area Capitolii vix caperet, збор у толиком броју да множина једва могаше стати у двориште Капитолије; в) гумно: milia frumenti tua triverit area centum; г) поприште, тркалиште: haec est area digna animo meo; д) поље: et patet in curas area lata meas, отворено је широко поље мојим бригама; ђ) површина какве математичне фигуре. + + +Arecomici в. Volcae. + + +*†ārĕfăcĭo, fēci, factum, 3. (areo и facio), сушити, осушити. + + +ārĕfīo, factus sum, fĭĕri (areo и fio), сушити се, осушити се, увенути. + + +Arĕlās (ă), ātis, f. и Arĕlātĕ, is, n. Арелат, варош у нарбонској Галији, сад Arles. + + +Arēmŏrĭcae (ă) (боље но Armoricae) civitates, приморске државице у Галији између Лигера и Секване, у Нормандији. + + +ărēna, ae, f. 1) песак: arena mollis, bibula; пословица: semina mandare arenae, песак сејати = радити нешто бескорисно; — plur. arenae. 2) песковито место, песковита земља: arenam aliquam aut paludes emere, купити земљу песковиту или баровиту. 3) пешчана пустиња: Libycae arenae. 4) морска обала: egressi optatā potiuntur Troës arenā, Тројанци се дохвате жељно изгледане обале. 5) песком посуто бориште у амфитеатру: mittere aliquem in arenam. 6) свако бојиште: Italia est arena belli civilis. + + +Arĕnācum (ă), i, n. Аренак, батавска тврђава у белгијској Галији. + + +ărēnārĭa, ae, f. (sc. fodina), пешчана јама, пешчани мајдан. + + +ărēnōsus, adj. (arena), песковит, пешчани: ager. + + +ārens, entis, adj. (part. од areo), сув, увео, усахнуо: saxa arentia; rosae arentes; arente fauce; sitis arens. + + +ārĕo, rŭi, —, 2. сув бити: aret ager; tellus aret; fauces arent siti. + + +*ārĕŏla, ae, f. (demin. од area), мало отворено место. + + +Arēŏpăgus (ă), i, m. (Ἄρειος πάγος), Ареопаг, 1) брежуљак у Атини богу Ареју (Марту) посвећен. 2) врховни суд у Атини, који се скупљао на оном брежуљку. Отуда Arēŏpăgītēs, ae, m. (Ἀρειοπαγίτης), члан ареопага. + + +Arēs (ă), is, m. (Ἄρης), Ареј, бог рата = Mars. + + +āresco, —, —, 3. (areo), сахнути, усахнути, сушити се, венути: herbae arescunt; lacrimā nihil citius arescit. + + +ărĕtālŏgus, i, m. (ἀρετάλογος), који брбља о врлини, неки надрифилозофи, већином киници и стоици, који су се за богаташким столовима частили и госте веселили, Juven. 15, 16. + + +Arĕthūsa (ă), ae, f. (Ἀρέθουσα), извор на острву Ортигији, по причи беше то једна од Нерејида, која је бежећи од Алфеја овамо утекла (сп. Alpheus). Отуда *Arĕthūsĭs, ĭdis, adj. аретуски: Syracusae Arethusides. + + +Arēus1 (ă), adj. (Ἄρειος), Арејев: judicium Areum = Areopagus. + + +Arēus2, i, m. (Ἄρειος), Ареј, грчки филозоф у време Августово. + + +Arganthōnĭus, ĭi, m. (Ἀργανθώνιος), Аргантоније, краљ у Тартесу, који је врло дуго живео. + + +Arganthus, i, m. (Ἀργανθώνιον ὄρος), планине у Битинији. + + +Argēi, ōrum, m. Аргеји, 1) нека места у Риму где су се у одређене дане свети обреди свршивали. 2) човечје слике оплетене од сите које су весталкиње и свештеници сваке године 15. маја с моста pons sublicius бацали у Тибар (по свој прилици остатак некадашњих људских жртава). + + +argentārĭus, adj. (argentum), упр. што се тиче сребра, а затим што се тиче новца, новчан: inopia argentaria: tabernae argentariae, мењачнице. Отуда subst. argentārĭus, ĭi, m. мењач, банкар, сараф; — argentārĭa, ae, f. а) sc. taberna, мењачница. б) sc. ars. мењачки посао: argentariam facere, бавити се банкарским, мењачким пословима; в) sc. fodina, сребрни рудник. + + +argentātus, adj. (argentum), посребрен, сребром окован: milites, којима штитови беху сребром оковани. + + +argentĕŏlus, adj. (demin. од argenteus), фино од сребра израђен. + + +argentĕus, adj. (argentum), 1) од сребра, сребрен: vas; aquila; poculum; argenteus (sc. denarius), сребрн новац, сребрник (динар). 2) посребрен, сребром окован или искићен: argentea Samnitium acies. 3) *†сребрнаст, као сребро: color; anser; fons argenteus. 4) Argentĕus, i, m, река у Галији нарбонској, сад Argens. 5) proles argentea, из сребрнога века. + + +argentiextĕrĕbrŏnĭdēs, ae, m. (exterebro), шаљиво скована реч у Плаута, као који новце избургијаши. + + +Argentŏrātus, i, f. Аргенторат, варош у горњој Германији; сада Штразбург. Отуда adj. Argentŏrātensis, e. + + +argentum, i, n. (ἄργυρος), 1) сребро: factum, израђено сребро; infectum, неизрађено; signatum, ковано = сребрн новац. 2) сребрно посуђе: purum, без слика; caelatum, са сликама; ad vescendum factum, посуђе за сто; 3) а) сребрн новац, сребро, и новац уопште: argentum creditum solvere; argentum multatitium, б) глоба у новцу; argentum mutuum, позајмљен новац; numerare argentum. 4) argentum vivum, живо сребро, жива. + + +Argīlētum, i, n. Аргилат, место у Риму где су у доцније време занатлије и књижари своје дућане имали; отуда adj. Argīlētānus. + + +Argĭlĭus, ĭi, m. Аргилије, љубимац и издајица Паузанијин. + + +argilla, ae, f. глина, грнчара, иловача. + + +Argĭnūsae, ārum, f. (Ἀργινοῦσαι), Аргинузе, три мала острва на обали Еолиде, позната с битке 406 пр. Хр. + + +Argō, ūs, f. (Ἀργώ), лађа на којој су Argŏnautae, ārum, m. (Ἀργοναῦται), Аргонауте (Аргопловци) или грчки јунаци под Јазоном пловили у Колхиду по златно руно. Отуда *Argōus, adj. (Ἀργῷος), аргојски. + + +Argos, n. (само у nom. и acc, у gen. ōrum, у dat. и abl. is, као да би био nom. Argi), Арго, 1) предео у Пелопонезу, доцније назван Argolis и главно место тог предела. — Отуда а) *Argēus (Ἀργεῖος) и Argīvus, adj. аргивски, а у песничком језику = грчки; б) Argŏlis (Ἀργολίς), *adj. = Argeus; отуда *†Argŏlĭcus, adj. (Ἀργολικός), арголски и уопште = грчки; в) Argus, adj. = Argeus. — 2) Argos Amphilochium, варош у Епиру. + + +argūmentātĭo, ōnis, f. (argumentor), доказивање. + + +argūmentor, 1. depon. (argumentum), 1) intrans. доказивати, доказе наводити: rem argumentando dubiam facis. 2) trans. aliquid, нешто као доказ навести: ego illa non argumentabor. + + +argūmentum, i, n. (arguo), 1) знак, знамење; argumentum animi laeti; amoris. 2) разлог, доказ: rei alicujus; hoc est argumento (dat.), ово служи за доказ. 3) закључак, закључење, силогизам: concludere argumentum, правити закључак. 4) грађа, градиво, садржина, предмет каквог списа: argumentum tragoediae; comoediae; carminis; illius epistolae; argumentum scribendi; fabulae sine argumento, приче без садржине. 5) у сликарству: argumentum tabulae, предмет слике, 6) драматски комад: cum explicare argumenti exitum non potestis, confugitis ad deum, кад не умете да исплетете крај каквог комада, прибегнете к богу (уплетете бога у драму као лице). + + +argŭo, ŭi, ūtum, 3. (од ἀργός), разјаснити, 1) показати, одати, издати: timor arguit animos degeneres; virtus arguitur malis, врлина се показује у несрећи. 2) тужити, оптужити, окривити: (сп. accuso): arguere aliquem criminis; arguere eum hoc crimine или hujus rei crimine; arguo illum matrem occidisse; pass. arguor hoc fecisse; †arguere aliquem ut tyrannum; †culpam alicujus. 3) корити, пребацивати, кудити: arguere culpam alicujus; arguo aliquid fieri. + + +Argus, i, m. (Ἄργος), Арго, стооки чувар Јоне, кћери Инахове; по заповести Јупитеровој убио га је Меркурије, а сто очију његових пренесе Јунона на перје паунова репа. + + +argūtātĭo, ōnis, f. (argutor), пуцкање: tremuli lecti. + + +argūtē, adv. (argutus), оштроумно, хитроумно, досетљиво, лукаво. + + +argūtĭae, ārum, f. (argutus), 1) живост израза: argutiae vultus (у сликарству), жив израз лица; argutiae oculorum. — 2) о душевним својствима, а) у добру смислу оштроумље, досетка: Demosthenes nihil cedit argutiis et acumine Hyperidi; б) у злу смислу хитрина, лукавство: nihil est, quod Graeci non persequantur suis argutiis. + + +*†argūtor, depon. 1. (†и arguto 1), гласно и много брбљати, приклапати. + + +argūtŭlus, adj. (demin. од argutus), нешто оштроумнији. + + +argūtus, adj. с comp. и sup. (arguo), 1) пун израза, што нешто јасно показује, одаје; жив, окретан: arguti oculi; argutae manus, окретно махање рукама (о говорнику); *arguta fistula, јаснозвучна; *argutum nemus, гај који се ори од пастирске песме; *hirundo, цвркутава; *argutum caput equi, жива, окретна. 2) оштроуман, досетан, духовит: orator; argutum acumen judicis; dicta argutissima; argutae sententiae; — лукав, препреден: meretrix. + + +Argynnus, i. m. (Ἄργυννος), Аргин, име љубимца Агамемнонова, који се утопио у реци Кефису. Њему је Агамемнон на обали те реке подигао споменик и Венери храм, која стога доби назив Argynnis. + + +argўraspis, ĭdis, m. (ἀργύρασπις), сребрноштитни, војници са сребрним штитовима. + + +Argўrĭpa, ae, f., в. Arpi. + + +Arĭadna (ă), ae, f. и Arĭadnē, ēs, f. (Ἀριάδνη), Аријадна, кћи краља Миноја и Пазифаје на острву Крети, помогла је Тезеју да убије Минотаура у лабиринту и да срећно изађе оданде; побегла је с њим, али је Тезеј остави на острву Наксу, где је нађе Бах и узме је за жену. + + +Arĭcĭa (ă), ae, f. Ариција, стара варош латинска, где беше на гласу гај и храм Дијанин. Отуда adj. Arīcīnus, арицијски; subst. Arīcīni, ōrum, m. Арицијани. + + +ārĭdŭlus, adj. (demin. од aridus), мало сув. + + +ārĭdus, adj. с comp. и sup. (areo), 1) сув (кроз и кроз; сп. siccus, што значи, није мокар): campus; folia; subst. ārĭdum, i, n. суво, копно: subducere naves in aridum; arida sitis; febris, грозница што суши; sonus, звук праскав (као кад се суво дрво ломи). 2) trop. а) мршав: arida crura; homines exsiccati atque aridi; б) оскудан: cibus; victus; vita; в) сувопаран: oratio; libri aridissimi; г) puer aridus, суров, незналица; д) тврд: homo; ђ) argentum aridum, готовина. + + +ărĭēs, ĕtis (abl. ārjĕte, Virg.), 1) ован: *auratus aries Colchorum, са златним руном. 2) звездано јато ован. 3) код Римљана убојна справа којом су бедеме рушили, ован, зидолом: arietes admovere; aries murum percussit; murum arietibus feriri vident. + + +ărĭĕtīnus, adj. (aries), овнов, овнујски: responsum arietinum, дилема, двосмислен одговор где у оба случаја какво зло предстоји. + + +ărĭĕto, 1. (aries), 1) ударати роговима, бости као ован. 2) trop. уопште насртати, наваљивати на што: aliquem; aedes; in aliquem; †animum alicujus, мучити, узнемиривати. + + +Arĭmaspi (ă), ōrum, m. (Ἀριμασποί), баснословни народ у Скитији. + + +Arīmĭnum (ă), i, n. Аримин, варош и река у Умбрији, сад Rimini. Отуда Arīmĭnensis, e, adj. + + +Arĭŏbarzānēs (ă), is, m. (Ἀριοβαρζάνης), Ариобарзан, име неког сатрапе персијског и неких кападочких краљева. + + +ărĭŏlor в. hariolor. + + +Arīon, (ă), ŏnis, m. (Ἀρίων), Арион, грчки песник и цитараш око 600 пр. Хр. Кад једном путоваше морем, бродари га бацише у море, али делфин подметне пода њ своја леђа и спасе га. Отуда Arīŏnĭus, adj. Арионов, арионски. + + +Arĭōvistus, i, m. Ариовист, германски поглавар, кога је Цезар победио. + + +Arisba (ă), ae, f. (Ἀρίσβη), Аризба, варош у Троади. + + +ărista, ae, f. 1) осија, врх на класу. 2) клас, влат. + + +Aristaeus (ă), i, m. (Ἀριςταῖος), Аристеј, стари грчки јунак, син Уранов и Гејин (или Аполонов и Киренин), који је људе научио пчеларству, сточарству и другом газдинству. + + +Aristarchus (ă), i, m. (Ἀρίσταρχος), Аристархо, чувени александријски граматичар и критичар Хомерових песама. Отуда се узима то име за строгог и научног критичара: mearum orationum tu Aristarchus es. + + +Aristīdēs (ă), is, m. (Ἀριςτείδης), Аристид, 1) познати атински државник и војвода, савременик Темистоклов. 2) доцнији грчки еротски (љубавни) песник. + + +Aristippus (ă), i, m. (Ἀρίστιππος), Аристип, грчки филозоф, ученик Сократов, оснивач киренске школе. Отуда adj. Aristippēus. + + +Aristĭus Fuscus (ă), учен Римљанин, пријатељ Хоратијев. + + +Aristō (ă), ōnis, m. (Ἀρίστων), Аристон, 1) из Хија око 275 пр. Хр., ученик Зенонов, оснивач скептичне филозофије. Отуда adj. Aristonēus. 2) перипатетик из Кеја око 226 пр. Хр. + + +Aristŏdemus (ă), i, m. (Ἀριστόδημος), Аристодем, 1) вођ Месењана у првом рату са Спартом. 2) тиран у Куми у Кампанији. око 500 пр. Хр. + + +Aristŏgītō (ă), ŏnis, m. (Ἀριστογείτων), Аристогитон, младић атински који је с пријатељем својим Хармодијем убио тирана Хипарха, сина Пизистратова. + + +ăristŏlŏchĭa, ae, f. (ἀριστολοχία), нека биљка коју су породиље употребљавале ради лакшег порађања. + + +Aristŏmăchē (ă), ēs, f. (Ἀριςτομάχη), Аристомаха, сестра Дионова, жена Дионизија старијега. + + +Aristŏphanēs (ă), is, m. (Ἀριστοφάνης), Аристофан, 1) чувени атински комичар, савременик Сократов. Отуда adj. Aristŏphănēus. 2) из Бизантије, александријски граматичар, учитељ Аристархов. + + +Aristŏtĕlēs (ă), is, m. (Ἀριστοτέλης), Аристотел, чувени филозоф из Стагире, ученик Платонов, оснивач перипатетске школе, учитељ Александров. Отуда adj. Aristŏtĕlēus. + + +Aristoxĕnus (ă), i, m. (Ἀριστόξενος), Аристоксен, филозоф и музичар, ученик Аристотелов. + + +Aristus (ă), i, m. (Ἄριστος), Арист, академијски филозоф у Атини, пријатељ Цицеронов, учитељ Брутов. + + +ărithmētĭcus, adj. (ἀριθμητικλός), рачунски; отуда subst. ărithmētĭca, ōrum, n. и †arithmētĭca, ae, f. или ărithmētĭcē, ēs, f. рачуница, аритметика. + + +ārĭtūdo, ĭnis, f. (aridus), (предкл.), суша. + + +Arĭūsĭus (ă), adj. (Ariusia) аријузијски (на острву Хију): *vina Ariusia. + + +arma, ōrum, n. pl. 1) уопште оруђе, справа, опрема, прибор, алат: arma equestria, јахаћи прибор; arma navium, једра и ужета на броду; humeris arma parata, крила за летење (о Дедалу); arma cerealia, справе којима се жито меље и хлеб пече; agrestium, ратарске справе; venatoria, ловачки прибор. — 2) напосе бојна или ратна опрема, оружје и за одбрану и за нападај (из близа, а из даљине telum): esse in armis, бити под оружјем; arina capere, sumere, устати на оружје; ad arma vocare; ad arma concurrere; arma ferre posse дорасти до сабље; contra aliquem arma ferre, војевати с ким; arma conferre cum aliquo, упустити се с ким у битку; armis decernere, пустити да оружје пресуди; arma deponere, abjicere, tradere; ab armis discedere, престати од боја; postquam Bruto et Cassio caesis nulla jam publica arma, Tac, оружана сила; — trop. а) рат, бој, борба, битка: inter arma silent leges; arma civilia, грађански рат; arma externa; *arma virumque cano, Virg.; res ad arma spectat, мирише на рат; arma inferre, рат отпочети; ferri in arma, улетети у бој; б) војник, оружаник: levia arma; — ратна странка: neutra arma sequi; liberemus arma Romana. + + +armămaxa, ae, f. (ἀρμάμαξα), персијска покривена путна кола. + + +armāmenta, ōrum, n. pl. (arma), прибор; особито прибор бродарски (једра, катарке, ужета итд.): armamenta aptare, снабдети бродове прибором; demere, tollere armamenta. + + +armāmentārĭum, ĭi, n. (armamentum), оружница, арсенал. + + +armārĭŏlum, i, n. (demin. од armarium), орманчић, мали орман. + + +armārĭum, ĭi, n. (arma), орман, долап (за јела, хаљине, књиге итд.): de armario auferre aliquid. + + +armātūra, ae, f. (arma), 1) оружје, наоружање: armatura varia; Numidae levis armaturae, лако наоружани. 2) наоружани војници: levis armatura, лако наоружане чете. + + +armātus2, ūs, m. (armo), 1) оружје (само у abl. sing.): haud dispari armatū, једнако наоружани. 2) војници једнога рода оружја: omni graviore armatu relicto. + + +armătus2, adj. са sup. (part. од armo), оружан, наоружан: quos aliquamdiu inermos timuissent, hos postea armatos et victores superassent; perinde valebit, quasi armatissimi fuerint. + + +Armĕnĭa, ae, f. (Ἀρμενία), Арменија, Јерменска. Отуда Armĕnĭus, adj. јерменски; subst. Armĕnĭus, ĭi, m. Јерменин. + + +*†armentālis, adj. (armentum), што припада крупној стоци. + + +*armentārĭus, ĭi, m. (armentum), говедар, пастир крупне стоке. + + +armentum, i, n. (aro), крупна стока која се за орање употребљава (сп. pecus, jumentum), 1) sing. стадо: armentum prae se agere. 2) plur. armenta boum, стадо говеда; armenta equorum, cervorum. + + +*armĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (arma и fero), који носи оружје, оружан, па и ратоборан. + + +armĭger1, gĕra, gĕrum, adj. (arma и gero), који носи оружје. + + +armĭger2, gĕri, m. (arma и gero), који другом носи оружје; помагач. + + +*armĭgĕra, ae, f, која ком носи оружје. + + +armilla, ae, f. (armus), гривна, наруквица (накит мушки и женски). + + +armillātus, adj. (armilla), гривном накићен. + + +Armĭlustrum, i, n. (arma и lustrum), трг у Риму где се сваке године светковао празник освештавања оружја (armilustrium). + + +Armĭnĭus, ĭi, m. Арминије, поглавица над Херусцима, који је 9 п. Хр. потукао Римљане под Варом. + + +*armĭpŏtens, entis, adj. јак оружјем, ратоборан: Mars; Diana. + + +*armĭsŏnus, adj. који оружјем звечи: Pallas. + + +armo, 1. (arma), 1) опремити, нужном оправом снабдети: navem. 2) спремати кога на бој: armare aliquem adversus Eomanos или in rem publicam. 3) оружати, наоружати кога: milites; copias; armari или se armare, оружати се; armare servum in или contra dominum. 4) trop. кога чим као оружјем каквим снабдети, опремити: armare se eloquentiā; armare se imprudentiā alterius, користити се туђом глупошћу; plebem irā. + + +Armŏrĭcus в. Aremoricae civitates. + + +armus, i, m. (ἁρμός), 1) (ређе) у човека (м. humerus) раме, плеће (сп. scapula). 2) у животиња предњи черек: *ex humeris armi fiunt (при претварању човека у животињу). + + +Arnus, i, m. Арно, река у Италији, сад Arno. Отуда adj. Arnĭensis. + + +ăro, 1. (ἀρόω), 1) trans. орати: terram; agrum; aranti L. Quinctio nuntiatum est; *arat Falerni mille fundi jugera. Отуда *trop. arare aequor, aquas, бродити морем; jam venient rugae, quae tibi corpus arent, доћи ће боре да ти набразде тело; arare litus = semina mandare arenae, в. arena; quidquid arat impiger Appulus, што год изоре (орањем стече). 2) intrans. бавити се земљорадњом: cives Romani, qui arant in Sicilia. + + +Arpi, ōrum, m. Арпи, трговачка варош у Апулији, по причању основана Диомедом из Арга и названа најпре Ἄργος ϊππιον, откуда је постало име Argўrĭpa a доцније Arpi. Отуда adj. Arpīnus, арпски. subst. Arpīni, ōrum, m. Арпљани. + + +Arpīnum, i, n. Арпин, варош у Лацији, место рођења Маријево и Цицероново. Отуда Arpīnās, ātis, adj. арпински; subst. а) Arpīnās, ātis, m, Арпинац, plur. Arpīnātēs; б) добро Цицероново у Арпину. + + +arquātus в. arcuatus. + + +arcŭātus или arquātus, adj. (упр. part. од неупотребљива глагола arcuo 1. искривити од arcus), сведен, налик па свод или на лук: currus; opus, сводови. + + +arquĭtĕnens в. arcitenens. + + +arquus в. arcitenens. + + +arrectus, adj. с comp. (part. од arrigo), стрм, стрменит, узбрдит, врлетан. + + +arrepo (ad-r.), repsi, reptum, 3. допузити, припузити, увући се куда; ad amicitiam alicujus. + + +Arrētĭum, ĭi, n. (Ἀῤῥήτιον), Аретија, варош у Хетрурији, место рођења Меценатово. Отуда Arrētīnus, adj. и subst. Arrētīni, ōrum, m. Аретинци. + + +arrhăbo в. arrhabo. + + +arrhăbo, ōnis, m. (реч порекла јеврејског), капара: dare aliquid arrhaboni, дати што за капару. + + +Arrĭa, ae, f. Арија, Римљанка, жена Петова, Tac. + + +arrīdĕo (ad-r.), rīsi, rīsum, 2. 1) смејати се чему или при чему или заједно с ким: alicui; ridentibus arrident; — осмевати се, смешити се (с допадањем): non alloqui amicos, vix notis familiariter arridere, и не проговорити пријатељима, једва се пријатељски осмехнути на своје познате; — с acc. ствари, подсмевати се чему: video quid arriseris. 2) trop. допадати се: id mihi valde arridet, то ми се веома допада. + + +arrĭgo (ad и rego), rexi, rectum, 3. 1) уздићи, исправити, дићи увис: comas arrexit leo, накострешио се; arrectus in digitos constitit, попео се на прсте, стао је упропнице; arrectis auribus, нарогушити уши, пажљиво слушати. 2) trop. напињати, узбудити, дражити, подстицати, храбрити: aliquem; animum alicujus, дух чији храбрити; animi ad bellandum arrecti sunt; Itali arrexere animos, Талијани су пажљиво слушали. + + +arrĭpĭo (ad и rapio), rĭpŭi, reptum, 3. 1) к себи тргнути, зграбити, дочепати, шчепати, ухватити: arripere arma; aliquem manu; medium arripit Servium clatumque per gradus dejicit, Liv.; †Alexandrum somnus arripuit, сан га је свладао; arripi jubet hominem et in vincula abduci, даде човека ухватити и затворити; aliquem in jus rapere, одвући на суд. 2) trop. а) arripere occasionem, causam, брзо употребити: quaerit Socrates, unde animum arripuerimus, si nullus fuerit in mundo, откуда дограбисмо душу ако је нема у свету; arripere studia literarum, одати се својски на науке; imperium, присвојити; б) arripere naves, брзо се укрцати; locum, брзо заузети: terram velis, брзо бродити на суво; в) напасти, навалити на кога или што: castra; arripere primores populi, карати, кудити. + + +arrōdo (ad-r.), rōsi, rōsum, 3. нагристи, загристи, наглодати: rem. + + +arrŏgans, antis, adj. с comp. и sup. (part. од arrogo), који себи присваја преимућство над ким које му не припада, надувен, дрзак, безобзиран (сп. insolens, superbus): homines arrogantes; †minoribus, према нижим; dictum aliquod arrogans. + + +arrŏganter, adv. с comp. и sup. (arrogans), надувено, дрско, безобзирно. + + +arrŏgantĭa, ae, f. (arrogans) надувеност, надутост, дрскост, безобзирност. + + +arrŏgātĭo, ōnis, f. (arrogo), term. t. свечано примање пунолетне и самосталне особе наместо детета; тај су обред вршили по одобрењу народа врховни свештеници (pontifices) у куријским скупштинама (comitia curiata). + + +arrŏgo (ad-r.), 1. 1) упр. допитати, питати кога нешто што смо га једном већ питали: aliquem aliquid, Plaut. 2) неком вишем чиновнику другог ког чиновника додати, пошто народ прими поднесени му о томе предлог (rogatio): arrogare consuli dictatorem. 3) присвајати себи нешто што ком не припада: arrogare sibi aliquid; tantum tibi tribuo, quantum mihi fortasse arrogo. 4) прибавити, набавити: alicui aliquid. + + +ars, artis, f. (сп. ἄρω), I. с погледом на круг интелигенције: 1) вештина, уметност, особито лепе уметности (artes liberales или ingenuae, као: музика, песништво, говорништво, филозофија итд.): artes humanitatis; artes quae ad humanitatem pertinent; ars dicendi; fingendi; gymnastica; musica; oratoria; rhetorica; picturae; carminis. 2) наука, знаност, научна система (сп. cognitio, notitia): ars medendi; artes medicae; artium omnium laudatarum procreatrix quaedam et quasi parens ea quam philosophiam Graeci vocant. 3) занат (ниже уметности, artes illiberales, sordidae): minime artes eae sunt probandae, quae ministrae sunt voluptatum, cetarii, coqui, fartores, piscatores. 4) теорија: res mihi videtur esse facultate (у пракси) praeclara, arte (у теорији) mediocris; si arte caret, ако нема уметничке теорије. 5) вештина, умешност: *arte canere; arte laboratae vestes; artes bellicae. 6) уметничко дело: artes quas protulit Parrhasius. 7) artes = музе. — II. у кругу морала: 1) својство, навика, навада, начин мишљења и делања: artes animi i onae malaeque, врлине и пороци; in suis artibus permanere, остати при својој навици. 2) хитрина, мајсторија, плетка, варка, лукавство: suis artibus, fraude et insidiis. + + +Arsăcēs, ae, m. (Ἀρσάκης), Арсак, први краљ у Партији око 250 пр. Хр. Отуда Arsăcĭdēs, ae у plur. Arsăcĭdae, ărum, m. Арсаков потомак, наследници Арсакови. + + +Arsāmōsăta, ae, f. (Ἀρσαμώσατα), Арсамосата, јак град у великој Јерменској. + + +Arsĭnŏē, ēs, f. (Ἀρσινόη), Арсиноја, 1) кћи Птолемеја Лага и Беренице, жена Лизимахова а доцније удата за свога брата Птолемеја Филаделфа; 2) кћи Птолемеја Аулета, млађа сестра Клеопатрина. + + +Artăbānus, i, m. (Ἀρτάβανος), Артабан, 1) вођа телесне страже који је убио персијскога краља Ксеркса. 2) потомак Арсаков, краљ партски. + + +Artavasdes или Artuasdes, is, m. Артавазда, име више краљева јерменских. + + +Artaxăta, ōrum, m. или Artaxăta, ae, f. престоница велике Јерменске. + + +Artaxerxēs, is, m. (Ἀρταξέρξης), Артаксерксе, име више краљева персијских. + + +artē, adv. с comp. и sup. (artus), 1) тесно, чврсто (oppos. laxe): artius complecti aliquem. 2) уско, збијено (oppos. late): aciem, quam arte statuerat, latius porrigit. 3) trop. чврсто, јако, тврдо: arte et graviter dormire; artissume amare, свесрдно. + + +Artĕmīsĭa, ae, f. (Ἀρτεμισία), Артемизија, краљица у Карији, која је мужу свом Маузолу величанствен надгробни споменик подигла у Халикарнасу. + + +Artĕmīsĭum, ĭi, m. (Ἀρτεμίσιον), Артемизија, приморски предео на Еубеји с местанцем истога имена, познат из рата с Персијанцима 480 пр. Хр. + + +artērĭa, ae, f. (ἀρτηρία), 1) гркљан, душник. 2) било, артерија. + + +arthrītĭcus, adj. (ἀρθριτικός), који пати од костобоље. + + +artĭcŭlātim, adv. (articulus), 1) на чланове, комад по комад: aliquem concīdere. Plaut. 2) trop. о говору разборито, разговетно: aliquid articulatim dicere. + + +artĭcŭlōsus, adj. (articulus), пун чланкова или чворова (на биљу), чворновит. + + +artĭcŭlus, i, m. (artus), 1) чланак, зглавак, глежањ: digiti habent ternos articulos; dolor articulorum, улози; отуда = уд, а особито = прст. 2) код биљака коленце, чвор. 3) trop. а) о говору чланак, део, одсек, одељење; б) у граматици члан; в) о времену час, тренутак: in ipso articulo temporis, у одсудном тренутку; in articulo rerum mearum, у опасним приликама; г) одељак, степен: per eosdem articulos et gradus, по истим степенима јавне службе. + + +artĭfex1, ĭcis, m. и f. (ars и facio), 1) вештак, вештакиња у којој год струци вештине (сп. opifex): artifices scaenici, глумци; artifex dicendi, говорник. 2) творац, створитељ: deus mundi artifex; — виновник: artifex caedis. + + +artĭfex2, ĭcis, adj. вешт, умешан, извежбан: manus artifices; artifex formae, која уме своју лепоту вештином да дотера; *artifex equus, изјахан коњ. + + +artĭfĭcĭōsĕ, adv. (artificiosus), вештачки, уметнички: dicere, facere aliquid. + + +artĭfĭcĭōsus, adj. с comp. и sup. (artificium), 1) вештачки, уметнички: rhetores elegantissimi atque artificiosissimi. 2) вештачки (на што се много вештине употребило): opus artificiosum; res artificiosa. 3) вештачки (по правилима вештине; oppos. naturalis): genera divinandi artificiosa, non naturalia. + + +artĭfĭcĭum, ĭi, n. (artifex), 1) вештина (с погледом на радњу вештакову), занат: artificia liberalia, sordida. 2) теорија: eloquentia non nata est ex artificio, sed artificium ex eloquentia. 3) вештини, умешност у чем: opus singulari opere artificioque confectum. 4) хитрина, особито у злу смислу, плетка, варка: vincere artificio. 5) meton. производи вештине: artificii cupidus, non argenti. + + +arto, 1. (artus), †*узити, сузити, стезати, стискивати; trop. ограничити: in praemiis, in honoribus omnia artata. + + +†artŏcrĕas, ătis, n. (ἀρτόκρεας), неко јело од хлеба и меса. + + +artŏlăgănus, i, m. (ἀρτολάγανον), колач (од брашна, вина, млека, масти и бибера). + + +Artavasdes или Artuasdes, is, m. Артавазда, име више краљева јерменских. + + +artus1, adj. с comp. и sup. (ἄρω), 1) тесан, узак, узан, густ, збијен: arta vincula; arti laquei; artae fauces; nimis arta convivia, гозбе где гости збијено седе; — subst. artum, i, n. тесно, теснац, тескоба: in arto haerere. 2) trop. а) somnus artus, јак сан; artae tenebrae, густа помрчина; б) arta spes, слаба нада; arta petitio, молба са слабим изгледом на успех; res artae, незгодан, оскудан положај; res est in arto, ствари стоје зло. + + +artus2, ūs, m. (обично само у plur.), (ἄρω), зглавак; уд: dolor artuum, костобоља; *sopor fessos complectitur artus, Virg. + + +ārŭla, ae, f. (dem. од ara), мален олтар или жртвеник, олтарић. + + +*ărundĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (arundo и fero), трсконосан. + + +ărundĭnētum, i, n. тршњак, шеварик. + + +ărundĭnĕus, adj. (arundo), трсков, рогозан, што је од трске, рогоза: silva; trop. carmen arundineum, пастирска песма. + + +*ărundĭnōsus, adj. (arundo), пун трске или рогоза, трсковит. + + +ărundo, dĭnis, f. 1) рогоз, трска, шевар (сп. calamus и canna): casae ex arundine textae. 2) разне од трске начињене ствари, а) свирала, карабља: silvestrem tenui Musam meditaris avenā; б) лепак за лов птица; в) мотка за удицу; г) држаље од стреле, па отуда и стрела: haeret lateri letalis arundo; д) перо за писање; ђ) брдо ткалачко; е) коњ од трске за децу: equitare in arundine longa; ж) штап за бијење. + + +Arūpĭum (ă), ĭi, n. варош у Илирику; отуда adj. Arūpīnus. + + +ăruspex в. haruspex. + + +arvāles fratres (arvum), колегија од дванаест свештеника, Ромулом установљена; они су 15 маја обилазили око њива варошких и приносили жртве. + + +Arverni, ōrum, m. Арверни, галски народ у Аквитанији, у пределу који се сад Auvergne зове. + + +*arvīna, ae, f. сланина, сало, маст, претилина. + + +arvus, adj. (aro) ораћи: ager arvus, орница, ораница; ова се реч ретко употребљава, тим чешће као subst. arvum, i, n. ораћа земља, орница, поље за усев. Код песника значи и предео, поље, крај: dulcia linquimus arva, мили крај; Neptunia arva, море; jamque arva tenebant (angues), змије су већ стигле на обалу. + + +arx, arcis, f. (од [arc] у arceo), а) град, тврђава, тврдиња, утврђен вис, наиме утврђена горња варош у односу према доњим деловима вароши. Отуда *arx coeli или arces igneae или arces aethereae, небо; б) прибежиште, уточиште, одбрана, заштита, бедем, бусија: Roma est arx omnium gentium; в) вис, врх, врхунац: arx Parnassi; arces Alpium; г) о великим, високим зградама, храмовима итд. двор, дворац, а отуда доцније и моћ, господство: cupidi arcium; д) главно седиште: ubi Hannibal sit, ibi caput atque arcem totius belli esse; ђ) пословица: facere arcem e cloaca, од муве правити медведа, претеривати. + + +ās, assis, m. 1) једна фунта тежине. 2) римски новац од бакра, испрва фунту тежак, али му се тежина полагано смањила на 1/24 фунте: ad assem, до последње паре; non assis facere, врло мало ценити. As се делио на 12 делова, unciae, а за те делове имали су засебна имена: uncia = 1/12 или duodecima (sc. pars assis); sextans = 1/6 (= 2/12) или sexta; quadrans = 1/4 (3/12) или quarta или triuncis; triens = 1/3 (= 4/12) или tertia; quincunx = 5/12 или sextans cum quadrante; semis = 1/12 (= 6/12) или dimidia pars assis; septunx = 7/12 или quadrans cum triente; bēs (скраћено од beas) = 2/3 (= 8/12) или binae partes assis; dodrans = 3/4 (= 9/12) или terni quadrantes; dextans = 5/6 (= 10/12) или quini sextantes; deunx = 11/12 или undecim unciae. 3) Реч as узимала се даље као целина, као јединица према деловима који су означени горњим именима дванаестина од аса; тако особито о наследству и другим новчаним пословима: heres ex asse, који све наслеђује; heres ex dodrante, који наслеђује три четвртине; viritim diviserunt terna jugera et septunces, на свакога појединце дошло је 3 7/12 jugera; fenus ex triente factum erat bessibus, интерес је скочио од 1/3 на 2/3. + + +Ascănĭus, ĭi, m. Асканије, син Енејин и Креузин, Virg., или Енејин и Лавинијин, Liv. + + +ascendo, endi, ensum, 3. (ad и scando), 1) intrans. успети се, попети се (oppos. descendo). in coelum; in equum; in rogum; in navem; in contionem, на говорничко место; — trop. подићи се; пењати се, уздићи се: ad majora, на више; ad honores; in summum locum civitatis. 2) trans. murum; equum, узјахати; mons erat ascendendus, требаше се попети на брег. + + +ascensĭo, ōnis, f. (ascendo), пењање, узлет: oratorum. + + +ascensus, ūs, m. (ascendo), пењање, успињање, узлазак: tentare ascensus, на више места покушавати пењање; с gen. templi ascensus; — узвишење до чега: primus ascensus ad honoris gradum; пут којим се пењемо: arduus ascensus; in virtute sunt multi ascensus, многи степени. + + +ascĭa, ae, f. брадва, косир (сп. securis). + + +Ascĭburgĭum, ĭi, n. Асцибургија, варош у белгијској Галији у доњем току Рајне. + + +ascĭo, scīvi, —, 4. (ad и scio), са знањем и вољом примати кога или што: socios; asciri inter comites; ascire aliquem per adoptionem. + + +ascisco (ad-sc), scīvi, scītum, 3. кога или што примити, узети у што: asciscere aliquem civem, за грађанина; socium, за савезника; aliquem in civitatem, дати му право грађанства; inter patricios; asciscere sibi oppidum, примити варош за свог савезника; *superis ascītus, међу богове примљен, умро. Отуда а) себи што присвојити, прибавити, усвојити: amicitiam; nova verba, примити нове речи у језик; б) себи што присвајати (без права на то); imperium; regium nomen; в) ascitus = туђ, позајмљен: tanta suavitas erat sermonis latini in Attico, ut appareret, in eo nativum quemdam lepōrem esse, non ascitum; г) одобравати: aliquid; leges. + + +Asclēpĭādēs, ae, m. (Ἀσκληπιάδης), Асклепијад, 1) славан лекар из Прузе у Битинији. 2) слеп филозоф из Еретрије. 3) грчки песник. + + +Ascra, ae, f. (Ἄσκρα), варош у Беотији где се родио Хезиод. Отуда Ascraeus, adj. poëta или senes Ascraeus или само Ascraeus = Hesiodus; отуда а) *хезиодски: carmen Ascraeum; б) *= хеликонски: fons Ascraeus. + + +ascrībo (ad-scr.), scripsi, scriptum, 3. 1) дописати, пишући додати: aliquid; ascribere diem in literis, додати датум у писму; alicui salutem, у писму кога поздравити; alicui aliquem heredem, додати кога ком за друга у наследству. Особито као политични term. t., ascribere aliquem civitati или in civitatem, некога уписати у листу за грађанина; colonos Venusiam, пописати оне које треба као насељенике одвести у Венузију. 2) ког у ма коју заједницу прибројити, примити, урачунати: ascribi ordinibus deorum, примљен бити међу богове; rogavit eos, ut se tertium ad amicitiam ascriberent, да га као трећег пријатеља себи приброје. 3) коме што приписивати, ког за што окривити; alicui aliquid; ascribere illud exemplum sibi, пример на себе применити; dies ascriptus poenae, одређен. + + +ascriptīcĭus, adj. (ascribo), новоуписани: civis; miles. + + +ascriptĭo, ōnis, f. (ascribo), писмени прилог, додатак. + + +ascriptīvus, adj. (ascribo), преко броја уписан. + + +ascriptor, ōris, m. (ascribo), који својим потписом што одобрава; legis agrariae. + + +Ascŭlum, i, n. Аскул, 1) A. Picenum, варош у покрајини пиценској, сад Ascoli; отуда adj. Ascŭlānus. 2) A. Apulum, варош у Апулији. + + +Asdrubal в. Hasdrubal. + + +Hasdrŭbăl (Asdrŭbăl), ălis, m., тако се звало више Картагињана; најпознатији су: 1) Хамилкара Барке зет. 2) истога Хамилкара син, Ханибалов брат. 3) војсковођа против Масиписе, а у Трећем пунском рату и против Римљана. + + +ăsella, ae, f. (demin. од asina), мала магарица. + + +ăsellus, i, m. (demin. од asinus), мали магарац, магаре: narrare fabulam surdo asello, залудан посао радити. + + +Asĭa (ă), ae, f. (Ἀσία), Азија, 1) део земље Азија. 2) полуострво Мала Азија; кадшто напосе о држави пергамској или о Троади. 3) римска провинција Азија, тј. западно приморје Мале Азије. — Отуда 1) Asĭāgĕnēs, is, m. (Ἀσιαγένης), рођен у Азији, надимак Луција Сципиона. 2) subst. Asĭāni, ōrum, m. азијски главни закупници (в. publicani). 3) Asĭātĭcus, adj. (Ἀσιατικός), азијски: bellum A., рат с Митридатом; oratores, азијски говорници, на гласу због надувена говора, Asiaticum orationis genus, dictio Asiatica, more Asiatico; наиме Asiaticus био је надимак Л. Корн. Сципиона због победе над сирским краљем Антиохом. 4) *Asis, ĭdis, f. (Ἀσίς): terra Asis, азијска земља. + + +ăsīlus, i, m. обад. + + +ăsĭna, ae, f. магарица. + + +ăsĭnārĭa, ae, f. (sc. fabula), наслов једне Плаутове комедије. + + +†ăsĭnārĭus, ĭi, m. (asinus), који тера магарце. + + +Asĭnĭus (ă), ĭi, m. Азиније, име римскога племена. Најчувенији је C. A. Pollio, присталица Цезаров, а доцније Августов; он је основао прву јавну библиотеку у Риму, и на гласу је као песник, историк и критик. + + +ăsĭnus, i, m. магарац; trop. као нагрдна реч глупу човеку. + + +Asis в. Asia. + + +Asōpus (ā), i, m. (Ἀσωπός), Азоп, 1) река у Беотији; као бог те реке, син Океанов и Тетијин, отац Египин, Еваднин, Еубејин; дед Еаков. Отуда а) *Asōpĭădēs, ae, m. (Ἀσωπιάδης), Азопов потомак = Aeacus; б) *Asōpis, ĭdis, f. (Ἀσωπίς), кћи Азопова = Aegina. 2) река у Фтиотиди. + + +ăsōtus, i, m. (ἄσωτος), раскошник, распикућа. + + +Aspărāgĭum, ĭi, n. Аспарагија, варош у Илирији. + + +†aspărăgus, i, m. (ἀσπάραγος), шпарга, шпаргла. + + +Aspāsĭa, ae, f. (Ἀσπασία), 1) грчка хетера, љубазница Периклова, пријатељица Сократова. 2) љубазница Кира млађега. + + +aspectābĭlis, adj. (aspecto), видљив. + + +aspecto, 1. (intens. од aspicio), 1) с поштовањем, дивљењем, очекивањем гледати, погледати: aliquem; aliquid. 2) trop. *†о местима, на коју су страну окренута: Britannia aspectat Hiberniam, Британија лежи према Хибернији (Ирској). 3) пазити на што: jussa principis aspectare, Tac. + + +aspectus, ūs, m. (s., spicio), 1) поглед: vitare aspectum hominum, избегавати поглед људи (да нас не виде); primo aspectu, на први поглед, praeclarus ad aspectum, дивно га је погледати. 2) вид: amittere aspectum; cadere sub aspectum, видети се, бити видљив. 3) појава: aspectus siderum, појава које звезде на истоку. 4) изглед: jucundus aspectus pomorum; fuit Iphicrates imperatoriā formā, ut ipso aspectu cuivis injiceret admirationem sui, Nep. + + +aspello (abs-pello), pŭli, pulsum, 3. отерати: aliquem; aspelle metum. + + +Aspendus, i, f. (Ἄσπενδος), Аспендо, варош у Памфилилији. Отуда adj. Aspendĭus и subst. Aspendĭi, ōrum, m. Аспенђани. + + +āsper, ĕra, ĕrum, adj. с comp. и sup. 1) рапав (за чуло пипања), нераван: loca aspera et montuosa; montes; saxa; nummus asper, нов, неизлизан новац; asperum mare, бурно море; capilli, накострешена; — subst. aspĕrum, i, n. неравно: aspera maris = mare asperum. 2) за чуло кушања и мирисања љут, оштар, опор: sapor; odor. 3) за слух суров, груб, прек: asperum vocis genus; aspera oratio. 4) о души и о карактеру суров, опор, осоран, груб, неотесан: homo asper et durus; *monitoribus asper, Hor., пун пркоса према опомињачима; *asper cladibus, огорчен због пораза; asper ad condiciones pacis, који услове мира јогунасто одбија; doctrina aspera, строга; gens, ратоборан; odium, жестока. 5) о стварима мучан, тежак, теготан: res aspera; bellum; pugna; multa aspera, многе неприлике, mala res, spes multo asperior. 6) о говору огорчен, вредљив, заједљив: verba, facetiae. + + +aspĕrē, adv. с comp. и sup. (asper), 1) рапаво: loqui. 2) осорно, строго, опоро: aspere agere, латити се строжих мера. 3) о говору вредљиво, заједљиво. + + +aspergo1, persi, persum, 3. (ad и spargo), прскати, попрскати, шкропити, пошкропити, полити, посути: guttam flori; pigmenta in tabula, бојом слику; aram sanguine; *canis (sc. capillis, седом косом) aspergitur aetas; — (trop. aspergere alicui notam или aspergere aliquem infamiā, кога окаљати; alicui molestiam, бити ком на досади; sales orationi, зачинити говор досеткама; aliquid mendaciunculis, мале лажи употребити. + + +aspergo2, ĭnis, f. (axpergo1), прскање, пошкрапање: aspergo nimborum, киша; salsa, морска вода што запљускује стене; caedis, капи крви. + + +aspĕrĭtās, ātis, f. (asper), 1) рапавост (за чуло пипања), неравност: viarum; asperitates saxorum; — рапавост (за чуло слуха): soni. 2) осорност, суровост, строгост, неотесаност: Stoicorum; *agrestis; — asperitas hiemis, frigorum, љута зима. 3) тешкоћа, опасност, невоља: asperitatem belli ostendere; in ea tanta asperitate, у оној оноликој невољи; — вредљива опорина или оштрина у говору: asperitas orationis; verborum. + + +aspernātĭo, ōnis, f. (aspernor), презирање, одбијање с презирањем. + + +aspernor, 1. depon. (sperno), презирати, с презирањем што одбијати, не марити за што (речју и делом, сп. sperno): pacem; preces alicujus; nuptias; patriam, одрицати се отаџбине; aspernari facere aliquid, с презирањем не хтети нешто учинити. + + +aspĕro, 1. (asper), 1) рапавим, неравним учинити; *hiems aquilonibus asperat undas, узбуркати. 2) оштрити: sagittas ossibus, Tac. 3) дражити, бунити: iram victoris; aliquem in saevitiam. + + +aspersĭo, ōnis, f. (aspergo), прскање, шкропљење: aquae; — мазање бојом: aspersione fortuita putas elfingi posse Veneris pulchritudinem? + + +Asphaltītēs, ae, m. (lacus), (Ἀσφαλτἶτις λίμνη), мртво море у Палестини. + + +aspĭcĭo, pexi, pectum, 3. (ad и specio), 1) на кога или на што гледати, погледати: huc; ad me; aliquem; lucem aspicere, живети, родити се. 2) окренут бити, лежати према чему: pars Britanniae, quae Hiberniam aspicit. 3) извидети, разгледати, огледати: opus; Boeotiam atque Euboeam; res sociorum, испитати. 4) с поштовањем и дивљењем на кога гледати; Chabriam magis milites quam qui praeerant aspiciebant, Nep. 5) смело ком у очи гледати Lacedaemonios ante Epaminondam nemo Boeotiorum ausus fuit aspicere. 6) духовним оком што гледати, посматрати, проматрати: cum contemplari cuperem, vix aspiciendi potestas fuit. 7) призрење имати, обзирати се на што: aspice nos, помози нам. 8) inchoat. кога спазити, смотрити, уочити: respexit et simulac Cn. Lentulum aspexit. + + +aspīrātĭo, ōnis, f. (aspiro), привејавање, задисање aëris; terrarum, испаравање; — као грамат. term. t. изговарање гласа h, аспирација. + + +aspīro (ad-sp.), 1. I. intrans. 1) дувати, (дисати, вејати) куд или на што, задисати, задахнути, задухнути: aura aspirat ad illum locum; у граматици aspirare consonantibus, сугласнике са дахом (h) изговарати; tibia aspirat choris, прати певање. 2) дисати (ређе): pulmones aspirant. 3) trop. а) бити ком наклоњен, помагати, на руци бити, унапредити: *di coeptis aspirate meis; б) тежити да дођемо коме или к чему, приближити се: aspirare ad aliquem; aliquō, тежити некуда; ad pecuniam alicujus, тежити за чијим новцем; bellica laude ad Africanum aspirare nemo potest. II. *trans. Juno ventos aspirat eunti, привејава му; dictis divinum aspirat amorem, надахњује говор божанственом љубављу. + + +aspis, ĭdis, f. (ἀσπίς), гуја, љутица, аспида. + + +asportātĭo, ōnis, f. (asporto), одношење, уклањање. + + +asporto (abs-p.), 1. односити, однети, одвести (колима, лађом), уклонити: sua omnia partim Salamina, partim Troezena asportant; hominem, отети, силом одвести. + + +asprētum, i, n. (asper), неравно, каменито, кршно место. + + +Assărăcus, i, m. (Ἀσσάρακος), Асарак, син Тројев, брат Ганимедов и Илов, отац Капијев и дед Анхизов, краљ фригијски. + + +assecla (sĕ и sē), и assĕcŭla, ae, m. (assequoi), који се коме моћнијем придружи своје користи ради, присталица, приврженик, пришипетља: mensarum, чанколиз (сп. assectator, sectator). + + +assectātĭo, ōnis, f. (assector), непрестано праћење кога (в. assectator). + + +assectātor, ōris, m. (assector), који је свагда и свуда уз главу које странке, присталица, пратилац (као клијент, пријатељ итд.; сп. assecla): vetus assectator et ex numero amicorum; — assectator illius philosophiae; rei alicujus, тежи за неком стварју. + + +assector (ad-s.), 1. depon. верно следити, верно пратити, бити у чијој пратњи (в. assectator), често о клијентима и пријатељима: aliquem; Crassum consularis Galba assectabatur. + + +assĕcŭla, ae, m. в. assecla. + + +assecla (sĕ и sē), и assĕcŭla, ae, m. (assequoi), који се коме моћнијем придружи своје користи ради, присталица, приврженик, пришипетља: mensarum, чанколиз (сп. assectator, sectator). + + +assensĭo, ōnis, f. (assentior), пристајање, саизвољење, одобрење, похваљивање. + + +assensor, ōris, m. (assentio), који пристаје, одобрава. + + +assensus, ūs, m. (assentior), пристајање, саизвољење, одобрење, похвала, потврда: omnium assensu comprobata oratio; — одјек: vox assensu nemorum ingeminata. + + +assentātĭo, ōnis, f. (assentor), безусловно пристајање, улагивање, удварање: assentatio vitiorum adjutrix; erga principem. + + +assentātĭuncŭla, ae, f. (demin. од assentatio), мало улагивање. + + +assentātor, ōris, m. (assentor), који безусловно све одобрава, ласкавац, улизица, удворица: assentatoribus patefacere aures suas. + + +assentātōrĭē, adv. (assentator), ласкавачки, улизички, удворички. + + +assentĭor (ad-s.), sensus sum, (у класичној прози ретко assentio), 4. пристати уз кога или уза што, саизволети на што, сагласити се у чему, одобрити што: alicui; verbis alicujus; sententiae; assensum est ei, пристало се уз његово мишљење; alicui de или in aliqua re; assensa (n. pl.) оно што је признато. + + +assentor, 1. depon. (intens. од assentior), уз кога безусловно пристајати, ком по вољи говорити, улагивати се, удварати се (сп. assentior, blandior, adulor): ipse sibi assentatur; qui etiam adversando saepe assentetur et litigare se simulans blandiatur. + + +assĕquor (ad-s.), secūtus sum, 3. depon. 1) стићи, достићи, сустићи, престићи: aliquem in itinere; Pisonem apud Coum insulam nuntius assequitur, excississe Germanicum, Tac. 2) trop. а) постићи што, допрети до чега, задобити што (трудом и напором; сп. consequor, nanciscor): immortalitatem; aliquid precibus; omnes magistratus; б) кога у чему достићи aliquem; merita alicujus; в) умом што докучити, појмити, схватити: aliquid; cogitationem alicujus; assequi aliquid conjecturā, погодити. + + +asser, sĕris, m. (ἄξων), колац, мотка, даска, дашчица, летва, соја. + + +assĕro1 (ad-s.), sēvi, sĭtum, 3. присадити: populus assita certis limitibus. + + +assĕro2 (ad-s.), sĕrŭi, sertum, 3. 1) присвајати, присвојити што коме: †Jovem sibi patrem; *laudes alienas; *ede notam tanti generis meque assere coelo, покажи знамење тако узвишеног порекла, и изјави да спадам у небо (да сам божанствена рода). Отуда као судски term. t. а) званично изјавити да је ко по праву слободан, прогласити кога за слободна: aliquem asserere in libertatem или in ingenuitatem; *me asserui, ослободио сам се; б) прогласити кога за свог роба: aliquem in servitutem. 2) нешто за истину прогласити, тврдити да је што истинито. + + +†assertĭo, ōnis, f. (assero2), судско тврђење да је ко слободан. + + +assertor, ōris, m. (assero2), 1) који на суду тражи нешто као своју својину: puellae; virginis. 2) који на суду брани слободу онога који се сам не може бранити (роба, девојке итд.). 3) *†бранилац, ослободилац: assertor Galliae. + + +asservĭo (ad-s.) 4. припомагати, припомоћи: toto corpore contentioni vocis, целим телом припомоћи напрезању гласа. + + +asservo (ad-s.), 1. 1) чувати, хранити, сахранити: aliquem custodiā intentiore asservare; domi meae te asservari rogasti. 2) пазити, посматрати, чувати, стражарити: arcem; portas murosque. + + +assessĭo, ōnis, f. (assideo), приседавање, заседавање. + + +assessor, ōris, m. (assideo), приседник, помоћник у служби, особито код суда. + + +assessus, ūs, m. (assideo), = assessio. + + +assĕvēranter, adv. с comp. (asseverans), озбиљно уверавајући: loqui cum aliquo. + + +assĕvērātĭo, ōnis, f. (assevero), 1) озбиљно уверавање: omni tibi asseveratione affirmo. 2) †озбиљност, строгост: accusatio apud patres asseveratione eādem peracta est, Tac. + + +assĕvēro, 1. (ad и severus), 1) intrans. озбиљно говорити или поступати, не шалити се (oppos. jocor) utrum asseveratur in hoc an temptatur. 2) trans. а) озбиљно уверавати, тврдити; aliquid; de re aliquā; asseverabat, in exilium se iturum; б) доказати, сведочити: asseverant magni artus Germanicam originem. Tac. + + +assi- в. asso-. + + +assĭdĕo (ad-s.), sēdi, sessum, 2. седети уз или до кога или чега: alicui; apud aliquem; особито = бити приседник, помоћник пред судом. Отуда а) помажући бити уз кога: assidens aegro collegae; mihi filiaeque auget maestitiam, quod assidere valetudini non contigit, увећава нам бол што не могосмо бити код болесника; б) војнички term. t. стајати код ког места, особито с непријатељском намером у опсади држати: *moenibus (dat.) assidet hostis; *muros assidet hostis; assidendo castellum; urbs assidetur; в) †нечим се непрестано бавити: assidēre literis; г) наличити на што: *parcus assidet insano, тврдица и луда наблизу су. + + +assīdo (ad-s.), sēdi, sessum. 3. седати, сести уз кога или што: assidĕre in sella; apud aliquem; ређе assidere aliquem; humi; orator assedit, surrexi ego. + + +assĭdŭē (и assĭdŭō, Plaut.) adv. са sup. (assiduus), стално, непрестано, често: assiduissime mecum fuit Dionysius; assidue veniebat. + + +assĭdŭĭtās, ātis, f. (assiduus), 1) непрестана присутност, из поштовања или ради какве год услуге: amicorum assiduitas; medici, брижљива нега, марљиве посете. 2) trop. о људима постојанство: perficere aliquid assiduitate, consilio, diligentiā; — о стварима непрекидност: aesiduitas molestiarum; epistolarum, непрекидно дописивање; dicendi, вежбање у говорењу. + + +assĭdŭus, adj. с †comp. и sup. (assideo), 1) који је где непрекидно присутан: Romae fuit assiduus; boni assiduique domini, који ретко кад иду од куће; cum ruri assiduus semper vixerit. 2) о лицима постојан, делателан, марљив, вредан: assidui agricolae; Vejens hostis, assiduus magis quam gravis, непријатељ, више постојан у наваљивању него опасан. 3) о стварима, непрекидни, непрестани: assiduos imbres habebamus; labor; duo assidua bella insequens annus habuit. 4) имућнији грађанин који порез плаћа, обично у plur. assĭdŭi, грађани имућнијих виших разреда (oppos. proletarii): Servius quum locupletes assiduos appellasset ab aere dando, eos qui nihil in suum censum attulissent (који нису ништа имали на процену, никаква имања) proletarios nominavit. + + +assignātĭo, ōnis, f. (assigno), дозначење (наредба да се коме што даде или у новцу или у другој врсти имања): agrorum, деоба земље насељеницима; Sullanae venditiones et assignationes. + + +assigno (ad-s.), 1. 1) наредити да се коме што даде у новцу или другом ком имању, дозначити: alicui aliquid; често о давању државних земаља насељеницима. 2) trop. приписати коме што у кривицу или заслугу: aliquid non homini, sed tempori assignare; aliquem famae assignare; упутити некога да се прослави. + + +assĭlĭo, sĭlŭi, —, 4. (ad и salio), прискочити, скакати куд или к чему. moenibus (dat.), напасти; aqua assilit, допљускује; — trop. assilire ad aliud genus orationis, прескочити на другу врсту говора. + + +assĭmĭlis (ad-s.), adj. врло налик на кога или што, сличан коме или чему: с gen. assimilemque sui (на себе самог) longa assuetudine fecit; с dat. fratribus assimilis. + + +assĭmĭlĭter, adv. (assimilis), слично, исто тако. + + +assĭmŭlātĭo, ōnis, f. (assimulo), уподобљавање, уподобљење; — подобност, наличност. + + +assĭmŭlo (ad-s.), 1. што чему слично, што на што налик учинити (често у partic. assimulatus = налик: alicui): assimulare deos in speciem oris humani, богове правити налик на људе. Отуда а) у мислима што сличним учинити, поредити; *grandia parvis assimulare; б) претворно подражавати, чинити се, претварати се: assimulat anum, узети на се слику бабе; se amicum; se laetum; assimulat se insanire. + + +assis, is = axis, is, m. и f. даска, в. axis. + + +assisto (ad-s.), astĭti, —, 3. ставити се, приступити: ad fores; contra hostes; rei alicui; tribunali, предстати суду. Отуда trop. припомоћи: alicui; causae suae, особито пред судом. + + +assŏlĕo (ad-s.), —, 2. (само у трећем лицу sing. и plur.), имати обичај; обично impers. ut assolet, по обичају, како то обично бива, како је то обичај: ubi illuxit, paratis omnibus, ut assolet, vocari ad contionem utrumque exercitum jubent, Liv., кад је свануло, и све спремљено било по обичају, позову на скуп обе војске. + + +assŏno (ad-s), —, —, 1. глас од себе дати (призвекнути) к чему или при чему: planxerunt Dryades, plangentibus assonat Echo. + + +Assōrus, i, m. (Ἀσσωρός), Асор, варош на Сицилији. + + +assuēfăcĭo, fĕci, factum, 3. (assuesco), привикнути чему, навикавати кога на што: aliquem aliquā re; ad aliquid; alicuib rei; parēre assuefectus. + + +assuesco (ad-s.), suĕvi, suētum, 3. 1) trans. привикавати кога чему: *mentem pluribus. 2) intrans. привикнути се чему, навикнути се на што: assuescere re aliqua или rei alicui или ad aliquam rem; assuetus facere aliquid; assuescere bella, привикнути се рату; често assuevi = обичај ми је; — в. assuetus. + + +assuĕtūdo, ĭnis, f. (assuesco), навика, навада, обичај: assuetudo mali, навика на зло; mulieris, поверљив одношај с њом. + + +assuētus, adj. (part. pass. од assuesco), 1) чему привикнут, на што навикнут: re aliquā; rei alicui; ad или in rem aliquam, facere aliquid. 2) обичан, уобичајен, познат: locus; ars; duces assueti militibus; *longius assueto lumina nostra vident, очи моје даље виде него обично. + + +assŭla, ae, f. (demin. од assis = axis), ивер, парче дрвета, дашчица. + + +assŭlātim, adv. (assula), комад по комад. + + +†assulto, 1. (intens. од assilio), прискакати, дојурити, јуришати: tertiā vigiliā assultatum est castris (dat.), после поноћи јуришало се на стан; latera et frontem agminis. + + +*†assultus, ūs, m. (assilio), скакање на што, ускакивање, ускок, наскок. + + +assum (ad-s), affŭi, adesse, и уз то affŏrem = affuturus essem и affŏre = affuturum esse, 1) о људима ту или при том бити, присутан бити, присуствовати (oppos. abesse): omnes qui aderant; utinam rex afforet ipse, Virg.; adest praesens vir singulari virtute M. Bibulus; ante oculos moestissimus Hector visus adesse mihi, Virg.; coram, quem quaeritis, assum Troĭus Aeneas. Virg.; petere ut mane ad portam adesset; ait in senatu se adesse velle; in agmine modo in primis, modo in postremis aderat, Sall.; *portis (dat.) alii bipatentibus assunt. — 2) о стварима ту бити, при руци бити, настати, предстајати: corpore nihil nisi praesens et quod adest sentire possumus; cum usus adesset, кад би настала потреба; in obsequio comitas adsit, assentatio procul amoveatur, у попуштању нека буде пријазности, али не улагивања; aderat judicio (dat.) dies; nox aderat; adest ingens seditio, certamen; †adest meae vitae finis — 3) појавити се, доћи, приспети, наћи се: hi ex Africa jam affuturi videntur; huc ades, оди овамо; hostes adsunt, непријатељи одмах ће бити ту. — 4) помоћи, помагати коме, бити коме на руци (делом и саветом), особито пред судом бранити, заступати кога: adesse alicui in consilio; ego tuis rebus adero; adsum amicis, заступам пријатеље пред судом. — 5) учествовати где као сведок, гледалац итд.: adesse ad suffragium, у гласању; in senatu; comitiis (dat.); pugnae; proelio; periculis. — 6) adesse animo или animis, пазити: adestote omnes animis, qui adestis corporibus; — миран бити, не клонути духом; adeste animis, judices, et timorem, si quemhabetis, deponite. + + +assūmo (ad-s.), sumsi, sumtum, 3. 1) к себи узети, примити (сп. arrogo): cibum; uxorem; aliquem in societatem; assumere sibi laudem ex re aliqua, постићи хвалу. Кадшто и усудити се, узети слободу: quod quemquam jure possit offendere. 2) придати, приложити и придобити: aliquos alicui; socios, nihil laudi nostrae assuintum est, слава наша није умножена. + + +assumptĭo, ōnis, f. (assumo), 1) примање, одобравање: aliquid dignum assumptione. 2) у силогизму средњи став (propositio minor). + + +assumptīvus, adj. (assumo), правнички term. t. causa assumptiva, парница у којој се разлози за одбрану морају тражити у спољашњим околностима. + + +assŭo (ad-s.) —, —, 3. пришити, прикрпити: unus et alter assuitur pannus, Hor. art. poet. + + +assurgo (ad-s.), surrexi, surrectum, 3. устати (или лежао или седео), дићи се: adjuvare se manibus in assurgendo; assurgite; alicui assurgere, устати пред ким (из поштовања). Напосе а) од болести устати, опоравити се: ex morbo; б) устати на какву делателност: querelis haud injustis assurgere, праведно се тужити; о говорништву узети полет: raro assurgit Hesiodus; nec comoedia in cothurnos (трагедија) assurgit; в) ventus assurgit; stella assurgit, рађа се; collis, диже се; assurgunt irae; појављује се гнев. + + +assus, adj. (од arreo; сп. aridus), сув, осушен: 1) term. t. куварски, о јелу што се на ватри само у свом соку зготовило, печен, пржен, приган, пурен (oppos. elixus): assa bubula, пржена говеђина; assum vitulinum, печена телетина. 2) assa femina или nutrix, дадиља што дете само двори, а не доји га; assus sol, уживање саме сунчане топлоте кожом ненамазаном; assa sudatio, знојење без воде (амам); assa vox, певање без инструменталне музике. + + +Assўrĭa, e, f. (Ἀσσυρία), Асирија, предео Азије на горњем Тигру (сад Курдистан) са престоницом Нинивом. Отуда 1) Assўrĭus, adj. (Ἀσσύριος), асирски; 2) Assўrĭi, ōrum, m. pl. Асирјани. + + +ast в. at. + + +Asta, ae, f. Аста, варош у Шпанији, недалеко од Гадеса. Отуда adj. Assensis. + + +Astăpa, ae, f. варош у Шпанији. + + +Astartē, ēs, f. (Ἀστάρτη), Астарта, феничко-сирска богиња. + + +Astĕrĭa, ae, f. (Ἀστερία), Астерија, кћи титана Кеја и Фебе; бежећи од Јупитера би претворена у препелицу и скочи у море; а на том месту постаде острво Делос. + + +asterno (ad-st.), strāvi, strātum, 3., само у pass. с медијалним значењем, прострети се, лећи уза што: sepulcro. + + +astĭpŭlātor, ōris, m. (astipulor), 1) term. t. за онога који суделује код стипулације (в. stipulatio) тиме што дође на позив једног стипулатора и оно обећање које је стипулатору противна странка дала, и на себе пренети даје, како би у случају потребе право стипулатора или његових наследника као сведок или као адвокат бранити могао. 2) trop. безусловна присталица. + + +astĭpŭlor (ad-st.), 1. depon. 1) term. t. чинити оно што је означено код речи astipulator 1. — 2) trop. пристати, одобрити: alicui. + + +astĭtŭo, stĭtŭi, stĭtūtum, 3. (ad и statuo), ставити уз кога или што, поставити где или куд: reum ad aegroti lectum. + + +asto (ad-st.), stĭti, —, 1. 1) стајати уз кога или што: astare ante ostium; in ripa; alicui, до кога. 2) trop. а) *finis astat mortalibus, крај предстоји; б) astare alicui, помоћи коме; в) *squamae astant, стрше; г) *astante ope barbarica, док још трајаше. + + +Astraea, ae, f. (Ἀστραία), Астреја, кћи Дијева (Јупитерова) и Тетидина, богиња правде, која је након златнога века оставила род људски и пренесена на небо у звездано јато Virgo (дева). + + +Astraeus, i, m. (Ἀστραῖος), Астреј, титан, муж Аурорин, с којом је родио ветрове, који се стога зову fratres Astraei. + + +astrĕpo (ad-str.), —, —, 3. 1) intrans. чалакати, бучати, грајати, бучећи коме привикивати: mare; vulgus astrepit: astrepere alicui. 2) trans. буком на што пристајати: ut eadem astreperent, hortari, Tac. + + +astrictē, adv. (astrictus), само о говору тачно, кратко: astricte numerosa oratio. + + +astrictus, adj. (part. од astringo), 1) стиснут, стегнут, узак, тесан: soccus astrictus, ципела привезана; aquae astrictae (sc. gelu) смрзнуте воде. 2) штедљив: pater. 3) о говору кратак, једар. 4) обвезан (в. astringo 3). + + +astringo (adstr.), inxi, ictum, 3. 1) привезати, притегнути, притеснити, стиснути, стегнути (oppos. relaxare): aliquem ad columnam; fauces astringere, гушити, давити; alvus tum astringitur, tum relaxatur; glacies astricta ventis, вода смрзнута (с кровова); frigus astringit corpus, укочи. 2) јаче свезати, утврдити: affinitatem; fidem; servitutem. 3) морално везати, обвезати astringere milites ad certam formulam. Често pass. (особито у part. astrictus): astringi jurejurando, везати се заклетвом; religione, верозаконском дужношћу; sacris, обредима voluptatibus, телесним уживањем; majoribus, важнијим стварима; lege, законом. 4) astringere se scelere или furti, крив бити, кривицу учинити. 5) ограничити, збити: rem tam late fusam tam breviter astringere. + + +astrŏlŏgĭa, ae, f. (ἀστρολογία), познавање звезда, астрономија. + + +astrŏlŏgus, i, m. (ἀστρολόγος), 1) звездар, астроном. 2) који прориче из покрета звезда, астролог. + + +astrum, i, n. (ἄστρον), 1) звезда (сама за се). 2) звездано јато (више звезда скупа). Отуда trop. tollere in astra или ad astra, дизати у небо, ковати у звезде; *sic itur ad astra, овако се долази до бесмртне славе; decidere ex astris, с неба пасти, своју велику славу изгубити. + + +astrŭo (ad-str.), struxi, structum, 3. 1) доградити: novum aedificium veteri. 2) trop. додати: †ad necem utriusque parentis caedem fratris. 3) снабдети кога чим: astruere aliquos falsis criminibus. + + +astu, indeclin. (ἄστυ), град особито Атина, кад је говор о Грчкој: Xerxes accessit astu, Nep.; in или ad astu venire. + + +*†astŭpĕo (ad-st), —, —, 2. зачудити се чему: astupet ipse sibi. + + +Astŭra, ae, f. 1) река у Лацији са варошицом истога имена, сада la Stura. 2) река у Шпанији, уточица Дуријева. + + +Asturco в. Asturia. + + +Astŭrĭa, ae, f. северозападни део Шпаније. Отуда adj. Astŭrĭcus; subst. Astŭres, um, m.; Asturco, ōnis, m. астуријски коњ. + + +astus, ūs, m. лукавство, варка, хитрина (сп. astutia), клас. само у abl. sing.: astu magis quam vera virtute. + + +astūtē, adv. с comp. и sup. (astutus), лукаво, с варком, хитрином. + + +astūtĭa, ae, f. (astus), лукавство (као пород оштроумља; сп. astus, calliditas). + + +astŭtus, adj. с comp. и sup. лукав, хитар, подмукао (сп. callidus): homo; vulpes. + + +Astўăgēs, is, m. (Ἀστυάγης), Астијаг, краљ Медије, дед Киров. + + +Astўănax, actis, m. (Ἀστυάναξ), Астијанакат, син Хекторов и Андромахин, кога су Грци после пада Троје бацили с градских зидина. + + +Astўpălaea, ae, f. (Ἀστυπάλαια), спорадско острво близу Крете; adj. Astўpălaeensis и *Astўpălaeĭus. + + +ăsȳlum, i, n. (ἄσυλον), уточиште, азил: asylum aperire; in asylum confugere. + + +ăsymbŏlus, adj. (ἀσύμβολος), (предкл.), који не прилаже ништа у ревену (н. пр. за какву гозбу). + + +ăt (старије ast), адверзативна конјункција, али, но, него. Употребљава се 1) кад се некој мисли, која се сама собом као ваљана признаје, дода друга мисао, која је такође ваљана, али оној првој противна: brevis a natura nobis vita data est, at memoria bene redditae vitae sempiterna. 2) кад ко у своје име или за кога другог нешто приговара, и ту после at долази често и enim: at enim quis reprehendet, quod in parricidas rei publicae decretum est? или ће неко можда покудити што је против непријатеља отаџбине закључено? 3) после реченица којим се нешто допушта, at значи ипак, али ипак, то барем, и ограничава оно што је пређе казано: res si nou splendidae, at tolerabiles; — после at може доћи и certe или saltem: res si non splendidae, at certe или at saltem tolerabiles. 4) кад треба да се с једном мишљу скопча друга од ње различна, ако и не сасвим противна мисао, н. пр. кад се у приповедању прелази на какав нов одељак, и то а) код страсних усклика где се изражава чуђење, негодовање итд. особито у виду питања: una oppugnat mater; at quae mater? б) код жеља, клетава, претња итд. at te Juppiter diique omnes perdant!; at ego tibi oculum excutiam tuum! + + +Atābŭlus (ă), i, m. жарки југоисточни ветар у Апулији, сироко (sirocco). + + +Atălanta (ă), ae, f. (Ἀταλάντη), Аталанта, Аркађанка, кћи Јазова и Клименина, ловкиња на гласу, учествовала је у лову калидонском. + + +Atălĭānus (ă) в. Attilius. + + +ătăt или attat и attatae и attătătae (ἀτταταί), interj. усклик кад се ко чуди, весели, жалости итд. еј еј! нуто! е да! + + +ătăvus, i, m. (avus), отац прапрадедов или прапрабабин (сп. abavus), уопште прадедови: *atavi reges, Hor., краљеви као прадедови. + + +Atējus, i, m. Атеј, 1) C. Atejus Capito, трибун пучки 699. 2) C. Atejus Capito, син пређашњега, на гласу правник. + + +Atella (ā), ae, f. (Ἀτέλλα), стара варош у Кампанији. Отуда 1) Atellānus, adj. ателански: fabula Atellana, лакрдија ателанска, врста шаљиве пучке драме из Ателе у Рим пренесене и ту одомаћене. 2) subst. Atellānus, i, m. глумац ателанских лакрдија; Atellāni, ōrum, m. Атељани. + + +āter, ătra, ātrum, adj. 1) тамне боје, таман, црн (без сјаја), вран, мрк (сп. niger): atrum an album vinum potas; ater panis; color; spelunca; lapilli, камичци за гласање; mare, узбуркано: lictores, црно обучене слуге на пратњи погребној; nebula; nox; tempestas. 2) trop. црн, таман, мрачан, мрк, жалостан, тужан, грозан, ужасан, страховит: cupressus; dies; mors; cura; lites; viperae; venenum; наиме о свему што се тиче смрти и ада: alae mortis, Esquiliae; fila Parcarum; Erinnyes; — atri dies, несрећни дани звали су се они дани у које је државу каква несрећа снашла, те стога није било слободно у те дане никакав важнији посао јавно вршити; пакостан, злобан, једовит: versibus atris oblinere aliquem; atro dente petere aliquem. + + +Ateste, is, n. Атест, варош у земљи венетској, Tac. + + +Athămānĭa (ă), ae, f. (Ἀθαμανία), Атаманија, предео у јужном Епиру. Отуда а) Athămānĕs, num, m. (Ἀθαμᾶνες), Атамани; б) *Athămānis, ĭdis, f. Атаманка, в) *Athămānus, тј. атамански. + + +Athămās (ă), antis, m. (Ἀτάμας), Атаманат, син Еолов, унук Хеленов, муж Нефелин, с којом је родио двоје деце, Фрикса и Хелу; доцније се оженио Иноном (Ino), кћерју Кадмовом, с којом је родио синове Меликерта и Леарха. Јунона мрзећи Атаманта и Инону што су Баха одгајили, учини да Атаманат побесни и у беснилу убије Леарха, а Меликерат са Иноном побегну и падну с неке стене у море, где се Инона претвори у морску богињу Леукотеју, а Меликерат у морскога бога Палемона; Атаманат побегне из земље. Отуда 1) *Athămantēus, adj. 2) Athămantĭădēs, ae, m. = Palaemon. 3) *Athămantĭs, ĭdis, f. Helle: aequor Athamantidos = Hellespontus. + + +Athēnae (ă), ārum, f. (Ἀτῆναι), Атина (Атена), чувена главна варош у Атици. Отуда Athĕnĭensis, adj. атински; subst. Athēnĭenses, ĭum, m. Атињани. + + +Athēnaeum, i, n. (Ἀθηναῖον), Атенеја, 1) градић у Атаманији. 2) научни завод у Риму, основан Хадријаном. + + +Athēnĭo, ōnis, m. (Ἀθηνίων), Атенион или Атинион, пастир на Сицилији, вођ побуњених робова у другом рату с робовима 102 пр. Хр. Цицерон употребљава ово име ругајући се Сексту Клодију, јер и овај је у Риму робове бунио. + + +Athēnŏdōrus, i, m. (Ἀθηνόδωρος), Атенодор, стоички филозоф за Августа, ученик Панетијев. + + +Athĕsis (ă), is, m. река у Ретији и горњој Италији, сад Adige (Адижа, нем. Etsch). + + +athlēta, ae, m. (ἀθλητής), атлет, рвач, борац у јавним грчким играма. + + +athlētĭcē, adv. атлетски: athletice valere, бити здрав и јак као атлет. + + +Athōs (ă), dat. -o, acc. -o и -on, abl. -o, m. и Athō (Athōn), ōnis, m. (Ἄθως), гора Атон или Атонска гора на источној обали Македоније, сад Света Гора. + + +Atĭlĭus в. Attilius. + + +Atīna (ă), ae f. варош у Лацији. Отуда Atīnās, ātis, adj. атински или атинатски: in Atinati, у пределу атинатском; — plur. Atīnātēs, um, m. Атињани. + + +Atīnĭus (ā), (и Attinius) ĭi, m. име римскога племена (C. Atinius Labeo); adj. Atinius. + + +Atintānĭa, ae, f. покрајина у Илирији. + + +Atĭus, ĭi, m. име римскога племена, од којега је најпознатији M. Atius Balbus, дед Октавијана Августа; његова кћи Atia. + + +Atlās, antis, m. (Ἄτλας), Атланат, 1) висока гора у Мауританији. 2) син Јапетов и Клименин, кога је Персеј помоћу Медузине главе претворио у брег Атланат (Atlas); с Плејоном родио је седам Плејада; имао је још кћери Хијаде, Хеспериде и Калипсу. Отуда 1) *Atlantēus, adj. атлантски или Атлантов. 2) *Atlantĭădēs, ae, m. Атлантово потомство: а) Меркурије, б) Хермафродит, син Меркуријев. 3) Atlantĭcus, adj. атлантски: mare. 4) *Atlantĭs, ĭdis, f. Атлантова кћи и женско потомство: а) Електра, плејада; б) Калипса; у plur. Atlantĭdĕs (о Плејадама и Хијадама као звездама). + + +ătŏmus, i. f. (ἄτομος), subst. што је нераздељиво, атом. + + +atque, скраћено ac (у класичном језику ac само пред консонантима), conj. (сп. et, que), спаја поједине речи а и целе речепице. I. кад спаја поједине речи: 1) за спајање онога што је претежније и јаче, и то, а то, и к томе, и још: rem difficilem, dî immortales! atque oinnium dificillimam; negotium magnum est navigare, atque id mense Quintili; — кадшто се дода и реч adeo или etiam: ducem hostium intra moenia atque adeo in senatu videmus; misereamini, censeo, atque etiam armatos dimittatis, Sall. 2) за спајање онога што је од исте вредности са пређашњим, и, а и, исто тако, и такође: bello ac pace; in animi robore ac magnitudine; nobiles atque ignobiles. 3) кад се два супстантива тако споје да се тим начини hendiadys, тј. кад један супстантив стоји место адјектива (н. пр. у српском кита и сватови, кићени сватови, силу и крајину м. силну крајину): jusjurandum ac fides м. jurata fides; bellum atque fortitudo м. bellica fortitudo; vis atgue arma м. vis armata. 4) после израза једнакости и разлике, сличности и несличности (н. пр. после речи aeque, aequus, aliter, contrarius, idem, similis, par, pariter, perinde, proinde, pro eo, non secus), него као: illi sunt alio ingenio ac tu; longe aliam esse navigationem in concluso mari atque in vastissimo atque apertissimo oceano; pariter patribus ac plebi carus, једнако мио сенату и пуку. 5) овако код песника и после компаратива: non tuus hoc capiet venter plus ac meus. 6) simul atque и simul ac, чим, како: simul atque se ex fuga receperunt, чим су се из бекства вратили (в. simul). II. кад спаја целе реченице: 1) да се споји претежнија или важнија мисао уз мање важну и, а то, и особито, а и: quid me oportet Tullium pro Tullio facere? Ac mihi magis illud laborandum videtur etc. 2) да се споје мисли једнаке врсте и једнаке важности: Africanus indigens mei? Minime hercle. Ac ne ego quidem illius. 3) да се споје два одељка времена која се дотичу: dicite atque obtemperabo, реците, а ја ћу одмах послушати, 4) а ипак, премда, али: Cyrsilum quemdam lapidibus cooperuerunt. Atque ille utilitatem sequi videbatur, премда се чинило да је он нешто корисно предлагао. 5) да се наведе какав приговор: atque aliquis dicat, али ће рећи ко. 6) још у овим приликама а) alius atque alius (в. alius); б) atque eccum или eccam, а ето њега или ње; в) atque omnia или omnes, и тако уопште: nihil acerbum esse, nihil crudele, atque omnia plena clementiae, humanitatis; г) atque-atque = et — et: haec atque illa dies, atque alia, и овај и онај, и други дан. + + +atqui, advers. conj. (од at и qui = quoi, quo), употребљава се 1) кад се какав приговор или какво противно тврђење спаја са предњом реченицом, али ипак, но ипак: o rem, inquis, difficilem et inexplicabilem: atqui explicanda est. 2) у силогизму пред реченицом која се зове minor, али: quod si virtutes sunt pares, paria etiam vitia esse necesse est; atqui pares esse virtutes facile perspicitur: ergo etc. + + +ātrāmentum, i, n. (ater), црнило, вранило: atramenti effusione sepiae se tutantur. Напосе а) мастило за писање: calamo et atramento res agetur; б) плаветни камен (витриол бакра), којим су чизмари кожу вранили: sutorio atramento absolutus putatur, рекао је Цицерон о Карбону, који се витриолом отровао. + + +ātrātus1, adj. (ater), 1) у црно обучен, у црнини, који коротује; — 2) поцрнео: fluvius atratus sanguine. + + +Atrātus2 (ā), i, m. Атрат, речица близу Рима. + + +Atrax (ă и ă), ăcis, m. (Ἄτραξ), Атрак, 1) река у Етолији; отуда adj. *Atrăcĭus. 2) варош у Тесалији; отуда *Atrăcĭdēs, ae, m. Тесалац, *Atrăcĭs, ĭdis, f. Тесалка. + + +Atrĕbās (ă и ā), ătis, m. Атребат, једно од племена у белгијској Галији, званога Atrĕbătes, tum, m. + + +Atreus (двосложна реч, ă и ā), ĕi, m. (Ἀτρεύς), Атреј, краљ у Аргу и Микени, син Пелопов и Хиподамијин, брат Тијестов, отац Агамемнонов и Менелајев. Отуда Atrīdēs или Atrīda, ae, m, (Ἀτρείδης), Атрејев син (Агамемнон и Менелај). + + +ătrĭensis, is, m. (atrium), надзорник дома, управитељ дворца (један од најотменијих робова римских). + + +ătrĭŏlum, i, (n. demin. од atrium), мали трем. + + +ātrĭtās, ātis, f. (ater), црнило, црнина, црноћа. + + +atrĭum (ā и ă), ĭi, n. атрија, највећа покривена дворана у римској кући у коју се одмах из предворја (vestibulum) улазило, и коју ваља разликовати од унутрашњег дворишта (cavaedium). У атрији стајаше lectus genialis, ту се чуваху imagines majorum; ту примаху походе, а особито клијенте и друге који би долазили на подворење. Атрија било је и у храмовима и другим јавним зградама, atrium Libertatis, Vestae. — Plur. atria meton. = дворови, палате; *кућа, стан. + + +ătrōcĭtās, ātis, f. (atrox), 1) страховитост, ужасност: rei; †poenae. 2) немилост, суровост, опорост, строгост, свирепост: animi; morum; verborum. + + +atrōcĭter, adv с comp. и sup. (atrox), страховито, ужасно, немилостиво, сурово, опоро, строго: dicere; minari; in aliquem saevire; invehi in aliquem. + + +ătrox, ōcis, adj. с comp. и sup. (ater), 1) страховит, ужасан: res; facinus; bellum; periculum; atrociore semper fama (abl. abs.) erga dominantium exitus, Tac.; како се увек ужаснији гласови распростиру о смрти оних који владају. 2) грозан, тврд, осоран, немилостив: atrox animus Catonis; responsum; oratio; odium; pugna. + + +Atta, ae, m. римски надимак: C. Quinctius Atta, римски драматик око 120 пр. Хр. + + +attactus, ūs, m. (attingo), ретко и само у sing. abl. додир, дохват: volvi attactu nullo. + + +attagēn, ēnis, m. (ἀτταγήν), кокица, љештарка. + + +Attălenses, ĭum, m. Аталијани, становници вароши Аталије (Attălĭa, ae, f. Ἀττάλεια) у Памфилији. + + +Attălus, i. m. (Ἄτταλος), Атал, име више пергамских краљева, од којих је најпризнатији Атал III, који је своју државу и своје благо Римљанима у наследство оставио. Отуда а) Attălĭcus, adj. аталски: *condiciones, имање колико Аталово = врло велико; б) Attălĭs, f. (Ἀτταλίς), Аталида, име једне атинске филе, назване но краљу Аталу (Атина беше подељена на 10, а доцније на 12 фила). + + +attămen, conj. а ипак, но ипак, али ипак. + + +attāmĭno (ad-ti), дотаћи се, опипати, trop. осрамотити, обешчастити: virginem. + + +ătăt или attat и attatae и attătătae (ἀτταταί), interj. усклик кад се ко чуди, весели, жалости итд. еј еј! нуто! е да! + + +ătăt или attat и attatae и attătătae (ἀτταταί), interj. усклик кад се ко чуди, весели, жалости итд. еј еј! нуто! е да! + + +ătăt или attat и attatae и attătătae (ἀτταταί), interj. усклик кад се ко чуди, весели, жалости итд. еј еј! нуто! е да! + + +attempĕrātē, adv. (attempero), згодно, благовремено, како ваља. + + +attempĕro, 1. (ad-t.), присајединити, приљубити: aliquid sibi. + + +attendo, (ad-t.), di, tum, 3. 1) нешто куд натегнути: arcum, управити куда. 2) attendere animum или animos или само attendere = дух натегнути, тј. пазити на што, мислити на што, мотрити што: attendere animum ad cavendum; attendo quid velis, мотрим шта ћеш; attendite!, пазите!; attendere aliquid и aliquem, на нешто или на некога пазити. + + +attentē, adv. с comp. и sup. (attentus), пажљиво, помно, помњиво: audire; legere; attentius agere aliquid; attentissime audire. + + +attentĭo, ōnis, f. (attendo), attentio animi, пажња, пажљивост. + + +attento или attempto (ad-t.), 1. 1) кушати, искушати, искушавати: consensus attentatae defectionis. 2) trop. на неверу ког наводити: Capuam attentare; fidem alicuju. 3) нападати па кога или што: aliquid linguā; aliquem vi. + + +attentus, adj. с comp. и sup. (attendo), 1) пажљив, помњив: auditor; judex. 2) брижљив, тачан, такорећи тврд, скуп: vita; paterfamilias; homo attentus ad rem, који воли новац. + + +attĕnŭātē, adv. (attenuatus), о говору просто, без накита: dicere. + + +attĕnŭātĭo, ōnis, f. (attenuo), умаљивање, ослабљивање: suspicionis; — о говору простота, ненакићен стил: verborum. + + +attĕnŭātus, adj. (part. од attenuo), 1) ослабљен, слаб, умаљен: fortuna. 2) trop. о говору прост, без накита: oratio; verborum constructio; — о гласу танак: vox paullulum attenuata. + + +attĕnŭo, 1. (ad и tenuis), 1) утањити, умалити: corpus; sortes sua sponte attenuatae erant. 2) trop. ослабити, умањити; legiones proeliis attenuatae; bellum attenuatum, рат мање опасан; curas attenuare, ублажити; aliquem, понизити; vocem, прећи у дискант. + + +attero (ad-t.), trīvi, trītum, 3. 1) трти о што: caudam; atterere se rei alicui; arenae attritae, зрнца песка која су се трла једно о друго. 2) trop. умалити, ослабити, повредити итд.: exercitum; vires; manus, уморити; Hannibal opes Italiae attriverat; publicani eos atterunt, закупници их цеде; — frons attrita, бестидно чело. + + +attestor (ad-t.), 1. depon. посведочити, потврдити: aliquid. + + +attexo (ad-t.), xŭi, xtum, 3. приткати, приплести; ткањем или плетењем додати; приложити: ad id quod erit immortale, partem attexitote mortalem. + + +Atthĭs (Attis), ĭdis, f. (Ἀτθίς), 1) Attica. 2) = Атињана; а доцније = ласта (в. Procne) или славуј (в. Philomela). 3) пријатељица Сафина. + + +Attĭca, ae, f. (Ἀττική), Атика 1) познати предео у Грчкој. 2) кћи М. Помпонија Атика. + + +attĭcisso, 1. (ἀττικίζω), у говору атички заносити. + + +Attĭcus, adj. (Ἀττικός), атички, атински; особито с погледом на образованост и укус = укусан: subtilitas; aures, фине уши; — subst. Attĭci, ōrum, m. становници Атике. Atticus био је надимак Цицеронову пријатељу Титу Помпонију. + + +Attĭlĭus, име римскога племена. 1) A. Regulus, в. Regulus. 2) C. A. Serranus, трибун, противник Цицеронов. 3) неки стари римски песник. + + +Attĭs, ĭdis или Attīn, īnis, m. Ἄττις или Ἄττιν), Атид или Атин, неки пастир Фригије, кога је Кибела поставила за свог свештеника под условом да води целомудрен живот; а кад је против тога скривио, побеснео је. + + +attĭnĕo, tĭnŭi, tentum. 2. (ad и teneo), I. trans. задржати, зауставити, држати: proximi prensam dextram vi attinuerunt; aliquem spe pacis attinere, држати у неизвесности; ripam Danubii legiones duae attinent, чувају као границу. II. intrans. 1) простирати се, пружати се, допирати: Scythae attinent ad Tanaim. 2) спадати куда, припадати коме или чему, тицати се кога или чега (скоро увек у 3. лицу sing.): hoc (id, res, quid) attinet ad me; ad agrum colendum; ad rem, тиче се ствари. 3) корисно је, од користи је, помаже, важно је: nihil attinet me plura scribere; quid attinet illud fieri? од какве је користи да то буде? non attinet, није од потребе. + + +attingo, tĭgi, tactum, 3. (ad и tango), 1) дотаћи се, додирати се: prioribus pedibus terram; aries murum; digito se coelum attigisse putat. Отуда а) дотаћи се кога непријатељски: puerum ne attingas; aliquem bello attingere, напасти на кога; б) окусити што: nullos attingere cibos, јело ни окусити; nulla quadrupes attigit herbam; в) стићи, приспети куда: domum; montem; ipse horā diei quartā cum primis navibus Hispaniam attigit, он сам четвртога дневног часа (десетога часа пре подне) с првим лађама стиже у Шпанију; г) граничити се с чим, лежати до чега: eorum fines Nervii attingebant. — 2) trop. а) cura me attingit, падам у бригу; labor non attingit deum, невоља не иде на бога; б) тицати се: haec te non attingunt, ово те се ништа не тиче; в) говором дотаћи се чега, споменути што: aliquid breviter; Chrysogonum simul atque attigi, statim homo se erexit; г) предузети што, бавити се чим: literas Graecas; poëticam; forum; д) attingere aliquem necessitudine, доћи у ближи одношај с ким. + + +Atīnĭus (ā), (и Attinius) ĭi, m. име римскога племена (C. Atinius Labeo); adj. Atinius. + + +Attĭs, ĭdis или Attīn, īnis, m. Ἄττις или Ἄττιν), Атид или Атин, неки пастир Фригије, кога је Кибела поставила за свог свештеника под условом да води целомудрен живот; а кад је против тога скривио, побеснео је. + + +Attĭus (Accĭus), ĭi, m. име римскога племена 1) A. Naevius, аугур под владом Тарквинија Приска. 2) Attius, римски трагичар из преткласичног доба. 3) T. A. Labienus, легат Цезаров у Галији, доцније прешав на Помпејеву страну, погинуо је код Мунде. 4) P. A. Varus, претор у Африци, присталица Помпејев, погинуо у бици код Мунде. Отуда adj. Attĭānus. + + +attollo (ad-t.), —, —, 3. 1) уздизати, уздићи, подигнути: manus ad coelum; oculos; brachia; caput; attollere jacentem; отуда о зградама = подићи, саградити: turrim; arcem. 2) trop. уздићи, подићи, узвисити, увеличати: animos; rem publicam, величати, славити; attollere cuncta in majus, говором увеличати; orator attollitur sitpra modum sermonis, говорник диже свој глас више него што бива у обичном говору. + + +attondĕo (ad-t.), tondi, tonsum, 3. 1) острићи, подстрићи, обријати, огристи, обрезати: vitem; capellae attondent tenera virgulta, обрсте. 2) trop. а) умалити, понизити: laudem alicujus attondere; б) оглобити, преварити кога; в) избити кога. + + +attŏnĭtus, adj. (part. од attono); упр. громом дирнут; само trop. 1) забуњен, онесвеснуо, у несвестици: re aliquā; terrore; miraculo; nocturno pavore; novitate; subito rei miraculo. 2) надахнут, одушевљен, усхићен, занесен: attonitae Baccho matres. + + +attŏno (ad-t.), tŏnŭi, tŏnĭtum, 1. упр. громом дирнути, само *trop. забунити: aliquem; quis furor vestras attonuit mentes? + + +attorquĕo (ad-t.), —, —, 2. узмахнути чим: jaculum. + + +attrăho (ad-tr.), traxi, tractum, 3. 1) привући, привлачити, довући, навући: magnes lapis, qui ferrum ad se alliciat et attrahat. 2) натезати, затегнути, напињати: lora; arcum. 3) дозвати, призвати кога: Sicilia me ad hoc negotium provincia attraxit; aliquem Romam. + + +attrectātus, ūs, m. (attrecto), пипање: attrectatu et quassu saevum amplificatis dolorem. + + +attrecto, 1. (ad и tracto), 1) пипати, опипати: rem aliquam; blanditia popularis aspicitur, non attrectatur, гледа се, али се не узима у руку. 2) себи што присвојити (без права на то): regias gazas; summum imperium. 3) бавити се чим, пачати се у што: indecorum, attrectare quae non obtineret, Tac, да је непристојно мешати се у оно што ко није добио. + + +attrĕpĭdo (ad-tr.), 1. доцупкати, хитно доћи. + + +attrĭbŭo (ad-tr.), bŭi, būtum, 3. 1) дати, одредити: alicui aliquid; servis equos; attribuere cohortibus locum ad hibernandum, одредити им место за зимниште. 2) дати ком што да изврши: attribuit nos trucidandos Cethego; alicui curam alicujus rei. 3) ставити што под чију заповест: video, cui Apulia sit attributa; alicui legiones; praefectis equites. 4) додати кога ком као помоћника: aliquem alicui; Titum Labienum in Sequanos proficisci jubet, huic M. Sempronium Rutilum attribuit. 5) потчинити кога коме: Suessiones Remis; insulas Rhodiis. 6) term. t. новце ком дати, исплатити: pecuniam; aliquid ex aerario. Отуда attribuere aliquem = одредити некога који ће новац исплатити. 7) наметнути намет, ударити порез на што: his rebus omnibus terni (asses) in milia aeris attribuerentur, на ове ствари да се удари порез по три аса на хиљаду. 8) дати, пружити: ne aut irato facultas ad dicendum data aut cupido auctoritas attributa esse videatur, да не би изгледало, нити да је љутитом дата прилика да говори, нити да је лакомом дата власт. 9) senae horae operi attributae sunt, обраћају се на посао. 10) attribuere legi orationem, навести закон сам да говори. 11) приписивати што коме или чему: bonos exitus attribuimus diis immortalibus. + + +attrĭbūtĭo, ōnis, f. (attribuo), 1) term. t. исплата новца упутницом на кога другог, асигнација. 2) у граматици предикат или атрибут. + + +attrītus, adj. (part. од attero), утрт, утрвен: mentum attritius; †trop. о говорнику млитав, слаб: Calvus exsanguis et attritus. + + +Attus Navius в. Attius. + + +Atўs (Attys), ўos, m. (Ἄτυς, Ἄττυς), Атије, 1) син Херкулов и Омфалин, праотац лидијских краљева. 2) в. Attis. + + +au или hau, interj. о, ох, јао! + + +hau (или au), 1) interj. за израз туге и бола, о, ох, јао! 2) в. haud. + + +auceps, aucŭpis, m. (avis и capio), 1) који птице лови, птичар, тичар: fistula dulce canit volucrem dum decipit auceps, Ov. — 2) trop. који за чим лети: peritissimus auceps voluptatum, врло вешт у изналажењу свију телесних уживања; auceps syllabarum, о правнику који се хвата само за речи закона; ne quis auceps sermoni nostro sit, да ко не прислушкује (не лови речи наше). + + +auctārĭum, ĭi, n. (augeo), додатак, дометак. + + +auctĭo, ōnis, f. (augeo), упр. множење, 1) продавање јавном лицитацијом (ко да више): proscribere auctionem, расписати лицитацију; auctionem facere, држати; — 2) ствари које се лицитују: vendere auctionem. + + +auctĭōnārĭus, adj. (auctio), што се односи на лицитацију, лицитациони: tabulae, списак ствари које се лицитују. + + +auctĭōnor, 1. depon. (auctio), држати лицитацију: ait se auctionatum esse in Gallia. + + +auctĭto, 1. (frequent. од augeo), често множити, јако множити: qui pecunias fenore auctitabant, каматом. + + +aucto, 1. (frequent. од augeo), јако множити: aliquid; trop. auctare aliquem spe, некоме давати сјајне наде. + + +auctor, ōris, comm. (augeo), упр. који множи, 1) оснивач, творац, виновник: templi; *mortis; †necis; *vulneris, који рани; *teli, који је копље бацио; *gentis, праотац; *mihi Tantalus auctor, отац ми је; operis, писац дела. 2) саветник, подбадач, коловођа: auctor sum pacis, саветујем нпр; defectionis auctor, подбадач на одметање; vehementer tibi auctor sum, ut или ne etc., саветујем ти да итд.; idne estis auctores mihi, то ли ми саветујете; me, (te, illo) auctore, на мој (твој, његов) савет; auctoribus qui aderant, на савет присутних. Отуда а) auctor legis, онај који поднесе законски предлог (a suasor legis, који тај предлог свим својим угледом потпомаже): multarum legum aut auctor aut dissuasor. Уопште auctor каже се за свакога који што заступа и настоји да се учини: hujus deditionis ipse Postumius suasor et auctor fuit; б) о сенату кад што потврди, каже се auctor legis, a и judiciorum: patres auctores fiunt, Liv., сенатори одобре и потврде одлуку пука; auctor consilii publici, казивало се о сенатору, чији је глас у сенату у којој ствари одлучио. 3) јамац, заступник: auctor levis, непоуздан; gravis, поуздан; fama nuntiabat te esse in Syria, auctor erat nemo; auctores sumus tutum illum fore, јамчимо да ће бити безбедан; — auctorem esse с acc. c. inf. приповедати и за приповедано јамчити: sunt qui male pugnatum ab his consulibus in Algido auctores sint; *auctor aquae pluviae graculus, навестилац кише; — у науци и вештинама узор, углед, учитељ, мајстор: auctor dicendi gravissimus, optimus, locuples; Cato omnium virtutum auctor; versari in philosophia illo auctore, учити филозофију под његовим руководством. 4) судски term. t. заступник, бранилац, заштитник, сведок, старатељ: majores nostri nullam ne privatam quidem rem agere feminas sine auctore voluerunt; nuptiarum auctores, сведоци и јамци код уговора женидбених. + + +auctōrāmentum, i, n. (auctoro), оно за што се ко обвезао да ће што за то учинити (н. пр. као војник, гладијатор итд.), плата, најмовина. + + +auctōrĭtās, ātis, f. (auctor), 1) савет, наговор, препорука: his rebus adducti et auctoritate Orgetorigis permoti, наговором Оргеториговим; Peducaei auctoritas multum apud me valet, препорука. 2) углед, узор, пример, по ком се ваља управљати (сп. exemplum): auctoritas majorum; alicujus auctoritatem sequi или auctoritati parēre; auctoritates contemnere. 3) јамство: si ea praedia dividentur, quae ipse Caesar vendidit, quae tandem in ejus venditionibus esse potest auctoritas? 4) право својине: adversus hostem aeterna auctoritas esto, према туђинцу право својине да буде вечито (туђинац да не може никад постати власник које ствари на основу застарелости). 5) вероватност, важност, поузданост: auctoritas est in eo testimonio, она сведоџба заслужује да јој се верује (поуздана је); auctoritas somniorum, важност. 6) мњење, воља, изјава, одлука: consilium et auctoritas eorum qui scripserunt; auctoritas populi Romani; — особито auctoritas senatus = гласањем изражена воља сената, сенатска одлука (која ако не добије пристанак пучких трибуна, сматра се као мњење, изјава сената, а с овим пристанком постаје прави закључак, senatus consultum): sine auctoritate senatus foedus facere; si quis intercedat senatus consulto, contentus ero auctoritate, ако се ко успротиви закључку, задовољићу се и изјавом сената. 7) власт, налог, овлашћење, заповест: auctoritas legum dandarum; persequi alicujus auctoritatem, учинити по чијој заповести. 8) углед, достојанство: quorum auctoritas apud plebem multum valet; magnae auctoritatis esse; eā esse auctoritate; habere auctoritatem apud aliquem; auctoritate valere; auctoritate multum apud aliquem posse; aliquem magnae auctoritatis habere, држати кога за врло угледна. 9) о стварима знатност, вредност, важност, утицај: auctoritas urbis, legum, vetustatis; loci, место што улива страхопоштовање. + + +auctōro, 1. (auctor), за новце кога на што обвезати, особито о гладијатору: auctorare se или pass. auctorari, најмити се; — part. auctoratus, најмљен, плаћен, купљен. Отуда = †прибавити: alicui victoriam; sibi mortem, навући на себе смрт. + + +auctumnālis, adj. (auctumnus), јесенски, јесењи. + + +auctumnus, i, m. (augeo), јесен: *pomifer; trop. лето, година: septem auctumni. + + +auctus1, adj. с comp. (part. од augeo), умножен, увећан: auctior majestas, веће достојанство; socii honore auctiores, савезници већим почастима одликовани. + + +auctus2, ūs, m. (augeo), множење, увећавање, растење: corporis; arboris; Tiberis immenso auctu refusus urbis loca implevit, Tac, Тибар је јако нарастао и изливом потопио нека места у вароши. + + +aucŭpĭum, ĭi, n. (auceps), 1) лов на птице, птичарство: aucupium atque venatio. 2) trop. јака жудња за чим; aucupia verborum, цепидлачење у речима; facere aucupium auribus, прислушкивати; hoc novum est aucupium, то је нов начин новце тећи. + + +aucŭpor, depon, 1. (auceps), 1) упр. ловити птице. 2) trop. ловити што, вребати што, грамзити за чим: occasionem; favorem populi. + + +audācĭa, ae, f. (audax), смелост, одважност, а) у добру смислу срчаност, слобода, храброст: duabus his artibus, audacia in bello, ubi pax evenerat, aequitate seque remque publicam curabant, Sall.; *si verbis audacia detur, ако је слободно овако се изразити; б) у злу смислу дрскост: temeritas et audacia; — у plur. audaciae, дрска дела: hanc formam vitae celebrem fecerunt miseriae temporum et audaciae hominum. + + +audacter (скраћено од предкл. audācĭter), adv. с comp. и sup. (audax): смело, слободно, срчано, одважно, храбро, дрско. + + +audax, ācis, adj. с comp. и sup. (audeo), смео, слободан, срчан, одважан, храбар, дрзак (чешће у злу смислу): audax ad id facinus; *audax omnia perpeti, Hor.; *audax viribus. ко се ослања на своју јачину. О стварима и апстрактним појмовима: audax consilium, spes. + + +audens, tis, adj. с comp. (part. од audeo), смео, одважан, обично у добру смислу: *audentes fortuna juvat, Virg.; *tu ne cede malis, sed contra audentior ito, Virg. + + +†audenter, adv. с comp. (audens), смело, срчано, одважно, дрско. + + +audentĭa, ae, f. (audens), смелост, срчаност, одважност (само у добру смислу). + + +audĕo, ausus sum, —, 2. (стар. perf. conj. ausim), смети, усудити се, осмелити се, дрзнути се: audeo dicere; nihil audere contra aliquem; res est audenda; ausis ad Caesarem codicillis, усудивши се Цезару писати; si audes, ако ти је воља. + + +audĭens, tis, comm. (part. од audio), слушалац, слушалица: animos audientium movere. + + +audĭentĭa, ae, f. (audio), пажња, слушање: facere audientiam sibi или orationi, прибавити пажњу свом говору. + + +audĭo, 4. (αὖς = οὖς и auris), 1) чути, дочути: audire strepitum; a. aliquid ex, ab, de aliquo, од кога; audio, eum mortuum esse; audimus, кажу нам; nemo eum querentem audivit, нико га није чуо да се тужи; saepe ex eo audivi quum diceret, често сам га чуо да говори; a. aliquid de aliquo, о ком; *nulla tuarum audita mihi neque visa sororum, Virg., нити сам је чуо нити видео; subst. audītum, i, n. чувење, глас: ipse audito venisse missu Agrippinae nuntium Agerinum, Tac., чувши да је дошао послани од Агрипине гласник; audire aliquid iu aliquem, чути нешто против кога; volo tamen audire, quid sit; audi, чуј, пази!; audin' audisne, чујеш? (кад ко хоће кога на што да натера). — 2) слушати: aliquem; aliquid. Напосе: а) учити код кога, слушати чија предавања: anuum jam audis Cratippum; — б) о суцу саслушати, преслушати кога: servum cras audiam; — в) услишити: audivere dii meas preces; audire aliquem, услишити чију молбу. — 3) одобрити, признати: aliquem; aliquid. Апсолутно audio = допуштам, слажем се; non audio, не допуштам. — 4) послушати, послушан бити: aliquem; *currus non audit habenas. Отуда adj. audiens, послушан: dicto audientem esse alicui, слушати кога. — 5) intrans. важити, држан бити за што: bene, male audire, имати добро, рђаво име код људи; *si curas esse quod audis, ако желиш и да будеш за што те држе; rex audio, зову ме краљем. + + +audītĭo, ōnis, f. (audio), слушање: fabellarum; — глас, говоркање: fictae auditiones. + + +audītor, ōris, m. (audio), слушалац; ученик. + + +†audītōrĭum, ĭi, n. (audio), слушалиште, школа; — скуп слушалаца. + + +audītum, i, n. в. audio 1). + + +audītus, ūs, m. (audio), 1) чуло слуха. 2) слушање: accipi plurium auditu, слушан бити од многих. 3) чувење, глас: a. prior animos occupaverat. + + +aufĕro, abstŭli, ablātum, auferre, 3. (abs и fero), 1) односити, однети: e convivio tanquam e proelio domum auferri; a. se, отићи: aufer te hinc, вуци се одавде. Напосе а) *о таласима, ветровима: auferet unda rates; in silvam pennis ablata refugit. б) trop. од намере одвратити, занети: ne te auferant aliorum consilia. в) trop. уграбити, уништити: mors Achillem abstulit; Ardeam barbarus ignis. — 2) отети, одузети (сп. eripio): a. pecuniam de aerario; a. alicui spem, somnum; a. alicui fugam, не дати ком да бежи; a. alicui caput, одсећи главу; aufer, окани се; aufer nugas, прођи се шале. — 3) добити, понети: responsum ab aliquo; nunquam id inultum auferet, неће му то проћи без освете. Отуда auferre aliquid ex re aliqua = увидети. + + +Aufĭdēna, ae, f. варош у Самнији. + + +Aufĭdĭus, ĭi, m. Ауфидије, име римског племена, из ког су познатији: 1) Cn. A., претор 108 пр. Хр., у старости слеп. 2) M. A. Lucro, трибун 61 пр. Хр, сведок против Флака, кога брањаше Цицерон. 3) Auf. Bassus, историк за владе Августове. Отуда Aufĭdĭānus, adj. Ауфидијев. + + +Aufĭdus, i, m. Ауфид, река у Апулији, сад Офанто. + + +aufŭgĭo (ab-f.), fūgi, —, 3. одбећи, побећи: aliquantum spatii ex eo loco, ubi pugnatum est, aufugerat, Liv.; *aspectum patris. + + +Augē, ĕs, f. (Αὔγη), Ауга, кћи Алејева, од Херкула роди Телефа. + + +Augīās и Augēās, ae, m. (Αὐγείας), краљ у Елиди, чију је шталу, у којој беху 3000 говеда 30 година, Херкул за један дан почистио. + + +augĕo, auxi, auctum, 2. (αὔξω), 1) умножити, увећати, повисити: a. possessiones; dolorem alicui; animum alicujus, храбрити; — особито говором величати, уздизати: a. rem laudando; metus auget omnia in majus, страх све претерује. — 2) a. aliquem aliqua re, снабдети кога чим, потпомоћи, унапредити: aliquem divitiis, benevolentia, honore; pass. augeri filio, добити сина: augere aliquem, унапредити кога; augere se, бринути се сам за се. + + +augesco, —, —, 3. (inchoat. од augeo), множити се, расти: augescunt semina; augescit aegritudo; augescente flumine, Tac. + + +Augīās и Augēās, ae, m. (Αὐγείας), краљ у Елиди, чију је шталу, у којој беху 3000 говеда 30 година, Херкул за један дан почистио. + + +†augmen, ĭnis, n. и augmentum, i, n. (augeo), множење, прираштај. + + +augur, ŭris, m. (avis), 1) аугур, свештеник у Риму који је пазио на летење, зобање и вику неких птица и отуда прорицао шта ће се збити (сп. auspex). — 2) comm. уопште пророк, предсказивач: augur Apollo; annosa cornix augur aquae, матора врана што предсказује кишу. + + +augŭrālis, adj. (augur), аугурски: libri; insignia auguralia; — subst. augŭrāle, is, n. место у стану, десно од шатора војводиног где су држане ауспиције. + + +augŭrātĭo, ōnis, f. (auguror), прорицање. + + +augŭrātō в. auguro. + + +augŭrātus, ūs, m. (augur), аугурство, аугурска служба. + + +augŭrĭum, ĭi, n. 1) мотрење на знаке и њихово тумачење: a. agere, capere. 2) знак, знамење: a. accipere, примити знамење као повољно. 3) уопште свако прорицање: a. rerum futurarum. Отуда а) слутња, предсказивање: inhaeret in mentibus quasi a. saeculorum futurorum; б) дар пророчки: Apollo ei dedit augurium. + + +augŭrĭus, adj. (augur) = auguralis, аугурски: jus. + + +augŭro, 1. 1) мотрити на птице ради прорицања: sacerdotes salutem populi auguranto. 2) после мотрења знакова посветити: rem, locum; abl. abs. augŭrātō, после свршеног обреда аугурије: Romulus augurato regnum adeptus est. 3) = auguror: *si quid veri mens augurat, Virg., ако слути. + + +augŭror, depon. 1. 1) intrans. вршити службу аугурску. 2) trans. прорицати: Calchas ex passerum numero belli Trojani annos auguratus est.; alicui mortem a.; — слутити: *hāc (voluntate) ego contentos auguror esse deos, Ovid.; recte auguraris de me, Cic. + + +Augusta, ae, f. (Augustus), 1) за време царства назив царице (али и цареве матере, сестре, кћери), као у нас “царско величанство, височанство.” — 2) име више градова: A. Taurinorum, сад Турин; A. Vindelicorum, сад Аугзбург. + + +Augustālis, e, adj. (Augustus), Августов: ludi Augustales, игре у славу Августову; sodales или sacerdotes Augustales, збор свештенички од 25 чланова, установљен Тиберијем у част Августову. + + +Augustāni, или Augustĭāni, ōrum, m. (Augustus), августовци, чета коју је Нерон из витешког сталежа саставио, Tac. ann. 14, 15. + + +augustē, adv. с comp. (augustus), са страхопоштовањем. + + +Augustāni, или Augustĭāni, ōrum, m. (Augustus), августовци, чета коју је Нерон из витешког сталежа саставио, Tac. ann. 14, 15. + + +Augustŏdūnum, i, n. Августодун, варош у Галији, сад Autun. + + +augustus1, adj. с. comp. и sup. (augeo или auguror), свет, освећен; уопште частан, узвишен, величанствен: locus; templum; forma viri amplior augustiorque humanā, Liv. + + +Augustus2, i, m. Август, назив Октавија (Октавијана) Цезара, откако је постао самовласник у Риму, као и свију царева после њега, свети, неповредљиви (σεβαστός), у нас „царско величанство“. Отуда Augustus, adj. Августов: domus Augusta; mensis Augustus (пређе Sextilis); calĕndae, nonae, idus Augustae, 1. 5. 13. дан августа. + + +aula, ae, f. (αὐλή), 1) двориште, авлија: a. pastoris, обор за стоку. 2) *= atrium: lectus genialis in aula est. 3) двор, палата: *invidenda aula; illă se jactet in aulā Aeolus; код пчела матичњак. Отуда а) владалачко достојанство: auctoritas aulae; б) дворани: divisa et discors aula erat tacitis in Drusum aut Germanicum studiis. Tac, дворани беху поцепани и несложни, нагињући кришом на Друзову или Германинову страну. — Стари генитив aulāï. + + +aulaeum, i, n, (αὐλαία), све што је лепо плетено или везено, као; покривач, завеса, застор, простирач, ћилим. Особито у позоришту: а. premitur, завеса пада доле (у почетку представе); a. tollitur, диже се горе (на крају представе; код нас бива противно). + + +Aulerci, ōrum, m. Аулерци, народ у северној Галији. + + +aulĭcus, adj. (aula), дворски; subst. aulĭci, ōrum, m. дворани. + + +Aulis, ĭdis, f. (Αὐλίς), Аулида, приморско место у Беотији, откуда су Грци пошли на Троју, и где је Ифигенија на жртву принесена. + + +auloedus, i, т. (αὐλῳδός), свирач у фрулу. + + +Aulōn, ōnis, m. брег близу Тарента, на гласу због вина. + + +Aulŭlārĭa, ae, f. (aulula, лончић), наслов једне Плаутове комедије. + + +Aulus, i, m. (aula), римско име, пише се скраћено A. + + +aura, ae, f. (αὔρα), 1) ваздух у тихом кретању, вејање, пирење, лахор, жамор: aură nocturnā uti (о бродовима кад плове); *nunc omnes terrent aurae, сваки ме жамор плаши; — *ветар, ветрић: rapida; aurae vela vocant. Отуда trop. a. honoris; a. spei; a. popularis или само aura = нестална наклоност светине; captor aurae popularis, који се отима за ту наклоност. — 2) ваздух уопште, зрак: ducere или carpere auram, дисати; vesci aurā, живети; assurgere in (ad) auras, дизати се увис; fugere auras, крити се; ferre aliquid sub auras, изнети што на видело; superas venire ad auras, доћи на горњи свет (из доњег). — 3) пара, воња: dulcis aura spiravit crinibus. — 4) сјај, блесак: a. auri. + + +aurārĭa, ae, f. (sc. fodina), рудокоп злата. + + +aurātus, adj. (aurum), златан позлаћен: vestis; tecta; milites, са златним или позлаћеним штитом. + + +Aurēlĭus, ĭi, m. Аурелије, име римскога племена, у ком је породица Cotta била најважнија: Cajus A. Cotta, конзул 75 пр. Хр., славан говорник, Цицерон га спомиње у делима de Oratore и de natura deorum. Отуда а) via Aurelia, од Рима на север, дуж западне италијске обале; б) lex Aurelia judiciaria и de ambitu. + + +aurĕŏlus, adj. (demin. од aureus), златан: anellus; malum; *pedes. + + +aurĕus, adj. (aurum), 1) златан, од злата: imber; corona; fibula; nummus или subst. aurĕus, i, m., златан новац у вредности = 25 сребрних денара или 100 сестерција. 2) позлаћен; sella; currus; vestis; templum. — 3) златне боје: sidus; caesaries; mala, гуња. — 4) trop. златан, леп, красан, диван: Venus; saecula; mediocritas. + + +aurĭcilla, ae, f. = auricula. + + +*aurĭcŏmus, adj. (aurum и coma), златокос. + + +aurĭcŭla, ae, f. (dem. од auris), мало уво, уванце; ушна шкољка: pervellere alicui auriculam, повући кога за уво. + + +*aurĭfer, ĕra, ĕrum, adj. (aurum и fero), златоносан: amnis; fluvius; — златородан: arbor; terra. + + +aurĭfex, ĭcis, m. (aurum и facio), златар, кујунџија. + + +aurīga, ae, m. (од застареле речи aurea [узда која се коњма на уши метала] и ago), возар, кочијаш, особито у играма у цирку; — крмар, корманош, на лађи; — звездано јато на северној страни (најсјајнија звезда у њему Капела). + + +†aurīgārĭus, ĭi, m. (auriga) = auriga, ко се на колима утркује у цирку. + + +†aurīgātĭo, ōnis, f. утркивање на колима. + + +*aurĭgĕna, ae, m. (aurum и gigno), од злата рођен, каже се о Персеју, чија је мати Данаја затруднела од Јупитера, који јој је дошао у облику златне кише. + + +*aurĭger, ĕra, ĕrum, adj. (aurum и gero), златоносан: taurus, златорог, с позлаћеним роговима. + + +†aurīgo, 1. (auriga), терати коње (у колима), кочијашити. + + +auris, is, f. 1) уво: aures erigere, arrigere, слушати, слухтити; alicui aurem adhibere (admovere, praebere, dare), саслушати кога; in aurem dicere alicui aliquid; admonere alqm ad aurem, тихо опоменути; aurem vellere alci, повући кога за уво = опоменути га; servire auribus alcjs или dare alqd auribus alcjs, говором коме угађати; dormire in utramque (или dextram) aurem = бити безбрижан. — 2) уво зналца, слух (уколико се њиме може судити о благозвучности говора): Atticorum aures teretes; aures acutae; offendere aures; *si quid tamen olim scripseris, in Meti descendat judicis aures, Hor. d. a. poet., ако што успишеш, нека сиђе у уво Метија судије (прочитај најпре Метију да чујеш његов суд). — 3) дашчица на ручици на плугу. + + +aurītŭlus, adj. (demin. од auritus), ко има подуге уши; само као subst. aurītŭlus, i, m. = магарац. + + +aurītus, adj. (auris), 1) ко има дуге уши: lepus; asinus. — 2) trop. ко пажљиво слуша: *auritas fidibus canoris ducere quercus, Hor. — 3) testis auritus, сведок који је што само чуо, а није видео. + + +aurora, ae, f. 1) зора: aurora clari praenuntia solis, primā aurorā или ad primam a., у први расвитак. — 2) богиња зоре (Ἠώς), кћи Хиперионова, жена Титонова, мати Мемнонова. — 3) *исток: Eurus ad auroram Nabathaeaque regna recessit. + + +aurum, i, n. 1) злато; prov. montes auri polliceri, обећавати златна брда. — 2) од злата начињене ствари, златно посуђе (особито чаше), ланци, прстење, а поглавито новци: quid non mortalia pectora cogis auri sacra fames? Virg.; non gemmis neque purpurā venale neque auro, Hor. — 3) златна боја, златан сјај: anguis cristis praesignis et auro, Ov. + + +Aurunci, ōrum, m. = Ausones. + + +auscultātĭo, ōnis, f. (ausculto), слушање; прислушкивање; послушност. + + +auscultātor, ōris, m. (ausculto), слушалац; прислушкивало; послушник. + + +ausculto, 1. (ausis = auris и *culto = κλύο), 1) пажљиво слушати (сп. audio): a. aliquem. — 2) прислушкивати: quid habeat sermonis, auscultabo. — 3) слушати што и веровати: crimina. — 4) послушан бити: alicui; mihi ausculta; auscultabitur, учиниће се. + + +Auser, ĕris, m. река у Хетрурији, сад Osari. + + +Ausētāni, ōrum, m. Аузетани, народ у североисточној Хиспанији. + + +ausim в. audeo. + + +Ausŏnēs, um, m. Аузони, староседеоци у средњој и доњој Италији. Отуда 1) Ausŏna, ae, f, варош аузонска близу Минтурне. 2) Ausŏnĭa, ae, f, земља аузонска, Италија. 3) Ausŏnĭdae, ārum, m. и Ausŏnĭi, ōrum, m. становници Аузоније, Италије. 4) *Ausŏnis, ĭdis, и Ausŏnĭus, adj. аузонски, италски или у пште римски. + + +auspex, ĭcis, comm. (avis и specio), 1) који прориче из летења, вике и зобања птица (старија реч, а доцнија је augur). — 2) вођа, заштитник; начелник: diis auspicibus, под божјом заштитом; Teucro auspice, под вођом Теукром. — 3) term. t. особа која је удешавала женидбе и склапала женидбене уговоре, проводаџија. + + +auspĭcātō, adv. (auspico), 1) = auspiciis observatis, по свршеном мотрењу знакова. 2) срећно, у добри час: dornum a. ingredi. + + +auspĭcātus, adj. с comp. и sup. (part. од auspico), 1) мотрењем знакова посвећен: locus; comitia. — 2) срећан, у добри час започет: omina; bellum male a. + + +auspĭcĭum, ĭi, n. (auspex), 1) мотрење знакова на птицама при летењу, певању и јелу (сп. augurium): in auspicio esse, суделовати као аугур. — 2) право ауспиције држати или приредити: omnes magistratus auspicium habento. — 3) врховно заповедништво: meis auspiciis, под мојом командом; уопште власт: regamus auspiciis paribus, једнаком влашћу. — 4) знамење, знак: optimum; felix; facere a., дати знак (о птицама). + + +auspĭco, 1. (auspex), држати ауспиције (мотрење знакова): a. rei alci, rei alcjs caussa или super re aliqua. + + +auspĭcor, depon. 1. (auspex), 1) = auspico. — 2) уопште почети: militiam; cantare. + + +auster, stri, m. 1) ветар југ: vehemens; *frustra per auctumnos nocentem corporibus metuemus austrum, Hor. — 2) југ, јужна страна: partes austri. + + +austērē, adv. (austerus), trop. озбиљно, строго. + + +austērĭtās, ātis, f. (austerus), †trop. суморност. + + +austērus, adj. (αὐστηρός), о укусу опор: vinum, gustus; о мирису оштар, љут; о боји загасит; — trop. озбиљан, строг (сп. severus и tetricus): mos, vir; *aa. poëmata, озбиљне песме; *labor a., мучан посао. + + +austrālis, adj. (anster), јужни; cingulus, ora, regio, жарки појас. + + +austrīnus, adj. (auster), јужни: aa. calores. + + +haustrum (или austrum), i, n. (haurio), справа за црпење. + + +*†ausum, i, n. (part. од audeo), предузетак, усуђај: ausi nullius capax natura, Tac. + + +aut, disjunct. conj., 1) или, да се њоме означи разлика између два појма (сп. vel, sive): vita a. mors. Напосе а) ако је оно што долази иза aut, јаче или веће, преводи се са = или боље рећи: non multum a. omnino nihil; б) ако је слабије или мање, преводи се са = или бар: nunquam a. raro; в) ако ли се са aut исказује нешто што ће морати доћи ако се не догоди оно што је у првој реченици казано, преводи се са = иначе, у противном случају: audendum est universis, a. omnia singulis patienda. — 2) удвојено aut — aut означује супротности где једна другу искључује, или — или: a. vivam a. moriar. — 3) (у одричним реченицама (са nec, neque, nemo итд.) може са првим појмом стајати одрицање, а са другим aut: nemo tribunos aut plebejos timebat; — или може одрицање доћи напред, а оба појма за њим са aut; nemo aut latuit aut fugit. + + +autem, advers. conj. (αὖτε) сп. at, sed, vero), а, али, но, пак: Gyges a nullo videbatur, ipse autem omnia videbat; nunc quod agitur, agamus: agitur autem, liberine vivamus, an mortem obeamus. Autem не може никад у реченици стајати на првом месту. + + +authepsa, ae, f. (αὐθέψης), самовар. + + +†autŏgrăphus, adj. (αὐτόγραφος), својеручно писан: epistola; literae. + + +Autŏlўcus, i, m. (Αὐτόλυκος), Аутолик, син Меркуријев, отац Антиклејин, дед Улисов, лукав разбојник. + + +†autŏmătum, i, n. (αὐτόματον), аутомат, справа што се сама креће. + + +Autŏmĕdōn, ontis, m. (Αὐτομέδων), Аутомедон, Ахилов кочијаш; meton. = вешт кочијаш. + + +Autŏnŏē, ēs, f. (Αὐτονόη), Аутоноја, кћи Кадмова, мати Актеонова: heros Autŏnŏēĭus = Actaeon. + + +autumnālis- в. auctumnalis-. + + +†*autŭmo, 1. (ajo), рећи, тврдити (велим); — мислити, мнити, држати. + + +auxĭlĭāris, e, adj. (auxilium), помоћни: carmen a., формула за врачање; *dea a., богиња помоћница; copiae aa., помоћне чете, такође, и subst. auxĭlĭārēs, ĭum; aa. stipendia, плата помоћних чета. + + +†auxĭlĭātor, ōris, m. (auxilior), помагач, помоћник. + + +auxĭlĭor, depon. 1. (auxilium), помагати, помоћи: alicui; neque mihi Micipsae patris beneficia neque vestra decreta auxiliantur, Sall.; — о лекарској помоћи: *morbo; *medicina nec formidatis auxiliatur aquis, Ov., не лечи ни водену болест. + + +auxĭlĭum, ĭi, n, (augeo), помоћ, потпора: a. alci ferre; petere ab alqo a.; esse alci auxilio (dat.); a Romanorum, elephantorum, помоћ која беше од Римљана и слонова; a alci ferre contra alqm; alci venire auxilio; — у plur. војнички term. t. помоћне чете, савезничка војска: magua equitum ac peditum auxilia. + + +Auxĭmum, i, n. (Αὔξιμον), Ауксим, варош у Пиценској, сад Osimo; отуда subst. Auxĭmātēs, um, m. Ауксимљани. + + +auxĭtis, стари облик м. auxeritis од augeo. + + +ăvārē, adv. с comp. и sup. (avarus), среброљубно, лакомо, с тврдоћом. + + +Avārĭcum (ă), i, n. Аварик, престоница Битурига (Bituriges) у Галији, сада Бурж (Bourges). + + +ăvārĭter, adv. = avare, Plaut. + + +ăvārĭtĭa, ae, f. лакомство, лакомост, безмерна жудња за чим: a. est injuriosa appetitio alienorum; — жудња за новцем, тврдоћа, среброљубље: a. pecuniae studium babet; omnes avaritiae, све врсте лакомства; †meton. a. gloriae, славољубље. + + +ăvārus, adj. с comp. и sup. (aveo), лаком на новце, скуп, тврд: homo avarus, avarissimus; a. pecuniae publicae; *venter, прождрљив; a. laudis; — *subst. ăvārus, i, m. тврдица: semper avarus eget. + + +āvĕho, xi, ctum, 3. одвести (одведем и одвезем): alqm e patria; equites in Aegyptum; — pass. avehi, одвести се, отићи, отпутовати: equo avehi, одјахати; creditis avectos (sc. navibus) hostes, Virg., мислите да су отпловили. + + +āvello, vulsi (velli), vulsum, 3. откинути, отчупати, одерати: poma ex arbore; *avulsum humeris caput; — trop. отргнути, силом раставити: a. alqm de complexu alcjs; a. alqm ab errore, извести кога из заблуде. + + +ăvēna, ae, f. зоб, овас: *steriles avenae; — зобна стабљика или сламка; — свирала, пастирска фрула: structis avenis cantare, свирати у фрулу састављену из више стабљика или тршчица. + + +Aventĭcum, i, n. Авентик, главна варош Хелветска, чије су развалине близу Муртенског језера. + + +Aventīnus (ă), i, m. (mons) или Aventīnum (ă), i, n. Авентин, један од седам брежуљака у Риму: — adj. *Aventīnus (ă), авентински: jugum; Diana A., јер јој на том брежуљку стајаше храм. + + +ăvĕo1 (haveo), 2. verb. defect. = здрав бити, добро се налазити; само долази у imper. ave, avēto, avēte, као поздрав а) при доласку: помоз' бог! добро дошао! б) при растанку: збогом! збогом пошао! в) као опроштај с мртвима: in perpetuum, frater, ave atque vale!; — у infin. avēre; Marcus avere jubet, поздравља те. + + +ăvĕo2 (haveo), —, —, 2. (αὔω, ἀέω), јако желети што, гинути за чим: avere te certo scio, quid hic agatur; quid in caelo fiat, scire avemus. + + +Avernus (ă), i, m. [ἄορνος), без птица] (потпуно lacus Averni или као adj. lacus Avernus), Авернско језеро у Кампанији недалеко од Куме, чија испарења беху тако јака да птице не могаху летети преко језера (отуда му је и име). По причи ту беше улазак у доњи свет. Отуда 1) Avernus, adj. а) авернски: lacus A.; loca Averna; б) подземни: Juno A. = Proserpina; loca Averna, подземни свет. 2) *Avernālis, adj. авернски: aquae; Nymphae. + + +āverro, verri, versum, 3. очистити, шчистити (метлом), омести; — trop. отети, пограбити, све покупити и однети: *nec satis est carā pisces averrere mensā, Hor. + + +āverrunco, 1. (averto?), term. t. у религијском говору (иначе застарела реч), какво зло отклонити, одвратити: iram deorum; prodigia; absol. dii averrucent, не дао бог! + + +āversābĭlis, e, adj. (aversor), гнусан: scelus aversabile, Lucr. + + +āversātĭo, ŏnis, f. (avertor), гнушање, одвратност: tacita a. et timida verecundia. + + +ăversĭo, ōnis, f. (averto), окретање, само у изразу ex aversione, одостраг: alqm ex a. jugulare. + + +āversor1, ōris, m. (averto), који што отуђује (краде): a. pecuniae publicae. + + +āversor2, depon. 1) окренути се на страну (због негодовања, презирања, стида итд.): haerere homo, aversari, rubere (sc. coepit), Cic. 2) trop. окренути се од кога или чега, одбити што, одрицати се, кратити се, не хтети: filium; preces; alqm ut parricidam; aversati sunt proelium facere. + + +†āversus, adj. (averto), 1) лицем окренут од чега; леђима окренут чему; остраг, с леђа, с наличја: vulnerare alqm aversum; aversum hostem videre, видети непријатеља да бежи; *traxerat aversos Cacus in antra boves, Ovid., волове је за реп одвукао у пећину; — subst. āversa, ōrum, n,: aa. urbis, стражњи део вароши. — 2) trop. ненаклоњен: deus a.; a. ab alqo, a. a vero; *†a. alci rei; a. voluntas, непријатељство; aa. amici, несложни. + + +āverto, ti, sum, 3., 1) одвраћати, одвратити, окренути, обрнути: a. flumen, одвратити; a. iter ab Arari, удаљите се од Арара; a. se ab itinere, ударити другим путем; a. hostem (in fugam), сузбити; a. oculos militum in se, пажњу војника на себе привући. — 2) trop. а) проневерити, украсти: hereditatem; pecuniam publicam; б) отуђити, отпадити, одметнути кога од чега: alcjs animum, mentem ab aliqua re; alqm ab incepto, a spe; alqm ab amicitia alcjs или ab alqo; alcjs animum a se; в) удаљити, уклонити: pestem ab alqo; bellum; periculum; quod deus avertat, не дао бог! — 3) intrans. a и pass. обрнути се: prora avertit; *dixit et avertens roseā cervice refulsit, Virg. + + +ăvĭa, ae, f. (avus), баба, мати очина или материна. + + +ăvĭārĭus, adj. (avis), птичији. rete; subst. ăvĭārĭus, ĭi, m. птичар; — ăvĭārĭum, ĭi, n. кавез, крлетка; место у шуми где се дивље птице баве. + + +ăvĭcŭla, ae, f. demin. од avis, птичица. + + +ăvĭdē, adv. с comp. и sup. (avidus), жељно, лакомо. + + +ăvĭdĭtās, ātis, f. (avidus), јака и страсна жеља, жудња за чим: cibi; pecuniae; gloriae; legendi. Напосе = avaritia, лакомство за новцем; прохтев к јелу. + + +ăvĭdus, adj. с comp. и sup. (aveo), јако жељан: divitiarum; belli gerendi; laudis; novarum rerum; *avidus cognoscere; avidae in direptiones manus, грабљиве. Напосе а) уопште жељан уживања, несит: libido; amor; oculi, б) = avarus, лаком: servorum manus subitis (abl.) avidae, Tac., робови наглим добитком посташе лакоме руке; *manus avidae heredis, Hor.; в) гладан, прождрљив: *mare; ignis. + + +ăvis, is, f. 1) птица (сп. ales и volucris): avis alba у пословици бела врана (велика реткост); *avis noctis, сова. — 2) meton. знамење, знак: avibus secundis, у добри час; avibus sinistris, у зао час. + + +ăvītus, adj. (avus), дедински, дедовски; прастар: bona paterna et avita; *nomen; †nobilitas; †ager. + + +āvĭus, adj. (a и via), 1) удаљен од пута, заходан, самотан, странпутичан: avia itinera, путеви са стране од друма; loca avia commeatibus, Liv., место далеко од довоза хране за војску; *subst. āvĭa, ōrum, n. пустиња, самотно место: a. nemorum, самотне шуме; per avia et devia, кроз пуста места. — 2) *trop. који је заишао с пута: homo; animus a. + + +āvŏcāmentum, i, n. (avoco), што од жалости одвраћа, забава, утеха. + + +āvŏcātĭo, ōnis, f. (avoco), одзивање од чега; уздржавање самог себе од чега: a cogitanda molestia; †avocationes, забаве, разгаљивања. + + +ăvŏco, 1. 1) одазвати кога од чега: partem exercitus ad bellum; pubem Albanam in arcem; senatum in prata Flaminia. — 2) кога од чега одвраћати: alqm a societate; a proeliis; a rebus gerendis. — 3) trop. разгалити, забавити: animum. + + +āvŏlo, 1. одлетети: sublime avolans aquila: trop. отхитати, брзо отићи: citatis equis avolant Romani, Liv.; avolat voluptas, одлети, брзо га нестане. + + +ăvuncŭlus, i, m. (demin. од avus), 1) ујак. Отуда avus magnus или major, стари ујак (бабин брат). 2) доцније тетак, материне сестре муж. + + +ăvus, i, m. (aveo), 1) дед. 2) = proavus, прадед. 3) *предак уопште. + + +Axĕnus, i, m. (ἄξενος), *негостољубан: Pontus Axenus, старије име за Pontus Euxinus; пише се и Axīnus (Ἄξεινος). + + +axĭcŭlus, i, m. demin. од axis (3), дашчица. + + +axilla, ar, f. demin. од ala пазуво. + + +axis, is, m. 1) оса, осовина у колима, отуда често код песника = кола: a. purpureus, a. ignifer, сунчана кола. 2) осовина света. Отуда *а) пол, особито северни пол; б) небо уопште: *nudo sub aetheris axe, под ведрим небом; в) *страна света: a. borēus, север; a. hespereus, запад. 3) даска (још неостругана; сп. tabula), у том значењу има и облик assis. + + +Axĭus, ĭi, m. (Ἄξιος), Аксије, река у Македонији, сад Вардар. + + +axōn, ŏnis, m. (ἄξων), линија на сунчанику. + + +Axŏna, ae, f. Аксона, река у северној Галији, сад Ена (Aisne). + + +axungĭa, ae, f. сало (за мазање кола); уопште маст. + + +āzȳmus, adj. (ἄζυμος), бесквасни, некисели: festum azymorum, пасха, ускрс. + + +babae, interj. (βαβαί), усклик чуђења, гле! нуто чуда! сто му мука! гле сијасета! шта беса! + + +Băbўlo, ōnis, m. (Babylon) (Com.), Вавилонац, Вавилоњанин = богат и раскошан човек. + + +Băbȳlōn, ōnis, f. (Βαβυλών), Вавилон, престоница Вавилоније на Еуфрату. Отуда 1) Băbўlōnĭa, ae, f., Вавилонија или Вавилонска, земља на доњем Еуфрату и Тигру. 2) Băbўlōnĭcus, Băbўlōnĭensis, или †*Băbўlōnĭus, adj. вавилонски: †Babylonii numeri, прорицање из звезда; — subst. Băbўlōnĭi, ōrum, m., Вавилонци, Вавилоњани; Băbўlōnĭa, ae, f. Вавилонка, Вавилоњанка. + + +bāca (или bacca), ae, f., 1) сваки мали округли плод, јагода, бобица, зрно, особито baca oleae или olivae или само baca маслинка. 2) *зрно бисера. 3) брабоњак: baca caprini stercoris. + + +bācātus, adj. (baca), бисерни, бисером искићен: monile. + + +bacca, ae, f. в. baca. + + +bāca (или bacca), ae, f., 1) сваки мали округли плод, јагода, бобица, зрно, особито baca oleae или olivae или само baca маслинка. 2) *зрно бисера. 3) брабоњак: baca caprini stercoris. + + +baccăr, ăris, n. и baccăris, is, f. (βάκκαρις), биљка са мирисавим кореном, од ког се уље правило, одољен, мацина трава (Valeriana celtica Linn., celtischer Baldrian). + + +baccātus в. bacatus. + + +Baccha, ae, f. (Βάκχη), свештеница бога Баха, жена или девојка, која је Бахову светковину вршила с одушевљењем, које је прелазило у беснило, баханткиња. + + +†bacchābundus, adj. (bacchor), занесен као баханткиње. + + +Bacchānal, ālis, n. (Bacchus), 1) место Баху посвећено. 2) обично у plur. Bacchānālĭa, ĭum или ōrum, Бахова светковина. + + +†Bacchānālis, adj. (Bachus), Бахов, баханалски. + + +Bacchantes в. bacchor. + + +bacchātĭo, ōnis, f. светковање Бахове светковине; — уопште бучење, пировање и бекријање: sileatur de nocturnis ejus bacchationibus ac vigiliis, Cic. II. Verr. 12. + + +*Bacchēĭus, adj. (Βακχεῖος), Бахов, баховски: dona B., вино. + + +*Bacchēus = Baccheius. + + +*Bacchĭădae, ārum, m. (Βακχιάδαι), потомци Бахидови, Бахидићи. Хераклов потомак Бахид (Bacchis) био је праотац ове владалачке породице у Коринту, коју је Кипсело 657 пр. Хр. с владе збацио. + + +*Bacchĭcus, adj. (Βακχικός), баховски. + + +*Bacchis, ĭdis, f. = (Βακχίς). + + +*Bacchĭus = Baccheius. + + +Bacchĭus1, adj. (Bacchus), Бахов, баховски: sacra, служба. + + +Bacchīus2, adj. (Bacchus), баховски: B. pes, стопа из једног кратког и два дугачка слога, U — —, н. пр. sălūtī. + + +bacchor, dep. 1) Баха светковати; отуда *†Bacchantes = Bacchae. 2) meton. као баханткиње тумарати, беснети, бучати, занесен бити (усхићењем, гневом итд.): b. in caede; quanta in voluptate bacchaberis; *b. per urbem, јурити с помамном виком по вароши; ventus bacchatur, хуји ветар; особито о сувише страсном говорнику furere apud sanos et quasi inter sobrios bacchari vinolentus videtur. + + +Bacchus, i, m. (Βάκχος = Ἴακχος, сродно са ἰάχω, подвикивати, ијукати), 1) Бах, упр. бог пролећа, чији су долазак виком и буком светковали, син Зеусов и Семелин, често се зове и Dionysus, а отуда = бог вина. 2) *trop. винова лоза, вино. + + +*†baccĭfer, ĕra, ĕrum (bacca и fero), што носи бобицу, особито се каже за маслинку. + + +Băcēnis, is, f. шумски предео у Германији, западни део данашње тириншке шуме (Thüringerwald). + + +băcillum, i, n. (demin. од baculum), паличица, штапић: sed bacillum propter me, quo abigam, ponitote, Cic. Tusc. I. 43. + + +Bactra, ōrum, n. (Βάκτρα), Бактра, престоница у Бактрији, сад Балк. Отуда 1) Bactrĭānus, adj. бактрански; regio, бактранска земља; subst. Bactrĭāni, ōrum, m. Бактрани; Bactrĭānus, i, m. Бактранин. 2) Bactrĭus, adj. бактрански. 3) Bactrus, i, m. Бактар, река код Бактре, сад Балк. + + +băcŭlum, i, n. (и băcŭlus, i, m.) штап, батина, палица (сп. scipio и fustis): pastor baculo innixus; summa papaverum capita baculo decutere; *inniti baculo, поштапати се. + + +bădisso, 1. (βαίζω), корачати, ићи, ходити. + + +Baduhennae lucus, (Tac), шума у земљи фриској (у Фризији). + + +Baebĭns, ĭi, m. Бебије, име римског племена; C. B. Sulca, пучки трибун 111 пр. Хр., подмићен од Југурте, Sall. + + +Baecŭla, ae, f. варош. у Хиспанији, данас Бајлен. + + +Baetis, is, m. (Βαῖτις), река у јужној Хиспанији, данас Гуадалкивир. Отуда Baetĭcus, adj. бетски: provincia B.; — subst. Baetĭca, ae, f. Бетска, данашња Андалузија и део Гранаде; subst. Baetĭci, ōrum, m. Бећани. + + +†Bagaudae, ārum, m. Багауде, сељаци у Галији, који су се за владе Диоклетијанове побунили. + + +Bagrăda, ae, m. Баграда, река у области картагинској. + + +Bājae, ārum, f. Баја, варош у приморју кампанском, чувена са својих топлица, које су богати Римљани походили; и *Bajae aquae; meton. свака бања, топлица. Отуда Bājānus, adj. бајски, бајански. + + +bājŭlo, 1. носити терет (сп. fero, porto): sarcinas; — abs. non didici bajulare. + + +bājŭlus, i, m. (bajulo), носач, (турски амалин). + + +bălaena, ae, f. (φάλαινα), кит. + + +*bălănus, i f. (βάλανος), 1) жир. 2) крупан кестен. 3) нека морска шкољка. 4) бехенов орах (Behennuss), од кога се правило безмирисно уље, али које је примало у се друге мирисе. + + +bălātro, ōnis, m. лакрдијаш, Hor. + + +bālātus, ūs, m. (balo), блејање оваца, Virg. Ov. + + +balbus, adj. (balo), мутав, тепав (сп. blaesus): homo; os pueri; quum (Demosthenes) ita balbus esset, ut ejus ipsius artis, cui studeret, primam literam (R, прво слово у речи Rhetorice) non posset dicere. perfecit meditando, ut nemo planius esse locutus putaretur, Cic. — Balbus надимак племена Attii, Cornelii и др. + + +balbūtĭo, 4. (balbus), муцати, тепати; класично само trop. нејасно, неразговетно говорити: de alqa re; desinant halbutire, aperteque et clara voce audeant dicere, Cic. + + +Bălĕāris, adj. балеарски, а) insulae B., острва балеарска у Средоземном мору (Маљорка и Менорка); б) што припада балеарским острвима: funditor Balearis, праћкаш с балеарских острва; subst. Bălĕārēs, ĭum, m. Балеарци. Отуда Bălĕārĭcus, adj. балеарски и Balearicus придев Квинта Цецилија Метела, као освајача балеарских острва 123 пр. Хр. + + +bălĭnĕae в. balneae. + + +bălĭnĕum в. balneum. + + +Ballĭo, ōnis, m. Балион, име подводника у Плаутовој комедији Псеудолу, отуда = рђа, нитков. + + +ballista (bālista), ae, f. (βάλλω) 1) балиста, справа убојна за бацање великог камења итд. (catapulta је бацала стреле). 2) оно што се балистом бацало, хитац, метак. + + +ballistārĭum, ĭi, n. = ballista. + + +balnĕae (ређе bălĭnĕae), ārum, f. (ређе balnĕa, ōrum, n.), бања, топлица, купалиште. + + +Senĭae balnĕae, ārum, f. неко купалиште у Риму. + + +*balnĕārĭus, adj. (balneum), купалишни: fur, који се бави близу бање; subst. balnĕārĭa, ōrum, n. собе за купање. + + +balnĕātor, ōris, m. (balneum), купељник, надзорник купалишта. + + +balnĕŏlae, ārum, f. (dem. од balneae), мала собица за купање. + + +balnĕum, i, n. (скраћено од balineum, βαλανεῖον), купалиште; када за купање: balneo inferri; b. praefervidum. + + +bālo, 1. (βλήχω), блејати, мечати. + + +balsămum, i, n. (βάλςαμον), 1) балсам. 2) балсамово дрво (Amyris opobalsamum Linn.). + + +baltĕus, i, m. и baltĕum, i, n. ивица, руб; отуда појас, пас (наиме онај о ком виси мач), и женски појас. + + +Bambălĭo, ōnis, m. (од βαμβάλειν), мутавац, тепавац, придевак Марка Фулвија, оца чувене Фулвије, жене Антонијеве. + + +Bandŭsĭa, ae, f., извор на Хоратијевом добарцу у Сабинској. + + +Bantĭa, ae, f. Бантија, варош у Апулији; отуда Bantīnus, adj. бантијски. + + +†baptistērĭum, ĭi, n. (βαπτιστήριον), басен за купање и пливање у купалиштима. + + +bărăthrum, i, n. (βάραθρον), ждрело, кланац, понор, амбиз: *barathro donare alqd, Hor., профућкати; у шали barathrum macelli, понор месарнице (каже се за врло прождрљива човека). + + +barba, ae, f. брада: barba promissa, дуга; barbam tondēre; barbam vellere alci, чупати кога за браду; *pascere barbam, пуштати браду, barbam mulcēre manu, гладити. + + +barbărē, adv. (barbarus), 1) не римски (кад говори Римљанин), не грчки (кад говори Грк), дакле = страначки, туђински: barbare vertere = latine (то каже Грк), Plaut. 2) = сурово, неуглађено: b. loqui. + + +barbărĭa, ae, f. *†barbărĭēs, ĭēi, f. (barbarus), 1) туђинство, све што није Грчка и Рим. 2) trop. суровост, необразованост, незнање. Код Цицерона је barbaria туђинство, а barbaries = необразованост. + + +barbărĭcus, adj. (βαρβαρικός), негрчки и неримски, дакле страначки, туђински. + + +barbărĭēs, ĭēi, f. в. barbaria. + + +barbărus, adj. с comp. (βάρβαρος), 1) туђински, с обзиром на Грке негрчки, Напосе = фригијски, лидијски, персијски и трачки; а с погледом на Римљане неримски и негрчки, Напосе = индијски и германски. 2) суров, необразован, пеотесан, дивљи: homines feri ac barbari. + + +barbātŭlus, adj. (demin. од barbatus), ко има малу браду, брадицу: barbatuli juvenes. + + +barbātus, adj. (barba), брадат: bene b., дугобрад; отуда код песника значи одрастао: equitare in arundine si quem delectet barbatum, Hor. — Значило је и Римљанина (у старије доба, док се још нису почели бријати): unus aliquis ex barbatis illis, Cic. Sest. 8. + + +*barbĭtos, i, (само у nom. acc. и voc.) m. и f. (βάρβιτος), справа музична са жицама, лира, лутња, цитара; trop. песма певана уз лиру. + + +barbŭla, ae, f. (demin. од barba), брадица. + + +barbus, i, m. мрен (риба). + + +Barca, ae, f. и Barcē, ēs, f. (Βάρκη), Барка, варош у Киренаици (у Африци). + + +Barcaei, ŏrum, m. (Βαρκαῖοι), Барчани, становници околине вароши Барке. + + +Barcās, ae, m. Барка, праотац породице картагинске, из које беху Хаздрубал, Хамилкар, Ханибал. Отуда Barcīnus, adj., Барчин; subst. Barcīni, ōrum, m. породица Барчина. + + +Barcē, ēs, f. в. Barca. + + +Barcĭno, ōnis, f. варош у североисточној Хиспанији, сад Барселона. + + +Bardaei, ōrum, m. (Vardaei), Бардеји, Бардејци, народ у Илирији. Отуда Bardăĭcus, adj. бардејски = илирски: calceus B., обућа сваљана од вуне, коју су центуриони носили, отуда у песника и = центурион. + + +bardus, adj. (βραδύς), глуп, тупоглав, недотупаван, луд, блесаст (сп. stupidus, orutus): stupidum esse Socratem dixit et bardum. + + +Bargūsĭi, ōrum, m. народ у североисточној Хиспанији. + + +Bargўlĭae, ārum, f. (Βαργύλια, τά), Баргилија, варош у Карији. Отуда 1) Bargўlētae, ārum, m., Баргиљани. 2) Bargўlĭētĭcus, adj. баргиљански. + + +bāris, ĭdis, m. (βᾶρις), мала мисирска лађа веслача, Prop. + + +barītus, ūs, m. (barditus), убојни усклик, убојна песма Германаца, Tac. + + +Bārĭum, ĭi, n. (Βάριον), Барија, варош у Апулији, данас Bari. + + +bārō, ōnis, m. (barbarus?) блесан, звекан, будала. + + +barrus, i, m. (индијска реч), слон. + + +bascauda, ae, f. (британска реч), умиваоница, велика чинија за испирање од метала (сребра итд.). + + +bāsĭātĭo, ōnis (basio), пољубац, љубљење, целивање. + + +băsĭlĭcē, adv. (basilicus), краљевски, сјајно, величанствено, Plaut. + + +băsĭlĭcus, adj. (βασιλικός), краљевски, сјајан. Отуда subst. а) băsĭlĭcus, i, m. (sc. jactus) = jactus Venereus, најсретнији хитац у коцкању, в. Venus; б) băsĭlĭca, ae, f. βασιλική sc. οἰκία или στοά, јавна велелепна зграда на тргу у Риму и другим варошима, са тремовима на стубове, за судске седнице и трговачке послове: b. Julia, Aemilia, Pauli. + + +*bāsĭo, 1. (в. basium), пољубити, љубити, целивати: aliquem; aliquam; multa basia basiare, Cat. + + +băsis, ĕos, f. (βάσις), подставка, подножје, основа: statuae; trianguli, основица. + + +*bāsĭum, ĭi, n. пољубац (заљубљених; сп. osculum, suavium). + + +Bassānĭa, ae, f. варош у Илирији. Отуда subst. Bassanītae, ārum, m., Басањани. + + +*Bassăreus (reus једносложно), ĕi, m. (Βασσαρεύς), Басареј, придевак Баху, јер су баханткиње каткад навлачиле лисичину, од βασσάρα, лисица. Отуда *Bassărĭcus, adj. басарски = баховски. + + +Bassus, i, m. Бас, име више римских породица (Aufidii, Caecilii и др.). + + +Bastarnae, ārum, m. Бастарни, народ германски у Галицији, Подолији, Украјини итд. + + +Bastŭli, ōrum, m. народ у јужној Хиспанији. + + +Bătāvi, ōrum, m. (Bătăvi код Лукана), келтски народ у Холандији на батавском острву, Batavorum insula, острво између Северног (немачког мора), реке Рајне, Мозе и Вала, Caes. Tac. + + +Băthyllus, i, m. (Βάθυλλος), Батил, 1) младић, кога љубљаше Анакреон, Hor. 2) неки Меценатов слободњак, који је са својим савремеником и такмацем Пиладом завео у Риму пантомимику, Tac. + + +*†bătillum, i, n. (доцније и bătillus, i, m.). 1) лопата, лопатица; ватраљ. 2) мангал; кадионица. + + +Battis, ĭdis, f. (Βαττίς), Батида, љубазница песника Филете, Ov. tr. 1, 6. + + +Battus, i, m. (Βάττος), Бат, 1) родом из острва Тере, оснивач вароши Кирене у Либији (Африци), Just. Отуда *Battĭădĕs, ae, m. (Βαττιάδης), потомак Батов = песник Калимах Кирењанин. 2) чобанин Нелејев, Ov. + + +Batŭlum, i, n. варош у Кампанији. + + +bătŭo, ŭi, —, 3. тући, ударати, куцати: os alci, Plaut.; — intrans. борити се: pugnatoriis armis; rudibus cum alqo. + + +Baucis, ĭdis, f. (Βαῦκις), Баукида, старица, жена старца Филемона у Фригији, Ov. + + +Bauli, ōrum, m. (Βαῦλοι), Баули, место у Кампанији, куда је Херкул склонио говеда украдена од Гериона (отуда име месту од βοῦς и αὐλή). + + +Băvĭus, ĭi, m., Бавије, лош песник, савременик Виргилијев. + + +bĕātē, adv. с comp. и sup. (beatus), блажено: vivere. + + +bĕātĭtās, ātis, f. (beatus), блаженство. + + +bĕātĭtūdo, ĭnis, f. (beatus), блаженство. + + +bĕātus, adj. с comp. и sup. (beo), 1) блажен, усрећен, срећан, који се у свему осећа срећан и задовољан (oppos. miser; сп. felix, fortunatus, faustus, prosper), а) о људима: qui existimabit posse se miserum esse, beatus non erit; illi beati quos nulli metus terrent; beatus ille, qui procul negotiis paterna rura bobus exercet suis, Hor.; *dici beatus ante obitum nemo supremaque funera debet; — subst. bĕātī = покојни, који су већ умрли: in beatorum insulis; б) о стварима: *nihil est ab omni parte beatum; mors beata; — subst. bĕātum, i, n. блаженство, срећа: in virtute sit ipsum etiam beatum. — 2) кога свет држи за срећна, богат, имућан: mulier beata ac nobilis; beatae gazae Arabum. + + +Bebrўces, cum, m. (Βέβρυκες), Бебрици, стари народ у Битинији. Отуда Bebrўcĭus, adj. бебрички. + + +beccus, i, m. (галска реч), петлов кљун (франц. le bec). + + +Bēdrĭăcum, i, n. Бедријак, варошица у северној Италији позната с битке у којој је цар Отон, борећи се против Вителија, погинуо. Tac. Отуда Bedrĭăcensis, adj. бедријачки, Tac. + + +Belgae, ārum, m. Белге, Белгијанци, народ који становаше у северној Галији. Отуда а) Belgĭcus, adj. белгијски; б) Belgĭum, i, n. Белгија, део белгијске Галије где становаху Беловаци, Атребати и Амбијани (сад Beauvais, Arras и Amiens), Caes. + + +†bellārĭa, ōrum, n. (bellus), заслада, слаткиши (воће, ораси, посластице, слатка вина итд.). + + +bellātor, ōris, m. (bello), ратник, бојник (који је срчан и снажан; сп. miles): b. deus, бог рата; b. equus, коњ витез. + + +†bellātōrĭus, adj. (bellator), ратни: stilus b., полемичан стил. + + +bellātrix, īcis, f. (bellator), ратница, јунакиња: *diva b. = Minerva; *Roma; iracundia. + + +bellātŭlus, adj. (demin. од bellus), лепушкаст. + + +bellē, adv. са sup. (bellus) красно, лепо, добро, уљудно: scribere; b. navigare, пријатно; b. negare, уљудно; b. alqd ferre, мирно; — као одобрење belle! лепо, прекрасно!; — b. esse, b. habere или b. se habere, добро се находити. + + +Bellĕrŏphōn, ontis, m. или Bellerŏphontēs, ae, m. (Βελλεροφῶν или Βελλεροφόντης), Белерофонат, син Глаука, краља коринтскога, убио је чудовиште Химеру, а после је полудео: eques ipso melior Bellerophonte, Hor. Отуда Bellĕrŏphontēus, adj. белерофонтски: equus = Pegasus, Prop. + + +bellĭcōsus, adj. с comp. и sup. (bellicus), ратоборан, жељан боја, храбар: homines; gentes; annus bellicosior, година богатија у бојевима (oppos. imbellis annus). + + +bellĭcus, adj. (bellum), 1) ратни, војни: b. res, војништво; gloria b., ратна слава. Отуда subst. bellĭcum, i, n. (sc. signum), бојни знак, тј. трубом дани знак да се иде у бој: canere b., трубити на бој (битку). 2) = bellicosus: b. deus = Romulus; b. dea = Pallas. + + +*bellĭger, ĕra, ĕrum, adj (bellum и gero) убојни, ратоборни: bb. gentes; b. ensis; b. manus. + + +bellĭgĕro, 1. (bellum и gero). војевати, ратовати: cum alqo; adversus alqm; in belligerando, у војевању. + + +*bellĭpŏtens, ntis, adj. силан у рату: subst. *Bellipotens = Mars. + + +bello, 1. (bellum), ратовати, војевати, војштити: cum alqo; adversus alqm; pro alqo adversus alqm; inter se; bellare hoc bellum, бој бити πόλεμον πολεμεῖν). + + +Bellŏcassi, ōrum, m. Белокаси, народ око Сене у Галији. + + +Bellōnā, ae, f., Белона, богиња рата, сестра и пратилица Мартова; храм њен беше на Мартову пољу до цирка Фламинијева, у њему је сенат примао конзуле који су тражили да им се одобри у тријумфу ући у Рим, и стране посланике, којима не беше слободно ући у варош. + + +bellor, depon. 1. = bello Virg. + + +Bellŏvăci, ŏrum, m. Беловаци, народ у северној Галији између Сене, Соме и Оазе; главна варош беше им данашњи Beauvais. + + +bellŭa в. belua. + + +bellŭlus, adj. (demin. од bellus), Plaut. + + +bellum, i, n. (од duellum двобој), крајина, војна, рат: b. habere cum alqo; b. facere, concitare, excitare, suscitare, movere, moliri, заратити; b. parare, apparare, instruere, спремати се за војну; b. nuntiare, indicere, објавити; b. suscipere, sumere, inchoare, belli initium facere или capere, завојштити; b. alci inferre, b. inferre contra patriam; bello persequi alqm, напасти; b. gerere, agere, рат водити; b. ducere, trahere, одуговлачити: b. ponere, componere, conficere, perficere, свршити; b. renovare, redintegrare, обновити; b. ante portas est; b. civile; b. Macedonicum, с Македонцима; regium, с краљем Митридатом; Asiaticum, у Азији; bb. domestica et externa; b. terrestre, navale. Напосе а) адвербијално in bello, у рату; ретко bello с gen. (bello Romanorum) или bello с adj. (bello Vejenti); — belli domique, domi bellique, bello domique, domi belloque, belli domi, et belli et domi, и у рату и у миру; б) = бој, битка, код песника; в) борба, распра: bellum tribunicium, с трибунима; *ventri indico bellum. + + +bellus, adj. са sup. (скраћено од benulus, demin. од benus, што је старији облик место bonus), красан, леп, угледан (ова реч означује нижи ступањ лепоте, сп. pulcher, formosus итд. и долази понајвише у свакидашњој конверзацији): puella; locus; epistola; vinum; hoc quidem non bellum, то није лепо; fac bellus revertare, гледај да се лепо (здраво и весело) вратиш. + + +bēlua (bellua), ae, f. велика и незграпна животиња (сп. animal, bestiu итд.), особито о слону, лаву, киту; — кадшто уопште животиња: natura hominis pecudibus reliquisque beluis antecedit; b. fera et immanis, vasta; *Inda belua, слон; *b. Lernae, хидра; — trop. звер: avaritia belua fera; као псовка скот, марва: quid ego hospitii jura in hac immani belua commemoro? Cic. + + +bēlŭātus (belluatus), adj. (belua), везеним животињским сликама ишаран, Plaut. Pseud. + + +bēlŭōsus, adj. (belua), богат у великим животињама: Oceanus. + + +Bēlus, i, m. (Βῆλος), Бел, 1) варош у Феницији, Tac. 2) прастари краљ у Вавилону. 3) краљ у Мисиру, отац Данајев и Египтов. Отуда а) *Bēlīdēs, ae, m. (Βηλείδης), Белов потомак (Линкеј и Паламед), б) Bēlĭdĕs, um, f. (Βηλίς), унукиње Белове, кћери Данајеве (Данаиде). + + +Bēnācus, i, m. (sc. lacus), Беначко језеро у горњој Италији, сад Гарданско (Lago di Garda). + + +Bendĭdīus, adj. (Βενδίδειος), Бендидин, Бендида (Bendis) била је богиња месеца у Трацији, Liv. + + +bĕnĕ, adv. с comp. mĕlĭus и sup. optĭmē (bonus), 1) уз глаголе значи добро: ager b. cultus; b. habitare; b. acta vita; b. sperare, добру се надати; b. nosse alqm. Напосе А) bene dicere, а) добро, вешто говорити, речит бити: qui optime dicunt, најбољи говорници; б) служити се речима што на добро слуте, = εὐφημεῖν), Plaut.; в) b. dicere alci, добро о ком говорити, хвалити га; отуда bene dictum = похвала. Б) bene facere, а) добро учинити, право чинити што: b. fecit A. Silius qui transegerit, добро што је ту ствар свршио; bene facta, добра дела, заслуге; б) у свакидашњем говору bene facis, b. fecisti значи врло добро, прекрасно, лепа ти хвала! в) b. facere alci, услугу чинити ком; b. facere reipublicae, државу добро служити, Sall.; b. facere sibi, себи угађати; стога b. facta = beneficia, доброчинства. В) bene est, bene habet, добро је, добро иде, задовољан сам: b. habent tibi principia, добро си почео; Pompejo melius est factum, Помпеју се здравље окренуло набоље; si ventri bene est, ако је желудац здрав; b. est alci alqa re, неко себи нечим угађа. Г) b. vocas (Plaut), ти ме врло уљудно позиваш = лепа ти хвала (одбијање на учтив начин). Д) bene emere, јефтино купити; b. vendere, скупо продати. Ђ) b. ambula (Plaut.), срећан ти пут! Е) optinie venisti, дошао си баш кад треба. — 2) уз adj. или adv. добро, јако, здраво, живо, људски, како ваља, својски: literae b. longae; b. magna pars muri; b. mane, јако рано; b. potus, пијан трештен; b. multa vulnera. — 3) ellipt. bene, optime, кад се ком одобравајући привикује, добро! *кад се ком наздравља: b. te или tibi, b. illum или illi, у твоје или у његово здравље! + + +*bĕnĕdĭcē, adv. (Plaut.), с пријатељским речима. + + +bĕnĕdīco в. bene 1) А) В). + + +bĕnĕdictum в. bene 1) А) В). + + +bĕnĕfăcĭo в. bene 1) А) В). + + +bĕnĕfĭcentĭa, ae, f. добротворност. + + +bĕnĕfĭcĭārĭus, adj. (beneficium), 1) што спада у доброчинство, res b. = доброчинство. 2) term. t. miles b., војник који је од неких тежих и неугледних послова у стану ослобођен. + + +bĕnĕfĭcĭum, ĭi, n. (bene и facio), 1) добро дело (= bene factum; oppos. maleficium, injuria), добар чин: beneficii et injuriae memor esse solet, Sall. Отуда особито доброчинство, услуга, љубав (што се из сопственог побуђења учини неком који је бар у том погледу нижи; сп. officium): b. accipere; b. accipere ab alqo; b. alci dare, tribuere; b. in alqm conferre; beneficio alqm afficere; alcjs beneficia in alqm, заслуге за кога. Напосе abl. sing. beneficio = добротом, помоћу, трудом, посредовањем чијим: nobilissimum adolescentem beneficio tuo esse salvum; sortium beneficio se esse incolumem, помоћу жребања. 2) у државном животу = повлађивање, одликовање, почаст, унапређење итд. (било да то даје народ, или сенат или који поглавар): b. populi (каже се често о конзулату, претури, о свештеничком достојанству): cooptatio collegiorum ad populi beneficium transferebatur, Нису више колегије саме примале нове чланове, него је избор од народне воље зависио; in beneficiis ad aerarium delatus est, уведен је у државној архиви у списак оних којима за њихове заслуге треба дати награду (у новцу); — привилегија, повластица: b. liberorum, кад је ко због извесног броја деце ослобођен био од судске службе, Suet. Cl. + + +bĕnĕfĭcus, adj. с comp. bĕnĕfĭcentĭor и sup. bĕnĕfĭcentissĭmus (bene и facio), добротворан. + + +Bĕnĕventum, i n. Беневенат, варош хирпинска у Самнији. Отуда Bĕnĕventānus, adj. беневентски. + + +bĕnĕvŏlē, adv. с comp. bĕnĕvŏlentĭus и sup. bĕnĕvŏlentissimē (benevolus), доброхотно, с благовољењем. + + +bĕnĕvŏlens, ntis, adj. (bene и volo; Com.) = benevolus; subst. m. заштитник, f. заштитница. + + +bĕnĕvŏlentĭa, ae, f. (benevolens), доброхотност, благонаклоност (према појединима; сп. bonitas): b. habere erga alqm; praestare b. alci или conferre erga alqm; b. in alqm. + + +bĕnĕvŏlus, adj. с comp. bĕnĕvolentĭor и sup. bĕnĕvŏlentissĭmus (bene и volo), доброхотан, благонаклоњен, добростив: animus; alci; erga alqm. + + +bĕnignē, adv. (benignus), благо, милостиво, уљудно, драговољно. Напосе а) b. polliceri, добро обећавати; b. audire, милостиво; b. arma capere, драговољно; b. alloqui; b. alqm habere, уљудно с ким поступати; б) commeatus in castra b. adveliere, b. alqd praebere, обилато; b. facere alci = bene facere; в) b. dicis или само benigne, у разговору израз учтивости којим захваљујемо на ономе што нам је понуђено = хвала лепо! било да понуду примимо или (чешће) да је одбијемо. + + +bĕnignĭtās, ātis, f. (benignus), доброта, кад ко из природног нагона другима добро жели и чини, не пазећи на своју корист (сп. bonitas, benevolentia, liberalitas), и то, а) мишљењем и спољашњим понашањем = добродушност, уљудност, благост; или б) делом и чином = добротворност, услужност: †b. animi; b amicorum; ne major benignitas sit quam facultates. + + +bĕnignus, adj. с comp. и sup. (bene), добар, добростив, 1) мишљењем и спољашњим понашањем према другима = добродушан, благ, милостив: bb. homines; oratio; vultus. 2) делом и чином = добротворан, штедар, дарежљив, услужан: b. alci или erga alqm; benigniores volunt esse quam res patitur; *vini somnique b., који себи угађа вином и сном; — кадшто и у злу смислу benignus, претерано издашан, распикућа. 3) о стварима богат, обилат: b. terra; b. cornu, рог изобиља; sermo b., дуг разговор. + + +bĕo, 1. 1) срећним учинити, усрећити кога: alqm; hoc me beat, то ми годи; beas или beast; me, драго ми је (то што си рекао или учинио). 2) *обдарити, обогатити кога чим: Latium beabit divite lingua, обогатиће; dignum laude virum Musa vetat mori, coelo Musa beat, Hor., ставља га међу богове; seu te bearis (м. beaveris) interiore nota Falerni, Hor., или себи будеш угађао бољом врстом фалернског вина. + + +Bĕrĕcyntae, ārum или Bĕrĕcyntes, tum, m. (Βερέκυνται или Βερέκυντες), народ у Фригији. Отуда *Bĕrĕcyntĭus, adj. берекинтски а) = фригијски: mater B. или само Berecyntia = Cybele; б) = Кибелин; tibia, крива фригијска фрула, којом се испрва свирало само о Кибелиној светковин; heros B. = Midas, Кибелин син. + + +Bĕrĕcyntae, ārum или Bĕrĕcyntes, tum, m. (Βερέκυνται или Βερέκυντες), народ у Фригији. Отуда *Bĕrĕcyntĭus, adj. берекинтски а) = фригијски: mater B. или само Berecyntia = Cybele; б) = Кибелин; tibia, крива фригијска фрула, којом се испрва свирало само о Кибелиној светковин; heros B. = Midas, Кибелин син. + + +Bĕrĕcyntae, ārum или Bĕrĕcyntes, tum, m. (Βερέκυνται или Βερέκυντες), народ у Фригији. Отуда *Bĕrĕcyntĭus, adj. берекинтски а) = фригијски: mater B. или само Berecyntia = Cybele; б) = Кибелин; tibia, крива фригијска фрула, којом се испрва свирало само о Кибелиној светковин; heros B. = Midas, Кибелин син. + + +Bĕrĕcyntus, i, m. (Βερέκυντος), брег у Фригији, посвећен Кибели. + + +Bĕrĕnīcē (Bĕrŏnīcē), ēs, f. (Βερενίκη, Βερονίκη), Береника, 1) жена мисирскога краља Птолемеја Евергета; једно звездано јато носи име њене косе, Coma Berenicēs, између лава и волара (Bootes). Отуда *Berĕnīcēus, adj. Береничин. 2) кћи јудејскога краља Херода (Ирода) Агрипе, љубазница цара Тита. + + +Bergŏmum, i, n. Бергом, варош у горњој Италији, сад Bergamo. + + +Bĕroea (Berrhoea), ae, f. (Βἐροια или Βέῤῥοια), Береја, варош у Македонији. Отуда Bĕroeaeus, i, m., Берејанин. + + +Bĕrōnēs, um, m. Берони, народ у северној Хиспанији. + + +Bĕrŏnīcē, ēs, f. в. Berenice. + + +Berrhoea, ae, f. в. Beroea. + + +bēryllos или bēryllus, i, comm. (βήρυλλος), берил, зелен драги камен из Индије, који се носио у престену. + + +bēryllos или bēryllus, i, comm. (βήρυλλος), берил, зелен драги камен из Индије, који се носио у престену. + + +Bērȳtus, i, f. (Βηρυτός), Берит, варош у Феницији, сад Бајрут. + + +bes в. as. + + +Bessi, ōrum, m. (Βεσσοί), Беси, народ у Трацији. Отуда Bessĭcus, adj. бески. + + +bestĭa, ae, f, животиња (као створ без разума и говора, сп. animal, belua, fera): b. fera, звер. Напосе израз за дивље звери одређене да се с њима боре гладијатори или злочинци у Риму, откуда израз ad bestias mittere alqm; †condemnare alqm ad bestias. + + +bestĭārĭus, adj. (bestia), животињски, зверски: ludus, место где су се људи са зверима или звери једна с другом бориле; – subst. bestĭārĭus, ĭi, m. борац са зверима у јавним играма. + + +bestĭŏla, ae, f. (demin. од bestia), животињица, зверка. + + +bēta, ae, f., цвекла, блитва. + + +bētīzo, 1. Август је имао обичај говорити betizare м. languere (слаб бити), Suet. + + +bēto в. bito. + + +bētŭla (bētulla), ae, f. бреза, брезово дрво. + + +Bĭās, antis, m. (Βίας), Бијанат из Пријене, један од седам грчких мудраца, савременик Крезов. + + +Bĭbēsĭa, ae, f. у шали име земљи где се пије, као кад би се рекло Пивнице, Plaut. + + +†biblĭŏpōla, ae, f. (βιβλιοπώλης), књижар, што с књигама тргује. + + +biblĭŏthēca, ae, f. (βιβλιοθήκη), библиотека, а) орман за књиге, б) соба за књиге, в) збирка књига. + + +bĭbo, bĭbi, —, 3. (постало од pibo, pipo; πιεῖν), 1) пити (од жеђи и из природне потребе; сп. poto): b. aquam, vinum, ex fonte; dare (ministrare) alci bibere, точити коме. Посебни изрази а) bibe si bibis, Plaut, само пиј! б) b. mandata, Plaut., пити док не заборави шта му је наложено; в) b. nomen alcjs, пити толико чаша колико слова има у ком имену; г) b. Graeco more, напијати коме; д) *b. flumen, становати крај реке. 2) *о стварима = пити, усисати: hasta bibit cruorem; sat prata biberunt; bibit arcus, дуга воду пије. 3) trop. bibere aure или auribus alqd, жељно слушати што. — Доцнији писци имају и supin. bĭbĭtum и part. fut. bibiturus; али у класично доба свагда су се место тога употребљавали облици од poto. + + +Bibractĕ, is, n. главна варош едујска у Галији, тамо негде где је сад Antun. + + +Bibrax, actis, f. варош римска у Галији, отприлике где је данас Bièvre. + + +Bibrŏci, ōrum, n. народ у Британији. + + +bĭbŭlus, adj. (bibo), 1) који радо пије, који је увек жедан: potor; b. Falerni. 2) *о стварима које влагу пију: arena; favilla; lapis; charta. + + +bĭceps, cĭpĭtis, adj. (bis и caput), двоглав: puer; porcus; *Janus; †partus; trop. о брду = с два врха: Parnassus, Ov. + + +biclīnĭum, ĭi, n. (κλίνη), софа при трпези за две особе, Plaut. + + +bĭcŏlŏr, ōris, adj. двобојни, од две боје: *myrtus; *equus. + + +*bĭcornĭger, ĕra, ĕrum, adj. двороги: Bacchus, Ov. + + +*bĭcornis, e, adj. (cornu): дворог: caper; luna, млад месец; — meton. Rhenus, јер се на два ушћа у море излива. + + +*bĭcorpŏr, ŏris, adj. (bis и corpus), двотелесан, са два тела: Gigantes; manus, о Кентауру. + + +*†bĭdens, ntis. subst. а) двозубац, двозуба мотика: glebam frangere bidentibus; б) f. живинче за жртву, особито овца која има потпуна оба реда зуба: mactare lanigeras bidentes. + + +bĭdentăl, ālis, n. (bidens), место где је гром ударио, па се после жртвовањем каквог живинчета (bidens) посветило и од клетве опростило (сп. puteal). + + +Bidis, is, f. Бида, варошица на Сицилији. Отуда Bidĭnus, adj. бидски, биђански; Bidīni, ōrum, m. Биђани, Бидини. + + +bĭdŭum, ŭi, n. (bis и dies), два дана. + + +bĭdŭus, adj. (bis и dies), дводневни: tempus. + + +bĭennis, e, adj. (bis и annus), двогодишњи. + + +bĭennĭum, ĭi, n. (bis и annus), време од две године, две године дана. + + +bĭfărĭam, adv. (место bifasiam, што је acc. sing. fem.; (βιφάσιος); на две стране, на два дела, двоструко: gemina victoria duobus bifariam proeliis purta. + + +*bĭfer, ĕra, ĕrum, adj. (bis и fero), двородан, двоплодан (што два пута у години роди цветом или плодом): biferi rosaria Paesti. + + +bĭfĭdus, adj. (bis и findo), двоцепан, надвоје расцепан: pedes; lingua. + + +*bĭfŏris, adj. (bis и fores), двовратан, двокрилан: fenestrae; valvae; — trop. tibia dat cantum biforem, глас што излази из две рупе. + + +'*bĭformātus, adj. (bis и formo) = biformis, двовидан, дволик. + + +*†bĭformis, adj. (bis и forma), дволик, двовидан: proles b. = Minotaurus; pater = Chiron; Janus; †partus. + + +*bĭfrons, ntis, adj. двочелан, с два лица: Janus. + + +bĭfurcus, adj. (bis и furca), рашљаст, са два крака, са два зупца: valli; †ramus. + + +bīgae, ārum, f. (тек доцније и sing. bīga, ae; скраћено од bijugae од bis и jugum), спрега од два живинчета. + + +bīgātus, adj. (bigae), кован са знаком спреге од два живинчета, само о новцима: argentum. Отуда subst. bīgātus, i, m. (sc. nummus), такав сребрн новац, денар (динар). + + +Bĭgerra, ae, f. Бигера, варош у југоисточној Хиспанији. + + +Bĭgerrĭōnēs, num, m. народ галски у Аквитанији на Адуру (Bigorre). + + +bĭjŭgis, e, и bĭjŭgus, (bis и jugum), двопрежан: *equi; currus; certamen b.; subst. bĭjŭgum, i, n. и bĭjŭgi, ōrum, m. двопрежна кола: desiluit bijugis, Virg. + + +bĭjŭgis, e, и bĭjŭgus, (bis и jugum), двопрежан: *equi; currus; certamen b.; subst. bĭjŭgum, i, n. и bĭjŭgi, ōrum, m. двопрежна кола: desiluit bijugis, Virg. + + +Bilbĭlis, is, m. Билбил, варош и река у североисточној Хиспанији. + + +bĭlibra, ae, f. две фунте. + + +*bĭlibris, e, adj. (bis и libra), од две фунте. + + +bĭlinguis, e, adj. (bis и lingua), 1) двојезичан. 2) *†trop. а) који говори два језика; б) дволичан, неискрен: Tyrii, Virg. + + +bīlis, is, f. 1) јед, жуч (сп. fel). 2) trop. а) јед, гнев, љутина: si bilem id commovet; б) сета, невеселост, нерасположеност: atra или nigra b.; в) махнитост. + + +*bĭlix, īcis, adj. (bis и licium), двожични, од две жице. + + +*bĭlustris, e, adj. (bis и lustrum), што траје два лустра = десет година. + + +*bĭmăris, adj. (bis и mare), двоморски, што лежи на два мора: Corinthus. + + +bĭmărĭtus, adj. муж који има две жене. + + +*bĭmāter, tris, m. који има две матере (о Баху, кога је најпре родила Семела, а затим је изишао из бута Јупитерова). + + +*bĭmembris, e, adj. (bis и membrum), у кога су двоструки удови, двоудан: forma b., Кентаури; — subst. bĭmembrēs, ĭum, m. двоудци = Centauri. + + +bĭmestris, e, adj. (bis и mensis), двомесечни: consulatus; stipendium b., за два месеца. + + +*†bīmŭlus, adj. (demin. од bimus), тек двогодишњи. + + +bīmus, adj. (скраћено од bihimus; bis и hiems), 1) двогодишњи, од две године (две зиме): *merum. 2) sententia bima, гласање за то да се некоме намесништво на две године продужи. + + +Bingĭum, ĭi, n. Бингија, варош у белгијској Галији, према њој лежи данашњи Бинген. + + +bīnī, ae, ă, gen. binŭm, adj. num. distr. (bis; ређе у sing. binus), 1) по два: cum binis vestimentis exierunt. 2) код супстантива, која у латинском имају само множину или која у множини имају друго значење него у једнини, преводи се са два, две: binae nuptiae, две свадбе; binae literae, два писма; binae aedes, две куће. 3) у множењу bis bina sunt quattuor, два пута два јесу четири. 4) пар, двојица, двоје: bini boves. + + +bĭnoctĭum, ĭi, n. (bis и nox), време од две ноћи. + + +*bĭnōmĭnis, e, adj. (bis и nomen), двоимен, ко има два имена: Ascanius и Julus, Danubius и Ister. + + +Bĭōn, ōnis, m. (Βίων), Бион, грчки филозоф око 280 пр. Хр., познат као сатиричар. Отуда *Bĭōnēus, adj. бионски: sermones. + + +bĭpalmis, adj. (bis и palma), од два педља, два педља дуг или широк. + + +bĭpartĭo, 4. или bĭpartĭŏr, dep. 4. (bis и partior), надвоје делити, преполовити. Употребљава се скоро само у partic. bĭpartītus, надвоје раздељен, двострук; отуда abl. bĭpartītō, adv. надвоје, у два одела: classem b. distribuere; signa b. inferre, са две стране напасти. + + +bĭpartĭo, 4. или bĭpartĭŏr, dep. 4. (bis и partior), надвоје делити, преполовити. Употребљава се скоро само у partic. bĭpartītus, надвоје раздељен, двострук; отуда abl. bĭpartītō, adv. надвоје, у два одела: classem b. distribuere; signa b. inferre, са две стране напасти. + + +*bĭpătens, ntis, adj. (bis и pateo), двоструко отворен: portae bb., двокрилна врата. + + +bĭpĕdālis, adj. (bis и pes), од две стопе, две стопе дуг или широк: trabes; fenestrae. + + +*bĭpennĭfer, fĕra, fĕrum. adj. који носи секиру с обе стране оштру. + + +bĭpennis, adj. (bis и penna), са две оштрице; *subst. bĭpennis, is, f. (sc. securis), секира са две оштрице. + + +bĭpes, ĕdis, adj. двоног, двоножни; subst. bĭpĕdes, двоношци, погрдно о људима: omnium non solum bipedum sed etiam quadrupedum impurissimus. + + +bĭrēmis, adj. (bis и remus), 1) с два весла: scapha. 2) subst. bĭrēmis, is, f. (sc. navis), лађа с два реда весларских клупа. + + +bis, adv. num. (м. duis), два пута, дваред: b. in die; b. bina, два пута два; *b. mille, две тисуће; *bis quinos dies, десет дана; prov. bis ad eundem (sc. lapidem offendere), два пута пасти у исту погрешку. + + +Bīsaltae, ārum, m. (Βισάλται), Бизалте, народ у Трацији. Отуда Bīsaltĭca и Bīsaltĭa, ae, f. (Βιςαλτία), Бизалтија. + + +*Bīsaltis, ĭdis, f. (Βισαλτίς), кћи Бизалтова, који беше син сунца и земље, Теофана, Theophane. + + +Bīsanthē, ēs, f. (Βισάνθη), Бизанта, трачка варош на Пропонтиди, сад Родосто. + + +Bistŏnes, num, m. (Βίστονες), Бистони, народ у Трацији. Отуда 1) Bistŏnis, ĭdis, f. Трачанка, тј. трачка баханткиња; adj. Bistonis ales = Procne, в. ту реч. 2) *Bistŏnĭus, adj. бистонски, трачки. + + +*bĭsulcĭlingua, ae, m. упр. с надвоје расцепаним језиком, двојезичан; trop. дволичник, варалица. + + +bĭsulcus, adj. надвоје расцепан: *lingua; *pes. + + +Bīthȳni, ōrum, m. (Βίθυνοι), Битини или Битињани. Отуда 1) Bīthȳnĭa, ae, f. (Βιθυνία), Битинија, северозападна покрајина у Азији између Пропонтиде и Црнога мора. 2) Bīthȳnĭcus, adj. битински, и придев Помпеју, освајачу Битиније и његову сину. 3) *Bīthȳnus, adj. битински. + + +bīto1, —, —, 3. (сп. bēto; βῆναι, ἀμφισβητέω), ићи, Plaut. + + +Bĭtō2, ōnis, m. (Βίτων), Битон, син аргивске свештенице, са својим братом Клеобијем за детињу љубав према мајци награђен раном и лаком смрћу. + + +Bittis, ĭdis, f. (Βιττίς), Битида, љубазница песника Филете, Ov.; сп. Battis. + + +Bĭtŭītus, i, m. Битуит, краљ Арверана у рату Алоброга с Римљанима. + + +bĭtūmen, ĭnis, w. (сродно πίτυς, pituita), земна смола, чивутска смола, асфалт. + + +bĭtūmĭnĕus, adj. (bitumen), од земне смоле. + + +Bĭtŭrĭgēs, gum, n. Битуризи, народ у аквитанској Галији. + + +*bĭvĭus, adj. (bis и via), што има два пута, двопутни: bb. fauces, са два уласка. Отуда subst. bĭvĭum, ĭi, n. где се два пута стичу: in bivio portae. + + +*blaesus, adj. (βλαισός), који тепа, муца: os; lingua. + + +Blanda, ae и Blandae, ārum, f. варош у Луканији. + + +Blanda, ae и Blandae, ārum, f. варош у Луканији. + + +blandē, adv. с comp. и sup. (blandus), ласкаво, умиљато: b. alloqui alqm; blande, blandissime appellare alqm. + + +*blandĭdĭcus, adj. (blande и dico), који ласкаво говори. + + +*blandĭlŏquentĭa, ae, f. (blande и loquor), ласкав говор. + + +*blandĭlŏquentŭlus, adj. (demin. од blandiloquens), који ласкаво говори. + + +*blandĭlŏquus, adj. (loquor), који ласкаво говори. + + +blandīmentum, i, n. (blandior), 1) ласкаво понашање и говорење, умиљавање, улагивање: minis aut blandimentis; †muliebria blandimenta; †captus blandimentis. 2) trop. драж, дражест, милина, угодност: blandimenta voluptatis; †bb. vitae; multa nobis bb. natura ipsa genuit; expellere famem sine blandimentis, без посластица и зачина. + + +blandĭor, dep. 4. (blandus), 1) ласкати, умиљавати се, улагивати се, удварати се коме (много блаже него adulari и assentari): qui (callidus accusator) etiam adversando saepe assentatur et litigare se simulans blanditur, Cic.; †blandiri auribus, угађати слуху. 2) trop. годити, пријати, мамити, допадати се: voluptas sensibus blanditur; †blandiebatur coeptis fortuna. + + +blandĭter, adv. = blande. Plaut. + + +blandĭtĭa, ae, f. (blandus), 1) умиљато говорење и понашање, ласкање, умиљавање, улагивање (обично у plur.): blanditiae muliebres; puerorum. 2) trop. драж, милина, угодност: blanditiae praesentium voluptatum. + + +blandus, adj. с comp. и sup. 1) ласкав, умиљат: homo; blandum amicum a vero secernere, Cic. 2) мио, угодан, пријатан, занимљив: oratio; voluptas; otium consuetudine in dies blandius; *prece blanda. + + +blătĕro, 1. блебетати, брбљати. + + +blătĭo, —, —, 4. = blatero, Plaut. + + +blatta1, ae, f. смрдљив инсекат што бежи од светлости, гризе књиге и хаљине, бубашваба, кадшто и мољац. + + +†blatta2, ae, f. усирени сок од багрене шкољке. Пише се и blattea. + + +†blattĕa, ae, f. в. blatta. + + +†blattĕus, adj. (blatta 2), багрен, гримизан. + + +Blaudēnus, adj. (Blaudus), блаудски, из вароши Блауда у великој Фригији, Cic. ad Qu. + + +Blĕmўae, ārum и Blĕmўes, um, m. (Βλέμυες), етиопски народ, за који се причало да је без главе и очију, са устима насред груди. + + +Blĕmўae, ārum и Blĕmўes, um, m. (Βλέμυες), етиопски народ, за који се причало да је без главе и очију, са устима насред груди. + + +blennus, adj. (βλέννος), блесаст, будаласт, Plaut. + + +blĭtĕus, adj. (blitum), упр. без укуса, као трава blitum; па отуда глуп, будаласт. + + +blĭtum, i, n. (βλίτον), неко поврће без икаква куса, можда лобода или спанаћ. + + +bŏārĭus, adj. (bos), волујски: forum boarium, волујски трг. + + +Bocchar, ăris, m. Бохар, краљ мауритански за Другог пунског рата. + + +Bocchus, i, m. Бох, краљ мауритански из доба Југуртина. + + +Bŏdotrĭa, ae, f. залив на источној обали британској, данас Firth of Forth, Tac. + + +Boebē, ēs, f. (Βοίβη), Беба, варошица у Тесалији. Отуда Boebēis, ĭdis, f. (Βοιβηΐς λίμνη), Бепско језеро: sanctae Boebeidos undae, свето (што је Минерва у њему ноге прала), Prop. + + +boeōtarchēs, ae, m. (βοιωτἀρχης), беотарх, највећи поглавар у Беотији. + + +Boeōtī, ōrum (gen. Boeotûm, Hor.), m. (Βοιωτοί), Беоти или Беоћани. Отуда 1) Boeōtĭa, ae, f. (Βοιωτία), Беотија или Беотска, земља у Грчкој између Фокиде и Атике. 2) Boetōtĭus, adj. беотски; отуда subst. Boeōtĭi, ōrum, m. Беоћани. + + +Bŏēthus, i, m. (Βοηθός), Бојет, 1) стоички филозоф. 2) грчки вештак око 370 пр. Хр. + + +boia, ae, али више у plur. boiae, ārum, f. (βόεια), каиши од волујске коже, за везивање руку или врата. + + +Boihēmum в. Boji. + + +Boji, ōrum, m. Боји, народ келтски који се по Ливију (5, 34) из Галије иселио и настанио у горњој Италији, а нешто и у Германији до у данашњу Чешку. Отуда Boihēmum или Bōjohoemum, i, n. Бојска, Бојемска. + + +Bōla, ae, или Bōlae, ārum, f., Бола, варош у Лацији. Отуда Bōlănus, adj. болски и subst. Bōlānī, ōrum, m. Бољани. + + +Bōla, ae, или Bōlae, ārum, f., Бола, варош у Лацији. Отуда Bōlănus, adj. болски и subst. Bōlānī, ōrum, m. Бољани. + + +bōlētus, i, m. (βωλίτης) печурка, гљива. + + +bŏlus, i, m. (βόλος), 1) хитац коцкама (Com.). 2) trop. добитак: bolo alqm tangere или multare, лишити ког добитка, оштетити га. + + +bombax, interj. (βομβάξ), усклик чуђења, шта врага? гле, гле! нуто ђавола! + + +bombŏmăchĭdēs, ae, m. (βόμβος и μάχομαι), смешно име хвалише војника, сложено од две горње грчке речи, што значе зујање и борити се. + + +*†bombus, i. m. (βόμβος), потмуо и дубок глас, зујање, бумбарење: apum; cornuum. + + +bombȳcĭnus, adj. (bombyx), свилен, од свиле. + + +bombyx, ȳcis, m. (βόμβυξ), свилена буба; свила. + + +Bŏmilcar, ăris, m. 1) картагински вођа, савременик Агатоклов. 2) повереник Југуртин. + + +Bona Dea, богиња коју су римске госпође светковале као богињу плодности и чистоте; при овој светковини, која беше сваке године првога маја у кући конзуловој, није смео присутан бити нико од мушкараца. + + +bŏnĭtās, ātis, f. (bonus), доброта 1) о материјалним стварима, изврсност: b. agrorum, aquae, vocis. 2) о људима а) b. ingenii, природна даровитост; б) о карактеру доброта, добродушност (који друге радо усрећује; сп. benevolentia, benignitas, liberalitas); поштење: fides et b. alcjs; b. in suos, erga homines. + + +Bonna, ae, f. Бона, варош на Рајни, сад Bonn. Отуда adj. Bonnensis. + + +Bŏnōnĭa, ae, f. Бононија, варош у Италији, сад Болоња. Отуда adj. Bŏnōnĭensis. + + +bŏnum в. bonus Б). + + +bŏnus, А) adj. с comp. mĕlĭor и sup. optĭmus, добар, 1) о физичком својству и спољним околностима: b. ager; vinum, valetudo; numus b., добар, прави новац; b. aetas, младост. Напосе а) = обилан, велик; b. pars; b. copia; б) у обичном разговору имућан. Отуда b. nomen, поуздан дужник (в. nomen); в) о рођењу племенит, господски: b. genus; bb. viri или optimus quisque или optimi = optimates, великаши, аристократе (код Цицерона обично = патриоте); г) res bonae, срећне, повољне околности: in bonis tuis rebus, док ти добро иде; кадшто значи и добра јела, посластице, ђаконије (τὰ αγαθά). — 2) о моралним својствима и апстрактним предметима: dux, defensor, poëta b. = ваљан, вешт, врли, храбар; pace belloque b.; *melior = јачи, претежнији: pugnā melior, победилац у боју; †melior furandi, вештији крадљивац. Напосе а) поштен, поуздан: bb. socii; б) bono animo esse или b. animum habere, бити миран, без бриге; b. animo esse in alqm, бити ком наклоњен; в) bono animo alqd facere, чинити што у доброј намери; г) поштен, частан: b. vir; само boni, добри људи; кадшто vocat. са иронијом bone viri!; д) у политичном погледу само boni = патриоте; ђ) храбар, Sall. (opp. ignavus, кукавица); е) bona dicta, досетке, доскочице; ж) bonā veniā или cum bona venia tua (ejus), са твојим (његовим) допуштењем. — 3) о људима добар, наклоњен, расположен: b. alci или in (erga) alqm; — о стварима користан, удесан, угодан: b. ad alqd или rei alci. Напосе bb. verba у религијском говору, речи што на добро слуте; — boni consulere alqd, одобрити што. — Б) subst. bŏnum, i, n. 1) добро: summum b. или finis honorum, највеће добро; b. naturale, природни дар. 2) корист, добитак, срећа: est mihi bono, имам користи отуда; b. publicum, државна корист. 3) имање, добро, богатство: bb. patria et avita, од оца и предака наслеђена; esse in bonis, имати, поседовати добра. + + +bŏo, 1. (βοάω), [предкл. и песн.], викати; орити се, разлегати се. + + +Boōtēs, ae, m. (Βοώτης), волар, што волове тера; име звезданог јата на северном небу између Великог Медведа (Великих Кола) и северне круне; у њему је најсјајнија звезда Арктур. + + +Bŏra, ae, f. брег у Македонији. + + +Bŏrĕās, ae, m. (Βορέας; добро лат. Aquilo), северни ветар: ventus boreas; у песника често север. + + +bŏrēus, adj. (βόρειος), северни: sub axe boreo. + + +Bŏrysthĕnēs, is, m. (Βορυσθένης), Бористен, река у Сармацији, данас Дњепар. Отуда 1) *Bŏristhĕnĭdae, ārum, m. становници дуж те реке. 2) Bŏrysthĕnĭus, adj. бористенски. + + +bōs, bŏvis, (βοῦς), m. бик, во, f. крава, уопште говече: boves mortui, бич од волујске коже (код Плаута у шали); пословица bovi imponere clitellas, вола осамарити, тј. дати неком посао, за који није. + + +Bospōrus, i, m. (Βόσπορος, „крављи брод“, по причи, по којој је Јона у краву претворена овуда препливала), Босфор, 1) B. Thracius, између Трације и мале Азије, код Цариграда. 2) B. Cimmerius, између Азовског и Црног мора (palus Maeotis и Pontus Euxinus), данас мореуз Керч. — Отуда Bospŏrānus, adj. босфорски; subst. Bospŏrāni, ōrum, m. становници кимерског Босфора. + + +†bŏtŭlārĭus, ĭi, m. (botulus), кобасичар. + + +†bŏtŭlus, i, m. кобасица. + + +Bŏvĭānum, i, n. варош у Самнији. + + +Bŏvillae, ārum, f. 1) варошица у Лацији на подножју албанског брега. 2) варошица или село близу вароши Арпина. Отуда Bŏvillānus, adj. + + +bŏvillus, adj. (предкл.) = bubulus. + + +†brabeuta, ae, m. (βραβευτής), надзорник при јавним бојним играма, судија при тим играма и раздавач награда победиоцима. + + +brācae или bracce, ārum, f. (ретко у sing.), широке и дугачке чакшире, какве су испрва носили Персијанци, Индијанци, Гали, Германи, а доцније и Римљани. + + +brācātus, adj. (bracae), који носи чакшире, отуда туђ, иностран: natio; *miles; — Gallia bracata = Transalpina (наиме Narbonensis). + + +brācae или bracce, ārum, f. (ретко у sing.), широке и дугачке чакшире, какве су испрва носили Персијанци, Индијанци, Гали, Германи, а доцније и Римљани. + + +brāchĭŏlum, i, n. demin. од brachium. + + +brāchĭum, ĭi, m. 1) доњи део руке (од лакта до прстију; а од рамена до лакта је lacertus). 2) уопште цела рука (од рамена до прстију): *dare brachia collo, загрлити. Пословице: levi brachio alqd agere, радити што немарно; molli brachio alqm objurgare, корити кога благо: praebere brachia sua sceleri, потпомагати; dirigere b. contra torrentem, пливати уз реку. 3) о свему што је налик на руке, као крак у рака; гране на дрвећу; рукав или залив морски; у војништву комуникациона линија да се њоме споје две тачке: brachium muro injungere. + + +*brăctĕa, ae, f. танка метална плочица, особито од злата (сп. lamina). + + +bractĕātus, adj. (bractea), упр. златним листићима обложен, позлаћен; trop. leo b., са златножутом гривом; felicitas b., лажна срећа. + + +Branchĭdae, ārum, m. (Βραγχίδαι), потомци Бранха (Βράγχος), наследни свештеници храма Аполонова у Дидими близу Милета, Curt. + + +brassĭca, ae, f. купус; кељ. + + +Brennus, i, m. Брен, 1) вођа сенонских Гала који су 390 пр. Хр. Рим заузели. 2) вођа галских чета које су 278 п. Хр. Македонију пустошиле и у Грчку до Делфа продрле. + + +Breuci, ōrum, m. (Βρεῦκοι), народ у Панонији, Suet. + + +Breuni, ōrum, m. народ у Ретији. + + +†brĕvĭārĭum, ĭi, n. (brevio), кратки преглед, извод, списак: rationum, рачуна; b. imperii, кратки статистички преглед. + + +brĕvĭcŭlus, adj. demin. од brevis. + + +brĕvĭlŏquens, ntis, adj. (loquor), који кратко или мало говори, краткорек. + + +†brĕvĭo, 1. (brevis), скратити; versus; отуда b. syllabam = слог као кратак изговорити. + + +brĕvis, adj. с comp. и sup. кратак (од природе; сп. curtus), 1) у простору а) у дужину или у даљину кратак, мален, узак: via; iter; aqua; vitae curriculum; *librum in breve cogere, књигу савити да стане у малом простору; б) у висину низак: mons; homo; в) *у дубину плитак; puteus; vadum; отуда subst. brĕvĭa, ĭum, n. плитка места; г) *уопште мален, незнатан: caput; mus; д) trop. о говору кратак, збијен: narratio, sententia; о говорнику кратак: brevis in scribendo; brevi alqd comprehendere, у мало речи; *breve faciam, нећу дуго говорити; in breve cogere, говор накратко свести. — 2) у времену кратак, малотрајни: tempus; dolor, rosa brevis, што одмах вене. Напосе а) brevi tempore (spatio), или in b. tempore (spatio), или brevi, или in brevi, скоро, наскоро, замало: brevi ante quam, малопре него што итд.; б) ad breve, накратко време; в) syllaba b., кратак слог. + + +brĕvĭtās, ātis, f. (brevis), краткоћа, 1) о простору brevitas spatii; corporis, низак стас. 2) о времену diei brevitas. Отуда b. на, о мерењу слогова. 3) trop. о говору brevitati servire; brevitatis causā, да накратко речем. + + +brĕvĭter, adv. с comp. и sup. (brevis), кратко, 1) о простору *brevius compellere, у краћим круговима, Tib. 2) о времену, мерењу слогова, кратко (opp. productē). 3) tr. о говору кратко, укратко, с мало речи: dicere alqd; et breviter Trojae supremum audire laborem, Virg.: rem b. tangere; quodque ego pluribus verbis, illi brevius dixerunt. + + +Brĭăreus (reus једносложно), ĕi, m. (Βριαρεύς), Бријареј, сторуки див, син Урана и Геје, назван и Егејон (Aegaeon). + + +Brĭgantēs, tum, m. Бриганти, народ у северној Британији; отуда Brĭgantĭcus, adj. бригантски. + + +Brĭgantĭa, ae, f. или Brĭgantĭum, ĭi, n. 1) варошица у источној Галији, сад Briançon. 2) варош на Боденском језеру, сад Bregenz. Отуда Brĭgantīnus, adj. наиме lacus Br. = Боденско језеро. + + +*Brimō, ūs, f. (Βριμώ), Бримона, тј. гневна, страшна, придев Хекатин. + + +Brĭnĭātēs, tum, m. Бринијати, народ у Лигурији. + + +Brīsēĭs, ĭdis, f. (Βρισηΐς), Бризејида, Хиподамија, Бризејева кћи, робиња и љубазница Ахилова. + + +Brĭtannĭa, ae, f. Британија (Енглеска и Шкотска). Отуда 1) Brĭtannĭcus и *Brĭtannus, adj. британски. 2) subst. Brĭtanni, ōrum, m. 3) Brĭtannĭcus, i, m. Британик, син цара Клаудија од прве му жене Месалине. + + +Bruttĭi (и Brutĭi, Brittii), ōrum, m., Брутији, становници најјужније Италије, често meton. земља брутијска: esse in Bruttiis; отуда Bruttĭus, adj. брутијски. + + +Brixellum, i, n. варошица у горњој Италији. + + +Brixĭa, ae, f. варош у горњој Италији, данас Brescia. Отуда Brixĭānus, adj. + + +Brŏgĭtărus, i, m. Брогитар, зет краља Дејотара. + + +*Brŏmĭus, ĭi, m. (βρόμιος), букач, придевак Бахов. + + +Bructĕri, ōrum, m., Бруктери, народ у северозападној Германији. Отуда Bructĕrus, adj. бруктерски. + + +brūma, ae, f. (скраћено од brevima, brevma = brevissima, sc. dies), 1) најкраћи дан у години: ante brumam; brumā, за најкраћих дана. 2) уопште зима, зимска студен. + + +brūmālis, adj. (bruma), 1) што се односи на најкраћи дан у години: signum brumale, знак јарца у зодијаку; brumalis orbis, тропски круг јарца; dies brumalis, најкраћи дан. 2) уопште зимни, зимски: tempus; horae; sidus. + + +Brundĭsĭum, ĭi, n. Брундизија, варош у Калабрији на мору, откуда се обично превозило из Италије у Грчку и на исток, сад Brindisi; отуда Brundĭsīnus, adj. брундизијски; subst. Brundĭsīni, ōrum, m. Брундизијанци. + + +Brŭtīdĭus, ĭi, m. (Niger), римски историк и ретор за владе Тиберијеве. + + +Bruttĭi (и Brutĭi, Brittii), ōrum, m., Брутији, становници најјужније Италије, често meton. земља брутијска: esse in Bruttiis; отуда Bruttĭus, adj. брутијски. + + +Bruttĭi (и Brutĭi, Brittii), ōrum, m., Брутији, становници најјужније Италије, често meton. земља брутијска: esse in Bruttiis; отуда Bruttĭus, adj. брутијски. + + +brūtus1, adj. 1) *тежак, непомичан: pondus; tellus. 2) trop. туп, глуп (јаче него bardus), неосетљив, неразуман: animal. + + +Brūtus2, i, m. Брут, придевак римској породици у gens Junia; 1) Lucius Junius Brutus, рођак Тарквинија Охолога, који се претварао да је глуп (отуда му име), те тиме спасао свој живот а доцније ослободио Рим од краљевске власти. 2) Marcus Junius Brutus, љубимац а доцније убица Цезаров, пријатељ Цицеронов, на гласу говорник и филозоф. 3) Decimus Jun. Brutus, рођак пређашњега, који је после смрти Цезарове војевао против Антонија. + + +*Bŭbasĭs, ĭdis, f. Бубаскиња, из вароши Бубасе. + + +Būbăsus и Būbassus, i, f. (Βούβασος, Βούβασσος), Бубаса, варош у Карији. + + +Būbastis, is, f. (Βούβαστις), Бубаста, богиња мисирска. + + +Būbăsus и Būbassus, i, f. (Βούβασος, Βούβασσος), Бубаса, варош у Карији. + + +būbīle, is, n. (bos), говедара, говеђа штала. + + +būbō, ōnis, m. (f. у Виргилија), сова, совуљага. + + +bŭbulcĭtor, dep. 1. (bubulcus), бити говедар, Plaut. + + +bŭbulcus, i, m. (bos), говедар, волар. + + +būbŭlus, adj. (bos), говеђи: fimum; †caseus; bubula (Plaut.) sc. caro, говеђина. + + +būcaeda, ae, m. (bos и caedo), волујском жилом бијени, Plaut. + + +bucca, ae, f., од говора или јела надуто лице (сп. genae): inflare buccas, напућити се; отуда а) garrire или scribere quidquid in buccam venit, што дође на језик, што на ум падне; homo durae buccae, оштра језика; б) о људима чије је лице надуто н. пр. трубач; викач (о рђавом адвокату који ватрено говори саме глупости), чанколиз итд.; в) meton. и залогај. + + +buccĕa, ae, f. (bucca), залогај, Suet. Aug. 76. + + +būcĭna (мање правилно buccĭna), ae, f. (од bos и cano = bovicina), рог завинут као пуж (сп. tuba), наиме а) пастирски рог; б) војнички рог, труба (којом се давао знак за смењивање ноћне страже и др.): b. canit, дувају у трубу; ad tertiam bucinam, у по ноћи. + + +būcĭnātor (мање правилно buccĭnātor), ōris, m. (bucina), трубач. + + +bucco, ōnis, m. (bucca), глупак (у комедији), пајац; отуда уопште дедак, звекан. + + +buccŭla, ae, f. (demin. од bucca), 1) †лице, уста. 2) на шлему решетка, прозирка (визир). + + +buccŭlentus, adj. (buccula), буцмаст; с дебелим уснама. + + +Būcĕphălās, ae, m. и Būcĕphălus, i, m. (македонски Βουκέφαλας, грчки Βουκέφαλος, од βοῦς, во и κεφαλή, глава), Букефал, вологлав, коњ Александра Великог, чије је име доцније носила варош коју је Александар на реци Хидаспу сазидао. + + +*būcĕrōs, ōn, adj. (βούκεφως), с говеђим роговима: bucera armenta, гуља волова. + + +būcĭna (мање правилно buccĭna), ae, f. (од bos и cano = bovicina), рог завинут као пуж (сп. tuba), наиме а) пастирски рог; б) војнички рог, труба (којом се давао знак за смењивање ноћне страже и др.): b. canit, дувају у трубу; ad tertiam bucinam, у по ноћи. + + +būcĭnātor (мање правилно buccĭnātor), ōris, m. (bucina), трубач. + + +būcŏlĭcus (βουκολικός), adj. пастирски, сеоски. + + +būcŭla, ae, f. (bos), јуница, кравица. + + +būcŭlus, i, m. (bos), јунац, вочић. + + +bŭfo, ōnis, m. жаба (крастава). + + +bulbus, i, m. (βολβός), 1) главица, округао и подебео корен код лукастих биљака, лале, љиљана итд. 2) бели лук. + + +†būlē, ēs, f. (βουλή), веће, сенат Грка. + + +†būleuta, ae, m. (βουλευτής), већник, сенатор у Грка. + + +būleutērĭum, ĭi, n. (βουλευτήριον), већница, сенатски дом у Грка. + + +bulla, ae, f. све што надимањем постаје округло 1) *†водени мехур. 2) пуце као накит на вратима, појасима итд. 3) мала кутијица (капсула) обично од злата коју су тријумфатори а доцније и деца отменијих породица носили о врату као амајлију. + + +bullĭo, 4. (bulla), врети, кипети, кључати. + + +Bullis (Byllis), ĭdis, f., Булида, варош и покрајина у Илирији. Отуда Bulldenses или Bullĭenses, ĭum и Bullĭōnes, um и Bullīni, ōrum, m. Булиђани. + + +būmastus, i, f. (βούμαστος), врста лозе с великим гроздовима који су налик на кравље виме (βοῦς и μαστός). + + +Būpălus, i, m. (Βούπαλος), неки кипар родом из Хија, Hor. + + +Burdĭgăla, ae, f. варош у аквитанској Галији, сад Bordeaux. + + +Būri или Būrĭi, ōrum, n. народ у североисточној Германији. + + +Būri или Būrĭi, ōrum, n. народ у североисточној Германији. + + +būris, is, m. кривача (Krummholz) на стражњем делу плуга. + + +Būsīris, ĭdis, m. Бузирид, краљ у Мисиру, који је на жртву приносио све странце који би у Мисир дошли. + + +bustĭrăpus, i, m. (bustum и rapio), који с гробља краде. + + +bustŭārĭus, adj. (bŭstum), што је у свези са местом где се сажижу мртваци: gladiator b., који се бори у играма приређеним у славу покојникову на његову гробу. + + +bustum, i, n. (buro = uro), место где су мртваце палили и сахрањивали, палиште; дакле уопште *гроб, гробница, надгробни споменик. Отуда trop. vivum b., каже се о желуцу звери која људе једе; b. nati, о Тереју, који је свог сина појео; Philippi bb. civilia, јер су онде многи грађани пали; b. reipublicae, о ономе који учини преврат у држави. + + +Buthrōtum, i, n. и Buthrōtus, i, f. (Βουθρωτόν, Βουθρωτός), Бутрот, варош у Епиру према Коркири, сад Butrinto. Отуда Buthrōtĭŭs, adj. и subst. Buthrōtĭi, ōrum, m. + + +būthўsĭa, ae, f. (βουθυσία), жртва од говеда, Suet. + + +Butrōtus, i, m. Бутрот, река у Брутији код вароши Locri. + + +Buxentum, i, n. варош у Луканији. + + +buxĭfer, ĕra, ĕrum, adj. (buxus и fero), шимширом родни. + + +buxus, i, f. и buxum, i, n. (πύξος), шимширово дрво; шимшировина. Отуда и ствари начињене од шимшировине. + + +Byblis, ĭdis, f. (Βυβλίς), Библида, кћи Милетова, претворена у врело. + + +Bullis (Byllis), ĭdis, f., Булида, варош и покрајина у Илирији. Отуда Bulldenses или Bullĭenses, ĭum и Bullĭōnes, um и Bullīni, ōrum, m. Булиђани. + + +Byrsa, ae, f. (Βύρσα), горњи град у Картагини. + + +Bўzācĭum, ĭi, n. (Βυζάκιον), источни предео у Africa propria. + + +Bȳzantĭum, ĭi, n. (Βυζαντιον), Бизантија, сад Цариград. Отуда Bȳzantĭus, adj. бизантијски; subst. Bȳzantĭi, ōrum, m. Бизантинци. + + +C 1) као име (praenomen) C. чита се Gajus, а окренуто отвором на другу страну = Gaja. 2) као број = 100. 3) при гласању судаца = condemno; отуда се зове C litera tristis. 4) Cal. в. Kal. 5) Cn. као име = Gnejus. 6) Cos. = Consul: Coss. = Consules. + + +caballus, i, n. (καβάλλης), коњ за просту службу, коњ, кљусе: optat ephippia bos piger, optat arare caballus, Hor., во жели седло, а кљусе да оре (нико није својим стањем задовољан). + + +Căbillōnum, i, n. (Καβυλλῖνον), варош у Галији на реци Арару, данас Châlons sur Saône. + + +Cabīra, ōrum, n. варош у Понту. + + +Căbīrī, ōrum. m. (Κάβειροι), бајословна, од Пелазга особито на острвима Лемпу и Самотраци поштована божанства. + + +căchinnātĭo, ōnis, f. (cachinno), смејање наглас, грохот. + + +căchinno, 1. (= καγχάζω) смејати се наглас, грохотом. + + +căchinnus, i, m. (= καγχασμός) грохот: tollere ca chinum, грохотом се насмејати; *cachinni undarum, пљусак, жубор. + + +căco, 1. 1) нужду свршивати, какити. 2) укаљати, покакити. + + +†căcŏēthĕs, is, n. (κακόηθες), зла болест, неизлечна. + + +†căcŏzēlus, i. m. (κακόζηλος), који погрешно подражава другоме. + + +căcŭla, ae, m. војнички (официрски) слуга у рату. + + +căcūmen, ĭnis, m. (сродно са acumen). врх, вршак, врхунац, шиљак (сп. culmen, fastigium): montis; arboris; rami; jam summa cacumina fumant. + + +căcūmino, 1. (cacumen), заоштрити: summas aures. + + +Cācus, i, m. син Вулканов, разбојник у Италији, убијен од Херкула због украдена два бика Герионова. + + +cădaver, ĕris, n. (cado), мртво тело човека или животиње, мртвац, лешина (погрдно стрвина, мрцина, цркотина; сп. corpus, corpus mortuum): c. Clodii cruentum, — trop. cc. oppidorum, развалине. + + +cadāvĕrōsus, adj. (cadaver), мртвачки, мртвацу сличан: facies. + + +Cadmus, i, m. (Κάδμος), 1) син Агенора, краља феничкога, муж Хармонијин, оснивач града Тебе, који се његовим именом прозвао Cadmēa. Отуда а) *Cadmēis, ĭdis, f. Кадмов, отуда тепски уопште; *subst. = кћи Кадмова; б) *Cadmēus, adj. Кадмов и = тепски; subst. Cadmĕa, ae, f. град тепски. 2) џелат у време Хоратијево. + + +cădo, cĕcĭdī, cāsum, 3. падати, пасти, 1) управо А) доле пасти (с вишега места наниже), спасти, сурвати се, стропоштати се (сп. labor): c. a summo; de coelo; ex equo; in aquam; arma de manibus civium impiorum delapsa ceciderunt. Напосе а) *†sol cadit, залази; dies c.; б) flumen c. in mare, утиче; в) folia cc, опада лишће. Б) доле пасти (ко је стајао да лежи): prolapsus cecidit. Отуда = мртав пасти, погинути, умрети, остати (у боју): c. in acie; *c. ab alqo, од чије руке; hostia cadit, закоље се на жртву. — 2) trop. А) нехотице у што пасти, доћи, упасти, запасти међу, допасти чега: c. in morbum, разболети се; in conspectum, спажен бити; sub oculos. ударати у очи; in potestatem или sub imperium alcjs; res cadit in cogitationem, suspicionem alcjs, стане ко о чем мислити, сумњати. Отуда Б) о времену пасти на, удесити се, догодити се, збити се: in tempus alienissimum, у невреме; hoc c. in adventum tuum, у исто време кад и твој долазак; nummi cc. in eum diem, рок исплате је онога дана. В) приличити, пристојити се, имати места: aegritudo non c. in sapientem, нема јој места у мудраца; mentiri non c. in virum bonum, не пристоји се; hoc c. sub eandem rationem, то спада у исту категорију. Г) догађати се, збивати се, доћи, падати итд.: hoc mihi c. peropportune, долази ми врло згодно; cecidit mihi ut etc.; omnia honesta a te mihi cc, све ми то дајеш, указујеш; res aliter cecidīt, друкчије испало; quorsum hoc cecidit, како то свршило?; res in (ad) irritum или in cassum cadet, неће бити ништа из свега. Д) изгубити се, умалити се, сустати итд.: ira; vires; laus; ventus c., престаје; cado animo или animus mihi cadit. Отуда а) c. causā или formulā, изгубити парницу; б) fabula cadit, комад (на позорници) пропада. — 3) term. t. о речима или слоговима свршавати се: in hanc literam cadit, свршује се с овим словом; c. in longiores syllabas; oratio numerose cadit, говор се свршује благогласно. + + +cādūcĕātor, ōris, m. (caduceus), у рату к непријатељу послан гласник, телал, парламентар. + + +cādūcĕus, i, m. cādūcĕum, i, n. штап гласнички; †штап Меркурија, гласника богова. + + +*cādūcĭfer, ĕri, m. (caduceus и fero), који носи гласнички штап, придевак Меркуријев. + + +cădūcus, adj. (cado), 1) *ко или што пада, отпада, опада: folia; fulmen c., бачен гром; trop. caducus bello, погинуо у рату. 2) склоњен к падању, ко или што лако пада: flos; vitis naturā est c.; *lignum c. in domini caput, дрво које умало што није пало на господарову главу; trop. *juvenis c., ком је прерана смрт суђена. 3) trop. несталан, пролазан, ташт, сујетан, ништав итд.: res humanae; *spes; *fama; †felicitas. 4) term. t. hereditas c., наследство које нема ко да наследи. + + +Cădurci, ōrum, m. племе галско у Аквитанији. + + +cădus, i, m. (κάδος), велик земљан суд, за чување течних и сувих ствари, особито вина, уља, меда, смокава итд. + + +Cădūsĭi, ōrum, m. народ на југозападној страни Каспијског мора. + + +*caecĭgĕnus, adj. (caecus и gigno), слеп од рођења, Lucr. + + +Caecĭlĭus, име римскога племена, у ком је породица Метела најпознатија: 1) Qu. C. М. Macedonicus, освојио Македонију 146 пр. Хр. 2) Qu. C. М. Celer; претор за времена конзулства Цицеронова. 3) Qu. C. М. Nepos, брат пређашњега, противник Цицеронов. 4) Qu. C. М. Numidicus, славно ратовао с Југуртом, али морао заповедништво предати Марију. 5) Qu. C. М. Creticus, као конзул освојио Крету и покорио гусаре. Осим ових знаменит је још Caec. Statius, писац комедија, савременик Енијев. + + +Caecīna, ae, m. придевак племена Лицинијева, досељеног из Хетрурије; најпознатији је A. Licinius C., за кога је Цицерон говорио своју беседу pro Caecina. + + +caecĭtās, ātis, f. (caecus), слепоћа, слепост: trop. c. animi. + + +caeco, 1. (caecus), 1) *†ослепити кога: alqm; sol caecat. 2) trop. а) заслепити: mentem; caecatus libidine; б) oratio caecata, говор неразумљив. + + +Caecŭbum, i, n. место у јужној Лацији где је добро вино родило. Отуда Caecŭbus, adj. цекупски: vinum C. или само Caecubum. + + +caecus, adj. с comp. 1) act. ко не види: А) слеп; catulus; *†subst. caecus, слепац. Б) trop. а) душевно слеп, заслепљен: mens c.; animus c. cupidine; c. ad belli artes, који се не разуме у ратним варкама; б) о страстима: caeca animi timiditas. — 2) pass. што се не види: А) скривен, скровит, невидљив: *fores; fossa; c. ictus, кад се не види, откуда долази удар; meton. murmur c., потмуо. Б) несигуран, неизвестан, непознат: fata; eventus; c. crimen, што се не може доказати. В) caecă dio emere alqd, Plaut., на вересију са неопредељеним роком. — 3) neutr. у или при чему се не види, мрачан, таман, непровидан: nox; tenebrae. + + +caedes, is, f. (caedo), 1) †сеча, сечење: ligni. 2) убијање, и човека појединце = убиство, и многих = сеча, покољ, клање, крвопролиће, крешево, ограшје (особито у рату): c. legatorum, privatorum, magistratuum; magnam civium c. facere, edere, много грађана поклати; (ретко) facere caedem in alqm, убити кога. Отуда trop. а) *acervi caedis, гомиле покланих; б) *крв (клањем проливена): respersus fraterna caede, попрскан. + + +caedo, cĕcīdi, caesum, 3. 1) сећи (оштрим оруђем; сп. ferio, ico), посећи, одсећи, сасећи, оборити: c. arbores; silvam; frondes; murum; lapidem. 2) убити, сећи, клати, заклати: hominem; особито у војничком говору, и о поједеним непријатељима, и о непријатељској војсци: c. hostes, побити; и о животињама, намењеним за жртву: c. gregem; hostias. 3) уопште бити, тући, ударати, лупати кога или у што: c. januam saxis; alqm pugnis, песницама; c. alqm verberibus (virgis) или само caedere alqm, шибати. 4) у разговору c. sermones, натенани диванити. 5) partic. caesa, ōrum, n. а) ruta caesa или ruta et caesa, правнички term. t. све што је на ком земљишту ископано (ruo) или посечено (caedo) и што продавац при продаји земљишта задржи, дакле уопште свако покретно добро; б) prov. inter caesa et parrecta, упр. између клања животиња за жртву (caedo) и намештања дроба на олтару (porricio), дакле усред неког започетог посла = у невреме. + + +*†caelămen, ĭnis, n. (caelo), посао где се на металу или другом ком градиву режу полуузвишене слике, basrelief. + + +caelātor, ōris, m. (caelo), вештак који реже рељефне (полуузвишене) слике на металу и др. + + +caelātūra, ae f. (caelo), резање рељефних (полуузвишених) слика на металу и др.; — trop. изрезане рељефне слике. + + +caelebs (или coelebs), ĭbis, adj. нежењен, бећар (каже се и о удовцу и о момку). Отуда а) *c. vita; lectus, усамљен, самотан живот; б) platanus c., уз коју се никаква лоза не повија. + + +caelĕs в. coeles. + + +*coeles или caeles, ĭtis, adj. (coelum), небесни, небески: regna; aula; — особ. subst. coelĭtes, um, m. становници неба = богови (ретко у sing. бог). + + +caelestis в. coelestis. + + +Caelĭānus в. Caelius. + + +caelĭbātus, ūs, m. (caelebs), беженство, неожењеност, бећарство. + + +Caelĭcŭlus, i, m. (dem. од Caelius,део целијскога брежуљка у Риму, в. Caelius II. + + +Caelĭmontānus в. Caelimontium. + + +Caelĭmontĭum, ĭi, n. (Caelius и mons), друга регија (regio, кварт) римска око целијског брежуљка. Отуда adj. Caelĭmontānus: porta. + + +Caelĭus, 1) име римскога племена; међу другима познат је М. Caelius Rufus, кога је Цицерон бранио. 2) Mons Caelĭus, један од седам брежуљака града Рима. Отуда adj. Caelĭănus, Целцјев: orationes. + + +caelo, 1. (caelum), 1) рељефне (полуузвишене) слике у металу израдити (резати, ливати): vasa; aurum caelatum; caelare fortia facta in auro; — то исто важи и за друго градиво (слонова кост, дрво, мрамор): pocula ponam fagina, caelatum divini opus Alcimedontis, Virg. 2) trop. уопште вештачки што извести, створити: opus novem Musis caelatum, песничко дело украшено од девет Муза. + + +caelum1, i, n. длето. + + +caelum2 в. coelum. + + +coelum или caelum, i, n. (plur. coeli, песн. и ретко), 1) небо: coelum contingere, до неба допирати (о врло високим предметима; de coelo tangi, ici, percuti, громом бити ударен; у говору аугурском de c. servare, мотрити на небеска знамења; coelo albente, у освитак зоре; velsperascente coelo, у сутон; — prov. (Ter.) quid si nunc c. ruat? = твоје страховање нема основа. Напосе а) страна света, поднебље, видик, хоризонт: c. sub quo natus sum; coelum non animum mutant, qui trans mare currunt, Hor.; б) ваздух, атмосфера, температура, погода: c. salubre; hibernum; *dubium; *mos coeli varius; *repurgato coelo. 2) небо, небеса као стан богова: de coelo delapsus; nihil agenti alci coelo devolat in sinum victoria; — отуда и бесмртност: coelo Musa beat, Hor.; decretum patri suo coelum, Tac. 3) небо као највећа слава или срећа: ferre, tollere, alqm in coelum, ковати кога у звезде; de c. detrahere alqm, лишити га славе; in coelo sum или digito coelum attingo, пресрећан сам. 4) горњи свет (према доњем), земља: falsa ad coelum mittunt insomnia Manes. + + +caementum, i, n. (место caedimentum од caedo), мajдански неотесани камен, зидарски камен. + + +caena- в. cena-. + + +cēna (кадшто caena и погрешно coena), ae, f. обед, ручак у Римљана, око 3—4 часа по подне: apparare, facere c.; alqm ad c. invitare; cenam alci dare; ad c. ire; condicere, promittere ad c. (в. condico, promitto); inter cenam, о ручку, за време ручка. + + +*Caeneus (реч двосложна), ĕi, m. (Καινεύς), Кенеј, Тесалац, Елатов син, по причи рођен као девојка и онда Caenis зван, Ov. met 12. + + +Caenīna, ae, f. варош у Лацији. Отуда а) subst. Caenīnenses, ĭum, m. Ценинци; б) Caenīnus, adj. ценински. + + +caenum в. coenum. + + +caepa, ae, f. и caepe, n. (само nom. и acc.), лук, црни лук. + + +Caere, indecl. n., варош у Хетрурији; adj. Caeres, ĭtis, церески; в. Caerites. + + +caerĭmōnĭa (и caerĕmōnĭa, cērĭmōnĭa), ae, f. 1) светост, светиња: legationis; deorum. 2) поштовање, страхопоштовање: summā religione et caerimoniā sacra conficere. 3) свети чин, побожни обред: cc. sepulcrorum, обреди који се врше на гробовима; libri caerimoniarum, књиге за разне обреде црквене, требници, ритуали. + + +caerĭmōnĭa (и caerĕmōnĭa, cērĭmōnĭa), ae, f. 1) светост, светиња: legationis; deorum. 2) поштовање, страхопоштовање: summā religione et caerimoniā sacra conficere. 3) свети чин, побожни обред: cc. sepulcrorum, обреди који се врше на гробовима; libri caerimoniarum, књиге за разне обреде црквене, требници, ритуали. + + +Caerĭtes или Caerētes, m. становници хетрурске вароши Цере. После галскога рата беше с њима склопљен савез hospitium; доцније, кад се одметнуше, постадоше грађани римски sine suffragio, због чега реч Caerites доцније значи уопште = civis sine suffragio, и in tabulas Caeritum или adj. in tabulas Caerites referri значи = грађанин без политичких права (тј. без права на државне службе) или aerarius: Caerite cerā digni, Hor., вредни су да постану aerarii (заслужили су да изгубе политичка права). + + +caerŭlĕus и *caerŭlus, adj. 1) загасито плаветан (као небо и море): mare; pontus; caerulei campi, површица морска; subst. caerŭla, ōrum, n. pl. caerula mundi, плаво небо. Отуда а) о предметима што мору припадају: dii caerulei; currus Neptuni; б) о другим загасито плаветним предметима: serpens; oculi. 2) уопште загасите боје, црнкаст: vitta; equi Plutonis; nubes; — загасито зелен: c. quercus; prata; cucumis; arbor Palladis. + + +caerŭlĕus и *caerŭlus, adj. 1) загасито плаветан (као небо и море): mare; pontus; caerulei campi, површица морска; subst. caerŭla, ōrum, n. pl. caerula mundi, плаво небо. Отуда а) о предметима што мору припадају: dii caerulei; currus Neptuni; б) о другим загасито плаветним предметима: serpens; oculi. 2) уопште загасите боје, црнкаст: vitta; equi Plutonis; nubes; — загасито зелен: c. quercus; prata; cucumis; arbor Palladis. + + +rūta2 caesa, в. caedo. + + +Caesar, ăris, m. име славне породице у племену Јулијеву. 1) Lucius Jul. Caesar, присталица Маријев, убијен од Фимбрије. 2) Gajus Jul. C. Strabo, брат Луција Ј. Цезара, познат као говорник, убијен с њиме заједно. 3) Gajus Jul. Caesar, диктатор, познат из историје. Рођак његов Октавијан, потоњи цар, прими име Caesar, и доцнији цареви сви су носили придевак Caesar са насловом Augustus, док се није под Хадријаном начинила разлика да се цар владалац звао Caesar Augustus, а одређени наследник престола само Caesar. Отуда а) *Caesărĕus, adj., Цезаров, цезарски; б) Caesărĭānus, adj. Цезаров; subst. Caesărĭāni, ōrum, m. цезаровци, његове присталице. + + +Caesăraugusta, ae, f. варош у Хиспанији, сад Сарагоса. + + +Caesărēa, ae, f. (Καισάρεια), тако се звало више вароши. 1) главно место у Кападоцији, пређе Mazaca, сад Кајсарије. 2) приморска варош у Палестини. 3) варош у Мауританији. Adj. Caesărĭensis, e, цезаријски. + + +*caesărĭātus, adj. (caesaries), космат, власат. + + +*caesărĭēs, ēi, f. коса, власu (што својом бујношћу даје човеку импозантан изглед, особито у војника; сп. coma и capillus): promissa. + + +Caesēna, ae, f. варош у Gallia Cispadana. + + +Caesennĭus, име римске породице. + + +Caesia Silva, шума у северозападној Германији. + + +caesīcĭus, (caesītĭus), adj. често саткан (по другима модар), Plaut. + + +caesim, adv. (caedo), 1) секући (о поткресивању дрвета; oppos. ductim, вукући); 2) војнички term. t. секући, ударајући (oppos. punctim, бодући): petere hostem; 3) у говору у један мах, заједно (oppos. membratim): membratim adhuc, deinde caesim diximus. + + +caesīcĭus, (caesītĭus), adj. често саткан (по другима модар), Plaut. + + +caesĭus, adj. плавоок: *virgo, Минерва. + + +Caeso (Kaeso), ōnis, m. породично римско име, особито у племену Фабијеву. + + +Caesōnĭus, име племена римскога. 1) m. Caes., едил заједно с Цицероном. 2) Caes. Paetus, конзул под Нероном. 3) Milonia Caesonia, жена цара Калигуле. + + +caespes (cespes), ĭtis, m. (caedo), ископан комад бусења, бусен, бусеница; *и предмети, направљени од бусења: олтар, колиба итд. + + +caestus (cestus), ūs, m. (caedo), упр. оно чим се туче; отуда ремен, каиш (или рукавица) са гвозденим или оловним куглицама, који су ремен борци обмотавали око руку да им ударци буду снажнији: pugiles caestibus contusi ne ingemisount quidem, Cic. + + +caetĕrus- в. ceterus-. + + +caetra- в. cetra-. + + +Caeus в. Ceus. + + +Caeyx в. Ceyx. + + +Căīcus, i, m. (Καϊκος), у Мизији, сад Бакирчај. + + +Cājus (читало се и говорило Gajus), код песника и Cāïus (тросложно), име римско. Под овим именом после Октавијана разумева се обично цар C. Caligula, отуда Cājānus, adj. Гајев, (Калигулин). + + +Cājāta, ae, f. 1) дојкиња Енејина. 2) гребен и варош на међи Лације и Кампаније где беше укопана дојкиња Енејина; сад Гајета. + + +Cājus (читало се и говорило Gajus), код песника и Cāïus (тросложно), име римско. Под овим именом после Октавијана разумева се обично цар C. Caligula, отуда Cājānus, adj. Гајев, (Калигулин). + + +Călăbrĭa, ae, f. југоисточно полуострво у јужној Италији. Отуда Călăber, bra, brum, adj. калабријски. + + +Călactē, ēs, f. варош на северној обали Сицилије. Отуда actīnus, adj. и subst. actīni, ōrum, m. + + +Călăgurris (Calagūris), is, f. варош у Хиспанији. Отуда subst. gurrĭtāni, ōrum. m. + + +Călăis, ĭdis, m. (Κάλαϊς), Kалаид, крилат син Борејин (Boreas), који је с братом Зетом (Zethes) учествовао у походу аргонаутском и Харпије протерао, Ov. Prop. + + +călămārĭus, adj. (calamus), што ce тиче писаћега пера од трске: theca c, кутијица за пера, перњак. + + +Călămis, ĭdis, m. (Κάλαμις), Каламид, славан грчки кипар, Фидијин савременик. + + +călămister, tri, m. (чешће trum, i, n.; calamus), 1) дуго, цевасто гвожђе за коврчење косе. 2) pl. trop. о говору, претерани накит, цифрање: calamistros adhibere. + + +călămistrātus, adj. (calamister), који има гвожђем усковрчену косу (мекушац): saltator; coma. + + +călămĭtās, ātis, f. (по некима од calamus, упр. = штета на потученим усевима, због неродице; сродно са incolumis) штета, несрећа: accipere c., претрпети штету; esse in magnis cc; c. fructuum, неродица; код историка често = ратна несрећа, пораз: proeliis et calamitatibus fracti; accidit illa c. apud Leuctra. + + +călămĭtōsē, adv. (calamitosus), несрећно. + + +călămĭtōsus, adj. с comp. и sup. (calamitas), пун штете и несреће, 1. act. шкодљив, штетан, злокобан, погибељан: tempestas; bellum. 2) pass. а) штети изложен: locus; agri; vectigal coelo ac loco calamitosum; б) који штету трпи, несрећан, невољан, јадан, бедан: homines miseri et fortunā magis quam culpā calamitosi, Cic. + + +călămus, i, m. (κάλαμος), 1) уопште трска; сп. arundo и canna). 2) Отуда а) трска за писање, писаће перо; б) *фрула од трске, свирала, карабље; в) *стрела од трске; г) *лепком облепљен прут за птице; д) *†стабљика, влат; ђ) †гранчица за каламљење, калам, каламак. + + +Călānus, i, m. индијски филозоф који се неко време бавио код Александра Великог. + + +Cărălis (или Călăris), is, f. Карал, варош у Сардинији, сад Cagliari. Отуда Carălītānus, adj. каралски; subst. Carălītāni, ōrum, m. Караљани. + + +*călăthiscus, i, m. (demin. од calathus), корпица, котарчица. + + +*†călăthus, i, m. (κάλαθος), 1) плетена котарица за цвеће, воће итд. 2) дрвен или метални суд налик на котарицу, чинија, здела, шоља, купа, чаша. + + +Călătĭa, ae, f. варош у Кампанији. Отуда adj. Călătīnus; subst. Călătīni, ōrum, m. + + +călātor, ōris, m. (calo), упр. викач; слуга, а особито свештенички слуга, црквењак. + + +Calaurēa, ae, f. (Καλαύρεια), острво у саронском заливу, сад Poros. + + +calcar, ăris, n. (calx2), [понајвише у plur.], 1) оструга, напетница, мамуза: subdere, addere (equo) ealcaria, обости коња. 2) trop. нукање, подбадање, побуђивање, потицање, дражење: uti calcaribus; alter frenis eget, alter calcaribus. + + +calcĕāmentum, i, n. (calceus), обућа. + + +†calcĕārĭum, ĭi, n. (calceus), новци на обућу, обућарина. + + +†calcĕātus (calcĭātus), ŭs, m. (calceo), обућа. + + +calcĕo, 1. (calceus), снабдети обућом, обути: pedes; †se; обично у part. calcĕātus, обувен. + + +calcĕŏlārĭus, ĭi, m. (calceus), ципелар, Plaut. + + +calcĕus, i, m. (calx), ципела, чизмица (покривала је целу ногу, често и преко чланака до листова; сп. solea): c. habilis et aptus ad pedem. Напосе а) calceos poscere = устати од стола, јер су се Римљани изували кад су за сто легали; б) calceos mutare = постати сенатором, јер су сенатори носили особиту врсту ципела. + + +Calchās, antis, m. (Κάλχας), Калханат, пророк грчки под Тројом. + + +calcĭtro1, 1. (calx2), 1) бити петом или копитом, ритати се; *копрцати се (о ономе који умире). 2) trop. противити се, опирати се. + + +calcĭtro2, ōnis, m. (calx2), који петом јако лупа у врата, Plaut. asin. + + +calco, 1. (calx2), 1) згазити што или на што: viperam; c. uvam, муљати. 2) *ступити на што: viam; litora. 3) trop. а) газити, тлачити, угњетавати: libertatem; gentem; б) *†ругати се, подсмевати се: alqm; alqd; insultet rogis, calcet et ossa mea, Prop. + + +calcŭlus, i, m. (dem. од 1. calx), 1) гладак камичак (сп. lapis, scrupulus. 2) Напосе а) камичак (фигура) у игри ludus (lusus) latrunculorum и duodecim scriptorum (налик на наш шах): in lusu duodecim scriptorum quum prior calculum promovisset, први је вукао фигуру; concedo tibi, quod in duodecim scriptis solemus, ut calculum reducas, si te alicujus dati poenitet, Cic, допуштам ти да фигуру повучеш натраг (да нешто опозовеш) ако се кајеш како си је најпре повукао; б) камен на рачунаљци, дакле trop. = рачун: calculos subducere, тачно прорачунити; vocare alqm ad calculos, прорачунити се с ким; vocare alqd ad cc, нешто прорачунити; в) камичак за гласање, бео, да се означи одобрење или опроштење, а црн за томе противно: album culculum rei alci adjicere = одобрити; г) камен у бешици, мокраћни. + + +†caldārĭus, adj. (м. calidarius од calidus), што се тиче грејања: cella c. или subst. caldārĭum, ĭi, n. топло купалиште. + + +caldus = в. calidus. + + +Călēdŏnĭa, ae, f. северозападна висија у Шкотској. + + +călĕfăcĭo (или calf.) etc. 3. (caleo), 1) грејати, утоплити: corpus. 2) trop. а) некога угрејати = узнемирити, мучити, кињити; б) *поджећи, узрујати, раздражити: corda, срца. + + +*†călĕfacto, 1. (intens., од calefacio), јако угрејати: aquam; trop. virgis calefactabere, бићеш добро ишибан. + + +Călendae (пише се и Kalendae), ārum, f. (calo), 1) први дан свакога месеца: C. Januariae, Apriles, Octobres; *C. tristes, јер су се у овај дан месечне камате плаћале; пословица: solvere ad Graecas Calendas = никада, на куков дан (јер код Грка није се тако звао први дан свакога месеца). 2) (предкл. и песн.) = месец (30 дана). + + +†călendārĭum, ĭi, n. (calendae), књига дугова, списак камата које је поверилац имао примати од својих дужника првога свакога месеца: nemo beneficia in calendaria scribit, Sen. + + +Călēnus1 в. Cales. + + +Călēnus2 в. Fufius. + + +călĕo, ŭi, —, part. fut. act. călĭtūrus, Ov.), 2. 1) бити врео, врућ, топал (сп. aestuo): ignis c.; *arae cc. ture, 2) trop. а) бити душевно угрејан, узбуђен, успаљен, раздражен, узбуњен, узрујан: Romani cc. adhuc ab recenti pugna; animi cc. spe; narratur et prisci Catonis saepe mero caluisse virtus, Hor., и врлина старога Катона често се вином загрејала; c. irā; c. in dicendo, ватрено говорити; omnes cc., сви су пуни ревности; *c. feminā, бити заљубљен; *c. ad lucrum, гинути за добитком; — и absol. бити узнемирен, забринут (кад се ком глава пуши); б) о апстрактним предметима кад се о нечему ревносно и живо ради: judicia cc; res satis calet, ствар је зрела да се изведе; в) кад је нешто још ново, скорашње: res; rumor. + + +Căles, is или ĭum, f. варош у Кампанији, на гласу с изврсна вина. Отуда Călēnus, adj. калески. + + +călesco, călŭi, —, 3. (inch. од caleo), угрејати се: unda die gelida est, ortu obituque calescit, Ov.; trop. о страстима, особито о љубави, горети, пламтети: flammā propiore calescit. + + +călĭdē, adv. (calidus), trop. ватрено, жестоко: alqd agere, Plaut. + + +Călĭdĭus, ĭi, m. име римскога племена. + + +călĭdus, или (предкл., песн. и касније) caldus, adj. с comp. и sup., 1) топал, врућ, вpeo: fons; vapor; аër; subst. călĭda (sc. aqua), ae. f. врућа вода; călĭdum, i, n. узварено вино, вареник. 2) trop. ватрен, жесток, нагао; equus, homo; c. consilium, пренагљена, несмислена одлука; Caldus (као nom. pr.), прзница, љутица; — нов, на брзу руку набављен: pecunia; mendacium, пресна лаж. + + +călĭendrum, i, n. висока фризура у римских госпођа, направљена од туђе косе. + + +călĭga, ae, f. 1) кожна чизмица коју су особито војници носили. 2) trop. војничка служба: Marius a caligā ad consulatum perductus, Sen. + + +călĭgātus, adj. (caliga), који војничке чизмице носи, стога = прост војник, редов. + + +călīgĭnōsus, adj. са sup. (caligo), пун паре, магловит, натмурен: coelum; — отуда мрачан, таман: prudens futuri temporis exitum caliginosā nocte premit deus, Hor. + + +călīgo1, ĭnis, f. 1) понајвише *†napa, магла: erat in tanta caligine major usus aurium quam oculorum, боље се могло чути него видети. 2) мрак, тмина, тмуша (јаче него tenebrae): tetrae tenebrae et caligo. Отуда altitudo oculis caliginem offundit, врти се мозак од висине; cernere quasi per caliginem, гледати као кроз маглу. 3) trop. а) inducere caliginem alci, помрачити; б) духовни мрак, незнање, сметеност ума итд.; c. mentis; offundere caliginem animis, смести, залудити духове; в) тужне и несрећне околности: caligo bonorum, tenebrae rei publicae. + + +călīgo2, 1. (caligo1), 1) intrans. бити мраком застрт, таман, мрачан: lucus; nubes; oculi caligant, смркава се пред очима; — trop. о људима, лутати по мраку = не увиђати: vivere omnes beate volunt, sed ad pervidendum quid sit quod beatam vitam efficiat caligant, Sen. 2) *trans. мраком застрти, помрачити: humida circum caligat nubes, Virg. + + +Călĭgŭla, ae (упр. demin. од caliga), чизмица; у шали придевак цару Гају што је као дете у стану одрастао и војничке чизмице носио. + + +călix, ĭcis, m. (κύλιξ), 1) чаша, пехар: fecundi cc, пуне. 2) (предкл. и песн.) здела (чинија); лонац. + + +callĕo, ŭi, —, 2. (callum), 1) intrans. (предкл. и касније), бити дебеле коже, имати жуљеве (од многог рада): callent rure manus; trop. искуством и вежбањем бити опамећен, паметан, искусан, разборит: c. in re aliqua; c. usu rei alcjs. 2) trans. искуством или вежбањем нешто знати, разумети, умети: c. urbanas res; calleo quo pacto id fieri soleat. + + +Callĭcrătĭdās, ae, m. (Καλλικρατίδας), вођа спартански који је у бици с Атињанима код аргинуских острва погинуо. + + +callĭdē, adv. с comp. и sup. (callidus), 1) паметно, увиђавно, вешто: c. alqd intelligere (Com.), врло добро. 2) лукаво, препредено. + + +callĭdĭtās, ātis, f. (callidus), 1) у добру смислу памет, увиђавност, разборитост, окретност духа; c. et celeritas ingenii. 2) у злу смислу лукавство, подмуклост: Graeca; у plur. calliditates = маjсторије, плетке. + + +callĭdus, adj. с comp. (calleo), 1) у добру смислу, искуством и вежбањем опаметити, паметан, искусан, разборит, увиђаван: c. in re alqa; ad suum quaestum, Plaut.; rei militaris, temporum, Tac.; — о стварима досетљиво, оштроумно смишљен: c. artificium; c. inventum. 2) у злу смислу лукав, препреден, подмукао: c. et subdolus; c. et versutus; c. ad fraudem; in disputando. + + +Callĭmăchus, i, m. (Καλλίμαχος), Калимах, чувен грчки песник око 200 пр. Хр. + + +Callĭŏpē, ēs, или *pēa, ae, f. (Καλλιόπη, -πεια), упр. лепогласна, једна од девет Муза, богиња епске поезије. + + +Callĭpŏlis, is, f., (Καλλίπολις), варош у трачком Херсонезу, сад Галиполи. + + +callis, is, m. (ретко f.), уска стаза преко брда и кроз шуме, особито за стоку (сп. trames и semita). + + +Callisthĕnēs, is, m. (Καλλισθένης), грчки филозоф, пријатељ од младости Александру Великом, који га је ипак дао погубити. + + +Callistō, ūs, f. (Καλλιστώ), кћи аркадскога краља Ликаона, од Јупитера мати Аркадова, од Јуноне претворена у медведицу, а доцније као ursa major премештена на небо. + + +*†callōsus; adj. (callum). пун жуљева; дебеле, тврде коже; дебеле љуске: oliva; ovum; cutis. + + +callum, i, n. 1) отврдла дебела кожа на телу, жуљ: c. solorum; †pedum. 2) trop. тупост, неосетљивост: ipse labor quasi callum quoddam obducit dolori, отупи га. + + +călo1, 1. (καλέω), упр. извикати, само као term. t. 1) calare nonas о првосвештенику, који је у старо доба првога дана у месецу објављивао колико дана има до првих нона (nonae). 2) comitia calata (сазвана од свештеника), нека особита врста од comitia curiata, где су pontifices председавали, и где су неки свештеници (rex sacrorum и flamines) били посвећивани, а и неке породичне ствари (као тестаменти и др.) решаване. + + +cālo2, ōnis, m. војнички слуга који има да се бави с пртљагом (сп. lixa); отуда уопште слуга. + + +călor, ōris, m. (caleo), 1) топлота, топлина, врућина, особито летња врућина, запара: mediis caloribus, усред лета; — ватра, ватруштина (у грозници); животна топлина: c. vitalis. 2) trop. о духу, страсна узрујаност, ватра, ревност: c. cogitationis; dicendi; trahere calorem, заљубити се; у plur. calores = љубав, љубавни послови. + + +Calpē, ēs, f. (Κάλπη), Калпа, високи брег на мореузу гибралтарском, један од тако званих Херкулових стубова, сад Гибралтар. + + +Calpurnĭus, име римскога племена, у ком је породица Pisones била најзнаменитија: 1) L. Calp. Piso Frugi, Цицеронов зет и веран пријатељ. 2) L. Calp. Piso Caesōnīnus, таст Цезаров, конзул 58 пр. Хр., и као такав противник Цицеронов. 3) Gnejus Calp. Piso, под Тиберијем прејемник Германиков у Азији, где га је по свој прилици отровао. 4) Calp. Bestia, дао се као конзул. од Југурте подмитити. 5) m. Calp. Bibulus, Цезаров противник и колега. — Adj. Calpurnĭus, Калпурнијев. + + +*†caltha, ae, f. неки жућкаст, јако мирисав цвет, невен (?). + + +*calthŭla, ae, f. (caltha), женска хаљина жуте боје, Plaut. + + +călumnĭa, ae, f. (calvor), 1) term. t. у парничним пословима, шикана, заплет, особито извртањем права и сплеткашким тумачењем = а) крива, лажна тужба: c. et malitiosa juris interpretatio; jurare calumniam, заклети се да тужба није поведена из плеткарења; б) парница због такве плетке; effugere calumniam; ferre c. = бита проглашен за лажна тужиоца. 2) уопште а) свака плетка, шикана: calumniā dicendi tempus eximere, из шикане дотле говорити, док се седница сенатска не разиђе; б) лажни и неосновани повод c. religionis, кад се подмеће да што бива вери за љубав; в) софистично мудровање: adhibere calumniam; г) trop. c. timoris, из претеране бојазни постало неправедно окривљивање самога себе; nimia contra se c., претерана строгост у оцењивању самога себе. + + +călumnĭātor, ōris, m. (calumnior), term. t. ко кога из плеткарења криво тужи, плеткаш: c. sequitur scriptum (држи се слова); c. canis, клеветник. + + +calumnĭor, dep. 1. 1) intrans. пред судом кабале плести, право извртати, лажну тужбу износити: aperte ludificari et calumniari. 2) transit. а) c. aliquem, некога криво тужити; б) уопште софистички кога нападати, корити: alqm; festinationem alcjs; в) †c. se, своје дело прекомерно строго претресати. + + +calva, ae. f. (calvus), (ћелава, гола) лубања. + + +Calvēna, ae, m. (calvus), као ћела, ћелоња, измишљено име за ћелавога Гаја Матија, пријатеља Цезарова. + + +Calvisĭus, име римског племена. + + +calvĭtĭēs, ēi, f. (calvus), ћелавост. + + +calvĭtĭum, ĭi, n. (calvus), ћелаво место на глави, ћела. + + +calvor, —, —, dep. 3. 1) (XII tabb.) intrans. о некоме који на суд позван не долази под разним неумесним изговорима. 2) (предкл.) trans. обмањивати, варати, преварити. + + +calvus, adj. го, ћелав. + + +calx1, cis, f. (ретко m.) 1) (предкл.) камичак у коцкању = calculus. 2) вапно, креч, кречни камен: c. viva, негашен; c. macerata или extincta, загашен; coquere c., пећи креч. 3) циљ или мета на тркалишту (јер се у старије доба кречом, а доцније кредом означавала: oppos. carceres, преграда, откуда се почињала трка): ad c. pervenire; quasi decurso spatio a calce ad carceres vocari, од свршетка вратити се на почетак. + + +calx2, cis, f. (ретко m.; λάξ), пета, и у људи, и у животиња: remittere cc. или calcibus alqm petere, ритати се. Пословице: certare pugnis, calcibus, рукама и ногама; — adversus stimulum calces (sc. jactare) = узалудним отпором од зла правити горе. + + +Călўcadnus, i, m. (Καλύκαδνος), река и предгорје у Киликији. + + +Călўdōn, ōnis, f. (Καλυδών), главно место у Етолији, на гласу с лова онде приређеног (сп. Meleager). Отуда: 1) *Călўdōnis, ĭdis, adj. калидонски и subst. * Călўdōnis, ĭdis, f. = Deianira, кћи краља Енеја у Калидону. 2) *Călўdōnĭus, adj. калидонски: C. heros = Meleager; amnis = Achelous. + + +Călymnē, ēs, f. (Κάλυμνα), острво у Егејском мору, недалеко од острва Рода. + + +Călypso, ūs, f. (Καλυψώ), Калипса, нимфа на острву Огигији, која је Улиса седам година код себе држала. + + +†călyx, ўcis, m. (κάλυξ), свако покривало, 1) пупољак, чашица у цвету. 2) љуска на плоду и семену. 3) љуска од јајета. + + +Cămărīna (Cămĕrīna), ae, f. (Καμάρινα), варош на југозападној обали Сицилије. + + +Cambūnĭi montes, камбунске горе, што деле Македонију од Тесалије. + + +Cambȳsēs, is, m. (Καμβύσης), 1) отац старијега Кира, Манданин муж. 2) син и наследник Киров. + + +*†cămella, ae, f. чашица, шољица. + + +cămēlus, i, m. (κάμηλος), камила, дева. + + +Cămēna (правилније него Camoena), ae, f. (м. carmena, casmena од cano), италијска нимфа, богиња певања, певачица; ово име пренесоше доцније Римљани на грчке Музе (Μοῦσα, Musa), отуда и *песма, спев: prima C. + + +cămĕra (cămăra), ae, f. (καμάρα), 1) свод, сведен кров од собе. 2) лађа са сведеним кровом од дасака код Понтинаца (Pontii). + + +Cămĕrĭa, ae, f. сабинска варош у Лацији. Отуда Cămĕrīnus, придевак племена Сулпицијева. + + +Cămărīna (Cămĕrīna), ae, f. (Καμάρινα), варош на југозападној обали Сицилије. + + +Cămĕrīnum, i, n. Камерин, варош у Умбрији. Отуда Camers, tis, adj. и subst. Camertes, ĭum; а од овога опет adj. Cămertīnus. + + +Cămillus, i, m. придевак племена Фуријева; најчувенији је Furius C., који је варош Веје заузео. + + +cămīnus, i, m. (κάμινος), пећ (чисто лат. fornax); огњише; — димник у ковачници; — камин; trop. ватра на огњишту: camino luculento uti. + + +Cămīrus, i, m. (Κάμειρος), Камир, херој поштован на острву Роду, оснивач вароши Рода. + + +Cămoena в. Camena. + + +Cămēna (правилније него Camoena), ae, f. (м. carmena, casmena од cano), италијска нимфа, богиња певања, певачица; ово име пренесоше доцније Римљани на грчке Музе (Μοῦσα, Musa), отуда и *песма, спев: prima C. + + +Campānĭa, ae, f. покрајина у средњој Италији, на југу од Лације. Отуда Campānus и (предкл.) Campānĭcus, adj. кампански: morbus C., неке брадавице на лицу што су онде обичне биле; subst. Campāni, ōrum, m. Кампанци. + + +campē, ēs, f. (κάμπη), кривина; trop. шеврдање, шепртљење: campas dicere, ушепртљити. + + +campester (ретко campestris), stris, stre, adj. (campus) 1) што припада равници и отвореном пољу, на пољани, на равници: oppidum; loca cc., равна; iter c., кроз пољану; Scythae cc., што у равници станују; hostis c., који се на пољани бори; n. pl. †campestrĭa, ĭum, равница. 2) напосе, што припада Мартовом пољу (campus Martius), дакле а) што се односи на скупштине (comitia), које су на том пољу држане: certamen c.; gratia c.; quaestus c., доходак од тог што се ко за своје гласање наплатио; б) што се тиче телесних вежбања: ludus c.; exercitationes cc. Отуда campestre, is, n. (sc. velamentum), нека врста прегаче коју би младићи римски припасали за време телесних вежбања. + + +Alēĭi campi (ă) (τό Ἀλήϊον πεδίον), плодна равница у Киликији, где је по причању Белерофон спао с коња Пегаза и блудио Јупитеровом муњом ослепљен (сп. ἄλη), блудња). + + +Gurgustĭdōnĭi campi (gurgustium), за шалу измишљено име као “крчмина поља”. + + +Macri Campi, m., предео у Gallia cisalpina. + + +campus, i, m. 1) равница, раван, пољана, поље (овоме је противно шума и брежуљак; сп. ager и planities); *и о свакој другој равници, као о морској пучини (caerulei cc.). 2) Напосе = Мартово поље = campus Martius, или само campus, равница на Тибру, посвећена богу Марту. Овде су држана comitia centuriata, отуда је и campus = comitia. Ту беше и место за разне игре и за телесна и војничка вежбања римских младића. Отуда trop. поље, поприште за сваки рад: c. aequitatis; c. honoris et gloriae. + + +Stellātis campus или ager, веома плодна покрајина у Кампанији. Отуда Stellātīnus, adj. стелатски. + + +Cămŭlŏdūnum, i, n. варош у Британији, сад Колчестер. + + +*cămŭrus, adj. (врло ретко), савијен: cornu. + + +Cănăcē, ēs, f. (Κανάκη), Kaнака, кћи Еолова. + + +cănālis, is, m. (ретко f.), цев, жлеб, олук, канал (особито за воду). + + +cancelli, ōrum, m. решетка, преграда: fori, у судници; theatri; trop. уопште заграда, међа, граница; extra cancellos egredi, quos ipse mihi circum dedi. + + +cancer, cri, m. 1) рак; често *звездано јато рака у зодијаку, и стога а) жега, припека, запара; б) јужна страна. 2) рак као болест. + + +Candăvĭa, ae, f. бреговит предео у Илирији. + + +candĕfăcĭo, fēci, factum, 3. (candeo и facio), 1) обелити што. 2) усијати. + + +candēla, ae, f. (candeo), 1) †свећа воштана или лојана. 2) увоштен конац или узица. + + +candēlābrum, i. n. (candela), свећњак, чирак. + + +candĕo, ŭi, —, 2. 1) *†белети се, светлети се, блистати: candentes umeri; c. ebur; ortus c., зора. 2) усијати се: ferrum. + + +accendo, cendi, censum, 3. (ad и [cando], отуда candeo) 1) запалити, упалити, ужећи: urbem; aras, focum запалити огањ на олтару, на огњишту; aurum топити злато; calcem гасити креч; luna accensa radiis solis осветљен. 2) trop. распалити, подбунити, дражити: aliquem contra aliquem; in rabiem; *accendere animos bello; alicui ingentem curam задати; accendere bellum, proelium, seditionem. + + +*candesco, dŭi, —, 3. (candeo), 1) почети белети се, светлети се, блистати. 2) yсијавати се: ferrum. + + +candĭdātōrĭus, adj. (candidatus), што се односи на просиоца службе, на кандидата, кандидатски, Cic. Att. l, 1. + + +candĭdātus, adj. (candidus), 1) (предкл. и касније), који носи белу тогу, обучен у бело. 2) subst. us, i, m., који тражи државну службу у Риму, просилац службе, кандидат (јер он је носио тогу белу као снег): c. consularis; praetorius; tribunicius; †quausturae. + + +candĭdē, adv. (candidus), 1) (Plaut.) бело. 2) trop. искрено, отворено, поштено. + + +candĭdŭlus, adj. (demin. од candidus), сјајно бео, сјајан: dentes. + + +candĭdus, adj. с comp. и sup. (candeo), 1) бео, светло бео, бео као снег (сп. albus): vestis; luna; avis; nive candidiores equi; anser; lilia; populus, топола; vides ut altā stet nive candidum Soracte, Hor. 2) напосе о боговима и у богове примљеним људима сјајан, светао, красан: Liber; Dido; Daphnis; — о лепоти телесној диван, леп: puer; membra; umeri; cervix; pes; — turba c., у бело обучени кандидати; — о ветру: Favonii cc., што ведре небо. 3) trop. o свему што је чисто, јасно, бистро, неокаљано, поштено: о гласу чист, јасан: c. vox; о говору јасан, природан, неусиљен: c. dicendi genus; о карактеру чист, поштен, искрен, отворен итд.: judex; ingenium; о одношају живота ведар, вeceo: convivia; pax. + + +candor, ōris, m. (candeo), 1) белоћа, светлост, сјајност: c. solis; coeli; tunicarum; nivis; отуда = лепота уопште: corporis; equi. 2) trop. а) о говору лепота, сјајност: fucatus c. et rubor, а и природност, простота; б) *†о карактеру поштење, искреност: c. animi; veritas et c. + + +*cāneo, —, —, 2. (canus), сед бити: senectus c.; gramina. + + +cănēphŏros, i, f. (κανηφόρος), што носи котарице; у plur. Canēphŏroe (κανήφοροι) о атинским девојкама које су о разним светковинама на глави носиле котарице у којима беху ствари нужне за жртву. + + +cănesco, —, —, (caneo), *седети, оседети, обелети; отуда остарити; trop. oratio c. (Cic). + + +Cangi, ōrum, m. Канги, народ у западној Британији. + + +cănīcŭla, ae, f. (demin. од canis), упр. пашче, псетанце, 1) кучка, куја, о злој или неваљалој жени, Plaut. 2) у звезданом јату canis major најсјајнија звезда, Sirius. + + +Cānĭdĭa, ae, f. Канидија, хетера (наложница) којој се Хоратије у својим песмама подсмева. + + +Cānĭdĭus, име римскога племена; Publius C. Crassus, у служби Лепидовој, али присталица Антонијева, после битке код Актије на заповест Октавијанову погубљен. + + +Cănīnĭus, име римског племена; Gajus C. Rebilus, легат Цезаров у Галији, конзул само неколико часова, бивши изабран 31. децембра 45 пр. Хр. + + +cănīnus, adj. (canis), псећи, пасји. + + +cănis, is, comm. 1) пас, псето, кер, вашка: посл. cane pejus et angue vitare alqd, Hor., клонити се чега као куге. Отуда trop. а) као грдња, особито да се означи безобразност; б) с презирањем, улизица, чанколиз, подлац: P. Clodii canis. 2) два звездана јата, canis major, у ком је звезда Sirius, и северно од њега, с друге стране Млечног Пута, canis minor, у ком је звезда Procyon. 3) морски пас. 4) *†у игри на коцке несрећан хитац (сп. tesserae и talus). + + +canistrum, i, n. (скоро само у plur.), од трске плетена котарица (за хлеб, цвеће, воће, а највише за употребу при жртвама). + + +*†cānĭtĭēs, ĕi, f. (долази само у nom., acc. и abl.), 1) седоћа. 2) trop. седине, седа коса. + + +*†canna, ae, f. (κάννα), мала и танка трска, тршчица, рогоз (сп. calamus, arundo). Отуда = свираљка од трске, карабље. + + +cannăbīnus, adj. (cannabis), од конопље. + + +cannăbis, is, f. (κάνναβις), конопља, кудеља. + + +Cannae, ārum, f. Кана, варош у Апулији, где је Ханибал поразио Римљане 216 пре Хр. Отуда Cannensis, adj. кански. + + +Canninĕfātes, tum, m. Канинефати, племе батавско; код Тацита има и sing. Canninĕfas, а та иста реч и као adj. + + +căno, cĕcĭni, cantum, 3. уопште певати, звечати, орити се, I. intrans. 1) гласом а) о људима, певати: c. voce; c. ad tibicinem; о говорнику = певајући говорити; б) о животињама volucres, aves cc., певају; gallus c., петао кукурече; ranae cc., жабе крекећу. 2) свирком а) о људима свирати, гудети, трубити: c. fidibus; tibiā, у фрулу; б) о свирци самој ударати, затрубити, разлегати се: tubae cornuaque cecinerunt; signum (classicum) c., трубом се даје знак (сп. II. 4). II. trans. 1) певати: carmen; versus; verba; па кадшто и спевати, у песму сложити што. 2) певати: у песми спевати, славити, величати, хвалити: clarorum virorum laudes atque virtutes; *†bella; *arma virumque cano, Virg. 3) прорећи, прорицати (јер су пророчанства давана у стиховима): vates canit alqd fore; dii haec cc. 4) војнички term. t. а) c. bellicum, classicum или signum, signa, или само canere, (за)трубити (у рог или трубу) на нападај: tubicines signa canere jussit; classicum cani jubet; б) c. receptui, (зa)трубити на одступање: receptui canit. + + +Cănōpus, i, m. (Κάνωβος), Каноп, варош у доњем Мисиру. Отуда Cănōpēus или Cănōpĭcus, adj. и subst. Cănōpītae, ārum, m. + + +*†cănor, ōris, m. (cano), певање, глас, звук, мелодија: cygni; lyrae. + + +cănōrus, adj. (canor), 1) благогласан, милогласан, сугласан, складан, сложан: vox Sirenum. Али о говорнику (oppos. vox languens) као погрешка, глас који пева. 2) што благозвучне гласе даје: chorus; turba c., трубачи; orator c., у чијем се говору глас ритамски и благозвучно диже и спушта; aves cc., певачице; fides cc., звучан; aes c. (= tuba), што се ори и разлеже. + + +Cantăber, bri, m. Кантабар, у plur. Cantabri, а та се реч: узима и за земљу у којој су становали. Отуда 1) Cantabrĭa, ae, f. земља кантабарска, Кантабрија у Хиспанији, данашња Бискаја. 2) Cantabrĭcus, adj. кантабарски. + + +*cantāmen, ĭnis, n. (canto), упр. бајање; отуда meton. басма, чаробна песма или чаробне речи при врачању. + + +cantĕrīnus (canth.); adj. (canterius), што се тиче уштројена ждрепца, коњски, Plaut. + + +cantĕrĭus (canth.), ĭi, m. уштројен ждребац, коњ, пapuп. + + +canthăris, ĭdis, (acc. plur. ĭdas), f. (κανθαρίς), шпанска мува (Meloe vesicatorius), коју су стари често употребљавали као отров): cantharidas sumpsisse dicitur. + + +*canthărus, i, m. (κάνθαρος), велики суд за пиће с дршкама, из ког се точило вино у мање чаше, канта, кондир, врч, бокал. + + +cantĭcum, i, n. (canto), 1) песма што је само за певање, сп. carmen): rhetorum epilogus paene r., говорници при крају говора скоро певају. 2) нека врста међуигре (у римској комедији), монедија, тј. монолог који се уз пратњу фруле певајући говорио, а покрај певача (cantor) стајао је и прави глумац (comoedus) и пратио му је певање сходним играњем, махањем руку и кретањем тела. + + +cantĭlēna, ae, f. (canto), с презирањем стара, отрцана песма: c. eandem canis, Ter, ти све то па то; trop. лудорија, тричарија, празна слама итд. + + +cantĭo, ōnis, f. 1) певање, песма. 2) бајање, врачање, басма. + + +cantĭto, 1. (frequent. од canto), често певати, попевати: cum alqo; c. carmen. + + +Cantĭum, ĭi, n. Кантија, југоисточни предео у Британији, сад Кент. + + +cantĭuncŭla, ae, f. (demin. од cantio), песмица. + + +canto, 1. (intens. од cano) I. intrans. 1) о људима певати, појати, попевати: c. ad chordarum usum; si legis, cantas, каже се о говорнику који певајући говори. 2) о животињама (ретко): galli cc, кукуречу; aves, певају. 3) о свирци: tibiā canere, свирати у фрулу; *tibia canit, чује се звук фруле. 4) term. t. о бајању: incipe cantare, кажи басму. II. trans. 1) певати: cantare carmen; carmina non prius audita virginibus puerisque canto, Hor. 2) cпeвaти, опевати, песмом прославити: c. Caesarem; proelia. 3) (Com.) предсказати, прорицати: vera; отуда = својски опоменути, световати, препоручивати: haec dies noctesque tibi canto, ut caveas etc. 4) term. t. обајати, очарати: herbas; lunam. + + +cantor, ōris, m. (cano), 1) певач или свирач. Напосе о певачу у комедији (в. canticum), такође и певач у збору (chorus). 2) trop. а) који нешто откакоће, отканта: c. formularum: б) који нешто лудо и безразложно хвали, хвалисав: cantores Euphorionis. + + +cantrix, īcis, f. (cano), певачица, свирачица, Plaut. + + +cantus, ūs, m. (cano), 1) пeвање, песма или свирка, глас, мелодија: c. avium; tibiae; c. vocum et nervorum, певање и свирка; c. galli, кукурекање петлово. 2) *а) бacма, (чаролије): c. e curru lunam deducit; б) прорицање, пророчанство. + + +Cănūlējus, име римскога племена; најпознатији је C. Canulejus, који је израдио закон, по ком су могле бити женидбе (connubia) између патриција и плебејаца. + + +cănus, adj. 1) сив, пепељаст, беличаст, бео: lupus; nix; aristae. Често о коси, сед: cc. capilli; отуда subst. cāni, ōrum, m. седе власи, седине; и с adj.: cani falsi; rari. 2) *сед, прастар, стародавни: c. senectus, дубока старост; Fides, Vesta. + + +Cănŭsĭum, ĭi, n. Канузија, варош у Апулији, на гласу са црвенкасте вуне. Отуда Cănŭsīnus, adj. канузијски; subst. Cănŭsīnus, i, m. Канузинац; cănŭsīna, ae, f. (sc. vestis), одело од те вуне. Отуда †Cănŭsīnātus, adj., ко има одело од те вуне. + + +căpācĭtās, ātis, f. (capax), простор где има места за многе ствари, пространство, просторност: uteri. + + +Căpăneus (neus једносложно), ĕi, m. (Καπανεύς), Капанеј, један од седморице краљева који су пошли на Тебу, од Јупитера громом убијен. + + +căpax, ācis, adj. с comp. и sup. (capio), 1) *†о стварима где има места за много предмета, велик, простран: domus; urna, и с gen. circus c. populi; homo c. cibi vinique, у кога може много стати. 2) trop. приступан, подобан, способан за што: animus c. ad praecepta: с gen. c. amicitiae; invidiae; consilii. + + +căpēdo, ĭnis, f. (capis), пpoста зделица за жртву. + + +căpēduncŭla, ae. f. (demin. од capedo), малена зделица. + + +căpella, ae, f. (demin. од capra), козица; — звезда прве величине у звезданом јату auriga. + + +Căpēna, ae, f. варош у Хетрурији. Отуда 1) Căpēnās, ātis, adj. капенски: in agro Capenate; subst. Căpātes, ĭum, m. Капењани. 2) *Căpēnus, adj. капенски: porta C., јужна градска врата у Риму, кроз која је водила via Appia у Капуу. + + +căper, pri, m. 1) јарац, у општем значењу (сп. hircus и haedus). 2) meton. знојни задах испод пазува. + + +căpĕro, 1. (caper), мрштити се, мргодити се, купити се у боре: illi frons severitudine caperat, Plaut. + + +căpesso, sīvi, sītum, 3. (desid. од capio), 1) ухватити, зграбити, шчепати што: cibum oris hiatu et dentibus capessunt (о животињама); arma. 2) trop. латити се, примити се чега; предузети што; c. fugam, окренути леђа; bellum, започети; pugnam, заметнути; rem publicam, бавити се државним пословима (сп. accedere ad rem p.); *†jussa, вршити налоге. 3) тежити куда, журити се: animus c. superiora, за нечим вишим; *Italiam. + + +Căphāreus (Căphēreus), (reus једносложно), ĕi, m. (Καφαρεύς, Καφηρεύς), Кафареј, каменит гребен на јужној обали острва Еубеје. + + +Căphāreus (Căphēreus), (reus једносложно), ĕi, m. (Καφαρεύς, Καφηρεύς), Кафареј, каменит гребен на јужној обали острва Еубеје. + + +†căpillāmentum, i, n. (capillus; ретко), власуља, туђа коса, перика. + + +căpillātus, adj. с comp. (capillus), космат, рутав, руњав: bene c.; capillatior quam ante. + + +căpillus, i, m. 1) коса, влас, (коса на глави и брада у људи; сп. crinis, coma, caesaries), и у sing. као collect. (c. compositus, horridus, passus, promissus) и у plur., и онда capillus значи длаку појединце: erant illi compti capilli. 2) *†длака, кострет у животиња. + + +căpĭo, cēpi, captum, 3. 1) узети, ухватити, зграбити (кад ко што заузме и тим неку власт над тим задобије): c. arma; alqd manu или in manum; c. cibum. То исто важи и за апстрактне предмете: c. exemplum de alqo; c. consilium, одлучити се на што; occasionem, улучити; prospectum, с висине уживати изглед. — 2) узети, изабрати (обично с каквом намером): c. alqm judicem; locum castris; *aves cc. terras, бирају себи места на земљи. Напосе term. t. о избору свештеничких особа: c. alqam Vestalem; alqm flaminem; исто тако и c. tabernaculum, templum, (в. ове речи). — 3) спојено с појмом силе А) о људима ухватити, заробити; о животињама уловити, упецати итд.; о мртвим стварима освојити, заузети, отети: capere alqm, legiones; pisces; avem; urbem; classem; oppidum de, ab или ex hostibus, отети од непријатеља; Б) trop. а) pass. capi аа), о телу, бити ослабљен, бити узет у ком уду: omnibus membris captus; altero oculo capitur, хоће да ослепи на једно око; аб) о уму: mente captus; = полудео; velut mente captā, као да је с ума сишао; — б) act. о духу уопште задобити, занети, примамити, у злу смислу = залудити, завести, заплести итд.: pictura nos c.; is humanitate sua me c.; али и ту је чешће у pass. capi dulcedine vocis; voluptate; amore; — в) о стању и расположењу духа, ухватити, снаћи, спопасти кога, навалити на кога: libido, metus c. alqm; satietas eum c., дотужало му је, додијало; oblivio rei alcjs me c., заборављам; али се и обратно каже: capio desiderium ex alqo, зажелео сам се некога; capio satietatem ejus, сит сам га; c. laetitiam ex illa re, то ме весели, годи ми. — 4) о простору у се примати, брати, имати места за нешто или некога; стати у што: domus eos non c., не могу да стану у кућу; Italia amentiam ejus non c. Отуда trop. пojмити, поимати, схватити, разумети: mens eorum hoc non c.; angustiae pectoris tui non capiunt tantam personam, твоја скучена душа и не поима такву величину. — 5) стићи куда, приспети (особито о лађама), допловити: c. insulam; portum; c. montes proximos fugā, одбећи на најближе брегове. — 6) о делателности, предузети, примити што на се итд: c. rem publicam; honores (= capesso). — 7) примити, добити: consulatum; nomen ex re alqa; detrimentum, штетовати; fructum rei alcjs или ex re alqa, користити се; често о приходу: ex his praediis centena sestertia c., има прихода; testamento alqo c. или c. alqd ex hereditate, наследити што. + + +căpis, ĭdis, f. здела или шоља с ручицама коју су при жртвама употребљавали. + + +*†căpistro, 1. (capistrum, улар), улар метнути на коња, зауларити: bovem. + + +căpistrum, i, n. улар. + + +căpĭtal (тек касније căpĭtāle), ālis, n. (caput), term. t. пpeступ који се казни губитком живота или физичкога или грађанскога (в. caput 2), скоро увек у свези са глаголом esse: praesidio decedere apud Romanos c. est. + + +căpĭtālis, adj. с comp. (caput), 1) који се тиче живота, где се може живот (телесни или грађански) изгубити: periculum c., опасност живота; morbus c.; term. t. res capitalis = capital: poena или supplicium c., смртна казна. 2) врло опасан, убитачан, што прети животу: inimicus; oratio c., опасан по државу; odium c. 3) (ретко) главан, особит, изврстан, одличан: *ingenium; scriptor. + + +căpĭto, ōnis, m. (caput), глават човек, главаш, главоња. + + +Căpĭtōlĭum, ĭi, n. (caput), Капитолија, највиши врх на капитолијском брегу (mons Capitolinus, један од седам брежуљака римских), на ком беше главни храм Јупитеров; уз њега и горњи град (arx) и тарпејска стена (rupes Tarpeja), с које су осуђеници доле бацани. Отуда Capĭtōlīnus, adj. капитолијски: clivus; ludi; то беше и придевак М. Манлију, који је Капитолију спасао. + + +căpĭtŭlātim, adv. (capitulum), углавном, накратко. + + +căpĭtŭlum, i, n. (demin. од caput; предкл. и касније), мала глава, главица. + + +Cappădŏcĭa, ae, f. (Καππαδοκία), земља у Малој Азији. Отуда 1) Cappădox, ŏcis, m. (Καππάδοξ), Кападочанин; plur. Cappădŏces, cum, m.: Cappadocum rex. 2) Cappădŏcĭus, adj. + + +cappăris, is, f. (κάππαρις), капар (шибље и плод). + + +capra (că и cā), ae, f. (caper), 1) коза. 2) trop. а) знојни задах под пазувима; б) звезда (в. capella); в) Capreae или Capreae palus, место на Мартову пољу где је Ромула нестало. + + +*†căprĕa, ae, f. дивља коза, срна (сп. capra 2. в). + + +Caprĕae, ārum, f. Капреја, дражесно острво близу кампанске обале где је Тиберије последњих својих седам година проживио, сад Capri. + + +caprĕŏlus, i, m. (caper), 1) *†нека дивља коза, дивокоза или срна. 2) грађевински term. t. у plur. capreoli, потпоре, греде које везују два стуба (Strebebänder). + + +caprĭcornus, i, m. (capercornu), козорог, јарац, звездано јато у зодијаку, јужно од екватора. + + +caprĭfīcus, i, f. (предкл. и песн.), дивља смоква (дрво и плод). + + +*caprĭgĕnus, adj. (capergigno), козјега рода, козји: pecus. + + +*†caprĭmulgus, i, m. (caper-mulgeo), музач коза, тј. пастир. + + +caprīnus, adj. (caper), козји; prov. multi rixantur de lana saepe caprina, свађају се око ситница. + + +caprĭpes, edis, m. козоног: Satyri; Panes. + + +capsa1, ae, f. орман, кутија (особито за чување књига и писмених исправа). + + +Capsa2, ae, f. варош у Бизацији у Африци; отуда subst. Capsenses, ĭum, m. Кaпшани. + + +†capsārĭus, ĭi, m. (capsa1), роб који је децу отменијих породица у школу пратио и за њима носио кутије или торбе са књигама, писаћим прибором итд. + + +capsŭla, ae, f. (demin. од capsa): homo totus dc capsa = претерано накићен (као да је из кутије изашао). + + +captātĭo, ōnis, f. (capto), грамжење, тежња, отимање за чим: verborum; testamenti. + + +captātor, ōris, m. (capto), који за чим грамзи, тежи: c. aurae popularis; особито ко грамзи за наследством. + + +captĭo, ōnis, f. (capio), упр. хватање, ловљење; само trop. 1) варка, превара: nihil in re captionis est, нема варке. 2) штета, квар, шкода: res est mihi captioni. 3) лажан закључак, софизам. + + +captĭōsē, adv. с comp. и sup. (captiosus), лукаво, софистички. + + +captĭōsus, adj. с comp. и sup. (captio), 1) пун преваре, лукав: societas. 2) штетан, опасан. 3) варљив, софистичан: interrogationes. + + +captĭuncŭla, ae, f. (dem. од captio), мала превара, варчица. + + +†captīvĭtās, ātis, f. (captivus), 1) сужањство, ропство; meton. сужњи, робље. 2) освојење (града или земље); urbis; има и captivitates urbium, Tac. + + +captīvus, adj. (capio), 1) о живим предметима ухваћен, особ. у рату ухваћен, заробљен; subst. заробљеник, сужањ, заробљеница (captivae feminarum); captiva corpora, заробљени људи и стока; *заробљеников, сужњев, заробљенички: crines; colla; cruor; lacerti; *†о животињама уловљен, упљачкан: cc. pisces. 2) о неживим стварима отет, освојен, узет, задобивен, упљачкан: aurum argentumque; naves; agri; trop. mens c. + + +capto, 1. (intens. од capio), 1) хватати, грабити, машати се (чега или за што), ловити: Tantalus c. aquam; captare auram naribus; *colla lacertis; *gruem laqueo, уловити ждрала у замку. 2) trop. а) тежити, uћи за чим, настојати око чега, трудити се за што, тражити, искати: misericordiam; assensionem alcjs; occasionem; sermonem alcjs, прислушкивати; sonitum aure admota; б) тежити да кога или што ухватим, уловим, добијем на своју страну: alqm; hostem insidiis; gentem Boeotorum; caute mihi captandum est cum illo, Plaut. морам вешто, лукаво удесити, како да га уловим. Напосе лукавством стећи наследство: c. testamenta senum. + + +captūra, ae, f. (capio), 1) што је ко уловио, лов. 2) добитак, плата. + + +captus, ūs, m. (capio), појам, схватање, увек у свези ut est captus с gen. plur.: Geta non malus, ut est captus servorum, Гета није рђав, уколико то (да је non malus) код роба може бити; civitas ampla atque florens, ut est captus Germanorum, по германским појмовима или уколико то у Германа може бити. + + +Capŭa, ae, f. (Καπύη), главна варош у Кампанији, позната с богатства и раскошности. + + +căpŭlāris, adj. (capulus; предкл.), што спада у мртвачки сандук, остарео, истрошен: senex. + + +căpŭlus, i, m. (capio), 1) мртвачки сандук: capuli decus (каже се за старца). 2) држак, дршка, ручица: *sceptri; *aratri; балчак од мача. + + +căput, pĭtis, n. 1) глава у човека и животиње: c. aperire, скинути капу; operire, покрити се; cc. conferre, главе збијати = потајно се договарати, шуровати; hostes supra caput sunt, непријатељ је за вратом; per caput pedesque, на врат на нос; proverb. nec c. nec pedes, ни репа ни ушију; *trop. = ум, памет: aliena negotia centum per caput saliunt. Отуда а) о стварима, глава = врх, врхунац, главица, крај: caput tigni, глава од греде; pontis, мостобран; papaveris; о рекама, обично извор, врело: *c. amnis; кадшто (ређе) ушће: capita Rheni; trop. извор, почетак: nonne his vestigiis ad caput veneficii perveniri solet?; узрок, виновник, оснивач: fons et c. Socrates; б) узимајући део место целине = човек, особа, лице, душа: c. noxium; cc. vilissima, ignota; capitum Helvetiorum milia CCLXIII; trecenos nummos in capita conferre, на сваку главу по триста; c. hoc = ја; c. tuum, ти; о животињама комад, грло: bina boum cc. 2) trop. а) = живот, аа) телесни, физички живот: causa или poena capitis, смртна казна; capitis periculum adire; capitis alqm accusare; тужити кога на живот и смрт; c. damnare, absolvere итд.; tergo ac capite puniri, бити шибан и погубљен; аб) = грађански живот, или скуп свију права човекових у погледу на слободу, грађанство и породицу: capitis judicium, суд где су ова права у опасности; capitis deminutio, губитак или ограничење грађанских итд. права (оваква capitis deminutio била је maxima, ако је ко изгубио сва троја права, н. пр. ако је био заробљен; media или minor, ако је изгубио грађанска права; a minima, ако је из своје породице у другу прешао); mulier illa capite se deminuit, удадбом је изгубила своја пређашња породична права; — б) што је најважније, најизврсније у ствари, ба) о људима глава, коловођа, првак, поглавица итд: qui capita rerum erant; c. nominis Latini; c. rei alcjs faciendae; capita conjurationis; бб) о стварима, главна ствар, тачка, чланак, део: jus nigrum erat cenae c.; c. oratoris est, прва му је дужност; c. literarum, главни садржај; c. Epicuri, главно начело; бв) о местима престоница, главна варош или главна тачка: Thebae c. totius Graeciae; Praeneste c. belli, главно гнездо; бг) о списима глава, одељак: a primo capite ad extremum; бд) о новцу главно, главница, капитал (oppos. usura, камата): de capite deducere quod usuris pernumeratum est, одбити од капитала што је од камате уплаћено. + + +Căpys, ўos, m. (Κάπυς), Капије, 1) отац Анхизов. 2) друг Енејин. 3) краљ од Албе. 4) краљ од Капује. + + +Car в. Caria. + + +Cărălis (или Călăris), is, f. Карал, варош у Сардинији, сад Cagliari. Отуда Carălītānus, adj. каралски; subst. Carălītāni, ōrum, m. Караљани. + + +carbăsĕus (или *carbăsus), adj. (carbasus), од танког шпањолског платна. + + +*†carbăsus, i, f. (κάρπασος), 1) танко платно. 2) ствари од њега прављене, особ. у хетерогенском plur. carbăsa, ōrum, n. а) хаљине, б) завесе, в) једра. + + +carbăsĕus (или *carbăsus), adj. (carbasus), од танког шпањолског платна. + + +carbătĭnus в. carpatinus. + + +carpătĭnus (carbătĭnus), adj. (καρπάτινος), од неучињене коже: crepidae, сељачка обућа, опанци. + + +carbo, ōnis, m. угљен, и жив и угашен (сп. pruna); trop. а) proverb. invenire carbonem pro thesauro, преварити се у свом очекивању; б) због своје црне боје значи нешто несрећно и неповољно: notare alqd carbone, обележити нешто као жалосно и зло. + + +†carbōnārĭus, adj. (carbo), угљевни, угљенарски: negotium c., угљарство, трговина с угљевљем; subst. угљар, угљенар. + + +carbuncŭlus, i, m. (dem. од carbo), †мален угљен, угљечак; trop. (код Плаута) јад, туга, жалост. + + +carcer, ĕris, m. 1) затвор, тамница (сп. custodia, ergastulum); trop. а) = злочинци у тамници: effudisti carcerem in me; б) као грдња лопов, лупеж, хуља. 2) plur. преграде у тркалишту, откуда су се коњи и кола испуштала у почетку утркивања: carceribus effundi; trop. почетак какве радње или стања: a calce revocari ad carceres. + + +carcĕrārĭus, adj. (carcer), тамнички, тамничарски: quaestus c., доходак тамничаров. + + +Carchēdŏnĭus, ĭi, m. = Carthaginiensis, Картагињанин. + + +carchēsĭum, ĭi, n. (καρχήσιον), суд за пиће с ручицама, у средини ужи него на крајевима. + + +carcĭnōma, ătis, n. (καρκίνωμα), упр. рак (болест), живина; отуда trop. непоправљив човек. + + +Cardăces, cum, m. Кардаци, неки разбојнички персијски војници. + + +Cardĕa в. Carna. + + +cardĭăcus, adj. (καρδιακός), болестан од желуца. + + +Cardĭānus, adj. родом из Кардије, вароши на трачком Херсонезу. + + +cardo, ĭnis, m. 1) чеп на вратима, баглама: cardines effringere; *cardinem vertere, врата отворити. 2) стожер, пол, демаркациона линија: c. coeli, северни пол; quattuor cc. mundi, четири стране света. 3) око чега се нешто креће, главна тачка, ствар, обрт: c. litium. + + +*†cardŭus, ŭi, m. чкаљ. + + +cārē, adv. с comp. и sup. (carus), скупо: *emere; c. aestimare alqd. + + +*cărectum, i, n. (carex), место обрасло шашем, пуно шаша. + + +cărĕo, ŭi, — (cărĭtūrus), 2. 1) бити без чега, не имати што (било добро или зло): alqā re; animus c. sensu; c. loquendi facultate; c. febri, dolore, suspicione, vitiis; *c. morte, бити бесмртан; *carent vate sacro, нема ко да их спева; *quae caret ora cruore nostro? који је предео без наше крви? (где нисмо крв проливали?). Отуда = својевољно се уздржавати од какве ствари или боравити далеко од ког места: c. vino; Pompejus c. foro; c. patriă, бити изван отаџбине. 2) осећати да нечега немамо, оскудевати у чему (што је вредно да се пожели, и без чега је тешко бити, али је опет могуће живети; сп. egeo, indigeo): c. consuetudine amicorum; libertate; patriā; (предкл.) c. alcjs и c. id quod ames. + + +Căres в. Caria. + + +cārex, ĭcis, f. шаш, шевар, рогоз. + + +Cāria, ae, f. (Καρία), Кapuja, земља на југозападу Мале Азије. Отуда 1) Căr, Cāris, m. Карјанин; plur. Cāres, um. 2) †Cārĭcus, adj. каријски; отуда subst. Cārĭca, ae, f. (sc. ficus), каријска смоква, сушена смоква уопште. + + +cărĭēs, ēi, f. трулост, гњилост, трулеж, црвоточина. + + +cărīna, ae, f. 1) основна греда лађе, која воду пресеца и на којој је цела лађа саграђена; *trop. брод, лађа. 2) Carĭnae, ārum, f. предео Рима између целијског и есквилинског брежуљка где беше кућа Помпејева, Кв. Цицерона и др. + + +cārĭnārĭus, ĭi, m. (κάρινος, κήρινος), који бојадише жутом бојом као восак. + + +cărĭōsus, adj. (caries), *†пун трулости, труо, гњио: dentes; *trop. senectus. + + +cārĭtas, ātis, f. (carus), 1) велика цена, скупоћа: c. annonae, vini; c. rei frumentariae; nummorum. 2) *trop. цена, поштовање, љубав (без телесних страсти; сп. amor): tantā caritate esse apud milites; c. quae est inter natos et parentes; често с gen. obj., c. patriae; c. erga alqm; кадшто и с gen. subj., c. hominum, civium; у plur. omnes omnium caritates patria una complexa est, све љубави (према родитељима, рођацима, пријатељима итд.) обухвата љубав отаџбине (све се у њој садрже). + + +Carmānĭa, ae, f. земља карманска на обали персијског залива и Индијског океана до Гедрозије. + + +Carmēlus, i, m. Кармел, брег у Галилеји. + + +carmen, ĭnis, n. (= casmen од cano), 1) уопште певање, свирка, глас, звук: *canere carmina in epulis; cc. concordant nervis; *c. lyrae, citharae; *tibia effundit carmen; c. ferale bubonis. 2) песма, поезија, стихови (сп. poĕma): c. epicum; c. tragicum; c. funebre; *c. famosum, †probrosum, подругљива песма. Напосе а) = лирска песма: carmine tu gaudes, hic delectatur iambis; б) у стихове сложен натпис: tumulo addere c. 3) *пророчанство, оракулска изрека: c. in libris Sibyllinis inventum. 4) *†plur. басма (за врачање, бајање). 5) уопште изрека, формула (пошто је од старина био обичај све изреке које су биле одређене за учење напамет, као и све религијске, молитвене, законске и др. формуле у стихове сложити): diro quodam carmine jurare; carmen (молитву) Christo quasi deo dicere secum invicem, Plin. epist. + + +Carmentis, is, или Carmenta, ae, f. (carmen), пророчица, у митологији мати Евандрова, која је с њиме из Аркадије у Лацију дошла. Отуда Carmentālis, adj. карменћански, особ. porta C., врата старога Рима, са два свода за пролаз, од којих се један којим су Фабији прошли, пошто су у боју с Вејанима изгинули, прозвао porta scelerata. + + +Carmo, ōnis, или Carmōna, ae, f. варош у северној Хиспанији. Отуда Carmōnenses, ĭum, m. Кармонци. + + +Carmo, ōnis, или Carmōna, ae, f. варош у северној Хиспанији. Отуда Carmōnenses, ĭum, m. Кармонци. + + +Carna, ap, f. (caro), Карна, богиња заштитница племенитијих делова тела; код Овидија Fast. 6. 101. даје се ово име богињи заштитници кућног прага (по другима заштитници стожера на вратима), којој је иначе име Cardĕa или Carda, ae, f. (cardo). + + +carnārĭum, ĭi, n. (caro), комора за месо, месара. + + +Carnĕădēs, is, m. (Καρνεάδης), Карнеад, грчки филозоф, оснивач треће академије. Отуда Carnĕădēus или Carnĕădīus, adj. Карнеадов. + + +Carni, ōrum, m. Карни, келтско племе у источним Алпима, у данашњој Крањској и Корушкој. + + +carnĭfex (carnufex), ĭcis, m. (caro-facio), крвник, џелат, trop. = мучитељ, мучилац: civium; или као псовка нитков, обешењак, угурсуз. + + +carnĭfĭcīna (carnuf.), ae, f. (carnifex), 1) џелатство, џелатска служба: facere c, бити џелат. 2) мучионица: ductus in ergastulum etc. 3) мучење: subire quamvis c.; trop. мука, невоља. + + +carnĭfĭco, 1. (carnifex), бити ком џелат, одрубити главу: hostes jacentes. + + +carnis в. caro. + + +căro1 (има и старински облик carnis, Liv. 37, 3), cărnis, f. 1) месо. 2) trop. а) као псовка стрвина, мрцина: ista pecus et c. putida; б) о говору мекоћа, много накита а мало снаге: carnis plus habet quam lacertorum. + + +†carnōsus, adj. (caro), меснат, на месо налик. + + +carnufex в. carnifex. + + +Carnuntum, i, n. Карнунат, стара варош у Панонији, сад Haimburg. + + +Carnūtes, um, m. Карнути, племе у Галији око данашњег Орлеана. + + +căro1 (има и старински облик carnis, Liv. 37, 3), cărnis, f. 1) месо. 2) trop. а) као псовка стрвина, мрцина: ista pecus et c. putida; б) о говору мекоћа, много накита а мало снаге: carnis plus habet quam lacertorum. + + +cāro2, —, —, 3. (κείρω), гребенати (кудељу итд.): lanam. + + +Carpăthus, i, f. (Κάρπαθος), Карпат, острво у Егејском мору, између Крете и Рода, сад Скарпанто. Отуда Carpăthĭus, adj. + + +carpătĭnus (carbătĭnus), adj. (καρπάτινος), од неучињене коже: crepidae, сељачка обућа, опанци. + + +carpentum, i, n. кола на два точка, двоколице, на којима су се возиле обично жене и свештеници о светковинама (сп. essedum, plaustrum). + + +Carpētāni, ōrum, m. народ у Хиспанији. + + +Carpi, ōrum, m. племе у Дацији. + + +carpo, psi, ptum, 3. чупати, по мало узимати, одузимати итд. 1) руком, чупати, брати, кидати: poma; herbas; folia de (ex, ab) arbore или само *arbore. 2) о животињама, особ. које се биљкама хране брстити, гристи, пасти: equi cc. gramen (herbas); apes cc. thyma, срчу, сисају. 3) *уопште отргнути, скинути: c. coronam ex collo; c. lanam, vellera = прести. 4) trop. уопште нешто у хитњи или полако, честимице, узети: а) c. oscula, пољубити; c. alqd ex his libris, нешто извадити, извести; б) *провести, уживати, боравити: aetatem; molles sub divo somnos; тих санак под ведрим небом; diem; в) *простор превалити, наступати, ударити (путем), прећи: viam; iter; mare итд.; c. prata fugā, бежати преко ливада; c. terram pedibus, pontum remis, аëra alis; г) поделити, раскомадати, разделити: exercitum in multas partes; c. fluvium (каналима); c. viscera dente; д) с непријатељским значењем да) *истрошити, сатрти, ослабити, умалити: vires; corpus; carpi igni (о страсној љубави); c. curā; дб) у војничком говору узнемиривати, непрекидно нападати, дражити: hostis c. vires Romanas; особито c. novissimos или novissimum agmen, на последње одељење напасти; дв) речима кудити, ружити, понижавати: c. alqm maledico dente; c. recte facta; carpi militum vocibus. + + +carptim, adv. (carpo), појединце, на делове, комад по комад: res Romanas c. perscribere. Отуда а) = на више места: hostes c. aggredi. б) у више пута: dimissi sunt c. et singuli. + + +†carrūca, ae, f. (келтска реч), кола на четири точка, каруце. + + +carrus, i, m. (ретко †carrum, i, n.), већа кола (за превоз) на четири точка. + + +Carsĕŏli, ōrum, m. варош у Лацији. Отуда Carsĕŏlānus, adj. + + +Carsŭlae, ārum, f. варош у Умбрији. Отуда Carsŭlānum, i, n. имање близу те вароши, Plin. ep. + + +Cartēja, ae, f. 1) стара варош у јужној Хиспанији. Отуда Cartējānus и Cartējensis, adj. 2) варош у североисточној Хиспанији. + + +Carthāgo (Karth.), ĭnis, f. 1) Картагина, чувена варош у Африци, разорена 146 пр. Хр. 2) C. nova, варош у југоисточној Хиспанији, сад Картагена. Отуда Carthāgĭnĭensis, adj. картагински; subst. Carthāgenses, ĭum, m. Картагињани, становници вароши Картагине и уопште картагински (пунски) народ. + + +†cartĭlāgo, ĭnis, f. у животињском телу хрскавица. + + +căruncula, ae, f. (demin. од caro), комадић меса. + + +cārus1, adj. с comp. и sup. 1) скуп, велике цене: pisces; annona; res cara est trecentis minis, стала је триста мина (око 30. 000 динара). 2) драг, мио, љубљен (због признате велике вредности; сп. caritas): parentes; liberi; patria, quae mihi est vitā meā multo carior; alqm diligere carumque habere, миловати; *dis carus, боговима мио (о срећну човеку); cum caris meis, с мојим драгима. + + +Cārus2, i, m. име римско: 1) песник из Августова времена. 2) римски цар 282 п. Хр. + + +Carventum, i, n., варош у Лацији, отуда Carventānus, adj. карвентски: arx. + + +Cărўae, ārum, f. (Καρύαι), место у Лаконији с храмом Дијаниним. + + +cărўōta, ae (cărўōtis, ĭdis), f. (καρυῶτις), нека врста урме. + + +Cărystos, i, f. (Κάρυστος), Кaрист, 1) варош на јужној обали Еубеје. Отуда Cărystēus или Cărystĭus, adj., и subst. Cărystĭi, ōrum, m. 2) варош у Лигурији. + + +căsa, ae, f. свака проста сиромашна зграда, колиба, кућица; potest ex casa vir magnus exire, Sen.; — у стану дашчара, барака, шатра. Prov. ita fugias ne praeter casam, тако бежи да не обиђеш колибу (где се можеш сакрити и спасти). + + +cascus, adj. (предкл., Cic. Tusc. 1. 12), прастар, старински. + + +cāsĕus, i, m. сир; (Com.) као реч одмила: molliculus и dulciculus c., злато моје! + + +*†căsĭa, ae, f. (κασία), 1) нека врста цимета, по свој прилици дивљи цимет (Laurus cassia L., Mutterzimmt). 2) неко мирисаво шибље (Daphne cneorum L., Zeiland). + + +Căsĭlīnum, i, n. варош у Кампанији. Отуда Căsĭlīnātes, um и Căsĭlīnenses, ĭum, m. Казилинци. + + +Căsĭna, ae, f. наслов једне Плаутове комедије. + + +Căsīnum, i, n. Казин, варош у Лацији. Отуда Căsīnās, ātis, adj. казински, и subst. Căsīnātes, ĭum, m. Казинци. + + +cāso (или casso), —, —, 1. (cado), (ретко) хтети пасти, колебати се, Plaut. + + +Caspĕrĭa, ae, f. варошица у Лацији. + + +Caspĭum mare, Каспијско море. Овамо спадају 1) Caspĭus, adj. каспијски. 2) †Caspĭāni, ōrum, m. становници око Каспијског мора. + + +Cassander, dri, m. (Κάσσανδρος), Касандар, син Антипатра, краља македонског. + + +Cassandra, ae, f. (Κασσάνδρα), Касандра, кћи Пријама и Хекубе, која је од Аполона добила дар прорицања, али јој нико није хтео веровати. + + +Cassandrēa (Cassandrīa), ae, f. (Κασσάνδρεια), варош у Македонији, пређе Потидеја. + + +Cassandrēa (Cassandrīa), ae, f. (Κασσάνδρεια), варош у Македонији, пређе Потидеја. + + +casses, ĭum, m. (само *†у sing. и то само acc. -em и ablat. -e), ловачка мрежа: *ponere, tendere cc., разапети мрежу. Отуда а) trop. заседа, замка: tendere alci c., подвалити коме; б) *паучина. + + +*cassĭda, ae, f. = cassis2. + + +Cassĭŏpē, ēs, f. (Κασσιόπη), а) Касиопа, жена Кефејева а мати Андромедина, доцније као звезда премештена на небо (звездано јато Касиопеја на северној страни неба); има и облик Cassĭŏpīa (Cassĭŏpēa), ae, f. б) варош на острву Коркири. + + +cassis1 в. casses. + + +cassis2, ĭdis, f. метални шлем, кацига (сп. galea). + + +Cassĭus, име римскога племена, из којега су најпознатији 1) L. Cassius Longinus Ravilla, врло строг и праведан судија; откуда је и пословица judex Cassĭānus. строг као Cassius. 2) L. Cassius, као конзул 107 пр. Хр. од Хелвећана побеђен и убијен; отуда bellum Cassianum. 3) C. Cass. Longinus, убица Цезаров; отуда partes Cassianae = странка Касијева и Брутова. 4) C. Cass. Longinus, чувен правник за владе цара Тиберија; отуда schola Cassiana. — Осим тога била је и via Cassia, део пута, via Flaminia. + + +*†cassus, adj. (careo?), 1) шупаљ, празан: nux; canna. Отуда са gen. или ablat. лишен, без чега: corpus c. animā; ensis c. luminis; cassus lumine = мртав. 2) trop. ташт, залудан, празан, некористан: c. copia verborum. Особито као adv. in cassum или incassum = напразно, безуспешно, узалуд, бадава, заман: in cassum preces mittere. + + +Castălĭa, ae, f. (Κασταλία), Аполону и Музама посвећен извор на Парнасу, близу Делфа. Отуда Castălĭus, adj. касталијски: *arbor C. = ловорика; *antrum C., оракулска пећина у Делфима. + + +*†castănĕa, ae, f. (καστανόν, καστανέα), кестен (дрво и плод): castaneae nuces, кестење. + + +castē, adv. с comp. и sup. (castus), чисто, невино: caste et integre vivere. Напосе а) = чисто, неоскврњено, поштено, стидљиво; б) = побожно, савесно: castissime colere deos. + + +castellānus, adj. (castellum), што се тиче тврђаве, замка: triumphi cc, тријумфи због освојених тврђава, Cic. Brut. 73; subst. castellāni, ōrum, m. становници замка. + + +castellātim, adv. (cāstellum), (ретко) замак по замак или на поједине тврђаве, Liv. 37, 6. + + +castellum, i, n. (demin. од castrum), свако утврђено место, градић, тврђавица, кула, тврђава, град, шанац, опкоп, бедем итд. Отуда а) *стан на ком вису; б) trop. заклон, уточиште, заштита, окриље, одбрана: c. latrocinii; c. omnium scelerum. + + +castērĭa, ae, f. просторија на лађи где су веслари спавали, Plaut. asin. + + +castīgābĭlis, adj. (castigo), укора или казне вредан, Plaut. Trin. + + +castīgātĭo, ōnis, f. (castigo), речима карање, укор; и чином казна: afficere alqm castigationibus, казнити. + + +castīgātor, ōris, m. (castigo), карач, корилац: meus; *minorum, Hor., омладине. + + +†castīgātōrĭus, adj. (castigator), који укорава: solatium, Plin. ep. 5, 16. + + +castīgo, 1. (castum ago, као и purgo = purum ago), 1) речима: корити, укорити, карати, прекоравати, и чином: казнити, каштиговати, ради поправке (сп. arguo, culpo, reprehendo, vitupero): c. aliquem dictis; literis, преко писма; c. alqm in illa re; c. pueros non verbis solum, sed etiam verberibus. 2) поправити, исправити: *carmen. 3) стезати, обуздати, умерити: plebem; animi dolorem; c. equum frenis. + + +castĭmōnĭa, ae, f. (castus), 1) телесна чистота, каква се иште за вршење побожних чинова и обреда (уздржавање од неких јела, од телесних сношаја с другим полом): sacra fiunt per summam castimoniam virorum et mulierum. 2) (ретко) морална чистота, моралност: gravitas et c. + + +castĭtās, ātis, f. (castus), морална чистота. + + +Castōr1, ŏris, m. (Κάστωρ), син спартанскога краља Тиндареја и Леде, брат Полуков, с којим заједно као Диоскури (в. ту реч) или близанци (звездано јато у зодијаку) служе бродарима као вође и заштитници; римска заклетва ecastor или me Castor, тако ми Кастора! (сп. Hercules). + + +castor2, ŏris, m. (κάστωρ), дабар, бобар (лат. fiber). + + +castŏrĕum, i, n. (castor), дабровина (лек, Bibergeil). + + +castra в. castrum II. + + +castrensis, adj. (castra), све што се тиче војничког стана, табора, окола: ratio; consilium; exsilium c. = непрестана ратна служба; corona c., као награда оном ко би први продро у непријатељски стан. + + +castro, 1. (основа CAST, грчки καθ, откуда castus и καθαρός, чист), 1) ушкопити, уштројити; subst. castrātus, шкопац, ушкопљеник. 2) trop. ослабити, ком изразу Цицерон замера, nolo dicere morte Africani castratam esse rem publicam, de Orat. 3, 41. + + +castrum, i, n. I. sing. (ређе него castellum), градић, тврђавица, кула, замак, град. II. plur. стан, око(л), табор, логор: c. stativa, сталан стан (за дуже време); c. hiberna, стан за зиму, зимовиште; aestiva; navalia или nautica, стан на обали за заштиту бродовима; c. metari, facere, ponere, locare, утаборити се; c. movere, кренути војску; c. proferre, promovere, поћи даље унапред; c. retro movere, removere, ићи натраг; c. munire; hostem castris exuere, отети непријатељев стан. Отуда а) uti castris; habere usum in castris вршити војену службу; б) conjecimus nos in Epicuri castra, држимо се Епикурових начела; в) cerea castra; кошница; г) касарна, а особито царске телесне страже (преторијанаца) у Риму, castra praetoria. д) дан хода, конак, јер се римска војска на путу свако вече утаборила: secundis castris eo pervenit, друго вече. + + +Castŭlo, ōnis, m. варош у Хиспанији тараконској. Отуда Castŭlnensis, adj. кастулонски. + + +castus, adj. с comp. и sup. 1) уопште у моралном погледу чист, неоскврњен, неокаљан, беспорочан, поштен (сп. purus): quis hoc adolescente castior?; castus a culpa; a cruore, неокаљан крвљу. 2) Напосе а) чист, стидљив, невин, безазлен, поштен: virgo castissima; б) побожан, богобојажљив: casta contio; sacerdos; в) свет, освећен: festum; donum; lucus; г) уздржљив, несебичан: homo castus ac non cupidus. + + +cāsus, ūs, m. (cado), 1) упр. пад, падање, а) падање с вишега места наниже: пад, падање, рушење, сурвавање: nivis; *altae graviore casu decidunt turres; quam gravis c. in servitium ex regno foret, Sall. Jug. 62.; б) морални пад, преступ, посртај: adolescentia vix sine alqo casu illis viis insistere potest. — 2) trop. а) o времену крај, измак, свршетак: hiemis; б) што се случајно догоди (сп. fors), случај, догађај, пригода: novi cc. novorum temporum; res plures casus recipit, ствар је с многим опасностима скопчана; c. magnus, adversus, несрећа, незгода. Напосе abl. cāsū као adv. случајно: sive casu sive consilio deorum; в) прилика, згода: c. praeclari facinoris, згода за сјајно дело; г) незгода. несрећа: c. horribilis, gravis; отуда = пад, пропаст, смрт: Saturnini atque Gracchorum c.; c. urbis; д) у граматици падеж: c. rectus; cc. obliqui; c. genitivus. + + +Cătăbathmos, i, m. (Καταβαθμός), Катабатам, долина између Мисира и Либије. + + +cătădrŏmus, i, m. (κατάδρομος), уже косо затегнуто (за ходање по њему), Suet. Ner. 11. + + +Cătădūpa, ōrum, n. (Κατάδουπα), водопади реке Нила на граници Мисира и Етиопије. + + +cătăgĕlăsĭmus, adj. (καταγελάσιμος), смешан, што служи за подсмеј, Plaut. Stich. 4, 2. + + +cătăgrăphus, adj. (κατάγραφος), писан, шарен, Cat. 25. + + +Cătămītus, i, m. (искварено од Γανυμήδης), латинско име Ганимедово, Plaut. + + +Cătăŏnēs, um, m. Катаонци, Curt. + + +Cătăŏnĭa, ae, f. Καταονία), предео у Кападокији (у Малој Азији). + + +cătăphractēs, ae, m. καταφράκτης), оклоп окован гвозденим љускама, Tac. Отуда cătăphractus, adj. κατάφρακτος), оклопљен (каже се о војницима и њиховим коњма). + + +cătăpulta, ae, f. (καταπέλτης) 1) ратна справа којом су велике стреле, копља итд. бацана (сп. ballista). 2) метак, пуштен из катапулте (Plaut.). + + +cătăpultārĭus, adj. (catapulta), бачен из катапулте, Plaut. Curc. + + +cătaracta (catarracta), ae, f. и cătaractēs, ae, m. (καταράκτης или καταῤῥάκτης), упр. слап, водопад, 1) решетка за спуштање (Fallgitter). 2) устава (Schleuse). + + +†cătascŏpus, i, m. (κατάσκοπος), лађа уводница (чисто лат. navigium speculatorium). + + +*†cătasta, ae, f. (κατάστασις), узвишено место где су робови на продају бивали изложени. + + +cătē, adv. (catus), мудро, паметно, лукаво, Plaut. + + +*†catēja, ae, f. неки топуз (за хитање) код Германа и Келта. + + +cătella1, ae, f. (demin. од catulus), псетанце, кученце; в. catellus1. + + +cătella2, ae, f. (demin. од catena), ланчић. + + +cătellus1, i, m. (demin. од catulus), псетанце, кученце; в. catella1. + + +cātellus2, i, m. (demin. од catena), ланчић, окови: c. ferreus, Plaut. + + +cātēna, ae, f. (основа CAT, CAS, откуда и castrum, cassis, мрежа), ланац, верига, спона, путо, окови: conjicere in catenas aliquem, injicere alicui catenas, оковати у ланце; — trop. а) јарам: Cantaber serā domitus catenā, Hor.; б) стега, сила: *hunc (animum) frenis, hunc tu compesce catenā; в) правничке ограде: *mille adde catenas. + + +cătēnātus, adj. (catena), *†на ланцу, у оковима. + + +căterva, ae f. свака множина људи која чини целину (сп. cohors, agmen, turba), мноштво, гомила, чета: cc. testium, patriciorum juvenum; — о животињама стадо, чопор, крд, јато; — напосе а) чета војника, особито неримских: cc. conducticiae; Germanorum; б) дружина глумаца. + + +†cătervārĭus, adj. (caterva), (ретко) што спада у гомилу или чету: pugiles cc., који се боре у одељеним гомилама. + + +căthĕdra, ae, f. (καθέδρα), столица, наслоњача, Hor. + + +Cătĭlīna, ae, m. (Lucius Sergius), познат са своје завере коју је Цицерон открио и угушио. Отуда Cătĭlīnārĭus, adj. Катилинин: orationes Catilinariae, против Катилине. + + +cătillo, 1. (catillus), чанке и тањире лизати, Plaut. + + +*†cătillus1, i, m. (demin. од catinus), чинијица, зделица, тањирић. + + +Cătillus2, i, m. Катил, син Амфијарајев, који се с браћом Кором (Coras) и Тибуртом из Арга (Argos) у Италију одселио и ту Тибур основао, Virg. Aen. 7, 675. + + +Cătĭna, ae, f. (Κατάνη), варош на Сицилији, сад Катанија. Отуда Cătĭnensis, adj. катински; subst. Cătensēs, ĭum, m. Катинци. + + +cătīnus, i, m. широка и плитка чинија, чанак, здела. + + +Cătĭus, ĭi, m. Катије, 1) филозоф епикуровац око 50 пр. Хр. 2) облапорни Римљанин, ком се Хоратије подсмева у sat. 4, 1. Отуда Cătĭānus, adj. + + +Căto, ōnis, m. придевак римскога племена Порцијева; најчувенији су 1) M. Porcius Cato major или Censorius, познат са свога поштења и строгости, ватрен поборник староримске дисциплине (обичаја, живљења) а противник новостима (грчкој књизи и филозофији) и непомирљиви непријатељ Картагине. Отуда adj. Cătōnĭānus, катонски, Катонов. 2) M. Porc. Cato, праунук првоме, поборник старих обичаја, ватрен републиканац и Цезаров противник; за време грађанскога рата с Цезаром убио се сам у Утици 46 пр. Хр., отуда је и прозван Uticensis (Утичанин). Отуда Cătōnīni, ōrum, m. катоновци, његове присталице. + + +cătōnĭum, ĭi, n. (κάτω), (застар.) подземни свет. Отуда каламбур Цицеронов: vereor ne in catonium Catoninos, Cic fam. 7, 25. + + +Chatti (Catti), ōrum, m. (Χάττοι), германско племе у данашњој Хесенској. Отуда као adj. Chattus: †Chatta mulier. + + +*†cătŭla, ae, f. (catulus), псетанце, керица, штене, куче. + + +Cătullus, i. m. (Q. Valerius), Катул, лирски песник римски, рођен 87 пр. Хр. + + +cătŭlus, i, m. (canis), 1) млад пас, штене, штенац, куче. 2) уопште младе и друге које животиње (лава, вука, медведа, свињчета, мачке, змије итд.). + + +cătus, adj. (предкл. и касно), разборит, паметан, мудар: c. et prudens; лукав, химбен, хитар: c. et callidus; *c. consilium. + + +Caucăsus, i, m., Кауказ, планине азијске. Отуда *†Caucăsĭus, adj. каукаски; subst. Caucăsĭi, ōrum, m. Каукасци. + + +cauda (и cōda), ae, f. реп у животиње. Каламбур Цицеронов cauda Verrina значи и вепров peп (verres, вепар) и додатак к имену Verres, које је на једној исправи, да се не би ушло у траг Веровом отимању, брисањем и дометањем у „Verrucius“ било преобраћено, Cic. Verr. 2, 78. + + +caudex (или cōdex), ĭcis, m. 1) *†дебло, стабло, пањ. Отуда а) кладе у које је ко метан за казну; б) као погрда клада, пањ, батина, дедак. 2) (само у облику codex, a caudex у предкл. доба), јер су стари писали на повоштеним штицама, књига, спис, попис (сп. volumen): multos codices implere; †testamentum duobus codicibus scriptum. Напосе = књига у коју се бележи примање и издавање, дневник касе, приходних и расходник: codex accepti et expensi; referre in c, увести у дневник. + + +caudĭcālis, adj. (caudex), што се тиче дебла, стабла, пања: provincia c., посао цепања дрва, Plaut. + + +Caudĭum, ĭi, n. Каудија, варош у Самнији. Отуда Caudīnus, adj. каудијски: furculae или fauces Caudinae, кланац близу Каудије где су Самнићани ухватили и испод јарма пропустили римску војску 321 пр. Хр.; proelium C.; legiones C., у каудијском кланцу погрђене легије; subst. Caudīni, ōrum, m. Каудијани. + + +caulae, ārum, f. тор, обор, штала за овце. + + +caulis (cōlis), is, m. (καυλύς), стабљика, струк; напосе корен (од купуса итд.); купус, кељ. + + +Caulōn, ōnis, m. или Caulōnĭa, ae, f. (Καυλών, Καυλωνία), варош у Брутији. + + +Caunus, i, f. (Καῦνος), Каун, варош у Карији. Отуда Cauneus или Caunius, adj. каунски; subst. Caunei (nii), ōrum, m. Каунци: Cauneae sc. ficus, каунске смокве. + + +caupo (и cōpo), ōnis, m. који тргује на мало, ситничар, крчмар, гостионичар. + + +caupōna, ae, f. (caupo), трговина на мало; крчмарење; крчма, гостионица, механа. + + +caupōnĭus, adj. (caupona), крчмарски: taberna c., механа. + + +caupōnor, depon. 1. (caupona), (предкл.), трговати чим, ћарити, пазарити: alqd, чинити што ради добитка. + + +caupōnŭla, ae, f. (demin. од caupona), крчмица. + + +Caurus (Cōrus), i, m. ветар од северозапада. + + +causa (caussa), ae, f. 1) узрок, основ, повод, разлог: c. belli; c. postulandi; са infin. *quae fuit c. consurgere; haec justa c. est ad objurgandum (ретко); c. veniendi fuit ut (ne, ut ne); haec est causa cur (quare, quamobrem, propter quam, quod, ретко ut) alqd fiat, ово је узрок за што (да) нешто бива; hoc mihi dedit causam explicandae philosophiae; quid causae est quin etc. (сп. quin); justam c. afferre; in causa esse, бити крив чему. Напосе а) abl. causā, ради, због, за, с genit., понајвише за њим: voluptatum adipiscendarum c.; honoris tui c.; tuā, vestrā c., ради тебе, вас; eā causā, стога; има и nostri, tui, vestri causa: multa enim, quae nostri causā nunquam faceremus, facimus causā amicorum, пријатељима за љубав; б) = повод који ко наводи: nec erit justior non veniendi morbi c. quam mortis, болест неће бити довољнији повод за недолажење, него што би била смрт; accipere causam, уважити изговор. Отуда = тобожњи изговор, испричавање: alias causas morae facere, Sall.; per causam supplementi equitatusque cogendi, под изговором да ће да скупи регруте и коњанике; в) (Com.) nihil causae или nullam causam dico quin etc, немам ништа против тога да итд; г) праведна ствар: armis inferiores sunt, non causā; causam illa causa non habet, она странка није у праву (в. под 2, б). — 2) ствар, посао, а) парница, правни посао: c. privata; publica; c. capitis; agere causam, парничити се; c. obtinere, perdere, парницу добити, изгубити; causă cadere, изгубити; causam dicere, бранити себе или другога; causam alcjs или pro alqo dicere, пред судом кога бранити; отуда б) уопште ствар коју ко брани или напада, странка, партија, интерес: nemini in illa c. studio concessit; inclinatus in causam plebis; victrix causa diis placuit, sed victa Catoni, Lucan.; в) налог, посао: dare alci causam; qui missi erant super eādem c.; г) положај, одношај, околности: in eadem c. fuit Cato, in meliore c. erat Regulus; д) пријатељски одношај, савез: ratio et c. mihi est cum illo. + + +causārĭi, ōrum, m. војници због слабости отпуштени, инвалиди, Liv. 6, 6. + + +causĭa, ae, f. (καυσία), бео шешир са широким ободом, Plaut. + + +causĭdĭcus, i, m. (causadico), правни заступник, адвокат (обично с презирањем о оном који то за новце ради (сп. advocatus, patronus). + + +causor, depon. 1. (causa), тобожњи узрок навести, изговарати се чим, шепртљити; valetudinem; equos corrumpi, Liv.; c. quod ille non sit secutus. + + +caussa- в. causa-. + + +causŭla, ae, f. (demin. од causa), мали узрок; мала парница: parvarum rerum causulae, Cic. + + +cautē, adv. с comp. и sup. (cautus), 1) опрезно, смотрено. 2) scriptum caute ut etc., с гаранцијом да итд. + + +cautes, is, f., стена, оштар шиљаст камен, гребен (сп. rupes, saxum, scoptilus). + + +cautim, adv. (caveo) (ретко) = caute 1), Ter. + + +cautĭo, ōnis, f. (caveo), 1) опрезност, смотреност: c. adhibere, чувати се. Напосе а) mihi cautio est, морам се узети на ум; б) res multas cc. habet, ваља се од многог чега чувати. 2) term. t. а) правила опрезности која правници дају својим клијентима: praescriptionum cautionumque praeceptio; б) сигурност, јамство, и то или писмено (обвезница): c. chirographi, својеручна, или усмено: omni cautione devincire alqm. + + +cautor, ōris, m. (caveo), 1) који је на опрезу. 2) бранилац од чега: c. alieni periculi. + + +cautus, adj. с comp. и sup. (caveo), 1) pass. осигуран, обезбеђен: numi cc, поузданим дужницима у зајам издани; trop. сигуран, без опасности: in eam partem peccare quae est cautior, где има мање опасности. 2) act. опрезан, смотрен (сп. providus): c. in periculis; in scribendo; c. ad (adversus, erga) rem alqam; *c. assumere dignos. + + +căvaedĭum в. cavus. + + +cavĕa, ae, f. (од cavus), 1) упр. шупљина, решетком ограђен затвор за зверове: c. ferarum. Напосе а) кавез за птице; б) cavea apum, кошница. 2) део позоришта за гледаоце где су стражње клупе поступно више биле од предњих; напред c. ima или prima за отменије гледаоце; у средини c. media; a острагу c. summa или ultima, као наша галерија. 3) уопште позориште, театар; *гледаоци, публика. + + +căvĕo, cāvi, cautum, 2. 1) чувати се, бити ни опрезу, пазити на се (сп. provideo): cavere alqd, alqm, ab alqo, ab alqa re; cavendum tibi est, ne bellum oriatur; cave credas, не веруј; cavenda est gloriae cupiditas; cave te fratrum misereat, немој се на браћу смиловати. Отуда cave ut alqd fiat, гледај да се збуде; cave ut ne fiat, да се не збуде; cave petere, vereri, не моли, не бој се. 2) старати се за кога или што, обезбедити кога: c. alci; cautum tibi volo, желим те обезбедити; c. alci ad alqo; cavere ut. Отуда правнички term. t. а) себе обезбедити, набавити себи гаранцију: ab alqo, од некога; б) као зналац права набавити коме гаранцију, упутити и саветовати кога (да у парници не штетује): c. in jure; c. alci; qui ceteris cavere didicisti, in Britannia, ne ab essedariis decipiare, caveto; в) дати коме гаранцију, осигурати кога: alci; obsidibus (преко талаца) de pecunia cavent; г) законом, уговором или тестаментом што утврдити, наредити: cautum est lege или in legibus ne etc.; sibi se privatim nihil cavere, уговором за себе не тражи никаква осигурања. + + +căverna, ae, f. (cavus), понајвише у plur., шупљина, пећина, рупа, дупља, јама: terrae. Отуда а) унутрашњост лађе: cavernae navigii; б) шупља утроба дрвеног коња под Тројом; в) *утроба вулканске горе; г) *c. coeli, свод небесни. + + +căvilla, ae, f. (ретко) заједљива шала, пецкање, задиркивање, Plaut. + + +căvillātĭo, ōnis, f. (cavillor), 1) шаљиво задиркивање, заједање, подсмевање (сп. dicacitas, facetiae). 2) †мудријашење, цепидлачење, софистички говор. + + +căvillātor, ōris, m. 1) пецкало, задиркивало. 2) †софиста. + + +căvillor, depon. 1. (cavilla), 1) шаљиво задиркивати, шалити се, титрати се с ким: cum alqo; tribunos; hanc artem. 2) шепртљити, служити се софизмима. + + +căvillŭla, ae, f. (demin. од cavilla), мало пецкање, Plaut. + + +căvo, 1. (cavus), бушити, дупсти: *gutta cavat lapidem; *c. parmam gladio, пробости; c. naves ex arboribus, градити лађе (дубући дрво). + + +căvus, adj. шупаљ, издубен, сведен: c. vena; *nubes; *umbra; *c. trabs, издубена лађа. Отуда subst. căvum, i, n. и (ређе) căvus (sc. locus), i, m. шупљина, рупа, а напосе †căvaedĭum, ĭi, n. = cavum aedium, у римским кућама унутрашње двориште, одасвуд окружено зградама, а у његовој средини беше impluvium (различито од atrium). + + +Căystros, i. m. (Κάϋστρος), Кајистар, река у Јонији, што се код Ефеза уливала у море. Отуда adj. Căystrĭus (Καΰστριος). + + +cĕ, показна речица која се основи при крају додаје и значи овде, ево: hice, hujusce, hisce; са упитном речицом ne, мења се „ce“ у ci: sicine, haecine, Ter. (сп. hic, sic). + + +Cēa (Cīa), ae, f. и *Ceos, acc. Ceo (Κίως), једно од кикладских острва. Отуда Cēus, adj. кејски: *neniae C., песме Симонидове (Симонид је отуда родом); subst. Cēi, ōrum, m. Кејанин. + + +Cĕbenna (Cĕvenna, Gĕbenna) mons, m. горе у Галији, сад Севене. + + +Cebrēnis, ĭdis, f. Кебренида, кћи Кебрена (Cebrēn, Κεβρήν), бога неке реке у Троади. + + +Cecrops, ŏpis, m. (Κέκρωψ), Кекроп, први краљ у Атици, по бајци пола човек, а пола змија, стога geminus. Отуда 1) *Cecrŏpĭdēs, ae, m. (Κεκροπίδης), мушки потомак Кекропов = Тезеј; *plur. Cecropĭdae, ārum, m. = Атињани. 2) Cecrŏpis, ĭdis, f. (Κεκροπίς), женски потомак Кекропов, наиме кћи Кекропова Aglauros и кћери Пандионове Procne и Philomele; као adj. атичка: terra Cecropis. 3) Cecrŏpĭus, adj. (Κεκρόπιος), а) Кекропових arx C. и само Cecrŏpĭa, ae, f., горњи град атински, Акропољ; б) атински, атички: domus C., стари краљев двор, уопште Атина, атински народ. + + +cĕdo1, plur. cette (застарело, скраћено од cedito и cedite) као imper. а) дај, дај овамо, овамо с њиме!: c. mihi pateram, пружи ми шољу; c. dextram; codicem; tabulas; c. senem, овамо са старцем!; б) реци, казуј, дед да чујемо: c. istuc tuum consilium; c. quid faciam; и (Com.) cedodum, кажидер, нудер кажи!; в) да се обрати на што пажња, чујде, узми само, гле само, помисли само: cedo mihi leges Atticas, дед да чујемо те законе. + + +cēdo2, cessi, cessum, 3. 1) ићи, кретати се, ходити: miles ibi c., онамо иде војник; c. ex transverso quasi cancer, ићи на страну (попречке); cedere in tutum. 2) trop. boc c. ad factum, долази до извршења; omnes cc. in unum, сви се слажу; — c. in alqd, постати што, прећи прeтворити се у што: †injuria ei c. in gloriam; †c. in proverbium; c. in praedam alicujus, постати чији плен; — c. alci или in alqm, припасти коме као својина: is quaestus huic c.; potentia Pompeji in Caesarem c.; Lepidi atque Antonii arma in Augustum c., Tac. ann. 1, 1. 3) однекуда доћи, отићи, уступати, оставити: c. e patria или само patriā; c. Italiā; о војсци c. loco; de oppido; ex acie; sequi, dein cedere; cedentes, узмичући; c. vită или e vita умрети; tempus c., пролази; res memoriā c., заборавља се; pudor c. e pectore, нестаје. — 4) одустати од чега, уступити што коме: c. alci alqa re; c. possessione, bonis; †c. foro, обуставити плаћања. постати банкрот. — 5) о делателности успевати, напредовати, ићи за руком, испасти: quae prospere ei cesserunt; secus c., зло, наопако; †c. pro alqa re, рачунити у што: epulae pro stipendio cedunt, храна се рачуни у плату. — 6) c. alci, alci rei, сићи коме с пута, уклањати се, попуштати, уступати, покорити се: cui exercitus nostri cesserunt; fortunae; c. fato, од своје воље умрети; precibus. дати се умолити: *tu ne cede malis, подлећи; — напосе у достојанству, части, врлинама ком уступати, не достићи кога, заостати за ким: alci; alci in alqa re; immortalitate diis cedimus. — 7) вољи чијој попустити, покоравати се: c. auctoritati alcjs; c. alci blandienti; c. legibus, из поштовања према законима отићи у изгнанство; c. reipublicae, поднети што за љубав државе; c. pudori, руководити се осећајем части. + + +cedrus, i, f. (κέδρος), кедар, кедрово дрво; *кедрово уље, које је ствари од трулежа (и од инсеката) чувало: nec cedro charta notetur, Ov. trist. 1, 1. + + +Cĕlaenae, ārum, f. (Κελαιναί), варош у Великој Фригији. + + +Cĕlaenō, ūs, f. (Κελαινώ), 1) једна од Плејада. 2) једна од Харпија. + + +cĕlĕber (ретко cĕlĕbris у masc.), bris, e, adj. с comp. и sup. 1) куд много света долази, jaкo похођен, пун света, народа, обилат: c. locus; portus; oraculum; c. virorum mulierumque conventus; *celeberrima fontibus Ide, препуна извора. Касније многољудан, врло насељен: urbs; oppidum. Отуда = од мноштва искупљеног света слављен, светкован, свечан: dies festus; triumphus; funus fit regium, magis amore civium et caritate quam curā suorum celebre. 2) много именован, спомињан, чувен, слављен, на гласу, о ком се много говори и скоро увек са дивљењем (сп. famosus), код Цицерона само о стварима: res totā Siciliā celeberrima atque notissima, о којој се много говорило; fama celebris est Pliilippum occisum, свуда се проноси глас да је Филип убијен; код Ливија и песника и о људима, али не у смислу = славан, гласовит, него = често спомињан, познат, слављен: clarissimarum urbium excidio celeberrimi viri; — *често употребљаван, обичан: vox; verba. + + +cĕlĕbrātĭo, ōnis, f. (celebro), 1) многобројна похода, друштво, скуп: hominum coetus et celebrationes obire. 2) многобројни скуп на какву светковину, светковање у присуству људства: c. ludorum. + + +cĕlĕbrātus, adj. с comp. и sup. (partic. од celebro), 1) често понављан, чест, обичан: quid in Graeco sermone tam tritum atque c. est. 2) свечан, сјајан: supplicatio celebratior. 3) †слављен, гласовит. + + +cĕlĕber (ретко cĕlĕbris у masc.), bris, e, adj. с comp. и sup. 1) куд много света долази, jaкo похођен, пун света, народа, обилат: c. locus; portus; oraculum; c. virorum mulierumque conventus; *celeberrima fontibus Ide, препуна извора. Касније многољудан, врло насељен: urbs; oppidum. Отуда = од мноштва искупљеног света слављен, светкован, свечан: dies festus; triumphus; funus fit regium, magis amore civium et caritate quam curā suorum celebre. 2) много именован, спомињан, чувен, слављен, на гласу, о ком се много говори и скоро увек са дивљењем (сп. famosus), код Цицерона само о стварима: res totā Siciliā celeberrima atque notissima, о којој се много говорило; fama celebris est Pliilippum occisum, свуда се проноси глас да је Филип убијен; код Ливија и песника и о људима, али не у смислу = славан, гласовит, него = често спомињан, познат, слављен: clarissimarum urbium excidio celeberrimi viri; — *често употребљаван, обичан: vox; verba. + + +cĕlĕbrĭtās, ātis, f. (celeber), 1) многобројно полажење места: loci; viae. 2) долажење у великом броју, налога, тишма: c. virorum ac mulierum; totius Graeciae; c. supremi diei, свечани и многобројни спровод; theatrum celebritate refertissimum, дупком пуно. 3) мноштво, често догађање, учестаност: c. judiciorum; periculorum. 4) често спомињање, гласовитост, слава: celebritas famae; celebritas ac nomen. + + +cĕlĕbro, 1. (celeber), 1) често или у великом броју на које место долазити: c. silvas; viam; domum; iter. Отуда а) при каквој свечаности бити у великом броју: c. triumphum; supplicationem; nuptias; exsequias; б) приредити какву свечаност где ће се свет искупити: c. funus alcjs; в) пошту учинити коме: c. alqm funere publico; г) c. alqd alqa re, нешто нечим тако рећи испунити: c. ripas carmine; aures meae celebrantur quotidie novis nominibus. — 2) нешто често радити, често терати, употребљавати, говорити, бавити се с чим: c. et recolere artes; celebratur genus illud mortis, често се догађа; c. cum alqo seria et joca. 3) често спомињати, на знање давати: nuntii literaeque celebrant Murenam consulem esse factum; напосе славити, узносити: *c. virum lyrā; alqm literis suis. + + +Cĕlĕlātes, um, m., племе лигурско на југу реке Пада. + + +Cĕlendĕris, is, f. варош са пристаништем у Киликији. + + +Cĕlenna, ae, f. варош у Кампанији. + + +cĕler, ĕris, ĕre, abl. ĕri, adj. с comp. и sup. (cello), брз, нагао, жустар, хитар (упр. који напред јури, сп. velox, properus, festinus): sagitta; curriculum; ventus; cerva; и о апстрактним предметима: oratio, victoria; homo c., нагао на рад; cc. consilia, брза, одважна одлука; кадшто и замерајући = пренагљен, жесток, напрасит: consilia celeriora; *c. irasci, прзница. + + +cĕlĕre, adv. = celeriter, Plaut. + + +Cĕlĕres, um, m. (сродно са κέλης), старо име витезова римских, испрва на броју 300, као краљевска телесна стража на коњу. + + +cĕlĕrĭpes, ĕdis, adj. (celerpes), (ретко), брзоног, лаконог. + + +cĕlĕrĭtās, ātis, f. (celer), брзоћа, брзина, наглост: c. et vis equorum; c. dicendi или in dicendo, ad dicendum; c. veneni, брзо дејство; c. animorum, consilii, присутност духа. + + +cĕlĕrĭter, adv. с comp. и sup. (celer), брзо, хитро, жустро, нагло. + + +*†cĕlĕro, 1. (celer), убрзати, ускорити: fugam; gradum; victoriam; intrans. хитити, журити се, наглити. + + +Cĕlĕtrum, i, n., варош у Македонији. + + +Cĕlĕus, i, m. (Κελεός), Келеј, краљ у Елеузини (Eleusis), који је богињу Цереру гостољубно примио и од ње научио пољске радове и мистерије (тајне). + + +cella, ae, f. где се што држи, комора, а) место за чување жита, воћа итд., магаза, кош: c. vinaria, подрум; olearia, уљара; penaria, комора за јестиво; dare, emere alqd in cellam = за кућу, домазлук; б) соба, ћелија, комора, особито за робове; в) део храма где је стајао кип бога, капела: c. Jovis; г) у кошници у саћу пчелине ћелијице. + + +Centum Cellae, ārum, f. приморска варош у Хетрурији. + + +cellārĭus, adj. (предкл. и касн.), што се тиче коморе; отуда subst. cellārĭus, ĭi, m. надзорник коморе, комораш, подрумар. + + +cellŭla, ae, f. (demin. од cella), ћелијица. + + +cēlo, 1. 1) тајити, крити, скривати што од кога: alqm alqd; celo vos illud; (ретко) alqm de alqa re; c. illum de insidiis; c. alqm, неком ништа не казати; pass. само са pron. у neutr. celor id; најчешће celor de alqa re; de maximis rebus a fratre celatus. 2) нешто скривати, тајити (из субјективних побуда, сп. occulto): arma; sententiam; *paulum sepultae distat inertiae celata virtus, кривена врлина мало се разликује од сахрањене невештине; c. aurum terrā; c. alqm, некога прикривати. + + +cĕlox, ōcis, f. (првобитно adj. sc. navis, сродно са celer), лађа брзопловка. + + +celsus, adj. с comp. и sup. (од cello, које се не употребљава), 1) узнесен, уздигнут, усправљен, узвишен, висок (сп. excelsus, altus, sublimis): natura homines celsos ei erectos constituit; *celsae graviore casu decidunt turres, Hor. 2) trop. а) у душевном обзиру аа) хвалећи: узвишен, племенит, великодушан: animus; homo; аб) кудећи: поносит, охол: celsi et feroces; б) о достојанству узвишен, отмен: celsissima sedes dignitatis et honoris. + + +Celtae, ārum, m. Келти, народ у Галији и Хиспанији. Отуда Celtĭcus, adj. и subst. Celtĭcum, i, n. Келтска. + + +Celtĭber, ēri, m. Келтиберац; чешће у plur. Celtĭbēri, ōrum, m., народ у северној и средњој Хиспанији. Отуда а) Celtĭbērĭa, ae, f. (земља) Келтиберска; б) Celtĭbērĭcus, adj. келтиберски. + + +cēna (кадшто caena и погрешно coena), ae, f. обед, ручак у Римљана, око 3—4 часа по подне: apparare, facere c.; alqm ad c. invitare; cenam alci dare; ad c. ire; condicere, promittere ad c. (в. condico, promitto); inter cenam, о ручку, за време ручка. + + +cēnācŭlum (не coenaculum), i, n. (cena): горња соба, горњи бој (где су испрва биле трапезарије, а доцније станови за сиромахе). + + +Cēnaeum, i, n. (Κηναῖον ἄκρον), северозападни крај Еубеје. Отуда Cēnaeus, adj. кенејски. + + +cēnātĭcus, adj. (cena), обедни: spes c., нада да ћу добити ручак, Plaut. + + +cēnātus в. ceno 2. + + +Cenchrĕae, ārum, f. (Κεγχρέαι), варош и пристаниште коринтско у саронском заливу. + + +cēnĭto, 1. (frequent. од ceno), често ручати, ручавати. + + +cēno, 1. (cena), 1) intrans. oбедовати, ручати: apud alqm; cum alqo. 2) trans. обедовати, (по)јести: aprum; noctes cenatae, пробекријане ноћи. Partic. perf. pass. cenatus (као и potus, pransus), ко је обедовао, ручао, најео се, наручао, после обеда: statim milites cenatos esse, Sall. Jug. 106. + + +Cĕnŏmāni, ōrum, m. (Κενομανοί), келтско племе у Галији цисалпинској. + + +censĕo, sŭi, sum, 2. (основа CENS, CONS, откуда и consulo), 1) ценити, проценити, оценити: rem; ista praedia; censeri re aliqua, оцењен бити по чему, добити по чему своју вредност. 2) term. t. а) имање римског грађанина проценити и према томе у списку грађана увести га у коју класу, који су посао цензори вршили, те се према томе удешавало и пописивање регрута у војску, и право гласања у народним скупштинама, а у старије доба и разрезивање порезе на поједине грађане: c. alqm; ducenta milia capitum censa sunt; haec classis censetur unde cim milibus aeris, грађани ове класе морају имати сваки по 11.000 аса (asses): census equestrem summam nummorum, процењен је на минимум од онога што мора имати витез; capite censi, најсиромашнији грађани, који нису били ни цењени по имању, него уписивани по главама; б) своје имање исказати да се у списак уведе: in qua tribu ista praedia censuisti? 3) држати, мнити, мислити, за сходно или за корисно држати (сп. arbitror, judico, opinor, puto): quid censetis?; surgendum censeo; c. aequum esse; plerique censebant ut noctu iter faceret. Отуда 4) term. t. при већању, особ. у сенату (сп. jubeo), а) о појединим сенаторима, гласати, своје мишљење исказати, изјавити се: de ea re ita censeo; ceterum censeo Carthaginem esse delendam; captivos reddendos in senatu non censuit; б) о целом сенату одлучити, наредити, закључити: senatus censuit ut etc.; bellum Samnitibus patres censuerunt; senatus censuit eos ab armis decedere. Отуда нешто ком досудити: alci alqd; triumphi insignia. + + +censĭo, ōnis, f. (censeo) (предкл. и касније), 1) цењење, процењивање, процена, сп. census 1. — 2) кажњење, казна, каштиговање: c. bubula, шибање бичем. + + +censor, ōris, m. (censeo), 1) ценилац, ценитељ, цензор, чиновник римски, чије су дужности биле: а) да пописује грађане и њихово имање и да их по имању увршћује у једну од шест класа, в. censeo б) да води надзор над јавном моралношћу, с правом да преступнике казни губитком грађанске части (ignominia), премештањем из сеоског среза у варошки (ex rustica tribu in urbanam), или одузимањем грађанских права (сп. aerarius, Caerites). Напосе да сенатора истера из сената, витезу да одузме коња, тј. да га избрише из реда витешког. 2) да утврђује погодбе с предузимачима за грађење и поправљање свију јавних грађевина и да даје под закуп државне дохотке. Отуда = строг судија, критичар, кудилац, корилац. + + +censōrĭus, adj. (censor), 1) цензоров, цензорски: auctoritas; nota; animadversio; c. lex, уговор за закуп или грађевину, а и наредба цензорова; tabulae cc., спискови цензорски; edictum c.; opus c., дело које потпада под казну цензорову. 2) homo или vir c., онај ко је већ био цензор. 3) строг: c. gravitas. + + +censūra, ae, f. (censeo), 1) цензорство, цензоровање, цензура: gerere c, бити цензор. 2) *†строго суђење, куђење: facere c. de re alqa. + + +census, ūs, m. (censeo), term. t. 1) промена имовног стања римскога грађанина и с њом спојено увођење имена његова у списак грађана (tabulae censoriae), попис: c. habere, agere, facere, држати процену и попис. Отуда а) = исказ имања: accipere censum; б) = бројање уопште: Helvetiorum qui redierant, censu habito, repertus est numerus, centum et decem milium; в) = порез који се на ког разреже: octuplicato censu eum aerarium fecerunt; 1) цензорски списак грађана: in censum referre; 2) процењено и у списак уведено имање: c. equester (не испод 400. 000 сестерција); c. senatorius (не испод 800. 000 сестерција). 3) *†имање, богатство: c. exiguus; homo sine c; *demittere c. in viscera, појести. + + +centaurēum, i, n. (κενταύρειον), китица, кичица (Tausendguldenkraut): cc. grave olentia. + + +Centaurus, i, m. (Κένταυρος), 1) Кeнmaypu, дивље племе по тесалским горама, по бајци пола људи пола коњи. Отуда adj. Centaurēus. 2) звездано јато на јужном небу. 3) име неке лађе код Виргилија, стога f. због navis: magna C. + + +centēni, ae, a, adj. num. distr. (centum), по сто, сваких сто; код песника и стострук. + + +centēsĭmus, adj. num. ord. (centum), стоти, стотинити. Отуда subst. centēsĭma, ae, f. (sc. pars), стоти део, проценат; у plur. о каматама, један проценат (један од сто) на месец, дакле по нашем рачуну 12 процената на годину. + + +*centĭceps, cĭpĭtis, adj. (centum-caput), стоглав. + + +centĭēs или centĭens, adv. (centum), сто пута. + + +centĭēs или centĭens, adv. (centum), сто пута. + + +*centĭmănus, adj. (centum-manus), сторук. + + +cento, ōnis, m. хаљина сашивена од самих крпа; посл. (Plaut.) centones alci sarcire, некоме шта слагати. + + +Centrōnes, um, m. Центрони, племе галско у данашњој Савојској. + + +centum, adj. num. card. сто, стотина; *о неопредељеном великом броју = врло много. + + +Centum Cellae, ārum, f. приморска варош у Хетрурији. + + +*centumgĕmĭnus, adj. стoструк, стогуб (о сторуком Бријареју). + + +centumpondĭum, ĭi, n. (pondo), терет од сто фуната, Plaut. + + +centumvĭrālis, adj. што се тиче центумвира, центумвирски, центумвирални (сп. centumviri): judicium; causa c., пресуђена од центумвира. + + +centumvĭri, ōrum, m. сто људи, збор судија бираних сваке године, на броју 105, који су судили у приватним парницама, особито о праву својине по старом римском праву и у делима наследства, туторства итд.; скупштина њихова звала се judicium centumvirale. + + +centuncŭlus, i, m. (demin. од cento), хаљиница од самих крпа, траља. + + +centŭplex, plĭcis, adj. (centum), стогуб, стострук, Plaut. + + +centŭrĭa, ae, f. (centum), првобитно одељак од сто; отуда 1) у војсци 1/60 легије (1/2 манипула, 1/6 кохорте), сатнија, компанија, центурија: tres cc. equitum (= celerum). 2) центурија, један од она 193 одељка у које је краљ Сервије Тулије све грађане римске поделио, ради гласања у скупштинама које су по њима прозване центуријатске (comitia centuriata). Ове су центурије биле подељене у шест класа (98 у I, 22 у II, 20 у III, 22 у IV, 30 у V и 1 у VI класу). Доцније, али не зна се кад и како, буде подела на центурије спојена с поделом на срезове (tribus), па су у сваки срез дошле по две центурије: cunctis cc. renuntiatus est consul, проглашен за конзула; centurias non explere, не имати потребан број гласова. + + +centŭrĭātim, adv. (centuria), центурија по центурију: milites c. producti; populus c. vocatus. + + +centurĭatus1, ūs, m. (centurio2), центурионство, сатништво, капетанство. + + +centŭrĭātus2, ūs, m. (centurio1), подела па центуpuje или сатније. + + +centŭrĭo1, 1. (centuria), поделити на центурије, сатније или компаније, а) о војсци: c. juventutem; б) о народу, само у partic. centuriatus, comitia cc., у којима се гласало по центуријама (в. centuria): lex c., закон примљен у центуријатској скупштини. + + +centŭrĭo2, ōnis, m. (centuria), центурион, сатник, капетан. + + +centŭrĭōnātus, ūs, m. (centurio2), избор центуриона, Tac. ann. 1, 44. + + +Centŭrĭpae, ārum, f. и Centŭrĭpa, ōrum, n. (Κεντούριπαι, Κεντόριπα), Центурипа, варош на Сицилији. Отуда Centŭrĭpīni, ōrum, m. Центурипљани. + + +cēnŭla (coen.), ae, f. (demin. од cena), мален обед, ручак. + + +Ceos в. Cea. + + +cepa в. caepa. + + +Cĕphallēnĭa, ae, f. (Κεφαλληνία), највеће од јонских острва, сад Cefalonia. Отуда subst. Cĕphallēnes, um, m. (Κεφαλλῆνες), Кефаленци. + + +*Cĕphăloedis, is, f. или Cĕphăloedĭum, ĭi, n. (Κεφαλοιδίς, -λοίδιον), варош на северној обали Сицилије, c. Cefali. Отуда Cĕphăloedĭtānus, adj. кефаледски; subst. Cĕphăloedĭtāni, ōrum, m. Кефалеђани. + + +Cĕphălus, i, m. (Κέφαλος), Кефал, син Меркуријев и Херзин, муж Прокридин и љубазник Аурорин; по другима син Дејионеја, фокидскога краља, а унук Еолов. + + +Cēphēnes, um, m. (Κηφῆνες), по бајкама неки народ у Етиопији. + + +Cēpheus (pheus једносложно), ĕi или ĕos, m. (Κηφεύς), Кефеј, краљ у Етиопији, муж Касиопин и отац Андромедин; најпосле премештен међу звезде (звездано јато Кефеј, западно од Касиопеје). Отуда *Cēphēĭus или Cēphēus, adj. Кефејев, отуда = етиопски, етиопијски. + + +Cēphissus или īsus, i, m. (Κέφισσος, -ισος), Кефис, 1) река у Фокиди и Беотији, као бог реке отац Нарцису. Отуда а) *Cēphīsĭus, ĭi, m. Кефисов пород = Нарцис; б) *Cēphīsis, ĭdis, adj. кефиски. 2) река у Атици; отуда *Cēphīsĭas, adj. цефиски. + + +cēra, ae, f. (κηρός), восак; отуда а) повоштена дрвена плоча за писање, писаћа штица, таблица на којој су металним шиљастим дршком (stilus) слова гребли; б) восак за печате; в) у plur. воштане слике, образи предака: fictae cērā imagines. + + +Cĕrambus, i, m. (Κέραμβος), митолошка особа која је о Деукалионову потопу претворена била у бубу. + + +Cĕrămīcus, i, m. (Κεραμεικός), лончарски трг у Атини. + + +cērārĭum, ĭi, n. (cera), наметнут од Вера данак за потрошени при печаћењу восак, печатарина, воскарина, Cic. Verr. 3, 78. + + +cĕrastēs, ae, m. (κεράστης, рогат), *†(змија) шаруница са два рога (Hornschlange). + + +cĕrăsus, i, f. (κερασός), трешња (дрво), Virg.; трешња, (плод), Prop. + + +Cĕraunĭi montes, m. или *Cĕraunĭa, ōrum, n. (Κεραύνια ὄρη), кршевите горе дуж епирскога приморја, кераунске горе (сп. Acroceraunia). + + +Cerbĕrus, i, m. (Κέρβερος), Kepбep, многоглави пас Плутонов који чува улазак у подземни свет. Отуда *Cerbĕrĕus, adj. Керберов. + + +Cercĕtĭus, ĭi, m. (Κερκετήσιον ὄρος), гора у Тесалији. + + +Cercīna, ae, f. (Κέρκυννα), острво према обали афричкој. Отуда subst. Cercīnātes, um, m. Керкинци. + + +Cercōpēs, um, m. (Κέρκωψ, мајмун), Керкопи, разбојничко племе на острву Питекузи које је Јупитер у мајмуне претворио, Ov. met. 14. + + +†cercŏpĭthēcus, i, m. (κερκοπίθηκος), репати мајмун. + + +cercūrus, i, m. (κέρκουρος), 1) нека лађа брзопловка. 2) (и cercyrus), *†нека морска риба. + + +Cercўo, ŏnis, m. (Κερκυών), разбојник у Атици, кога је Тезеј убио. Отуда Cercyŏnēus, adj. Керкионов. + + +*†cerdo, ōnis, m. (κέρδος, добитак), обични радник. + + +Cĕrĕālis в. Ceres. + + +†cĕrĕbellum, i, n. (demin. од cerebrum), мали мозак. + + +cĕrĕbrōsus, adj. (cerebrum), болестан од мозга, 1) шенут, ћанут, помаман, сметен, Plaut. 2) прзница, љутица. + + +cĕrĕbrum, i, n. 1) мозак. 2) trop. а) ум, памет: excutere alci cerebrum, некоме памет пореметити; б) гнев, жестина: Plaut. Hor. + + +Cĕrēs, ĕris, f. 1) Церера, кћи Сатурна и Реје, сестра Јупитерова и Плутонова, мати Просерпинина, богиња земљорадње, а стога и образованости (цивилизације) као и плодности (земље), отуда и богиња женидбе. Особито је поштована била у мистериjaма (тајнама), наиме у Атини и Елеузини. 2) *жито, хлеб, храна итд. Отуда *Cĕrĕālis (и Cĕrĭālis), adj. Церерин, житни: munera C. = хлеб; herba, усев; arma cc., справе за печење хлеба; напосе Cĕrĕālĭa, um, n. светковина Церерина. + + +cēreus, adj. (cera), воштен, воштан, од воска: *regna, *castra c. = пчелино саће. Отуда а) pruna, жуте као восак; brachia, беле или гипке као восак; б) гибак као восак, лак, поводљив: *cereus in vitium flecti, лако га је на порок склонити; в) subst. cēreus, i, m. (sc. funis): воштана свећа, буктиња, воштаница. + + +cērĭmōnĭa в. caerimonia. + + +caerĭmōnĭa (и caerĕmōnĭa, cērĭmōnĭa), ae, f. 1) светост, светиња: legationis; deorum. 2) поштовање, страхопоштовање: summā religione et caerimoniā sacra conficere. 3) свети чин, побожни обред: cc. sepulcrorum, обреди који се врше на гробовима; libri caerimoniarum, књиге за разне обреде црквене, требници, ритуали. + + +cērintha, ae, f. (κήρινθος), пчелњак (трава), сандарак (смола), (Bienenbrod, Wachsblume). + + +cērĭnus, adj. (cera; предкл. и касније), жут као восак, воштане боје; отуда cērĭna, ōrum, n. хаљина воштаножуте боје. + + +cerno, crēvi, crētum [основа CER, CRE, грч. ΚΡΙ, откуда κρίνω; у значењу 2) а) и б) нема perf. и sup.], 3. 1) упр. лучити, наиме сејати: farinam cribro, на сито. 2) trop. а) очима разликовати, видети, опазити (разбирајући и поједине делове, с неким напором вида: сп. dispicio, video): nos ne nunc quidem oculis cernimus ea, quae videmus. Отуда c. alqm, гледати = у обзир узети кога. б) душевним очима разабирати, познати, опазити, видети: c. alqd animo; c. alqd acri ingenio. — Отуда pass cerni re alqa или in alqa re, показати се у чему, постати чиме познат. 3) нешто спорно решити, пресудити (чешће са decerno), а) борбом решити, борити се (ретко, предкл. и песн.): c. vitam, борити се за живот; de victoria; certamen; б) решити се за што, одлучити, пресудити што: cernere de Armenia; quotcunque senatus creverit, tot sunto; в) судски term. t. cernere hereditatem alqam, изјавити да се прима какво наследство. + + +*cernŭus, adj. ко пада стрмоглавце, ко се преко главе преметне: equus. + + +cēro, 1. (cera), увоштити, воском намазати; класички само cerata tabella. + + +cerrītus, adj. (м. cerebritus од cerebrum), помаман, ћанут, сметен, махнит. + + +certāmen, ĭnis, n. (certo), борба у којој борци своје снаге кушају, као такмичење, надметање, и пријатељски и непријатељски, дакле а) у играма, музици, поезији итд.: c. citharoedorum, equestre, luctandi, у рвању; trop. o. Stoicorum et Peripateticorum, препирка; c. honoris; eloquentiae, ко је најбољи говорник, c. de re alqa; c. inter eos fuit utrum etc, препираху се о том да ли итд; б) у рату = бој, борба, окршај: с inire, conserere; pugnatum est vario certamine, с променљивом срећом; res venit ad c., дошло је до боја. + + +certātim, adv. (certo), утакмице, за опкладу: currere. + + +certātĭo, ōnis, f. (certo), борба, такмичење, надметање: est mihi c. cum alqo; trop. certatio multae, јавна расправа о глоби која треба да се наметне. + + +certē, adv. (certus), 1) сигурно, извесно, поуздано, зацело: c. iilud eveniet; addit quae c. vera sunt; c. scio (в. certo1). 2) за тврђење с неким ограничењем: али бар, бар зацело, али ипак, ипак доиста: res fortasse verae, c. graves; si non in capite, at certe in te est. Место at certe може стајати и certe tamen или tamen certe или certe quidem. + + +certo1, adv. (certus), застално, зацело, заиста, јамачно, сигурно: c. comperi; expecto alqd quasi c. futurum; certo scio = извесно је оно што знам; (a certe scio = извесно је да знам). + + +certo2, 1. (frequent. од cerno), 1) надметати се, такмичити се, борити се: c. ingenio cum alqo; certamus beneficiis inter nos; c. cum civibus de virtute; *c. alci, с ким. 2) речима, или пред судом борити се, препирати се, прети се: c. maledictis, oratione cum alqo (de alqa re); inter se. 3) у рату бити се, борити се, огледати се, бој бити, војевати: с proelio; c. de imperio cum populo Romano; armis cum hoste; cum Gallis pro salute, non pro gloria; pro patria; c. bello (acie) de re. 4) *†ревњиво ce трудити да што учинимо: c. vincere; c. alqm tollere laudibus. + + +certus, adj. с comp. и sup. (cerno), 1) а) решен, закључен; само у свези са esse: certum est (Com. и certa res est) mihi alqd facere, стална ми је одлука; б) *†на што решен, спреман, готов: c. eundi; fugae; c. mori, на смрт. 2) о чему нема више сумње, известан, сигуран: c. res; certum mihi est, знам зацело; habere alqd certum или pro certo, сматрати што за сигурно: pro certo negare, dicere, affirmare. 3) одређено, опредељено, утврђено, извесно: dies c., c. statumque vectigal, cc. limites. Отуда кадшто то што и quidam, кад је говор о каквој извесној личности или ствари, али која се не мора изближе означити: habet certos sui studiosos; †certae quaedam leges. 4) на што се ко може ослонити, о чему је сигуран, сигуран, известан, поуздан, истинит итд; а) о лицима: cc. homines, quibus recte literas dem: *certus Apollo; amicus certus in re incerta cernitur; б) о стварима: c. fructus; c. jus; hasta c., што сигурно погоди; c. spes; haec sunt cc. et clara. 5) који нема никакве сумње, сигуран, а) †c. rei alcjs или de re alqa; б) facere alqm certiorem (*†и certum) rei alcjs или (чешће) de re alqa, некога о чему известити; faciam te certiorem, quid egerim; eum certiorem fecit. Helvetios abisse; ut de his rebus a me certior fias. + + +cērŭla, ae, f. (dem. од cera), комадић воска: c. miniata, нека врста црвеног плајваза којим су стари погрешна места у књигама бележили. + + +cērussa, ae, f. белило, бели плајваз; отуда cērussātus (adj.) бељен, набељен. + + +cerva, ae, f. кошута; *уопште = јелен. + + +†cervīcal, ālĭs, m. (cervix), узглавак, узглавље, јастук. + + +cervīcŭla, ae, f. (dem. од cervix), вратић, шијица. + + +cervīnus, adj. (cervus), јелењи: c. pellis, јелења кожа. + + +cervix, īcis, f. (у класичној прози само у plur.), врат, шија: frangere cervices alci; dare cervices alci, пружити коме врат, дати се убити; *dare brachia cervici, пасти коме око врата, загрлити га; *cervici alcjs imponi, сести коме за врат; esse in cervicibus alcjs, бити коме за вратом (гонити га или бити му у опасној близини); bellum est in cervicibus, предстоји; depeilere alqm или alqd de cervicibus amici, ослободити пријатеља од кога или чега; dare cervices crudelitati, трпети чију свирепост; homo tantis cervicibus, тако упоран. + + +cervus, i, m. 1) јелен. 2) у војничком језику нека рашљаста мотка, за одбијање непријатеља. + + +cespes в. caespes. + + +Cispĭus (Cespius) mons, брежуљак који с другим брежуљком „mons Oppius“ сачињава брег mons Esquilinus. + + +cessātĭo, ōnis, f. (cesso), 1) оклевање, затезање, одуговлачење. 2) нерад, дангуба, беспосленост: Epicurus nihil cessatione melius existimat. + + +cessātor, ōris, m. (cesso), оклевало, затезало, бадаваџија. + + +†cessim, adv. (cedo), натраг, натрашке: ire. + + +cessĭo, ōnis, f. (cedo2), узмицање, узмак, одлазак: cessio in jure; term. t., уступање и пренос неког поседа на другога. + + +cesso, 1. (intens. од cedo2), упр. одустајати, 1) оклевати, каснити, малаксати, попуштати у чем (понајвише из лености; сп. cunctor), или за неко време стати, престати и одахнути: non cunctandum neque cessandum est; cesso eum adire; paulum si cessassem, eum domi invenissem. Напосе (често у Com.) питајући cesso? quid cessas? оклевам ли? шта да оклеваш?; са infin. значи као ободравање да се што учини: cessas alloqui? та ослови га!; quid cessas mori?, та умри! Hor. — 2) бити беспослен, ништа не радити, дангубити; отуда пропустити, занемарити (увек у прекорном смислу): c. in opere suo; nullum tempus cessabat a novae cladis spectaculo, у свако доба виђала се по која нова несрећа; non cessas de nobis detrahere, не престајеш понижавати нас. Отуда с abl. cessare officio, своју дужност не вршити; *cessata tempora, пропуштена времена; pedes cessant, одмарају се; arae cc., не приносе се жртве; ager c., упарложена је; *c. rei alci, бавити се с чим. — 3) †изостати, особито од суда; а о стварима нема, није ни броју. — 4) *†погрешити, посрнути. + + +cestrosphendŏnē, ēs, f. (κεστροσφενδόνη), убојна справа којом се камење бацало, Liv. 42, 65. + + +cestus в. caestus. + + +cētārĭus, adj. (cētus), *што се тиче китова или морских риба; само као subst. а) cētārĭus, ĭi, m., трговац рибама; б) cētārĭa, ae, f. или cētārĭum, ĭi, n., рибњак на морској обали. + + +cētĕrōqui или cētĕrōquin, adv. уосталом, иначе. + + +cētĕrōqui или cētĕrōquin, adv. уосталом, иначе. + + +cētĕr(us), adj. (се-ἕτερος; боље него caeterus), 1) sing. (ретко; nom. masc. не долази никако), остали, други (као противност некој другој, напред или после реченој особи или ствари; сп. reliquus), понајвише уз збирне именице: c. Graecia; ceterum exercitum reduxit. Отуда као adv. de cetero, уосталом. 2) plur. остали, други: homines; res; praeter ceteros; inter cetera; на крају каквог побрајања etc. (скраћено од et ceteri, ae, a = и тако даље). 3) као adv. cētĕrum, а) уосталом, иначе: ego me, praeterquam quod sine te, c. satis commode oblectabam; б) али, ипак, опет, но: non consulibus, c. dictatori legiones tradiderunt. + + +Cĕthēgus, i, m. име римске породице у gens Cornelia; најпознатији је Gajus Cornelius C., Катилинин друг у завери (в. Cornelius). + + +cĕtra, ae, f. кратак шпански штит. + + +cētrātus, adj. (cetra), који носи кратак шпански штит. + + +cētus (cetos, κῆτος, τό), i, m. у plur. cētē, n. (κήτεα, скр. κήτη), (предкл., песн. и касн.), велика морска животиња, кит, делфин итд. + + +*†ceu, adv. или conj. (од ceve као neu од neve), упоредна честица као, кано, као оно, као што; особ. често у песничким упоређењима: tenues fugit c. fumus in auras; с conjunct. кадшто и с indic. као да, канда: ceu cetera nusquam bella forent, као да нигде нема ратова. + + +Cēus в. Cea. + + +Ceutrōnes, um, m., племе у Gallia Belgica (в. Centrones). + + +Cĕbenna (Cĕvenna, Gĕbenna) mons, m. горе у Галији, сад Севене. + + +Cēyx, ȳcis, m. (Κήϋξ), Кеик, краљ у Трахини, муж Алкионин. + + +Chaerōnēa, ae, f. (Χαιρώνεια), варош у Беотији, позната с битке 338 пр. Хр. + + +Chalcēdon, ōnis, f. (Χαλκηδών и Καλχηδών), варош у Битинији. Отуда Chalcēdōnĭus, adj. халкедонски; plur. subst. Chalcēdonĭi. + + +Chalcĭoecus, i, f. (Χαλκίοικος), која у медној кући или храму станује, придевак Минервин (у Спарти). + + +Chalcis, ĭdis, f. (Χαλκίς), Халкида, име многих вароши, од којих је најпознатија она на острву Еубеји. Отуда а) subst. Chalcĭdenses, ĭum, m. (Χαλκιδεῖς), Халкиђани; б) Chalcĭdĭcus, adj. халкидски: *versus, песника Еуфориона из Халкиде. + + +Chaldaea, ae, f. (Χαλδαῖα), Халдеја, јужни део Вавилоније. Отуда а) Chaldăĭcus, adj. халдејски: rationes, прорицање из звезда, астрологија; б) subst. Chaldaei, ōrum, m. Халдејци, као пророци из звезда, астролози. + + +chălўbēĭus, adj. (χαλυβήϊος), челичан, од челика, Ov. fast. 4, 405. + + +Chălўbes, um, m. (Χάλυβες), Халиби, народ у Понту, на гласу што су радили око гвожђа и правили челик. + + +*†chălybs1, ўbis, m. (χάλυψ), оцило, челик. + + +Chălybs2, ўbis, m. (Χάλυψ), река у Хиспанији, чија је вода била на гласу да гвожђу тврдоћу даје. + + +Chămāvi, ōrum, m. (Χαμαυοί), племе у северозападној Германији. + + +Chāŏnes, um, m. (Χάονες), народ у Епиру, прозван од хероја Хаона брата Хеленова. Отуда 1) Chāŏnĭa, ae, f. (Χαονία), Хаонска (земља). 2) *Chāŏnis, ĭdis, f. и Chāŏnĭus, adj. хаонски, и отуда уопште = еппрски, а поименце = додонски (оракула додонскога у Хаонији). + + +*†chăŏs, acc. chăŏs, abl. chăŏ, (других падежа нема у клас. језику), n. (χάος), 1) празан безграничан простор као царство мрака; отуда а) мрак; б) = подземни свет. 2) првобитна неуређена материја, од које је свет створен. + + +chara, ae, f. неки непознати корен, Caes. b. c. 3, 48. + + +Chăris, ĭtos, f. (Χαρίς), грчко име за латинску реч Gratia; богиња милине, љупкости, пријатности. + + +*†chăristĭa, ōrum, n. (τά χαρίςτια), породична светковина која се весело прослављала 22. фебруара, те су на њој и породичне распре расправљане. + + +Charmādās, ae, m. (Χαρμάδας), Хармада, грчки филозоф из академијске школе, ученик Карнеадов око 109 пр. Хр. + + +Charmĭdēs, is, m. (Χαρμίδης), комичко лице; отуда Charmidātus, adj. у Хармида претворен, Plaut. + + +Chărōn, ontis, m. (Χάρων), бродар, возар у подземном свету. + + +Chărondās, ae, m. (Χαρώνδας), Харонда, законодавац на Сицилији око 650 пр. Хр. + + +charta, ae, f. (χάρτης), 1) лист од биљке, „papyrus“, отуда = папир, хартија: ch. dentata, углађена (зубом). 2) trop. што је на хартији написано, писмо, спис, књига, лист, песма итд.: ne charta nos prodat; chartae obsoleverunt. 3) танак листић, плоча, штица, таблица. + + +chartŭla, ae, f. (demin. од charta), папирић, хартијица, писамце, листић. + + +Chărybdis, is, f. (Χάρυβδις), Харибда, опасан вртлог у мореузу сицилском, преко пута од стене Скиле. + + +Chăsŭāri, ōrum, m., германско племе на доњој Рајни. + + +Chatti (Catti), ōrum, m. (Χάττοι), германско племе у данашњој Хесенској. Отуда као adj. Chattus: †Chatta mulier. + + +Chauci, ōrum, m. (Καῦχοι, Καῦκοι), народ на северозападној обали Германије. Отуда adj. †Chaucĭus. + + +chĕlae, ārum, f. (χηλή), ноге неких животиња (рака, јакрепа), налик на маказе; у астрономији = ноге јакрепове (scorpius); па како су се ове и даље пружале у звездано јато теразија, = теразије, мерила (libra, у зодијаку). + + +Chĕlīdōn, ŏnis, f. (χελιδών, ластавица), име љубазнице Верове, Cic. Verr. l, 40. + + +Chĕlīdŏnĭae insulae (Χελιδόνιαι νῆςοι), „Ластавичја острва“, три (или пет) омањих острва, према гребену „promontorium Chelidonium" у Ликији. + + +chĕlydrus, i, m. (χέλυδρος), нека отровна и смрдљива змија, корњачаста змија. + + +*chĕlys, acc. -yn, voc. -ly (χέλυς), корњача; отуда = lyra, која је испрва прављена од корњачиног оклопа (сп. testudo). + + +chĕragra в. chiragra. + + +Cherrŏnēsus или Chersŏnēsus, i, f. (Χεῤῥόνησος или Χερσόνησος), полуострво Херсонез, а) Ch. Taurica, Кримеја, Крим; б) Ch. Thracia (често само Ch.), полуострво на Хелеспонту (сад полуострво Галипољско). + + +Cherrŏnēsus или Chersŏnēsus, i, f. (Χεῤῥόνησος или Χερσόνησος), полуострво Херсонез, а) Ch. Taurica, Кримеја, Крим; б) Ch. Thracia (често само Ch.), полуострво на Хелеспонту (сад полуострво Галипољско). + + +Cherusci (Chĕ и Chē), ōrum, m. (Χηροῦσκοι, Χερουσκὀί), народ германски на југу горе Харца. + + +chĭlĭarchus, i, m. (χιλίαρχος) или chĭlĭarcha, ae, m. (-χης), 1) војнички старешина над хиљаду момака, тисућник, пуковник. 2) у Персијана највиши достојанственик до краља, први министар. + + +Chĭmaera, ae, f. (Χίμαιρα, упр. коза), у бајкама неко чудовиште у Ликији, спреда лав, остраг змај, а у средини коза, које ватру бљује; убио га је Белерофон. + + +*Chĭmaerĭfer, fĕra, fĕrum, adj., ко је Химеру родио: Lycia, Ovid. met. 6, 339. + + +Chĭŏnē, ēs, f. (Χιόνη), 1) кћи Дедалионова, од Меркурија мати Аутоликова, устрељена од Дијане. 2) мати Еумолпова, стога се овај зове Chĭŏnĭdēs, ae, m. + + +Chĭos или Chĭus, ĭi, f. (Χίος), плодно острво у Егејском мору, према малоазијској обали. Отуда Chīus (Χῖος), adj. хијоски или хијски; subst. Chĭi, ōrum, m. Хијани. + + +*chīrăgra, ae, f. (χειράγρα), костобоља у рукама. + + +chīrŏgrāphum, i, n. (χειρόγραφον), 1) својеручно пиcмo, рука, рукопис: neque utar signo meo neque chirographo. 2) што је својеручно писано; напосе писмо, обвезница. + + +Chĭrōn, ōnis, m. (Χείρων), Кентаур на гласу с правде и мудрости, са знања музике, лекарије и прорицања, син Сатурнов и Филирин, учитељ Ахилов. + + +†chīrŏnŏmĭa, ae, f. (χειρονομία), правилно кретање руку за време говора, гестикулација, пантомимика. + + +chīrurgĭa, ae, f. (χειρουργία), видарство, хирургија. + + +Chĭos или Chĭus, ĭi, f. (Χίος), плодно острво у Егејском мору, према малоазијској обали. Отуда Chīus (Χῖος), adj. хијоски или хијски; subst. Chĭi, ōrum, m. Хијани. + + +Cĭos или Chĭus, ĭi, f. (Κίος), варош у Битинији. Отуда subst. Cĭāni, ōrum, m. Кијани. + + +chlămўdātus, adj. (chlamys), заогрнут хламидом (војничким огртачем). + + +chlămys, ўdis, f. (χλαμύς), пространа горња хаљина у Грка, војнички огртач, војн. плашт, кабаница; свечани плашт што су га н. пр. носиле особе у трагичким хоровима, на путу, кадшто и жене и деца. + + +Chlōris, ĭdis, f. (Χλῶρις), Хлорида („Зеленка“), богиња цвећа = Flora („Цвета“). + + +Chŏaspēs, is, m. (Χοάσπης), Хоаспе, 1) река у Сузијани у Персији, из које се персијским краљевима вода за пиће носила. 2) река у Индији. + + +Choerĭlus, i, m. (Χοιρίλος), 1) драматски писац у Атини око 480 пр. Хр. 2) грчки песник за владе Александра Великога. + + +chŏrāgĭum, ĭi; n. (χοράγιον, chorus), опрема хора за драму (снабдење са свачим што му је нужно), Plaut. + + +chŏrāgus, i, m. (χορηγός), ко набавља својим трошком за хор све што је нужно, Plaut.; — †ко набавља својим трошком што је нужно за коју светковину. + + +*†chŏraulēs (chŏraula), ae, acc. -am и -ēn, m. (χοραύλης), свирач у хору. + + +*†chŏraulēs (chŏraula), ae, acc. -am и -ēn, m. (χοραύλης), свирач у хору. + + +chorda, ae, f. (χορδή, упр. црево), жица од црева на свирци: impellere chordam, ударати у жице; — уже, конопац, Plaut. + + +*chŏrēa, ae, f. (χορεία), коло (игра). + + +chorēus, adj. (sc. pes; χορεῖος), xopej, стопа стиха у метрици, доцније прозвана trochaeus, од два слога, први је дуг, а други кратак (— U), н. пр. īră, sūrgĕ. + + +†chŏrŏcĭthărista, ae, m. (χορικιθαρίστης), цитараш у хору, Suet. Dom. 4. + + +chŏrus, i, m. (χορός), 1) *коло (игра): exercere, agitare choros, водити коло; trop. о правилном кретању звезда. 2) који играју коло, играчи у колу, особито у трагедији; trop. chorus Pleiadum, звездано јато Плејада (Влашићи). 3) уопште коло, јато, хрпа, чета, гомила, руља: ch. juventutis; poëtarum. + + +Chrĕmes, ētis, m. име тврдице старца у комедијама Терентијевим. + + +†chrīa, ae, f. (χρεία), у реторици, каква корисна или оштроумна изрека. + + +Christĭānus, adj. (Christus), хришћански, Eutr.; subst. Christĭāni, ōrum, m. Хришћани, Plin. ep., Tac. + + +Christus, i, m. (Χριστός, помазаник), Христос, Исус Христос, Исукрст (у римокатоличких Срба), Plin. ep., Tac. + + +Chrŏmis, is, m. (Χρόμις), 1) један Сатир. 2) име Кентаура. 3) друг Енејин. + + +Chrȳsās, ae, m. (Χρύσας), Хриза, река на Сицилији. + + +Chrȳsēs, ae, m. (Χρύσης), Хриза, свештеник Аполонов из вароши Хризе (Chrȳsē, ēs, f.) у Троади. Отуда Chrȳsēis, ĭdis, f. (Χρυσεΐς), Хризејида, Хризина кћи = Astynome. + + +Chrȳsippus, i, m. (Χρύσιππος), Хризип, на гласу стоички филозоф, око 220 пре Христа. Отуда Chrȳsippēus, adj. Хризипов. + + +Chrȳsŏgŏnus, i, m. (Χρυσόγονος), ослобођеник (слободњак) Сулин, Cic. pro Rosc. + + +*†chrȳsŏlĭthus, i, m. и f., (χρυςόλιθος), драги камен хризолит или топаз. + + +Cĭbălae, ārum, f. варош у доњој Панонији, Entr. + + +cĭbārĭus, adj. (cibus), 1) што ce на јело односи; res c.; uva c., грожђе које се само једе, а не муља се у вино. Отуда cĭbārĭa, ōrum, n., јело, свагдања храна; јестиво, пића, храна за људе и стоку (само с погледом на храњење тела; сп. alimenta, edulia, penus): praebere, dare alci cibaria. Напосе а) оброк (Ration) за војнике: cc. duorum mensium, храна за два месеца; б) давање чиновницима жита и других потреба од стране државе (депутат). 2) прост, лош, слаб, panis c., црн хлеб. + + +cĭbātus, ūs, m. (cibo; предкл. и касније), храна, храњење. + + +†cĭbo, 1. (cibus), хранити (својом руком) животиње (сп. pasco). + + +*cĭbōrĭum, ĭi, n. (κιβώριον), упр. неки мисирски боб; а отуда нека врста чаше, налик на ове бобове. + + +cĭbus, i, m. 1) храна уопште (особ. за људе, сп. esca), јело: c. gravis; cibum sumere, јести; hospes non multi cibi, који не једе много; — *мамац на удици. 2) trop. c. furoris, mali, што је узрок и храна беснилу и злу. + + +Cĭbўra, ae, f. (Κιβύρα), богата варош у Фригији. Отуда 1) Cĭbўrātēs, ae или Cĭbўrāta, ae, m. Кибиранин. 2) Cĭbўrātĭcus, adj. кибирски. + + +*†cĭcāda, ae, f. цврчак; trop. лето (годишње време). + + +cĭcātrīcōsus, adj. (cicatrix), пун зараслих рана, храпав, Plaut.; subst. cĭcātrīcōsa, ŏrum, n. много поправљани и крпљени списи. + + +cĭcātrix, ĭcis, f. зарасла рана, белега: cc. adversae или adverso corpore acceptae, спреда на прсима, дакле часне; — trop. refricare obductam reipublicae cicatricem, позледити зараслу државну рану. + + +ciccus, i, m. (κίκκος), упр. махуна или кожица којом је зрње у шипку (нару, гранатној јабуци) обложено; отуда trop. ситница, маленкост: non ciccum, ни најмање, Plaut. + + +cĭcer, ĕris, n. биљка сродна са грашком и сочивом, наут (die Kichererbse). + + +Cĭcĕro, ōnis, m. придевак у gens Tullia; в. Tullius. + + +cĭchōrĭum, ĭi, или cĭchōrēum, ĕi, n. (κιχώριον), биљка, водоnuja, жућеница, цикорија. + + +cĭchōrĭum, ĭi, или cĭchōrēum, ĕi, n. (κιχώριον), биљка, водоnuja, жућеница, цикорија. + + +cĭcĭlendrum, cĭcĭmandrum, i, n. измишљено име за зачин. + + +Cĭcŏnes, um, m. (Κίκονες), Кикони, племе трачко крај реке Хебра (Марице). + + +cĭcōnĭa, ae, f. рода, штрк. + + +cĭcur, ŭris, adj. питом: bestiae. + + +cĭcūta1, ae, f. кукута, из њеног сока правио се отров; отуда *свирала, карабље, направљене од кукутине стабљике. + + +Cĭcūta2, ae, т. име неког лихвара у Хоратија. + + +†cĭdăris, is, f. (κίδαρις), чалма, турбан, дијадема персијских краљева (сп. tiara). + + +cĭĕo, cīvi, cĭtum, 2. и (ретко, предкл. и касн.) cĭo, —, 4. (сродно са κιω, κινέω), 1) покренути, кретати (сп. moveo и voco): natura omnia ciet; ciere mare, aequora, узбуркати; *c. coelum tonitru, грмљавом небо потрести. 2) *†гласом покренути, а) дозвати, довикати: c. ad arma; ab ultimis subsidiis cietur miles (sc. in primam aciem); viros ad se ciet; Vitellius ciet Germanos in nos; б) у помоћ или за сведока звати, призивати: *c. nocturnos Manes; non homines tantum sed foedera et deos ciet, зове за сведоке; в) звати, именовати: *nomen utrumque ciet; singulos nomine ciet, поименце их зове; posse ciere patrem, поћи доказати да се као слободан родио. Отуда као term. t. herctum (erctum) ciere, позивати на деобу наследства (сп. herctum). 3) побудити, причинити, (за)почети, повод дати: c. motus; proelium, seditionem, stragem; *c. lacrimas, сузе ронити; *gemitus; singultus c., јецати. + + +Cĭlĭces, um, m. (Κίλικες), Киличани; sing.*†Cilix, ĭcis, adj. m. (Κίλιξ), килички; *Cĭlissa, ae, adj. f. (Κίλισσα), Киличанка. Отуда а) Cĭlĭcĭa, ae, f. (Κιλικία), земља на југоисточном приморју Мале Азије; б) Cĭlĭcĭensis, adj.; в) Cĭlĭcĭus, adj.; subst. cĭlĭcĭum, ĭi, n. од киличке кострети начињен простирач, ћилим. + + +Cilnĭus, име римског племена (првобитно хетрурскога); в. Maecenas. + + +Cimbri, ōrum, m. (Κίμβροι), Кимбри, северногерманско племе. Отуда adj. Cimbrĭcus, *Cimber, кимбарски. + + +cīmex, ĭcis, m. стеница; trop. као грдња. + + +Cĭmĭnus, i, m. или Cĭmĭnĭus lacus (Κιμινία λίμνη), језеро у Хетрурији. + + +Cimmĕrĭi, ōrum, m. (Κιμμέριοι), 1) у бајци народ најдаље на запад крај Океана, маглом и мраком застрт. 2) у историјско доба народ крај азовског мора. Отуда*Cimĕrĭus, adj. кимерски = таман, мрачан: C. lacus, luci, подземни свет. + + +Cĭmōlus, i, f. (Κίμωλος), једно од кикладских острва. + + +Cīmōn, ōnis, m. (Κίμων), славан атински војвода, син Милтијадов. + + +cĭnaedĭcus, adj. (cinaedus), блудан, похотљив; и subst. похотљивац, блудник, Plaut. + + +cĭnaedus, i, m. (κίναιδος), нeприродни похотљивац; — и као adj. с comp. блудан: cinaedior, Cat. + + +cincinnātus1, adj. (cincinnus), с коврчастом косом, куждрав. + + +Cincinnātus2, i, m. (cincinnus), nom. pr. L. Quinctius C., 460 np. Xp. римски конзул, а 458 позван од плуга на диктатуру. + + +cincinnus, i, m. (κίκιννος), коврчаста коса, вештачке витице; trop. о говору, китњаст, сувише вештачки. + + +Cincĭus, име римскога племена; најпознатији су 1) L. Cinc. Alimentus, летописац римски у време Другог пунског рата. 2) M. Cinc. Alimentus, пучки трибун 205 пр. Хр., и од њега lex Cincia, да адвокат не сме примати новаца за вођење парница. + + +cinctĭcŭlus, i, m. (dem. од cinctus), мален појас, појасић, Plaut. Bacch. 3, 3. + + +†cinctūra, ae, f. (cingo), опасивање, неки начин потпасивања тоге. + + +cinctus, ūs, m. (cingo), начин потпасивања тоге, скоро увек c. Gabinus, особито при побожним свечаностима; — †concr. појас. + + +*cinctūtus, adj. (cinctus), који је само прегачом опасан: cc. Cethegi, тј. стари Римљани, који још нису носили тунику, Hor. art. poet. 50. + + +Cīnĕās, ae, m. (Κινέας), Кинеја, Тесалац, дворанин Пира, краља епирскога. + + +*†cĭnĕrārĭus в. cinifio. + + +Cinga, ae, f. Цинга, притока реке Ибера у северној Хиспанији. + + +Cingĕtŏrix, ĭgis, m. Цингеториг, 1) кнез Тревира у Галији. 2) краљ у Британији. + + +cingo, cinxi, cinctum, 3. 1) о телу, опасати, припасати што: c. latus ense; често у pass. ca значењем опасати се: cingi zonā, armis, gladio а и *cingor ferrum; alte cinctus, високо потпасан; а каже се и vestis alte cincta. Отуда c. caput floribus; c. comas vittā. 2) о месту окружити, оградити, обзидати: c. hiberna castra vallo; urbem moenibus; c. urbem obsidione, опсести; trop. Sicilia cincta periculis. 3) о људима пратити кога, ићи уз кога, бити у чијој пратњи: alqm; cingere alci latus. 4) војнички term. t. опасати, заклонити, заштитити: equitatus latera cingit, брани с бока. + + +cingŭlum1, i, n. (ретко cingŭlus, i, m.), пас, појас, особито женски. Отуда а) кајас од сабље; б) колан на седлу, в) у облику cingulus = земаљски појас, зона: cingulus terrae. + + +Cingŭlum2, i, n. варош и град у Пиценској (Picenum). + + +cĭnĭflo, ōnis, m. (cinis-flo), (ређе и cinerarius), роб, који је гвожђе за коврчење косе на ватри усијавао. + + +cinis, ĕris, m. пепео уопште (сп. favilla), особито о пепелу спаљених мртваца, и у sing. и у *plur.: cinis atque ossa alcjs; *dummodo absolvar cinis, само да ми мртву буде опроштено; *post cinerem, после спровода: cineri medicinam dare, кад је што прекасно; — trop. о развалинама спаљене, разорене вароши итд.: patriae cinis; in cinerem vertere, претворити у пепео; in fumum et c. vertere, Plaut., све потрошити. + + +Cinna, ae, m. римско породично име у племену Корнелијеву; најпознатији су 1) L. Cornelius Cinna, друг Маријев; отуда adj. Cinnānus. 2) овога син Luc. Corn. Cinna, један од убица Цезарових. 3) C. Helvius Cinna, римски песник, пријатељ Катулов. + + +cinnămōmum или cinnămum, i, n. (κιννάμωνον, κίνναμον), цимет, циметна корица. + + +cinnămōmum или cinnămum, i, n. (κιννάμωνον, κίνναμον), цимет, циметна корица. + + +†Cīnyps, ўphis или ўpis, m. (Κῖνυψ), река у северној Африци. Отуда adj. *Cīnўphĭus, кинифски и афрички. + + +Cĭnўrās, ae, m. (Κινύρας), Кинира, краљ у Асирији, затим на Кипру, отац Мире и Адонида. Ov. met. 10, 299. Отуда *Cĭnўrēĭus, adj. + + +cĭo в. cieo. + + +cĭĕo, cīvi, cĭtum, 2. и (ретко, предкл. и касн.) cĭo, —, 4. (сродно са κιω, κινέω), 1) покренути, кретати (сп. moveo и voco): natura omnia ciet; ciere mare, aequora, узбуркати; *c. coelum tonitru, грмљавом небо потрести. 2) *†гласом покренути, а) дозвати, довикати: c. ad arma; ab ultimis subsidiis cietur miles (sc. in primam aciem); viros ad se ciet; Vitellius ciet Germanos in nos; б) у помоћ или за сведока звати, призивати: *c. nocturnos Manes; non homines tantum sed foedera et deos ciet, зове за сведоке; в) звати, именовати: *nomen utrumque ciet; singulos nomine ciet, поименце их зове; posse ciere patrem, поћи доказати да се као слободан родио. Отуда као term. t. herctum (erctum) ciere, позивати на деобу наследства (сп. herctum). 3) побудити, причинити, (за)почети, повод дати: c. motus; proelium, seditionem, stragem; *c. lacrimas, сузе ронити; *gemitus; singultus c., јецати. + + +Cĭos или Chĭus, ĭi, f. (Κίος), варош у Битинији. Отуда subst. Cĭāni, ōrum, m. Кијани. + + +cippus, i, m. 1) четвороугли заошиљен стуб, особ. на гробовима, гробни камен. 2) у plur. опкоп од заошиљеног коља. + + +Cīpus, i, m. Римљанин коме су по народној причи рогови из главе израсли кад је као претор на градска врата изашао, Ovid. met. 15, 565. + + +circā (млађи облик од circum, ретко употребљаван пре Августа), I. adv. око, около, наоколо: gramen erat circa; montes qui c. sunt. Код Ливија долази circa често уз супстантив као адјектив са значењем оближњи, околни: multarum c. civitatum; agros c. vastavit, оближња поља; c. omnia hostium erant, цео околни предео; frumento circa undique ex agris convecto, из свију околних предела. — II. praep. с accus. 1) о простору а) око: ligna contulerunt c. casam eam. Отуда и о околини (пратњи, слушаоцима итд.) какве особе: omnes c. eum; б) около, близу, у близини: c. domum auream habitare; в) наоколо:. legatos c. vicinas gentes misit. 2) о времену око, около, отприлике: c. eandem horam; c. Pompeji aetatem; c. Ciceronem, за Цицеронова времена. 3) о бројевима око, по, близу: c. quingentos Romanorum cecīderunt. 4) доцније (Tac. Quint.) у погледу, што се тиче, с обзиром на: dissensio circa verba; error c. literas. + + +circāmoerĭum, ĭi, n. место око варошких зидова, Liv. + + +Circē, ēs, f. (Κίρκη), Кирка (Цирца), чувена чаробница, кћи Хелија и Персе, родила је с Улисом Телегона. Отуда adj. *Circaeus (Κιρκαῖος): litus; terra. + + +Circēji, ōrum, m. предгорје и варош у Лацији, по причи саграђена од Кирке. Отуда subst. Circējenses, ĭum, m. Цирцејани. + + +circensis, adj. (circus), што се тиче цирка, јахалишни, тркалишни: ludi circenses; и subst. circenses. + + +*†circĭno, 1. (circinus), кружити, заокружити: c. auras, летети по ваздуху кругом. + + +circĭnus, i, m. шестар, оруђе којим се кругови праве. + + +circĭter (circus), adv. око, около, близу, отприлике: rnons c. mille passuum; c. meridiem; c. calendas. + + +†circĭus, ĭi, m. жесток северозападни ветар у Галији. + + +circŭĕo в. circumeo. + + +circumĕo и circŭĕo, ĭi, (ретко īvi), ĭtum, 4. 1) обићи, обилазити, ићи около: munitiones; hostium castris circumitis, објахавши око стана непријатељског: ut circuit sol, крене се на запад; напосе а) †ићи странпутицом око чега, залазити око, обићи: locum insidiarum; отуда у говору нешто прећутати, варати, обманути; б) окружити, опсадити, опточити, обрубити: hippodromus platanis circuitur; у војном говору опколити, окружити: circuiri ab hostibus; circumire sinistrum cornu. 2) обилазити, ићи нa около к или по: urbem; plebem; agmen pedibus; equo c., објахати; — као војнички term. t. обилазити, патролити: manipulos; vigilias; portas; — молећи или храбрећи обилазити: ibi (in foro) circumire et prensare homines coepit; c. senatum cum veste sordida. + + +circŭĭtĭo (circumĭtĭo), ōnis, f. (circumeo), обилажење, 1) у војничком говору обилажење страже, патроловање; 2) trop. у беседи околишење: cc. et anfractus. + + +circŭĭtus, ūs, m. (circumeo), 1) упр. обртање, окретање: c. solis, c. orbis. Отуда заход, обилазак, странпутица: longo (brevi) circuitu; pons magnum c. habet, до моста се долази странпутицом. 2) опсег, округ, обухват: magnitudo circuitas; in circuitu, унаоколо, са свих страна. 3) у реторици а) периода: c. orationis; longior c.; б) околишење (в. circuitio 2). + + +circŭlātim, adv. (circulor), у друштву, сједињено, Suet. Caes. 84. + + +circŭlātor, ōris, m. (circulor), 1) †ко се свуда налази, трчкало, трчилажа. 2) c. auctionum, ко иде на сваку лицитацију, па купљене ствари даље распродаје, телал. + + +circŭlātōrĭus, adj. (circulator), телалски: volubilitas. + + +circŭlor, depon. 1. (circulus), састајати се с другима у коло ради разговора. + + +circŭlus, i, m. (circus), 1) круг, коло, кружна линија: exterior c. muri; отуда округла путања звезде: cc. stellarum. 2) trop. а) *†округло тело, прстен, обруч, карика (од ланца); б) друштвени круг, збор, друштво, скуп: in conviviis et circulis; arripere alqm ex alqo circulo. + + +circum (сп. circa), I. adv. oколо, наоколо, унаоколо: opera quae c. erant; portis c. omnibus instant; ојачано circum undique, са свију страна. — II. praep. с acc. о простору а) око, около: terra se convertit c. axem suum; capilli c. caput; flores c. flumen; б) близу, у близини: urbes quae c. Capuam sunt; в) наоколо чега: errare c. villas; pueros dimisit c. amicos; г) о особама око, уз: qui c. eum sunt; *c. Hectora pugnas obibat. + + +circumactus, adj. (partic. од circumago), упр. обрнут, савијен, искривљен, вијугаст: cc. curvataque litora. + + +†circumactus, ūs, m. (circumago), обртање: coeli. + + +circumăgo, ēgi, actum, 3. 1) окретати, обртати, вртети; у pass. — окретати се, обртати се, вртети се; о времену circumagi или se circumagere, круг свршити, проћи, минути: annus, aetas circumagitur; circumacto anno, после године дана. 2) окренути, обратити, обрнути, скренути: equos frenis; c. signa или agmen, окренути војску на другу страну; ventus se circumagit; fortuna circumagitur. 3) trop. c. et flectere alqm, некога обрлатити; pass. circumagi, тумарати, прогањати се; circumagi rumoribus vulgi, у својим одлукама управљати се по говору светине. + + +circumăro, 1. поорати унаоколо, орањем окружити; agrum. + + +circumcīdo, cīdi, cīsum, 3. (caedo), 1) обрезати, опсећи, острићи, окресати, наоколо исећи: arbores; gemmam; caespitem gladiis. 2) trop. умањити, умалити, стегнути, ограничити, скратити: sumptum; multitudinem. + + +circumcircā, adv. (ретко) око, около, наоколо: regiones c. prospicere. + + +circumcīsus, adj. (partic. од circumcīdo), упр. опсечен, обрезан; отуда 1) стрм, стрменит: saxum; collis; urbs tota ab omni aditu c. atque directa est, сасвим неприступна и стрменита. 2) trop. скраћен, кратак: orationes cc. et breves. + + +circumclūdo, clūsi, clūsum, 3. (claudo), затворити наоколо, опколити, опасати, стегнути: alqm re alqa; cornua argento, оковати у сребро; — непријатељски: circumcludi exercitibus; Catilina consiliis meis circumclusus, Cic. + + +circumcŏlo, etc. 3. (ретко) становати около или уз —: sinum maris; paludem. + + +†circumcurro, —, —, 3. трчати наоколо, оптрчати: linea circumcurrens, периферија. + + +*†circumcurso, 1. (intens. од circumcurro) оптркивати, трчкарати: hac illac; c. omnia, на све стране; c. alqm. + + +circumdo, dĕdi, dătum, dăre, 1. 1) alqd alci rei, нешто око чега метнути, ставити, сместити: c. brachia collo, загрлити; ignes tectis; exercitum castris hostium; — може бити и без датива: c. custodias; c. munitiones, opera, саградити утврђења наоколо. 2) нешто чим окружити, опколити, опасати, опкопати: c. oppidum fossā valloque; urbem muro; regio circumdata insulis. + + +circumdūco, xi, ctum, 3. 1) обвести, около водити: c. exercitum per invia; — ређе са два акузатива: c. istum has aedes. 2) trop. а) варати, заводити, омести, обманути: c. alqm argento; б) о говору развлачити, растезати, дуљити: si quid modo longius circumduxerunt. + + +circumductĭo, ōnis, f. (circumduco), 1) обвођење, вођење унаоколо. 2) trop. превара, обмана. + + +circumĕo и circŭĕo, ĭi, (ретко īvi), ĭtum, 4. 1) обићи, обилазити, ићи около: munitiones; hostium castris circumitis, објахавши око стана непријатељског: ut circuit sol, крене се на запад; напосе а) †ићи странпутицом око чега, залазити око, обићи: locum insidiarum; отуда у говору нешто прећутати, варати, обманути; б) окружити, опсадити, опточити, обрубити: hippodromus platanis circuitur; у војном говору опколити, окружити: circuiri ab hostibus; circumire sinistrum cornu. 2) обилазити, ићи нa около к или по: urbem; plebem; agmen pedibus; equo c., објахати; — као војнички term. t. обилазити, патролити: manipulos; vigilias; portas; — молећи или храбрећи обилазити: ibi (in foro) circumire et prensare homines coepit; c. senatum cum veste sordida. + + +circumĕquĭto, 1. објахати, јахати около чега или по чему: moenia, Liv. + + +circumfĕro, tŭli, lātum, ferre, 3. 1) обносити, носити около или по нечему: c. lyram in convivio; †infantem Juliani per omnia deorum templa; c. oculos hucatque illuc, упирати очи; sol circumfertur, окреће се. 2) trop. а) ширити, распростирати: bellum; arma; caedes et terrorem; б) разгласити; alqd; meritum alcjs; — *с acc. c. infin. quae se circumferat esse Corinnam, Ovid. + + +circumflecto, xi, xum, 3. (ретко) окренути, обрнути: c. longos cursus. + + +circumflo, 1. дувати око чега, пирити на што унаоколо: circumflari omnibus ventis invidiae, Cic. Verr. 3, 41. + + +circumflŭo, xi, xum, 3. 1) оптицати, током окружити: Maeander c. Cariam; trop. †secundae res vos circumfluunt. 2) intrans. а) преливати се, бити препун: copiae circumfluentes eloquentiae; oratio circumfluens, китњаста; б) бити богат у чему, обиловати (сп. affluo, abundo): circumfluere omnibus copiis atque in omnium rerum abundantia vivere; circumfluens gloriā. + + +*†circumflŭus, adj. (circumfluo), 1) који оптиче, окружује. 2) оптечен, окружен. + + +circumfŏrānĕus, adj. (circum-forum), 1) ко или што се на тргу налази: aes c, новци на тргу од мењача узајмљени, = дугови. 2) ко походи вашаре или сајмове: pharmacopola; lanista. + + +circumfundo, fūdi, fūsum, 3. 1) упр. о течним стварима, ливати што око чега: c. alci rei alqd; облити, обливати, полити: alqm или alqd alqa re; terra mari circumfusa; circumfusum esse caligine, luce, tenebris. Отуда окружавати: аër circumfundit terram. 2) о нетечним стварима pass. или (ретко) c. se, а) врвети око чега, навалити, нагрнути, окружити итд.: circumfunduntur ex reliquis hostes partibus; circumfunditur equitatus Caesaris; circumfundebantur obviis (dat.); tr. molestiae, voluptates circumfusae; б) опколити, окружити, опсести: Cato circumfusus Stoicorum libris. — Код Тацита у act. у истом значењу као и у pass. eques circumfundit, коњица (их) опколи. + + +circumgĕmo, etc. 3. мумлати около нечега: ursus c. ovile. + + +circumgesto, 1. около нoсити, обносити: epistolam. + + +circumgrĕdĭor, gressus sum, depon. 3. (gradior), непријатељски ходити око чега, обићи, опколити. + + +circuminjĭcĭo (inĭcĭo) etc. 3. наоколо насипати (насип): vallum. + + +circumĭtĭo в. circuitio. + + +circumjăcĕo, —, —, 2. лежати, становати около чега, или наоколо: quae cc. Europae (dat.); †circumjacentes populi, околни, суседни. + + +circumjectus, ūs, m. (circumjicio) (ретко) 1) *обухват, загрљај: aether terram tenero circumjectu amplectitur. 2) околина, околица: arx munitur circumjectu arduo. + + +circumjĭcĭo, jēci, jectum, 3. (jacio), 1) нешто око чега бацити, метнути, поставити, начинити: multitudinem hostium moenibus c.; c. vallum, насип наоколо насути; anguis circumjectus fuit vectem, змија се савила око полуге. Отуда partic. circumjectus као adj. = околни, суседни. 2) окружити, опколити: planities circumjecta saltibus. + + +circumlambo, 3. облизати (свуда унаоколо). + + +circumlĭgo, 1. а) везати нешто око кога или чега: alqd alci или alci rei; б) обвити кога или што чиме: alqm или alqd alqa re. + + +circumlĭno, —, lĭtum, 3. (ретко circumlĭnĭo, 4), 1) *†мазати што око чега, лепити што око чега: alci или alci rei alqd. 2) омазати; намазати, помазати што чим, облепити: alqd alqa re; често у partic. circumlĭtus: mortui cc. cerā; saxa cc. musco, стене маховином обрасле. + + +circumlĭno, —, lĭtum, 3. (ретко circumlĭnĭo, 4), 1) *†мазати што око чега, лепити што око чега: alci или alci rei alqd. 2) омазати; намазати, помазати што чим, облепити: alqd alqa re; често у partic. circumlĭtus: mortui cc. cerā; saxa cc. musco, стене маховином обрасле. + + +†circumlĭtĭo, ōnis, f. (circumlino), мазање свуда наоколо. + + +†circumlūcens, tis, partic. што свуда унаоколо светли. + + +circumlŭo, —, —, 3. (ретко), оптицати, прати наоколо: Rhenus circumluit insulam. + + +circumlustro, 1. унаоколо осветлити, Lucr. + + +circumlŭvĭo, ōnis, f. (circumluo), оптицање, тј. продирањем речне воде проузроковано полагано одељивање којег земљиног комада који тим начином постаје острво. + + +circummitto, mīsi, missum, 3. пошиљати наоколо, разашиљати: legatos in omnes partes. + + +circummūnĭo (circummoenĭo, Plaut), 4. наоколо утврдити, оградити: c. urbem operibus; c. hostem, опсести. + + +circummūnĭo (circummoenĭo, Plaut), 4. наоколо утврдити, оградити: c. urbem operibus; c. hostem, опсести. + + +circummūnītĭo, ōnis, f. (circummunio) (ретко), опкопи око града. + + +†circumnāvĭgo, 1. пловити око нечега. + + +circumpădānus, adj. ко се налази око реке Пада. + + +*†circumpendĕo, 2. висити унаоколо. + + +circumplaudo, etc. 3. пљескати коме са свих страна, дочекати кога са пљескањем руку: alqm, Ovid. trist. 4, 2. + + +circumplector, plexus sum, dep. 3. загрлити, обгрлити, обухватити, окружити, опасати: c. collum alcjs; domini patrimonium circumplexus quasi thesaurum draco; collem opere c. брежуљак опшанчити; *c. pharetram auro, у злато оковати. + + +circumplĭco. 1. обмотати, обвити: alqm; alqd. + + +*†circumpōno, etc. 3. метнути, ставити што око чега: nemus stagno (dat.), посадити шумицу око језера. + + +circumpōtātĭo, ōnis, f. (poto), обређивање чашом (у пијанци). + + +†circumquāquĕ (ретко), adv. свуда унаоколо. + + +circumrētĭo, 4. са свих страна хватати у мрежу, заплести: alqm fraude; cum te circumretitum frequentiā populi Romani esse videam. + + +circumrōdo, rōsi, —, 3. оглодати са свих страна, оглабати, огризати: dudum enim circumrodo, quod devorandum est, већ дуго жвакољим што најпосле морам казати; circumrodi denteTheonino, бити опадан (в. Theon). + + +circumsaepio (circumsēpĭo), psi, ptum, 4. оградити, окружити, опколити, опасати: stagnum circumsaeptum aedificiis; corpus armatis circumsaepsit, Liv. 1, 49. + + +circumscindo, etc. 3. ca свих страна дерати одело с тела: quo ferocius clamitabat, eo infestius circumscindere et spoliare lictor, Liv. 2, 55. + + +circumscrībo, etc. 3. 1) упр. написати круг око чега: c. orbem; c. lineas extremas umbrae; али и c. alqm virgulā, палицом повући круг око некога. 2) trop. а) ограничити, определити међе предмету: c. curriculum; locum habitandi alci; б) описати, определити: c. alqd verbis; в) ограничити, стеснити: c. hoc genus oratorum uno genere, ограничити на једну врсту; — term. t. senatus c. magistratum, ограничава чиновника у вршењу званичне власти; c. adolescentem, младића у запту држати; г) варати, преварити, закинути: fratrem; alqm pecuniā: ab alqo HS CCCI circumscribi, од некога у 50.000 сестерција бити закинут; д) c. facinus jocosis verbis, забашурити недело шаљивим речима; c. testamentum, обићи прави смисао тестамента; ђ) уклонити, укинути: sententias; tempus. + + +circumscriptē, adv. (circumscriptus), ограничено, језгровито, нa кратко: c. numeroseque dicere. + + +circumscriptĭo, ōnis, f. (circumscribo), 1) круг написан око чега: ex circumscriptione excedere. 2) ограничење: terrae; temporis. 3) у реторици c. verborum, периода. 4) варање, превара, закидање. + + +circumscriptor, ōris, m. (circumscribo), варалица, закидало. + + +circumscriptus, adj. с comp. (part. од circumscribo), 1) тачно ограничен, једар: brevis et c. quaedam explicatio; отуда у rhet. периодски заокружен: c. verborum ambitus. 2) у уже границе стегнут, ограничен: circumscriptior vis, Pl. ep. 1, 16. + + +circumsĕco, —, ctum, 1. обрезати, опсећи: alqd serrā, опилити; о обрезивању код Јевреја, Suet. Dom. 12. + + +circumsĕdĕo (sĭdĕo), sēdi, sessum, 2. 1) око некога или нечега седети: alqm. 2) непријатељски опкољавати, опсадити, опсести, опасати: urbem omnibus copiis; urbs circumsessa; — trop. наваљивати на кога: а lacrimis omnium circumsessus; circumsessus muliebribus blanditiis. + + +circumsĕpĭo в. saepio. + + +circumsaepio (circumsēpĭo), psi, ptum, 4. оградити, окружити, опколити, опасати: stagnum circumsaeptum aedificiis; corpus armatis circumsaepsit, Liv. 1, 49. + + +circumsessĭo, ōnis, f. (circumsedeo), опсада. + + +circumsĭdĕo в. circumsedeo. + + +circumsīdo, —, —, 3. (непријатељски) сести око чега, опсести, опколити, опасати: socios Romanorum; regem urbemque, Tac. + + +circumsĭlĭo, —, —, 4. (circumsalio), скакутати, поскакивати, цупкати наоколо, о врапцу. + + +circumsisto, stĕti, —, 3. стати, ставити се око кога или чега, опколити, окружити: alqm; curiam; cum paucis militibus circumsistens; особ. непријатељски опколити, стеснити: plures paucos; naves; ne circumsisteretur a civitatibus. + + +circumsŏno, sŏnŭi, sŏnātum, 1. 1) intrans. наоколо орити се, разлегати се: locus ululatibus c.; aures vocibus. 2) trans. звечати, зујати, звонити око чега: clamor c. hostem; finitimis circumsonor armis, Ovid., звека суседног оружја окружава ме; in modum planctus circumsonatus, Flor. 4, 12. + + +*circumsŏnus, adj. који се наоколо ори, разлеже: turba canum c., што лаје наоколо, Ovid. met. 4, 723. + + +circumspectātrix, īcis, f. (circumspecto) (ретко), која се унаоколо обзире, Plaut. + + +circumspectĭo, ōnis, f. (circumspicio) (ретко), обазирање, опрезност, смотреност, разборитост. + + +circumspecto, 1. (intens. од circumspicio), 1) intrans. пажљиво и опрезно обзирати се, зверати: in pastu (о животињама). 2) trans. опрезно и с очекивањем обзирати се за чим, изгледати, чекати, вребати што, смерати на што: c. omnia; alius alium circumspectant; trop. духом се обзирати: c. tempus defectionis, fugam, прилику за бекство. + + +circumspectus1, ūs, m. (circumspicio), 1) гледање око себе, обзирање, изглед унаоколо: unde in omnes partes est circumspectus. 2) trop. размишљање, проматрање, мотрење, освртање на што: rerum aliarum. + + +circumspectus2, adj. с comp. и sup. (circumspicio), разборит, опрезан, смотрен: *verba, †judicium. + + +circumspĭcĭo, spexi, spectum, 3. 1) intrans. око себе гледати, огледати се, обзирати се: circumspicit, haesitat, збуњен се обзире; отуда пазити, на опрезу бити: circumspiciendum est ut etc. 2) trans. а) пажљиво разгледати, мотрити, проматрати: situm urbis; amictum alcjs; б) обзирући се спазити, смотрити: rem alqam; *saxum ingens; в) у духу размишљати, проматрати: alqd animo; omnia; periculă, бити на опрезу од некога или нечега; c. se, пазити на се; г) изгледати што, жудети за чим, тражити, искати, захтевати што: externa auxilia; auctumno tecta ac recessum. + + +†circumstantĭa, ae, f. (circumsto), 1) стајање па около: hostium; aëris. 2) околност: dicamus excircumstantia, Quint. + + +circumsto, stĕti, —, 1. стајати око чега, стајати наоколо: senatum; stellam; circumstantes, што унаоколо стоје. Напосе непријатељски опколити, притеснити: tribunal praetoris; fata nos cc., прете нам са свих страна; *quae te circumstent pericula. + + +circumstrĕpo, —, pĭtum, 3. 1) орити се, разлегати се око: alqm; rem; legatus clamore seditiosorum circumistrepitur, Tac. 2) ca свих страна викати: alqd; circumstrepunt, iret in castra, наваљују да иде у стан. + + +†circumstrŭo, —, ctum, 3. обградити, обзидати: lacum juxta Tiberim, око језера крај Тибра саградити клупе за гледаоце, Suet. + + +circumtentus, partic. (tendo), одасвуд покривен: elephantus c. corio. + + +circumtĕro, etc., 3. отрти; trop. опколити; alqm. + + +*circumtextus, partic. (texo) унаоколо откан: velamen c. acantho. + + +circumtŏno, ŭi, —, 1. упр. грмети око: Bellona eum c. + + +†circumtonsus, part. (tondeo), острижен, ошишан. + + +circumvădo, si, —, 3. обићи, опколити, одасвуд навалити на кога: alqm; naves; trop. terror ex utraque parte c. aciem, спопаде, обузе. + + +*circumvăgus, adj. (ретко), ко унаоколо лута: Oceanus, који окружује земљу, Hor. epod. 16. + + +circumvallo, 1. насипом опасати, опкопати, опсести: oppidum; hostes; Pompejum. + + +circumvectĭo, ōnis, f. (circumveho) (ретко), 1) провоз (робе) по земљи: portorium circumvectionis, царина за провоз робе. 2) обртање: solis. + + +circumvector, 1. (intens. од circumvehor), pass. са медијалним значењем возити се, пловити око чега, опловити: oppida; oram; trop. *c. singula, појединце описивати. + + +circumvĕhor, vectus sum, 3. pass. возити се, јахати, јездити, бродити, пловити око чега, опловити, објахати, (curru, equo, navi): c. in terras ultimas; ad agrum Romanum; c. collibus, око брежуљака; c. promontorium, око предгорја. У истом значењу *circumvĕhens, tis, partic. пловећи око: c. Peloponnesum. + + +circumvēlo, 1. застрети, заогрнути, Ov. met. 14, 263. + + +circumvĕnĭo, etc. 4. 1) опколити, окружити: planities circumventa collibus; Rhenus circumvenit insulam, тече око острва. 2) непријатељски опколити, обићи, опасати, стеснити, окупити, навалити: hostes exercitu c.; circumveniri ab hoste; quattuor milia equitum ab Hannibale circumventa; multa senem circumveniunt incommoda, Hor. art. poët. 3) trop. а) довести у опасност или у неприлику, заплести, притеснити, надвладати, оборити, срушити итд.: alqm; testes; често у pass.: circumveniri falsis criminibus; circumventus ab inimicis; б) обманути, омести, варати (сп. decipio, fallo, frustror): innocentem circumvenire pecuniā. + + +circumverto (circumvorto), etc. 3. 1) окретати, обрнути, вртети, кретати: †circumvertens se, крећући се надесно; pass. circumverti, вртети се око чега. 2) trop. омести, закинути, преварити: c. alqm argento, од некога преваром новце измамити. + + +circumvestĭo, 4. (ретко), обући, само trop. *c. se dictis, штитити се речима као оклопом. + + +circumvincĭo, —, ctum, 4. (ретко), (о)везати око чега: alqm virgis, Plaut. + + +circumvīso, —, —, 3. наоколо гледати Plaut. Amph. 5, 1. + + +*†circumvŏlĭto, 1. облетати: florem. + + +*†circumvŏlo, 1. летати около, облетати, облетети. + + +*†circumvolvo, —, volūtum, 3. ваљати, котурати око; окретати: sol magnum circumvolvitur annum, оптече годишње коло, Virg. Aen. 3, 284. + + +circus, i, m. (κίρκος), 1) круг, коло, кружна линија (чешће circulus). 2) тркалиште, јахалиште, каквих је у Риму више било, а најзнаменитије c. maximus, саграђено од Тарквинија Приска за 3 до 400.000 гледалаца. Од једнога краја до другога беше зид, око 6 стопа висок, а 20 стопа широк, „spina“, а на оба краја овога зида по три стуба, око којих се утркиваоци на колима мораху по седам пута возити, па тек онда да им се награда изда. Осим овога цирка беху још и circus Flaminius и C. Florae. + + +cīris, is, f. (κεῖρις), нека морска птица, у коју се претворила Скила, Нивова кћи. + + +Cirrha, ae, f. (Κίῤῥα), пристаниште делфиско с варошицом, посвећено Аполону; adj. Cirrhaeus. + + +cirrus, i, m. прамен косе, чуперак, коврчица. + + +Cirta, ae, f. (Κίρτα), варош у Нумидији, сад Константине. Отуда subst. Cirtenses, ĭum, m. Цирћани. + + +cis, praep. с acc. 1) о простору с ове стране (сп. citra): c. Taurum, Rhenum. 2) (предкл. и касн.) о времену за, у, до, уз: c. paucos dies; c. decimum mensem. + + +cĭsalpīnus, adj. ко је с оне стране Алпа: Gallia. + + +cĭsĭum, ĭi, n. лаке двоколице, чезе, чезице, кабриолет. + + +Cispĭus (Cespius) mons, брежуљак који с другим брежуљком „mons Oppius“ сачињава брег mons Esquilinus. + + +cisrhēnnus, adj. ко је с oвe стране реке Рајне: Germani. + + +Cisseus, ĕi, m. (Κισσεύς), Кисер, краљ трачки, по доцнијој причи отац Хекубин, која се стога зове *Cissēis, ĭdis, f. + + +cista, ae f. (κίστη), сандук, ладица, шкриња, орман, ковчег, често за чување светих ствари. + + +cistella, ae, f. (dem. од cista), (предкл. и покл.) ковчежић, орманић, шкрињица. + + +cistellātrix, īcis, f. (cistella), робиња која је чувала ковчежић своје госпође с драгоценостима, Plaut. Trin. 2. 1. + + +cistellŭla, ae, f. (demin. од cistella), ковчежић, Plaut. + + +cisterna, ae. f. (предкл. и покл.) место за скупљање воде под земљом, цистерна. + + +cistŏphŏrus, i, m. (κιστοφόρος), сандуконоша; sc. nummus) азијски новац = отприлике 4 драхме, на ком је била слика Бахове цисте (в. cista). + + +cistŭla, ae, f. (demin. од cista), сандучић, ковчежић. + + +†cĭtātim, adv. (citatus) (ретко), брзо, журно; †има и comp. cĭtātĭus и sup. cĭtātissĭmē. + + +cĭtātus, adj. с comp. и sup. (partic. од cito), брз, журан, ускорен, жустар: c. gradu ire; equo citato, у скоку, у галопу; citatiore, citatissimo agmine. + + +cĭtĕrĭor, us, comp. с (ретким) sup. cĭtĭmus и још ређим posit. cĭter (cis), 1) oвoстран, с ове стране: Gallia c., с ове стране Алпа. 2) у простору ближи, најближи: tr. ut ad haec citeriora veniam; stella ultima a coelo, citima terris. 3) у времену ближи, новији, доцнији: in antiquius citeriusve procedere. + + +Cĭthaeron, ōnis, m. (Κιθαιρών), планина у Беотији. + + +cĭthăra, ae, f. (κιθάρα), китара, цитара, цитра; —*свирање у цитру. + + +cĭthărista, ae, m. (κιθαριστής), свирач у цитру, цитараш. + + +cĭthăristrĭa, ae, f. (κιθαριστρία), свирачица у цитру, цитарашица. + + +cithărīzo, 1. (κιθαρίζω), ударати у цитру, цитарати, Nep. Epam. + + +†cĭthăroedĭcus, adj. (κιθαρῳδικός), што се тиче китареда, китаредски. + + +†cĭthăroedus, i, m. (κιθαρῳδός), свирач и певач уз китару, китаред. + + +cĭtĭmus в. citerior. + + +Cĭtĭum, ĭi, n. (Κίτιον), 1) Китија, стара варош на Кипру. Отуда Cĭtĭensis или Cĭtĭēus, adj.; и subst. Cĭtĭenses, ĭum, или Cĭtĭenĭēi, ōrum, m. Китијани. 2) варош у Македонији. + + +cĭtŏ1, adv. с comp. и sup. (citus), брзо, журно, нагло (oppos. tarde): c. progredi; citius insistere; dicto citius, брже него што се може рећи; *solito citius; *serius aut citius, пре или после; *citius supremo die, пре смрти; citissime crescere. + + +cĭto2, 1. (intens. од cieo), 1) силно покренути, брзо кретати, терати (само песн. и касно, осим partic. citatus као adj.): c. gradum, ускорити; c. hastam, бацити; motus animi citatur, покрет душе производи се. 2) дозвати, позвати, сазвати (у званичном послу; сп. voco): c. senatum; patres in curiam. Напосе а) позвати на суд: testem; reum; б) тужити: c. alqm reum capitis; в) позвати се на кога, као сведока, јамца: c. alqm testem (auctorem) rei alcjs; г) уопште кога по имену спомињати, именовати, прозивати: citare nomina damnatorum; mancipia quotidie per nomina citantur, прозивају се. 3) непрекидно певати, викати: c. paeanem; *c. io Bacche. + + +citră (cĭ и cī), I. adv. с comp. cĭtĕrĭus, 1) с ове стране, на овој страни: urbs est c.; nec c. nec ultra; tela c. cadebant не достизаху до циља. 2) *†comp. пре, пређе: citerius debito, пре него што је требало. — II. praep. с acc. 1) с ове стране: quae sunt c. Rhenum. 2) кад је нешто још у извесним границама, и не допире до њих, пред, под: virtus non est citra genus, врлина није под пореклом, не уступа пореклу; peccavi citra scelus, згрешио сам, али нисам учинио злочин. 3) *†у времену пре: c. tempora Trojana. 4) †без, осим, изван, изузимајући: citra commodum, без користи; citra spectaculorum dies, осим оних дана кад се дају представе у позоришту. + + +cĭtrĕus, adj. (citrus), од цитрова, лимунова дрвета. + + +citrō (cĭ и cī), adv. (cis), oвамо, на ову страну, свагда у свези са ultro: ultro citroque, ultro et citro, овамо онамо, напред и натраг, на обе стране: ultro citro obsides dare. + + +†citrus, i, f. дрво из Африке, од чијег су мирисавог дрвета правили скупоцене ствари за намештај, лимун, наранџа. + + +cĭtus, adj. с comp. и sup. part. од cieo), у брзо кретање постављен, брз, хитар, нагао, журан: incessus; *pes; eques, скоротеча на коњу; somnus citus abiit; cc. legiones, што брзо иду; ite citi, идите брзо. + + +cīvĭcus, adj. (civis, осим у изразу corona civica иначе само песн.) грађански: corona c. грађански венац, храстов венац који се давао грађанину који је свог суграђанина у боју од смрти избавио. + + +cīvīlis1, adj. с comp. и (касн.) sup. (civis), 1) грађански: c. bellum; victoria; jus civile, грађанско право. Отуда и оно што се тиче скупа свију грађана, = државе, државни: c. scientia, политика; cc. quaestiones; officia cc.; vir c., државник, политичар. 2) што се грађанину пристоји: sermo; animus c., патриотски дух. 3) †уљудан, услужан, благ, учтив, умиљат, снисходљив (сп. comis, facilis): quid civilius Augusto?; Germanico civile ingenium, mira comitas. + + +Cīvīlis2, is, m. (Claudius), вођа Батава, који су устали против Рима 69. пр. Хр. + + +†cīvīlĭtās, ātis, f. (civilis1), 1) уљудност, услужност, снисходљивост, учтивост. 2) †наука о држави, политика. + + +cīvīlĭter, adv. с comp. и sup. (civilis), 1) грађански, како се пристоји грађанину. 2) уљудно, услужно, снисходљиво, учтиво: civilius, Plin. ep.; civilissime, Eutr. + + +cĭvis, is, comm. грађанин, грађанка. Отуда напосе а) = суграђанин, суграђанка: c. meus, tuus; cives tuae, Plaut.; б) поданик: rex imperat civibus suis. + + +cīvĭtās, ātis, f. (civis), грађанство, 1) стање и цео положај грађанина, право грађанско, а на име римско: c. Romana; adipisci, amittere c; dare alci civitatem; retinere c.; jus civitatis, право грађанства. 2) грађанство сједињено у општину, скуп грађана (са искључењем других, сп. populus), а отуда и држава и (што у старо време беше истоветно са државом) град, варош, општина (као скуп свију грађана. сп. urbs): c. augetur magnitudine urbis; c. stabat in foro; condere civitatem; c. Rhodiorum; administrare civitatem. 3) †= urbs, као скуп станова свију грађана: incendere civitatem; errare per totam c. + + +clādes, is, f. 1) штета, губитак, несрећа, невоља итд.: clades belli, ратна невоља; c. dextrae manus, губитак десне руке; eā clade, тим пустошењем; instantes clades, помор; *Scipiadae clades Libyae, виновници пропасти Либије. — Напосе 2) ратна незгода, пораз: cladem alci afferre, inferre, facere, поразити кога; cladem accipere, бити поражен. + + +clam (основа CAL, CEL, откуда cel-o), I. adv. тајно, у потаји, кришом, крадом: c. peperit uxor; nec id c. esse potuit. II. (Com.) praep. с abl. и acc. без знања: c. me, te, illo, без мога, твога, његовога знања; c. matrem; c. me est, није ми познато; me c. habuit, тајио је од мене. + + +clāmātor, ōris, m. (clamo), викач, букало (о лошу говорнику). + + +clāmĭtātĭo, ōnis, f. (clamito), вика, граја, ларма, Plaut. Most. 1, 1. + + +clāmĭto, 1. (intens. од clamo), непрестано, јако, наглас викати, довикивати, наглас звати: quid clamitas? c. ad arma; c. se esse liberum; c. alqd; c. alci; — с два acc. назвати, именовати: alqm sycophantem; se tanti exitii reum, Tac. + + +clāmo, 1. 1) intrans. викати, вапити: tumultuantur et cc.; c. de uxoris interitu, нарицати над умрлом женом. Отуда *уопште о сваком оштром звуку, звекету, шуму, жубору, животињским гласовима итд.: clamante procella; cc. amnes, silvae; cc. anseres. 2) trans. викати, звати, прозвати, дозвати итд.: c. alqd; alqm deum; omnes cc. hoc indigne factum esse; c. fidem hominum; — trop. јасно казати, изјавити: de te autem Catilina, cum tacent, clamant; veritas clamat. + + +clāmor, ŏris, m. (clamo), вика, граја, бука, ларма (*и о животињама): edere, tollere clamorem, подићи вику; *exoritur clamor; c. consensusque, вика допадања; кадшто и вика незадовољства: Fuscum clamoribus et conviciis et sibilis consectantur; — trop. *о мртвим предметима шум, тутањ, бука, јека, звека итд.: saxa dedere clamorem. + + +clāmōsē, adv. (clamosus), с виком: c. omnia dieere. + + +clāmōsus, adj. (clamor), 1) који непрекидно или јако виче: c. altercator. 2) што с виком бива: c. acceleratio orationis. 3) где је пуно вике (није мирно); urbs. + + +clancŭlum (demin. од clam), 1) adv. кришом, у потаји. 2) praep. с acc. без знања: c. patrem. + + +clandestīnō, adv. (clandestinus) (ретко), потајно, у потаји, кришом. + + +clandestīnus, adj. (clam), тајни, потајни, скривени; scelus; colloquia; consilia. + + +clangor, ōris, m. (clango, κλαγγή), звук, звека, глас, шум, а) о птицама цврка, цвркутање или махање крилима: c. anserum; Harpyiae magnis quatiunt clangoribus alas; б) о свиралима, јека, орење: c. tubarum, јека труба. + + +Clănis, is, m. река у Хетрурији. + + +Clănĭus, ĭi, m. река у Кампанији. + + +clārē, adv. с comp. и sup. (clarus), 1) јасно, разговетно, светло: oculis videre, *fulgens caesaries. 2) гласно, разговетно: gemere; clare, ut milites exaudirent, in quit; c. recitare. 3) trop. clarius apparet alqd; clarius exsplendescit. + + +*clārĕo, —, —, 2. (clarus), jacaн, светао бити, сјати, светлети се; trop. сјати, бити на гласу, одликовати се: viri fama clarens. + + +clāresco, rŭi, —. 3. (clareo), постати, јасан, бистар, разговетан, 1) за очи синути, засјати се, засветлети се. 2) *за уши заорити се: sonitus; †прославити се, изићи на глас: facinore c. + + +clārĭgātĭo, ōnis, f. (clarigo), упр. гласно и свечано захтевање накнаде и задовољења; о Фетијалу (в. fetialis), који је пре објаве рата на граници од непријатеља тражио накнаду штете и задовољење, навештај рата; отуда стављање забране на особу човека који се затече на ком забрањеном месту, Liv. 8, 14. + + +†clārĭgo, 1. (clarus), гласно и свечано искати накнаду (в. clarigatio). + + +*clārĭsŏnus, adj. (clarus и sono), јасан, јасногласан. + + +clārĭtās, ātis, f. (clarus), 1) †јасност, светлост: sidus illud est tantae claritatis. 2) trop. а) за слух јасност, разговетност: vocis; б) †разумљивост: orationis; в) слава, глас, сјајност, угледност, знатност, знаменитост: c. nominis; generis; num te fortunae tuae, num claritatis, num gloriae poenitebat? + + +clārĭtūdo, ĭnis, f. (clarus), 1) јасност, светлост: c. deae (sc. lunae), Tac. 2) trop. слава, глас, гласовитост, сјајност. + + +clāro, 1. (clarus), 1) чинити јасним, светлим, осветлити. 2) trop. (про)славити, величати. + + +clāror, ōris, m. (clareo), јасноћа, светлост. + + +Clăros, i, f. (Κλάρος), варош у Јонији с храмом и оракулом Аполоновим. Отуда Clărĭus, adj. кларски: *dens Clārius. + + +clārus, adj. с comp. и sup. 1) јасан, светао, сјајан (сам по себи, али да не може друге предмете осветлити; сп. lucidus, illustris): fulmen; lux; corona clara auro. 2) trop. а) за слух јасан, гласан, разговетан: vox; clamor; б) душевно јасан, разговетан, разумљив, очевидан: res c.; luce sunt clariora nobis tua consilia omnia; в) славан, одличан, знаменит, на гласу: c. alqa re; †c. in literis; ретко c. ex (ab) re alqa или ob rem alqam. Напосе а) у superl. уз име сваког одличног мужа: vir fortissimus et clarissimus; б) ретко с прекором злогласан, извикан: c. superbiā luxuriāque. + + +classĭārĭus, adj. (classis), што се флоте тиче, поморски: centurio c., сатник или капетан поморски, Tac. ann. 14, 8; subst. classĭārĭi, sc. milites или nautae, морнари, војници с флоте. + + +classĭcŭla, ae, f. (dem. од classis), мала флота, флотила, Cic. Att. 16, 2. + + +classĭcus, adj. (classis), 1) (по значењу classis 1) што се тиче римских грађанских класа; напосе classici = који спадају у прву класу грађана, отуда trop. = †одличан, узорит, класичан: poëta c. 2) (по значењу classis 2) што се тиче војске на суву или на мору; у том значењу само као subst. classĭcum, i, n. убојни знак који се трубом давао: classicum cecinit, заори се; classicum cani или canere jubet, даде знак трубом; classico ad contionem vocat; — напосе што се флоте тиче: miles; certamen; subst. classĭci, ōrum, m. sc. milites или nautae = classiarĭi (в. ту реч). + + +classis, is, f. (κλᾶσις = κλῆσις од καλέω, старолат. calo), упр. сазвани или скупљени народ. Отуда 1) једна од установљених Сервијем Тулијем (ради разрезивања пореза, ради војничке службе и ради гласања у скупштинама) према имању шест или (рачунећи само оне који су порез плаћали) пет класа (разреда) грађана римских: ex classibus, Sall., из првих пет класа; trop. philosophus ille quintae classis esse videtur, најнижега реда; отуда уопште †одељење, разред: servorum, puerorum 2) (предкл. и песн.) а) сувоземна војска; б) поморска војска, флота, марина: comparare, omare, instruere c., набавити, опремити флоту; classe или classi proficisci, Nep., отпловити; c. ibi stetit; nomen dare in classem, уписати се у флоту. Каже се и о једном броду; отуда *classes = naves. + + +Clastĭdĭum, ĭi, n. варошица у „Gallia cisalpina“. + + +*Clăterna, ae, f. варошица у „Gallia cisalpina“. + + +clathrātus (clatrātus) adj. (partic. од clathro; предкл. и касно), решетком заграђен, с решетком: fenestra. + + +clathri (clatri), ōrum, m. и *clathra, ōrum, n. (κλῆθρα), решетка, особ. у кавезу за дивље звери, Hor. + + +clathrātus (clatrātus) adj. (partic. од clathro; предкл. и касно), решетком заграђен, с решетком: fenestra. + + +clathri (clatri), ōrum, m. и *clathra, ōrum, n. (κλῆθρα), решетка, особ. у кавезу за дивље звери, Hor. + + +claudĕo, —, —, 2. или claudo, —, sum, 3. (ретко код класичних писаца) (claudus), бити хром, храмати; — само trop. колебати се, бити непотпун, лош: si beata vita una ex parte clauderet (сп. claudico). + + +claudĭcans, adj. (partic. од claudico), хром, шепав; — trop. непотпун: nichil claudicans, nihil redundans. + + +claudĭcātĭo, ōnis, f. (claudico), храмање, шепељење. + + +claudĭco, 1. (claudus), 1) бити хром, шепав, храмати, шепељити: c. graviter ex vulnere. 2) trop. колебати се, бити непотпун, лош: si quid in nostra oratione claudicat; c. in ofticio alqo, не вршити потпуно дужност. + + +Claudĭus или (у неким гранама обичан облик) Clōdĭus, име племена римскога, из кога су биле породице Appii, Pulchri, Nerones и Marcelli најважније. 1) App. Cl. Caecus, који је 312 пр. Хр. као цензор саградио Апијев друм и водовод. 2) Publ. Clodius Pulcher, познати противник Цицеронов, најпосле од Милона убијен. 3) Tib. Claud. Nero, присталица Цезара и Антонија, затим с Октавијаном измирен, коме је своју (трудну) жену Ливију уступио, отац двојице синова (Тиберија, доцнијега цара, и Друза, оца Германикова и Клаудијева). 4) M. Cl. Marcellus, који је Сиракузу освојио 212 пр. Хр. 5) Gajus Cl. Marcellus, муж Октавије, сестре Октавијанове, од које му је рођен син M. Claudius Marcellus, којега је Август посинио и своју кћер Јулију за жену му дао, али који је умро млад 23 пр. Хр. — Отуда су adj. Claudĭănus (Clōdĭānus), Claudĭus, (Clōdĭus), једанпут у Тацита и Claudĭālis, Клаудијев (Клодијев). + + +claudo1 в. claudeo. + + +claudo2 (и особито *†clōdo или clūdo), si, sum, 3. 1) затворити, закључати, забравити (oppos. aperire, patefacere, reserare): domum; portas alci; aures; c. aures ad vocem; c. sanguinem, зауставити; fugam hosti, пресећи; — trop. aliud clausum in pectore, aliud in lingua promptum habere; — subst. clausum, i, n. што је затворено, затвор: *positum in clauso, под кључем; clausa effringere, Sall., обити браву и катанац; — partic. clausus, затворен (о карактеру Тиберијеву), Tac. ann. 3, 15. 2) пут, кланац, земљу итд. затворити, препречити, пресећи: omnes aditus fori claudentur; viam; *Tatio iter; clausae hieme Alpes; напосе clausum mare, зими због олуја. 3) нешто свршити, закључити: *epistolam; *lustrum octavum; c. opus, bellum; војн. term. t. agmen claudere, бити у стражњем делу војске. 4) место разних сложених облика (includo, concludo, intercludo) затворити кога: claudere filium; alqm in curia или in curiam; †alqm cum cane in cavea; — опколити, обићи, опасати, стегнути, опсести; c. urbem muro или obsidione; rivum ripis; c. adversarios locorum augustiis; †clausum esse copiis hostium. Отуда trop. c. sententias numeris, по говорничком ритму удесити и завршити говор; claudere verba pedibus, у стихове сложити. + + +claudĕo, —, —, 2. или claudo, —, sum, 3. (ретко код класичних писаца) (claudus), бити хром, храмати; — само trop. колебати се, бити непотпун, лош: si beata vita una ex parte clauderet (сп. claudico). + + +claudus, adj. (код Плаута clūdus) 1) хром, шепав: c. altero pede, на једну ногу; deus, Вулкан; *pes c.; отуда navis c. брод, коме су весла на једној страни поломљена; *carmina clauda alterno versu, елегијске песме. 2) *trop. несигуран, несталан, непотпун: pars clauda officii tui. + + +claustra (clostra), ōrum, n. (†claustrum, i) (claudo), справа за затварање, 1) брава, реза, кључаница: cc. revellere; *laxare; *relaxare; trop. запор = заграда; узе, окови, препоне: refregi ista nobilitatis cc., о новом племићу који први из своје породице добије курулско достојанство; *effringere cc. naturae, открити природне тајне; versus tua fregerunt cc, угледали су свет, дошли су у публику. 2) у ширем смислу а) *cc. urbis, градска врата; cc. undae, насип; б) у војн. говору бедем, опкоп, заклон, тврђава: imperii; loci; †claustra montium, теснац, ждрело, кланац. + + +clausula, ae, f. (claudo), зaкључак, конац, свршетак, заглавак, крај: epistolae; у реторици свршетак периоде. + + +clāva, ae, f. чворновита грана као штап, батина, тољага, ћула, буџа, буздован, топуз; — оруђе за вежбање младих војника место мача: — атрибут Херкулов. + + +clāvārĭum, ĭi, n. (clavus) f. новци на клинце за ципеле (дар војницима), Tac. + + +clāvātor, ōris, m. (clava), носилац тољаге, буздована, Plaut. + + +clāvĭcŭla, ae, f. (dem. од clava), кључић; — витица којом се лоза обвија око коца. + + +*clăvĭger, ĕra, ĕrum (gero), 1) (clava) adj. тољагоносни, придевак Херкулов, а и разбојника Перифета: c. proles Vulcani. 2) (clavis) adj. кљученосни: Janus. + + +clāvis, is, f. (κλείς), кључ: portae; horrei; c. adulterina, лажни кључ; esse sub c., бити под бравом, затворен; adimere uxori claves, раставити се са женом; *servari centum clavibus, под сто брава. + + +clāvus, i, m. 1) клин, чавао, ексер: ferreus; clavum anni, movere, рачунати почетак године (јер су Римљани у старије доба означавали године клинцима које је највиши достојанственик 13. септембра (idibus septembribus) укуцао у зид капеле (cella) Јупитера капитолијскога. Отуда prov. а) clavo clavum ejicere, једно зло другим гонити; б) *clavus trabalis, adamantinus, да се означи нека нужност, неко стално опредељење. 2) о предметима слична облика, а) крма, крмило: ille (gubernator) clavum tenens sedet in puppi; trop. clavum tanti imperii tenere; б) пурпурна ивица на туници код Римљана; latus c. (широка у сенатора); а angustus c. (уска у витеза); latum clavum impetrare, постати сенатор (в. angusticlavius и laticlavius). + + +Clāzŏmĕnae, ārum, f. (Κλαζομεναί), варош у Јонији; отуда Clāzŏmĕnĭus, adj. клазоменски; subst. Clāzŏmĕnĭi, ōrum, n. Клазоменци. + + +Clĕanthēs, is, m. (Κλεάνθης), филозоф стоички 260 пр. Хр., ученик и наследник Зенонов. + + +clēmens, tis, adj. с comp. и sup. 1) о стању душе и о карактеру благ, кротак, тих, милостив, добар (сп. mansuetus, lenis, mitis): homo; ingenium; rex; c. in disputando; benigno et clementi animo esse in alqm, Ter.; c. legis interpres; c. castigatio; sententia. 2) *†о времену тих, благ: *flamen; — о току реке тих, миран: †alveus; *amnis. + + +clēmenter, adv. с comp. и sup. (clemens), 1) благо, милостиво, мирно, кротко: alqd facere, ferre; c. accepti aconsule; c. ductis militibus, мирно, без пљачкања. 2) благо, полако: c. editum jugum. + + +clēmentĭa, ae, f. (clemens), 1) благост, милост, доброта, милосрђе (oppos. severitas, atrocitas, saevitia, crudelitas): pro sua clementia et mansuetudine. 2) trop. о погоди времена благ, умерен: coeli; aestatis; hiemis. + + +Clĕŏbis, is, m. (Κλέοβις), в. Bito. + + +Cleombrŏtus, i, m. (Κλεόμβροτος), 1) војвода лакедемонски у бици код Леуктре 371 пр. Хр. 2) младић Грк из Амбракије који је, прочитав књигу Платонову о бесмртности душе, скочио с градског зида и свом животу учинио крај. + + +Clĕōn, ontis, m. (Κλέων), демагог у Атини за време пелопонеског рата. + + +Clĕōnae, ārum, f. (Κλεωναί), варош између Коринта и Арга, југоисточно од Немеје, где је Херкул немејскога лава убио. Отуда Clĕōnaeus, adj. (Κλεωναῖος), клеонски. + + +Clĕŏpătra, ae, f. (Κλεόπατρα), 1) кћи Филипа, краља македонског, и Олимпијаде, жена епирскога краља Александра, а затим намесника Пердике. 2) кћи Птолемеја Аулета, а сестра и жена његовог сина, младог Птолемеја, последњег мисирског краља; затим љубазница Јулија Цезара, а најпосле жена тријумвира Антонија; после смрти Антонијеве отровала се уједом змија да не би од победиоца Августа у тријумфу вођена била. + + +clĕpo, psi, ptum, 3. (κλέπτω), (предкл.) красти: ignem (сп. furari). + + +clepsўdra, ae, f. (κλεψύδρα), водени часовник, суд са врло уским левкастим отвором, кроз који је вода у капљицама истицала: таком су се клепсидром служили у Атини, а доцније и у Риму да би се определило дуже или краће време, докле је који говорник смео говорити у судским расправама: dare clepsydram, дати допуштење за говор; binas clepsydras petere, искати два пута више времена за говор. + + +clepta, ae, m. (κλέπτης), крадљивац, лопов, Pl. Truc. 1, 2. + + +Clērŭmĕnoe (κληρούμενοι), наслов једне Дифилове комедије, који жребају, жребаоци, лат. Sortientes, Plaut. Cas. Prol. + + +clībănārĭus, ĭi, m. (κλίβανος, земљани или гвоздени суд за печење хлеба) оклопник, Eutr. + + +clĭens, tis, m. (место cluens, од cluo, грчки κλύω, слушати, послушан бити), клијент, поданик, заштићеник. Док су у Риму патрицији (властела) једини као прави грађани сва политичка права уживали, а плебејци уз њих или без икаквих политичких права живели или као полуграђани много мање од истих права имали, клијенти су били засебна врста римских становника (тежаци, пастири, занатлије, доцније и ослобођеници), несамостални, у зависности од својих господара, патрона. Патрони су заштићивали своје клијенте, особито пред судом, а клијенти су давали мираз о удадби патронових кћери, плаћали за патрона откуп из ропства, судску глобу итд. Патрон и клијент нису се смели парничити, ниједан против другог сведочити. Доцније су и читави народи и провинције бирале себи патрона у Риму и звали се његови клијенти. + + +*clĭenta, ae, f. (cliens), клијенткиња, штићеница. + + +clĭentēla, ae, f. (cliens), одношај измећу клијента и патрона (сп. cliens), клијентела, окриље, заштита: conferre se in fidem et c. alcjs; esse in alcjs clientela et fide; — касније и у plur. скуп клијената који под чијом заштитом стоје: cc. amplissimae. + + +clĭentŭlus, i, m. (dem. од cliens), мали или кукаван штићеник, Tac. dial. 36. + + +clīnāmen, ĭnis, n. (clino), нагињање, Lucr. 2, 292. + + +clīnātus, adj. (partic. од неупотребљаваног clino = κλίνω), нагнут, сагнут. + + +clīnŏpălē, ēs, f. (κλίνη и πάλη), рвање или борба у постељи (= concubitus), Suet. Dom. 22. + + +Clīō, ŭs, f. (Κλείω), 1) Муза историје. 2) кћи Океанова, Virg. + + +clĭpĕātus, adj. (clipeus), ко има штит, оштићен, штитоносан: agmina; — subst. clĭpĕāti, ōrum, m. штитоносци. + + +clĭpĕus, i, m. (кадшто и ĕum, i, n. 1) округао, од меди начињен или медју окован штит (сп. scutum, parma итд.); prov. clipeum post vulnera sumere, Ov., после кише огртач. 2) trop. о предметима који су на то налик, као: свод небесни; сунчана плоча; на штитастој плочи урезано попрсје, relief en medaillon (само у облику clipeum). + + +Clisthĕnēs, is, m. (Κλεισθένης), атински државник и говорник. + + +Clītarchus, i, m. (Κλείταρχος), грчки историк у пратњи Александра Великога. + + +clītellae, ārum, f. седло за товаре, самар (особито за магарце); посл. в. bos. + + +clītellārĭus, adj. (clitellae), осамарен: mulus, Phaedr.; trop. homines cc., који свашта ропски отрпи. + + +Clīternum, i, n. (Κλείτερνον), варош екванска (Aequi) у Италији; отуда adj. Clīternīnus; subst. Clīternīni, ōrum, m. Клитерњани. + + +Clītor, ŏris, f. или Clītŏrĭum, ĭi, n. (Κλείτωρ), варош у северној Аркадији; отуда adj. Clītŏrĭus. + + +Clītumnus, i, m. речица у Умбрији. + + +Clītus, i, m. (Κλεῖτος), војвода Александра Великога који му је у боју на Гранику живот спасао и кога је Александар на гозби убио. + + +*†clīvōsus, adj. (clivus), бреговит, стрм(енит): locus; trames. + + +clīvus, i, m. брег, брежуљак, главица, вис (opp. planities, aequus locus, сп. collis): clivus Capitolinus; c. mollis, са малим нагибом; c. arduus, стрменит; посл. sudamus in imo c., знојимо се још на подножју брега = имамо још доста препона да савладамо. + + +cloāca, ae, f. подземни канал за одвођење нечистоте и воде кишнице, гат, олук. + + +Clŭācīna (Clŏācīna), ae, f. чистиља, придевак Венерин (постанак имена није известан). + + +clōdĭco в. claudico. + + +Clōdĭus в. Claudius. + + +clōdo в. claudo. + + +Cloelĭus (други облик Cluilius), име племена албанскога, доцније римскога, из којега су познати Cluilius или Cloelius, последњи краљ у Алби и Cloelia, јуначка девојка, Liv. 2, 13. + + +clostra в. claustra. + + +Clōthō, ūs, f. (Κλωτω), преља, једна од три Парке, која преде животни конац. + + +Clŭācīna (Clŏācīna), ae, f. чистиља, придевак Венерин (постанак имена није известан). + + +clūdo в. claudo. + + +clŭĕo, —, —, 2. (κλύω), (предкл. и касн.), чувен бити, звати се, бити на гласу (с чега): ut meus victor vir belli clueat, Plaut.; cluēre victoriā, бити на гласу с победе; cluēre gloriā. + + +Clŭĭlĭus в. Cloelius. + + +Cloelĭus (други облик Cluilius), име племена албанскога, доцније римскога, из којега су познати Cluilius или Cloelius, последњи краљ у Алби и Cloelia, јуначка девојка, Liv. 2, 13. + + +clūnis, is, f. стражњи черег, бут, гуз (у људи и животиња). + + +Clŭpĕa, ae, или Clŭpĕae, ārum, f. варош и предгорје у Бизакији (у Африци). + + +Clŭpĕa, ae, или Clŭpĕae, ārum, f. варош и предгорје у Бизакији (у Африци). + + +clŭpĕus в. clipeus. + + +clūrīnus, adj. (од неупотребљаванога clura) (ретко), мајмунски, Plaut. + + +Clūsĭum, ĭi. n. (Κλούσιον); Клузија, варош у Хетрурији; отуда Clūsīnus, adj. клузијски; subst. Clūsīni, ōrum, m. Клузијани. + + +Clūsĭus, ĭi, m. (claudo 1) придевак бога Јана у мирно доба кад су му врата од храма била затворена, затварач. + + +clūsus в. clausus (у claudo 1). + + +Clŭvĭa, ae, f. варош у Самнији. Отуда Clŭvĭānus, adj. клувијски. + + +Clўmĕnē, ēs, f. (Κλυμένη), 1) кћи Океанова, жена Јапетова. 2) кћи Меропова, мати Фајетонтова. + + +Clўmĕnus, i, m. (Κλύμενος), 1) придевак Плутонов. 2) друг Финејев, Ov. + + +clўpĕātus- в. clipeatus-. + + +†clystēr, ēris, m. (κλυστήρ), клистир; штрцалица за клистир. + + +Clўtaemnestra, ae, f. (Κλυταιμνήστρα), кћи Тиндарејева и Ледина, сестра Јеленина, Касторова и Полукова, жена Агамемнонова, а мати Ореста, Ифигеније и Електре; убила је свога мужа, али је и сама од свог сина Ореста била убијена. + + +Clўtĭĕ, ēs, f. (Κλυτίη), Клитија, једна од Океанових кћери, драга Аполонова, у цвет сунцокрет претворена, Ov. met. 4, 206. + + +Cnaeus или Cnēus в. Gnaeus. + + +Cnaeus или Cnēus в. Gnaeus. + + +Cnĭdus (Cnĭdos) или Gnĭdus (Gnĭdos), i, f. (Κνίδος), Книд, приморска варош у Карији, на гласу због поштовања богиње Венере и њена кипа од Пракситела. Отуда Cnĭdĭus, adj. (Κνίδιος), книдски; subst. Cnĭdĭi, ōrum, m. (Κνίδιοι), Книђани. + + +Cnĭdus (Cnĭdos) или Gnĭdus (Gnĭdos), i, f. (Κνίδος), Книд, приморска варош у Карији, на гласу због поштовања богиње Венере и њена кипа од Пракситела. Отуда Cnĭdĭus, adj. (Κνίδιος), книдски; subst. Cnĭdĭi, ōrum, m. (Κνίδιοι), Книђани. + + +Cnōsos в. Gnosos. + + +cŏăcervātĭo, ōnis, f. (coacervo), гомилање, нагомилавање. + + +cŏăcervo, 1. (cum-acervo), (на)гомилати, згрнути, сакупити, накупити: pecunias; cadavera; quantum coacervari una in domo potuit; — trop. argumenta; coacervati luctus, учестани случајеви смрти. + + +cŏăcesco, cŭi, — 3. ускиснути, укиселити се, цикнути: ut non omne vinum, sic non omnis aetas coacescit. + + +†cŏactĭo, ōnis, f. (cogo), утеривање, истеривање, примање новаца: argentarias coactiones facere, утерати новце од лицитација, Suet. Vesp. 1. + + +cŏacto, 1. (cogo), нагонити, приморати: c. alqm facere alqd, Lucr. + + +cŏactor, ōris, m. (cogo), 1) ко утерује новце при каквој лицитацији. 2) coactores agminis, Tac., стражња чета. 3) †ко принуђава, натерује. + + +cŏactus, ūs, (cogo) (ретко), натеривање, приморавање; само у abl. sing.: coactu meo fecit, ја сам га натерао да учини; coactu civitatis. + + +cŏaedĭfĭco, 1. зградама испунити: campum Martium; loci coaedificati. + + +†cŏaequālis, adj. истих година; скоро само као subst. cŏaequles, ĭum, m. вршњаци, другари, Just. 23, 4. + + +cŏaequo, 1. 1) изравнати, изједначити: montes. 2) у достојанству, угледу итд. изједначити, уравнити; gratiam; omnia ad libidines suas. + + +cŏagmentātĭo, ōnis, f. (coagmen), састављање, свезивање, склоп. + + +cŏagmento, 1. (coagmentum), склопити, сљубити, свезати, слепити (сп. conglutino): rem alqam; opus suum; trop. c. verba verbis, спојити; c. pacem, мир закључити. + + +cŏagmentum, i, n. (cogo), саставак, склоп (место где су две ствари слепљене или склопљене): lapidum. + + +cŏāgŭlum, i, n. (cogo), усирено млеко у желуцу младих преживара, које се за згрушавање млека употребљава, сириште: cum lacte coagula, passo; trop. c. amoris, љубавна свеза. + + +cŏălesco, lŭi, lĭtum, 3. 1) срасти (у овом значењу пише се и cŏŏlesco и cōlesco): saxa cc. calce, свезују се; vulnus c., срашћује. Отуда trop. а) свезати се, сјединити се, стопити се, спојити се: multitudo c. in corpus unius populi; б) condiciones pacis coalescentes, услови мира о којима се беху скоро већ споразумели; vixdum coalescens regnum, Liv., чије ране тек што почеше да зарашћују. 2) ухватити корен и узрасти: ilex inter saxa c.; отуда trop. утврдити се: dum auctoritas Pisonis nondum coaluisset, Tac.; — part. cŏălĭtus, oјачан, утврђен. + + +cŏangusto, 1. †pass. coangustari, стеснити се, стиснути се, сузити се: coangustare legem, ограничити. + + +cŏargŭo, ŭi, ūtum (али ŭĭtūrus), 3. 1) нешто (особ. нешто зло) показати, доказати: perfidiam, mendacium alcjs; *domini coarguit aures, Ov., издаје господарове уши; — †с acc. c. inf.: hoc falsum esse pluribus coarguitur. 2) окривити и кривицу доказати: alqm avaritiae; literae ilĭum cc. 3) оповргнути, доказати да је што криво: usus c. legem. + + +cŏartātĭo, ōnis, f. (coarto) (ретко), стешњивање, збијање: militum. + + +cŏarto, 1. 1) стеснити, сузити, збити (opp. laxare, dilatare): Pompejus adhuc in oppidis coartatus, стешњен, затворен у варошима. 2) trop. а) скратити: consulatum alcjs; б) о говору, збити: plura in unum librum. + + +†cŏaxo, 1. крекетати (о жабама). + + +Cōcălus, i, m. (Κώκαλος), краљ на Сицилији који је Дедала примио и његовог гониоца Миноја убио, Ov. met. 8, 261. + + +†coccĭnātus, adj. (coccinus), обучен у скерлет. + + +coccĭnĕus или coccĭnus, adj. (coccum), скерлетне боје. + + +coccĭnĕus или coccĭnus, adj. (coccum), скерлетне боје. + + +coccum, i, n. (κόκκος), 1) инсекат на некој врсти храста, од којега се прави скерлетна боја, кермес. 2) скерлетна боја. 3) чоја, хаљина скерлетне боје. + + +cochlĕa, ae, f. пуж, спуж. + + +†cochlĕar, āris, m. (ређе cochlĕāre, is, n.) кашика, жлица. + + +coclĕa в. cochlea. + + +coclĕar в. cochlear. + + +Cŏclēs, ĭtis, adj. једноок, ћоpaв; — Horatius Cocles, који је мост у Риму против Порсенине војске бранио. + + +*†coctĭlis, adj. (coquo), печен, жежен: laterculus, опека, цигла; murus c., зид од опеке; — subst. cotĭlia, ĭum, n. (sc. ligna), дрвени угаљ. + + +cocus в. coquus. + + +Cōcȳtus, i, m. (Κώκυτος, „река плача“), Кокит, бајословна река у доњем свету. + + +cōda в. cauda. + + +cauda (и cōda), ae, f. реп у животиње. Каламбур Цицеронов cauda Verrina значи и вепров peп (verres, вепар) и додатак к имену Verres, које је на једној исправи, да се не би ушло у траг Веровом отимању, брисањем и дометањем у „Verrucius“ било преобраћено, Cic. Verr. 2, 78. + + +cōdēta, ae, f. (coda), место близу Рима, обрасло биљком преслицом (која је налик на коњски реп, Kannenkraut, Equisetum). + + +cōdex в. caudex. + + +cōdĭcillus, i, m. (codex), упр. мало стабло; у plur. писаћа таблица, од танких дрвених повоштених дашчица. Отуда а) писамце, писмо, лист, билета (сп. epistola); б) †сваки краћи писмени саставак. поименце молба, царски указ, додатак к тестаменту. + + +Cŏdrus, i, m. (Κόδρος, 1) последњи краљ атински. 2) лош песник, вршњак и противник Виргилијев. + + +Coela, ōrum, n. (τὰ κοῖλα τῆς Εὐβοίας), долина у приморју еубејском. + + +coelebs в. caelebs. + + +*coeles или caeles, ĭtis, adj. (coelum), небесни, небески: regna; aula; — особ. subst. coelĭtes, um, m. становници неба = богови (ретко у sing. бог). + + +coelestis или caelestis, adj. (coelum), 1) небесни, небески: res coelestes (сп. res divinae); c. orbis; c. aqua, киша; arcus, дуга; cc. astra; — subst. coelestes, ĭum, m. = богови, особ. богови горњега света; — subst. coelestĭa, ĭum, n. божанске ствари, промене или догађаји на небу. 2) божански: cc. irae, Liv.; stirps; auxilium; nectar; *tentare coelestia, летети пут неба; 3) trop. изврстан, одличан, ванредан, врли, диван (сп. divinus): legiones; ingenium; opus; *mens; vir c. in dicendo. + + +Coelēsўrĭa, ae, f. (ἡ κοίλη Συρία), „шупља Сирија“, долина између Ливана и Антиливана. + + +*coelĭcŏla, ae, f. (colo), становник неба = бог. + + +*coelĭfer, ĕra, ĕrum, adj. (fero), небоносни: Atlas. + + +Coelĭmontĭum, ĭi, n. предео Рима око целијскога брежуљка; отуда Coelĭmontānus, adj. целимонтијски. + + +coelĭpŏtens, tis, adj. моћан на небу, Plaut. Pers. 1, 5. + + +Coelĭus, име племена римскога. Познати су: 1) Gajus C. Caldus, савременик говорнику Луцију Красу, познат као говорник. 2) Lucius C. Antipater, римски летописац, савременик Грасима. 3) Marcus C. Rufus, научно изображен муж, пријатељ Цицеронов и од овога брањен говором још сачуваним, доцније присталица Цезаров. + + +Coelĭus mons, један од седам брежуљака римских. + + +coelum или caelum, i, n. (plur. coeli, песн. и ретко), 1) небо: coelum contingere, до неба допирати (о врло високим предметима; de coelo tangi, ici, percuti, громом бити ударен; у говору аугурском de c. servare, мотрити на небеска знамења; coelo albente, у освитак зоре; velsperascente coelo, у сутон; — prov. (Ter.) quid si nunc c. ruat? = твоје страховање нема основа. Напосе а) страна света, поднебље, видик, хоризонт: c. sub quo natus sum; coelum non animum mutant, qui trans mare currunt, Hor.; б) ваздух, атмосфера, температура, погода: c. salubre; hibernum; *dubium; *mos coeli varius; *repurgato coelo. 2) небо, небеса као стан богова: de coelo delapsus; nihil agenti alci coelo devolat in sinum victoria; — отуда и бесмртност: coelo Musa beat, Hor.; decretum patri suo coelum, Tac. 3) небо као највећа слава или срећа: ferre, tollere, alqm in coelum, ковати кога у звезде; de c. detrahere alqm, лишити га славе; in coelo sum или digito coelum attingo, пресрећан сам. 4) горњи свет (према доњем), земља: falsa ad coelum mittunt insomnia Manes. + + +coelus, i, m. небо, оличено (персонификовано), син зрака (aether) и дана (dies), отац Сатурнов (грчки Οὐρανός). + + +cŏĕmo, ēmi, emptum, 3. покуповати, накуповати: multa; alqd. + + +cŏēmptĭo, ōnis, f. (coëmo), упр. куповина разних ствари; напосе врста привидног, али ипак законитог римског брака, који се често, са свима формалитетима куповине, склапао између старца и много млађе заручнице једино тога ради да се жена овом привидном удадбом ослободи од старатељства (tutela legitima) и од неких њој досадних породичних жртава (sacra gentilicia): mulieres, quae coëmtionem facerent, које живе у привидном браку. Cic. p. Mur. 12. + + +cŏēmptĭōnālis, adj. (coëmptio), упр. оно што се у продаји придодаје другој бољој ствари да би се уз њу лакше распачало, прид, придавање; напосе senes coëmptionales, који су се користи своје ради давали употребљавати на привидне бракове. + + +coena в. cena. + + +cēna (кадшто caena и погрешно coena), ae, f. обед, ручак у Римљана, око 3—4 часа по подне: apparare, facere c.; alqm ad c. invitare; cenam alci dare; ad c. ire; condicere, promittere ad c. (в. condico, promitto); inter cenam, о ручку, за време ручка. + + +coenācŭlum в. cenaculum. + + +coenum, i, n. блато, кал, гад, нечистота (увек с појмом гнушања; сп. lutum и limus); trop. о човеку, ниски сталеж: ex coeno plebejo consulatum extrahere; као грдња, o coenum! гаде један! + + +cŏĕo, ĭi, ĭtum, 4. I. intrans. 1) саста(ја)ти се, скупити се: Pharsaliam; in porticum Liviae; *ad solitum locum; †ad alqm; *vix memini nobis verba coisse decem, да смо десет речи један другоме рекли; *viri cc. inter se, да се огледају на мејдану. 2) састати се у целину, сјединити се, свезати се, сложити се, а) о живим створовима: multitudo illa coit in populos; milites coëunt inter se; — напосе телесно се сјединити, спарити се: aries coit cum ove; б) о неживим предметима, lac coit, згрушава се; sanguis, усири се; vulnus coit, зарашћује; *immitia non coëunt placidis, не слажу се; non possunt ista coire. 3) удружити се, пристати на што: cum alqo; de alqa re; c. in societatem, склопити савез; *dextrae coëunt in foedera, дадоше један другоме руку на савез. — II. trans. склопити: coire societatem rei alcjs или de re alqa: foedus cum alqo. + + +coepi (coeptus), pisse, verb. defect., има само tempora perfecta act. и pass. (предкл. coepĭo, coepĕre; код Ливија и каснијих и coeptūrus). I. trans. 1) act. почети, започети, стати, узети, предузети (oppos. desinere, desistere; истиче већма радњу; сп. incipio), правилно само с inf. act.: coepi dicere, стадох говорити; coepi diligens esse; — или с inf. pass., који има рефлексивно или интранзитивно значење: paupertas probro haberi coepit, почела се сматрати за погрду, rapinae fieri coeperunt, почеле се догађати; fiducia augeri nostris coepit; — *†с чистим inf. pass.: coepit pugnari, почело се борити; amphora coepit institui, Hor., почела се правити; с acc. (предкл., песн. и покл.): id quod coepi, Plaut; talia, Virg.; — и само coepi место coepi dicere. 2) pass само у temp. perf. са inf. pass.: ita cum Syphace Romanis amicitia coepta est; lapides jaci coepti sunt, почело се бацати; subst. coeptum, i, n. започето дело, подузеће: bene coeptum; temere coepta. II. intr. почињати се, настати: dies; silentium; jurgium coepit ab illo. + + +coepto, 1. intens. од coepi), 1) trans. почињати, започињати, потхватати се, латити, се; лаћати се; quid coeptas?: †insidias. 2) intrans. почињати се: conjuratio coeptat, Tac. + + +coeptus, ūs, m. (coepi), подузеће, предузето дело, намера: primos suos quasi coeptus appetendi fuisse, ut etc. Cic. Fin. 4, 15. + + +cŏĕpŭlōnus, i, m. друг при части (гозби), Plaut. Pers. l, 3. + + +cŏērcĕo, cŭi, cĭtum, 2. (ar ceo), 1) у извесне границе стегнути, стиснути, стеснити, оградити, ограничити; (сп. compesco): amnem ripae cc.; mundus omnia complexu suo c. et continet; operibus intra muros coërcetur hostis; *fibula vestem, закопчава; c. vitem, обрезати чокот (да одвише бујно не расте). 2) trop. заустављати, стишати, обуздати, укротити, ограничити: seditionem; cupiditates; iras; noxium civem vinclis verberibusque c. + + +cŏërcĭtĭo, ōnis, f. (coërceo), стезање, стега, ограничење; напосе а) казна: c. errantium; servorum; б) насилна средства, сила: coërcitionem inhibere adversus alqm; в) право казнити кога: c. alcjs или in alqm. + + +†cŏērcĭtor, ōris. m. ко држи у реду, Eutr. 7, 20. + + +coetus, ūs, m. (место coitus од coëo), 1) састајање, састанак: primo coetu. 2) скуп, скупштина, збор, састанак, дружина, коло, круг (сп. concilium, contio, conventus): cc. nocturni; habere coetum држати скупштину; dimittere c., распустити. + + +Coeus, i, m. (Κοῖος), Кej, титан, отац Латонин. + + +†cŏexercĭtātus, adj. заједно извежбан. + + +†cōgĭtābĭlis, adj. што се даје замислити. + + +cōgĭtātē, adv. (cogito), опрезно, смотрено, смишљено, разборито, c. verba facere, Plaut.; accurate cogitateque scribere. + + +cōgĭtātĭo, ōnis, f. (cogito), 1) abstr. мишљење, размишљање, промишљање, расуђивање: c. acerrima et attentissima; percipere, complecti alqd cogitatione, представити себи што; ad reliquam cogitationem belli se recipere, размишљати шта ваља даље радити у погледу на рат, Caes b. c. 3, 17. 2) concr. што је мишљено, и то или мисао, помисао, представа, мњење, или одлука, намера, план: c. rei alcjs; habere c. argenti, мислити о новцима; cogitationem de alqa re suscipere, промислити се о чему; — ipse maestus et magnae cogitationis manifestus, Tac., жалостив и са видним знацима велике одлуке. 3) моћ мишљења: ratio et c. + + +cŏgĭto, 1. (co-agito, све мисли на једну тачку обраћати) мислити (сматрано више као обична радња духа уопште; сп. meditor), 1) мислити, размишљати, промишљати: c. alqd; de re alqa; c. quid faciam; c. secum animo (ретко in или cum animo); cogitata eloqui non potuit, није умео да искаже шта је мислио. 2) (ретко) intrans. мислити = имати своје мисли о коме или чему, бити расположен према коме или чему: male (bene, sapienter, humaniter) cogitare adversus (или in) alqm, а и de alqo. 3) мислити, намеравати, имати намеру: c. alqd facere; res novas; proscriptiones, c. de re alqa; *quid cogitat? шта је наумио? Отуда subst. cōgĭtātum, i, n. намера, нацрт, план: perficere c., израдити план. + + +cognātĭo, ōnĭs, f. (cognatus), 1) abstr. сродство по крви: c. est mihi cum alqo; c. deorum, с боговима; trop. сродност, сличност, подударање: c. studiorum et artium; numerus non habet cognationem cum oratione. 2) concr. родбина: tota cognatio. + + +cognātus, adj. (co-nascor), 1) сродан по рођењу, род (по крви или по млеку, по оцу или по матери; сп. agnatus, consanguineus): is mihi est c.; subst. рођак, рођакиња, сродник: c. alcjs; multi cc. 2) trop. а) о стварима које рођацима припадају: cc. rogi; corpora; б) сличан, подударан: deus mimdo formam sibi cognatam dedit. + + +cognĭtĭo, ōnis, f. (cognosco), 1) упознавање кога или чега (као почетак за notitia и scientia; сп. ове речи), познанство с киме или чиме: alqm cognitione et hospitio dignum judicare. 2) познавање, знање: c. contemplatioque naturae; hoc facilem c. habet, то је лако познати; cc. deorum innatae, урођени појмови о боговима. 3) (Com.) кад се неко позна: inde c. facta est. 4) term. t. судска истрага (особ. ванредна, вођена не од обичних судија): c. de alqa re; c. causae; c. inter patrem et filium; dies cognitionis. + + +cognĭtor, ōris. m. (cognosco), term. t. зналац, познавалац, 1) сведок истоветности (сведок који потврђује да је неко тај за кога се издаје). 2) бранилац, заступник у парници, обично место некога који ма из каквог узрока не може сам доћи пред суд: c. juris sui; hujus sententiae; cognitorem fieri pro alqo; in litem. + + +†cognĭtūra, ae, f. (cognosco), посао државног тужиоца а имено да истражује и суду спроводи државне дужнике. + + +cognĭtus, adj. с *comp. и *superl. (part. од cognosco), познат (в. cognosco l.). + + +cognōmen, ĭnis, n. (co-nomen), 1) придевак, и то или презиме породично (као Cicero, Scipio итд.), или придевак који се коме дао због каквог чина или особитог својства (као Africanus, Sapiens итд. 2) *†уопште име. + + +cognōmentum, i, n. (предкл., песн. и касн.) = cognomen. + + +cognōmĭnis, e, adj. (cognomen), истога имена, истоимен с ким: alci или alcjs; filium cognominem sibi; cognomines eorum. + + +cognōmĭno, 1. (cognomen) (касно), наденути коме име или презиме: c. alqm Thurinum; — уопште дати име, именовати, наименовати, прозвати; verba cognominata, речи истога значења, синонимне. + + +cognosco, nōvi, nĭtum, 3. 1) позна(ва)ти, опазити, дознати, сазнати, чути, осетити (и чулима и умом): regiones; naturam rerum; alqm ex libris alcjs; de salute Marcelli, дознао о спасу Марцеловом; alqd ab; ex alqo, per alqm; ex multis de hostium adventu; c. quis illud fecerit; c. eum abisse. Отуда а) напосе c. librum, Demosthenem, читати, проучити; б) part. cognĭtus, као adj. познат, знан, искушан, доказан: res cognitae; homo virtute cognitā; cognitus re aliqua. 2) а) снова познати: faciem alcjs; б) нешто као своје познати: res suas. 3) истраживати, испитивати: numerum militum. Напосе као term. t. а) о судији или чиновнику, али и о говорнику, какву правну ствар испитати, с њоме се упознати: c. caussam; c. de agro Campano; б) у војничком говору = извидети, уходити: c. qualis sit natura montis. + + +cōgo, cŏēgi, cŏactum, 3. (coago), 1) стерати, сагнати, згонити, окупити, скупити, сабрати, сјединити, сложити, саставити: c. pecudes; multitudinem hominum ex agris; *omnes eodem cogimur, Hor.; naves; exercitum in unum locum, скупити; senatum in curiam, сазвати; alqm in senatum, позвати; pecuniam a civitatibus, истерати. Отуда а) c. alqm in classem, гонити га на морску службу, у флоту; б) утерати: navem in portum; oves in stabulum; в) c. agmen, бити у стражњој чети; г) *згушћавати: frigore mella cogit hiems eademque calor liquefacta remittit; *lactis massa coacti, згрушан, усирен; д) c. alqm in ordinem, некога ограничити, зауздати; c. se ipsum in ordinem, правити се понизним; ђ) trop. ограничити, сузити: c. potestatem alcjs in spatium anni; Italia cogitur in angustias, сужује се. 2) нагнати, upuморати, присилити, натерати, принудити: c. alqm ad militiam; c. regem in pacem; cogi ad depugnandum; — cogunt illi eum jurare; te emere coëgit; — vicoacturos, ut per suos fines eos ire paterentur, Caes, b. g. 1, 6. — cogere alqm alqd; hoc te cogo; cogi alqd; hoc cogeris. Отуда part. coactus као adj. изнуђен, под силу: auspicium; scelus; lacrimae, претворне. 3) (ретко) закључити, извести: alqd; alqd ita esse. + + +†cŏhaerenter, adv. (cohaereo), непрекидно. + + +cŏhaerentĭa, ae, f. (cohaereo) (ретко), свеза, сајуз: mundi. + + +cŏhaerĕo, si, sum, 2. бити свезан, спојен, скопчан, у савезу: 1) са нечим другим, cum re alqa; *†rei alci; haec cc. inter se. 2) собом самим, у својим деловима: mundus apte c.; oratio non c.; hoc non cohaeret, то се не склапа. + + +cŏhaeresco, haesi, —, 3. (ретко), спојен, скопчан, у свези бити: atomi cc. inter se. + + +cŏhēres, ēdis, comm. (heres), учесник у наследству, сунаследник. + + +cŏhĭbĕo, bŭi, bĭtum, 2. (cohabeo), 1) држати у свези: c. brachium togā; crines nodo. 2) у себи држати, садржавати: terra c. semen; c. alqd in se. 3) држати где, заустављати, држати у затвору: *ventos carcere c.; ventos c. in antro; catenae cc. alqm. Отуда задржати, уздржати: c. manum, oculos, animum ab auro. 4) стезати, зауздати, ублажити, укротити: cupiditatem; iracundiam; motus animi; necessitas ferendae condicionis humanae quasi cum deo pugnare cohibet, Cic. Tusc. 3, 25. + + +cŏhŏnesto, 1. заједно с другима поштовати, част указати (про)славити: exsequias alcjs, последњу почаст указати; c. mortem suam virtute, прославити се јуначком смрћу. + + +cŏhorresco, rŭi, —, 3. (horreo), згрозити се, препасти се. + + +cŏhors, tis, f. (пише се и cors, и chors, сродно са χόρτος), 1) упр. ограђено место, ограда, тор, обор за стоку и живину. 2) одељење римске војске, 1/10 легије (садржавајући у себи три манипула или шест центурија, свега 420—600 момака, кохорта: cc. sociae, alariae, или само cohortes = чете савезничке (oppos. legiones); cohors praetoria, телесна стража војсковође; c. regia, краљевска. 3) пратња намесникова (пропретора или проконзула), његови чиновници и пријатељи који су га пратили у провинцију. 4) *†уопште гомила, руља, мноштво, свита. + + +cŏhortātĭo, ōnis, f. (cohortor), ободравање, храбрење, сокољење: cohortationem militum facere. + + +cŏhortĭcŭla, ae, f. dem. од cohors), мала, слаба кохорта, кохортица. + + +cŏhortor, dep. 1. ободравати, храбрити, соколити, слободити: alqm; milites; alqm ad alqd; c. ut или ne, а и са самим conj.: cohortatus facerent или ut или ne facerent. + + +Cōs2 или Cŏŏs (Cŏus), Cŏi, f. (Κῶς, Κόως), мало острво у Егејском мору према обали Карије, са храмом Ескулапијевим, где беше чувена слика „Venus Anadyomene“ од Апела, који се стога и Cous зове. Ту су се ткала лака и провидна ткања (vestis Coa). Отуда adj. Cōus (Κῶος), коски; subst. а) *Cōum, i, n. (sc. vinum), коско вино; б) Cōa, ōrum, n. = vestis Coa; в) Cōi, ōrum, m. Кошани. + + +*†cŏinquĭno, 1. окаљати, оскврнити: alqm stercore; trop. c. se scelere. + + +cŏĭtĭo, ōnis, f. (coĕo), 1) caстајање, састанак. 2) у злу смислу састанак, здружење, ортаклук, комплот: c. tribunorum; coitionem facere. + + +cŏĭtus, ūs, m. (coëo), 1) †свеза, спојење: amnium; syllabarum. 2) телесно спајање, парење. + + +*†cŏlăphus, i, m. (κόλαφος), удар песницом, заушница, ћушка (сп. alapa). + + +Cŏlax, ăcis, m. (κόλαξ), ласкавац, улагивало, наслов једне комедије Менандрове. + + +Colchis, ĭdis, f. (Κολχίς), Колхида, земља у Малој Азији на источној обали Црнога мора, на гласу с аргонаутскога четовања и Медеје (садашња Мингрелија, Гуријел и Имирета). Отуда 1) Colchus, adj., колхидски; subst. Colchi, ōrum, m. Колхиђани. 2) Colchĭcus, adj. Colchus. 3) *Colchis, ĭdis, adj. = Colchus; subst. Колхиђанка = Medea. + + +cōlesco в. coalesco. + + +cōlĕus, i, m. (= culeus, мешина), кесица; мошње. + + +cōlīphĭum, ĭi, n. (κωλύφια, τὰ), храна за атлете, Plaut. + + +cōlis в. caulis. + + +caulis (cōlis), is, m. (καυλύς), стабљика, струк; напосе корен (од купуса итд.); купус, кељ. + + +collăbasco, —, —, 3. (labo), само trop. колебати се, noчети падати: amici, Plaut. Stich. 4, 1. + + +*collăbĕfacto (con-l.), 1. уздрмати, поколебати: onus. + + +collăbĕfīo (con-l.), factus sum, fĭĕri, колебати се, срушити се, разбити се: navis; о државницима пасти, оборен бити, Nep. + + +collābor (con-l.). lapsus sum, lābī, 3. dep. срушити се, пропадати, распадати се, особ. о зградама, градовима: sedes cc. ruinā; и о особама пасти у несвест, обнесвеснути. + + +collăcĕrātus (con-l.) partic. израскидан, рашчупан: corpus, Tac. hist. 3, 74. + + +collăcrĭmātĭo, ōnis, f. (collacrimo), јак плач, роњење суза. + + +collăcrĭmo (con-l.), 1. (ретко), сузе ронити, оплакивати што. + + +†collactĕus, i, m. и collactĕa, ae, f. (con-lac), брат по дојиљи, сестра по дојиљи (који су једну дојиљу сисали). + + +collaevo в. collevo. + + +collātātus (con и latus), adj. раширен: oratio, Cic. or. 56. + + +Collātĭa, ae, f. стара сабинска варош близу Рима. Отуда Collātīnus, adj. колатијски; придевак Гаја Тарквинија, мужа Лукрецијина, Collatinus, из Колатије; subst. Collātĭnĭ, ōrum, m. Колатинци. + + +†collātīcĭus, adj. (confero), покупљен, с многих страна узет: sepultura c., скупљеним прилозима извршен погреб. + + +collātĭo, ōnis, f. (confero), 1) сношење: collatio signorum, почетак битке (заставе се снесу уједно, измешају); c. malitiarum, Plaut, здружење. 2) успоређивање, сравњивање: c. rerum inter se. 3) скупљање, прилагање новаца, прилог, принос: facere c. in rem alqam. + + +collātīvus, adj. (confero): venter c., у који се свакојаке ствари трпају, Plaut. + + +collātor, ōris, m. (confero) (предкл. и касн.) приносилац, приложник: symbolorum, Pl. + + +†collatro (con-l.), 1. јако лајати на кога или што; trop. c. philosophiam = грдити. + + +†collātus, ūs, m. (confero) (ретко и само у abl.), напад, навала: in collatu. + + +collaudātĭo, ōnis, f. (collaudo) (ретко), хваљење, похвала: alcjs. + + +collaudo (con-l.), 1. јако хвалити, похвалити: alqm; clementiam alcjs. + + +collaxo (con-l.), 1. раширити, Lucr. 6, 233. + + +collecta, ae, f. (упр. partic. од colligo2, sc. pecunia), скупљен новац, принос, прилог (за заједничку гозбу): Cic. de or. 2, 57 у шали: collectam a conviva exigere. + + +collectānĕus, adj. (colligo2), сабран, скупљен: dicta cc., збирка оштроумних досетака, Suet. Caes. 56. + + +collectīcĭus, adj. (colligo2), сабран, скупљен: exercitus c., на брзу руку скупљена, не редовним путем пописана. + + +collectĭo, ōnis, f. (colligo2), 1) сабирање, купљење: membrorum. 2) rhet. term. t. кратко понављање, рекапитулација. + + +†collectīvus, adj. (colligo2), 1) скупљен: humor. 2) у граматици nomen c., збирна именица. + + +collectus1, ūs, m. (colligo2), скуп, нагомилавање: aquae. + + +collectus2, adj. (colligo2), збијен, једар, кратак: astrictum et c. dicendi genus. Tac. dial. 31. + + +collēga, ae, m. (con-lēgo), заједно с ким одређен, одаслан, друг, садруг (у државној служби), колега: in censura; c. imperii, Tac., сувладалац; c. esse alcjs или alci; habere alqm collegam in praetura; — члан каквог збора (корпорације), Cic. p. Sull. 2. + + +collēgĭum, ĭi, n. (collega), 1) abstr. друштво, заједништво у државној служби. 2) concr. збор, тело, друштво, корпорација: c. tribunorum plebis; pontificum; c. coit, састаје се. + + +collĕgo b. colligo. + + +†collēvo (con-l.), гладити, углачати. + + +collībertus (con-l.), i, m. суослобођеник. + + +collĭbet и collŭbet (con-l.), bŭit и bĭtum est, ēre, 2. допада се, хоће се (коме), воља (ми) је: mihi collibet alqd facere; collibituni est mihi. + + +collīdo, līsi, līsum, 3. (laedo), 1) стући, стуцати, слупати, згњечити: navigia collidunt inter se; vasa collisa, полупани. 2) pass. (непријатељски) сударити се: duo reipublicae capita inter se collisa. + + +collĭgātĭo, ōnis, f. (colligo1), свеза, свезивање: c. causarum omnium. + + +collĭgo1 (con-l.), 1. 1) свезати, спети: manus. 2) trop. здружити, сјединити: homines inter se; colligare multa uno libro. 3) зауставити, спречити: impetum Antonii; colligare Brutum in Graecia, учинити да Брут остане у Грчкој. + + +collĭgo2, lēgi, lectum, 3. (con-l), 1) сабрати, скупити, снети, свозити, и то о стварима: c. flores; capillos nodo или in nodum, свезати; †vires, ујединити; — о особама: ex urbe, ex agris numerum perditorum hominum; exercitus collectus ex senibus desperatis; †c. se in orbem, ухватити се у коло; milites cc. se, скупљају се; *anguis se in spiram c.; c. se in arma, сагнути се и згурити да штитом покривен буде; — trop. а) c. se; animum; mentem, разабрати се, доћи к себи; б) стећи, задобити, ухватити, постићи, навући на се: magnam gratiam; *in vidiam crudelitatis; benevolentiam civium blanditiis; oculis colliguntur paene innumerabiles voluptates, уживају се; *frigus, назепсти; *sitim, ожеднети. 2) скупити, саставити: а) у говору споменути, избројити итд.: c. omnes rationes, разлоге разума; tot bella civilia; б) (ретко) у духу скупити, пребројити, размишљати, прорачунити итд.: c. animo maximarum civitatum veteres calamitates; в) закључити, извести, судити: alqd; paucitatem hostium inde concludit; ex eo concludo, quam sis occupatus; — доказати; ratio colligit с acc. c. inf. + + +collĭnĕo (con-l.) 1. (ретко) обратити, упрети, управити куда: hastam aliquo aut sagittam; отуда и добро нишанити, погодити. + + +*†collĭno (con-l.), lēvi, lĭtum, 3. помазати, окаљати: alqd alqa re; tabulas cerā; crines pulvere. + + +Collīnus, adj. (collis), у класичном говору, што се уз квириналски (виминалски) брежуљак налази, колински: porta C; *herbae, што расту код колинских врата. + + +collĭquĕfăcĭo (con-l), etc. 3. само у part. pass. collĭqŭefactus, растопљен: venenum in potione. + + +collis, is, m. брежуљак, хум, брдашце, главица, вис (сп. clivus, tumulus). + + +Vīmĭnālis collis, један од седам брежуљака, на којима лежи Рим. + + +†collīsĭo, ōnis, f. (collido), судар, сукоб, потрес. + + +collŏcātĭo, ōnis, f. (colloco), 1) смештање, положај: siderum; verborum. 2) удадба, удаја: c. filiae. + + +collŏco (con-l.), 1. 1) сместити, наместити, понамештати (сп. pono): c. rem in mensā; alqm in navi; in sede; c. legiones in illis locis; c. classem Miseni; cohortes Puteolis; c. insidias alci, наместити заседу; c. se Athenis, настанити се; c. alqm (hospitem) apud alqm, сместити та у стан; verba collocata, намештене (opp. simplicia, singula); de cujus moderatione atque sapientia in prioribus libris satis collocavi, Tac., доста сам навео, писао. 2) trop. поставити, уложити, употребити итд: omne studium in doctrina c., на науку употребити; adolescentiam in voluptatibus, младост проводити у нечему; c. se in alqa re, бавити се чим, одати се на што; c. pecuniam, уложити, дати под камату новце; c. patrimonium suum in patriae salute; aedilitas recte collocata, едилство правом човеку поверено. 3) удати, удомити: filiam alci in matrimonio; sororem nuptum in alias civitates. + + +collŏcŭplēto (con-l) 1. (ретко), веома се обогатити, Ter. + + +collŏcūtĭo, ōnis, f. (colloquor), разговарање, разговор, договор (и у plur.). + + +collŏquĭum, ĭi, n. (colloquor), разговор, договор, диван (обично ради извесне какве цељи уговорен, сп. sermo): c. alcjs или cum alqo; venire in или ad c.; habere occulta cc. cum alqo; cc. amicorum absentium, дописивање између некога. + + +collŏquor (con-l.), cūtus sum, dep. 3. договарати се, диванити, разговарати се с ким (обично у каквом послу и услед договора; сп. sermocinor, confabulor): cum aliquo per aliquem; perliteras; inter se de multis rebus; c. alqm, Plaut., говорити с ким; de his rebus, quas (о којима) tecum colloqui volo, Nep. + + +collŭbet в. collibet. + + +collўbus или collŭbus, i, m. (κόλλυβος), прид, аџио у меничним пословима; отуда и мењање новаца. + + +collūcĕo (con-l.), —, —. 2. одасвуд светлети се, сјати, блистати се: longe lateque; faces collucent; sol c. mundo. + + +†colluctātĭo, ōnis, f. (colluctor), борење, борба. + + +†colluctor (con-l.), dep. 1. борити се: c. cum calamitate, Sen. + + +collūdo (con-l.), lūsi, lūsum, 3. 1) *играти се с ким: paribus (dat.), с једнакима. 2) trop. шуровати, бити у тајном споразумљењу с ким: cum alqo. + + +collum, i, n. (предкл. collus, i, m.), 1) врат у људи и животиња: invadere in collum, пасти коме око врата; исто значи и petere collum amplexu; (Com.) actumst (actum est) de c. meo, стаће ме главе; torquēre (obtorquēre, obstringĕre) collum alci, term. t. одвући кога на суд или у тамницу. 2) *врат, грло, грлић у боце, у мака. + + +*†collŭo (con-l.), lŭi, lūtum, 3. опрати, испрати, исплакати, измити: dentes aquā. + + +collus в. collum. + + +collūsĭo, ōnis, f. (colludo), тајно споразумљење с ким; cum alqo. + + +collūsor, ōris, m. (colludo), друг у игри (играчки). + + +collustro (con-l.), 1. одасвуд разгледати, размотрити: c. omnia oculis. + + +collŭtĭto (collŭtŭlo), 1. (lutum), блатом укаљати; trop. окаљати: alqm. + + +collŭtŭlo в. collutito. + + +collŭvĭo, ōnis, и понајвише касно) collŭvĭēs, ēi, f. (conluo), стицање свакојака гада u нечистоте, понајвише trop. измешана и прљава множина, измет, олош: c. rerum; c. gentium, ако би се брак склапао између патриција и плебеја. + + +collŭvĭo, ōnis, и понајвише касно) collŭvĭēs, ēi, f. (conluo), стицање свакојака гада u нечистоте, понајвише trop. измешана и прљава множина, измет, олош: c. rerum; c. gentium, ако би се брак склапао између патриција и плебеја. + + +collўbus или collŭbus, i, m. (κόλλυβος), прид, аџио у меничним пословима; отуда и мењање новаца. + + +collȳra, ae, f. (κόλλυρα) нека врста колача; Plaut. Отуда collȳrĭcus, adj. jus c., густа чорба с удробљеним хлебом, Plaut. + + +*†collўrĭum, ĭi, n. (κολλύριον), нека маст за очи, Hor. + + +cŏlo1, cŏlŭi, cultum, 3. 1) trans. поље, њиву, земљу обрађивати, обделавати: agrum; praedia; гајити, неговати: vitem; poma. 2) много се бавити на једном месту, становати: has terras; urbem; Rheni ripam; често о боговима, као заштитницима кога места: dii qui hanc urbem colunt; †intrans. colunt prope Oceanum; отуда colentes = становници. 3) trop. а) бринути се за кога или што: c. alqm; dii cc. genus humanum; б) некога поштовати (и богове и људе, сп. veneror и observo): ille me colit; colo domum ejus; frater illam civitatem colit; deos veneror et colo; в) с нечим се бавити, око нечега се трудити: c. quaestum; c. virtutem, justitiam; c. amicitiam, неговати; c. vitam inopem, сиромашан живот проводити; c. servitutem, бити роб; c. munus, отправљати службу; c. artes, studia, бавити се вештинама, науком; г) красити, китити; capillos; lacertos auro. + + +cōlo2, 1. цедити, процедити: vinum. + + +*†cŏlŏcāsĭa, ae, f. и cŏlŏcāsĭum, ĭi, n. (κολοκάσια и -κάσιον), красна биљка у језерима и барама Мисира и Азије, индијска водена ружа, Nymphaea Nelumbo Linn. + + +cōlon или cōlum, i, n. (κῶλον), дебело црево; бол у њему, наступ, колика; trop. члан стиха, песме, периоде. + + +*cŏlōna, ae, f. (cŏlo), сељанка, сељакиња. + + +Cŏlōnae, ārum, f. (Κολωναί), варош у Троади. + + +Cŏlōnēus, adj. што спада у атички demos (срез) Colonos (Κολωνός), колонски: Oedipus C., име трагедије Софоклове; locus. + + +cŏlōnĭa, ae, f. (colo), 1) имање на селу, миљак, мајур, салаш. 2) бављење, стан: c. mularum (у шали), где мазге станују = воденица. 3) насеобина, колонија: condere coloniam; collocare c. in alqo loco: mittere alqs iu coloniam. 4) насељеници: deducere coloniam; mittere c. in locum. + + +cŏlōnĭcus, adj. (colonus), насеобински: cohortes cc., скупљене по насеобинама: decurio c. + + +cŏlōnus, i, m. (colo), 1) сељак, тежак, ратар. 2) насељеник, колониста; — уопште становник. + + +Cŏlŏphōn, ōnis, f. (Κολοφών), варош у Јонији; отуда Cŏlŏphōnĭus, adj. колонски; subst. Cŏlŏphōnĭi, ōrum, m. Колофонци. + + +cŏlor (предкл. и касно и cŏlōs), ōris, m. 1) боја, маст; често о масти лица, тела, (франц. teint): coloris bonitas; colorem mutare, мењати се у лицу; c. perdere, побледети; — лепота: nimium ne crede colori, Virg. 2) trop. а) спољна каквоћа, стање, положај: c. et species pristina civitatis; omnis Aristippum decuit color, Hor., свака му је боја добро стајала, умео се снаћи у свима приликама; б) о беседи, значај, слог, крој, колорит: c. orationis; urbanitatis; c. tragicus. + + +cŏlōro, 1. (color), 1) мастити, бојити, бојадисати (особ. = црвенкасто или црнкасто): quum in sole ambulo, fit ut colorer, поцрним. Отуда partic. coloratus као adj. шаpeн: arcus coloratus, дуга. 2) trop. какој ствари дати боју, колорит: colorare orationem urbanitate quadam; — улепшати: rem falso nomine c. + + +cŏlōs в. color. + + +cŏlor (предкл. и касно и cŏlōs), ōris, m. 1) боја, маст; често о масти лица, тела, (франц. teint): coloris bonitas; colorem mutare, мењати се у лицу; c. perdere, побледети; — лепота: nimium ne crede colori, Virg. 2) trop. а) спољна каквоћа, стање, положај: c. et species pristina civitatis; omnis Aristippum decuit color, Hor., свака му је боја добро стајала, умео се снаћи у свима приликама; б) о беседи, значај, слог, крој, колорит: c. orationis; urbanitatis; c. tragicus. + + +Cŏlossae, ārum, f. (Κολοσσαί), варош у Фригији. + + +Cŏlossĕrōs, ōtis, m. (Κολοσσέρω, од κολυσσός-ἔρως), назив за велика, лепа човека, Suet. Cal. 35. + + +†cŏlossēus, adj. (colossus), голем, грдан, исполински, колосалан: statua. + + +†cŏlossus, i, m. (κολοσσός), голем кип, колос, особ. на острву Роду. + + +cŏlostra, ae, f. прво млеко у вимену животиња после порођаја, грушавина; у Плаута као реч одмила. + + +*cŏlŭber, bri, m. и *†cŏlŭbra, ae, f. мала змија. + + +*cŏlŭbrĭfer, ĕra, ĕrum (adj. (coluber - fero), змијоносан (о Медузи која имађаше змије место косе на глави). + + +cŏlŭbrīnus, adj. (coluber) (предкл. и касн.), змијски, змијињи лукав. + + +cōlum1, i, n. цедило. + + +cōlum2 в. colon. + + +cōlon или cōlum, i, n. (κῶλον), дебело црево; бол у њему, наступ, колика; trop. члан стиха, песме, периоде. + + +cŏlumba, ae, f. голуб, голубица; у Плаута реч одмила. + + +cŏlumbar, āris, n. (columba), неки окови или споне око врата робовима (налик па лето голубињака, стога тако прозвани), Plaut. + + +cŏlumbārĭum, ĭi, n. (columba), голубињак. + + +cŏlumbīnus, adj. (columba), голубији, голубов: pulli cc., голубићи. + + +†cŏlumbor, dep. 1. (columba), љубити се ūo обичају голубова. + + +cŏlumbus, i, m. голуб (мужјак); и уопште голуб, голубица. + + +cŏlŭmella1, ae, f. (dem. од (columna), мален стуб, ступац. + + +Cŏlŭmella2, ae, m. (L. Junius Moderatus C.), име римског писца; родом из Кадикса, вршњак Сенекин, писао је de re rustica и de arboribus. + + +cŏlŭmen, inis, n. (cello; сп. columna и culmen), упр. што се увис диже, 1) *врх, врхунац, такође и забат, слеме на зградама. Отуда trop. што је највише, најодличније: c. amicorum, најбољи пријатељ; c. audaciae, крајња дрскост. 2) стуб, потпора, особ. о људима: c. rei publicae: c. rerum mearum. + + +cŏlŭmis, adj. (Plaut., сумњиво) = incolumis, неповређен, здрав. + + +cŏlumna, ae, f. (cello; други облик уз columen), 1) стуб, особ. за украс какве зграде (сп. pila); trop. columnam mento suo sufiulsit, Plaut., главу је наслонио на руку; prov. incurrere amentem in columnas, ударити главом о зид. Напосе а) columna Maenia или само columna, срамотни стуб на римском тргу (forum) где су просте злочинце и зле дужнике Triumviri capitales судили и казнили; отуда adhaerescere ad c., прионути за стуб = бити кажњен; б) *стубови где су биле књижаре. 2) о предметима који су налик на стуб, н. пр. шмрк на мору. 3) trop. стуб, потпора, о Августу, Hor. carm, 1, 35. + + +cŏlumnārĭum, ĭi, n. (columna), стубарина, данак на стубове у зградама. + + +cŏlumnārĭus, ĭi, m. (columna), који се потуца око Мелијева стуба у Риму (в. columna 1), = злочинац; зао дужник. + + +cŏlumnātus, adj. (columna), подупрт стубовима; у шали os c., наслоњен на руку, Plaut. + + +cŏlurnus, adj. (место corulnus од corulus = corylus), лесков, од лесковине. + + +cŏlus, i и ūs, f. (*m.; има и abl. sing. colo, acc. plur. colos), преслица. + + +cŏma, ae, f. (κόμη), 1) коса, власи, као природни урес главе (сп. crinis, capillus, caesaries): c. flava, odorata; pectere comam, чешљати; componere, ponere c., наместити косу. 2) *на биљкама лишће, класје итд.; — у животиња *вуна, длака, грива итд.; — зраци светлости. + + +†Cŏmāna, ōrum, n. (Κόμανα), 1) C. Pontica, варош у Понту. 2) C. Chryse, варош у Кападокији. + + +*cŏmans, tis, adj. (coma), власат, космат, длакав: cc. colla equorum, гриват; galea c., шлем с перјаницом; stella c., репатица; — лиснат, китњаст, зелен: narcissus sero c., касно зелен. + + +cōmarchus, i, m. (κώμαρχος), кмет у селу, Plaut. + + +cŏmātus, adj. (coma), власат, длакав: *silva, лиснат, зелен; Gallia c., Галија с оне стране Алпа (oppos. togata). + + +combĭbo1, bĭbi, —, 3. упр. заједно с ким пити; упити, усисати, вући у се: *venenum corpore; ara c. cruorem; trop. c. artes, темељно изучити. + + +combĭbo2, ōnis, m. (combibo), који с ким пије, друг у пићу. + + +combūro, bussi, bustum, 3 (con-uro), сажећи, спалити (сп. aduro, amburo), 1) сажећи (да не остане ништа осим пепела; сп. cremo): naves; vivum alqm; Caesar in foro combustus. 2) trop. c. alqm judicio, оборити, уништити; comburi aliquā, распалити се љубављу према којој; c. diem, дан у гозби провести (спалити као мртваца). + + +cŏmĕdo, ēdi, ēsum или essum, (ретко estum), 3. 1) појести, прождрети: coenain; panem. 2) trop. а) c. se, венути од туге; б) c. alqm oculis, врло жељно гледати; в) раскошним животом расути, спирити: numos; patrimonium; †c. aliquem, имање чије појести. + + +Cōmensis в. Comum. + + +cŏmes, ĭtis, comm. (com-eo), 1) ко иде с ким, пратилац, пратилица, друг, другар, другарица, учесник, ортак (стоји са својим другом само у спољашњем, случајном одношају; сп. socius): c. esse alcjs или alci; comitem se praebere illius furoris или alci in ulciscendis inimicis; *culpam poena premit comes, кривицу прати казна. 2) напосе а) *†васпитач, учитељ, роб који је дечка увек пратио (paedagogus); б) клијент који је свога патрона пратио на forum или на село; в) у plur. comites пратња, свита туђинаца, учењака, младих људи итд. који су често намесника (praetor, proconsul) у провинцију пратили да се тамо за државну службу изобразе или живота науживају (сп. cohors); †пратња царева, дворани. + + +cŏmessum место cŏmēsum од comedo. + + +cŏmessum место cŏmēsum од comedo. + + +cŏmētēs, ae, m. (κομήτης), репатица: stella c., †sidus c. + + +cōmĭcē, adv. (comicus), комично, комички, као у комедији. + + +cōmĭcus, adj. (κωμικός), што припада комедији, комичан, комички: poëta; artificium; res cc., Hor., грађа за комедију; subst. cōmĭcus, i, m. а) представљач, глумац комедије; б) песник комички. + + +cōmĭnus в. comminus. + + +commĭnus (и cōmĭnus), adv. (con-manus), 1) у војничком говору, прси у прси, изблиза, на дохват (противно борби издалека, копљима и стрелама): c. pugnare; signa conferre; manus conserere; c. alqm vulnerare. Отуда trop. о лову: c. ire (in) sues; in apros; о свакој борби: c. ad alqm accedere (в. accedo). 2) †уопште у близини, из близа, лично: c. faciein suam ostentare; c. aspicere alqm. + + +cōmis, adj. с comp. и sup. уљудан, благ, пријатан, доброћудан, умиљат, угодан, љубазан (који у свом одношају према нижему никад не истиче своје господство; сп. facilis, humanus, civilis, communis): dominus; animus; c. erga alqm; c. in amicis tuendis; c. in uxorem; †alci; comi hospitio accipi, бити љубазно дочекан. + + +cōmissābundus, adj. (comissor), који весело и с виком тумара којекуда (в. comissor). + + +cōmissātĭo, ōnis, f. (comissor), весело и бурно тумарање спојено с пијанком (в. comissor). + + +cōmissātor, ōris, m. (comissor), весељак, бекрија, ноћник (в. comissor). + + +cōmissor, dep. 1. (κωμάζω), при каквој гозби весело и cа жагором (с песмом, свирком итд.) по улицама тумарати, затим сврнути к једном из дружине и пијанку наставити; отуда comissatum ire ad alqm; *c. in domum Pauli. + + +cōmĭtās, ātis, f. (comis), уљудност, љубазност, умиљатост, благост, услужност, учтивост итд.: c. et facilitas; c. in socios, благост; ejus c. non sine severitate erat, Tac., у његовој љубазности беше и озбиљности. + + +cŏmĭtātus, ūs, m. (comes), 1) abstr. пратња: comitatu equitum pervenire; tanto virtutum comitatu opus est. 2) concr. пратња, свита, пратиоци, дружба, околина: praedonis improbissimi c. et societas. Напосе а) †царева пратња, дворани; б) друштво путника, поворка, караван: magnus c; erat in illo c. + + +cōmĭter, adv. с (предкл.) sup. (comes), уљудно, пријазно, услужно, усрдно, благо: comissime dat operam. + + +cŏmĭtĭālĭs, adj. (comitia), ко или што спада на comitia, скупштински, саборски: dies c. дан кад се сабор смео држати; homines cc., људи који се увек око сабора врзу и своје гласове продају; morbus comitialis, Tac., падавица, велика болест, јер ако је у дане сабора снашла кога, морало се већање прекинути. + + +cŏmĭtĭātus, ūs, m. (comitia), народна скупштина (у комицијама): habere c.; c. maximus, центуријатске комиције (в. centuria). + + +cŏmĭtĭum, ĭi, n. (com-eo), 1) sing. место близу трга (forum) (кадшто сматрано и као део трга, премда га је curia Hostilia од правога трга делила), где су у најстарија времена народне скупштине држане, тј. где су се curiae скупљале. 2) plur. cŏmĭtĭa, ōrum, n. уредна и од надлежних чиновника (magistratus) сазвана и држана скупштина римскога народа, због закључака о државним пословима (сп. contio): cc. curiata, centuriata, tributa (в. ове речи); cc. indicere или edicere, заказати; cc. habere, facere, perere, држати; cc. consularia или consulum или consulibus creandis, за избор конзула; cc. praetoria, tribunicia; cc. legis fe rendae, да се закон постави; cc. Flavii, на којој се Флавије нада да ће бити изабран. + + +cŏmĭtor, dep. 1. (*†и cŏmĭto 1. и отуда cōmĭtor као pass.) (comes), пратити, следити, ићи с ким, придружити се коме (сп. comes): alqm; †alqm in exsilium; alqm fugā; — с dat. tardis ingeniis virtus non facile c.; cetera quae comitantur huic vitae, што иде уз овај живот; — magnā comitante catervā, праћен великом четом; напосе ићи коме на погреб: comitantibus omnibus bonis. Отуда partic. cŏmĭtātus, pass. праћен: parum c., с малом пратњом; bene c., с великом; с comp. uno puero comitatior, праћен једним робом више. + + +†comma, ātis, n. (κόμμα), одсек, члан периоде (чисто лат. incisum или incisio). + + +commăcŭlo, 1. упрљати, окаљати: aram sanguine; trop. se scelere. + + +Commāgēnē, ēs, f. (Κομμαγηνή), предео на североисточној страни Сирије. Отуда Commāgēnus, adj. комагенски; subst. Commāgēni, ōrum, m. Комагенци, Tac. + + +†commănĭpŭlāris, is, m. војник из исте чете, истог манипула, Tac. + + +commărītus, i, m. сумуж, муж уз другога мужа, Plaut. Cas. 4, 2. + + +commĕātūs, ūs, m. (commeo), 1) долажење и одлажење, слободан пролазак, промет: commeatus est alicui. 2) допуст, одсуство, дозвола за опредељено време удаљити се са свога места, особ. о војницима: dare alci commeatum; sumere c.; in commeatu esse, бити на одсуству. 3) превоз, пренос, караван, путничка дружина: mittere c. in Africam; exercitum duobus commeatibus reportare, на два пута. 4) привоз, довоз, особ. храна, заира, провијант: convehere, afferre c; prohiberi commeatu; intercludere hostes commeatu; cc. maritimi, довоз хране морем. + + +commĕmĭni, isse, verb. defect. тачно се сећати, памтити: hominem; alqd; non c. dicere, заборавио сам рећи. + + +commĕmŏrābĭlis, adj. (commemoro), спомена вредан, знаменит, знатан: pietas. + + +commĕmŏratĭo, ōnis, f. (commemoro), 1) успомена, сећање: hominum; officiorum. 2) спомињање, спомен: is fuit omnibus in assidua commemoratione omnium flagitiorum, сви спомињаху непрестано сва његова злочинства. + + +commĕmŏro, 1. 1) (ређе) опомињати се, промишљати, сећати се: c. vesperi, quid quoque die dixerim. 2) друге опомињати, подсећати: beneficia; amicitiam. 3) спомињати, причати, говорити; (о ствари већ познатој, сп. mentionem facio): c. caussas rei alcjs; c. de alqo; ређе c. de alqa re; c. eum venisse, да је дошао. + + +commendābĭlis, adj. (commendo), достојан или вредан препоруке: nullo c. merito. + + +commendātīcĭus, adj. (commendo), препоручни: literae, tabellae, писмо. + + +commendātĭo, ōnis, f. (commendo), препорука, препоручивање, посредовање: mea c.; c. nostra ceterorumque amicorum; oculorum commendatione traditur alqd auribus, посредовањем очију; tanta erat c. oris, толико препоруке беше на његову лицу. + + +†commendātor, ōris, m. и commendātrix, īcis, f. (commendo) (ретко) који и која што препоручује. + + +commendātus (partic. од commendo), adj. с comp. и sup. препоручен, омиљен, драг, в. commendo 2. + + +commendo, 1. (com-mando), 1) поверити, предати, препоручити: alqd или alqm alci; †se fugae, побећи; c. alqd literis, написати нешто као тајну; c. alqm immortalitati, обесмртити; c. alqd memoriae, напамет научити. 2) напосе препоручити = чинити да нешто буде омиљено, пријатно: se alci in clientelam; alqm; alqd; se alci; alci commendatior, commendatissimus; habere alqm sibi commendatissimum; auctoritas tua c. illum librum. + + +commentārĭōlum, i, n. (dem. од commentarium). + + +commentārĭus, ĭi, m. и ређе commentārĭum, ĭi, n. (commentor), 1) спис, писмени, нацрт; бележница, записник, протокол, дневник: c. rerum urbanarum, градски летопис, хроника. 2) у plur. commentārĭi, записци или белешке успомене ради, паметари, мемоари: cc. Caesaris de bello Gallico; de bello civili. 3) коментар = објашњење. + + +commentārĭus, ĭi, m. и ређе commentārĭum, ĭi, n. (commentor), 1) спис, писмени, нацрт; бележница, записник, протокол, дневник: c. rerum urbanarum, градски летопис, хроника. 2) у plur. commentārĭi, записци или белешке успомене ради, паметари, мемоари: cc. Caesaris de bello Gallico; de bello civili. 3) коментар = објашњење. + + +commentātĭo, ōnis, f. (commentor), пажљиво размишљање, учење, марљиво спремање и вежбање: c. et meditatio; philosophorum vita est c. mortis, спремање на смрт. + + +commentīcĭus, adj. (comminiscor) измишљен, пронађен, изнађен, нов: nomina nova et commenticia; — отуда смишљен, идеалан: civitas Platonis; — измишљен, слаган: crimen. + + +commentor1, dep. 1. (comminiscor), 1) промишљати, зрело расудити: alqd или de re alqa; c. quid faciendum sit; cc. inter se. Напосе = за говор вежбати се, спремати се: commentatur declamitans; са acc. нa писмено израдити: c. orationem in reum; part. commentatus pass. промозган: mendacium. 2) нешто писмено или усмено представити: alqd. 3) †објаснити, тумачити. + + +commentor2, ōris, m. (comminiscor), ко што измисли, изобретеник: uvae, о Баху, Ov. Fast. 3, 7. + + +commentum, i, n. (comininiscor), измишљотина, лаж: opinionum commenta delet dies, naturae judicia confirmat, Cic.; — †план, основа. + + +commĕo, 1. брзо или често ићи, путовати, полазити, особ. тамо и овамо, онамо и натраг, одлазити и долазити: c. ultro citroque; mercatores cc. ad Gallos; c. in urbem; ad alqm. + + +commercĭum, ĭi, n. (commerx), 1) трговина, трговачки промет, трговање. 2) право куповања и продавања: c. istarum rerum cum Graecia non est. 3) саобраћај, друговање: habere c. cum Musis; c. linguae, саобраћај језични (о двема народностима које једна другу разумеју); c. sermonis, разговор; epistolarum, дописивање; †belli, договор с непријатељем о откупу заробљеника, примирју итд.; *†телесно мешање. + + +commercor, dep. 1. (ретко), покуповати, накуповати. + + +commĕrĕŏ, rŭi, rĭtum, 2. (предкл. и касн. и dep. commĕrĕŏr, ĭtus sum, 2) 1) заслужити: poenam; commerui, ut etc. 2) скривити, згрешити: quid commerui aut peccavi? Ter. + + +commētĭor, mensus sum, dep. 4. 1) измерити, промерити: siderum ambitus commetiri. 2) сравнити, поредити: negotium cum tempore. + + +commēto, 1. (intens. од commeo) (предкл.) често куда одлазити u долазити. + + +†commĭgrātĭo, ōnis, f. (commigro), сеоба. + + +commĭgro, 1. отићи куда, (пре)селити се, иселити се, одселити се: Romam; huc habitatum; in domum suam. + + +commīlĭtēs, војни другови. + + +†commīlĭtĭum, ĭi, n. (commiles), војно другарство; *заједница: studiorum. + + +commīlĭto1, ōnis, m. (commiles), војни друг. + + +†commīlĭto2, 1. бити војни друг. + + +commĭnātĭo, ōnis f. (comminor), претња; у Цицерона само с gen. obj. c. orationis tanquam armorum; у Ливија у plur. са gen. subj.: cc. Hannibalis. + + +commingo, minxi, mictum и minctum, 3. попишати, дакле и окаљати: alqam rem alqa re. + + +commĭniscor, mentus sum, dep. 3. (mens), 1) измислити (обично с намером преваре; сп. excogito): mendacium; deos nihil agentes; c. quid agam. 2) изумети, изнаћи, изобрести: vectigal; literas novas. + + +commĭnor, dep. 1. претити, грозити: pugnam; alci malum; — absol. cc. inter se; †c. alci cuspide. + + +commĭnŭo, nŭi, nūtum, 3. смањити, умалити, 1) на комадиће растући, разбити, разлупати, смрвити, раздробити, разрушити: statuam; fores. 2) trop. а) умањити, умалити: alqd; б) ослабити, истрошити, упропастити: hostem; opes civitatis; vires ingenii; comminutum esse re familiari, посрнути у имовном стању: comminui lacrimis, сузама умекшати се; c. officium, преступити дужност. + + +commĭnus (и cōmĭnus), adv. (con-manus), 1) у војничком говору, прси у прси, изблиза, на дохват (противно борби издалека, копљима и стрелама): c. pugnare; signa conferre; manus conserere; c. alqm vulnerare. Отуда trop. о лову: c. ire (in) sues; in apros; о свакој борби: c. ad alqm accedere (в. accedo). 2) †уопште у близини, из близа, лично: c. faciein suam ostentare; c. aspicere alqm. + + +commiscĕo, scŭi, stum и xtum, 2. 1) смешати, измешати, помешати: alqd cum alqa re; corpora, телесно се смешати; *fumus commixtus in auras. 2) примешати, умешати: alqd alci rei; *Silvius Italo commistus sanguine. + + +commĭsĕrātĭo, ōnis, f. (commiseror), у реторици сажаљавање оптуженика, с намером да бранилац тиме у судијама побуди сажаљење; — absol. глас, израз што у срце дира, сажаљење побуђује. + + +commĭsĕresco, —, —, 3. и impers. commiserescit me alcjs, жао ми је некога. + + +commĭsĕror, dep. 1. сажаљевати, жалити, јадиковати за чим: fortunam Graeciae; у реторици: побуђивати сажаљење. + + +commissĭo, ōnis, f. (committo), 1) надметање, такмичење, особ. песника, говорника итд. 2) †meton. за такве свечане прилике удешен свечан говор. + + +commissum, i, n. (упр. partic. од committo), 1) поверена тајна. 2) преступ, кривица: turpe или turpiter c.; *commissa majorum, Hor., кривице предака. 3) †term. t. припад у државну касу, конфискација. + + +commissūra, ae, f. (committo), свеза, склоп: digitorum; ossium; trop. verborum. + + +commītĭgo, 1. умекшати (бојем): caput alcjs, Ter. + + +committo, mĭsi, missum, 3. 1) оставити заједно, сјединити, саставити, сајузити: commissa inter se munimenta; c. dextram dextrae, дати руке, утврдити нешто; c. opera, moenia, саставити; *c. manus Teucris, измешати се, доћи до боја из близа; *delphinum caudas utero commissa luporum, састављајући делфинове репове с трупом вучијим. 2) напосе на борбу или нa надметање саставити, напустити, надражити једно на друго, и људе и животиње: c. pugiles Latinos cum Graecis; c. se hosti aequo certamine, упустити се с непријатељем у једнаку борбу. 3) почети, извршити, извести: proelium, заметнути битку; pugnam cum alqo; bellum; obsidionem; spectaculum, приредити; c. judicium, судије искупити. 4) нешто недопуштено учинити, скривити, сагрешити: alqd in alqm; scelus; fiagitium; caedem. Отуда а) c. in (contra) legem (ретко c. lege alqa), скривити против закона, преступити га; б) са ut и cur, quare или inf. скривити, учинити, дотле довести да: non committam posthac., ut me accusare de epistolarum negligentia possis; neque commissum a se, cur или quare timeret; committit saepe repelli, да често одбијен буде; в) заслужити, на себе навући: poenam: multam; г) pass. о залогу и слично припасти коме, пропасти: hereditas Veneri commissa est. 5) предати, поверити, оставити: c. se fidei или in fidem alcjs; c. alci salutem suam; commisi ei ut videret, наложио сам му да; c. se periculo, изложити се опасности. Отуда а) с неком опасношћу нешто предузети: c. se itineri, поћи на пут; c. se in aciem, одважити се у бој; c. se in conclave, in senatum, усудити се доћи у сенат; б) пустити да ствар до нечега дође: c. rem in discrimen (in casum ancipitis eventus), терати ствар до краја, па куд пукло да пукло; c. rem in aciem, пустити да битка реши. + + +commŏdē, adv. с comp. и superl. (commodus), 1) како ваља, добро, пристојно, сходно, вешто: saltare; verba facere; c. et breviter dietum. Напосе а) без, муке, ласно, удобно: navigare; commodius vivere; б) усрдно, уљудно, пријатно. + + +commŏdĭtas, ātis, f. (commodus), 1) приличност, прикладност, примереност, сходност: torporis, окретност тела; membrorum, сразмера удова; aetas obstat commoditati, старост чини да не могу сасвим добро говорити. 2) удобност, повољност, пријатност, љубазност, корист, доброта: amicitia multas habet cc.; percipere commoditatem ex bestiis, 3) *услужност, благост, гледање кроз прсте. + + +commŏdo1, 1. (commodus) 1) удесити, угодити, метнути у ред, приредити, приправити. Отуда а) c. alci, учинити коме љубав; б) c. alqd alci; c. alci re alqa или in re alqa. 2) неком нешто на употребу донекле уступити, али с надањем да ће предмет после употребе натраг враћен бити, дати на послугу, позајмити (сп. mutuum do): ut haec a fortuna donata, cetera commodata esse videantur; c. suas vires aliis; *alci aurem, слушати кога. + + +commŏdō2, adv. (commodus) (предкл. и касн.) по угодности, по вољи. + + +commŏdŭlē и commŏdŭlum, adv. (demin. од commode), посве угодно, Plaut. + + +commŏdŭlē и commŏdŭlum, adv. (demin. од commode), посве угодно, Plaut. + + +commŏdum1, adv. (commodus), баш, управо: c. domum veni; c. discesseras heri quum Titus venit. + + +commŏdum2, i, n. (commodus), 1) удобност, повољност, згода, пробитачност, корист: commodo meo, tuo (и ex commodo или per commodum), по мојој, твојој користи; quod si commodo tuo, commodo valetudinis tuae fieri possit, уколико то може да буде без твоје досаде, без уштрба твоме здрављу. 2) корист (каква год; сп. emolumentum), добро, благодет; често у plur. cc. vitae, pacis; — повластице, преимућства, привилегије. 3) на послугу дана ствар. + + +commŏdus, adj. с comp. и sup. (com и modus), ко има праву, потпуну меру, 1) потпун, цео, добар: c. talentum; viginti commodae minae, потпуне; c. statura, висок стас; c. capillus, дуга коса. 2) прикладан, сходан, удобан, угодан, приличан, пристојан: iter; anni tempus; dum erit commodum; valetudo c., повољно здравље; commodum est ei, угодно му је; literae cc. de alqa re allatae sunt, са добрим гласовима; omnia curationi commoda sunt, повољно за оздрављање. 3) о људима уљудан, угодан, пријазан, предусретљив: alci, према некоме; mores cc. + + +commoenĭo в. communio1. + + +commōlĭor, depon. 4. (предкл.) кретати, мицати; trop. предузети, потхватити се: dolum. + + +commŏnĕfăcĭo, fēci, factum, 3. (снажно) опомињати, подсетити: alqm; alqm alcjs rei; praeturam; с ut и сопј.; pass. commonefieri crudelitatis. + + +commŏnĕo, ŭi, ĭtum, 2. = commonefacio: c. alqm; alqm de alqa re; са ut и conj. + + +†commŏnĭtĭo, ōnis, f. (commoneo), опомена. + + +commonstro, 1. показати, означити: viam alci; c. viam quam quaeris. + + +commŏrātĭo, ōnis, f. (commoror), бављење, борављење, затезање. + + +†commordĕo, —, sum, 2. јако ујести, угристи: alqm. + + +commŏrĭor, mortŭus sum, mŏri, dep. 3. (предкл. и касн.) заједно умрети: cum alqo; — Commŏrĭentes, који заједно умиру, наслов једне изгубљене комедије Плаутове. + + +commŏror, dep. 1. бавити се, боравити, остати (дуже или краће време; сп. maneo, cunctor, haesito): Romae; apud alqm; paulisper commorari dum etc; о говорнику = дуже се забавити код предмета: c. in eadem sententia. + + +commōtĭo, ōnis, f. (commoveo), покрет; само trop. узбуђење, узрујаност, потрес духа: c. animi; cc. animorum, а и само commotiones. + + +commōtĭuncŭla, ae, f. (dem. од commotio), незнатна болест, Cic. Att. 12, 11. + + +commōtus, adj. с comp. (partic. од commoveo), 1) жесток, ватрен, узбуђен, узрујан: Drusus commotior animo, Tac. 2) несигуран, несталан: aes alienum, Tac. + + +commŏvĕo, mōvi, mōtum, 2. 1) покренути, јако мицати, и то или маћи с места (одвести, отерати, отиснути итд.), или на истом месту мицати (уздрмати, потрести, узрујати итд.): c. castra ex eo loco, подићи се с војском; c. hostem, потиснути; non c. se domo, не маћи се од куће; si una litera commovetur, с места се покрене; *c. sacra, свете ствари обносити; nullus numus commovetur, нема никаква новчана промета; venti cc. mare, узбуркају, c. dormientem, будити. 2) trop. а) pass. из равнотеже изићи, телесно или душевно, разболети се или полудети:*mens commota; *commotus = сметен, ћанут; б) некога жестоко потрести, узнемирити, узбунити, узрујати, уздрмати, раздражити итд.: alqm; animum alcjs aut oculos; — особ. у pass. и најчешће у partic. commotus: c. spe; gaudio; amore fraterno; alcjs atrocitate; graviter commotus, врло љутит; commotus sum in illa, Com., заљубио сам се; в) страст, расположај душе, осећај какав побудити: dolorem; miserationem; odium in alqm; кадшто и c. memoriam rei alcjs, некога на нешто подсетити; c. bfillum, заметнути. + + +commūnĭcātĭo, ōnis, f. (communico), саопштавање, сaопштење: c. consilii; c. sermonis mihi tecum esse solet, разговор, договор; у реторици фигура говорничка којом се говорник слушаоцима обраћа, као да би се с њима хтео световати. + + +commūnĭco (код Ливија 4, 24. и commūnĭcor, као dep.), 1. (communis), I. trans. 1) учинити некога учесником чега, саопштити што коме, делити што с ким: alqd cum alqo; inter se multa cc.; c. consilia, заједнички већати; consilia cum alqo, посаветовати се с ким; communicato consilio, после заједничкога већања; c. alqm mensā suā, Plaut., учинити кога учесником свога стола, дати му храну. 2) имати што с ким заједнички, делити што с ким: inimicitias cum alqo; et secundas res splendidiores facit amicitia et adversas partiens communicansque leviores. — II. intrans. световати се, поразговорити се с ким: cum alqo de alqa re. + + +commūnĭco (код Ливија 4, 24. и commūnĭcor, као dep.), 1. (communis), I. trans. 1) учинити некога учесником чега, саопштити што коме, делити што с ким: alqd cum alqo; inter se multa cc.; c. consilia, заједнички већати; consilia cum alqo, посаветовати се с ким; communicato consilio, после заједничкога већања; c. alqm mensā suā, Plaut., учинити кога учесником свога стола, дати му храну. 2) имати што с ким заједнички, делити што с ким: inimicitias cum alqo; et secundas res splendidiores facit amicitia et adversas partiens communicansque leviores. — II. intrans. световати се, поразговорити се с ким: cum alqo de alqa re. + + +commūnĭo1 (commoenio), 4. 1) јако утврдити: castra. 2) trop. учврстити, бранити, обезбедити: auctoritatem alcjs. + + +commūnĭo2, ōnis, f. (communis), заједница, учешће, друштво: c. literarum et vocum, заједничка слова и језик; c. sanguinis, сродство. + + +commūnis (старолат. commoinis, од com и основе MOIN, MUN, откуда и moenia, munus), adj. с каснијим comp. и sup. 1) заједнички, општи, укупан, свачији (opp. proprius, што само једноме припада): hoc mihi est cum illo commune; multa sunt iis inter se communia; vita c., свакидашњи живот; homo vitae c. ignarus, који не зна како се живи с људима; cc. tempora, околности времена што се свију тичу; cc. loca, јавна места; c. exordium, почетак који доликује говору и једне и друге странке. Отуда А) subst. commūne, is, n., заједница, отуда и општина, држава: c. Siciliae; Б) in commune, а) за све, за општедобро: consulere или conferre alqd in c.; metuere in c., бринути се за општу ствар; б) †уопште, одсеком, ђутуре: disputare de re in commune; haec in c. de Germanorum origine; в) †као узвик „напола". 2) о људима снисходљив, уљудан, пријазан, дружеван (сп. comis): c. infimis, према најнижима. + + +commūnĭtās, ātis, f. (communis), заједница: nulli deo cum homine est c; c. omniuin rerum inter eos est; c. et societas generis humani. + + +commūnĭter, adv. (communis), заједнички; такође и уопште. + + +commūnītĭo, ōnis, f. (communio1), прокрчивање пута. + + +commurmŭror, dep. 1. мумлати, мрмљати у себи. + + +commūtābĭlis, adj. (commuto), променљив, несталан, непостојан, превртљив: cera; natura argenti et aeris; animus; ratio vitae; c. exordium, с којим се (уз малу измену) може служити и противник. + + +commūtātē, adv. (commuto), на промењени начин. + + +commūtātĭo, ōnis, f. (comi) мењање, промена, промењивање: loci; rerum; fortunae; voluntatis; crebrae aestuum cc. + + +commŭto, 1. 1) мењати, променити, преокренути, пpeтворити: alqd ex vero in falsum; c. animos; commutari animo, променити мисли. 2) мењати се, променити се, изменити се, заменити се: captivos; c. fidem pecuniā, вером преврнути за новце; c. mortem cum vita, у замену за живот добити смрт (сп. muto). Отуда c. verba cum alqo, говорити с киме (Com.). + + +cōmo, compsi, comptum, 3. (co-emo), 1) (Lucr.) заједно узети, скупити, сложити: c. alqd ex pluribus rebus. 2) косу лепо уредити, очешљати, накитити: puer comptus. 3) *†уопште уредити, накитити: vestem; corpus. — Partic. comptus као adj. в. ниже. + + +cōmoedĭa, ae, f. (κωμῳδία), комедија, шаљива игра. + + +cōmoedĭcē, adv. (comoedia), као у комедији, Plaut. + + +cōmoedus (κωμῳδός), 1) adj. *што спада у комедију. 2) subst. i, m. глумац, комичар (сп. histrio). + + +†cŏmōsus, adj. (coma), космат, који има много косе. + + +compăciscor (compĕciscor), pactus sum, dep. 3. склопити уговор с ким, уговорити, углавити што: cum alqo. Отуда као adv. compactō (Plaut), или †de, ex compacto, договорно, по договору. + + +compactĭo, ōnis, f. (compingo). склапање, склоп: c. quaedam membrorum. + + +†compactus, adj. (partic. од compingo), збијен, чврст, једар, дежмекаст: corpus; mem. + + +compāges, is, или *compāgo, ĭnis, f. (compingo), 1) сноп, свеза, саставак: †saxorum compage laxata. 2) trop. lum sumus in his inclusi impagibus corporis; haec compages, у Тацита о устројству државе. + + +compāges, is, или *compāgo, ĭnis, f. (compingo), 1) сноп, свеза, саставак: †saxorum compage laxata. 2) trop. lum sumus in his inclusi impagibus corporis; haec compages, у Тацита о устројству државе. + + +compar, ăris, 1) adj. једнак, раван: c. con bium; c. consiium tuum parentis tui consilio. 2) subst. comm. друг, другар, другарица; напосе муж, жена. + + +compărābĭlis, adj. (l. comparo) (ретко), сравњив, упоредљив: mors trium virorum, Liv. + + +compărātē, adv. (comparo1) сравњујући, поређујући. + + +compărātĭo, ōnis, f. I. (comparo1), 1) сравњивање, упоређивање: c. orationis suae cum scriptis alienis; haec habent comparationem, могу се поредити. 2) trop. погодба, уговор; особито погодба између другова (чиновника) о подели званичних послова или о деоби провинција. 3) у реторици c. criminis, поређење учињеног злочинства с каквим племенитим чином, због којега је злочинство извршено. — II. (comparo2), 1) приправљање, спремање, приправа: belli, на рат; c. criminis, добављање података за доказ кривице. 2) прибављање, набава: c. voluptatis; testium. + + +compărātĭvus, adj. (comparo1), 1) који сравњује, упоређује: judicatio. 2) у граматици gradus c. или само comparativus, први ступањ поређења. + + +comparco, parsi, —, или comperco, persi, — 3. 1) заштедети, уштедети. 2) престати, оканити се: comperce me attrectare, Plaut. + + +compārĕo, ŭi, —, 2. указати се, појавити се, ту бити, бити на видику: servi qui non cc.; signa omnia cc.; ratio non c., не слаже се. + + +compăro1, 1. (compar), 1) спарити, здружити, сјединити: alqd cum re alqa; priore consulatu comparati, другови у пређашњем конзулату; male comparati, о друговима који не приличе заједно. Напосе, ставити једнога према другоме ради борбе или утакмице: c. gladiatores; alqm cum alqo или †alci. 2) сравњивати, поређивати: c. alqm cum alqo; alqd cum alqa re; alqd alci rei; alqd alqa re; res inter se; neminem tibi aut anteposui aut etiam comparavi, никога ти нисам претпоставио а ни с тобом изједначио. 3) term. t. о колегама, у погледу на поделу послова или на деобу провинција, договорити се, погодити се: consules inter se provincias comparaverunt; compararunt inter se ut alter etc. или uter Capuam obsideret. + + +compăro2, 1. 1) нешто приправити, спремити, уготовити, приредити, скупљати, саставити итд.: alqd; rem frumentariam, набавити; copias; exercitus; classem; subsidia ad omnes casus; se ad iter; his rebus comparatis, ово спремивши; c. bellum, спремати се за рат; bellum adversus alqm; iter; iter ad alqm; ludos; alci insidias per alqm; †insidias capiti alcjs, радити ком о глави; — trop. уредити, установити: quam inique comparatum est, како је неправедно уређено; comparatum est naturā, lege, установљено је природом, законом; sic fulmus semper comparati ut-, увек смо такви били. 2) за употребу прибавити, набавити, добавити; — нешто стећи, добити, скупити, купити: pecudes; amicitias; gloriam ex rebus bellicis. + + +compasco, —, pastum, 3. заједно пасти (пасем), имати заједнички пашњак. + + +compascŭus, adj. за заједничку пашу прикладан: ager. + + +compĕciscor в. compaciscor. + + +compăciscor (compĕciscor), pactus sum, dep. 3. склопити уговор с ким, уговорити, углавити што: cum alqo. Отуда као adv. compactō (Plaut), или †de, ex compacto, договорно, по договору. + + +compĕdĭo, —, ītum, 4. (compes), оковати кога, метнути га у ланце. + + +compellātĭo, ōnis, f. (compello1), управљање говора нa некога, особ. жесток говор, карање, осецање, отресање, псовање. + + +compello1, 1. 1) ословити кога, проговорити коме, отуда именовати, звати: alqm nomine; *alqm blande; *verbis amicis; *hac ego si compellor imagine (Hor.), ако се ова слика на мене односи. 2) жестоко и карајући ословити, карати, кудити, корити, грдити, ружити: alqm fratricidam; gladiatores Samnitium nomine c., гладијаторима издевати име Самнићана. 3) тужити, окривити, повући на одговор: alqm crimine alqo или lege alqa. + + +compello2, pŭli, pulsum, 3. 1) сатерати, сагнати, згонити: armentum in speluncam; hostes intra muros. 2) уопште ма куда терати, гонити, присилити: hostes in fugam; Pompejum domum suam; alqm in angustias; hostem ad castra; c. bellum Athenas, преместити рат у Атину. 3) некога на што терати, гонити, склањати, присилити: c. alqm ad deditionem; ad cavendum; c. alqm in metum; metu compulsi; ad arma compulsi; c. alqm facere alqd или ut faciat alqd. + + +compendĭārĭus, adj. (compendium), за уштеду удешен, дакле кратак, прек: via quasi c., преки пут, напречац. + + +compendĭum, ĭi, n. (compendo), уштеда, особ. у времену и послу: c. ligni, на дрвима. Отуда а) добитак, корист, ћар, профит (уштедом добивен; сп. lucrum и quaestus): compendii sui causā facere quod non liceat; servire privato compendio suo; c. ex direptis bonis; †c. captare ex alqa re; c. facere, користити се; compendii facere alqd, уштедети што; б) скраћивање, краткоћа, скраћеност: c. docendi, Quint., краћа метода учења; compendio morari, замало; verba conferre ad c., укратко се изразити; facere verba compendii, речи скратити; facere compendium rei alcjs, уштедети на чему; c. viae, пречи пут; c. maris, преко мора. + + +compensātĭo, ōnis, f. (compenso), једнако одмарање, изравнање: uti alqa compensatione; c. mercium, размена робе. + + +compenso, 1. упр. заједно мерити, а) alqd cum alqa re, изравнати, поредити: laetitiam cum doloribus; б) alqd alqa re, измерити, премерити, поправити, накнадити; sene ctutis vitia diligentiā; labores gloriā. + + +comperco в. comparco. + + +comparco, parsi, —, или comperco, persi, — 3. 1) заштедети, уштедети. 2) престати, оканити се: comperce me attrectare, Plaut. + + +compĕrendĭnātus, ūs, m. и compĕrendĭnātĭo, ōnis, f. (comperendino) одгађање пресуде на прексутра (на трећи дан). + + +compĕrendĭno, 1. (comperendinus) одгодити пресуду на прексутра (на трећи дан), као на други и последњи рок и странке на тај дан позвати на суд: reum; — искати да се пресуда на прексутра одложи. + + +†compĕrendĭnus, adj. (comperendino), прексутрашњи (sc. dies). + + +compĕrio (ретко compĕrĭor, dep.) pĕri, pertum, 4. основа PER, откуда има peritus, periculum, reperio, experior), тачно сазнати, дознати, добити поузданих гласова о чему: c. alqd или de re alqa; c. te illud fecisse; c. alqd ex alqo; ex multis audivi, nam comperisse me non audeo dicere; c. oculis, очима видети; alqd compertum habere; compertum mihi est; pro re comperta habeo, сматрам за извесно; compertō (abl.), пошто се сазнало; — part. perf. compertus, stupri, probri итд., коме је преступ доказан, затечен при чему. + + +compēs, ĕdis (само у plur. и у abl. sing.), негве (обично дрвене), путо, окови за ногу; отуда уопште окови, гвожђе: qui in compedibus corporis semper fuerunt; *fluvius nivali compede vinctus, ледом и снегом. + + +*†compesco, scŭi, —, 3. (сродно с compes, compedio; сп. coërceo), 1) спутати, спети, свезати, оковати, обуздати, стезати: *Geryonem tristi unda; често о биљкама = окресати, порезати: vitem; ramos. 2) trop. укротити, умирити, припитомити, зауздати: equum; legiones, clamorem; mare: seditionem; *sitim undā, угасити. + + +compĕtītor, ōris, m. и trix, īcis, f. (competo), који или која с другима заједно што тражи (какву службу). + + +compĕto, īvi или ĭi, ītum, 3. (понајвише касно), 1) intrans. а) збити се у исто време с чим: res alqa c. rei alci или cum re alqa; competere in diem, пада на дан; б) доликовати, одговарати чему, приличити, сходан бити: aetas c.; corpus non c. tanto ejus animo. 2) trans. заједно с ким тежити за чим, искати: unum locum. + + +compīlātĭo, ōnis, f. (compilo), пљачка, грабеж, пороб. + + +compīlo, 1. 1) опленити, опљачкати (насиљем у мирно доба; сп. populor, spolio): alqm; oppidum; c. templa omnibus ornamentis. 2) о књижевној крађи: c. sapientiam alcjs; scrinia alcjs. + + +compingo, pēgi, pactum, 3. (com-pango), 1) збити, слупати, склопити, спојити, свезати, саставити (клас. само у part. perf. pass.): quid tam compositum tamque compactum et coagmentatum inveniri potest?; septem compacta cicutis fistula, Virg. 2) стерати, затворити куда, сакрити: alqm in carcerem; in vincula. + + +compĭtālĭcĭus, adj. (compitalia), што се тиче компиталија, компиталијски: dies; ludi. + + +compĭtālis, adj. (compitum), која се налази на раскршћу: lares; subst. Compĭtālĭa, ĭum или iōrum, n. (compitum), годишња светковина у част Ларима, слављена по раскршћима. + + +compĭtum, i, n. (competo), место где се три или четири пута састају, раскршће; plur. уопште о јавним местима или трговима. + + +complăcĕo, cŭi или cĭtus sum, 2. (предкл. и касно) допадати се, омилети; alci. + + +complāno, 1. (ретко), уравнити, изједначити: terram; c. domum, срушити. + + +complector, plexus sum, depon. 3. 1) обухватити, обгрлити, обузети, окружити: c. alqd manibus; alqm medium, око паса; c. dextram alcjs, ухватити кога за десницу (обема рукама); cc. inter se, грле се; *sopor fessos complectitur artus, сан уморне удове обрва; c. urbem obsidione, опсести. 2) trop. а) у себи садржати, обухватити: alqd; partic. у пасивном значењу, hoc uno maleficio omnia scelera complexa esse videntur; omnes omnium caritates patria una complexa est; б) у говору или писању свести, изразити; c. sententiam paucis verbis; c. alqd oratione; illo libro; отуда и = закључак извести; в) нешто nojмити, докучити, схватити, разабрати: c. alqd mente; cogitatione; animo, memoriā; г) нешто срцем обухватити: alqm benevolentiā, amore; c. alqm studio, заузети се; и abs. c. alqm, љубити некога; c. philosophiam, одати се на филозофију; д) нешто себи присвојити, стећи, постићи: vires populi Romani jam terrarum orbem complectentis. + + +complēmentum, i, n. (compleo), средство за допуну, допуна: quod (majestatis crimen) tum omnium accusationum c. erat, ишло је уз сваку тужбу. + + +complĕo, ēvi, ētum, 2. 1) пунити, испунити: favos melle; omnia cadaveribus; se cilio et potione, најести се и напити; (ретко) carcer mercatorum completus, пун трговаца; c. paginam, исписати читаву страну; c. murum, посести зидове; naves или classem sociis, наоружати. 2) trop. а) complere aures; c. alqm spe; c. omnia terrore ac fuga, свуда произвести страх и бекство; б) свршити, испунити: has res; haec complectuntur vitam beatam; c. summam promissi, испунити обећање; в) о времену, испунити, навршити, доживети: centum annos; *tempora materna, време трудноће. + + +complexĭo, ōnis, f. (complector), 1) обузимање, свеза, склоп: atomorum complexiones inter se; c. bonorum, дружина добрих; 2) term. t. а) c. verborum, периода; б) закључак; в) дилема. + + +complexus, ūs, m. (complector), обухват, загрљај: mundus qui omnia complexu suo coërcet; venire in complexum alcjs, пасти коме у наручја; ferre complexum matri, хтети матер загрлити; tenēre alqm complexu suo, некога загрлити; homines de complexu tuo, твоји љубимци. Отуда а) c. coeli, обим неба; б) у непријатељском смислу борба, бој: venire in complexum alcjs, ступити с неким у борбу; c. armorum, сукоб. + + +complĭco, cŭi (ретко cāvi), cātum, 1. сабрати, смотати, савити, сложити, склопити: rudentem, паламар; epistolam; notio complicata, замршена, нејасна представа. + + +†complōdo, si, sum, 3. (plaudo), пљескајући саставити (ударати једно о друго): manus, руке. + + +complōrātĭo, ōnis, f. и complōrātus, ūs, m. (comploro), заједничко гласно јадиковање и плакање: mulierum c. sui patriaeque, над собом и отаџбином. + + +complōro, 1. заједнички и гласно јадиковати над ким, жалити, оплакивати, цвилети, нарицати: vivos mortuosque; respublica est desperata et complorata, изгубљена, пропала (сп. deploro); *se, *suos penates. + + +complŭrĕs, a (ређе ia), adj. више њих, многи, премноги, некоји (никада се не употребљава као прави компаратив; сп. plures): cc. mulieres; cc. loca; complures hostium. + + +complūrĭēs, adv. (complures) (предкл.) више пута, често. + + +compluscŭli, adj. (complures) (предкл. и касно), прилично, подоста многи. + + +complŭvĭum, ĭi, n. (compluo) (пред и покл.) в. impluvium. + + +compōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. састављати, I. уопште без икаквог споредног појма caставити, сложити, склопити, сносити, сабрати, сместити, скупити, сјединити, здружити: res suas; lignum. Отуда = свезати, сјединити: alqd cum re alqa или *rei alci. — II. с посебним споредним појмовима: А) са појмом спојења у неку целост, 1) саставити, образовати, начинити, справити итд.: genus humanum compositum est ex animo et corpore; *templa, саградити; *foedus, склопити; pacem cum alqo, закључити. Напосе о писменим производима = сaчинити, списати: librum; leges; senatus consultum; carmina. 2) понајвише у песника, измислити: insidias in alqm; mendacia. 3) уговорити, углавити, заједнички одредити, утврдити: alqd cum alqo или illi inter se componunt diem rei gerendae, одреде дан; дакле ex composito (ређе само composito), = договорно, по договору; componere consilia, промозгати шта да се ради. — Б) са споредним појмом ређања, 1) метнути, ставити у ред, уредити, поређати: capillos; togam; cohortes; verba; agmine composito, у ред стављеном војском; pugna composita, момак до момка; c. vultum, направити важно лице, намрштити се; c. verba, вештачки ређати; *c. se, накитити се; c. mortuum toro, мртваца на одар метнути. 2) хранити, чувати: opes. 3) *†сахранити, покопати: mortuum; cinerem et ossa alcjs. 4) †удесити, угодити: c. gestum ad similitudinem saltationis, да буде налик на играње; in dissimulationem sui servili veste compositus, прерушен у ропско одело да га не би могли познати; compositus in securitatem, претварајући се да је безбрижан. 5) о свађи и размирици, изравнати, развадити: litem inter alqs; seditionem; bellum. 6) *умирити, у ред довести, утишати, измиpити: Asiam; socios; alqm cum alqo. — В) са споредним појмом борбе или такмичења, 1) (особито о гладијаторима) борбе ради поставити једнога према другоме; c. alqs inter se. 2) поређивати: dicta cum factis; *homines diis. 3) на суду суочити, конфронтовати. + + +comporto, 1. сносити, снети, сабрати, скупити, спремити: frumentum ex agris in tuta loca. + + +compos, ŏtis, adj. (com-potis), 1) ко има моћ над чиме, ко има што у својој власти, моћан: animi; mentis; c. sui, при себи, при свести; (ређе) c. corpore et animo. 2) учесник у чему, ко има што, ко ужива што: c. patriae; libertatis; rationis; (ретко) c. praedā ingenti. Отуда c. culpae (предкл. и касно), крив чему; c. voti, који види своју жељу испуњену. + + +compŏsĭtē, adv. (compositus), упр. сложено, 1) добро уређено, правилно: c. dicere. 2) мирно, тихо: compositius cuncta agere. + + +compŏsĭtĭo, ōnis, f. (compono), 1) састављање: membrorum; disciplinae, свеза. 2) уређење, наређење: magistratuum; verborum, спајање и намештање речи, периода. 3) изравнање распре, помирење: servare cives per compositionem. 4) стављање гладијатора ради борбе (двојицу по двојицу). + + +compŏsĭtor, ōris, m. (compono), ко саставља, уређује, редитељ: anni; c. operis, писац. + + +compŏsĭtus, adj. с comp. и sup. (part. од compono), упр. сложен, 1) састављен (oppos. simplex): verba. 2) †измишљен, лажан: crimen. 3) уређен, правилан: pugna; literae; orator; †ad alqd или rei alci, прикладан, удесан. 4) †тих, миран, бестрастан: affectus; actio; aetas c., зрелије године. + + +compōtātĭo, ōnis, f. (compoto), пијанка, част, гозба (превод грчкога συμπόσιον). + + +compŏtĭo, 4. (compos) (предкл. и касно), учинити учесником: alqm alqa re или alcjs rei; pass. постати учесником, добити: compotiri locis. + + +compōtor, ōris, m. и compōtrix, īcis, f. друг у пићу, другаpица у пићу, супијанац. + + +compransor, ōris, m. (comprandeo), друг у пировању. + + +comprĕcātĭo, ōnis, f. (comprecor) (ретко), молитва, призивање којег божанства. + + +comprĕcor, dep. 1. (предкл. и песн.) молити се, призивати: deos; fidem coelestium; каже се и c. Jovi и само за се comprecari, молити се богу. + + +comprĕhendo (кадшто у прози и често у песн. comprendo), prĕhendi (prendi), prĕhensum (prensum), 3. 1) обухватити, обузети, ухватити: alqd; c. alqm = загрлити. Отуда trop. а) чулима нешто обухватити: c. alqd sensibus; б) умом нешто појмити, разумети, схватити, докучити, знати, сећати се итд.: c. alqd scientiā; cogitatione; animo; mente; memoriā; а може доћи и само comprehendere без ових речи; в) срцем обухватити: c. alqm amicitiā, осећати пријатељство према коме; г) говором или писмом обухватити, представити, изразити, описати, исказати: eandem rem pluribus verbis; alqd brevi или breviter; c. alqd numero (abl.), бројити. 2) хватати, ухватити; alqd manu. Напосе а) непријатељски кога или што шчепати, зграбити, спопасти, ухватити, држати: hominem; hostem: belli duces comprehensos tenere; conjuratos; c. naves, vehicula, узаптити; б) о ватри, ignis c. robora, захватила храстовину; domus comprehenditur igni, обузела је ватра; casa comprehendit ignem, запали се колиба; в) злочинство открити, у траг му ући (сп. deprehendo): facinus; rem indicio alcjs. *comprehendere злочинца на делу ухватити: furem. + + +comprĕhensĭbĭlis, e, adj. (comprehendo), докучљив, разумљив, постижан (за грчко κατάληπτος). + + +comprĕhensĭo, ōnis, f. (comprehendo), 1) хватање рукама; отуда и стављање у затвор: c. sontium. 2) trop. а) о беседи савез, спајање: consequentium rerum cum primis conjunctio et c.; c. verborum и casio comprehensio, периода; б) схватање, докучивање, поимање; — појам: cc. rerum. + + +comprendo в. comprehendo. + + +compressē, adv. с comp. (ретко) (comprimo), стешњено, збијено, укратко: compressius loqui. + + +compressĭo, ōnis, f. (comprimo), стискивање; грљење, Plaut.; trop. збијеност, краткоћа у говору. + + +compressus, ūs, m. (само у abl. sing.) (comprimo), стискивање; отуда и телесно мешање. + + +comprĭmo, pressi, pressum, 3. (com-premo), 1) стискати, стиснути: digitos; corpora inter se; c. ordines, збити уједно; — proverb. compressis manibus sedere, скрстити руке. Отуда c. alqam, обљубити. 2) заустављати, задржати, утишати, угасити, обуздати итд.: c. animam; *gressum; vocem; seditionem; audaciam et furorem alcjs, conscientiam; hostes, зауставити; (предкл.) c. se и vix comprimo me quin in eum involem, једва се могу уздржати да не полетим на њега; c. frumentum, не издати храну. 3) тајити, прећутати, забашурити: delicta; famam rei alcjs. + + +comprŏbātĭo, ōnis, f. (comprobo), одобравање. + + +comprŏbātor, ōris, m. (comprobo), ко одобрава. + + +comprŏbo, 1. 1) нешто сасвим одобрити, похвалити, повлађивати, потврдити: legem, sententiam, factum alcjs; c. numen deorum, веровати у моћ богова. 2) нешто другима као истинито представити, доказати, објаснити, посведочити, потврдити: fortuna c. hominis consilium, потврдила је да је план добар био; c. rem alqam testimonio suo. + + +comprōmissum, i, n. (compromitto), узајамно обећање, компромис, в. compromitto. + + +comprōmitto, mīsi, missum, 3. правнички term. t. узајамно уз извесну новчану глобу један другоме обећати да ће обојица пристати на оно што неко трећи (arbiter) у њиховој распри пресуди. + + +Compsa, ae, f. варош хирпинска у Самнији. Отуда Compsānus, adj. компски. + + +comptus1, adj. (partic. од como), украшен, накићен: oratio; †comptior sermo. + + +comptus2, ūs, m. (como), (предкл.), украс косе, фризура. + + +Compulteria, ae, f. варошица у Самнији. + + +compungo, nxi, nctum, 3. пробадати, бости: alqm dolore; compunctus notis Threïciis, жигосан; — trop. colores qui cc. aciem, који кваре очи; ipsi se suis acuminibus cc., сами се заплећу својим мудролијама. + + +†compŭtātĭo, ōnis, f. (computo), рачунање, прорачунавање; отуда тврдоћа, тврдовање. + + +†compŭtātor, ŏris, m. (computo), који рачуни: computatores diligentissimi. + + +compŭto, 1. рачунати, израчунати, прорачунати: annos; latitudinem Asiae; c. rationem digitis, на прсте; *facies tua c. annos, лице ти показује године. + + +computresco, trŭi и tŭi, —, 3. (предкл. и касно), иструнути. + + +Cōmum, i, n. (Κῶμον), варош у горњој Италији, код језера lacus Larius, сад Como. Отуда Cōmensis, adj. комски, subst. Cōmenses, ĭum, m. Комљани. + + +*cōnāmen, ĭnis, n. (conor), 1) напрезање, напор, труд, мука: sumit conamen eundi, усиљава се да иде. 2) потпора. + + +†cōnātĭo, ōnis, f. (conor), потхватање, предузимање. + + +cōnātum, i, n. (part. од conor), подухват, предузеће; чешће у plur. cōnāta, ōrum, n. + + +cōnātus, ūs, m. (conor), 1) покушај, подухват: c. resistendi, покушај отпора; repressi nefarios tuos cc. 2) труд, напор, мука: magno conatu facere alqd. Отуда и = нагон: beluae habent conatum ad pastue capessendos. + + +†concăco, 1. онередити се на што, опоганити, покакити. + + +concaedes, ĭum, f. pl. засека (дрва), Tac. + + +concălĕfăcĭo, fēci, factum, 3. згрејати, загрејати, угрејати, утоплити: alqd. + + +concălĕo, ŭi, —, 2. бити сав топао, врућ, Plaut. + + +concălesco, lŭi, —, 3. утоплити се, загрејати, угрејати, огрејати се: corpora nostra cc. ardore animi; trop. успалити се љубављу, Ter. + + +concallesco, lŭi, —, 3. (ретко) упр. жуљеве добити; отуда trop. 1) отупети, постати неосетљив, отврднути. 2) опаметити се, научити се, довити се памети: callidos appello, quorum tanqual manus opere, sic animus usu concalluit. + + +†concămĕrātus, adj. (part. од concamero), сведен, на свод: templum. + + +Concănus, i, m. Конкани, дивљи народ у Хиспанији. + + +concastīgo, 1. јако казнити: alqm, Plaut. + + +*†concăvo, 1. издупсти, избушити; савити, искривити: brachia. + + +concăvus, adj. шупаљ, издубен, сведен, увијен, крив: spelunca; vallis; cc. brachia cancri. + + +concēdo, cessi, cessum, 3. I. intrans. 1) отићи, поћи, удаљити се: ab alqo; trans Rhenum; Argos habitatum (supin.). Отуда а) = побећи, уклонити се, одступити: totā Italiā; alci agro, уступити њиву некоме; concedere vitā или само concedere (Tac.), умрети; б) доћи у што, доспети, запасти, прећи: c. in deditionem, предати се; in matrimonium, ступити у брак; in condiciones, пристати на услове; in sententiam, приступити чијем мишљењу. 2) јачему попустити, уклонити се, уступити: c. injuriae; dolor c. medicinae; c. naturae, умрети. 3) с обзиром на углед, достојанство, некоме уступити, првенство дати, повлачити се: c. majestati illius viri; c. alci re alqa (и de или in re alqa). 4) вољи чијој попуштати, покорити се, угодити: matri suae; senatus c. postulationi meae. 5) опростити, извинити: alci; temere dicto. — II. trans. 1) допустити коме штогод, дозволити (сп. permitto): c. amicis quidquid velint; Atheniensibus principatum; id tempus quieti (dat); c. Siciliam; c. tibi ut de hoc loquaris; *†c. aliquid facere; conceditur hoc uti, допуштено је. 2) тврђење неко допустити: alqd; c. eos esse mortuos; Stoicis conceditis, ut virtus sola vitam efficiat beatam; haec conceduntur esse facta, допушта се да се то догодило. 3) неком за љубав нешто жртвовати, одустати од чега, одрећи се: c. amicitias meas rei publicae. 4) опростити коме што: alci peccata. Отуда c. alci alqm, неком ради некога опростити; c. alqm senatui; c. peccata liberorum misericordiae parentum, из милосрђа према родитељима опростити деци погрешке. + + +concĕlĕbro, 1. светковати, славити: spectaculum; funus. Отуда а) настојавати око чега, дати се на што: studia per otium; б) говором и писмом ширити, распростирати, разносити, разгласити, обзнанити: rumorem, — славити, величати, хвалити: virtutem; famā et literis c. ejus diēi victoriam, разгласити, раструбити. + + +concēnātĭo, ōnis, f. (con и cena), заједнички обед, вечера, као превод грчкога σύνδειπνον; сп. compotatio. + + +concentĭo, ōnis, f. (concino) (ретко) заједничко певање, хармонија. + + +concentŭrĭo, 1. по центуријама скупити; отуда у шали trop. нагомилати, поређати, понамештати итд.: dum concenturio in corde sycophantias, (Plaut. Pseud. 1, 5), док поређам моје плетке. + + +concentus, ūs, m. (concino), 1) сугласно певање или свирање, хармонија: c. avium, tubarum ac cornuum; *c. vocis lyraeque. 2) trop. сагласност, слога, хармонија: naturae c. atque consensus; doctrinarum; noster c., наша слога. + + +†conceptācŭlum, i, n. (concepto од concipio), хранилиште, место где се што прима и храни. + + +conceptĭo, ōnis, f. (concipio), упр. обухватање; отуда 1) затрудњење (у жене). 2) састављање правничких формула: cc. judiciorum privatorum, у грађанским парницама. + + +conceptus, ūs, m. (concipio), упр. обухватање; отуда а) затрудњење (у жене); †заметак, плод утробе, чедо; б) c. camini, ватра, пожар; в) c. aquarum, место где се вода слива. + + +concerpo, —, ptum, 3. (comcarpo), 1) раскидати, исцепати, подерати: epistolas; librum. 2) trop. укорити, покарати, прочешљати: alqm ferventissime. + + +concertātĭo, ōnis, f. (concerto), препирање, препирка, свађа, инат: sine jejuna concertatione verborum, без празних речи, шупљих разговора. + + +concertātor, ōris, m. (concerto), такмац. + + +concertātōrĭus, adj. (concertator), што се тиче препирања: c. genus dicendi. + + +concerto, 1) такмити се, борити се, огледати се с ким: proelio; †de regno. 2) напосе речима се борити, диспутати се: alqd; cum alqo de re alqa. + + +concessĭo, ōnis, f. (concedo), допуштање, признавање. + + +concesso, 1. (предкл. и касно), престајати, попуштати. c. loqui, заћутати. + + +concessus, ūs, m. (concedo), само у abl. sing., с допуштењем: c. tuo, deorum. + + +concha, ae, f. (κόγχη), 1) шкољка као животиња. 2) напосе а) шкољка багренка, од које се добија багрена (пурпурна) боја; б) бисерна шкољка; в) шкољкина љуска, кућица; г) предмети који су налик на шкољку, н. пр. стакаоце за уље, кутијица за маст итд. + + +conchis, is, f. (κόγχος), нека врста пасуља. + + +conchīta, ae, m. (κογχίτης), који купи шкољке. + + +conchȳlĭātus, adj. (conchylium), багрене боје: vestis. + + +conchȳlĭum, ĭi, n. (κογχύλιον), 1) шкољка као животиња уопште. 2) напосе острига. 3) шкољка багренка, отуда а) багрена боја; б) порфира, гримиз, багар, багрене боје хаљина. + + +concĭdo1, cĭdi, —, 3. (comcado), 1) порушити се, стропоштати се, опасти: domus c.; ille c. in fimo; c. sub onere. 2) болан, рањен или мртав на земљу пасти, „пасти“ особ. на бојишту, погинути: illi cc. mutuis ictibus; multi cc. in proelio; hostia c. ante aras, коље се. 3) trop. сасвим пасти, оборен бити, клонути духом, подлећи: venti cc., ветри се стишају; domus ejus c., пропао је; Carthago c.; Phocion c. uno crimine; concido animo или animus (mihi) concidit, духом сам клонуо; senatus, auctoritas c., губи се, пада; nomina artificum cc., губе своју важност; fides ejus c., кредит му пада; *bellum c., рат је свршен. + + +concīdo2, īdi, isum, 3. (comcaedo), 1) упр. сасећи, расећи, пресећи, испресецати, разрезати: ligna; naves; ager concisus fossis, испресецан; itinera concisa, испрекидани. 2) у рату, побити, посећи: hostes; equites. 3) избити, ишибати: alqm virgis. 4) trop. а) у говору, исецкати, у мале делиће поделити: sententias; numeros; б) речју или делом оборити, упропастити, уништити: auctoritatem senatus; c. alqm articulatim, Plaut., сасвим преварити. + + +concĭĕo, īvi, ĭtum, 2. а и †concĭo, īvi, ītum. 4. 1) сазвати, скупити, сабрати, стерати: c. multituuinem ad se; exercitum ex tota insula. 2) покренути, усколебати, уздрмати, узбуркати, гонити итд.: *amnis concitus imbribus; tela concita, стреле одапете; saxa concita tormento, избачено камење. 3) trop. а) некога узрујати, раздражити, усколебати итд.: plebem contionibus; hostem; concitus cupidine; *immani concitus irā; †concitus in alqm, разљућен на некога; concitus divino motu, одушевљен којим божанством; б) какву страст, или какво стање побудити, породити, причинити.: seditionem; tantum mali; varios motus animorum; bellum. + + +concĭlĭābŭlum, i, n. (concilio), место за скупљање, особ. за трговину, парничне расправе итд. јавно место, трг, тржиште, пијаца, вашариште. + + +†concĭlĭātāra, ae, f. (concilio), подвођење, подводништво. + + +concĭlĭātĭo, ōnis, f. (concilio), 1) здружење, сједињење, свеза: communis totius generis hominum c. 2) сједињење у мишљењу: hoc valet ad c. Отуда а) наклоност к чему: prima est hominis c. ad ea quae sunt secundum naturam; б) препорука: c. naturae; в) прибављање, задобивање, испословање: c. gratiae, Cic. p. Cl. 31. + + +concĭlĭātor, ōris, m. (concilio), упр. подводник; отуда виновник, посредник: nuptiarum; proditionis. + + +concĭlĭātrĭcŭla, ae, f. (demin. од conciliatrix), посредница: blanda, Cic. p. Sest. 9. + + +concĭlĭātrix, īcis, f. (conciliator), 1) виновница, посредница, основатељка: oratio est c. societatis humanae. 2) посредница код брака или љубави, сводиља, подводница. + + +concĭlĭātus1, ūs, m. (concilio), само у abl. sing. атомска свеза, сједињење, Lucr. 1, 575. + + +concĭlĭātus2, adj. с comp. и sup. (partic. од concilio), 1) омиљен: alci. 2) †нечему одан, наклоњен: voluptati. + + +concĭlĭo, 1. (concilium), 1) свезати, сјединити: corpora. 2) trop. с погледом на наклоност, мишљење, сјединити, опријатељити с ким, некога наклоњеним учинити, одобровољити, придобити: judicem; animos hominum; civitates amicitiā Caesari c. Отуда = препоручити, упутити: frui iis rebus, quas primas homini natura conciliavit. 3) склопити; стећи: nuptias; pacem; amicitiam; amicitiam alci cum alqo; pacem inter cives; c. sibi amorem ab omnibus; famam eloquentiae; favorem vulgi; odium. 4) набавити, добавити, испословати: alci alqd; pecunias; alci servum (купити); c. alci mulierem, просидбом или (чешће) подводништвом некоме добавити девојку за жену или за милосницу. + + +concĭlĭum, ĭi, n. (concio = concieo), 1) сједињење, здружење: hoc c. mihi tecum manebit, свеза. 2) састајање, састанак: Camenarum ibi concilia cum Egeria erant. 3) скуп, скупштина, сабор, збор (сп. comitia, contio, coetus): c. deorum; esse in uno c.; habere c., држати збор; convocare, dimittere c.; esse concilii, бити члан скупштине. + + +concinnē, adv. (concinnus), уметнички, вешто, красно, угодно: dicere. + + +concinnĭtās, ātis, f. (concinnus), пристојно и уметничко спајање речи и мисли, лепота, хармонија: c. verborum, sententiarum, лепота стила. + + +concinnĭtūdo, ĭnis, f. (concinnus), украс, накит беседе. + + +concinno, 1. (concinnus), 1) пристојно и правилно сложити, уредити, наредити: ingenium, изобразити. 2) учинити, проузроковати, произвести: consuetudo c. amorem; c. alqm insanum, залудити кога; c. uxorem lacrimantem, жену расплакати. + + +concinnus, adj. с comp. и sup. упр. = пристојно и правилно сложен, 1) леп, красан, накићен: facies; helluo c., помодан. 2) о говору укусан, складан, угодан, кићен: oratio; sententiae; c. reditus ad rem, згодан повратак на ствар; о човеку, concinnus in brevitate respondendi. 3) *пријазан, угодан: amicis; ut tibi maxime concinnum est, Plaut., како ти је најудесније. + + +concĭno, cĭnŭi, centum, 3. (com-cano), I. intrans. 1) заједно певати. 2) о музичним справама, а) c. tragoedo pronuntianti, пратити глумчев говор свирком фруле; б) орити се, заорити се (заједно), затрубити: tubae, cornua cc.; в) trop. слагати се: cum alqo; cc. inter se. — II. trans. заједнички запевати: alqd. Отуда а) славити, величати, спевати: alqm; laudes alcjs; б) *c. omen својом песмом прорицати (о птици): c. funestum omen. + + +concĭo- в. contio-. + + +concĭĕo, īvi, ĭtum, 2. а и †concĭo, īvi, ītum. 4. 1) сазвати, скупити, сабрати, стерати: c. multituuinem ad se; exercitum ex tota insula. 2) покренути, усколебати, уздрмати, узбуркати, гонити итд.: *amnis concitus imbribus; tela concita, стреле одапете; saxa concita tormento, избачено камење. 3) trop. а) некога узрујати, раздражити, усколебати итд.: plebem contionibus; hostem; concitus cupidine; *immani concitus irā; †concitus in alqm, разљућен на некога; concitus divino motu, одушевљен којим божанством; б) какву страст, или какво стање побудити, породити, причинити.: seditionem; tantum mali; varios motus animorum; bellum. + + +concĭpĭlo, 1. frequent. од concipio) (ретко) жељно зграбити, шчепати: alqm. + + +concĭpĭo, cēpi, ceptum, 3. (capio) 1) заједно узети, хватати, у се примати, захватати, упијати: vas c. aquam; †medicamentum concipitur venis; c. ventum veste; c. ignem, flammam, упалити се, планути, *trop. заљубити се. 2) о жени, зачети, затруднети: ex alqo, од некога; c. alqm ex (de) alqo, родити дете с неким; отуда *concepta crimina, у греху зачет плод, и subst. conceptum, i. n. плод утробе. 3) trop. А) c. alqd oculis, Plaut., нешто видети. Б) c. mente, animo, а и само concipere, а) себи нешто представити, мислити нешто: magnitudinem hominis; c. imaginem; б) разумети, схватити, појмити: alqd; c. quam fatigati simus. В) о страсти и осећајима, а) примити, зачети, осећати, често с abl. animo или pectore: iram; amorem; spem; c. odium in alqm, омрзнути на кога; †metum ex hoste c., побојати се; б) скривити, учинити: fraudem; c. scelus in se. Г) речима саставити, а) у опредељеним изразима написати, начинити образац за што: c. vadimonium; jusjurandum; foedus; б) нешто свечано и у прописаној форми објавити, заказати: ferias Latinas; auspicia; bellum. + + +†concīsē, adv. (concisus), раскомадано, подробно. + + +cōncīsĭo, ōnis, f. (concido2), раскомадање реченица на поједине чланове. + + +†concīsūra, ae, f. (concido2), 1) дељење: aquarum. 2) пукотина, шупљина. + + +concīsus, adj. (partic. од concido2), раскомадан, кратак: sententiae; disputationes. + + +†concĭtāmentum, i, n. (concito), средство за дражење, узбуђење. + + +†concĭtātē, adv. с comp. (concitatus), 1) брзо, нагло. 2) жестоко, страсно. + + +concĭtātĭo, ōnis. f. (concito), 1) брзо покретање: remorum. 2) узбуна, врева, гунгула: crebrae ex concursu multitudinis concitationes fiebant. 3) узрујаност, потрес душе, страсна жестина: c. animi; vehementiores cc. animorum. + + +concĭtātor, ōris, m. (concito), који буни, бунтовник; виновник нечега: belli; seditionis; turbarum. + + +concĭtātus, adj. с comp. и sup. (partic. од concito), 1) брз, журан: equus; conversio coeli. 2) trop. узрујан, раздражен, жесток: pater; affectus. + + +concĭto, 1. (frequent. од concieo), 1) брзо и жестоко покретати, гонити, терати: c. classem remis; c. equum, обости коња; c. equos adversos, нагонити једне на друге; c. tela, брзо пустити, одапети; c. se in fugam, брзо побећи. 2) trop. а) потицати, подбадати, надражити: c. judicem ad fortiter judicandum; c. alqm in (adversus) alqm; c. animos; често concitatus irā, dolore итд.; б) страсно расположење пробудити, произвести, дати му повод: c. seditionem ac discordiam; lacrimas totius populi; invidiam; odium. + + +concĭtor, ōris, m. (concieo) = concitator. + + +conclāmātĭo, ōnis, f. (conclamo), сједињена вика више њих: c. totius exercitus. + + +conclāmĭto, 1. гласно викати (уз друге). + + +conclāmo, 1. 1) заједно у исти мах викати: c. victoriam; c. omnis multitudo; conclamantibus omnibus; conclamatun. est ad arma; само conclamare, издати налог за полазак војске. 2) *сазвати, дозвати: socios. 3) о појединцу, јако и жестоко повикати: *Italiam primus conclamat Achates; conclamavit, quid ad se venirent, повиче, зашто му долазе? 4) c. alqm (mortuum), нарицати за мртвацем, звати га именом; отуда conclamatum est, прошло је, све је пропало; post conclamata suprema, после свршеног нарицања. + + +conclāve, is, n. (conclavis), свака просторија која се може забравити, одаја, комора, соба (и за ручање, и за спавање), (сп. cubiculum, соба за одмарање). + + +conclūdo, clūsi, clūsum, 3. (claudo), 1) затворити, закључати: bestias; se in cellam cum alqa; mare conclusum, земљом окружено, Средоземно море. 2) trop. а) стеснити, скупити, обухватити: c. multa uno volumine; jus civile in angustum locum c., ограничити на мали простор; б) закључити, довршити: epistolam; в) у реторици завршити, заокружити: sententias; Demosthenes concludit astrictius, Cicero latius, периоде су у Демостена збијеније, у Цицерона шире; г) закључити, изводити, доказивати: concludebas summum malum esse dolorem; satisne hoc conclusum esse videtur?, је ли ти овај закључак довољан? + + +conclūsē, adv. (concludo), 3. заокружено, благогласно: dicere. + + +conclūsĭo, ōnis. f. (concludo), 1) затварање, особ. = опсада. 2) крај, свршетак: c. muneris tui; особ. крај, заглавак беседе: c. orationis et quasi peroratio. 3) благогласни распоред; периода (в. concludo 2, в): verborum; sententiarum. 4) закључак, извођење, конклузија: c. rationis. + + +cŏnclūsĭuncŭla, ae f. (dem. од conclusio), лош, лажни закључак. + + +concoenātĭo в. concenatio. + + +*†concŏlor, ōris, adj. једнаке масти, боје: sus; effosso c. auro. + + +concŏmĭtātus, adj. праћен, спровођен. + + +concŏpŭlo, 1. (Lucr.) свезати. + + +concŏquo, coxi, coctum, 3. 1) (ретко) заједно кувати: odores, мирисаве ствари. 2) умекшати, особ. у желуцу прерадити = сварити: cibum. 3) trop. а) c. se, једити се, мучити се, Plaut; б) подносити, издржати, трпети: alqm senatorem; odia alcjs; в) нешто зрело промислити, промозгати, испећи: alqd; c. clandestina consilia, ковати тајне планове; г) нешто потпуно присвојити, схватити, научити: alqd. + + +concordĭa, ae, f. (concors), 1) једнодушност, слога, хармонија, саглашавање (о унутрашњим одношајима; сп. pax, otium): concordiā parvae res crescunt; c. equestris, међу витезовима; omnium ordinum, међу свима сталежима; confirmare c. cum alqo; jam vos redistis in concordiam, сложисте се; aspernari concordiam, одбијати слогу с неким. 2) богиња слоге, која имађаше у Риму више храмова. + + +concordĭter, adv. с comp. и sup. (concors), сложно: concordius bellum gerere; concordissime vivere cum alqo. + + +concordo, 1. (concors), слагати се, саглашавати се: fratres cc; tu c. cum illa, sermo c. cum vita. + + +concors, dis, adj. с comp. и sup. (con-cor), једнодушан, сложан, сугласан (в. concordia): fratres concordes; civitas concors; regnum iis fuit non solum commune sed etiam c., краљевали су не само заједно већ и сложно; amicitia c.; *concordi sono, једногласно. + + +concrēdo, dĭdi, dĭtum (код Плаута dŭo, dŭi), 3. поверити, предати: alci alqd; c. alqm alci in custodiam. + + +concrĕmo, 1. спалити, сажећи: vivos igni, живе ватром; omnia tecta; domos super se. + + +concrĕpo, pŭi, pĭtum, 1. 1) intrans. јако звечати, шкрипати, жаморити: arma cc. (кад удари једно о друго); multitudo c. armis, звекеће; c. digitis, пуцкати прстима; fores concrepuerunt, ostium concrepuit, врата зашкрипаше (неко излази напоље). 2) trans. учинити да што звечи, ударати у што: aera. + + +concresco, crēvi, crētum, 3. 1) упр. срасти, отуда згуснути се, згрушати се, укочити се итд.: lac c.; aqua c. nive; sanguis c. frigore, следи се. 2) постати (згушћавањем), створити се: re alqa, из нечега; concretum esse ex alqa re, састављен бити из нечега. + + +concrētĭo, ōnis, f. (concresco), упр. сраслост; отуда згуслост: corporum; c. mortalis, материјалност. + + +concrētus, adj. с comp. (partic. од concresco), 1) срастао: crines concreti sanguine, коса слепљена крвљу. 2) згуснут, густ, усирен: аër; corpora; humor; lac; *dolor c. = бол без суза. + + +concrīmĭnor, dep. 1. жестоко тужити се: adversus alqm, Plaut. + + +concŭbīna, ae, f. (concubo), наложница, незаконита жена (сп. pellex); — †блудница. + + +concŭbĭnātus, ūs, m. (concubo), ванбрачни живот између две особе различитога пола. Отуда уопште = блуднички живот. + + +*†concŭbīnus, i, m. (concubo), човек који живи с којом женом изван брака, наложник. + + +concŭbĭtus, ūs, m. (concubo), 1) заједничко лежање (за столом). 2) телесно мешање. + + +concŭbĭus, adj. (concubo), само у свези concubia nocte = у глуво доба ноћи; у Плаута има и subst. concubium noctis. + + +concŭbo (cŭbŭi, cŭbĭtum), āre, 1. лежати са особом другога пола. + + +conculco, 1. (caleo), 1) упр. згазити, погазити. 2) trop. а) непријатељски = газити, злостављати кога, зло поступати с ким: alqm; Italiam; б) презирати: lauream. + + +concumbo, cŭbŭi, cŭbĭtum, 3. 1) заједно полегати: boves. 2) лежати с ким ради телесног мешања: cum alqa; alci. + + +concŭpĭens, tis, adj. (partic. од cupio), врло жељан, који чезне за чим: regni. + + +concŭpisco, pīvi или pĭi, pĭtum, (cupio), веома желети, искати, гинути, чезнути за чим: villam; nihil sibi c.; c. prodire in scenam; †pass. cum est concupita pecunia. + + +concūro, 1. извршити како треба: alqd. + + +concurro, curri (ретко cŭcurri), cursum, 3. 1) стећи се, слећи се, врвети одасвуд: c. totā Italiā; multi cc. in Capitolium; milites cc. ad arma; c. ad curiam; trop. = confugio, утећи, прибећи: nullae sedes, quo concurrant, нигде станка, куд би прибегли; ad alqm. 2) с нечим сукобити се, сударити се, срести се, састати се: literae; verba aspere cc.; *dextra c. laevae, десница удари о левицу (при пљескању). 3) у борбу доћи, побити се, ударити се: cc. magno clamore; utrimque concurritur; equites cc. inter se; c. cum alqo и *alci. 4) trop. у исто време збити се, сударити се multa cc; optabile est ut illa omnia concurrant; nomina concurrunt, рокови плаћања падају на исти дан. 5) †os ei concurrit, не уме уста отворити (због глупости не уме ништа рећи). + + +concursātĭo, ōnis, f. (concurso), 1) стицање, навала: populi. 2) сукоб, сретање: aliorum in alios incidentium concursatio. 3) трчкарање тамо и овамо, путовање, тумарање: quid ego hujus laorimas et concursationes proferam, Cic. Verr. 1. 30; c. decemviralis, путовање децемвира по провинцијама. Отуда †чаркање слабо оружаних чета; c. mentis, колебање. + + +concursātor, ōris, m. (concurso), војн. term. t., који тамо-амо трчи, при чаркању: pedes vagus et c. + + +concursĭo, ōnis, f. (concurro), 1) стицање, судар: crebrae cc. vocalium. 2) реторска фигура кад више реченица почињe једном истом речју, а све скупа другом (али опет једном за све) свршују, грчки συμπλοκή. + + +concurso, 1. 1) intrans. трчати, хитати, ходати тамо-амо: trepidare etc., armati cc.; toto foro; circum tabernas; особ. о војницима четовати, чаркати: in proelio. 2) trans. обићи, обилазити, обредити, оптрчати: omnes domos; omnium mortalium lectos. + + +concursus, ūs, m. (concurro), 1) стицање (људи), налога, навала: c. hominum in forum ex tota urbe fit; cc. fiunt ex agris. 2) сукоб, судар; navium; verborum; vocalium; *coeli, грмљавина, гром. 3) борба, бој: utriusque exercitus; proelii. + + +concŭtĭo, cussi, cussum, 3. (quatio), 1) жестоко дрмати, трести, махати: caput; urbs concutitur terrae motu. Отуда = бацити: tela lacertis. 2) trop. а) уздрмати, ослабити, упропастити: rempublicam; opes Lacedaemoniorum; Hannibalem; б) дух уздрмати, заплашити, узнемирити, у бригу бацити: id factum primo populares conjurationis concussit; c. animum alcjs. Отуда в) уопште страсно усколебати; г) *†продрмати = нагнати на рад, покренути. + + +condălĭum, ĭi, n. (κονδύλιον), мален прстен што су га робови носили. + + +condĕcet, —, —, 2. (impers.) (предкл.), пристоји се, доликује: illud te c.; c. te alqd facere. + + +condĕcŏro, 1. (предкл. и касно), брижљиво украсити, накитити: ludos scenicos. + + +condemnātor, ōris, m. (condemno), ко учини да неко осуђен буде, тужилац. + + +condemno, 1. (damno), 1) кога осудити, коме глобу наметнути: alqm judicio turpissimo; alqm innocentem; c. alqm sceleris, због злочина; c. alqm poena capitali, на смрт; denis milibus aeris; c. alqm ad bestias; †ad metalla; †in antliam. 2) тужбом учинити да ко буде осуђен: c. alqm per judicem. Отуда 3) кудити, карати: factum alcjs; c. alqm inertiae, кудити кога због нерада. + + +†condenso, 1. (condensus), згустити, збити; стиснути, згњечити: aciem, oves cc. se. + + +condensus, adj. веома густ, чест, збијен, стиснут: acies; vallis c. arboribus, обрасла. + + +condĭcĭo (не conditio), ōnis, f. (condico), 1) договор, уговор, погодба: c. aequa; iniqua; tolerabilis; optima; commodissima; c. deditionis, pacis; cc. ponere; duriorem alci condicionem statuere; condicionem accipere; repudiare, respuere, recusare condiciones; sub condicione ea, hac, ista; nulla condicione, нипошто; arma ponere condicione, по погодби, капитулацији. 2) напосе прилика за женидбу и удадбу, женидба, удадба: accipere aliam condicionem, узети другу жену; quaerere condicionem filiae, тражити прилику за кћер; alci condicionem ferre, оженити кога; кадшто = миловање, провођење љубави. Отуда и за особу, с којом постоји така свеза = муж, жена (Octaviam condicionem ei detulit, понудио му за жену) или милосник, милосница. 3) услов, предлог, понуда итд.: ea condicione nati sumus ut etc.; ea condicione si etc; uti condicione alcjs или venire ad c. alcjs, нечији предлог примити. 4) спољашни положај, одношај, судба, задатак, начин, стање: c. infima est servorum; c. humana; ūti pari condicione, имати једнака права; c. vivendi, vitae, начин живота. + + +condīco, dixi, dictum, 3. заједно договорити се, уговорити, одредити: c. alqd alci, c. inducias. Напосе c. alci cenam или ad cenam или само condicere alci, понудити се некоме за госта (сп. promittere ad cenam, што значи да је ко позван био); отуда cena subita et condicta, прост обед, без великих припрема. + + +condignē, adv. вредно, достојно, пристојно. + + +condignus, adj. вредан, достојан, пристојан. + + +condīmentum, i, n. (condio), зачин: cibi. Отуда trop. што какву ствар чини пријатнијом или јој непријатност ублажава: facetiae omnium sermonum c., шала је зачин сваког разговора; optimum aerumnae c. est animus aequus. + + +condĭo, 4. (condo), 1) метати (у оцат, вино итд.): oleas, corna. 2) зачинити, вештачки и укусно зготовити: cenam; herbas; c. unguenta, начинити мирисну маст. Отуда c. mortuos = балсамовати. 3) trop. а) зачинити = украсити, уресити, улепшати: orationem; б) ублажити, умалити: tristitiam temporum; comitate condīta gravitas. + + +condiscĭpŭlātus, ūs, m. (condiscipulus) (ретко) саучесништво, друговање од школе. + + +condiscĭpŭlus, i, m. саученик, школски друг. + + +condisco, dĭdĭci, —, потпуно и брижљиво учити се, научити, проучити: alqd; c. facere alqd; c. qui pecuniae fructus sit. + + +condītĭo1, ōnis, f. (condio), метање воћа (у оцат, вино итд.); зачињање: ciborum. + + +condĭtĭo2 в. condicio. + + +condĭtīvus, adj. (condo), 1) што се даје зачинити. 2) subst. condĭtīvum, i, n. гроб. + + +condĭtor, ōris, m. (condo), основалац, саздатељ, виновник, установилац; regni; legum; urbis; totius negotii, предузимач; — писац, сачинилац: *†historiae; †carminum. + + +†condĭtōrĭum, ĭi, n. (condo), мртвачки ковчег; гроб; споменик надгробни. + + +†condītūra, ae, f. (condio), 1) метање воћа (у оцат, вино итд.) 2) зачињавање, укусно готовљење. + + +condītus1, adj. с comp. (partic. од condio), зачињен: conditiora haec facit venatio, лов му даје бољи зачин; trop. о беседи, зачињена, украшена: oratio lepore et festivitate conditior. + + +condĭtus2, adj. (partic. од condo), покривен, затворен, мучаљив; *praecordia condita aperire, затворено (мучаљиво) срце отворити; сп. condo 3. + + +condo, dĭdi, dĭtum, 3. (do), упр. заједно дати, сложити, саставити итд. 1) у целину спојити, а) о вароши, држави, каквом стању итд. основати, саградити, сазидати, установити: c. urbem; civitates novas; regnum; *gentem Romanam; leges; *aurea saecula: б) о списима, саставити, сачинити, израдити, написати, спевати: carmen; historiam; c. praecepta medendi, лекарска правила; laudes alcjs, приповедити, спевати. 2) нешто метнути, ставити на своје место ради чувања, спремити, чувати, оставити: pecuniam; frumentum proprio horreo, храну у свој кош; c. cineres in urnas; c. alqm in carcerem, бацити у тамницу, — кадшто се меће condo и место condio = зачинити; — сахранити, укопати, погрепсти: mortuos; alqm sepulcro; — *време провести, пробавити: diem cantando c. 3) *†сакрити, скривати, тајити: ensem; c. se in viscera terrae; sub lectum; nubes cc. lunam, облаци покривају месец; c. gladium, турити мач у корице. Отуда *дубоко забости, ринути: c. ensem in pectus или pectore. + + +condŏcĕfăcĭo, fēci, factum, 3. научити, извежбати: milites; beluas; †tirones gladiatores; c. animum ut-, упутити дух да итд. + + +condŏcĕo, cŭi, ctum, 2. (предкл.) поучити, извежбати: milites ūti equo frenato; alqd mihi condoctum est, у нечему сам извежбан. + + +condŏlesco, lŭi, —, 3. (doleo), жесток бол осећати (телесно или душевно), јако патити: caput mihi c., глава ме јако боли; ne condoluisse quidem unquam videtur, канда га никад ништа није болело; — (некласично) сажаљевати са dat. + + +condōnātĭo, ōnis, f. (condono), поклањање. + + +condōno, 1. 1) поклонити, даривати, подарити, на дар дати: alci alqd. Отуда а) дуг коме поклонити, опростити, отпустити: pecunias creditas debitoribus; б) предати, напустити: alqm cruci c. 2) trop. а) нешто некоме за љубав напустити, жртвовати, на жртву принети: inimicitias reipublicae; dolorem suum voluntati alcjs; c. vitam suam reipublicae; б) некоме нешто опростити, отпустити: alci crimen; scelus; в) некоме за љубав некога поштедети, помиловати, не казнити: c. tibi filium, опраштам своме сину теби за љубав; dolorem suum alcjs precibus. + + +condormĭo, 4. (предкл. и покл.), тврдо уснути, заспати. + + +condormisco, īvi, —, 3. (inchoat. од condormio), почети спавати, заспати. + + +condūcĭbĭlis, adj. (conduco), користан, пробитачан, сходан: consilium c. ad eam rem. + + +condūco, duxi, ductum, 3. 1) свести, снети, сабрати, скупити: copias suas; exercitum in unum locum. Отуда = сјединити, спојити, свезати: partes in unum; *c. nubila, наоблачити. 2) најмити, погодити, под кирију узети (oppos. loco): hortum; domum; *c. pecuniam, узајмити. Особито о војницима, најмити (војску), купити: c. milites; homines mercede conducti; — subst. conducti, ōrum, m. најамници, најмљена војска: qui conducti plorant in funere, који су најмљени да плачу при спроводу; conductum, i, n. што је најмљено, особ. кућа, стан. 3) закупити, под закуп узети: vectigalia, portorium. 4) за утврђену цену нешто (посао, грађевину, набавку) предузети: c. statuam faciendam. 5) допринети, користити, помоћи (само у трећем лицу sing. и plur. и у inf.): illud tibi conducit; ea maxime conducunt; ad vitae commoditatem; quae saluti tuae conducere arbitror; quod in commune conducat. + + +conductīcĭus, adj. (conduco), најмљен: exercitus; †domus. + + +conductĭo, ōnis, f. (conduco), 1) свођење, скупљање, спојење. 2) наимање, узимање под закуп: fundi. + + +conductor, ōris, m. (conduco), 1) закупник, арендатор. 2) предузимач: operis. + + +conductum, i, n. в. conduco 2. + + +condŭplĭcātĭo, ōnis, f. (conduplico), удвојење, удвостручење; отуда у шали = грљење. + + +condŭplĭco, 1. удвојити, удвостручити: alqd; у шали conduplicant corpora = грле се. + + +condūro, 1. (Lucr.), очврстити, тврдим начинити: ferrum. + + +condus, i, m. (condo), који оставља на страну, чувар, хранилац; само у свези condus promus, који јела издаје и опет на страну оставља; сп. promus. + + +cōnecto- в. connecto-. + + +confābŭlor, dep. 1. (предкл.), 1) разговарати се, диванити, ћеретати с ким: cum alqo. 2) разговарати се о чем: alqd cum alqo. + + +confarrĕātĭo, ōnis, f. (confarreo), старији и строжи начин римске брачне свезе, код које је осим других обреда, још и жртвени колач (од брашна = far) боговима био приношен, затим су младенци један део тога колача међу собом поделили и појели, а ту су присутни били pontifex maximus, flamen Dialis, свештенички слуга и десет сведока. + + +confarrĕo, 1. (con и far), конфареацијом (в. confarreatio) венчати: alqos; c. matrimonium; confarreatis parentibus, од законитих родитеља. + + +confātālis, adj. уједно судбином одређен, за судбину везан. + + +confātātĭo, ōnis. f. (confuto), оповргавање, опровржење. + + +confectĭo, ōnis, f. (conficio), 1) прављење, састављање, довршивање: libri; materiae, набављање; tributi, скупљање; belli, свршетак, 2) c. cibi, сажватање. 3) c. valetudinis, ослабљење. + + +confector, ōris, m. (conficio), 1) састављач, довршилац: negotii; belli. 2) уништилац, разорилац: ignis c. omnium rerum. + + +confercĭo, —, tum, 4. стрпати, стиснути, збити, начичкати: milites conferti; naves confertae. + + +confĕro, contŭli, collātum, conferre, 3. I. са задржаним појмом предлога, 1) уопште уједно снети, сложити, скупити, сабрати: frumentum ex agris in castra; sarcinas in unum locum. 2) новце итд. приносити, прилагати, купити: pecuniam; tributa quotannis; c. ex nostro nonnihil in commune. Отуда †trop. допринети, користити, служити чему: rei alci или ad rem alqam. 3) сјединити, саставити, скупити итд.: c. vires in unum; c. capita, саставити главе (= потајно шуровати); c. sermones cum alqo, разговарати се с ким. 4) непријатељски саставити: c. signa; arma c. alqo или inter se, борити се; signis collatis, у правилној бици; c. manus или manum (dextram), упустити се у бој; c. pedem cum pede или pede collato pugnare или conferre gradum cum alqo, борити се момак на момка. 5) поредити: alqd cum re alqa или alci rei; c. utriusque vitam inter se. 6) (предкл., песн. и касно) збити, скупити, скратити: alqd in pauca verba; in duos versus. — II. са напуштеним појмом предлога 1) нешто некуда однети: omnia sua in oppidum; legiones in mediam aciem, сместити; c. iter Brundisium versus, ударити на Брундизију. Отуда често c. se, отићи; Laodiceam; ad Tissaphernem; in fugam. 2) *преобразити, претворити: c. se in beluam; corpus in volucrem. 3) trop. а) управити, окренути, обратити итд: c. orationem ad misericordiam, беседом дејствовати на милосрђе; c. suspicionem in alqm, сумњу бацити; c. spem salutis ad clementiam victoris, спасењу се надати само од благости победиочеве; c. se ad amicitiam alcjs, опријатељити се; c. se ad studium scribendi, одати се на списатељство; c. beneficia in alqm, указати доброчинства; †c. praemia alci; c. rem ad alqm или curam rei alcjs in alqm, поверити; б) употребити, обратити: praedam in monumentum deorum; omne studium ad gloriam alcjs celebrandam; omnes curas in rempublicam; в) нешто коме приписивати, кривити кога чим: multa in illum conferuntur; c. sua vitia in senectutem; culpam in alqm; г) одложити, одгодити: iter in posterum diem. — †confert (као грчко συμφέρει), доприноси, хористи коме или чему, пробитачно је, корисно је што по (за): alqm; nihil; multum; plus; plurimum; ad alqam rem (ретко in alqam rem); alci rei. + + +confertim, adv. (confercio), густо, угусто, често, збијено, утрпано. + + +confertus, adj. с comp. и sup. (partic. од confercio), 1) густ, чест, збијен, особ. као војнички term. t. confertissima acies; confertissimo agmine; in confertissimos hostes incurrere. 2) набијен, дупком пун: vita plena et c. voluptatibus; templa cc. ingenti turba virorum. + + +confervĕfăcĭo, —, —, 3. (Lucr.), усијати. + + +confervesco, ferbŭi, —, 3. (ferveo), узаврети, зажарити се, усијати се: *trop. mea cum conferbuit ira. + + +confessĭo, ōnis, f. (confiteor), признање, исповест: errati sui; ea erat confessio, Romam caput rerum esse, тиме беше (ћутке) признато да је Рим глава свима. + + +confessus, adj. (partic. од confiteor у пасивном значењу), известан, несумњив; отуда †est in confesso, призната је истина; †venire in confessum, бити опште познат. + + +confestim, adv. (сродно с festinus од fero), таки, одмах, тај час, неодложно. + + +confĭcĭens, tis, adj. са sup. (partic. од conficio), ко што чини: conficientia bonorum corporis, ствари које чине (од којих постају) добра телесна; civitas conficientissima literarum, општина која врло радо пише (све тачно бележи). + + +confĭcĭo, fĕci, fectum, 3. (facio), 1) зготовити, свршити, извршити, довршити (с неким напором; сп. absolvo, perficio): c. vestem; librum, списати; c. bellum, proelium, свршити; tertiam partem itineris, прећи; rationem, рачун склопити; pretium, определити. Отуда а) conficere cum alqo, погодити се; б) учинити, произвести, проузроковати, причинити: pacem; motum animi; sollicitudines alci; c. alci reditum, израдити; в) неко време провести, пробавити, навршити: centum annos; adolescentiam in voluptatibus; vita confecta, проведен живот; hieme confectā, пошто је зима прошла; г) филозофски term. t. закључити, изводити, скоро увек у pass. conficitur ex re alqa, даје се закључити, следује. 2) кога или што уништити, ослабити, савладати итд.: c. hominem, убити; често у pass. confici dolore, убија га туга; aetate, изнемоћи од старости; confici frigore, desiderio, curis, fame; и само confici, тужити; c. alqm vulneribus, смртно ранити; milites confecti, раслабљени; c. provinciam, Athenienses, сасвим подјармити. Отуда а) сажватати, здробити: escas; cibum; па отуда = појести, сварити: cibus confectus coctusque; б) потрошити, профућкати: pecuniam; patrimonium; в) ignis c. silvam, сатире шуму. 3) набавити, прибавити, саставити: exercitum; magnam pecuniam ex illa re; c. legitima suffragia, потребни број гласова добити. + + +confictĭo, ōnis, f. (confingo), измишљење: criminis. + + +confīdens, tis, adj. с comp. и sup. (partic. од confido), ко се узда у себе, срчан, храбар, смео; често у злу смислу дрзак, безобразан. + + +confīdenter, adv. (confidens), с поуздањем, поуздано; често у злу смислу дрско, безобразно. + + +confīdentĭa, ae, f. (confidens), 1) уздање, поуздање у самога себе. 2) дрскост, безобразност, безочност: c. et temeritas. + + +confīdentĭlŏquus, adj. (loquor), ко дрско, смело говори. + + +confīdo, fīsus sum, ĕre, 3. (по)уздати се у, ослањати се (на какву моћ, силу, имање итд.; сп. fidem habeo, credo), нечему се тврдо надати, застално веровати: c. illo duce; natura loci; illo senatus consulto; confisus praesidio (abl.) legionum triung; vestrae virtuti; alci; sibi; *afflictis melius c. rebus, у невољи бољему се надати; c. de salute urbis, спокојан сам што се тиче спасења вароши; c. te valere, надам се поуздано да си здрав. + + +confīgo, fixi, fixum, 3. 1) приденути, приковати: alqd clavis ferreis configere. 2) пробости: alqm sagittis. + + +confindo, ĕre, 3. расцепити: aĕr c. pontum, Tib. 4, 1. + + +confingo, finxi, fictum, 3. 1) †саставити, начинити: nidos. 2) trop. измислити, изумети: dolum, causam alqam. + + +confīnis, adj. 1) погранични, суседни, ближњи (о пољима и земљама; сп. vicinus): ager c.; hi erant confines Senonibus (dat.). 2) trop. оближњи, налик, сродан: *carmina confinia studio vestro (dat.). + + +confīnĭum, ĭi, n. (confinis), 1) место где се стичу границе двеју земаља, међа, граница (сп. vicinitas): c. Lyciae et Pamphyliae. 2) средина између две ствари, суседство, близина: *confinia. lucis, прозорје, освитак; *cc. noctis, сумрак, сутон; mediocritas posita est in confinio boni malique, лежи у средини између. + + +confio, —, fĭĕri (pass.) (место conficior), 1) скупити се, саставити се: aurum ex quo summa pactae mercedis Gallis confieret, злато од ког би се Галима саставила уговорена цена. 2) учинити се, извршити се: ut res sine sanguine confieret. + + +confirmātē, adv. (confirmatus), јако, утврђено. + + +confirmātĭo, ōnis, f. (confirmo), 1) утврђење, укрепљење: libertatis; — често умирење, храбрење, тешење: animi; confirmatione nostra egebat. 2) тврђење, уверавање: perfugae c. 3) у реторици доказивање. + + +confirmātor, ōris, m. (confirmo), који потврђује. c. pecuniae, јамац. + + +confirmātus, adj. с comp. (partic. од confirmo), 1) храбар, срчан: animus. 2) доказан, осведочен, известан: quod eo confirmatius erit, si etc. + + +confirmĭtās, ātis, f. тврдоћа, постојанство; тврдоглавство. + + +confirmo, 1. 1) утврдити, учврстити, поткрепити: corpus; nervos; dentes; c. se или valetudinem, оздравити. Особито често trop. а) некога охрабрити, слободити: c. animum alcjs; milites ad pugnandum; confirma te, охрабри се!; б) некога у верности утврдити: homines; insulas bene animatas. 2) тврђење какво потврдити, доказати, посведочити: rem; hoc; confirmare nostra argumentis et rationibus, deinde contraria refutare. 3) уверавати кога о чему: alqd; alci alqd; de alqa re; c. jurejurando se iter tutum daturum esse, клео се да ће им дати безбедан пут. + + +†confiscātĭo, ōnis, f. (confisco), одузимање имања у корист државне касе, конфискација. + + +†confisco, 1. (fiscus), 1) метнути у касу, чувати у каси: pecuniam confiscatam habere, имати у готовом у каси, Suet. Aug. 101. 2) узети коме имање у државну касу (fiscus): c. bona alcjs; alqm, чије имање. + + +confīsĭo, ōnis, f. (confido), уздање, поуздање, поверење: c. firma animi, Cic. Tusc. 4, 37. + + +confĭtĕor, fessus sum, dep. 2. (fateor), 1) признати, исповедити (нешто што се пређе тајило или сакривало, дакле не од своје воље, него приморавањем било физичним или моралним; сп. profiteor): c. peccatum; errorem meum; amorem; c. de maleficio; c. se victum; se ab alqo cupisse laudari. 2) *†показати, на знање дати, открити: c. iram vultu; *se c., издати се. + + +†conflăgrātĭo, ōnis, f. (conflagro) (ретко), горење, пожар. + + +conflăgro, 1. изгорети: classis c. incendio; trop. c. incendio irae, горети од гнева; c. incendio invidiae или само c. invidiā, бити предмет жестоке мржње. + + +conflictātĭo, ōnis, f. (conflicto), упр. саударање; отуда борба, распра: c. pugnae. + + +conflictĭo, ōnis, f. (contfligo), 1) саударање: duoram corporum inter se. 2) trop. борба, распра, сукоб: cum adversario. + + +conflicto (frequent. од confligo), упр. ударати једно о друго; отуда 1) intrans. борити се, сукобити се: cum alqo; cum malo. 2) trop. trans. а) у act. оборити, оштетити: rempublicam; б) у pass. conflictari alqa re, трпети што, бити узнемирен, мучен, гоњен од чега: conflictari durā fortunā; morbo; iniquissimis verbis; crimine; multis difficultatibus. + + +conflictus, ūs, m. (confligo), сукоб, судар, ударање једнога о друго; lapidum; nubium; corporum (у боју). + + +conflīgo, xi, ctum, 3. 1) trans. а) (предкл.) сударати: corpora; *б) trop. поредити, сравнити: alqd cum re alqa. 2) intrans. борити се, бити се: cum hoste; contra conspirationem hostium; adversus classem Rhodiorum; *hiemes cc. aestatibus. + + +conflo, 1. упр. здувати, спирити; 1) дувањем потпирити: ignem; — често trop. о страстима, успирити, узбудити, потакнути, подићи: bellum; discordiam; tumultum; invidiam. 2) скупити, сабрати, произвести, причинити, проузроковати: exercitum; pecuniam; iujuriam novo scelere; c. aes alienum, задужити се. Отуда trop. измислити, сковати: judicia domi conflabant, пресуде су код куће измишљали; c. mendacia. 3) о металима топити, стопити: argentum; argenteas statuas; *falces conflantur in enses, претапају се у мачеве. Отуда trop. una ex duabus naturis conflata videtur, као да је сливена; consensus paene conflatus, потпун споразум. + + +conflŭens, tis, чешће у plur. conflŭentes, ĭum, (упр. partic. од confluo), стицање двеју река; место где се стичу; као особно име Conflŭentes, ĭum, f. варош Кобленц на ушћу Мозеле у Рајну. + + +conflŭo, xi, —, 3. 1) сливати се (о рекама): amnes vasti cc. in Phasin; flumen illud c. cum Rheno; a confluente Rhodano, где се стичу Рона и Сона (Apap). 2) trop. стицати се, стећи се, врвети, слећи се (о људима): multi cc. Athenas; plures cc. ad haec studia; одају се на нешто; laus, honor c. ad illos, пада им у део. + + +confŏdĭo, fōdi, fossum, 3. 1) прекопати, окопати: hortum, Plaut. 2) пробости, испробадати: hominem. Отуда trop. = уништити, оборити: alqm judiciis; †confodere alqd notis, нешто у књизи превући, прецртати, избрисати. + + +confŏre в. confuit. + + +conformātĭo, ōnis, f. (conformo), 1) ображавање, лик, облик, састав ствари: c. oris et corporis; verborum, правилно слагање речи; vocis, правилно наглашавање. Отуда c. animi или само conformatio = представа, мисао, појам. 2) у реторици term. t. (говорничка) фигура. + + +conformo, 1. образовати, облик дати, складно уредити: mundus a natura conformatus; natura nos ad majora quaedam conformavit; se ad voluntatem alcjs c., саображавати се чијој вољи. + + +confossus, adj. с comp. (partic. од confodio), прободен: te faciam confossiorem soricinā naeniā, Plaut. Bacch. 4, 7. 48. + + +confrăgōsus, adj. (confringo), 1) нераван, рапав: locus; via. 2) trop. тежак, заплетен, замршен: condiciones; argumentum. + + +*confrĕmo, ŭi, —, 3. заједно мрмљати, мумлати, викати. + + +confrĭco, cŭi, cātum, 1. натрти, натрљати, утрљати, отрти: caput atque os suum unguento; †c. faciem sibi; trop. c. genua, Plaut., отрти колена молећи (клечећи). + + +confringo, frēgi, fractum, 3. (frango), сломити, разбити, разлупати: digitos; tegulas; fores pulsandopedibus. Plaut.; tesseram hospitalem, Plaut, прекинути пријатељство; consilia alcjs, уништити, осујетити; c. rem, растећи, спирити имање. + + +confŭgĭo, fūgi, —, 3. бежати, прибећи: ad alqm; in naves; ad tuam fidem; ad opem judicum; in tuam misericordiam. + + +*confŭgĭum, ĭi, n. (confugio), уточиште, прибежиште. + + +confŭit (con и fuo), fŭtūrum, fŏre, збило се заједно: confido confuturum, Plaut.; spero confore, Ter. + + +confulgĕo, —, —, 2. светлети се, сјати, блистати се, Plaut. + + +confundo, fūdi, fūsum, 3. 1) слити, сливати, сасути, помешати: alqd cum re alqa и *rei alci. 2) смешати, сјединити, свезати: utrumque; vera cum falsis; duos populos in unum; rusticus confusus urbano; oratio confusa a pluribus, од више њих заједнички састављен говор. 3) смешати, побркати, смести, пореметити, збунити: signa et ordines peditum et equitum; †notas oris, лице нагрдити (да се не може познати); summa imis, све испреметати; *foedus, прекршити; animos audientium, збунити духове слушалаца; alqm dicentem, збунити кога у говору. + + +confūsē, adv. с comp. (confusus), без реда, збуњено: loqui; agere. + + +confūsĭo, ōnis, f. (confundo), 1) свеза, сједињење: virtutum. 2) смеса = метеж, неред: temporum; suffragiorum; c. oris, Tac., руменило стида или забуне. + + +confūsus, adj. c. †comp. и †sup. (partic. од confundo), сметен, пометен, побркан, поремећен, неуређен, неуредан: turba; clamor; oratio; — trop. animus confusus irā, pudore итд. + + +confūto, 1. оборити, побити, оповргнути: c. senem iratum; alqm verbis. + + +confŭtŭo, —, —, 3. смешати се телесно. + + +congĕlo, 1. (gelu), 1) trans. следити, заледити, смрзнути: congelatur oleum; уопште згустити, згрушати, усирити, тврдим учинити: lac; *c. serpentem in lapidem, претворити у камен. 2) *intrans. смрзнути се, заледити се: Ister, fluvius; отуда згуснути се, стврднути се; trop. amicus noster otio congelavit, смрзао се, постао нерадан. + + +congĕmĭnātĭo, ōnis, f. (congemino), удвојавање, удвајање; у шали = грљење. + + +*congĕmĭno, 1. удвојити, удвостручити: c. ictus crebros ensibus, мачевима удвојене ударе давати. + + +congĕmo, gĕmŭi, —, 3. гласно уздахнути; supremum congemuit, о посеченом дрвету (Виргилије). + + +conger, gri, m. (γόγγρος), морска јегуља. + + +*†congĕrĭēs, ēi, f. (congero), хрпа, гомила (ствари без реда снесених и набацаних; сп. acervus, strues): ramorum; armorum; напосе гомила дрва за спаљивање, ломача. + + +congĕro1, gessi, gestum, 3. 1) снети, сносити, скупити, сабрати, нагомилати, згрнути, спремити: arma; opes; †frumentum in praesidia; †tela in alqm, бацати; trop. c. omnia ornamenta inalqm, обасути кога свим одликовањима; ingentia beneficia in alqm, учинити коме. Отуда у говору скупити, покупити: nomina multorum; argumenta. 2) некоме нешто приписивати: c. caussas rei alcjs in alqm. + + +congĕro2, ōnis, m. (congero1), који сноси, купи на гомилу крадљивац, лопов. + + +congerro, ōnis, m. (gerrae), ко с другим заједно лакрдије збија, друг у лакрдијама. + + +congestīcĭus, adj. (congero), снесен, згрнут, насут: agger ex materia. + + +congestus, ūs, m. (congero), 1) сношење, гомилање; напосе о птицама, грађење гнезда. 2) што је снесено, хрпа, гомила. + + +congĭālis, adj. (cnngius) (ретко), што бере једну конгију, в. congius. + + +congĭārĭum, ĭi, n. (congius), (упр. adj. sc. donum), милостиња која се народу делила, тако да је на сваког дошла по једна конгија вина, уља, хране или соли, а доцније се давало у готову новцу. + + +congĭus. ĭi, m., конгија, римска мера за течне ствари, брала је шест секстарија, или осмину амфоре, отприлике наше две оке. + + +conglăcĭo, 1. 1) trans. *†учинити да се смрзне: c. aquam. 2) intrans. следити се, смрзнути се, замрзнути се: aqua. Отуда trop. tribunatus ei conglaciat, беспослен је за свога трибунства. + + +conglisco, —, —, 3. порасти, подићи се, Plaut. Trin. 3, 2. + + +conglŏbătĭo, ōnis, f. (conglobo), згртање, гомилање, Tac. + + +conglŏbo, 1. (globus), 1) заокруглити, округлим учинити: mare conglobatur; terra undique ipsa in sese conglobata. 2) trop. згртати, нагомилати, скупити, збити: alqos; milites in unum locum; ingens multitudo conglobata in unum. + + +conglŏmĕro, 1. смотати, у клупче савити: alqd. + + +conglūtĭnātĭo, ōnis, f. (conglutino), залепљивање; trop. c. verborum, спајање речи. + + +conglūtĭno, 1. 1) залепити, слепити, туткалисати: favos inter se. 2) trop. чврсто спојити, свезати, склопити, састављати (сп. coagmento): amicitias; voluntates nostras consuetudine; ex his totus conglutinatus est. + + +congraeco, 1. (graecor), на грчки (раскошни) начин потрошити: aurum. + + +†congrātŭlātĭo, ōnis, f. (congratulor), честитање. + + +congrātŭlor, dep. 1. (заједно с другима) честитати: libertatem restitutam. + + +congrĕdĭor, gressus sum, dep. 3. (gradior), заједно ићи, доћи, састајати се: а) уопште без непријатељске намере: c. cum alqo; luna c. cum sole; б) непријатељски састати се = борити се, побити се: cum alqo; cum hostibus, contra Caesarem; *†c. alci. + + +congrĕgābĭlis, adj. (congrego), што се радо скупља, дружеван: examina apium sunt congregabilia. + + +congrĕgātĭo, ōnis, f. (congrego), скупљање, здруживање, живљење у друштву: hominum; †trop. c. argumentorum, rerum, criminum, скуп, гомилање. + + +congrĕgo, 1. (grex), 1) скупити (у стадо, чопор, хрпу): apium examina congregantur. 2) уопште, скупљати, сабрати, ујединити: hommes dispersos in unum locum; congregamus nos cum aequalibus; често congregare, congregari cum alqo. + + +congressĭo, ōnis, f. (congredior), 1) (пријатељско) састајање, састанак: congressiones familiarium. 2) (касно) = congressus 2). + + +congressus, ūs, m. (congredior), 1) (пријатељски) састанак, разговор с киме: hominum; in congressum alcjs venire, доћи на разговор с киме. 2) непријатељски сукоб, навала, нападај, насртај, борба. + + +congrŭens, tis, adj. (partic. од congruo), 1) ко се слаже с чим другим, сложан, складан, прикладан: alci rei; cum alqa re. 2) ко се слаже сам са собом, једнолик, хармоничан: clamor c., из једног грла; ceteris membris aequalis et c. + + +congrŭenter, adv. (congruens), сходно, прикладно, прилично: naturae; dicere. + + +†congrŭentĭa, ae, f. (congruens), 1) подударање, прикладност, хармонија, симетрија, сразмерност: morum; membrorum. + + +congrŭo, rŭi, —, 3. 1) ретко) састати се, срести се, сукобити се: guttae cc. inter se. 2) trop. а) слагати се, подударати се, доликовати, одговарати, бити према чему: illae res cc. inter se; alci rei; c. linguā; sidera cum coeli motu congruunt, окрећу се заједно с небом; non omni causae c. unum orationis genus, једна иста врста говора не доликује свакој парници; б) у мишљењу слагати се, сложан бити: mulier mulieri magis c.; illi cc. inter se; c. alci; в) погледом на време слагати се, подударати се: menses cc. cum solis lunaeque ratione; forte congruerat ut etc., у исто се време збило да итд. + + +congrŭus, adj. (предкл. и касно) = congruens. + + +cōnĭcĭo в. conjicio. + + +*cōnĭfer, fĕra, fĕrum, и *cōnĭger, gĕra, gĕrum, adj. (conus, fero и gero), ко носи плодове налик на купу (conus). + + +*cōnĭfer, fĕra, fĕrum, и *cōnĭger, gĕra, gĕrum, adj. (conus, fero и gero), ко носи плодове налик на купу (conus). + + +cōnītor в. connitor. + + +cōnīvĕo в. conniveo. + + +conl- в. col-. + + +connecto (cōnecto), nexŭi, nexum, 3. 1) свезати, скопчати, сјединити (којом се свезом укида слободно кретање, што не бива код conjungo): crines; omnia inter se; amicitiam cum voluptate; c. filiam discrimini patris, уплести и кћер у опасност очину, Tac.; per affinitatem connexus; connexus alci, рођак некоме. 2) у филозофском говору, изводити, закључити: alqd. + + +†connexĭo, ōnis, f. (connecto), филозофски term. t., закључак. + + +connexus1, adj. с comp. (partic. од connecto), 1) с нечим скопчан, тесно везан: c. alci per affinitatem. 2) subst. connexum, i, n. закључак. + + +connexus2, ūs, m. (connecto), (предкл. и касно), свезивање, свеза. + + +connītor (cōnītor), nīsus и nixus sum, depon. 3. 1) наслонити се, опрети се, одупрети се: taurus connixus valido corpore. Напосе = рукама или ногама опирати се о земљу да устанем: infantes cc. ut se erigant; c. ad surgendum (о рањеном или о уморном). 2) успињати се, попети се: in summum jugum; in altam arborem. 3) trop. упињати се, трудити се, настојати: c. invadere hostem; omnibus copiis c., све своје силе употребити; quantum animo conniti potes. 4) *родити; gemellos. + + +connīvĕo (cōnīvĕo), nīvi или nixi (обоје ретко), —, 2. 1) о очима заклапају се, затворене су: oculis somno conniventibus; conniveo somno; c. ad fulgura, због муња очи склапати. 2) trop. а) дремати: virtus blanditiis sopita c.; б) жмирати, попуштати, кроз прсте гледати: in alqa re: in hominum sceleribus. + + +*connūbĭālis, adj. (connubium) брачни. + + +connūbĭum (cōnūbĭum), ĭi, n. (nubo) 1) законит, уредан римски брак (с правне стране и као грађанска установа; сп. conjugium). 2) право на брак: c. non est plebi et patribus, између плебејаца и патриција не може бити законитог брака. + + +Cŏnōn, ōnis, m. (Κόνων), 1) атински војвода. 2) астроном са острва Сама у време Птолемеја Филаделфа. + + +*cōnōpēum, ēi, или cōnōpīum, īi, n. (κωνωπεῖον), комарник, мрежа којом су се особито Мисирци од комараца бранили; а и постеља таком мрежом застрта. + + +*cōnōpēum, ēi, или cōnōpīum, īi, n. (κωνωπεῖον), комарник, мрежа којом су се особито Мисирци од комараца бранили; а и постеља таком мрежом застрта. + + +cōnor, dep. 1. покушати, предузети што, тежити за чим, одважити се на што (сп. audeo, molior): c. alqd; tantam rem; c. facere alqd; prius cogitare consuevit quam conari. Отуда cōnāta, ōrum, n. предузетак, покушај: perifecere cc. + + +conp- в. comp-. + + +conquassātĭo, ōnis, f. (conquasso), јак потрес, поремећај: totius valetudinis corporis, Cic. Tusc. 4, 13. + + +conquasso, 1. јако потрести, уздрмати: cum Apulia maximis terrae motibus conquassata esset; trop. пореметити: mens conquassatur; omnes provinciae conquassatae sunt. + + +conquĕror, questus sum, dep. 3. гласно тужити, јадиковати, жалити се на што: alqd; adversam fortunam; injuriam dictatoris; †in senatu conquestum est, било је тужбе у сенату; *†c. alqd fieri, што нешто бива. + + +conquestĭo, ōnis, f. (conqueror), тужба, жалба. + + +conquestus, ūs, m. (conqueror), (само у abl. sing.), тужба, жалба. + + +conquĭesco, ēvi, ētum, 3. 1) почивати, одмарати се, бити у миру: c. ante iter confectum; ex omnibus molestiis; ab, ex alqa re; често = спавати: c. meridie. 2) trop. а) не радити, стајати, зло ићи итд.: navigatio c.; vectigal c.; б) починути, умирити се, покој, утеху наћи: animus c.; non pati alqm conquiescere; c. in illis studiis, in amore tuo. + + +conquĭnisco, —, —, 3. чучнути, шћућурити се, Plaut. + + +conquīro, quīsīvi, quīsītum, 3. (com и quaero), 1) поизналазити, истражити, сакупити, саставити: naves; socios; dona; vetera exempla. 2) свуда и ревносно тражити: alqm; c. scelus, тражити прилику за какав злочин. + + +conquīsītē, adv. (conquisitus), одабрано, одлично. + + +conquīsītĭo, ōnis, f. (conquiro), тражење, истраживање, прибављање: pecuniarum; †diligentissima conquisitione. Особито купљење, пописивање војника. + + +conquīsītor, ōris, m. (conquiro), 1) ко купи војску. 2) вребач, вребало. + + +conquīsītus, adj. са sup. (partic. од conquiro), тражен, избран, изврстан, драгоцен: conquisitissimae epulae. + + +conr- в. corr-. + + +consaepĭo (consĕpĭo), saepsi, saeptum, 4. (плотом) оградити: †bustum. Чешће partic. consaeptus: locus saxo consaeptus; subst. consaeptum, i, n. ограда. + + +consălūtātĭo, ōnis, f. (consaluto) поздрављање (од више лица заједно). + + +consălūto, 1. о многима, у исто време поздравити: alqm; cc. inter se, поздраве се узајамно; utrumque regem sua multitudo c.; legati eum cc. dictatorem, поздраве га као диктатора. + + +consānesco, sānŭi, —, 3. (sanus) (ретко), оздравити. + + +consanguĭnĕus, adj. *сродан (по крви), рођак, рођакиња; најчешће о браћи и сестрама; — отуда consanguĭnĕus, i, m. рођак, напосе брат, особ. у plur. = рођаци: *c. Leti Sopor, сан, рођак смрти; *consanguĭnĕa, ae, f. рођака, особ. сестра. + + +consanguĭnĭtās, ātis, f. (consanguineus), род по крви, сродство. + + +†consaucĭo, 1. јако ранити: alqm. + + +conscĕlĕrātus, adj. злочином окаљан, опак, грешан: homo; vultus; mens. + + +conscĕlĕro, 1. злочинима окаљати: aures paternas; *oculos videndo. + + +conscendo, di sum, 3. (scando), попето се на нешто, усести: vallum; tribunal; montes; equos. Напосе c. navem или in navem или само conscendere, укрцати се у лађу: c. Tarento, поћи лађом из Тарента; *c. classem; c. aequor navibus, отпловити (морем). + + +conscensĭo, ōnis, f. (conscendo), улажење, укрцавање: in naves. + + +conscĭentĭa, ae, f. (conscio), 1) знање чега заједно с другима; с gen. subj. c. omnium horum, знање свију ових; с gen. obj. c. conjurationis, знање за заверу; отуда значи и = скуп људи који за нешто знају: quis nomen meum in conscientia istius facti audivit? 2) свест, осећање: c. amissae fortunae; suae infirmitatis; ређе и c. de culpa; c. quid absit virium; — кадшто напосе = самосвест, уверење: sine hac conscientia, без овог уверења. 3) савест: c. bona; recta: mala; mea mihi c. plusis est (више ми вреди) quam omnium sermo; conscientiā morderi, осећати грижу савести; modestiam in conscientiam ducere, Sall., скромност тумачити као злу савест. + + +conscindo, scĭdi, scissum, 3. подерати, поцепати: vestem; c. alqm capillo, рашчупати коме косу; trop. c. alqm, изгрдити, наружити кога; conscindi sibilis, бити извиждан. + + +conscĭo, —, —, 4. осећати се крив чему: nil conscire sibi, nullā pallescere culpa, Hor. ep. 1, 1, 61. + + +conscisco, scīvi и scĭi, scītum, 3. 1) (ретко) заједнички одлучити: bellum. 2) себи што задати, на се узети: c. sibi mortem или само c. mortem, necem, убити се; c. exsilium (fugam), отићи у изгнанство; c. facinus in se, зло дело на се навалити. + + +conscĭus, adj. (conscio), 1) ко с другима заједно нешто зна, особ. subst. сузналац, саучесник, повереник итд.: c. alci facinoris, ко с неким заједно зна за какав злочин, али и c. facinori, mendacio alcjs; c. mihi fuit de illis rebus, био ми је повереник у; conscius quae gerantur, знајући за све што бива; conscius celare; sine ullo conscio, без саучесника. 2) свестан, самосвестан: c. mihi sum me nunquam vitae nimis cupidum fuisse, свестан сам о себи да; *conscia mens recti famae mendacia ridet, c. quam inimicum habeam Caesarem. + + +conscrĕor, dep. 1. јако хракнути. + + +conscrībillo, 1. (dem. од conscribo), надрљати, написати; шаљиво, c. nates, избити да остану маснице (в. conscribo 4). + + +conscrībo, scripsi, scriptum, 3. 1) (ретко) заједно с другим писати. 2) пописати, уписати, особ. c. milites, пописати војнике; c. legiones, скупити легије; c. tres centurias equitum, изабрати (установити) три коњаничке центурије; c. populum значило је приликом избора грађане римске на одељке поделити, како би се при гласању на њих лакше утицати могло. Отуда напосе Patres Conscripti. упр. Patres et Conscripti (тј. стари сенатори и новији који су око 510 пр. Хр. из витешкога сталежа у сенат бирани, пописивани, да се попуне празна места оних сенатора које је Тарквиније Охоли за своје владе дао поубијати), који се назив давао укупним сенаторима; отуда *conscriptus, i, m. = сенатор. 3) написати, саставити, сачинити: librum; legem; epistolam. 4) а) *исписати, написати: mensam vino, вином по столу; epistolam lacrimis; б) у шали избити, ишибати, нашарати леђа. + + +conscriptĭo, ōnis, f. (conscribo), списивање, писмени састав: falsae conscriptiones quaestionum, лажни протоколи саслушања. + + +*†consĕco, sĕcŭi, sectum, 1. 1) раскомадати: membra fratris. 2) орезати: surculos. + + +consĕcrātĭo, ōnis, f. (consecro), посвећивање, посвећење, посвета; отуда неповредивост: domus; capitis (в. consecro); доцније = apotheosis, обожавање (уврштење међу богове) царева римских. + + +consĕcro, 1. (sacro), 1) нешто посветити, светим учинити (неку ствар изузети из обичне људске употребе и дати јој побожно опредељење; сп. dedico, inauguro): c. totam Siciliam Cereri; aedem Jovi, c. origines suas, себи присвајати божанствено порекло; ars deorum inventioni consecrata, вештина посвећена тиме што се њен проналазак боговима приписивао; c. caput alcjs, некога као жртву смрти посветити = проклети га, c. bona alcjs, нечије имање боговима посветити; c. veterem Carthaginem, за свето земљиште прогласити (да се више не сме из развалина подићи); trop. c. se patriae, жртвовати се за отаџбину. 2) некога за бога прогласити, међу богове уврстити: alqm. 3) овековечити, обесмртити: amplissimis monumentis c. memoriam nominis sui. + + +consectārĭus, adj. (consector), доследан, што из чега логички следује; subst. consectārĭa, ōrum, n. закључци, послеци. + + +consectātĭo, ōnis, f. (consector) (сумњиво), тежење за чим, настајање око чега: c. concinnitatis. + + +consectātrix, īcis, f. (consector), приврженица, која за чим чезне: voluptatis. + + +consectĭo, ōnis, f. (conseco), (ретко), расецање, разрезање: arborum. + + +consector, dep. 1. 1) ходити за ким или чим; следити, пратити: alqm; rivulos. Отуда trop. c. verba, држати се речи; c. plura, (у говору) многе појединости избројити; c. alqd imitando, подражавати. 2) тежити, чезнути за чим: opes et potentiam. 3) гонити, ићи у потеру за ким: hostes; lupum. + + +consĕcūtĭo, ōnis, f. (consequor), 1) последица, дејство: ipsa detractio molestiae consecutionem voluptatis habet. 2) у реторици, правилна свеза речи. + + +consĕnesco, sĕnŭi, —, 3. 1) *†остарети, старети: in patria sua; *haud ulla carina consenuit, ниједна лађа није остарела (све су пропале). 2) trop. ослабити, онемоћи, малаксати; опадати, губити се: homo ille consenuit prae maerore. од туге; illius partis auctores cc., коловође оне странке губе свој углед; исто тако и leges cc.; vires cc.; nomen c., излази из обичаја. б) †одвише дуго бавити се чим: c. in re alqā. + + +consensĭo, ōnis, f. (consentio), сагласност, слога једнодушност: tanta universae Galliae c. fuit libertatis vindicandae, једногласан беше закључак целе Галије, повратити слободу; у злу смислу, c. scelerata, завера; а и concr. = завереници. + + +consensus, ūs, m. = consensio; често у abl. sing. као adv. = сагласно, једногласно: alqd facere. + + +consentānĕus, adj. (consentio), сагласан, сходан, прикладан: cum re alqa или rei alci; consentaneus sibi est, доследан је. Често impers. consentaneum est, природно је, сходно, разумно, уреду: tibi c. est illud facere; *c. est ut ille unā sit, Plaut. + + +Consentes Dĭi (од conso, откуда и consulo) зваху се у Римљана дванаест врховних богова (Jupiter, Neptunus, Mars, Mercurius, Vulcanus, Apollo; Juno, Vesta, Ceres, Diana, Minerva, Venus). + + +Consentĭa, ae, f. варош у Брутији у јужној Италији; отуда adj. Consentīnus, и subst. Consentīni, ōrum, m. + + +consentĭo, sensi, sensum, 4. 1) слагати се, подударати се, бити једнога мишљења, једногласно што тврдити, одлучити; пристати: c. cum alqo или alci; cc. inter se; cc. de re; cc. arma esse capienda; c. ad benevolentiam erga alqm; consentimus ad rempublicam conservandam, слажемо се да треба државу спасти; consensum est in eam rem, у томе се сви сложили; senatus consentit bellum, и сенат пристаје на рат; c. sibi, бити себи доследан. 2) у злу смислу, заверити се, ступити у заверу: cc. alqd facere или ut faciant alqd; cc. ad urbem incendendam. 3) о стварима подударати се, приличити, слагати се: c. rei alci и cum re alqa; omnes partes corporis cc. inter se. + + +consēpĭo в. consaepio. + + +consĕquens, tis, adj. (partic. од consequor), доследан, прикладан, сходан: c. est, природна је последица. Отуда subst. consequens, tis, n. закључак. + + +consĕquentĭa, ae, f. (consequor), (ретко), последак: eventorum; а и = закључак. + + +consĕquor, sĕcūtus (sĕquūtus) sum, dep. 3. 1) непосредно за ким или чим ићи, следовати: c. eum usque adfores; dies, annus consequens; consequi alqm aetate, по годинама ићи одмах за неким; hastam prosperas res consecuta est subita mutatio. 2) гонити, вијати: alqm; copias reliquas. 3) неком узору подражавати, поводити се за ким, држати се кога или чега: alqm; morem. 4) ићи за каквим год узроком као његова последица: illud ex hoc naturā consequitur; magna invidia hoc dictum consecuta est, последица ових речима беше велика омраза. 5) по логичком закључку из чега следовати: vides quae res quamque rem consequatur. 6) вијајући стићи: alqm. 7) постићи, задобити: gloriam; fructum amplissimum ex vestro judicio; c. ut или ne; c. alqd dicendo, говором што постићи; али c. alqd in dicenuo, постићи неко савршенство у говору. 8) достићи некога: alqm alqa re. 9) појмити, увидети, познати: similitudinem veri; omnes illorum conatus; c. alqd conjecturā, погодити. 10) нешто речима потпуно изразити: alqd; laudes ejus verbis. + + +consĕro1, sēvi, sĭtum, 3. 1) посејати, засејати, засадити: ager consitus arbustis; trop. *consitus senectute, оптерећен старошћу. 2) *сејати, садити: pomum; arborem. + + +consĕro2, sĕrŭi, sertum, 3. 1) *†спојити, свезати, саставити: c. sermones, разговарати се; c. diem nocti, нешто радити дању ноћу. 2) непријатељски саставити: c. manum или manus, побити се, cum alqo; c. pugnam, proelium, почети битку; c. bellum, почети рат; navis conserta, лађа која се већ бори с другом. + + +consertē, adv. (consero2), спојено, свезано, у свези. + + +conserva, ae, f. суробиња, која је робиња заједно са другом. + + +conservātĭo, ōnis, f. (conservo), одржање, чување, храњење: bonorum; frugum. + + +conservātor, ōris, m. (conservo), чувар, хранилац, избавилац. + + +conservātrix, ĭcis, f. (conservator), чуварка, хранилица: natura c. sui. + + +conservĭtĭum, ĭi, n. (ретко), заједничко ропство, суропство. + + +conservo, 1. сачувати, одржати (сп. observo): c. exercitum; rem familiarem; c. hostes, поштедети живот непријатељима; leges, држати се закона; fidem или jusjurandum, држати веру, заклетву; c. inducias, не нарушити примирје. + + +conservŭla, ae, f. demin. од conserva. + + +conservus, i, m. суроб, роб заједно с другим ким. + + +consessor, ōris, m. (consido), сусед (ко на гозби или пред судом до некога седи). + + +consessus, ūs, m. (consido), скупштина, скуп, седница. + + +consīdĕranter, adv. (partic. од considero; (старо, ретко), смотрено, разборито. + + +consīdĕrātē, adv. с comp. и sup. (consideratus), смотрено, разборито. + + +consīdĕrātĭo, ōnis, f. (considero), размишљање, проматрање. + + +consīdĕrātus, adj. с comp. и sup. (partic. од considero), 1) о стварима, промишљен, промотрен, промозган: consilium; factum; judicia. 2) о лицама, смотрен, разборит, опрезан: judex; homo. + + +consīdĕro, 1 (com и основа SID, сродно са ΕΙΔΩ, ΙΔΩ, VID-eo), 1) разгледати, погледати, развидети, промотрити (да би се могло о којем предмету право судити; сп. contemplor, intueor, delibero): alqm; alqd; са quaest. indir.: c. num exciderit ferrum. 2) испитивати што, истраживати, размишљати: alqd; de alqa re cum alqo; c. quid agam; considerandum est ne temere desperemus; ut alqd fiat. + + +consīdo, sēdi, sessum, 3. 1) сести, посадити се, спустити се, поседати: consēdēre duces, Ovid.; hic in umbra c. Отуда 2) поседати због договарања: judices cc. in reum, да суде оптуженику. 3) о војсци утаборити се: trans flumen; ante oppidum; contra alqm. 4) настанити се: Antii; hoo loco. 5) угибати се, слегати се: terra; Alpes. 6) trop. а) alqd c. in mente, укорењено је; c. in otio, одати се нераду; nomen utriusque in quaestura consedit, слава њих обојице престала је са квестуром; б) изгубити се, умалити се, престати: furor; terror; *ignis consederat. + + +consignătĭo, ōnis, f. (consigno), (касно, ретко), писмена исправа, докуменат. + + +consigno, 1. 1) запечатити, печат ударити: epistolam; decretum; †c. tabellas dotis или c. dotem, уговор о миразу сачинити и запечатити. Отуда trop. = потврдити, засведочити, јамчити за што: antiquitas tot monumentis consignata. 2) забележити, записати: alqd literis; trop. notiones in animis quasi consignatae. + + +consĭlesco, sĭlŭi, —, 3. (предкл. и касно), замукнути, ућутати. + + +consĭlĭārĭus, adj. (consilium), који саветује, савет даје: amicus; senatus; често subst. consĭlĭārĭus, ĭi, m. саветник: regis; Verris amici et consiliarii. + + +†consĭlĭātor, ōris, m. (consilior), саветник. + + +consĭlĭor, dep. 1. (consilium), већати, посаветовати се, промислити: cum ulqo; haec (accus.); *bonis amice, пријатељски саветовати. + + +consĭlĭum, ĭi, n. (основа CONS, отуда и consulo), 1) већање, саветовање, заједничко размишљање: interesse arcanis consiliis, присутан бити; consilia nocturna; conferre cc. et sermones cum alqo, већати и разговарати се; in consilium ferre alqd, нешто начинити предметом саветовања; quasi consilii res sit, као да би се могло о тој ствари још већати; hoc majoris c. est, ту се треба још боље посаветовати. — Напoce о судијама, ire in cons., ићи на саветовање, а затим на гласање; напротив о претору, mittere in c., позвати судије на саветовање. 2) веће, збор који се саветује (сп. concilium): convocare, habere c.; publicum consilium, каже се о сенату; а о судијама, qui ex senatu delecti estis in hoc c.; врло често ратно веће, а каже се и c. castrense. 3) савет који се неком даје: dare alci c.; juvare alqm consilio; facere alqd de consilio alcjs. 4) одлука, план, намера, умишљај итд.: c. callidum; repentinum; eo consilio ut etc., с намером да; c. capio abeundi или abire или ut abeam; abjicere c. profectionis; c. est ita facere, мој је план да тако радим; contra alqm inire c.; особ. а) abl. consilio = намерно; б) као војн. term. t. вешт ратни план, ратно лукавство: c. imperatorium; fallax. 5) памет, увиђавност, разборитост: *vis consilii expers, неразборна сила; majore studio quam consilio; vir magni consilii; amittere c., сплести се; acta illa res est animo virili, consilio puerili. + + +consĭmĭlis, adj. сасвим налик: alci; c. quasi etc; c. atque ego. + + +consĭpĭo, —, —, 3. (sapio) (ретко), бити или остати при себи. + + +consisto, stĭti, stĭtum, 3. 1) ставити се, стати, ступити: in muro; ante domum; ad mensam. Особито (ретко) c. cum alqo, стати с ким на разговор. 2) стати, застати, зауставити се: cogunt viatorem consistere. Особито о војсци стати, опирати се, стајати (oppos. бежање, неред, марш): utraque acies c.; c. a fuga. после бежања застати; non pati consistere hostes; navis c., остаје на месту. 3) trop. а) застати, заостати: is c. in ordine equestri = не отима се да даље напредује; б) при нечему застати = на нешто се ограничити; ibi poena c.; в) запети, престати, мировати: administratio belli; г) бавити се, боравити: ille hic constitii; in uno nomine; paulisper c. Особито c. linguā, бити одрешен на језику; c. mente, при себи бити; consilium consistit, стална је одлука; д) сложан бити, подударати се: c. verbis cum alqo. 4) бивати, бити, збивати се, постојати: summa inter nos officia cc.; bini oratores vix singulis aetatibus consistere possunt, тешко се нађу и два говорника у сваком веку. 5) састојати се у чему или из чега, оснивати се на чему: victus eorum in lacte c.; bonum omne c. in honestate; salus optimi cujusque c. in illo; omnis quaestio c. circa res personasque, inter utile et honestum. + + +consĭtĭo, ōnis, f. (consero1), засејавање, насејавање. + + +*consĭtor, ōris, m. (consero1), сејач, садилац, садитељ. + + +consĭtūra, ae, f. (consero1) = consitio. + + +consobrīnus, i, m. и consobrīna, ae, f. 1) брат или сестра од тетке. 2) брат или сестра од ујака и од стрица (братучед, братучеда). 3) рођак. + + +†consŏcer, cĕri, m., отац младожењин и отац невестин падају један другом consoceri. + + +consŏcĭātĭo, ōnis, f. (consocio), здружење, сједињење, свеза. + + +consŏcĭo, 1. здружити, сјединити, саставити, сајузити, општим учинити: c. consilia cum amico; consociant regnum, одлуче да ће заједнички владати; consociati cum alqo или inter se; res consociata, уговорена; c. usum rei cum alqo, заједно уживати неку ствар. + + +consōlābĭlis, adj. (consolor), утешив, који се може утешити: dolor vix consolabilis. + + +consōlātĭo, ōnis, f. (consolor), 1) утеха, тешење, храбрење: c. malorum; dolorum; timoris. 2) утешна беседа, утешни спис. + + +consōlātor, ōris, m. (consolor), утешилац, утешитељ. + + +consōlātōrĭus, adj. (consolator). утешни: literae consolatoriae. + + +consōlor, dep. 1. 1) (у)тешити: alqm de или in re alqa; c. se re alqa. 2) утехом ублажити, олакшати, умањити: dolorem alcjs. desiderium tui; c. doloris magnitudinem brevitate. + + +consomnĭo, 1. у сну нешто измислити: alqd. + + +consŏnans, tis, adj. (partic. од consono), сугласан, скоро само као subst. f. (sc. litera), сугласник. + + +consŏno, nŭi, —, 1. заједно глас од себе дати, зазујати, заорити се, разлегати се: tibiae; apes cc., зује; clamor consonans, једногласна вика; *consonat nemus strepitu. + + +consŏnus, adj. 1) *сугласан: clangor. 2) trop. сходан, сличан. + + +consōpĭo, 4. уснити: alqm; somno consopiri sempiterno, уснути за навек. + + +consors, tis, adj. 1) учесник још неподељенога задружнога имања, особ. браћа, сестре и рођаци који треба да деле наследство: tres fratres cc. Отуда *subst. = брат или сестра; а и adj. братски, сестрински: consortia pectora (о двема сестрама); sanguis consors, крв браће. 2) ко има од нечега једнаки део (сп. socius, particeps); subst. учесник у нечему, друг: c. gloriosi laboris; c. mecum illorum temporum; *c. culpae, сукривац; in furtis. 3) *заједнички: tecta consortia. + + +consortĭo, ōnis, f. и †consortĭum, ĭi. n. друштво, заједништво: c. humana; †consortium regni. + + +conspectus1, ūs, m. (conspicio), 1) поглед, видик, вид, кадшто и = лице, очи: cadit in conspectum, види се; esse in conspectu alcjs, кад неко нешто може видети; venire in couspectum alcjs, изаћи некоме на очи, указати се; abire e conspectu alcjs, отићи некоме с очију; in conspectu alcjs, некоме на погледу; quo longissime conspectum oculorum ferebant, докле су могли очима допрети; c. est in Capitolio, има изглед на Капитолију. Отуда а) pass. (ретко) c. meus, кад се укажем (кад ме угледају); conspectu suo restituit proelium (тиме што су га угледали); б) изглед: c. illustrior. 2) trop. душевни поглед, посматрање c. naturae; bellum aliud erat in conspectu, он се надао и другоме рату; haec ne in conspectu quidem relinquuntur те ствари нико и не примећује. + + +conspectus2, adj. с comp. (partic. од conspicio), 1) видан, видљив: res c. alci. 2) угледан, одличан, што пада у очи. + + +conspergo, si, sum, 3. (spargo) пошкропити, попрскати: aras sanguine; alqm lacrimis; trop. c. orationem verborum quasi floribus. + + +conspĭcĭendus, adj. (gerundiv. од conspicio), вредан да се види, угледан, одличан. + + +conspĭcĭo, exi, ectum, 3. (*specio), 1) некуда погледати, оком сврнути: c. sursum in coelum. Отуда trop. а) (ретко) расудити; c. quid sit verum; б) гледати на нешто или некога, окренут бити ка нечему или некоме: signum illud conspicit ortum solis, окренут је к истоку. 2) угледати, спазити, смотрити: locum; alqm; quos ubi Afranius procul visos conspexit. Отуда trop. увидети. 3) гледати, мотрити: alqm. Отуда pass. у очи упадати, одликовати се (в. conspiciendus). + + +conspĭcor, dep. 1. (conspicio), угледати, спазити, смотрити, видети: alqm; alqd; hostes perterritos; quae gererentur. + + +conspĭcŭus, adj. (conspicio), 1) *†видљив, виђен, што у очи удара. 2) trop. одличан, угледан, знатан: alqa re. + + +conspīrātē, adv. (conspiratus), сложно, једнодушно; само у comp. conspiratius. + + +conspīrātĭo, ōnis, f. (conspiro), 1) сугласност, слога, једнодушност: c. omnium bonorum. 2) узлу смислу завера, буна. + + +conspīro1, 1. 1) (песн., ретко) заједно дувати: cornua cc. 2) trop. а) о стварима, подударати се: rerum cognatio conspirans; conatus multorum conspirant; б) о лицима слагати се, сјединити се, сложно суделовати: cum alqo; populus Romanus conspirat ad liberandam rempublicam. в) у злу смислу, бунити се, правити заверу: c. in caedem alcjs; ad res novas; ut adoriamur senatum. Отуда partic. conspīrātus као adj. = conjuratus; †subst. conspīrāti, ōrum, m. завереници. + + +conspīro2, 1. (com и spira), свити, смотати: anguis se c.; у partic. conspīrātus као adj. збијен, скучен: milites. + + +consponsor, ōris, m. (com и spondeo), који с другим заједно јамчи за што, сујамац. + + +conspŭo, spŭi, spūtum, 3. попљувати, пљувати на кога: alqm; trop. (простачки израз песника Фурија Бибакула, коме се Хоратије руга) Jupiter hibernas canā nive conspuit Alpee. + + +conspurco. 1. (предкл. и касно), укаљати, оскрнавити, опоганити. + + +conspūto, 1. попљувати, пљувати на кога: alqm. + + +constăbĭlĭo, 4. утврдити, утемељити: rem suam. + + +constans, tis, adj. с comp. и sup. (partic. од consto), 1) сталан, чврст, непомичан, непроменљив, правилан итд.: c. cursus; vultus; c. fides; pax, поуздан; constantissimus motus lunae. 2) о стварима, сталан, једнако добар, сугласан: oratio c., говор добар од почетка па до краја; sibi constantior, себи доследнији. 3) о лицима, постојан, карактеран, доследан, поуздан, разборит: homo; inimicus c., упоран; is fuit omnium constantissimus, беше врло разборит човек. + + +constanter, adv. с comp. и sup. (constans), стално, непрестано, постојано, правилно, непроменљиво: c. pugnare; res humanae constantius se haberent, биле би сталније; — c. agere, dolorem ferre, стрпељиво. + + +constantĭa, ae, f. (constans), 1) сталност, постојанство, непроменљивост: c. vocis et vultus; c. stellarum coelestium, правилно кретање. 2) о стварима равномерност, слагање, подударање: c. dictorum; inter augures; perpetuitas et c. 3) о лицима, постојаност, доследност, чврстоћа карактера, постојанство, истрајност; — разборитост, мирноћа: c. Romana; c. animi; c. oppugnandi, истрајност при опсади; *†смелост, дрскост. + + +consternātĭo, ōnis, f. (l. consterno), 1) поплашеност, н. пр. equorum; отуда препаст, ужас: c. et pavor mentis. 2) страсна узрујаност, немир, забуна. + + +consterno1, 1. (con-sterno), 1) поплашити: equos; — и pass. equi consternantur, коњи се плаше. Отуда упрепастити, престрашити: alqm; hostes in fugam c., страхом нагонити да беже; consternari fugā foedā, срамотно разбећи се. 2) узбунити, побунити, узрујати, узнемирити: animos; conjuratos ad arma; sic sunt animo consternati ut etc.; matronae consternatae. + + +consterno2, -strāvi, -strātum, 3. 1) посути, покрити: c. tabernacula caespitibus; terram corporibus; frumentum consternit vias, храна лежи расута по путовима; — trop. c. mare navibus, „море покрити лађама“ (каже се о многим лађама). Отуда navis constrata, лађа с кровом. 2) (ретко) оборити, срушити: statuas. + + +constīpo, 1. збити, стеснити, згрнути; c. hostes sub ipso vallo. + + +constĭtŭo, -stĭtŭi, -stĭtūtum, 3. (statuo), 1) ставити, поставити, метнути, положити: c. taurum ante aram in litore; често у војничком говору = поставити (војску) у бојни ред: legiones pro castris; cohortes in fronte. Напосе = зауставити: c. agmen или signa, војску зауставити; c. naves in alto, усидрити лађе на дебелом мору. Отуда trop. а) c. sibi alqd ante oculos, ставити нешто себи пред очи; б) c. plebem in agris publicis, населити; ubi Caesar eos constituisset, где их Цезар буде населио. 2) подићи, саградити, основати итд.: castella; urbem; domicilium sibi. Отуда trop. поставити, основати, установити, приправити, набавити: c. amicitiam cum alqo, склопити; c. sibi malum, навући на се какво зло; utilitas c. amicitiam, оснива; c. testes, набавити. 3) устројити, уредити: rem publicam; rem familiarem; c. potestatem decemviralem, установити; c. alqm regem, поставити за краља. 4) одредити, определити: diem colloquio; pretium frumento; nondum satis constitui, нисам још са собом на чисто; his rebus constitutis, пошто то беше утврђено. Отуда често = уговорити, договорити се: c. cum alqo и alci; cc. inter se; constituit diem, se illuc esse venturum; constituunt, quo die praesto sint. 5) одлучити: constituo abire или ut abeam. + + +constĭtūtĭo, ōnis, f. (constituo), 1) уређење, наређење: c. religionum, свештених обреда. 2) састав, стање: corporis; c. firma. 3) †concr. наредба, закон, устав. 4) опредељење, одредба: summi boni; an auctor constitutionis fieret, Tac. + + +†constĭtūtor, ōris. m. (constituo), који наређује. + + +constĭtūtum, i, n. (constituo), 1) †наредба (у plur.): cc. alcjs. 2) договор, споразум: facere c.; habere c. cum alqo; ad constitutum, на уговорено место. + + +constĭtūtus, adj. (partic. од constituo), састављен, уређен: animus bene c.; viri bene a natura cc. + + +consto, stĭti, stātum, 1. 1) (предкл.) мирно стајати: homines. 2) стајати, чврст и непромењен бити, остати, опстати: acies c., бојни ред је непоремећен: pugna iis c., они се боре у поретку; color (ei) non c., мења се у лицу; c. mente, бити при себи; c. oculis (auribus), своје очи (уши) непрекидно управљати на који предмет: numerus legionum c., број је још потпун; fides caeteris constitit, остали остадоше верни. 3) слагати се, подударати се с нечим: oratio c. cum re. Напосе а) c. sibi, бити себи доследан; c. humanitati suae, показати се човечан као и пређе; б) ratio c., рачун се слаже; али и trop. (без обзира на рачун) = добро је, у реду је. 3) известан и сигуран бити, познат бити: et factum et nomen c., извесно је и дело и име; особито impers. constat inter omnes (eum esse doctissimum), сви се слажу (да је итд.); c. omnibus, знају сви поуздано; c. apud animum или constat mihi, са собом сам начисто; c. mihi alqd facere, тврдо сам наумио. 4) (ретко) бити, постојати: antiquissimi quorum scripta cc. 5) из нечега састајати се, на нечему почивати: homo c. ex animo et corpore; victoria c. in legionum virtute. 6) стајати (о цени): illa res c. quadringentis milibus; c. magno, скупо је; hoc gratis c., ово се добија бадава; constat tanti, стоји толико; trop. tanto detrimento illa victoria constitit, победа беше толиким губитком купљена. + + +constrātum, i, n. (од consterno2), кров: constrata pontium, Liv. 30, 10. + + +†constrictus, adj. с comp. (partic. од constringo), стегнут, отуда ограничен: folium, мало лишће; arbor c., орезано. + + +constringo, strinxi, strictum, 3. 1) стегнути, свезати, стиснути, спети: sarcinam; manus alci. 2) везати, оковати: alqm. 3) trop. а) = ограничити, утеснити, зауздати: alqm; c. scelus; c. fidem religione, обећање свештеним обредом утврдити; constrictus necessitate, б) о говору, укратко изрећи: sententiam aptis verbis; oratio constricta. + + +constructĭo, ōnis, f. (construo), 1) састављање: c. lapidum; c. hominis, створење; theatri, зидање. 2) у реторици c. verborum, прикладна свеза. + + +constrŭo, struxi, structum, 3. 1) саставити, гомилати, згртати: acervos numorum; multas res; *mensae constructae dapibus, столови пуни јела. 2) сазидати, саградити, саздати, створити: mundum; navem; nidum. + + +constŭprātor, ŏris, m. (constupro), оскврнилац, Liv. 39, 15. + + +constŭpro, 1. оскврнити: virginem; trop. judicium constupratum, у ком судије обећањем блудних састанака беху подмићене. + + +consuādĕo, —, —, 2. саветовати, световати; alci alqd, Plaut. + + +Consŭālĭa в. Consus. + + +consuāsor, ōris, m. (consuadeo), саветник, ко саветује, Cic. p. Quint. 5, 18. + + +consūdo, 1. (ретко) јако се знојити, Plaut. + + +consuēfăcĭo, fēci, factum, 3. (ретко) некога на нешто привикнути, навикнути: alqm facere alqd; код комичара и c. alqm ut или ne faciat alqd. + + +consuesco, suēvi (често скраћено consuēsti, consuēstis, consuēram, consuērim, consuēsse), suētum, 3. навикнути се, привикнути се, научити се, свикнути: facere alqd; ретко †ad rem, rei alci и re alqa; напосе c. cum alqo или alqa, бити с ким у поверљивом (љубавном) одношају. Често perf. consuēvi = имам обичај: c. alqd facere; sicuti fieri consuevit, као што обично бива. + + +consuētĭo, ōnis, f. (consuesco), љубавно друговање. + + +consuētūdo, ĭnis, f. (consuetus), 1) обичај, навада, навика: vivendi; victus; c. majorum, старински обичај; ad nostram consuetudinem, по нашем обичају; res venit in consuetudinem, уобичаји се; habere consuetudinem rei alcjs, бити у чему извежбан; ex или pro c. или само consuetudine, по бичају; non est meae consuetudinis, није ми обичај; c. loquendi или само consuetudo = обичај говорења. 2) свакидашњи и поверљив саобраћај: habere consuetudinem cum alqo; jungere c. cum alqo, ступити у саобраћај; c. epistolarum, дописивање, кореспонденција; c. est alci cum alqo, дружи се ко с ким; — кадшто миловање, љубавни, блудни саобраћај. + + +consuētus, adj. (partic. од consuesco), 1) на нешто привикнут, вичан: rei alci; dicere. 2) обичан, обичајан, уобичајен: lubido; pericula consueta habere, бити вичан опасностима. + + +consul, ŭlis, m. (сродно са consulo), конзул, један од два највиша поглавара за републике римске. Напосе c. suffectus, у течају године наместо другога изабран; c. designatus, изабран за другу годину (тако зван од дана избора до дана кад је примио управу државе). Отуда alqm creare или dicere consulem, изабрати; alqm consulem rogare, предложити кога за конзула; L. Pisone et A. Gabinio coss. (consulibusi, за конзулства Пизонова и Габинијева; pro consule (скраћено proconsul), намесник у провинцији. + + +consŭlāris, adj. (consul), конзулски, конзулов: imperium; insignia; lex c., конзулом предложен закон; comitia consularia, скупштина сазвана ради избора конзула; aetas c., колико му је требало година да може бити изабран за конзула (43. год.); vir c. или само consularis а) који је већ био конзул; б) за време царева легат, кога би цар послао за намесника у коју провинцију. + + +consŭlārĭter, adv. (consularis), конзулски, како конзулу приличи. + + +consŭlātus, ūs, m. (consul), конзулство, конзулат; petere, gerere, inire consulatum; toto suo consulatu somnium non vidit (о неком који је био конзул само један дан). + + +consŭlo, sŭlŭi, sultum, 3. (основа CENS, CONS), I. intrans. 1) већати, саветовати се, договарати се, размишљати: de salute publica; c., in medium или in commune или in publicum, о општем добру. 2) саветом за некога бринути се, помоћи му: c. alci; parti civium; famae; saluti alcjs; sibi, мислити на свој спас; suae vitae, штедети; male c. patriae; c. ut или ne alqd fiat; c. irae, timori, попустити гневу, страху. 3) одлучити, закључити, радити, поступати (обично с adv.): in alqm; c. gravius de perfugis; crudeliter iu victos, с побеђенима грозно поступати. — II. trans. 1) питати, за савет питати: c. alqm de re alqa или quid faciendum sit; c. alqm alqd; c. senatum, populum, искати од сената, народа изјашњење. Често c. oraculum, deos, обратити се за савет пророчишту, боговима; c. exta, испитивати дроб заклане жртве; c. alqm de jure civili; qui consuluntur, који се питају за савет = правници. 2) размишљати о чему, већати: alqd; rem delatam; quid agant. 3) (Com.) c. alci alqd, наговарати кога на што. 4) consulere alqd boni, нешто добро примити, бити с њим задовољан. + + +consultātĭo, ōnis, f. (consulto), 1) већање, саветовање: res venit in consultationem. 2) искање савета или упутства: respondere consultationi alcjs. 3) предмет, о коме се већа. + + +†consultātor, ōris, m. (consulto), ко од ког иште савета. + + +consultē, adv. с comp. (consultus), промишљено, смотрено; с намером. + + +consultŏ1, adv. (consultus), намерно, навлаш, навалице, хотимице. + + +consulto2, 1. (intens. од consulo), 1) размишљати, саветовати се: c. alqd; conducat id necne; c. de officio; super re alqa; in commune или medium, о општем добру. 2) (ређе) c. alci, бринути се за кога. + + +consultor, ōris, m. (consulto), 1) (ретко) ко даје савет. 2) ко иште савета. + + +consultrix, īcis, f. (consulo), која се за што брине, старатељка, прибавитељка: natura consultrix et provida omnium utilitatum. + + +consultum, i, n. (consulo), закључак, одлука, план, савет: magna cc., велики планови; senatus c., одлука сенатова. + + +consultus, adj. с comp. и sup. (partic. од consulo), 1) размишљен, промозган: consilium bene c.; omnia cc. et exquisita ad nos deferunt. 2) зналац, а особ. у праву: juris c. или само consultus = правник, зналац права. + + +consum (само у облицима confuturum, confore), бити, збити се, в. confuit. + + +†consummābĭlis, adj. (consummo), способан за усавршење. + + +†consummātĭo, ōnis, f. (consummo), 1) срачунавање, сабирање. 2) свршетак. 3) усавршење. + + +†consummātus, adj. (partic. од consummo), савршен, довршен. + + +consummo, 1. (summa), 1) (ретко) срачунити, скупити. 2) свршити, довршити: rem alqam. Отуда trop. усавршити: artem; ne se consummatos putent, нека се не држе за савршене. + + +consūmo, sumpsi, sumptum, 3. 1) појести, потрошити: frumentum; cibum. 2) трошити, потрошити, прохарчити, расточити, спирити: pecuniam; bona paterna. 3) уништити, утаманити, упропастити: fortunas sociorum; често о ватри, aedes consumuntur incendio. 4) о болестима итд. сатрти, умалити, ослабити, уморити, усмртити: si vis aliqua morbi me consumpsisset; често pass. consumi morbo, inediā, lacrimis; — consumere gratiam, умалити милост; c. vires, ослабити; metus c. vocem, угушује глас; *consumitur annulus usu, употребом излиже се прстен. 5) употребити, потрошити: c. operam, laborem in re alqa; studium in armis; c. pecuniam in agrorum emtionibus, на куповину земаља. 6) о времену, провести, пробавити: dies decem in his rebus. 7) пропустити, изгубити: diem epulando; multos dies per dubitationem. 8) †consumpsisse alqd, дотерати до краја (до ижице); c. ignominiam, збрисати љагу. + + +consumptĭo, ōnis, f. (consumo), (ретко), трошење, потрошак. + + +consumptor, ōris, m. (consumo) (ретко), трошилац, уништилац, разорилац: ignis c. omnium. + + +consŭo, sŭi, sūtum, 3. сашити, скрпити; trop. c. dolos, сновати плетке; †c. alci os, некоме говор забранити (зашити му уста). + + +consurgo, surrexi, surrectum, 3. 1) о више њих, заједно подићи се, устати: senatus; triarii cc.; nos in venerationem tui cc., у твоју почаст устајемо. 2) о појединцу, устати, исправити се, дићи се: consul c.; *аër, mare c., усколеба се; *binae quercus cc., дижу се увис. 3) напосе, на какво год дело (особ. непријатељско), подићи се, устати: ad bellum; ad res novas; trop. *venti cc., дижу се; *bellum c., заметне се; *ira c., распали се гнев. + + +consurrectĭo, ōnis, f. (consurgo), заједничко устајање (из учтивости или у знак пристајања). + + +Consus, i, m. (condo?), име староримског божанства, по свој прилици бог потајног саветовања, код Ливија (1, 9) зове се и Neptunus equeater. Њему у част славила се 18. августа светковина Consŭālĭa, ĭum, поглавито утркивањем на колима. + + +†consusio, ōnis f. (concutio), потрес, дрмање. Има и us, ūs, m., али само у abl. sing. (предкл. и касно). + + +consŭsurro, 1. шаптати, шапутати с ким: cum alqo. + + +contābēfăcĭo, fēci, factum, 3. мало-помало истрошити, изнурити, сасушити: cura alqm c. + + +contābesco, bŭi, —, 3. сушити се, мршавити, измршавити. + + +contăbŭlātĭo, ōnis, f. (contabulo), саставак од дасака; дашчани таван; кат, спрат. + + +contăbŭlo, 1. (tabula), обложити даскама, патосати: turrim; c. murum turribus, подићи на зиду куле од више спратова; *c. mare molibus, премостити; †Hellespontum. + + +contactus, ūs, m. (contingo), 1) додир, дотицај: terrae. 2) зараза: morbus contactu vulgatus; trop. о моралној зарази, злу примеру итд. + + +contāges, is, f. (contingo), (Lucr.) додир, дотицање. + + +contāgĭo, ōnis, f. и *†contāgĭum, ĭi, n. (contingo), 1) додир, дотицај; отуда и = утицај: c. naturae; quae potest c. ex infinito intervallo pertinere ad lunam vel ad terram, какав може бити утицај из бесконачног простора на месец или на земљу? 2) зараза: morbi; особ. trop. о моралној покварености: c. sceleris; criminis; *c. invasit, traxit populos, зараза је окужила народе. + + +contāmĭno, 1. (tango?), 1) укаљати, окаљати: alqm urinā. Отуда trop. оскрнавити: c. se maleficio; mentem omni scelere; c. gaudium aegritudine, нарушити. 2) покварити: poëta c. multas Graecas fabulas, dum paucas Latinas facit. — Part. perf. pass. contāmĭnātus, окаљан, сраман: contaminati facinore; flagitiis contaminatissimus; — напосе нечист (блудом): grex contaminatorum. + + +contechnor, dep. 1. (techna), плетку измислити: alqd. + + +contego, texi, tectum, 3. 1) покрити: capita scutis; omnia nebulā; c. corpus sepulcro, погрепсти. 2) штитити, бранити: contectus fide clientium. 3) чувати, сместити: arma. 4) сакрити, утајити: c. libidines fronte et supercilio. + + +*contĕmĕro, 1. окаљати, оскрнавити: locum alqm. + + +contemno, tempsi, temptum, 3. презирати (обично = не бојати се, пркосити; сп. sperno, despicio итд.): c. pericula; mortem; deos; voluptatem; res humanas; alqm; *non c. coronari; често non contemnendus = знатан, изврстан итд.; *arbores cc. ventos, одолевају ветровима. + + +contemplātĭo, ōnis, f. (contemplor), 1) гледање, мотрење (очима). 2) trop. душевно, разматрање, размишљање. 3) †обзир на нешто. + + +contemplātīvus, adj. (contemplor) теоријски (основан на сматрању; oppos. activus, практичан). + + +contemplātor, ōris, m. (contemplor), гледалац, посматрач: coeli ac deorum. + + +contemplātus, ūs, m. (contemplor), само у abl. sing. 1) *сматрање, размишљање. 2) †обзир. + + +contemplor, dep. 1. (предкл. и касно и contemplo, l.) (templum), гледати, посматрати (с осећајем поштовања или наслађивања; сп. considero, intueor, delibero): c. alqm; coelestia; pulchritudinem rerum; trop. c. alqd animo. + + +contemptim, adv. с comp. contemptĭus (contemno), презирно, с презирањем: superbe et c. + + +contemptĭo, ōnis, f. (contemno), презирање, неуважавање: mortis; deorum; pecuniae; venire in contemptionem alci, постати некоме предмет презирања. + + +contemptor, ōris, m. и *†contemptrix, īcis, f. (contemno), презиратељ, презиратељица: deorum; divitiarum. + + +contemptus1, adj. с comp. и sup. (partic. од contemno), презрен, за презирање. + + +contemptus2, ūs, m. (contemno), презирање, омаловажавање: esse alci contemptui, бити од кога презиран; contemptu laborare, бити презрен од свију. + + +contendo, tendi, tentum, 3. 1) *запети, затегнути: arcum; vincula. Отуда *c. sagittam, hastam, одапети, бацити. 2) trop. напрегнути, напрезати: vires; nervos in illo onere; *c. animum in curas; c. cursum, журно трчати. 3) ревносно и с напрезањем радити на чему, трудити се око нечега: c. naves conscendere, proficisci, ire; c. alqd, занимати се нечим; c. remis, с напором веслати. 4) журити се, хитно путовати, марширати: Romam; in Italiam; ad nostra castra; trop. за нечим јако тежити, настојати око чега: c. ad summam laudem; ad salutem; отуда као transit. c. aliquid; is magistratus summā ambitione a populo contenditur. 5) нешто искати, тражити, захтевати, молити: c. alqd ab alqo; c. ut или ne etc. 6) тврдити, уверавати: illud; alqd esse falsum. 7) поредити, сравњивати: c. duas leges; suam rationem cum aliena; alqd cum alqa re; *c. rem alci rei. 8) такмити се, борити се, препирати се: c. cum alqo; contra или adversus alqm; *alci; и о препирању речима, cc. inter se de re alqa; c. proelio; magis virtute quam dolo. Отуда на лицитацији = више нудити: is liceri non destitit, illi contenderunt. + + +contentē1, adv. с comp. и sup. (contentus1), с напором, напрезањем: dicere; pugnare. + + +contentē2, adv. (contentus2) (ретко), стешњено, танко, оскудно. + + +contentĭo, ōnis, f. (contendo), 1) напор, напрезање vocis; animi. Отуда = страсна жестина, огорчење итд.: animi; orationis; c. disputationis. 2) тежење за нечим: c. honorum. 3) поређење, сравњивање: si quae c. et comparatio fiat. 4) утакмица, борба, препирање (оружјем или речима): c. proeliorum; c. cum alqo de re alqa; inter alqs de alqa re. Напосе = беседа коју ко говори да нешто извојује и у борби надвлада: nec enim contentio major unquam fuit nec apud populum gravior oratio quam etc. + + +†contentĭōsus, adj. (contentio), свадљив, упоран, тврдокоран. + + +contentus1, adj. с †comp. и †sup. (contendo), 1) напет, натегнут: contentis corporibus (opp. remissis). 2) напрегнут, ревностан: c. studio; cursu. + + +contentus2, adj. (contineo), (упр. скупа држан), задовољан чим: alqa re; suis rebus; *†c. dicere; alqd facere; hostes sustinuisse, задовољан што је непријатеље задржао. + + +Contĕrĕbrŏmĭus, adj. (contero и Bromius), у шали, Бахом пропутован: Lybia, Plaut. Curc. 3, 76. + + +*†contermĭnus, adj. пограничан, суседан: alci, Aethiopia c. Aegypto; quercus c. tiliae, раст близу липе; — subst. n. pl. contermina Scythiae, крајеви близу Скитије, Tac. + + +contĕro, trīvi, trītum, 3. 1) (ретко), сатрти, раздробити: cornua cervi; c. radicem in pulverem. 2) честом употребом отрти, отрцати, оштетити: *ferrum; tres corios bubulos in tergo alcjs; — trop. c. viam, често ићи тим путем; c. librum legendo, често читати; proverbium vetustate contritum, стара и често употребљавана; c. se in re alqa, јако се напрезати. 3) о времену, пробавити, провести: aetatem in litibus; diem cursando. 4) trop. c. operam, узалуд трудити се: c. injurias oblivione, заборавити увреде; c. alqd, сасвим презрети. + + +conterrĕo, terrŭi, terrĭtum, 2. јако застрашити, поплашити: alqm alqa re; †alqm metu. + + +†contestātĭo, ōnis, f. (contestor), 1) призивање за сведока. 2) молитва, молба, преклињање. + + +contestor, dep 1. 1) за сведока звати: deos liominesque. 2) term. t. contestari litem, с довођењем сведока на суд парницу отпочети, подићи; — pass. virtus contestata, осведочена врлина. + + +contexo, texŭi, textum, 3. 1) откати, сплести: villos ovium. 2) саставити, сложити, саградити: navem; equum trabibus, од балвана; c. orationem; librum, сачинити. Отуда trop. а) c. crimen, измислити; б) наставити, продужити: carmen longius. 3) сплести, свезати, сајузити: c. extrema cum primis; aetas hominis superiorum aetate contexitur, сајужава се с веком предака; *c. animum corpori. + + +contextē, adv. (contextus), у свези, непрекидно. + + +contextus1, adj. (partic. од contexo), упр. саткан; отуда спојен, свезан, непрекидан: cc. voluptates; historia. + + +contextus2, ūs, m. (contexo), упр. саткање; отуда спој, свеза, састав: orationis; rnirabilis c. rerum; †in contextu operis, у току дела. + + +contĭcesco, tĭcŭi, —, 3. (taceo), умукнути, ућутати (после говора; сп. taceo): c. de re alqa; conticuere omnes, Virg.; — trop. престати, уталожити се, стишати се: actiones tribuniciae; tumultus; furor. + + +contĭcĭnĭum, ĭi, n. (conticesco), први део ноћи (кад је све тихо), глуво доба ноћи. + + +contignātĭo, ōnis, f. (contigno), састав (склоп) од греда или брвана; отуда спрат, бој, кат. + + +contigno, 1. (tignum), од греда или брвана склопити: alqd. + + +contĭgŭus, adj. (contingo1), 1) суседан, који се граничи: domus contiguae; c. alci. 2) *c. hastae, који се може копљем дохватити. + + +contĭnens, tis, adj. с comp. и sup. (partic. од contineo), 1) сајузан, А) с каквим другим предметом, а) у простору, пограничан, суседан: praedia continentia huic fundo: Syria c. cum Cilicia; б) у времену (ретко), dies cc., дани који одмах затим долазе; в) trop. с нечим одмах свезан, ко за нечим одмах следује: ipsum malum continens fuit timori, за страхом одмах је дошло и зло. Б) са собом самим, а) у простору, сајузан, непрекидан: ripa; agmen; terra continens и као subst. само continens, f. копно, континент; б) у времену, непрекидан, непрестан, трајан: c. labor omnium dierum; bella cc. — 2) (према contineo 3. Б), уздржљив, умерен, некористољубан. — 3) (према contineo 4) у реторици као subst. n., на чему нешто почива, главна ствар: continens causae. + + +contĭnenter, adv. (continens), 1) сајузан: а) (ретко) у простору, у непрекидном реду: sedere; б) у времену, непрекидно, непрестано: pugnare. 2) умерено, уздржљиво: vivere. + + +contĭnentĭa, ae, f. (continens), уздржавање, умереност, обуздавање самога себе, некористољубност итд.: c. animi; c. in victu; c. et modestia. + + +contĭnĕo, tĭnŭi, tentum, 2. (teneo), 1) скупа држати, обузимати, спајати: mundus c. omnia complexu suo; c. vitem levi nodo; pars urbis, mari disjuncta, ponte continetur, мостом је везан. Отуда: А) c. exercitum, не цепати војску; Б) у pass. а) о простору, бити нечим затворен, окружен, ограничен: vicus continetur montibus; pars Galliae Garumnā flumine continetur; б) tr. cognatione quadam inter se illae artes continentur, свезане су као неким сродством. 2) у извесном стању држати, одржати, очувати: c. rempublicam; alqm in fide, in officio, in armis. 3) заустављати, задржавати, држати: c. milites sub pellibus; copias in castris; ora equorum frenis; c. animam, зауставити дисање; continent se moenibus, заклонили се за бедеме градске; intra silvam se c., држати се у шуми; c. se domi, ruri, in studiis, остати код куће, у пољу, бавити се с учењем; у рату c. alqm = држати у опсади. Отуда trop. А) обуздати, зауздати, умерити, ограничити: c. Etruriam metu; c. cupiditates; risum, vocem, ћутати. Б) од нечега задржати, уздржати: c. animum a libidine; c. se ab assentiendo, од ласкања; suos a proelio; c. se in alqa libidine, владати над собом; vix me contineo или vix contineor или me continere nequeo quin etc., једва се могу уздржати да итд. В) нешто у себи задржати = прећутати dicta. 4) у себи садржати, имати, обухватати: omnia, quae gignuntur, continent vim caloris in se; mons c. reliquum spatium, заузима остали простор. Напoce illud continet causam, у томе је ствар; а особ. у pass. contineri re alqa, састојати се у чему, или од чега, оснивати се на чему: dii non nervis ac venis continentur, не састоје се из живаца и жила; tua salute contineri suam, од твог спаса зависи и његов. 5) у свези бити: commeatus continet utroque, пролаз је у свези на обадве стране. + + +contingo1, tĭgi, tactum, 3. (tango), I. trans. 1) додирнути, дотаћи се: c. undas pede; *c. cibum ore и само contingere = окусити: granum. Отуда c. dextram alcjs, руковати се; trop. c. alqm cognatione, бити коме род. 2) trop. А) граничити, допирати донекле, близу бити: Helvetii cc. fines Arvernorum; turris c. vallum, кула је одмах до бедема; milites, trabes cc. inter se, греде стоје једна до друге; *hoc c. solium Jovis, то скоро достиже до Јупитерова престола. Б) *достићи, доспети куда: Italiam; vox mea nullum mortalem c., не стиже до чега; c. avem sagittā, стрелом згодити. В) partic. contactus = окаљан, оскрнављен, заражен (сп. contagio etc.): civitas contacta regiā praedā (својим учешћем у плену); Galli cc. eo scelere; civitas c. rabie juvenum; dies religione contactus, проклет (о дану код Алије, dies Alliensis). 3) trop. тицати се, стајати у додиру: haec consultatio nihil c. Romanos; suspicio c. eum, падне на њега; cura me c., брига ми дође. II. intrans. понајвише impers. догодити се, десити се, случити се (особито о срећним догађајима), отуда = у део пасти (сп. accidit, evenit): tot commoda mihi contingunt; contingit mihi id facere, полази ми за руком да то учиним; servitus contingit alci, ропство му је суђено. + + +*contingo2 (или continguo), —, —, 3. поквасити, пошкропити: c. lac sale, посолити. + + +*contingo2 (или continguo), —, —, 3. поквасити, пошкропити: c. lac sale, посолити. + + +contĭnŭātĭo, ōnis, f. (continuo), 1) непрекидни наставак, последак, трајање, свеза: c. laborum; imbrium; rerum; causarum. 2) у реторици, периода. + + +†contĭnŭĭtās, ātis, f. (continuus), 1) непосредна свеза. 2) непрекидно трајање. + + +contĭnŭo1, 1. (continuus), 1) у простору, непосредно спојити, свезати, сјединити: аër mari continuatur; c. aedificia moenibus, зидати зграде одмах уз градске зидове; c. domos, зидати куће у реду једну до друге; c. agros, fundos, набавити земљишта што једно до другога леже. Отуда c. verba = сложити речи у периоду. 2) у времену, непрекидно наставити, чинити да једно непосредно за другим дође: c. totos dies theatro, више дана узастопце у позоришту провести; discordia continuatur paci, размирица долази одмах после мира. Напосе а) c. magistratum, о чиновнику, да и на годину остаје у служби; б) c. alci magistratum, о сенату или о народу, некоме службу и на другу годину продужити; praeturam ei continuavit, од едила одмах га је поставио за претора. + + +contĭnŭō2, adv. (continuus), 1) одмах, таки, сместа: c. agere; deinde aedilis factus est, continuo praetor, одмах затим постао је претор. Често се преводи са не одмах, да ли одмах?: non c. sum sicarius, нисам одмах убица, да ли сам одмах убица? *2) †непрекидно, трајно. + + +contĭnŭus, adj. (contineo), 1) у простору, непрекидан: cc. agri; montes; *аër c. terrae. 2) у времену, непрестан: tot anni; dies decem continui, узастопце; bella cc.; labor c. Отуда homo c., који нешто непрестано чини; †continuus principis, који је увек уз владаоца; oratio c., складан говор. + + +contĭo (не concio, јер је скраћено од conventio), ōnis, f. 1) законита, редовно сазвана скупштина народа или војника, ради претходног већања о ком предмету; сп. concilium, comitia): habere, convocare contionem; convocare populum ad (in) c.; prodire in c.; c. militum; c. togata et urbana; escendere in contionem, попети се у скупштини за говорницу. 2) trop. говор у скупштини: legi c. tuam; habere c. gravem in Caesarem; Thucydides melior contionibus, претежнији је говорима које је уплео у своју историју; dare alci contionem, дати коме дозволу да говори у каквој скупштини. + + +contĭōnābundus, adj. (contionor), у скупштини говорећи; долази уза њ и acc. objecti: c. hoc, говорећи то као у каквој скупштини. + + +contĭōnālis, e и (ретко) contĭōnārĭus, adj. (contio), скупштински: genus dicendi; contionalis prope clamor, вика скоро као у скупштини; c. senex, који се врзе по скупштинама да народ буни. + + +contĭōnātor, ōris, m. (contionor), говорник; у злу смислу смутљивац, бунтовник, демагог, Cic. Catil. 4, 5. + + +contĭōnor, dep. 1. (contio), 1) у скупштини говорити; adversus alqm; pro tribunali; apud milites; Cato contionatus est se comitia haberi non siturum si etc., Катон је у скупштини сенатској говорио да неће допустити да се држи народна скупштина ако итд. — 2) јавно, јасно говорити. + + +contĭuncŭla, ae, f. (demin. од contio) (ретко), 1) скупштиница (само у plur.). 2) беседица, мален говор народу. + + +contollo, —, —, 3. место confero (в. ту реч): c. gradum (alqo), отићи некуда. + + +contŏnat, impers. 1. јако грми, Plaut. + + +contorquĕo, torsi, tortum, 2. 1) окретати, обртати: c. membra quocumque placet; c. navem, кретати унаоколо; c. globum; c. omnes in alium cursum, скренути све на другу страну. 2) замахнути, завитлати, бацити: telum in alqm. 3) trop. а) o снажној и живој беседи, contorquere verba, заносно говорити; б) c. auditorem ad severitatem, слушаоца и против његове воље на строгост приволети; в) о усиљеним закључцима, deinde contorquent et ita concludunt, окрену на другу страну. + + +contortē, adv. с comp. (contortus), заплетено, усиљено: dicere. + + +contortĭo, ōnis, f. (contorqueo), 1) махање, замахивање: dextrae. 2) trop. заплетеност, замршеност: cc. orationis. + + +contortor, ōris, m. (contorqueo), извртач: legum. + + +contortŭlus, adj. (dem. од contortus, в. ту реч). + + +contortŭplīcātus, adj. (contortus-plico), замршен, заплетен, Plaut. + + +contortus, adj. (partic. од contorqueo), 1) заплетен, заврнут, замршен: res. 2) снажан, заносан: oratio c. + + +contrā, I. adv. 1) о простору, према, преко пута, на противној, супротној страни: omnia c. circaque; templa vides c.; astitit c. 2) o одношајима, а) обратно, с друге стране: quae me amat, quam contra amo; б) напротив, противно: ut hi miseri, sic c. illi beati; cognoscere quid boni utrisque esset, quid contra, а шта противно (= зло); utrumque c. accidit; c. atque или c. ac ille dixerat, противно томе што је казао; auro mihi contra constat filius, син ми толико вреди колико да је од злата; non auro carus est contra, не може се златом исплатити; в) против, супрот: c. dicere; pugnare; resistere; c. liceri, више нудити, надметати се. — II. praep. с acc. 1) у простору, према, преко пута од: regiones quae sunt c. Gallias. 2) против, супрот (скоро увек у непријатељском смислу; сп. erga, adversus); c. vim fiuminis, уз воду; c. naturam; c. spem, изненада; c. ea, насупрот томе; pugnare, disputare c. alqm; hoc est c. me, то се клони на моју штету. Кадшто contra као praep. стоји после именице или заменице: quos c. + + +†contractē, adv. (contractus), само у comp. contractĭus, ограничено, тесно. + + +contractĭo, ōnis, f. (contraho), 1) стезање, мрштење: digitorum; frontis. 2) trop. а) o говору и писму, скраћивање, краткоћа: orationis; c. syllabae, кратко изговарање слога; б) c. animi, малодушност. + + +contractĭuncŭla, ae, f. demin. од contractio (в. ту реч). + + +contractus1, adj. с comp. (partic. од contraho), стешњен, стегнут, сужен, тесан, узак, кратак, мален: locus; fretum, уско; oratio c., кратак; contractiores noctes, краће ноћи; contractus leget, читаће мирно, у самоћи. + + +contractus2, ūs, m. (contraho), 1) стезање. 2) расправа. 3) уговор. + + +†contrādīco, dixi, dictum, 3. противуречити, противусловити: alci; precibus alcjs. + + +†contrādictĭo, ōnis, f. (contradico), противусловље; опровржење; приговор. + + +contrăho, traxi, tractum, 3. 1) нешто на мањи простор скупити, стеснити, сузити: c. membra; collum; se; digitos; c. vela, савити једра; c. frontem, намргодити се. Отуда а) = скратити, пократити: orationem; luna c. orbem, иде на мањак (од пуног до новог месеца); c. lac, учинити да се млеко прогруша; б) trop. c. appetitus, зауздати жеље; c. animum, пасти у малодушност; contrahi re alqa, због нечега постати малодушан; c. alqm tristitiā quadam, растужити некога. 2) множину на једно место скупити, сабрати, сјединити: c. classem; exercitum in unum locum; cohortes ex ultimis regionibus; omnia in unum; c. libros, накупити. 3) а) проузроковати, учинити, заметнути: alci negotia; bellum Saguntinis cum Carthaginiensibus; и c. bellum inter alqs; б) навући на се, подићи: c. aes alienum, дугове правити; damnum, оштетити се; morbum c.; certamen; c. sibi negotium. Напосе c. nefas, згрешити. 4) нешто с ким уговорити, погодити се: c. rem; rationem; negotium cum alqo; res contractae, закључени уговори; и само c. cum alqo, радити што с ким; — subst. contractum, i, n. погрешка, кривица. + + +†contrāpōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. противу ставити. + + +contrārĭē, adv. (contrarius), противно, противним начином. + + +contrārĭus, adj. (contra), 1) у простору, супротан, ко преко пута лежи: collis; vulnera cc., ране на предњем делу тела. 2) у другим одношајима trop. противан (јаче него diversus): cc. studia; casus; disputare in partes cc., за и против; orationes inter se cc.; — subst. contrārĭum, ĭi, и plur. contrārĭa, ōrum, n. противност, контраст: е contrario, томе напротив. 3) *†непријатељски, неповољан: alci: exta cc., што дају неповољне знаке. + + +Contrĕbĭa, ae, f. варош у Хиспанији. + + +contrectātĭo, ōnis, f. (contrecto), пипање, дотицање. + + +contrecto, 1. (tracto), 1) (о)пипати, такнути, дотицати се: c. vulnus; c. librum manibus, често у руке узимати. 2) trop. занимати се чим: c. alqd mente, мислити о чему. + + +contrĕmisco (contrĕmesco), mŭi, —, 3. 1) јако уздрхтати; c. tota mente atque omnibus artubus. 2) с acc. дрхтати = бојати се (од) кога или чега: alqd; injurias. + + +contrĕmisco (contrĕmesco), mŭi, —, 3. 1) јако уздрхтати; c. tota mente atque omnibus artubus. 2) с acc. дрхтати = бојати се (од) кога или чега: alqd; injurias. + + +*contrĕmo, —, —, 3. јако трести се. + + +contrĭbŭo, bŭi, būtum, 3. 1) при деоби нешто с другим сјединити: c. alqs cum his или (ретко) his (dat.); c. milites in unam cohortem. 2) приделити, поделити: alqd alci. 3) принети, приложити: alqd. + + +contristo, 1. (tristis), 1) ожалостити; alqm. 2) *†помрачити, загаситим (тамним) учинити: coelum; colores. + + +contrītus, adj. (partic. од contero) сатрвен = опште познат, свакидашњи: proverbium vetustate contritum. + + +contrōversĭa, ae, f. (contraverto) распра, спор, особ. парница или научна препирка (сп. disceptatio, litigatio, altercatio, jurgium, rixa): c. mihi est или habeo c. de re alqa cum alqo, препирем се с ким о чему, vocari (venire) in controversiam, постати предмет распре; adducere (deducere) in controversiam, учинити што спорним; dirimere (componere) c., расправити; sine c. као adv. без приговора; non est controversia quin illud fecerit, нико не пориче да итд. + + +contrōversĭōsus, adj. (controversia) (ретко) веома споран. + + +contrōversus, adj. (contraverto), о чему се још препиру, споран: res; auspicium. + + +contrūcīdo, 1. посећи, сасећи, на комаде исећи, поклати: plebem; tauros; trop. rem publicam. + + +contrūdo, si, sum, 3. турити заједно; стерати; сагонити: homines in balneas. + + +contrunco, 1. расећи, раздробити: alqm; c. cibum, појести. + + +contŭbernālis, is, comm. (contubernium), који под истим шатором (taberna) станује, војнички друг; уопште другар (в. contubernium). + + +contŭbernĭum, ĭi, n. (contaberna), 1) упр. заједнички шатор, обично за десет војника; становање под истим шатором, војничко друговање. Овако се зове и ближи одношај између војводе или намесника и млађег одличног Римљанина који га је у рат или у провинцију пратио да се под његовим руководством за војничку струку или за државни живот практично изобрази, налазећи се свагда уз њега и у његовој најближој околини, necessitudo contubernii. 2) Отуда trop. а) уопште друговање, дружба; б) брак робова; в) живљење с милосницом, конкубинат; г) заједничко становање животиња. + + +contŭĕor, tŭĭtus sum, dep. 2. (предкл. и contŭor, dep. 3), 1) гледати, сматрати: alqd; c. longinqua, гледати у даљину. Отуда trop. = имати пред очима, промислити: propositum. 2) спазити, угледати: alqd; id novum contuens Agesilaus. + + +contŭĭtus или contūtus, ūs, m. (contueor), само у abl. sing. (предкл. и покл.), гледање, мотрење, поглед; contuitu utilitatis, погледом на корист. + + +contŭmācĭa, ae, f. (contumax), пркос, упорство, јогунство, тврдоглавост, непокорност (према вишему од себе; сп. pertinacia, obstinatio, superbia): c. et arrogantia; c. responsi; ретко у добру смислу, c. libera, племенит пркос, н. пр. Сократов судијама. + + +contŭmācĭter, adv. с comp., упорно, јогунасто. + + +contŭmax, ācis, adj. с comp. и sup. (com и TEM-o, temno или од tumeo?), упоран, јогунаст, тврдоглав, охол: c. animus; homo; c. in alqm и †c. alci, према неком; †adversus tormenta c. servorum fides, верност робова стална и на мучењу. + + +contŭmēlĭă, ae, f. (contemno), 1) навала, незгода, сила: naves ex robore factae ad quamvis vim et contumeliam perferendam, Caes. 2) срамота, увреда, злостављање, поруга (сп. ignominia, infamia, injuria, offensio): contumeliae verborum, увреда речима; accipere c., претрпети увреду; imponere (facere, dicere) alci contumeliam или jacĕre contumeliam in alqm, нанети коме увреду; contumeliā или per contumeliam, вредљиво, с поругом; accipere alqd in contumeliam, примити нешто као увреду. + + +contŭmēlĭōsē, adv. с comp. и sup. (contumeliosus), срамотно, ружно, погрдно, бешчасно. + + +contŭmēlĭōsus, adj. с comp. и sup. (contumelia), срамотан, ружан, погрдан, поругљив, бешчастан, вредљив: dictum; literae cc. in alqm; c. alci, према коме; homo c., који грди, злорек. + + +*†contŭmŭlo, 1. 1) на брежуљке нагомилати: stragulum. 2) закопати, сахранити: alqm; contumulari patriā humo. + + +contundo, tŭdi, tūsum, 3. 1) разбити, стући, истуцати, смрскати, смрвити, сатрти, згњечити: radices; alqm pugnis, исћушати; grando contudit vites, град је потукао лозу. 2) уништити, свладати, укротити, обуздати, умекшати, покорити итд.: c. audaciam alcjs; feroces populos; Hannibalem; calumniam. + + +conturbātĭo, ōnis, f. (conturbo), забуна, сметња, упрепаштење, немир. + + +conturbātus, adj. с comp. (partic. од conturbo), сметен, смућен, забуњен, уплашен, узнемирен: oculus; animus conturbatior. + + +conturbo, 1. 1) смести, пореметити, побркати: rempublicam; ordines hostium. Напoce c. rationem или rationes и често само conturbare, у имовном стању посрнути, постати банкрот; c. alci rationes, бацити кога у неприлику. 2) trop. c. alqm, заплашити, узнемирити кога. + + +*†contus, i, m. (κοντός), мотка (као лађарско оруђе); копље; ражањ. + + +cōnūbĭum в. connubium. + + +cōnus, i, m. (κῶνος), купа; и о предметима купастим, као што је вршак на шлему, где се перјаница задевала. + + +convādor, dep. 1. звати кога на рочиште, терати на суд: alqm; у шали о љубавном састанку. + + +convălesco, lŭi, —, 3. 1) ојачати = оздравити, окрепити се: c. ex morbo; de vulnere; *ut sensus convaluere mei. 2) уопште = ојачати, оснажити се: ignis, отима маха; trop. Milo c., постаје важнији и моћнији; opinio c., утврђује се. + + +convallis, is, f. долина са свих страна горама окружена. + + +convāso, 1. (vas), покупити посуђе, спремити пртљаг, особ. кад се ко на пут спрема: alqd, Ter. + + +*†convecto, 1. (intens. од conveho), довозити, свозити, доносити: praedas. + + +convector, ōris, m. (ретко), ко се с ким на истој лађи вози, друг у путовању, сапутник. + + +convĕho, vexi, vectum, 3. свозити (на гомилу): frumentum in castra; pabulum frumentumque convectum habere. + + +convello, velli и (ређе) vulsi (volsi), vulsum (volsum), 3. 1) откинути, отргнути, искинути: c. saxa; *silvam ab humo; c. simulacrum ex sede sua et auferre; c. turrim, оборити; *naves convulsae, разбијене; term. t. c. signa, заставе повадити из земље = кренути се с војском. 2) *†рашчупати, раскинути, раскомадати: c. dapes avido dente; c. glebam vomere, орати; c. mare remis, веслати. 3) trop. разорити, потрести, уздрмати, поткопати: c. rempublicam; judicia; fidem legionum; opinionem; c. pectus alcjs verbis; convelli discordiā, раздором узнемирити се. 4) †partic. convulsus као adj., ко пати од грчева. + + +convĕnae, ārum, comm. (sing. врло ретко и само код покл.), дошљаци, особ. странци; cc. et feri barbari; facere amantes convenas inter se, Plaut., заљубљене саставити. + + +convĕnĭens, tis, adj. с comp. и sup. (partic. од convenio), 1) сложан, једнодушан, propinqui; amici; uxor. 2) угодан, сходан, пристојан, прилагодан: rei alci и (ретко) ad rem alqam; cum re alqa или cc. inter se. + + +convĕnĭenter, adv. с comp. и sup. (conveniens), сходно, слично, пристојно: c. naturae vivere. + + +convĕnĭentĭa, ae, f. (conveniens), саглашавање, подударање, слога, хармонија: c. partium, симетрија; quaedam c. naturae, quam vocant συμπάθειαν. + + +convĕnĭo, vēni, ventum, 4. 1) intrans. скупити се, саставити се: milites cc. ex provincia; tota Italia c. ad hoc judicium; omnes cc. in unum locum. Напосе а) civitates quae cc. in id forum, које спадају под судску област оне окружне вароши (в. conventus 2); б) uxor c. in manum (alcjs), удадбом долази под власт мужевљеву (в. manus); в) trop. caussae cc., стичу се; multa munera cc. ab amatoribus, поклони стижу у исто време. 2) trans. састати се с ким ради разговора итд., затећи, наћи кога, говорити с ким: alqm; conventus non sum ab eo, није са мном говорио; se conveniri non vult, неће ни с ким да разговара. 3) intrans. слагати се, сложити се, погодити се, договорити се: c. cum alqo; convenimus inter nos. И impers. convenit mihi bene cum eo или convenīmus inter nos, добро стојимо један с другим. 4) intrans. res convĕnit или impers. convĕnit, уопште се држи итд.: hoc mihi tecum c., у овоме се с тобом слажем; judex inter eos c., сложни су у избору судије; pax c., мир је закључен; condiciones, signa cc., уговорени су; ŭti convenerat, сходно договору. 5) доликовати чему: cothurnus c. ad pedem. Обично trop. а) res c., приличи чему, слаже се с чим, пристоји се: illud in hunc ordinem c., може се на овај сталеж применити, о њему се може казати; haec suspicio c. in illum, пада на њега; haec contumelia c. ad maximam partem civium; labor viris c.; hoc c. cum oratione illius; illud c. laudi tuae; c. ad numum (о рачуну), слаже се до новчића; б) особ. impers. convenit, доликује, пристоји се: c. illud dicere; c. imperatorem talia facere; non convenit nobis animum submittere; est tibi tantae curae quantae c. + + +conventīcĭum (sc. aes), ĭi, n. (convenio), дневнице, дијете скупштинарске, новац који се давао атинским грађанима као накнада за долажење у народну скупштину, τὸ ἐκκλησιαστικόν. + + +conventĭcŭlum, i, n. (convenio) (скоро увек у plur.), 1) састанак, скупштина: hominum. 2) †место за састанак. + + +conventĭo, ōnis, f. (convenio), (ретко) упр. састанак, дакле = conventum (в. ту реч). + + +conventum, i, n. (convenio), договор, уговор: stare convento, држати се уговора; често у свези pactum c.; ex pacto et convento. + + +conventus, ūs, m. (convenio), 1) састанак, скупштина, збор (добровољан, понајвише на већање, на религиозну светковину, научну препирку итд., ређе на друштвену забаву; сп. caetus, concilium, contio, comitia). 2) напoce а) судска скупштина, судски збор у којој окружној вароши у коју би намесник дошао да расправи парнице из целог округа: agere conventum, судску скупштину држати; б) (ретко) окружна варош, где се судски збор састајао, заједно са њеним округом; в) римски грађани у провинцији, из којих је намесник бирао судије. 3) погодба, уговор. + + +†converbĕro, 1. 1) јако тући, избити: faciem. 2) trop. казнити: vitia. + + +converro, verri, versum, 3. 1) шчистити; trop. згртати: hereditates omnium. 2) почистити, ишчистити; stabulum; trop. излемати (Com.). + + +†conversātĭo, ōnis, f. (converso), 1) често друговање с ким: cum viris; c. hominum. 2) честа употреба. + + +conversĭo, ōnis, f. (converto), 1) окретање: coeli. 2) обртање, периодски повратак: mensium. 3) trop. преврат, промена: c. et perturbatio rerum. 4) у реторици а) пренос из једне врсте говора у другу, н. пр. из поезије у прозу; б) понављање исте речи на крају реченице; в) периодска заокруженост: c. verborum; orationis. + + +converso, 1. (intens. од converto), обртати, окретати: animus se ipse conversans, Cic. + + +converto (convorto), ti, sum, 3. 1) обрнути, обртати, окретати: manum; terra c. se circa axem suum; c. signa, заставе окренути (бежати). Отуда trop. а) нечију пажњу или нечије очи на што обратити, свратити, управити: c. oculos, animos hominum in alqm, in se или само c. animum (oculos) alcjs или c. alqm, нечију пажњу или очи нечије на себе привући; б) свратити, пренети, управити: c. orationem in increpandam ejus fugam; c. risum in alqm; в) употребити: eas copias ad patriae salutem; г) c. se ad philosophos, прибећи к филозофима; c. se ad pacem, трудити се о миру; д) c. alqd ad se или in rem suam, себи што присвојити, користити се чиме. 2) преобратити, преобразити, претворити, променити: c. se in hirundinem; crimen in laudem. Отуда а) c. castra castris, мењати стан за стан = непрестано марширати; б) c. rempublicam, у неред довести; в) trop. = превести, преводити: c. orationes e Graeco; alqd in Latinum. 3) (ретко) intrans. обратити се, окренути се куда: ad pedites. Отуда = преокренути се, изврћи се, изметнути се у што: imperium regium c. in superbiam; hoc illi c. in bonum. + + +convertor, dep. 3. окренути, обрнути, једанпут код Плаута, Amph. 1, 1, 83 (в. converto). + + +convestĭo, 4. одевати; само trop. покривати, застирати, окружавати: prata herbis convestita; *sol c. omnia luce. + + +convexus, adj. (conveho), сведен, округао, пупчаст: coelum; cornua; n. plur. као subst. convexa, ōrum, свод: convexa coeli; nemorum. 2) *стрменит: vallis; iter; vertex c. ad aequora. + + +convĭcĭātor, ōris, m. (convicior), (ретко), грдилац, злорек, опадач. + + +convīcĭor, depon. 1. (convicium), корити, грдити, псовати: alci. + + +convīcĭum, ĭi, n. (= convocium од com и vox), 1) јака вика, граја: clamor et c., при гозби; c. ranarum, крекетање. Напосе а) вика неодобравања: c. omnium vestrum, свију вас: c. senatus; б) велегласна свађа: aures convicio defessae. 2) гласан, жесток укор, грдња, псовка (сп. opprobrium, probrum, maledictum): consectari alqm conviciis; convicio corripere alqm. + + +convictĭo, ōnis, f. (convivo), живљење заједно, друговање: domesticae convictiones, чељад, укућани. + + +convictor, ōris, m. (convivo), ко с ким живи, пријатељ, друг, свакидашњи гост. + + +convictus, ūs, m. (convivo), 1) живљење заједно, друговање: humanus. 2) (ретко) = convivium. + + +convinco, vīci, victum, 3. упр. свладати. Отуда 1) доказати да је неко крив: c. alqm negligentiae; repetundarum; c. alqm multis avaritiae criminibus; in pari peccato; mores ipsius illum cc.; pass. convinceris alqd dixisse, доказано ти је да си нешто казао. 2) доказати да је нешто истина: inauditum facinus. 3) доказати да нешто није истина: haec poëtarum portenta. + + +†convinctĭo, ōnis, f. (vincio), свеза (део говора у граматици). + + +*convīso, —, —, 3. тачно прегледати: omnia oculis. + + +convītĭā- в. convicia-. + + +convītĭo- в. convicio- + + +convītĭu- в. conviciu-. + + +convīva, ae, comm. (convivo), гост, друг за столом, ко с ким заједно руча: alcjs. + + +convīvālis, adj. (conviva), што се тиче гозбе, гозбени, столни: †fabulae cc. + + +convīvātor, ōris, m. (convivor), ко части, домаћин. + + +convīvĭum, ĭi, m. (convivo), 1) част, гозба (сп. epulae и epulum). 2) *†дружина за столом, гости: repente c. conticuit. + + +convīvo, vixi, victum, 3. 1) заједно с ким живети: c. avaro (dat.), с тврдицом. 2) (ретко) = convivor. + + +convīvor, dep. 1. (conviva), заједно се частити, заједно јести и пити: †convivatum assidue duobus tricliniis. + + +convŏcātĭo, ōnis, f. (convoco), сазивање: c. populi. + + +convŏco, 1. 1) сазвати, скупити: populum; senatum; homines in societatem vitae c., сјединити људе у друштвени живот. 2) (ретко) о појединцу, дозвати, призвати: c. alqm in nostram contionem. + + +convōlo, 1. слетети се, стећи се, слећи се: populus; cc. ad sellas consulum. + + +convŏlūto, 1. (ретко) само у pass. ваљати се; тумарати. + + +convolvo, volvi, volūtum, 3. 1) сави(ја)ти, смотати: serpens c. terga. Отуда trop. c. verba, гомилати. 2) обмотати: testudo convoluta omnibus rebus. + + +convŏmo, mŭi, mĭtum, 3. побљувати: mensas hospitum. + + +†convulnĕro, 1. јако ранити, изранити, обранити: alqm. + + +convulsus в. convello. + + +†conjectānĕa, ōrum, n. (conjicio), књига бележница, наслов за списе мешовита садржаја. + + +†conjectātĭo, ōnis, f. (conjecto), нагађање. + + +conjectĭo, ōnis, f. (conjicio), 1) бацање (на једно место), гађање: telorum. 2) нагађање, погађање, предвиђање, тумачење: somniorum. + + +conjecto, 1. (intens. од conjicio), 1) набацати, скупљати, поиздоносити: c. ad cenam non cuppedias ciborum, sed argutias quaestionum. 2) trop. нагађати, мислити, судити, закључивати (в. conjicio I. 2. б): c. rem eventu; iter, пут нагађати. †alqd ex alqa re; de alqa re; Caear conjectans eum Aegyptum iter habere; — отуда и прорицати, прорећи. + + +conjector, ōris, m. (conjicio), нагађач, тумач; напосе тумач снова, врачар. + + +conjectrix, īcis, f. (conjicio), женско од conjector. + + +conjectūra, ae, f. (conjicio), 1) нагађање, погађање, вероватан закључак: conjcturam facere, capere de или ex alqa re, нагађати по чему; conjecturam alcjs rei capere de alqa re; conjecturā alqd assequi, consequi, погодити. 2) напосе тумачење снова, знамења, појава, врачање, прорицање. + + +conjectūrālis, adj. (conjectura), на нагађању основан, вероватан: causa. + + +conjectus, ūs, m. (conjicio), бацање (на једно место), метање, (ис)пуштање (стрела): lapidum; teli; venire ad conjectum teli, доћи на дохват; c. oculorum in alqm, упирање погледа у некога. + + +conjĭcĭo (cōnĭcĭo), jēci, jectum, 3. (jacio), 1) набацати, скупити: sarcinas in acervum, in medium. 2) trop. а) (предкл.) c. verba и само c. cum alqo, препирати се с ким (пред судом); б) нагађати, изводити, закључити: alqd; alqd ex alqa re; de alqa re; eum ibi fuisse; — отуда c. somnium, тумачити, и уопште погађати, прорицати: c. quae tempestas impendeat; aegrotum e morbo evasurum esse. 3) нешто некуда бацити, метати, врћи; ставити, терати, сагнати итд.: c. alqm in carcerem; hostem in fugam; navem in portum; cultrum in guttura, нож у гркљан сјурити. Отуда а) c. se, брзо отићи, навалити: c. se in fugam, ударити у бекство; c. se in pedes узети утреник, утећи; б) некога или нешто довести у какво стање, расположење итд.: c. alqm in morbum, бацити у болест; in laetitiam; in terrorem; c. rempublicām in perturbationes; alqm in periculum; в) c. maledicta in alqm, сипати грдње; c. culpam, crimen in alqm, обарати кривицу; c. pecuniam in alqd, потрошити новац. + + +†conjŭgālis, adj. (conjux), брачни, женидбени: dii. + + +conjŭgātĭo, ōnis, f. (conjugo), упр. спрезање; trop. у реторици, етимологијска сродност речи. + + +*conjŭgātor, ōris, m. (conjugo), ко свезује, сједињава: c. amoris, бог брака. + + +*conjŭgĭālis, adj. (conjugium), брачни, женидбени. + + +conjŭgĭum, ĭi, n. (jugum), 1) (Lucr.) свеза: c. corporis et animae. 2) брачна свеза, женидба, удадба, брак (само као физичка свеза; сп. connubium); и о животињама = парење. Отуда *а) телесно мешање; б) муж или жена; а и = драга, љубав. + + +conjŭgo, 1. (ретко), спрегнути; свезивати: †amicitiam, склопити; verba conjugata, речи по корену сродне. + + +conjunctē, adv. с comp. и sup. (conjunctus), 1) свезано, у свези, заједно: c. re verboque risus movetur. 2) усрдно, пријатељски: c. vivere cum alqo. + + +conjunctim, adv. (conjungo), сједињено, заједно, у заједници: c. petere auxilium. + + +conjunctĭo, ōnis, f. (conjungo), 1) свеза, сједињење: hominum; c. mentis cum externis mentibus = симпатија; c. vicinitatis, свеза што се оснива на суседству. 2) напосе а) свеза брачна, брак; б) сродство; в) пријатељство; г) у граматици део говора, свеза. + + +conjunctus, adj. с comp. и sup. (partic. од conjungo), 1) суседан, пограничан: terra c. Cappadociae. 2) браком, сродством или пријатељством с неким везан: c. cum alqo или alci. 3) trop. а) с нечим сродан подударан, сходан: nihil c. cum virtute; justitia c. intelligentiae; б) subst. conjunctum, i, n. сајуз, свеза. + + +conjungo, junxi, junctum, 3. сајузити, сјединити, свезати: cohortes illas cum exercitu; quem pontem oppido castrisque conjunctum habebat; trop. conjungo illum cum laude deorim, хвалим га једнако с боговима (као и богове); c. dextram dextrae, руковати се; c. tecta muro portaeque, зидати кућу близу зида и врата (градских); c. castra muro, утаборити се одмах до зидова; c. noctem diei, путовати и обдан и обноћ; c. arma finitimis, сјединити се с војском суседних народа; c. boves, упрегнути; c. vocales, самогласнике слити у један глас у изговору; bellum conjungunt, рат воде. заједнички. Напосе а) браком или љубављу свезати: c. alqam secum (или sibi) matrimonio; б) сродством или пријатељством свезати; c. alqm secum affinitate; multos sibi c. + + +conjūrātĭo, ōnis, f. (conjuro), 1) заједничко заклињање; отуда †сједињење: c. urbana, сједињење грађана. 2) у злу смислу, завера (сп. conspiratio), комплот: conjurationem nobilitatis facere. Отуда meton. = дружина завереника, завереници extra istam conjurationem perditorum hominum. + + +conjūro, 1. 1) (ретко) заједно заклињати се; као војн. term. t. заједно или скупа заклети се (на заставу): omnes juniores cc.; inter nos conjuravimus, заклели смо се међу собом; trop. а) *слагати се: alterius sic altera poscit opem res et conjurat amice, Hor. art. poët. 411., тако иште једна ствар од друге помоћ и слаже се с њоме пријатељски; б) борбе ради сјединити се: agmina conjurata. 2) у злу смислу, заверити се, начинити заверу, комплот: cc. inter se; c. cum alqo; in omnia facinora; contra rem publicam; conjurant ut urbem incendant; de interficiendo Pompejo; patriam incendere; — subst. conjūrāti, ōrum, m. завереници. + + +conjux (conjunx), ŭgis, comm. (jugum), 1) f. жена (племенитија реч него uxor); *и = невеста, вереница, драга. 2) *m. муж. + + +cŏŏlesco, неки пишу место coalesco (в. ту реч). + + +coŏpĕrĭo (cōpĕrĭo), pĕrŭi, pertum, 4. покрити, застрети: tenebrae cc. montem; c. tribunum lapidibus, камењем заронити; често partic. cŏŏpertus, покривен; trop. sceleribus, окаљан. + + +cŏoptātĭo, ōnis, f. (coopto), избор за попуну каквог збора или тела: c. collegiorum; c. censoria, попуна сената цензорима; c. in patres, избор за сенатора. + + +cŏopto, 1. избором примити кога у какав збор или тело: c. senatores; tribunos plebis; c. sibi collegam; c. alqm in collegium. + + +cŏŏrĭor, ortus sum, dep. 4. 1) дићи се, постати, букнути: ignis; bellum; risus omnium c.; insidiae; tempestas; seditio. 2) напосе о људима, подићи се, устати, навалити (непријатељски): c. in pugnam; tribuni cc. in illum; in rogationes nostras, против наших предлога. + + +cŏortus, ūs, m. (coorior) (Lucr.), постанак. + + +Cŏos (Cŏus) в. Cos. + + +Cōs2 или Cŏŏs (Cŏus), Cŏi, f. (Κῶς, Κόως), мало острво у Егејском мору према обали Карије, са храмом Ескулапијевим, где беше чувена слика „Venus Anadyomene“ од Апела, који се стога и Cous зове. Ту су се ткала лака и провидна ткања (vestis Coa). Отуда adj. Cōus (Κῶος), коски; subst. а) *Cōum, i, n. (sc. vinum), коско вино; б) Cōa, ōrum, n. = vestis Coa; в) Cōi, ōrum, m. Кошани. + + +*†cōpa, ae, f. (caupo), крчмарица. + + +Cōpae, ārum, f. (Κῶπαι), стара варош у Беотији, од које је добило име језеро Cōpāĭs, ĭdis, f. + + +cōpĕrĭo в. cooperio. + + +†cŏphĭnus, i, m. (κόφινος), котарица. + + +cōpĭa, ae, f. (co-ops), 1) готовина, изобиље, обилност, множина, сила, пуно чега: frugum; omnium librorum; magna latronum c.; *c. narium, пуно мирисава цвећа. Напосе а) о говору, обилност, богатство у изразу: c. verborum; dicendi; c. rerum, богатство у садржају; б) имућност, имање, благостање, богатство: cc. domesticae; Gallorum; contulerunt copias suas in illam provinciam, уложили су своје капитале у ону провинцију. Отуда ejurare bonam copiam, прогласити се за банкрота; в) често, а скоро увек у plur. момчад, чете, војска: cc. magnae, exiguae, tantae (али никад multae, paucae); magnitudo copiarum, множина чета. 2) могућност, подобност, згода, прилика: facere (dare) alci copiam consilii sui, понудити коме свој савет; dare alci copiam alqd faciendi, дати коме могућност да што учини, н. пр. dare alci copiam amicitiae jungendae; copia erat Romanis somni, могли су спавати; est c. dimicandi, непријатељ прима битку; copiam Jugurthae habere, имати Југурту у својој власти. Напосе ex copia rerum или само ex copia (ретко pro copia), према околностима, према томе што је могуће. + + +cōpĭŏlae, ārum, f. (copiae), четице, мален број чета. + + +cōpĭōsē, adv. с comp. и sup. (copiosus), 1) обилно, обилато. 2) напосе о говору, опширно, речито: dicere; causas defendere. + + +cōpĭōsus, adj. с comp. и sup. (copia), 1) обилат, обилан, богат, добро снабдевен: re alqa; locus c. a frumento; напосе = имућан, богат: homo; provincia. 2) о говору обилат речима, речит, опширан: homo c. ad dicendum; orator c.; oratio c.; c. in eloquendo. + + +cōpis1, adj. (copia), (у nomin. се не налази) обилато снабдевен, богат. + + +†cŏpis2, ĭdis, f. (κοπίς), кратка сабља, мач персијски. + + +cōpo в. caupo. + + +caupo (и cōpo), ōnis, m. који тргује на мало, ситничар, крчмар, гостионичар. + + +†cŏprĕa, ae, m. (κοπρίας од κόπρος, ђубре), гадан лакрдијаш, бесрамник. + + +cōpŭla, ao, f. све што везује, свеза, спона, коноп, уже, ремен; код Цезара се тако зове оруђе којим су лађе закачиване. Отуда trop. o љубавној, пријатељској свези. + + +cōpŭlātĭo, ōnis, f. (copulo), свезивање, скопчавање: atomorum; verborum inter se. + + +cōpŭlātus, adj. с comp. (partic. од copulo), свезан, скопчан, спојен: copulati pervenimus, заједно смо дошли; nihil est copulatius, нема ништа складније. + + +cōpŭlo, 1. свезати, скопчати, спојити, сјединити (што по природи својој скупа иде; сп. jungo, necto): verba; c. concordiam, слогу установити; c. honestatem cum voluptate; naturae copulatum = природно. + + +cŏqua, ae, f. (coquus), куварица. + + +cŏquīno, 1. (coquo), кувати. + + +cŏquīnus, adj. (coquo), куварски. + + +cŏquo, coxi, coctum, 3. 1) кувати = начинити меканим и зрелим, дозревати: sol c. uvas; poma cocta et matura; o појединим јелима omnia cocta et confecta, растворено, растопљено; c. aurum, растапати. 2) кувати, кувањем справити: cibum; coenam. 3) врућином справити, жећи, палити, сушити, пећи: laterculos; carbonem; c. panem, пећи: sol c. glebas, суши; agger coctus, из печених цигаља саграђен. 4) trop. а) мислити о чему, измислити, сновати, ковати: consilia secreto; bellum; б) (предкл. и касно) пећи, мучити, узнемиравати: cura quae te coquit. + + +cŏquus или cŏcus, i, m. (coquo), кувар. + + +cor, cordis, n. (καρδία), 1) срце (физичко и материјално): nullum animal potest esse sine corde. 2) trop. а) *човек, особа: fortissima corda; б) срце = чувство, душа: tremere corde; alqd alci cordi est, нешто је неком на срцу, драго му је; corde, од срца, срдачно; †cordi habere alqd, нешто јако ценити; в) разум, памет: volutavi eam rem in corde meo; г) желудац; д) реч одмила: cor meum! срце моје! + + +Cŏra, ae, f. варош у Лацији. Отуда adj. Cŏrānus. + + +corallĭum или cūrallĭum (corālĭum, cūrālĭum) (cŏ и cō) ĭi, n. (κοράλλιον, κουράλιον), корал, мерџан. + + +Cŏralli, ōrum, m. народ у доњој Мезији на Црном мору. + + +corallĭum или cūrallĭum (corālĭum, cūrālĭum) (cŏ и cō) ĭi, n. (κοράλλιον, κουράλιον), корал, мерџан. + + +cōram, adv. и praep. (место cooram од con и ōs, ōris), I. adv. а) у присуству, у присутности, у очи, наочиглед: dicere coram alqd alqo praesente; coram alqm arguere, у очи; se ipse coram offert, сам изађе пред војнике; б) лично, сам, главом, усмено: c. adesse; coram perspicit quae ex nunciis cognoverat; c. alqd tecum agam. II. praep. с abl. пред неким, у присутности: c. genero meo; c. judicibus; †кадшто стоји иза именице Diomedonte coram. + + +cŏrax1, ăcis, m. (κόραξ), гавран. + + +Cŏrax2, ăcis, m. (Κόραξ), име грчкога ретора из Сиракузе. + + +corbis, is, f. (†као m.), котарица. + + +corbīta, ae, f. (corbis), теретна лађа, корвета: operam celocem, ne corbitam mihi date, Plaut, помозите ми брзо, немојте оклевати. + + +corbŭla, ae, f. (demin. од corbis), котарчица. + + +Corbŭlo, ōnis, m. римски придевак; в. Domitius. + + +corcŏdīlus в. crocodilus. + + +corcŭlum, i, n. (demin. од cor), 1) срдашце. 2) trop. а) реч одмила „срце моје!“; б) придевак Сципиона Назике, дат му због његове разборитости. + + +Corcȳra, ae, f. (Κέρκυρα), острво у Јонском мору, сад Крф (Corfu). Отуда Corcȳraeus, adj. + + +cordātē, adv.: (cordatus), разумно, паметно, мудро, разборито: docte et cordate et cate, Plaut. + + +cordātus, adj. (cor), разуман, паметан, мудар, разборит: egregie c. homo. + + +†cordax, ăcis, m. (κόρδαξ), нека раскалашна игра, напосе игра хора у старој атичкој комедији. Аристотело је тако назвао стопу трохејску (—U), што се она у скакутању креће. + + +cordŏlĭum, ĭi, n. (cor-doleo), жалост срца, туга, јад, Plaut. + + +Cordŭba, ae, f. велика варош у Хиспанији, сад Кордова. Отуд adj. †Cordŭbensis; subst. Cordŭbenses, ĭum, m. Кордовљани. + + +Corfīnĭum, ĭi, стара варош у Самнији. Отуда adj. Corfīnĭensis; subst. Corfīnĭenses, ĭum, m. Корфињани. + + +Cŏrĭa, ae, f. (Κορία), придевак Минервин у Аркадији. + + +cŏrĭandrum, i, n. лековита биљка, коријандар (Coriandrum sativum Linn.), Plaut. + + +cŏrĭārĭus, adj. (corium), кожни, кожарски; subst. cŏrĭārĭus, ĭi, m. кожар, табак. + + +Cŏrinna, ae, f. (Κόριννα), 1) грчка поеткиња из Танагре у Беотији, вршњакиња Пиндарова. 2) измишљено име љубазнице Овидијеве. + + +Cŏrinthus, i, f. (Κόρινθος), Коринт, варош у Пелопонезу, на гласу због многих онде нагомиланих производа грчке вештине. Отуда а) adj. Cŏrinthĭus и subst. Cŏrinthĭi, ōrum, m. Коринћани; б) adj. Cŏrinthĭăcus (Liv.), Cŏrinthĭensis (Plaut, Tac); в) †Cŏrinthĭārĭus, ĭi, m., пријатељ вештачких производа од коринтског бакра. + + +Cŏrĭŏli, ōrum, m. варош у Лацији. Отуда adj. Cŏrĭŏlānus, поименце придевак Гаја Марција (Кориолана); subst. Cŏrĭŏlāni, ōrum, m. + + +cŏrĭum, ĭi, n. кожа на телу; учињена кожа (сп. pellis, aluta), corium alci concidere, ишибати. + + +Cornēlĭa в. Cornelius. Д) 2). + + +Cornēlĭus, име славнога племена римског. Најславније породице и особе беху: А) Cethegí: Gajus Corn. Ceth., друг Катилинин у завери. Б) Cinnae в. Cinna. В) Dolabellae в. Dolabella. Г) Lentuli: 1) Publius Corn. Lent. Sura, друг Катилинин; у завери; 2) Publ. Corn. Lent. Spinther, конзул 57 год. пр. Хр.; као конзул радио је о том да се Цицерон врати из заточења. Д) Scipiones: 1) Publ. Corn. Scipio, конзул 218 пр. Хр., од Ханибала потучен на Тицину, с братом Гнејем отишао у Хиспанију и с њиме погинуо 212 пр. Хр.; 2) Publ. Corn. Scipio Africanus major, син поменутога Публија, победилац Ханибалов код Заме 201 пр. Хр. Кћи му Cornelia, удата за Тиберија Семпронија Граха, беше мати чувене браће Граха: Тиберија и Гаја; 3) Lucius Corn. Scipio Asiaticus, брат пређашњега, победилац Антиоха Великога код Магнезије 190 пр. Хр.: 4) Publ. Corn. Scipio Africanus minor, син Гаја Емилија Паула и посинак Публија Корнелија Сципиона (сина победиоца Ханибалова), освојио Картагину и Нумантију; 5) Publ. Corn. Scipio Nasica Serapio, противник браће Граха. Ђ) Sullae: 1) Lucius Corn. Sulla Felix, познати диктатор и противник Маријев; 2) Faustus Corn. Sulla, син диктаторов, присталица Помпејева; 3) Publ. Corn. Sulla, синовац диктаторов, кога је Цицерон беседом још сачуваном бранио. Е) Balbi: Lucius Corn. Balbus major, родом из Гадеса у Хиспанији, кога је Цицерон такође бранио. Ж) Galli в. Gallus. — Adj. Cornēlĭus, а отуда adj. Cornēlĭānus. + + +cornĕŏlus, adj. (dem. од corneus2), рожаст, рожан. + + +*cornĕus1, adj. (cornus), дренов, од дреновине. + + +cornĕus2, adj. (cornus), рожан, од рога: rostrum. + + +cornĭcen, nĭcĭnis, m. (cornucano), трубач, који дува у рог или у трубу. + + +cornīcŭla, ae, f. (dem. од cornix), враница. + + +†cornĭcŭlārĭus, ĭi, m. (corniculum1), војник који је добио corniculum (в. ту реч) и услед тога разрешен био од обичне војничке службе, а додат као помоћник којем вишем часнику. + + +cornĭcŭlum1, i, n. (dem. од cornu), рожић, рошчић, по свој прилици какав украс шлема, налик на рог, којим би војнике за показану храброст одликовали. + + +Cornĭcŭlum2, i, n. стара варош у Лацији. Отуда adj. Cornĭcŭlānus. + + +*cornĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (cornu-gero), рогоносан, рогат. + + +*cornĭpĕs, ĕdis, adj. рогоног, копитаст. + + +cornix, īcis, f. врана: natura cornicibus vitam diuturnam dedit; *loquax; *garrula; prov. cornicum oculos configere = и најопрезнијега преварити. + + +cornū, ūs, n. (ретко и песн. cornum, i, n), 1) рог у вола, јелена, овна итд. Отуда А) о разним предметима који наличе на рог: а) у plur. крајеви полумесеца: cornua lunae; б) рукави реке: cornua fluminis; в) уски крајеви (језици) морске обале; особито кад праве пристаниште: cornua portus; г) горњи крај шлема, где се забада перјаница; д) крајеви штапића, око којег се римске писане књиге обмотавале; ђ) крило распоређене војске: dextrum, sinistrum c.; е) врх каквог брега: cornua Parnassi. Б) *као знамење снаге и јачине, особ. за отпор: cornua addere pauperi. 2) рог као материја, н. пр. рогова и копита. Отуда = предмети од рога: а) *лŷк; б) рог као свирка, труба, фрула; в) ловачки рог; г) рожни левак; д) рожна флашица за уље. + + +cornum, i, n. дрењина. + + +cornus, i, f. дрен, дреново дрво. + + +cornūtus adj. (cornu), рогат, с роговима. + + +Cŏroebus, i, m. младић из Фригије, заручник Касандрин, Virg. Aen. 2, 341. + + +cŏrolla, ae, f. (dem. од corona), венчић. + + +cŏrollārĭum, ĭi, n. (corolla), венац од природнога или вештачкога цвећа, као поклон глумцима и др. Отуда уопште дар, поклон: discedere sine corollario. + + +cŏrōna, ae, f. I. 1) венац, венац од цвећа, као накит гостима за столом, свештеницима, мртвацима, живади за жртву намењеној, киповима богова, бродовима; често и војницима као награда за храброст (c. castrensis, navalis, civica): sub corona vendere, ратне сужње као робове продати (јер су имали венце на глави као живинче на жртву одређено); nectere alci coronam, плести венац = славити песмом. 2) trop. o предметима што наличе на венац: А) ивица, коло, руб какве ствари. Б) круг или збор људи, наиме слушалаца при судским расправама: dicere causam maximā coronā, пред великим збором, многим слушаоцима. В) при опсади а) опсадна линија којом се варош заокружи; б) опсадна војска: urbem coronā cingere; в) војска што брани варош: coronā vallum defendere. II. као звезда, северна круна (corona borealis), по причи премештени на небо венац Аријаднин. + + +cŏrōnārĭus, adj. (corona), што се тиче венца, за венац; напoce aurum c., поклон у злату што су га становници провинције давали војводи победиоцу, испрва да за њ набави себи златан венац, а доцније да га употреби по вољи. + + +Cŏrōnē, ēs, f. (Κορώνη), варош у Месенији. Отуда Cŏrōnaeus, adj., наиме sinus Coronaeus, сад Golfo di Coron. + + +Cŏrōnēa, ae, f. (Κορώνεια), варош у Беотији. Отуда Cŏrōnaeus и Cŏrōnensis, adj.; subst. Cŏrōnaei, ōrum, m. Коронејани. + + +Cŏrōnĕus, ĕi, m. (Κορωνεύς), краљ у Фокиди, чија је кћи у врану (cornix) преобраћена, Ovid. met. 2, 569. + + +Cŏrōnis, ĭdis, f. (Κορωνίς), Коронида, кћи Флегијева, с Аполоном родила Ескулапија. + + +cŏrōno, 1. (corona), 1) увенчати, венцем накитити: c. postes; pocula; crateras; *coronari Olympiā, у олимпијским играма као победилац бити увенчан. 2) trop. опколити, окружити: *silva coronat aquas. + + +†corpŏrālis, adj. (corpus), телесни. + + +corpŏrĕus, adj. (corpus), телесни: c. natura; res c. + + +corpŭlentus, adj. с comp. (corpus) (предкл. и касно), дебео, угојен, крупан. + + +corpus, ŏris, n. 1) тело и у животиње и у човека: animus et c. Напосе а) = месо на телу: ossa subjecta corpori; facere c., угојити се; amittere c., омршавити; б) мртво тело, лешина; в) сенка, душа покојникова; г) *трупина (овоме противно = глава). 2) особа, индивидуа: liberum c. in servitutem addicere; delecta virūm corpora, по избору јунаци. 3) беживотна супстанција, маса уопште: cc. individua, атоми. 4) trop. а) главни саставни део, суштина какве ствари: c. eloquentiae, језгра: б) уређена целина, укупност, збор итд.; c. civitatis, скуп грађана; c. reipublicae, државно тело; coalescere in unius populi corpus; regem sui corporis creari voluerunt, из њиховог реда, сталежа; corpori valido (о војсци) deerat dux; и о каквом спису, делу: c. omnis juris Romani, зборник целокупног римског права. + + +corpuscŭlum, i, n. (dem. од corpus), мало тело, књижевно делце. + + +corrādo, rāsi, rāsum, 3. (comrado), упр. згрепсти. Отуда згрнути, покупити: pecuniam. + + +correctĭo, ōnis, f. (corrigo), 1) поправка; опомена, укор: veteris Academiae; morum. 2) у реторици, фигура кад говорник сам своју реч исправља другом крепкијом или прикладнијом. + + +corrector, ōris, m. (corrigo), поправљач, исправљач, опомињач, корилац: legum; nostrae civitatis; emendator et c. noster. + + +corrēpo, repsi, reptum, 3. (com и repo), заједно гмизати; у великом броју одмилети куда, завући се: in navem; trop. c. in dumeta = уплести се у мудролије. + + +†correptē, adv. с comp. (corripio), скраћено, кратко: correptius exit syllaba. + + +†correptĭo, ōnis, f. (corripio), 1) хватање. 2) скраћивање, краћи изговор: syllabae. + + +†correptor, ōris, m. (corripio), корилац. + + +corrīdĕo, 2. (com-rideo), смешити се, Lucr. + + +corrĭgĭa, ae, f. (corrigo), опута, ремен од обуће. + + +corrĭgo, rexi, rectum, 3. (conrego), 1) нешто криво исправити: digitum. 2) trop. нешто погрешно поправити (јаче него emendo), некога у ред утерати, исправити: c. errorem alcjs; mores; orationem; c. adolescentem; ipsa re corrigi, искуством се нечему бољем научити; pueri corriguntur in discendo. + + +corrĭpĭō, rĭpŭi, reptum, 3. (con-rapio), 1) шчепати, зграбити, спопасти: hominem; lora manu. Отуда *c. corpus ex stratis, ђипити из постеље; c. se aliquo, некуда похитати. 2) силом нешто присвојити, приграбити, отети: bona alcjs; c. pecunias undique. 3) trop. а) о ватри, болестима итд. хватати, напасти, навалити на кога, спопасти, обузети, зграбити, уморити; flamma c. tabulas; corripi morbo; morte subitā; о страстима и покретима душе, обузети: correptus amore; cupidine; б) корити, карати: omnes convicio consulis correpti exagitabantur; — тужити, на суд водити: alqm; в) скратити: verba; impensas, умалити, ограничити; syllabam, слог кратко изговорити. Напосе c. viam, spatium, на путу брзо јурити, простор брзо превалити; c. gradum, ход ускорити. + + +†corrīvātĭo, ōnis, f. (corrivo), спровођење воде на једно место. + + +†corrīvo, 1. (rivus), спроводити воду на једно место: c. venas aquarum. + + +corrōbŏro, 1. окрепити, оснажити, утврдити, учврстити: c. militem opere assiduo; c. audaciam, virtutem alcjs; aetas corroborata, доба зрелости, мушке снаге; quum jam se corroboravisset, пошто је већ одрастао и ојачао. + + +corrōdo (com-rodo), rōsi, rōsum, 3. оглодати, огристи: mures cc. librum. + + +corrŏgo (com-rogo), 1. молбом искупити = напросити, измољакати; скупити: pecuniam; necessarios suos; auxilia a sociis; — subst. corrŏgāti, ōrum, m. позивом искупљени (слушаоци). + + +†corrōsīvus, adj. (corrodo), што има снагу да изгризе: medicamenta. + + +†corrŏtundo, 1. заокруглити. + + +corrūgo (comrugo), 1. набрати, смежурати, намрштити, намргодити; trop. ne sordida mappa nares tibi corruget, Hor., да се не згадиш. + + +corrumpo (com-rumpo), rūpi, ruptum, 3. 1) уништити, порушити, упропастити, покварити: c. frumentum incendio; c. domum et se igni; *c. ungues dentibus, изгристи нокте. Отуда а) = ослабити, у pass. изнемоћи: equi corrupti macie; corrumpere res familiares, осиромашити; б) изгубити, осујетити, покварити: c. diem alci, учинити да некоме цео дан пропадне; c. occasionem, opportunitatem, пропустити прилику; quodcunque addebatur subsidio, id corruptum timore fugientium, што је год додавано у помоћ, покварило се плашњом бегунаца. 2) о стварима, покварити, погоршати: aquam; mores civitatis; orationem. 3) o особама, покварити, развратити: adolescentem; milites; напосе = подмитити, поткупити: c. alqm pecuniā; largitione; c. milites ut fugiant. 4) o стварима, искварити, изопачити: tabulas publicas, фалсификовати; famam; c. nomina, погрешним изговором или другом каквом маном. Отуда = оскврнити, обешчастити, окаљати, осрамотити: nobilitatem. + + +corrŭo (com-ruo), rŭi, rŭtum, 3. 1) trans. обалити, оборити, свалити: rerum summam; trop. упропастити: alqm; — нагло згрнути: divitias. 2) intrans. срушити се, сурвати се, на тле пасти: aedes, arbor c. Отуда trop. = пропасти: tu et omnes mei corruistis; opes Lacedaemoniorum cc.; risu c., умрети од смеха. + + +corruptē, adv. с comp. (corruptus), искварено, наопако, криво: c. judicare; (servi) corruptius habiti, (робови) у горем реду држани. + + +corruptēla, ae, f. (corrumpo), поквареност, кварење: c. malae consuetudinis, из зле навике. Напосе = а) подмићивање: c. ab reo; б) блудни живот: c. mulierum, са женама. + + +corruptĭo, ōnis, f. (corrumpo), 1) подмићивање. 2) поквареност, изопаченост: morbus est c. corporis; c. opinionum, наопако мишљење. + + +corruptor, ōris, m. и †corruptrix, īcis, f. који и која квари, развраћа, на зло наводи, подмићује: civium. + + +corruptus, adj. с comp. и sup. (partic. од corrumpo), покварен, заведен, подмићен: judicia; judex; adversarius; такође и сметен, засукан: ingenio corruptus. + + +Corsĭca, ae, f. или Corsis, ĭdis, f. (Κύρνος, Κορσίς), острво Корзика у Средоземном мору. Отуда adj. *Corsus и *Corsĭcus; subst. Corsi, ōrum, m. + + +cortex, ĭcis, m. (*ретко f.), спољашња кора, кожица, љуска у дрвећа, биља и плодова (н. пр. ораха); напосе кора од плутка (Korkbaum), употребљавана за запушаче и при учењу пливања. Отуда proverb. nare sine c. = не требати више надзора; levior cortice, o лакомислену човеку, Hor. + + +cortĭcĕus, adj. (cortex), од коре начињен. + + +cortĭna, ae, f. котао, казан; напосе *троножац, на ком је Питија (Аполонова свештеница у Делфима) прорицала, отуда: пророчиште. + + +Cortōna, ae, f. (Κορτώνα), варош у Хетрурији. Отуда adj. Cortōnensis и subst. Cortōnenses, ĭum, m., Кортоњани. + + +Cōrus в. Caurus. + + +cŏrusco, 1. 1) trans. *брзо мицати, махати, бацати: linguas (о змијама); hastam; telum. 2) intrans. а) брзо се кретати итд.: agni cc., боду роговима; apes pennis cc., лепршају; arbor c., љуља се; б) сијати се, блистати, трептати, севати. + + +*cŏruscus, adj. 1) ко дркће, ко се колеба, тресе: silva. 2) блистав, сјајан, светао: sol, жарко; ignis c., flammae cc., муња; tonitru c, тресак, гром; ensis; radii solis. + + +corvus, i, m., гавран. Отуда (због сличности са кривим кљуном гаврановим) нека убојна справа, дугачка мотка са кривом куком на крају, за рушење зидова. + + +Cŏrўbantes, ĭum, m., Корибанти, свештеници богиње Кибеле, чију су светковину славили у бесном одушевљењу хучном свирком и дивљим играњем под оружјем. Доцније се узимаху називи Corybantes и Curetes (в. ту реч) за истоветне. Отуда adj. Cŏrўbantĭus. + + +Cŏrўbās, antis, m. (Κορύβας), син Кибелин и отац Аполонов, Cic nat. deor. 3, 23. + + +*Cōrўcĭus, adj. (Κωρύκιος), 1) што спада у пећину (τὸ Κωρύκων ἄντρον) на гори Парнасу која (пећина) беше посвећена Нимфама и богу Пану. Отуда Cōrўcĭdes Nymphae, кћери Плистове. 2) в. Corycus 1. + + +Cōrўcus1 или Cōrўcos, i, m. (Κώρυκος), 1) предгорје и варош у Киликији. Отуда adj. *†Cōrўcĭus. 2) предгорје у Јонији. 3) варош у Памфилији. + + +Cōrўcus1 или Cōrўcos, i, m. (Κώρυκος), 1) предгорје и варош у Киликији. Отуда adj. *†Cōrўcĭus. 2) предгорје у Јонији. 3) варош у Памфилији. + + +cōrўcus2, i, m. (κώρυκος), џак напуњен песком и др., на ком су атлете снагу своју вежбале. + + +*cŏrўlētum, i, n. (corylus), лесков џбун. + + +cŏrўlus, i, f. (κώρυλος), леска, лесковина. + + +*cŏrymbĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (corymbus-fero), бршљаноносни, придевак Баху. + + +cŏrymbus, i, m. (κόρυμβος), цвет и плод бршљанов (налик на грозд). + + +cŏrўphaeus, i, m. (κορυφαῖος), глава, коловођа, поглавар, старешина, првак: c. Epicureorum Zeno. + + +Cŏrўthus, i, f. (Κόρυθος), 1) варош у Хетрурији, доцније Cortona. 2) оснивач те вароши. + + +*cōrȳtus, i, m., (κώρυτος), тул, тоболац за стреле. + + +cōs1, cōtis, f. (место cautes), 1) сваки тврд камен, кремен; напосе у plur. cōtēs, камење, стење. 2) брус, тоцило, гладилица: iracundiam fortitudinis quasi cotem esse; fungar vice cotis, Hor., бићу као гладилица. + + +Cōs2 или Cŏŏs (Cŏus), Cŏi, f. (Κῶς, Κόως), мало острво у Егејском мору према обали Карије, са храмом Ескулапијевим, где беше чувена слика „Venus Anadyomene“ од Апела, који се стога и Cous зове. Ту су се ткала лака и провидна ткања (vestis Coa). Отуда adj. Cōus (Κῶος), коски; subst. а) *Cōum, i, n. (sc. vinum), коско вино; б) Cōa, ōrum, n. = vestis Coa; в) Cōi, ōrum, m. Кошани. + + +Cŏsa (Cossa), ae, f. или Cŏsae, ārum, f. (Κόσσα, Κόσσαι), стара варош у Хетрурији. Отуда adj. Cŏsānus; subst. Cŏsāni, ōrum, m. Кошани. + + +*cosmētēs, ae, m. (κοσμήτης), роб који је водио бригу о хаљинама и накиту своје господарице. + + +Cosmoe, ōrum, m. (Κόσμοι), нека државна власт („надлежатељство“) у Крећана. + + +*†Cosmus, i. m. чувени фабричар мирисних ствари у Риму. + + +Cossūra в. Cossyra. + + +Cossȳra (Cossūra), ae, f. (Κόσσυρα), малено острво између Сицилије и Африке. + + +Cossus, име једне породице у племену Корнелијеву. + + +Cossȳra (Cossūra), ae, f. (Κόσσυρα), малено острво између Сицилије и Африке. + + +costa, ae, f. ребро; отуда у plur. costae, стране, бокови: aëni; у лађи sectaque intexunt abjete costas, Virg. + + +*†costum, i, n. (κόστος) нека биљка у Индији, од које се правила драгоцена маст. + + +†Cōthōn, ōnis, m. (Κώθων), приморска варош у северној Африци. + + +cŏthurnātus, adj. (cothurnus), ко носи котурне (в. ту реч). Отуда *трагичан, узвишен, висок: sermo. + + +cŏthurnus, i, m. (κόθορνος), грчка ципела или чизмица (са дебелим ђоном и високим штиклама), носили су је у лову, али особ. трагични глумци. Отда trop. а) трагедија; б) трагичан, узвишен стил. + + +cŏtīdĭānus в. quotidianus. + + +quŏtīdĭānus (и cŏttīdĭānŭs и cŏtīdĭānus), adj. (quotidie), 1) свагдањи: labor; vita. 2) обичан, прост: verba. + + +cŏtīdĭē в. quotidie. + + +quŏtīdĭē (и cottīdĭē и cŏtīdĭē), adv. (quot-dies), сваки дан, дневно (што се сваки дан понавља; пор. indies, dies). + + +cottăbus, i, m. (κότταβος), грчка друштвена игра у којој се остатак непопијенога вина из чаше бацао на какав метални, тога ради обешени суд, па су из звука што га је причињавало ударање тих винских капљица о метални суд, погађали да ли ко кога има радо или не. Отуда у шали у Плаута значи = удар са пљеском: crebri cottabi bubuli. + + +†cottăna, ōrum, n. нека врста смокава у Сирији. + + +quŏtīdĭānus (и cŏttīdĭānŭs и cŏtīdĭānus), adj. (quotidie), 1) свагдањи: labor; vita. 2) обичан, прост: verba. + + +quŏtīdĭē (и cottīdĭē и cŏtīdĭē), adv. (quot-dies), сваки дан, дневно (што се сваки дан понавља; пор. indies, dies). + + +Cottĭus1, ĭi, m. име двојице кнезова, оца и сина (за Августа и Тиберија), који су владали над разним племенима у котијским Алпима, по њима тако названим. + + +Cottĭus2, adj. котијски: Alpes. + + +cōturnix, īcis, f. препелица; trop. као реч одмила, „кокице моја!“, Plaut. + + +Cŏtўs, tўis, m. (Κότυς) или Cotus, i, m., Котије, име неколиких трачких владалаца. + + +Cŏtytto, ūs, f. (Κοτυττώ), богиња трачка, чија светковина (Cŏtyttĭa, ōrum, n. Κοτύττια) беше сувише раскалашна. + + +†cŏvīnārĭus, ĭi, m. (covinus), борац на колима, на којима беху српови намештени. + + +cŏvīnus, i, m. бојна кола код Келта, на којима беху српови намештени. + + +†coxa, ae, f. бедро, бок, кук. + + +coxendix, ĭcis, f. (coxa), кук, кукова кост, уопште бедро, бок. + + +Crabra aqua, ae, f. водовод од вароши Tusculum до реке Тибра. + + +†crabro, ōnis, m. стршен, стршљен: prov. irritare crabrones дирати у зољино гнездо. + + +Crăgus, i, m. (Κραγός), гора у Ликији и Киликији. + + +crambē, ēs, f. (κράμβη), купус, кељ (чисто лат. brassica); prov. c. repetita (подгрејан) нешто врло често понављано. + + +Cranaus, i, m. (Κραναός), атички херој, Кекропов зет и наследник у влади. + + +Cranĭi, ōrum, m. (Κράνιοι), варошица на острву Кефалонији; = становници те вароши. + + +Crānōn, ōnis, f. (Κράνων), варош у Тесалији. Отуда Crānōnĭus, adj. кранонски. + + +Crāntōr, ŏris, m. (Κράντωρ), 1) штитоноша Пелејев. 2) славни филозоф старије академијске школе око 320 пр. Хр. + + +crāpula, ae, f. (κραιπάλη), пијано стање, мамурлук. + + +crāpŭlārĭus, adj. (crapula), што спада у мамурлук. + + +crās, adv. сутра: c. mane, сутра рано; c. est festum. Отуда *meton. убудуће: quid sit futurum cras, fuge quaerere, Hor. + + +crassē, adv. с comp. 1) густо, дебело. 2) trop. грубо, нејасно, неотесано, неспретно: gemmae nitent c; c. alqd intelligere. + + +crassĭtūdo, ĭnis, f. (crassus), 1) дебљина: c. parietum; claves digiti pollicis crassitudine. 2) густина: аëris. + + +crassus1, adj. с comp. и sup. 1) дебео, јак: homo; filum; nucleus sex digitos crassus. 2) густ, груб (opp. tenuis, rarus, liquidus итд.): аër, nebula, toga; unguentum. Отуда а) ager c. масна; *aquae cc., мутна нечиста вода (од нарасле реке); б) c. infortunium = добивене батине; в) trop. c. Minerva = неотесана, проста памет. + + +Crassus2, име породице у Лицинијеву племену, в. Licinius. + + +crastĭnus, adj. (cras), 1) сутрашњи: dies; lux; in crastinum, за сутра; †crastino, као adv. = cras. 2) †уопште = будући. + + +Crătaeis, ĭdis, f. (Κραταιίς), једна од Нимфи, мати Скилина. + + +*†crātēr, ēris, m. и crātēra, ae, f. (κρατῄρ, κρητῄρ), 1) велик суд, у ком се вино с водом мешало. 2) trop. а) суд за уље; б) легењ за воду; в) одушка вулканова; г) звездано јато пехар; д) залив код Баје. + + +Crātĕrus, i, m. (Κράτερος), 1) војвода Александра Великога. 2) чувен лекар у доба Цицероново. + + +crātes, is, f. скоро увек у plur. плетер, леса; фашине; брана, дрљача. Отуда trop. c. spinae, састав кичме; *pectoris; *c. favorum, саће. + + +Crāthĭs, ĭdis, m. (Κρᾶθις), река у јужној Италији код вароши Thurii, између Луканије и Брутије. + + +Crătīnus, i, m. (Κρατῖνος), песник старе атичке комедије, савременик Аристофанов. + + +Crătippus, i, m. (Κράτιππος), перипатетски филозоф у Атини, учитељ сину Цицеронову. + + +crĕātĭo, ōnis, f. (creo) (ретко), избирање, избор: magistratuum, чиновника, само Cic. legg. 3, 3. + + +crĕātor, ōris, m. (creo) (ретко), створитељ, саздатељ: mundi; Romulus, c. hujus urbis. + + +*crĕātrix, īcis, f. (creo), створитељка, родитељка, виновница: natura c. rerum; diva c, мати. + + +crēber, bra, brum, adj. с comp. и sup. 1) у простору, густ, чест, многобројан: aedificia creberrima, зграде једна до друге; crebri ignes, ватра до ватре; arbores cc.; *silva c., густа шума. Отуда а) = пун, обрастао чим: lucus c. arundinibus; б) trop. обилат, пун пунцат чега; Thucydides c. rerum frequentiā, богат садржајем; c. sententiis, богат мислима, изрекама; Africus creber procellis, југ обилат олујинама. 2) у времену чест, многи, што често бива, често се понавља: cc. excursiones; gemitus; amplexus; literae cc.; *crebris micat ignibus aether, често севају муње; creber esse in re alqa, често се чим занимати. + + +*†crēbresco, brŭi (пише се и crĕbesco, bŭi), —, 3. (creber), учестати, множити се, расти, мах отимати: ventus; bellum; seditio; impers. crebrescit, разноси се глас. + + +crēbrĭtās, ātis, f. (creber), учестаност, честина, густина: literarum; sententiarum, једрина. + + +crēbrō, adv. с comp. и sup. (creber), често, више пута, понављано, све једнако. + + +crēdĭbĭlis, adj. (credo), вероватан: narratio; suspicio; credibile dictu; *fortior credibili, невероватно храбар. + + +crēdĭbĭlĭter, adv. с comp. (credibilis), вероватно. + + +crēdĭtor, ōris, m. (credo), поверилац, кредитор. + + +crēdĭtum, i, n. (credo), зајам, дуг. + + +crēdo, dĭdi, dĭtum, 3. 1) поверити, предати: vitam et fortunas alci; arma militi; c. se ventis (чиме се појам опасности изражава); исто тако и c. se pugnae, ићи у бој. Отуда напосе = поверити новце, позајмити, узајмити: alci pecuniam. 2) intrans. веровати, имати веру у кога, поверовати коме, (по)уздати се у кога (с обзиром на добро мишљење нечије; сп. confido): c. alci; praesenti fortunae; virtuti militum. 3) некоме кад што казује итд. веровати, поверовати: c. alci alqd, веровати коме у чему, и c. alci de re alqa и c. alqd esse factum; *credor у pass. место creditur mihi, верује ми се. И само веровати (а да се не дода, коме): homines credunt id quod volunt; c. alqd de alqo. Напосе mihi crede (ретко crede mihi), као израз пријатељског уверавања или опомене. 4) *†уопште мнити, мислити, држати (скоро увек с неким обзиром на мишљење некога другога; сп. puto, existimo итд): c. alqm esse sapientem; creditus est optime dixisse, држало се о њему да је врло добро говорио. 5) Напосе, а) credo (само у овом облику), умеће се често, као пријатељски или иронијски изражено мишљење писца или говорника, без свезе са оним што се пре или после тога казује, и преводи се са мним, мислим, дакако; б) crederes, значи мишљење које у свакога може настати, рекао би, могло би се помислити: moesti, crederes victos, in castra redeunt, сетни се врате у стан, рекао би да су побеђени. + + +crēdŭlĭtās, ātis, f. (credulus) лаковерност. + + +crēdulus, adj. (credo), 1) лаковеран: stultus et c. auditor; *credulus alci, који ком лако и неопрезно поверује; c. in vitium, који лако верује у погрешку. Отуда †convivia cc., поверљиве гозбе. 2) чему се лако верује: fama. + + +Crĕmĕra, ae, f. река у Хетрурији. Отуда adj. Crĕmĕrensis. + + +Crŏmўōn или Cremmўōn, ōnis, f. (Κρομύων, Κρεμμύων), село у Мегариди близу Коринта. + + +crĕmo, 1. спалити, сажећи (скоро увек о човеку који што спаљује, ретко о ватри; сп. uro): c. libros; urbem incendio; често о спаљивању жртве или мртваца. + + +Crĕmōna, ae, f. варош у горњој Италији на Паду. Отуда adj. Crĕmōnensis и subst. Crĕmōnenses, ĭum, m. + + +Crĕmōnis jŭgum, део пенинских Алпа, сад Grimsel. + + +crĕmor, ōris, m. густ сок, слуз. + + +Crĕmūtĭus, ĭi, m., потпуно име A. Cremutius Cordus, римски историк под владом Тиберијевом. + + +crĕo1, 1. (основа CER, премештено CRE, откуда и cresco), 1) створити, произвести omnes res; genus humanum; напoce c. liberos, децу рађати. Отуда *creatus alqo или alqā, син нечији; *fortes creautur fortibus, јунаци рађају јунаке. 2) проузроковати, причинити, породити, направити: errorem; seditionem; c. alci voluptatem; lites. 3) изабрати, наименовати: alqm consulem; eos censores; ducem bello gerendo; consules creati sunt Fabius et Decius. + + +Crĕō2 или Crĕōn2, ontis, m. (Κρέων), 1) брат Јокастин, владар у Теби после прогнанства Едипова. 2) краљ у Коринту који је своју ћер Креузу заручио с Јазоном, али с њом заједно чаролијама Медејиним уморен. 3) владар у Теби за одсуства Амфитрионова. + + +Crĕō2 или Crĕōn2, ontis, m. (Κρέων), 1) брат Јокастин, владар у Теби после прогнанства Едипова. 2) краљ у Коринту који је своју ћер Креузу заручио с Јазоном, али с њом заједно чаролијама Медејиним уморен. 3) владар у Теби за одсуства Амфитрионова. + + +†crĕpax, ācis, adj. (crepo), што шкрипи, чегрће, праска, клопоће итд.: mola. + + +crĕper, ĕra, ĕrum, adj. (предкл.) мрачан, таман. Отуда trop. неизвестан, сумњив: certamen; oraculum. + + +crĕpĭda, ae, f. (κρηπίς), врста папуча код старих које су се сапињале, сандале; prov. ne sutor ultra crepidam, не плећи се у оно што не знаш. + + +crĕpĭdārĭus, adj. (crepida), што се тиче сандала или папуча: sutor c., папучар. + + +crĕpĭdātus, adj. (crepida), ко носи сандале или папуче: fabula c., нека врста латинске трагедије. + + +crēpīdo, dĭnis, f. (κρηπίς), 1) зидана подлога, основа (Sockel). 2) повишен и зидан насип уз обалу, кеј: omnes urbis crepidines. + + +crĕpĭdŭla, ae, f. (dem. од crepida), папучица. + + +crĕpĭtācillum, i, n. (предкл.) (dem. од crepitaculum). + + +†crĕpĭtācŭlum, i, n. (crepito), дечија звечка, чегртаљка. + + +*†crĕpĭto, 1. (crepo), јако звекетати, праскати, чегртати, шкрипати, клопотати итд. (сп. strepo): flamma c.; intestina cc., крче црева; nimbi cc. multa grandine, облаци шуште од многог града. + + +crĕpĭtus, ūs, m. (crepo), 1) звекет, шум, лупа, тресак, праска, шкрипање, чегртање, шуштање итд.: armorum; pedum; cardinum; dentium; tibiarum; alarum. 2) напосе c. ventris или само crepitus, гласан ветар (прдеж). + + +crĕpo, pŭi, pĭtum, 1. 1) intrans. звекетати, шкрипати, чегртати, пљескати, праскати, пуцкати, пући, клопотати, прштати, клепетати, крчати, жуборити итд.: fores; dentes; catenae; pedes; lapides cc.; c. digitis, пуцкати прстима. Напосе = гласан ветар пустити (прднути). 2) trans. а) *учинити да се чује какав звук: crepare aureolos, звекетати златним новцем (бројећи га); c. laetum sonum, пљескањем руку изјавити радост и допадање; б) гласно и често о нечему говорити, викати, зановетати, тужити се на што: c. immunda dicta; c. sulcos et vineta, само о говору; *post vina gravem militiam, напит говори само о тегоби војничког живота. + + +crĕpundĭa, ōrum, n. (crepo), чегртаљка, звечка: а) дечија играчка; б) свирка што чегрће. + + +crĕpuscŭlum, i, n. (creper), сумрак, сумрачак, сутон. + + +Crēs в. Creta. + + +crēsco, crēvi, crētum, 3. (основа CER, CRE, откуда и creo), 1) израсти, произићи, постати: quaecunque e terra cc.; особ. често partic. cretus као adj. постао, поникао, рођен: mortali semine; Fauno nymphāque; Trojano a sanguine. 2) најчешће о нечему што већ постоји, расти (по величини, множини, обиму итд.): homo; luna; Nilus c.; in ejus domo crevit, одрастао је; *in frondem crines, in ramos brachia crescunt, коса се претвори у лишће, а мишице у гране; c. in longitudinem, расти у дужину; amici cc., расту бројем. Отуда а) *†о високим предметима, дизати се: petra c. in sublime fastigium; б) trop. у јачини, моћи, снази расти, увећати се: opes Atheniensium cc.; licentia, inopia omnium c. 3) напoce o особама и државама, расти с погледом на углед и моћ, постати моћнији, подићи се, узвисити се итд.: c. dignitate, fortunā; c. ex или de alqo, нечијим падом подићи се. + + +Crēsĭus в. Creta. + + +Cressa в. Creta. + + +Crēta1, ae, или Crētē, ēs, f. (Κρήτη), острво Крета, сад Кандија, у Средоземном мору. Отуда 1) Crēs, ētis, m. (Κρής), Крећанин. 2) *Cressa, ae, f. Крећанка, н. пр. Аријадна; чешће као adj. кретски: Cressā ne careat pulchra dies notā, лепи дан нека не остане без кретске белешке (в. creta2); bos C., = Pasiphaë. 3) adj. *Crēsĭus, *Crētaeus, Crētānus, Plaut., Crētensis (Отуда subst. Crētenses, ĭum, m. Крећани), *†Crētĭcus и *Crĕtĭs, ĭdis, adj. + + +crēta2, ae, f. (l. Creta), кретска земља, тј. креда или нека врста кредасте фине беле глине, која се на разне цељи употребљавала, наиме за печаћење (в. cretula), за белило итд. Због беле боје значила је креда нешто срећно и радосно: creta oratio, беседа што весели и разгаљује; notare diem cretā, забележити дан као срећан. + + +crētātus, adj. (creta2), кредом набељен. + + +Crēta1, ae, или Crētē, ēs, f. (Κρήτη), острво Крета, сад Кандија, у Средоземном мору. Отуда 1) Crēs, ētis, m. (Κρής), Крећанин. 2) *Cressa, ae, f. Крећанка, н. пр. Аријадна; чешће као adj. кретски: Cressā ne careat pulchra dies notā, лепи дан нека не остане без кретске белешке (в. creta2); bos C., = Pasiphaë. 3) adj. *Crēsĭus, *Crētaeus, Crētānus, Plaut., Crētensis (Отуда subst. Crētenses, ĭum, m. Крећани), *†Crētĭcus и *Crĕtĭs, ĭdis, adj. + + +crētĕus, adj. (creta2), од глине начињен, Lucr. + + +Crētheus (двосложно), ĕi, m. (Κρηθεύς), Кретеј, син Еолов, отац Езонов, дакле дед Јазонов. Отуда 1) Crēthēĭus, adj.: virgo C. = Helle; proles C. = Phrixus. 2) Crēthĭdēs, ae, m. потомак Кретејев = Јазон. + + +crētĭo, ōnis, f. (cerno), term. t. 1) формална и пред сведоцима лично дата изјава да ко хоће да прими какво наследство, која је изјава морала бити у опредељеном року (обично за 60 или 100 дана). 2) опредељен рок. + + +crētōsus, adj. (creta2), пун креде, кредовит. + + +crētŭla, ae, f. (dem. од creta2), бела земља која се употребљавала ради печаћења. + + +crētus 1) в. cerno. 2) в. cresco. + + +Crĕūsa, ae, f. (Κρέουςα), 1) кћи Креонта, краља у Коринту, удата за Јазона. 2) жена Тројанца Енеје. 3) варош с пристаништем у Беотији. + + +crībro, 1. (cribrum), сијати, просијати. + + +*†crībrum, i, n. (сродно са cerno од основе CER, CRE), сито, протак; proverb. imbrem in cribrum gerere = нешто узалудно радити. + + +crīmen, ĭnis, n. (сродно са κρίνω, cerno), 1) тужба, окривљење, пребацивање, укор: c. falsum; sermones pleni criminis in alqm; c. maleficii (obj.), због учињене кривице; c. invidiae (subj.), тужба из зависти; hoc crimine est damnatus; crimini dare alci alqd, неком нешто у кривицу уписати; esse crimini, бити повод пребацивању; esse in crimine, бити тужен; inferre, intendere alci crimen и intendere crimen in alqm, подићи тужбу на кога: crimen defendere, propulsare, туженог бранити. Отуда значи и = основ и повод каквој тужби: *posteritatis crimen eris, бићеш потомству на срамоту; c. belli, повод рату. 2) кривица, преступ којим се неко оптужује: c. et scelus; fateri c. Отуда *а) = неваљалства у слици представљена: tum paries nullo crimine pictus erat, Prop.; б) повод, узрок каквој кривици: c. amoris; c. sum, ја сам узрок те кривице. + + +crīmĭnātĭo, ōnis, f. (criminor), окривљење, оптужење (из неплеменитог разлога; сп. accusatio; потварање; оцрњивање, опадање, клевета: ab alqo allatas criminationes repellere. + + +crīmĭnātor, ōris, m. (criminor) (предкл. и касно), ко окривљује, оцрњује, клеветник. + + +crīmĭnor, dep. 1. (предкл. и crīmĭno, 1) (crimen), 1) окривити, оптужити (из зле намере; сп. accuso, calumnior, insimulo), потворити, оцрнити, опадати, клеветати (в. criminatio): c. aliquem apud populum; (Ter.) tibi c., пред тобом. 2) тужити се, жалити се на што, пребацивати: c. potentiam alcjs; alqd de illa tribu; c. amicitiam ab alqo violatam esse. + + +crīmĭnōsē, adv. с comp. и sup. (criminosus), оптужно, клеветно, оцрњујући: c. alqd dicere. + + +crīmĭnōsus, adj. с comp. и sup. (crimen), што садржи окривљење, опадање, оцрњивање, клеветни: res c.; ne id mihi или in me criminosum esse possit; oratio criminosior; homo c., што оптужује. + + +Crīmissus, i, m. (Κριμισσός), река на југозападној обали Сицилије. + + +*crīnālis, adj. (crinis), што се косе тиче, косни: vitta c., врпца за косу, уплетник; acus c., косна игла (Haarnadel). Отуда а) subst. crīnāle, is, врпца за косу, уплетник; б) corpus crinale, са власастим хватаљкама: (Fangarme), o полипу. + + +crīnis, is, m. (основа CER, CRE, откуда и cresco), влас, коса, особ. у човека, на глави, а и уопште (сп. capillus, coma, pilus): crines passi или sparsi, расплетена коса; *crines cani, седа; crines abscindere. Отуда *реп у звезде репатице. + + +crīnītus, adj. (crinis), власат, космат, дугокос: *puella c.; *galea c. triplici jubā, шлем са троструком перјаницом; *c. Apollo: stella c., репата звезда. + + +†crĭsis, is, f. (κρίσις), криза, одсудни окрет (набоље или горе). + + +*crispĭsulcans, antis, adj. (crispus и sulco) (ретко), што се вијуга, кривуда: fulmen. + + +crispo, 1. (crispus), 1) кудравити, коврчити: capillum. 2) *махати, завитлати чим: bina manu hastilia crispans, бацајући руком два копља. + + +†crispŭlus, adj. (dem. од crispus). + + +crispus, adj. кудрав, коврчав, коврчаст; trop. c. oratio, измајсторисана; — o кретању, таласасто, дрхтаво. + + +Crissa, ae, f. (Κρίσσα), варош у Фокиди; adj. Crissaeus. + + +crista, ae, f. 1) креста на глави (у птица); prov. cristae ei surgunt, постаје охол. 2) перјаница на шлему. + + +cristātus, adj. (crista), ко има кресту или перјаницу: ales; cassis c. pennis. + + +Crĭtĭās, ae, f. (Κριτίας), Критија, један од тридесет тирана у Атини. + + +crĭtĭcus, i, m. (κριτικός), вештак у суђењу о производима вештине или науке, критик, критичар. + + +Crĭtō, ōnis, m. (Κρίτων), Критон, богат Атињанин, ученик и пријатељ Сократов. + + +Crĭtŏbūlus, i, m. (Κριτόβουλος), 1) ученик Сократов. 2) грчки лекар за време Филипа и Александра Великога. + + +Crĭtŏlāus, i, m. (Κριτόλαος), 1) перипатетски филозоф око г. 155 пр. Хр. 2) војвода ахејског савеза. + + +crŏcĕus, adj. (crocus), 1) *†од шафрана, шафранов. 2) *шафранове боје, жут као шафран, жут као злато. + + +crŏcĭnus, adj. (κρόκινος, crocus) = croceus (в. ту реч). Отуда *subst. crŏcĭnum, i, n. (sc. oleum), шафраново уље; код Плаута као реч одмила. + + +crōcĭo, 4. (κρώζω) (предкл. и касно), грактати као гавран. + + +†crŏcŏdīlĭnus, adj. (crocodilus), крокодилски: Crocodilinae (Quint. 1, 10), крокодилски, лажни закључак. + + +crŏcŏdīlus, i, m. кадшто и corcŏdīlus (κροκόδειλος), крокодил. + + +crŏcōta, ae, f. (sc. vestis, κροκωτός sc. πέπλος; crocum), шафранаста стајаћа хаљина за госпође. + + +crŏcōtārĭus, adj. (crocota), што се тиче хаљине „crocota“ (в. ту реч): infector c., који хаљине бојадише шафранасто. + + +crŏcōtŭla, ae, f. (dem. од crocota). + + +crŏcum, i, n. и * crŏcus, i, m., шафран. Отуда а) = шафранова боја; б) fabula perambulat crocum = комад се представља на позорници (јер се, ради доброг мириса, позорница шкропила есенцијом од шафрана). + + +Croesus, i, m. (Κροῖσος), Крез, познати богати и моћни краљ лидијски, кога је Кир победио. Отуда *appell. = врло богат човек: Irus et est subito, qui modo Croesus erat, Ov. trist. 3, 7, 42. + + +Crommўūācris, ĭdis, f. (Κρομμύου ἄκρις), Кромијуакрида, предгорје на Кипру. + + +Crŏmўōn или Cremmўōn, ōnis, f. (Κρομύων, Κρεμμύων), село у Мегариди близу Коринта. + + +*crŏtālistrĭa, ae, f. (crotulum, κροταλίζω), играчица с кастањетама (малим клепалима, која у обема рукама држи и њима при игрању клепеће). + + +crŏtălum, i, n. (κρόταλον), звечка, чегртаљка, кастањета, клепало. + + +Crŏtō (Crŏtōn), ōnis, comm. (ретко) (Crŏtōna, ae, f. (Κρότων), варош у Италији, на источној обали Брутије, где се бавио Питагора. Отуда а) Crŏtōnĭātēs, ae, m. (Κροτωνιάτης), Кротонац; б) Crŏtōnĭensis, adj. кротонски; subst. Crŏtōnĭenses, ĭum, m. Кротонци. + + +†crŭcĭābĭlis, adj. (crucio), мучан, кукаван, јадан. + + +crŭcĭābĭlĭtās, ātis, f. (cruciabilis), мука, мучење. + + +crŭcĭābĭlĭter, adv. (cruciabilis), с муком, мучно. + + +crŭcĭāmentum. i, n. (crucio), мука, мучење (сп. tormentum); nec vero graviora sunt carnificum cruciamenta quam interdum tormenta morborum. + + +crŭcĭātus, ūs, m. (crucio), мука, мучење (сп. cruciamentum, crux), напосе = погубљење на мукама: omnes cruciatus animi et corporis; cum cruciatu necare, уморити на мукама; alqm in cruciatum dedĕre, ставити кога на муке; trop. cum tuo cruciatu haec dicis, на твоју несрећу. + + +crŭcĭo, 1. (crux), упр. на крст распети, мучити, кињити, морити, метнути на муке: alqm; legatos omnibus suppliciis; — и душевно мучити = једити, љутити: ipse se cruciat aegritudine; pass. crucior, љутим се. + + +crŭcĭsalus, i, m. (crux-salio), шаљиво скована реч, играч на крсту. + + +crūdēlis, adj. с comp. и sup. (crudus), свиреп, тврда срца, љут, немилосрдан: homo; mens; c. in alqm и *c. alci. Отуда а) = што је са свирепошћу скопчано: poena; sententia; bellum; consilia; б) гроза: crudelissimum nomen tyranni; funus crudele. + + +crūdēlĭtās, ātis, f. (crudelis), свирепост, немилост, немилосрђе (мање него saevitia): quae apud alios iracundia dicitur, in imperio superbia atque c. appellatur. + + +crūdēlĭter, adv. с comp. и sup. (crudelis), немилице, немилостиво, немилосрдно. + + +*†crūdesco, dŭi, —, 3. (crudus) постати гори и жешћи, изопачити се: inorbus; ira; pugna; seditio. + + +crūdĭtās, ātis, f. (crudus), упр. несварљивост. Отуда претовареност, слабост желуца, очемерење; — cruditates, несварена јела. + + +crūdus, adj. с comp. (основа CRU, откуда cruor), 1) (ретко) крвав, сиров, пресан (сп. sanguineus): caro; exta; *c. vulnus. 2) несварен: cibus. Отуда lectio c., читање без понављања и проучавања. 3) ко није сварио, још с пуним желуцем. 4) trop. А) незрео: pomum. Отуда *а) одвише млад, зелен, још недорастао: puella cruda marito, још не за удају; б) млад, свеж: amor. Б) *још снажан, чио, крепак: c. senectus. В) сиров, неурађен: solum; c. cestus, од неучињене коже израђен; cortex c. Отуда versus c., неуглађен. Г) тврд, суров, немио, бездушан: vir; bellum. Д) груб, неотесан. + + +†crŭentē, adv. с comp. и sup. (cruentus), крваво. + + +crŭento, 1. (cruentus), 1) окрвавити, крвљу пошкропити, окаљати: gladium; dextras. 2) †бојадисати црвено: vestem; luna se c., месец се указује крвав. 3) *уопште окаљати. + + +crŭentus, adj. с *comp. и †sup. (cruor), 1) крвав, крвљу попрскан: cadaver; gladius; vestis; trop. ко је много крви стао: victoria; c. epistola, писмо којим се заповеда проливање крви; pax c. 2) крвожедан, грозан, hostis. 3) *црвен као крв. + + +crŭmēna (или crŭmīna), ae, f. кеса за новце (што је обично висила о врату); c. deficit, каса је празна. + + +crŭor, ōris, m. (основа CRU, отуда и crudus), крв (кад иде из ране, изван тела; сп. sanguis): ostendere cruorem inimici quam recentissimum, у plur. капље крви; trop. = проливање крви, убијање, клање: avidus cruoris. + + +†cruppellārĭus, ĭi, m. (келтска реч), борац сав у оклопу. + + +Cruptorĭcis villa, место у Фригији у северној Германији. + + +crūrĭcrĕpĭda, ae, m. (cruscrepo), измишљено име роба; чије голени од удараца пљескају. + + +crūrĭfrăgĭus, adj. (crusfrango), коме се голени ломе. + + +crūs, crūris, п. голен, цев, нога. + + +crusta, ae, f. 1) кора, љуска, краста: panis, кора; piscium, љуска; ulcerum, краста; *c. fluminis, лед, ледена кора. 2) на зидовима штукатура, музивни посао; полуузвишени, рељефни посао. + + +†crustŭlārĭus, ĭi, m. (crustulum), колачар, посластичар. + + +crustŭlum, i, n. (dem. од crustum), колачић, слаткиш, посластица. + + +crustum, i, n. (други облик од crusta), колач, слаткиш, посластица. + + +Crustŭmĕrĭa, ae, f. или Crustŭmĕrĭum, ĭi, n. и Crustŭmĕrĭi, ōrum, m. и Crustŭmĭum, ĭi, n., стара варош сабинска. Отуда adj. Crustŭmĕrīnus или *Crustŭmĕmĭus; subst. Crustŭmĕmīni, ōrum, m. + + +crux, crŭcis, f. 1) крст: perire in cruce; alqm in crucem agere, rapere, tollere; alqm cruci suffigere, †in crucem suffigere; †cruri affigere. 2) trop. мука, патња, јад, беда, несрећа, пропаст: abstrahere; ilqm in malam crucem; abi in malam crucem, иди до беса! ђаво те однео!, quae te mala c. agitat, који те је бес снашао? + + +†crypta, ae, f. (κρύπτη), подземни ходник, свод, пећина, рака, гробница. + + +†cryptŏportĭcus, ūs, f. (κρυπτός и porticus), покривени подземни ходник, трем, свод, галерија. + + +†crystallĭnus, adj. (κρυστάλλινος), кристални; subst. crystallĭna, -ōrum, n. кристално посуђе. + + +crystallum i, n. (κρύσταλλος, лед), 1) кристал. 2) crystallus, i, f. кугла од кристала. + + +Ctēsĭās, ae, m. (Κτησίας), грчки историк из Карије који се као лекар дуго бавио у персијском двору. + + +Ctēsĭphōn, ontis, (Κτησιφῶν), 1) m. атински државник, пријатељ Демостенов. 2) f. варош на источној обали Тигра, зимска престоница партијских владалаца. + + +cŭbĭcŭlāris, adj. (cubiculum), што спада у спаваћу собу: lectus. + + +cŭbĭcŭlārĭus, adj. = cubicularis; subst. cŭbĭcŭlārĭus, ĭi, m. собни слуга. + + +cŭbĭcŭlum, i, n. (cubo), 1) спаваћа соба, и уопште соба са постељом за спавање (lectus): minister cubiculi, собни слуга. 2) †узвишено седиште за цара у позоришту. + + +cŭbīle, is, n. (cubo), ложа, ложе, лежаје, легало, постеља: trop. c. istius, завичај, домовина; напосе *женидбена постеља, одар: c. conjugis. + + +*cubĭtal, ālis, n. (cubo), јастучић за наслон лакта. + + +cŭbĭtālis, adj. (cubitus), један лакат, аршин дуг. + + +cŭbĭto, 1. (frequent. од cubo), често лежати, лешкати: humi; — c. cum alqā, телесно се мешати. + + +cŭbĭtum, i, n. и cŭbĭtus, i, m. (cubo), 1) лакат: presso cubito, наслонивши се на лакат. 2) лакат, риф, аршин: prov. assiduo cursu cubitum nullum procedere, не маћи се ни корак напред. + + +cŭbĭtus, ūs, m. (cubo) 1) лежање: supini cubitus. 2) легло, ложа. + + +cŭbo, cŭbŭi, cŭbĭtum, 1. лежати (понајвише у косом положају и ради отпочивања; сп. jaceo, situm esse): c. in lecto; in lectica. Напосе а) спавајући лежати, спавати: abire cubitum, лећи спавати; б) лежати (код нас седети) за столом; в) лежати болестан, боловати; г) о месту, *спуштати се: cubantia tecta. + + +cŭbus, i, m. (κύβος), 1) коцка. 2) кубни број. + + +†cŭcullus, i, m. а) покривало главе = капа, капишон, кукуљица; б) умотак, штаницла: c. piperis. + + +cŭcūlus, i, m. кукавица; trop. као грдња о глупим или леним људима. + + +cŭcŭmis, meris или mis, m. краставац. + + +cŭcurbĭta, ae, f. 1) тиква. 2) купица. + + +cūdo, di, sum, 3. 1) бити, тући, лупати: trop. istaec in me cudetur faba, на мени ће се млатити овај боб (зато ћу ја искијати). 2) од метала нешто направити, ковати: c. nummos, anulum, argentum. + + +cŭĭcŭĭmŏdi, место cujuscujusmodi (quis-quis-modus), употребљава се као adj. indecl. или pron. indef. које год врсте, какав год. + + +cūjās, ātis или нескраћено cūjātis, is (из cujus од qui), откуда родом? из које земље? + + +cūjās, ātis или нескраћено cūjātis, is (из cujus од qui), откуда родом? из које земље? + + +cūjŭs, a, um (из cujus од qui), 1) pron. poss. interr. чији?: cujum pecus?; кадшто састављено с упитним nam: cujanam vox? 2) pron. rel. чији: is cuja res sit. + + +cŭjusdammŏdi (quidam-modus), adj. indecl. неке извесне врсте (правилније се пише са две одељене речи cujusdam modi). + + +cūjusmŏdi или одељено cujus modi (quis и modus), употребљава се као adj. indecl. или као pron., 1) (quis) као interr. које врсте? какав? 2) (qui) као relat. те врсте као, такав као. + + +cūjusquĕmŏdi или одељено cujusque modi (quisque-modus), као adj. indecl. или pron. indef, сваке врсте, свакојаки, сваковрстан, свак без разлике: cum navibus c. triginta; c. genus hominum. + + +culcĭta, ae, f. јастук, душек, перина, дуња, мадрац, подглавник. + + +culcĭtella, ae f. (dem од culcita). + + +cūlĕus (cullĕus), i, m. и cūlĕum (cullĕum), i, n. (κουλεός), 1) кожни џак, мех, мешина, тулум за вино, уље и др. 2) мера за течност = 20 amphorae. + + +cŭlex, ĭcis, m. мушица; комарац; — trop. о досадну човеку. + + +cŭlīna, ae, f. кујна; — trop. храна, јело = praebere culinam. + + +cūlĕus (cullĕus), i, m. и cūlĕum (cullĕum), i, n. (κουλεός), 1) кожни џак, мех, мешина, тулум за вино, уље и др. 2) мера за течност = 20 amphorae. + + +*†culmĕn, ĭnis, n. (место columen од cello) вршак које год ствари (која усправо стоји, а не мора бити шиљаста, сродно с columen, columna; сп. cacumen), врх, врхунац; cc. Alpium; c. summum hominis, теме; c. tecti, слеме, врх од крова; trop. c. fortunae, omnium rerum, врхунац среће. + + +culmus, i, m. (cello) влат, особ. у жита, сламка (с погледом на танку висину; сп. calamus). + + +culpa, ae, f. кривица, промашај, погрешка (не свагда хотимице, често само из несмотрености; сп. delictum, maleficium, scelus, vitium итд.): c. delicti, кривица због погрешке; c. amicitiae, против пријатељства; hoc factum est culpā meā, мојом кривицом; is est iu culpa, он је томе крив; ponere aliquid in culpa, нешто сматрати за кривицу; culpa est in eo или penes eum, његова је кривица; sustinere culpam rei alcjs, сносити кривицу; conferre, transferre in alqm culpam (rei alcjs), кривицу на некога бацити; culpa est in facto meo, non scelus, погрешка је у делу мом, а није неваљалство. + + +*†culpātus, adj. (culpa), прекоран, крив, укора достојан. + + +culpĭto, 1. (intens. од culpo), јако корити. + + +culpo, 1. (culpa), корити, карати, кудити, не одобравати, тужити се на што, бедити, кривити (особ. да ко коме зададе бол да се казни или да му се освети; сп. reprehendo, vitupero): alqm; faciem deae; versus duros; *c. aquas, воду кривити за што. + + +†cultē, adv. с comp. (cultus), (на)кићено, украшено, гиздаво, укусно: cultius exornare; culte, cultius dicere. + + +*†cultellus, i, m. (dem. од culter), ножић, бритвица. + + +culter, tri, m. (colo), нож, месарски нож, бритва: cultri tonsorii, бријачи; prov. me linquit sub cultro, оставља ме с досадним човеком. + + +cultĭo, ōnis, m. (colo): c. agri, земљорадња (в. agricultio). + + +cultor, ōris, m. (colo), 1) ко што обрађује, гаји, негује: c. agrorum, земљорадин; c. vitis, виноградар; c. pecoris, сточар; напосе сељак, ратар, тежак, земљорадин. 2) становник, житељ: ejus terrae; populus frequens cultoribus, многобројан народ. 3) trop. поштовалац, пријатељ, љубитељ чега: c. bonorum, ко пристаје уз патриоте; c. imperii Romani; veritatis; c. deorum, обожатељ; c. amicitiae. + + +†cultrārĭus, ĭi, m., који коље животиње за жртву одређене, Suet. Cal. 32. + + +cultrix, īcis, f. (cultor, colo) 1) (ретко) која што обрађује, гаји, негује. 2) *становница: c. nemorum. + + +cultūra, ae, f. (colo), 1) обрађивање, гајење, нега, сађење: agelli; vitis. 2) земљорадња, ратарство. 3) trop. а) образовање, изображење: philosophia est animi c.; *†б) c. potentis amici, поштовање моћног пријатеља, угађање њему. + + +cultus1, adj. с comp. и sup. (partic. од colo), 1) (об)рађен, засађен: locus; ager. 2) *†(на)кићен, украшен, гиздав. 3) trop. изображен, углађен. + + +cultus2, ūs, m. (colo), 1) (ретко) обделавање, обрађивање: c. agrorum, обрађивање њива; regiones omni cultu vacantes, необрађени предели. 2) нега, неговање, гајење: c. corporis; oves ali non possunt sine cultu hominum, не могу се отхранити без неге човекове. 3) trop. а) образованост, изображење: c. sanus; genus hominum malo cultu corruptum, покварен рђавим васпитањем; б) поштовање, обожавање: deorum; в) често цео спољашњи начин живљења (уколико смера на углађеност и удобност цивилизована живота, који је противан природном начину живљења; у том значењу cultus често се употребљава уз реч victus, и онда се cultus односи на одело, стан, намештај и остале кућне потребе, а victus само на храну): c. humanus civilisque; c. liberalis, agrestis; regius victus et cultus; c. vestitusque. Отуда 4) у злу смислу = раскошност, неваљалство: lubido stupri ganeae ceterique cultus. 5) напосе одело, руво, ношња, особ. китњаста и гиздава, али да се ту разумева и оружје и други украс (сп. habitus, vestis, amictus): c. rusticus, militaris; Punicus cultus habitusque; — trop. †украс, накит беседе. + + +*cŭlullus, i, m. велика чаша с ручицом, бокал, кондир. + + +cŭlus, i, m. задњица, стражњица. + + +cum1, praep. с abl. (сродно са ξύν или σύν), са, с, су: 1) употребљава се уопште за неко друштво или неку пратњу: abii cum illo, esse c. aliquo, бити с ким, код кога. 2) код речи које означују неку свезу, сједињење, заједницу итд. 3) код речи које означују какву радњу, при којој се долази с киме у (пријатељски или непријатељски) одношај, као: agere, convenire, consentire, pugnare, disputare c. alqo; facere c. alqo, држати се кога. 4) заједно (= и) и у том случају често је субјекат у једнини, а предикат у множини: dux cum aliquot principibus capiuntur. 5) кад нешто с нечим у исто доба бива: cum occasu solis venit; exiit cum nunciis, у исто доба је изишао кад и гласници. 6) да се означи шта се код кога налази, чиме је он обдарен, снабдевен: porcus c. capite humano; onerariae naves c. commeatu; esse cum telo, бити наоружан; Romam venire cum febri; esse cum imperio, имати налог, заповест. 7) да се означе истовремене околности сваке врсте, са, уз, у, не без: cum magna calamitate reipublicae id fecit; complexus eum est c. multis lacrimis; cum magno studio id fecit; c. maximo clamore involant; honeste, id est cum virtute vivere; castra locavit cum gravi edicto, утаборио се издавши врло строгу заповест; auditi sunt c. silentio, ћутањем су саслушани; facere alqd c. cura. Врло често се преводе оваке реченице адвербијално: cum cura, брижно, брижљиво. Напосе а) cum diis volentibus, у име божије; б) †cum eo quod или ut (ne), под условом да, да не; али тако да, да не итд. 8) *†да се означи какво оруђе или средство: lingere rem cum linguā. Код личних заменица me, te, se, nobis, vobis, а често и код релативне quo, qua, quibus долази cum остраг: mecum, tecum, secum, nobiscum, vobiscum; quocum, quacum, quibuscum. + + +cum2, conject. в. quum. + + +Cūmae, ărum, f. (Κύμη), стара варош у Кампанији, насеобина Халкиђана с Еубеје. Отуда 1) adj. *Cūmaeus: Cumaei anni, толико година колико је живела кумљанска Сибила = дубока старост. 2) adj. Cūmānus, кумски: subst. а) Cūmāni, ōrum, m. Кумљани; б) Cūmānum, i, n. имање Цицероново близу Еуме. + + +cūmātĭle, is, n. (сродно с κῦμα), плаветна хаљина. + + +cumba в. cymba. + + +cymba или cumba, ae f. (κύμβη), чун, чамац, каик. + + +*cŭmĕra, ae, f. кош или сандук за жито. + + +*†cŭmīnum, i, n., (κύμινον), ким. + + +cumprīmīs, adv. (ретко, правилније се пише одељено), међу првима, особито, поглавито. + + +cumque или cunque, adv. (cum, conjct. и que), 1) само за се (ретко и *), у свако доба, ма кад, или на сваки начин, ма како: mihi cumque salve rite vocanti, кад год будем звао. 2) често у свези с qui, qualis, quot, ubi, quoties итд.; в. quicunque итд. + + +cŭmŭlātē, adv. с comp. и sup. (cumulatus), обилато, нагомилано. + + +cŭmŭlātus, adj. с comp. и sup. (partic. од cumulo), 1) умножен, увећан. 2) потпун, савршен. 3) пун нечега: scelerum cumulatissimus; mensura cumulatior. + + +cŭmŭlo, 1. (cumulus), 1) *†гомилати, нагомилати, наслагати: arenas; arma in acervum; aliud super aliud cumulatur funus, смртни случајеви гомилају се, иду нагло један за другим; trop. c. benefacta in alqm. 2) напунити, препунити, обасути нечим: c. fossas corporibus; c. altaria donis, олтаре жртвама; trop. c. alqm voluptatibus, honoribus; orator omni lande cumulatus, потпуно обдарен свим похвалним својствима; Graecorum natio cumulata est hoc vitio, овај је порок врло обичан у грчком народу. 3) увећати, умножити: c. scelus alio scelere; aes alienum usuris cnmulatum, дуг умножен лихвом. 4) потпунити, усавршити: c. gaudium, радост учинити потпуном; c. officia vitae, све дужности живота испунити; totam eloquentiam c., речитост подићи до врхунца савршенства. + + +cŭmŭlus, i, m. (сродно с culmen, culmus), 1) гомила, хрпа, громада (основни је појам да се хрпа диже у висину; сп. acervus и strues): c. armorum, corporum caesorum, arenae; c. aquarum, високи талас. 2) све што гомилу завршује и допуњава, вршак, врхунац. Отуда и вишак, прираштај, допуна, додатак: velut c. accedere ad alqd; accedit magnus c. commendationis tuae, долази као главна допуна и твоја препорука; pro mercedis cumulo, као најглавнији део награде; eloquentia cumulum affert illorum laudibus, речитост увенчава њихову славу. + + +cūnābŭlă, ōrum, n. (cunae), колевка, зипка, бешика. Отуда а) = *ложа младих пчела; б) гнездо птица; в) место рођења, завичај. + + +cūnae, ārum, f. колевка, зипка, бешика: in cunis dormire, vagire; *primis cunis, још у колевци. + + +cunctābundus, adj. (cunctor), оклевајући, затежући се. + + +cunctans, tis, adj. с comp. и sup. (partic. од cunctor), ко оклева, ко се затеже; — *крут, жилав, лаган: glebae; ilex; cunctantior actus. + + +cunctanter, adv. с comp. и sup. (cunctans), оклевајући, затежући се. + + +cunctātĭo, ōnis, f. (cunctor), оклевање, затезање (сп. mora): sine cunctatione. + + +cunctātor, ōris, m. (cunctor), оклевало, затезало, ко се увек промишља а никад не дела; кадшто у добру смислу = смотрен, опрезан; тако и Cunctator као придевак Квинта Фабија Максима, војводе римскога против Ханибала. + + +cunctor, dep. 1. (предкл. и cuncto) 1) оклевати, затезати се, сумњати, устручавати се, свагда се премишљати, а не моћи одлучити се на дело (скоро увек у прекорном смислу, сп. cesso, haesito, moror): bellum Fabius gessit cunctando; c. diutius in vita, дуже остати у животу; ретко с infin.: non cunctor profiteri, не устручавам се изјавити; vos cunctamini quid faciatis; non cunctor quin итд. + + +cunctus, adj. (скраћено од. conjunctus), сав, васколик, цео, целокупан, укупан, читав, понајвише у plur. свеколики, листом, сви (скупа и сједињени, oppos. dispersi; сп. omnes и universi): c. senatus; orbis terrarum; Gallia; cc. viri capti sunt; cc. maria; cuncta procedunt ei, све му испада за руком; *†cuncti hominum; cuncta terrarum. + + +cŭnĕātim, adv. (cuneus) клинасто, као клин, налик на клин. + + +cŭnĕātus, adj. (partic. од cuneo), (ретко) клинаст, као клин заоштрен. + + +†cŭnĕo, 1. (cuneus), 1) клин укуцати, заковати; клином расцепити; trop. c. orationem, говор умецима расцепити. 2) заоштрити као клин: Britannia se in diversos angulos cuneat. + + +cŭnĕŏlus, i, m. (dem. од cuneus), клинчић. + + +cŭnĕus, i, m. клин, клинац. Отуда а) клинасти бојни ред: cunei militum, одељења, чете; такође и = македонска фаланга; б) клинасто начињена седишта за гледаоце у позоришту: res notuit cunctis cuneis, ствар остаде позната свима гледаоцима, целој публици. + + +cŭnīcŭlōsus, adj. (cuniculus), пун белих зечева (по другима пун пећина). + + +cŭnīcŭlus, i, m. 1) бели зец. 2) подземни ходник, пећина, лагум: cuniculos agere. + + +cunĭcus в. cynicus. + + +cunnus, i, m. женски тајни уд; meton. блудница, бестидна жена. + + +cunque в. cumque. + + +cumque или cunque, adv. (cum, conjct. и que), 1) само за се (ретко и *), у свако доба, ма кад, или на сваки начин, ма како: mihi cumque salve rite vocanti, кад год будем звао. 2) често у свези с qui, qualis, quot, ubi, quoties итд.; в. quicunque итд. + + +cūpa, ae, f. кабао, каца, бадањ, бачва, буре. + + +cŭpēdĭa1, (cuppēdĭa), ae, f. (cupio), попашност, облапорност, лакомство за слаткишима. + + +cŭpēdĭa2 (cupp.), ōrum, n. посластице, слаткиш. + + +cŭpēdĭnārĭus, ĭi, m. (cupedia2), посластичар. + + +cŭpēdo, ĭnis, f. cupido. + + +cŭpes (cuppes), is, m. лакомац, попашљивац. + + +cŭpĭdē, adv. с comp. и sup. (cupidus), жељно, страсно; напoce = пристрасно. + + +*Cŭpīdĭnĕus, adj. (Cupido), Купидонов, љубаван. + + +cŭpīdĭtās, ātis, f. (cupidus), жеља, жудња, страст: c. veri videndi; pecuniae; coërcēre omnes cc. Напосе а) = љубавна жудња; б) жеља за новцем; в) о судијама, сведоцима итд., страсна наклоност према једној странци, пристрасност. + + +cŭpīdo, ĭnis, f. (и *m.) (cupio), (други облик за cupiditas, највише употребљаван код песника и историка, скоро увек са означењем предмета), жестока жеља, жестока и страсна жудња: gloriae; urbis condendae. Напoce често = љубавна жеља, љубав: c. visae virginis. Отуда као nom. propr. Cŭpīdo, ĭnis, m., Купидон, бог љубави = Amor, син Венерин. + + +cŭpĭdus, adj. с comp. и sup. (cupio), жељан, ко страсно жуди и иште: c. bellandi; pacis; auri; *c. mori, жељан смрти. Напoce а) пун љубавне жеље, заљубљен; б) = лаком на новце, тврдица; в) пристрастан: judex iratus et c. + + +cŭpĭens, tis, adj. с comp. и sup. (partic. од cupio), жељан: rei alcjs; Marius cupientissimā plebe (насилно захтевање народа) consul factus. + + +cŭpĭenter, adv. (cupiens), жељно, жудно. + + +cŭpĭo, īvi или ĭi, ītum, 3. 1) желети, жудети, захтевати, нешто хтети имати (означава наклоност и захтев, али не уједно и појам воље или изречно изражене жеље мислима или речима, сп. volo, opto): c. nuptias; novas res; c. emori; cupio te tua virtute frui, желим да уживаш у својој врлини; ego me cupio non mendacem putari; cupio ut (ne) итд. 2) напосе c. alci или c. alcjs causā, некоме бити наклоњен, занимати се за кога: quem suā causā cupere ac debere intelligebat, o коме знађаше да му је одан и обвезан. + + +†cŭpītor, ōris, m. (cupio) (ретко), који што жели. + + +cuppēdĭa- в. cupedia-. + + +cŭpressētum, i, n. (cupressus), кипарисова шума. + + +cŭpressĕus и cŭpressĭnus, adj. (cupressus), кипарисни, од кипарисовине. + + +*cŭpressĭfer, ĕra, ĕrum, adj. (cupressifero), кипарисородан, кипарисом обрастао. + + +cŭpressĕus и cŭpressĭnus, adj. (cupressus), кипарисни, од кипарисовине. + + +cŭpressus, i, f. (у abl. sing. често -sū и у acc. plur. -sūs) и *cȳpărissus, i, f. (κυπάρισσος), кипарис, чемпрес (чеприс, чемпрез). + + +cūr (предкл. quor), adv. (из quare, по другима из cui rei), за што, чему, рад шта: 1) односно: duae sunt caussae, cur etc.; id satis magnum est argumentum cur etc.; non est cur etc., нема узрока за што etc.; quid est cur etc.; primum illud reprehendo et accuso cur (што) etc. 2) упитно: c. eum perdis? cur non? quaero c. hoc feceris? + + +cūra, ae, f. 1) брига. А) = старање, брижљиво старање, брижљивост: magnā curā aliquid facere; omni curā rem publicam administrare; curam ponere, consumere etc. in re alqa, постарати се о чему. Б) са genit. = брига за што, руковођење и оправљање какве ствари, нега каквог предмета: difficilis est c. rerum alienarum; c. corporis; curam gerere rei alcjs и (ређе) de re alqa. Напосе а) управљање, надзор, вођење каквог државног посла, служба, посао: cura rerum publicarum; annonae; viarum; б) *†лекарска нега, лечење; в) *†писмен рад, спис; г) *чувар који двори. В) често res mihi curae est, водим бригу о томе, стало ми је до тога; mihi curae est eligere, бринем се o избору; curae alqd habere, старати се о нечему. Г) *предмет старања, особа или ствар, о којој се брига води: mea maxima cura. 2) брига = немир, туга: confectus curā; magna c. et sollicitudo: cura est quid nuntiet, Plaut., бринем се шта ће ми поручити. Особито често = љубавна мука, љубав, и *= особа која је тој муци узрок, љубазник, љубазница. + + +corallĭum или cūrallĭum (corālĭum, cūrālĭum) (cŏ и cō) ĭi, n. (κοράλλιον, κουράλιον), корал, мерџан. + + +cŭrallĭum в. corallium. + + +corallĭum или cūrallĭum (corālĭum, cūrālĭum) (cŏ и cō) ĭi, n. (κοράλλιον, κουράλιον), корал, мерџан. + + +†cūrātē, adv. (curatus), брижљиво, тачно, марљиво. + + +cūrātĭo, ōnis, f. (cura), брига о чему, старање, брижљивост, настојање, нега, дворење итд.: c. et administratio rerum; adhibere curationem corporis, старати се за тело; quid tibi hanc rem c. est, шта имаш ти да се o томе бринеш? Напосе а) управљање, вођење каквог државног посла итд.; б) лекарска нега, лечење. + + +cūrātor, ōris, m. (стари облик coerator) (curo), 1) ко се за што брине, стара, надзорник, настојник: c. negotiorum; Capitolii reficiendi; viae Flaminiae; c. muris reficiendis (dat.) за оправку зидова. Отуда c. apum, пчелар; c. gallinarius, кокошар. 2) напосе *†старатељ, тутор (малолетна, слабоумна човека итд.). + + +cūrātūra, ae, f. (curo), старање, неговање, надгледање. + + +cūrātus, adj. с comp. и sup. (partic. од curo), 1) негован, дворен. 2) †брижљив, помњив, реван: curatissimae preces, Tac. + + +curcŭlĭo, ōnis, m. (предкл. и песн.), жижак (Kornwurm). + + +curcŭlĭuncŭlus, i, m. (dem. од curculio), жишчић, мали жижак (животиња); = trop. ситница, маленкост. + + +Cūrēs, ĭum, f. 1) главна варош сабинска. 2) meton. становници вароши Cures. Отуда и adj. Cūrensis и subst. Cūrenses, ĭum, m. + + +Cūrētes, tum, m. (Κουρῆτες), Курети, стари свештеници Јупитерови на Крети, који су о светковинама кретског Јупитера уз хучну свирку играли под оружјем, исто као и о светковинама богиње Кибеле Corybantes (в. ту реч), с којима беху доцније за истоветне држани: *Curetum orae = Creta. Отуда *Cūrētĭs, ĭdis, f. (Κουρῆτις) = кретски. + + +cūrĭa, ae, f. 1) курија, један од 30 одељака, на које беху најстарији римски грађани (patricii) од старине подељени, или 1/10 од три најстарије трибује (tribus), на које беше римско грађанство испрва подељено. Свака curia беше опет подељена на 10 племена (gentes) и имађаше засебна куриона (curio), тј. начелника који је оправљао заједничке послове куријине, а наиме божју службу. 2) зборно место курије, зграда или место где се поједина курија скупљала и осим другога и своју заједничку божју службу држала. 3) Отуда а) зграда за скупштине сената у Риму („већница“), каквих је више било, н. пр. c. Hostilia, саграђена од Тула Хостилија; c. Pompeja или Pompeji, саграђена од Помпеја, у којој Цезар би убијен; такође и у другим варошима зграда за већање варошког поглаварства, већница, варошка кућа; б) скупштина или збор сената, сенат: frequens c. + + +cūrĭālis, is, m. (curia), који је из исте курије. + + +Curĭātĭi, ōrum, m., Куријатији, племе албанско (Alba Longa), из којега су се 666 пр. Хр. три брата борила са три Хоратија Римљанина. + + +cūrĭātim, adv. (curia) по куријама, на курије, курију по курију. + + +cūrĭātus, adj. (curia), куријски: comitia curiata, скупштине у којима се гласало по куријама. Ово беху најстарије скупштине у којима учествоваху само патрицији, али је њихова важност пала доцније, чим су патрицији изгубили своја преимућства; lex c., закон примљен у куријској скупштини. + + +cūrĭo1, ōnis, m. в. curia 1); начелник свију курија звао се c. maximus. + + +cūrĭo2, ōnis, m. (cura), шаљиво скована реч, као Бригић, омршавио од бриге. + + +cūrĭōsē, adv. с comp. и sup. (curiosus), 1) брижљиво, тачно. 2) љубопитно, радознало. + + +cūrĭōsĭtās, ātis, f. (curiosus), љубопитност, радозналост. + + +cūrĭōsus, adj. с comp. и sup. (cura), 1) брижљив, марљив, помњив, ревностан: c. ad investigandum; ut est ille in omni historia c. 2) љубопитан, радознао: homo c.; oculi cc.; nihil curiosius otiosis, нико није већма радознао од беспослена. + + +*cŭris, is, f. (сабинска реч), копље. + + +*quĭris (други пишу cŭris), is, f. (сабинска реч) копље. + + +cūrĭus1, adj. (cura), брижан, Plaut. + + +Cŭrĭus2, име плебејског римског племена: најпознатији су 1) Manius C. Dentatus, који је Пира надбио. 2) Quintus C., саучесник у завери Катилининој. Отуда adj. Cŭrĭānus. + + +cūro, 1. (старолат. coiro и coero), 1) бринути се, старати се о чему, извршити што: c. negotia aliena; coenam; c. alci alqd, некоме нешто набавити (купити); (предкл. и касно) c. huic rei; c. ut illud fiat, ne quid ei desit; c. sentiat, да осети; често cura ut valeas, гледај да си здрав (збогом!). Напосе а) c. alqd faciendum, наредити да се нешто учини; c. naves aedificandas, да се лађе саграде; c. fratrem interficiendum; б) неговати, дворити: corpus; pellem; cutem; se; в) бринути се за какав државни посао, управљати, водити: c. bellum; legiones; и само curare = предводити, заповедати; г) лечити: aegrum; д) побринути се за погреб мртваца, за спровод: c. cadaver, corpus; ђ) c. prodigium, omen, умирити (учинивши све што је законом за то прописано, као молитве, жртве итд.); е) новчани посао свршити, некоме платити или набавити новаца: c. alci pecuniam. 2) бринути се за кога или што: c. alqm; injurias sociorum; c. preces, услишити молбу; de emendo nil curat, и не мисли на куповину; quae nec docti legere curant, што ни учени неће да читају; quod cures proprium fecisse, гледај да постане твојом својином; ne cures или aliud (alia) cura, не старај се за то. + + +currĭcŭlum, i, n. (curro), 1) (предкл.) трк, течај: c. celere; facere c. Отуда abl. curriculo код комичара као adv. брзо, журно. 2) Напосе као утркивање. 3) тркалиште, јахалиште, поприште, скоро увек trop.: c. vivendi; mentis; variorum sermonum. 4) кола на тркалишту и уопште кола. + + +curro, cŭcurri, cursum, 3. трчати: pervias; ad alqm; *sol currit; rota c.; c. alci subsidio, у помоћ; trop. infula c. per crines, вијуга се; *rubor c. per ora, разлива се румен по лицу; aetas c., време протиче; c. oratio; versus cc., теку стихови. Често с acc. c. stadium, iter, campum; trop. eosdem cursus c., ударити истим путем. Отуда о сваком брзом покрету, хитати, возити се, јахати, а особито бродити, пловити: mercator c. ad Indos; c. trans mare; amnes cc., реке теку; oratio c. proclivius, беседа се клони крају. + + +currus, ūs, m. 1) кола (уопште: сп. plaustrum, carpentum, essedum итд.). Особито кола тријумфална. Отуда и тријумф: quem ego currum conferam? 2) trop. *а) коњи упрегнути у кола; б) плуг на точкове, в) лађа. + + +cursim, adv. (curro), хитно, брзо: dicere. + + +*†cursĭto, 1. (intens. од curro), често трчати тамо и амо, трчкарати: huc illuc; sursum deorsum, горе-доле; ab alqo ad alqm; в. curso. + + +curso, 1. в. cursito. + + +cursor, ōris, m. (curro), 1) тркач, роб који је трчао пред колима отменог господара. 2) скоротеча, улак, теклић, курир. 3) утркивач. + + +cursūra, ae, f. (curro), трчање, трк. + + +cursus, ūs, m. (curro), 1) трк, трчање: incitato, magno cursu, убрзаним, јуришним кораком; superare alqm cursu, престићи. Отуда уопште = брзо кретање на коњу, колима итд., вожња, ток, лет, путовање, пут, особ. лађом: c. solis, stellarum; c. per mare; dirigere cursum aliquo, упутити се на коју страну; tenere cursum, држати се пута, правца; cursu excuti, заћи с пута; expectare cursum, чекати поспешан ветар; esse in cursu, бити на путу. 2) trop. = ток, ход, правац, итд.: cursus rerum, ток догађаја; in eodem cursu fuimus, били смо у истим приликама; in eo cursu sumus, у том смо положају; c. vivendi, правац живота; c. vitae est brevis; c. continuus proeliorum. + + +Curtĭus, ĭi, m. име племена римскога; најпознатији су: 1) Marcus C., који је по причи г. 362 пр. Хр. својевољно скочио у неку провалију која је постала у Риму. 2) Quintus C. Rufus, око 70 п. Хр., писац историје Александра Великога. + + +*†curto, 1. скратити, окрњити, осакатити: rem. + + +curtus, adj. кратак = скраћен, окрњен, осакаћен, кус: vas; cc. Judaei, обрезани; trop. sententia: curtae nescio quid semper abest rei, Hor., малом имању увек нешто недостаје. + + +cŭrūlis, adj. (currus), што припада колима, колски: triumphus c., јер се у том тријумфу војвода возио на колима, а у мањем тријумфу (ovatio) јахао је или је ишао пешке; sella c., из Хетрурије у Рим примљена, слоновом кошћу украшена столица којом су се служила само три највиша римска чиновника, конзул, претор и курулни едил (aedilis currulis), в. aedilis. + + +*†curvāmen, ĭnis, n. (curvo), кривина, свод. + + +*†curvātūra, ae, f. кривина, свод; concr. *c. rotae, наплатак. + + +*†curvo, 1. (curvus), кривити, искривити, савити: cornua; ingentem arcum; membra senio curvata, старошћу згурени удови; trop. c. alqm precibus, умолити. + + +curvus, adj. крив, искривљен, савијен (уопште; сп. incurvus, uncus, pandus), заокружен, сведен: falx; ungues; lyra; anus, погурена баба; trop. curvo dignoscere rectum, разазнати право од крива (добро од зла). + + +cuspĭs, ĭdis, f. 1) врх, оштри крај од копља, стреле, коца, (а не од мача; сп. mucro); шиљак: hastae; vomeris. 2) копље, џилит. 3) †ражањ. 4) трозубац Нептунов. 5) жаока у пчеле и скорпије. + + +custōdĭa, ae, f. (custos), 1) надзор, чување, заштита: c. pastoris; tradere alci alqd in custodiam; c. ignis, urbis, navium. Отуда а) особе што чувају, стража: transire non poterat propter custodias; б) склониште, заклон: urbs est c. mea. 2) стража, чување (с појмом ограничења личне слободе и слободнога кретања): tradere alci custodiam alcjs; c. libera, кућевни затвор. Отуда а) затвор; б) †сужњи. + + +custōdĭo, 4. (custos), 1) чувати, стражарити, хранити: provinciam; corpus; domum; c. templum ab Hannibale, од Ханибала; c. pudorem; c. alqd memoriā, чувати у памети, памтити; c. literis, написати; c. modum, умеравати се; praecepta, владати се по правилима; †c. ut (ne), настојати да (не) итд. 2) чувати, држати код себе: librum. 3) чувати под стражом, као сужња: obsides; alqm custodiendum tradere. + + +†custōdītē, adv. с comp. (custodio) (ретко), опрезно, смотрено. + + +custōdītus, adj. (part. од custodio), добро умерен, складан. + + +custōs, ōdis, comm. стражар, стражарка, чувар, чуварка, надзорник, надзорница итд.: c. corporis, гардиста, телесни стражар; c. portae, вратар; c. gregis, пастир; често = заштитник, бранилац: dii custodes et conservatores hujus urbis; sapientia est c. totius hominis; *c. montium Diana; custodes alci ponere; ретко о чувару над сужњима: te sub custode saevo tenebo, Hor.; trop. *c. telorum, тул. + + +cŭtīcŭla, ae, f. (dem. од cutis), кожица, љушчица. + + +cŭtĭs, is, f. кожа (танка и мека: сп. corium, pellis), понајвише у човека; trop. а) curare cutem, угађати телу; б) c. virtutis, eloquentiae, површина, спољашност. + + +Cўănē, ēs, f. (Κυάνη), извор код Сиракузе; по причи нимфа Кијана претворила се у исти извор од туге за уграбљеном Прозерпином. + + +Cȳănĕae, ārum, f. (Κυάνεαι), Цијанеје, два мала кршна острва на уласку у Црно море (Pontus Euxinus). + + +cўăthisso, 1. (κυαθίζω), точити, пунити чаше, Plaut. + + +cўăthus, i, m. (κύαθος), 1) суд за црпање (налик на јаје, са дршком) којим се вино из већег суда (crater) грабило и у чаше сипало. Отуда и = чаша. 2) мера за течне и суве ствари, 1/12 једнога секстарија. + + +cўbaeus, adj. (κυβή, cupa), упр. налик на буре, бачваст, трбушаст, бокат; subst. cўbaea, ae, f. (sc. navis), нека врста превозних бродова. + + +Cўbĕlē (и Cўbēbē), ēs, f. (Κυβέλη или Κυβήβη), 1) фригијска и уопште предњоазијска богиња, обично названа велика мати богова, често се узима за истоветну са Рејом (Rhea) и Опом (Ops); њени свештеници зваху се Корибанти. Отуда adj. Cўbĕlēĭus. 2) митска (бајословна) гора у Фригији, Virg. + + +Cўbĕlē (и Cўbēbē), ēs, f. (Κυβέλη или Κυβήβη), 1) фригијска и уопште предњоазијска богиња, обично названа велика мати богова, често се узима за истоветну са Рејом (Rhea) и Опом (Ops); њени свештеници зваху се Корибанти. Отуда adj. Cўbĕlēĭus. 2) митска (бајословна) гора у Фригији, Virg. + + +†cўbĭŏsactēs, ae, m. (κυβιοσάκτης), ко усољеном рибом тргује, надимак цара Веспазијана (в. cybium). + + +Cўbistra, ōrum, n. (Κύβιστρα), Кибистра, варош у Кападокији. + + +cўbĭum, ĭi, n. (κύβιον), 1) риба туњ. 2) јело од усољеног туња. + + +†cўclădātus, adj. (cyclas), обучен у хаљину cyclas (в. ту реч). + + +Cўclădĕs, dum, f. (Κυκλάδες), Кикладе, гомила острва у Егејском мору. + + +cўclăs, ădis, f. (κυκλάς), упр. adj. кружан, округао (sc. vestis), округла хаљина, стајаћа хаљина римских госпођа од Фине беле материје, достиже колена, опшивена ројтама унаоколо. + + +cўclĭcus, adj. (κυκλικός), упр. кружан. Отуда cyclici poëtae, грчки епски песници после Хомера који су опевали догађаје из круга тројанских прича и тиме допуњавали Илијаду и Одисеју. + + +Cўclōps, ōpis, m. (Κύκλωψ), Киклоп, упр. „с округлим оком“. Киклопи су код Хомера дивљи људождери, дивови с једним оком на челу, и живе на Сицилији. Код Хезиода су синови Урана и Геје, од оца бачени у Тартар (пакао), али од Јупитера ослобођени коме за то громове кују. Доцније су од њих начинили помагаче Вулканове и преместили их у недра Етне и других брегова што ватру бљују. Отуда adj. Cўclōpĭus. + + +cўcnus в. cygnus. + + +cygnus (cycnus), i, m. (κύκνος), 1) лабуд. 2) као nom. propr. а) краљ у Лигурији, рођак Фајетонтов, у лабуда претворен; б) син Нептуна и Калике (Calyce), такође претворен у лабуда. + + +Cydnus, i, m. (Κύδνος), Кидан, река у Киликији. + + +Cўdōnĭa, ae, f. (Κυδωνία) или Cўdōn, ōnis, f, варош на северној обали Крете. Отуда 1) Cўdōn, ōnis, m. Крећанин. 2) Cўdōnĭātae, ārum, m. (Κυδωνιᾶται), Крећани. 3) *Cўdōnĭus (Κυδώνιος) или Cўdōnēus (-νειος) adj. = кретски; *Cўdōnĭa (sc. mala), дуња. + + +Cygnēïus, adj. Беоћанина Кикна: Tempe Cygnēĭa, беотске Темпе (за разлику од тесалских). + + +cygnēus, adj. (κύκνειος), лабудов: vox; *jam mea cygneas imitantur tempora plumas. + + +cygnus (cycnus), i, m. (κύκνος), 1) лабуд. 2) као nom. propr. а) краљ у Лигурији, рођак Фајетонтов, у лабуда претворен; б) син Нептуна и Калике (Calyce), такође претворен у лабуда. + + +cўlindrus, i, n. (κύλινδρος), цилиндар, ваљак. + + +Cyllēnē, ēs, и ae, f. (Κυλλήνη), Килена, 1) брег у Аркадији, Меркурију посвећен. Отуда а) adj. *Cyllēnĭus, киленски: proles C. = Меркурије, а и Кефало (Меркуријев и Креузин син); ignis C., звезда Меркурије; б) *Cyllēnēus и *Cyllēnĭs, ĭdis = Cyllenius. 2) варош у Елиди. + + +Cylōn, ōnis, m. (Κύλων), Атињанин који је тежио за владарским достојанством у Атини, али чије присталице беху 612 пр. Хр. на олтару богиње Атине побијене. Отуда Cylōnĭus, adj., Килонов: scelus Cylonium. + + +cymba или cumba, ae f. (κύμβη), чун, чамац, каик. + + +cymbălum, i, n. (κύμβαλον), цимбала, шупља музична справа од меди; на светковинама у славу Кибеле и Баха, а и на веселим гозбама ударале би се по две једна о другу. + + +cymbĭum, ĭi, n. (κύμβιον од κύμβη), мали чунасти суд за пиће, чашица. + + +cymbŭla, ae f. (dem. од cymba), чунић, чамчић, лађица. + + +Cȳmē, ēs, f. (Κύμη), варош у Еолиди. Отуда Cȳmaeus (Κυμαῖος), adj., кимски; subst. Cȳmaei, ōrum, m. Кимљани. + + +Cўnaegīrus, i, m. (Κυναίγειρος), име Атињанина који се јунаштвом одликовао у бици маратонској. + + +cўnĭcē, adv. (cynicus), кинички. + + +cўnĭcus, adj. (κυνικός), упр. пасји, што припада филозофији киничкој; често subst. cўnĭcus, i, m. кинички филозоф. + + +cўnŏcĕphălus, i, m. (κυνοκέφαλος), псоглавац, нека врста мајмуна. + + +Cўnŏsarges, is, n. (Κυνόσαργες), гимназија близу Атине на брежуљку истога имена, посвећеном Хераклу. + + +Cўnoscĕphălae, ārum, f. (Κυνὸς κεφαλαί), „псеће главе“, *два брежуљка у Тесалији, позната битком 197 пр. Хр. + + +Cўnŏsūra, ae, f. (Κυνὸςοὐρά, пасји реп), северна звезда, Мали Медвед, Мала Кола. Отуда *Cўnŏsūrĭs, ĭdis, f. као adj. + + +Cўnŏsūrae, ārum, f. (Κυνὸς οὐρά), гребен у Атици. + + +Cynthus, i, m. (Κύνθος), брег на острву Делу (Delos), на ком су рођени Аполон и Дијана. Отуда adj. Cynthĭus. + + +Cȳnus, i, f. (Κῦνος), варош и гребен у опунтској Локриди. + + +†cўpărissĭae, ārum, f. нека врста ватрених метеора. + + +cўpărissus в. cupressus. + + +Cўprĭusvīcus, улица у Риму, Liv. 1, 48. + + +Cўpros или Cўprus, i, f. (Κύπρος), Кипар, острво у Средоземном мору. Отуда Cўprĭus, adj. и subst. а) Cўprĭa, ae, f. = Венера; б) Cўprĭi, ōrum, m. Кипрани. + + +Cўpros или Cўprus, i, f. (Κύπρος), Кипар, острво у Средоземном мору. Отуда Cўprĭus, adj. и subst. а) Cўprĭa, ae, f. = Венера; б) Cўprĭi, ōrum, m. Кипрани. + + +Cypsĕlus, i, m. (Κύψελος), чувени тиранин у Коринту. Отуда Cypslĭdēs, ae, m., мушки потомак Кипселов. + + +Cўrēnē, ēs, f. или Cўrēnae, ārum, f. (Κυρήνη), Кирена, 1) чувена грчка насеобина у северној Африци. Отуда а) Cȳrēnăĭcus, adj.; б) subst. Cȳrēnăĭca, ae, f, област вароши Кирене; в) Cўrēnăĭci, ōrum, m. становници вароши Кирене, а и присталице киренске филозофије коју основа Аристип) adj. Cȳrēnaeus и subst. Cȳrēnaei, ōrum, m, присталице киренске филозофије. 2) кћи Хипсејева, а мати Аристејева од Аполона. + + +*†Cyrnus, i, f. (Κύρνος), острво Корсика. Отуда Cyrnĕus, adj. + + +Cyrtaei или Cyrtĭi, ōrum, m. (Κύρτιοι), ратоборно племе у Персији. + + +Cyrtaei или Cyrtĭi, ōrum, m. (Κύρτιοι), ратоборно племе у Персији. + + +Cȳrus, i, m. (Κῦρος), Кир, 1) оснивач персијске државе. 2) млађи Кир, који је свога брата Артаксеркса Мнемона покушао збацити с престола и погинуо у бици код Кунаксе 401 пр. Хр. + + +Cyssus, i, f. (Κύσσος), варош с пристаништем у Јонији. + + +Cўtae, ārum, f. (Κύται или Κυταία), варош у Колхиди, место рођења Медејино. Отуда 1) Cўtaeĭs, ĭdis, f. (Κυταιΐς) = Медеја. 2) Cўtaeus (Κυταῖος), adj., често *= колхидски. 3) Cўtăīnē, ēs, f. (Κυταΐνη) = Медеја. + + +Cўthēra, ōrum, n. (Κύθηρα), острво на југу од Лаконије, посвећено Венери, сад Cerigo. Отуда 1) *Cўthērĭăcus, и Cўthērēïus, adj., китерски, Венери посвећен; subst. Cўthērēïa, ae, f. (-ρεια) = Венера. 2) Cўthērēa, ae, f. и Cўthērēïs, ĭdis, f. (-ρηΐς) = Венера. Отуда опет Cўthērēïăs, ădis, f. (-ρηϊάς), Венерин. + + +Cўthērĭs, ĭdis, f. (Κυθηρίς), љубазница тријумвира Антонија, који је стога од Цицерона подругљиво прозван Cўthērĭus. + + +Cythnos, i, f. (Κύθνος), острво у Егејском мору. + + +cўtĭsus, i, f. и cўtĭsum, i, n., (κύτισος), нека врста детелине; козјачина (трава). + + +Cўtōrus, i, m. (Κύτωρος), гора у Пафлагонији, богата шимширом. Отуда Cўtōrĭăcus, adj. + + +Cўzĭcus, i, f. (Κύζικος) или Cўzĭcum, i, n. Кизик, варош на Пропонтиди. Отуда adj. Cўzĭcēnus и subst. Cўzĭcēni, ōrum, m. Кизичани. + + +D, као скраћивање, 1) D. као име = Decimus; често као придевак = Divus (Caesar, Augustus) или = Dominus; као број = 500; у писмима = dabam (дано или писано); D. O. M. = Deo Optimo Maximo. 2) D. D. = dono или donum dedit. 3) D. D. D. = dat, dicat, dedicat (као формула посвете). 4) Des. = designatus. 5) d. = dies; a. d. ante diem (в. a. 1. 4). + + +Dăcĭa, ae, f. Дација (источна Угарска, Ердељ и Румунија). Овамо спадају 1) Dāci, ōrum, m., Дачани, становници Дације. 2) Dācĭcus, adj., дачки. + + +Dactўli Idaei (Δάκτυλοι Ἰδαῖοι), прастари фригијски демони, свештеници богиње Кибеле; са службом њеном на Крету пренесени и овде с Корибантима истоветовани. + + +dactўlĭcus, adj. (δακτυλικός), дактилски: numerus; pes. + + +dactўlus, i, m. (δάκτυλος, упр. палац, прст), 1) у метрици, стопа стиха од три слога, први је дуг, а друга два кратка (—UU), н. пр. vīvĕrĕ, prāemĭă. 2) †а) урма; б) врста шкољке; в) врста грожђа; г) драги камен. + + +Daedălus, i, m. (Δαίδαλος), славан вештак у прастаро грчко доба, савременик Минојев и Тезејев, који је саградио Лабиринат на Крети. Отуда 1) *Daedălēus и Daedălĕus, adj. Дедалов: iter D., пут кроз Лабиринат. 2) *daedălus, adj. = уметан, вешт: d. Circe; уметнички израђен: d. tecta. + + +Dahae, ārum, m. скитски народ с оне стране Каспијскога мора. + + +Dalmătĭa, ae, f. (Δαλματία), Далмација, земља дуж источне обале Јадранскога мора. Овамо спадају 1) Dalmătae, ārum, m. Далматинци. 2) Dalmătĭcus, adj. далматински. + + +dāma, ae, f. врста јелена; дивља коза. + + +Dēmărātus (Dāmărātus), i, m. (Δημόρατος), 1) отац Тарквинија Приска, преселио се из Коринта у варош Тарквинију (Tarquinii). 2) краљ спартански, који је као изгнаник живео на двору краља Ксеркса. + + +Dămascus, i, f. (Δαμασκός), славна варош Дамаск у Сирији. Отуда Dămascēnus, adj. + + +Dămăsippus, Lucius, Римљанин, као претор 82 пр. Хр. дао је на Маријеву заповест многе отмене Римљане од Сулине странке погубити. + + +damnās, adj. indecl. (место damnatus) обвезан, осуђен. + + +damnātĭo, ōnis, f. (damno), осуда, осуђивање: acerbissimae dd.; d. ambitus, због подмићивањем стечене државне службе. + + +damnātōrĭus, adj. (damno), осудни: judicium; †tabella. + + +damnātus, adj. с comp. (partic. од damno), 1) осуђен. 2) који је заслужио да се осуди. + + +damnĭfĭcus и damnĭgĕrŭlus, adj. (damnum-facio и gero), штетоносан, штетан, шкодљив, Plaut. + + +damnĭfĭcus и damnĭgĕrŭlus, adj. (damnum-facio и gero), штетоносан, штетан, шкодљив, Plaut. + + +damno, 1. (damnum), 1) на казну, а особ. новчану осудити, дакле уопште осудити, за крива прогласити: alqm.; d. reum; d. alqm furti, осудити због крађе; ambitūs (gen.) или crimine ambitūs; d. alqm illo crimine; d. alqm de majestate; de vi. Казне су биле оваке: d. aliquem capite или capitis, на смрт, pecuniā или pecuniae, на глобу; ad bestias, да се бори у цирку са зверовима; in metalla, да копа у мајданима; ab alqo decem milibus aeris damnari. Отуда а) и изван суда некога у нечему за крива огласити, за нешто корити: d. alqm stultitiae; б) *предати, оставити, посветити: d. alqm morti; в) одбацити, не одобравати, кудити: ne damnent quae non intelligunt. 2) некога на што обвезати, а) тестаментом: damnatus alqd dare; б) damnari voti (ретко voto), обвезан бити, испунити завет, учињен у свези с каком молбом; *и активно, damnabis tu quoque votis = и теби ће се људи молити, и ти ћеш им њихове молбе услишити и обвезати их да своје завете испуне. + + +damnōsē, adv. (damnosus), са штетом: d. bibere, својски пити, домаћину на штету. + + +damnōsus, adj. (damnum), 1) штетан, пун губитка, шкодљив: *libido; bellum; damnosa quid non imminuit dies? Hor. 2) *†ко се материјално, финансијски сам упропашћује, распикућа: non in alia re damnosior quam in aedificando, Suet. + + +damnum, i, n. (старолат. dampnum, од основе DAP, откуда и daps, грчки ΔΑΠ, откуда δάπτω), 1) губитак, штета (особ. у имању, али којој је човек сам крив; сп. detrimentum): accipere, facere, contrahere d., штету имати, штетовати damno duarum cohortium, са губитком двеју кохорта. Отуда *а) = оно што је изгубљено volat circa damna sua; б) особа која је коме на штету (о љубазници). 2) новчана казна, глоба. + + +Dămŏclēs, is, m. (Δαμοκλῆς), Дамокле, дворанин старијега Дионизија у Сиракузи. + + +Dāmōn, ōnis, m. (Δάμων), 1) Питагоринац, пријатељ Финтијин (Phintias). 2) чувен музичар из Атине. + + +*Dănăē, ēs, f. (Δανάη), Данаја, кћи Акризијева, мати Персејева од Јупитера, који је к њој затвореној у кули дошао у виду златне кише. Отуда *Dănăēĭus, adj.: heros D. = Perseus. + + +Dănăus, i, m. (Δαναός), Данај, син Белов, брат Египтов, с којим се за владу борио, а затим са својих педесет кћери (Danaides) у Грчку утекао и ту аргоску државу основао. Педесет синова Египтових отидоше за њим у потеру и добише његове кћери за жене: али ове по налогу оца свога поубијаше свака свог мужа прву ноћ, осим једине Хипермнестре. За казну морале су у подземном свету пунити водом буре са изрешетаним дном. Отуда а) Dănăi, ōrum, m. (Δαναοί), код Хомера и других писаца заједнички назив за Грке; б) *Dănăĭdae, ārum, m. = Грци; в) Dănăĭdĕs, dum, f. (Δαναΐδες), кћери Данајеве, в. горе; г) Dănăus, adj., грчки; subst. Dănăi, ōrum, m., в. горе. + + +Dandări, ōrum, или Dandărĭdae, ārum, m. (Δανδάριοι), скитско племе на северној обали Црнога мора. + + +Dandări, ōrum, или Dandărĭdae, ārum, m. (Δανδάριοι), скитско племе на северној обали Црнога мора. + + +dănista, ae m. (δανειστής), каматник, лихвар, зеленаш, Plaut. + + +dănistĭcus, adj. (δανειστικός), лихварски, Plaut. + + +dănit, dănunt = продужени облици у место dat, dant од do. + + +Dānŭvĭus (Dānŭbĭus), ĭi, m. (Δανούβιος), Дунав (горњи ток од извора до Оршаве; доњи се звао Истар. + + +Dānŭvĭus (Dānŭbĭus), ĭi, m. (Δανούβιος), Дунав (горњи ток од извора до Оршаве; доњи се звао Истар. + + +Daphnē, ēs, f. (Δάφνη), 1) Дафна, кћи речног бога Пенеја, од Аполона у ловорику претворена. 2) село у Сирији, Аполону посвећено. Отуда Daphnenses, ĭum, m, Дафњани. + + +Daphnĭs, ĭdis, m. (Δαφνις), леп, млад пастир на Сицилији, син Меркурија и Нимфе, који је изумео сицилијске поезије (еклоге). + + +dăpīno, 1. (daps), изнети јело пред кога, Plaut. + + +daps, dăpis, f. (понајвише песн. и скоро увек у plur.), 1) свечан обед из религијских побуда, у славу којему богу, у спомен ком покојнику, даћа. 2) уопште гозба, пир, част. + + +dapsĭlis (ређе dapsĭlus), adj. (daps, δαψιλῄς), обилат, сјајан, красан, драгоцен: sumptus; lectus. + + +dapsĭlis (ређе dapsĭlus), adj. (daps, δαψιλῄς), обилат, сјајан, красан, драгоцен: sumptus; lectus. + + +*Dardănus, i, m. (Δάρδανος), син Јупитера и Електре из Аркадије, праотац владалачког племена тројанског а по Енеји праотац и Римљана. Отуда 1) Dardănĭdēs, ae, m. (-νίδης), мушки потомак Дарданов; напосе Енеја; у plur. = Тројанци; и као adj. = тројански: pastores Dardanidae. 2) Dardănĭs, ĭdis, f. (-νίς), женско потомство Дарданово, = Тројанка, а имено = Креуза. 3) Dardănĭus (-νιος), adj., често = тројански, тројски. Отуда subst. Dardănĭa, ae, f. а) варош на Хелеспонту; б) *Троја; в) предео у горњој Мезији, данашњој Србији. 4) *Dardănus, adj. = тројански; subst. Dardăni, ōrum, m., становници предела Дарданије (в. горе под 3. в.). + + +Dārēs, ētis, m. (Δάρης), 1) друг Енејин. 2) D. Phrygius, доцнији грчки писац. + + +Dārēus или Dārīus, ĭi, m. (Δαρεῖος), име неколиких персијских краљева. + + +Dārēus или Dārīus, ĭi, m. (Δαρεῖος), име неколиких персијских краљева. + + +Dătămēs, is, m. име персијског сатрапе, Nep. + + +dătārĭus, adj. (do), што спада у давање, од давања, Plaut. + + +dătātim, adv. (do), додајући један другоме: pilā ludere d. + + +dătĭo, ōnis, f. (do) (ретко), 1) давање: signi; legum. 2) право давања, право одрећи се чега: d. est tibi. + + +Dātĭs, ĭdis, acc. tim, m. (Δᾶτις), војвода персијскога краља Дарија Хистаспа. + + +†dătīvus, adj. (do), casus d. или само dativus, трећи падеж у граматици. + + +dăto, 1. (intens. од do) (предкл. и касно), давати, подавати: argentum fenore. + + +dător, ōris, m. (do), давалац: d. laetitiae; код лоптања онај који подбацује лопту. + + +dătus, ūs, m. (do) давање; само у abl. sing. datu: meo datu, од мене је дано. + + +Daulĭs, ĭdis, f, (Δαυλίς, Даулида, варош у Фокиди. Отуда Daulĭus, adj. даулидски subst. *Daulĭăs, ădis, f. Даулићанка = Procne (или Philomele). + + +Daunus, i, m. (Δαῦνος), бајословни краљ у једном делу Апулије, отац или праотац Турнов. Отуда а) Daunĭus, adj. heros D. = Turnus; gens D. = Рутули; б) Dauniăs, ădis, f. = Апулија. + + +Dāvus, i, m. име римских робова у комедијама. + + +dē, praep. с abl. значи првобитно да се која особа или ствар удаљује од места где је пре била (сп. ab и ex), 1) у простору, с или са, из, од: anulum detrahere de digito; dejicere se de muro. Отуд а) код речи које означују неко одузимање, лучење итд.: emere, quaerere alqd de alqo; audire de alqo; vox exaudita de domo, чуо се глас од куће; б) значи место, откуда се што узима или откуда ко долази, из, од, са, између: caupo de via Latina; malus poëta de populo; nescio qui de circo maximo (атлета, борац); и о пореклу: *genetrix mihi est de Priami gente; *Libyca de rupe leones; в) значи тачку, откуда се нешто догађа или чини, са, о, на: de tergo, с леђа, одостраг; agere alqd de insidiis, из заседе, бусије; onus pependit de collo, висио о врату. 2) у времену, а) значи да што за чим непосредно долази, одмах иза, одмах после: non bonus est somnus de prandio, одмах после ручка. Отуда diem de die, од дана до дана, дан по дан; б) особ. у свези са речима nocte, vigilia, ретко die, mense, да се означи време кад што бива, јоште за, јоште у, још у течају: de tertia vigilia profectus est; multa de nocte, још у глуво доба ноћи; latrones surgunt de nocte; media de nocte, у по ноћи; potare de die, још за бела дана; navigare de mense Decembri. 3) кад се од какве целине узима један део, од, између, међу: de decem fundis tres nobilissimi; quidam de exercitu captivi; pauci de nostris; unus de multis; alqam partem de istius impudentia reticebo; cetera de genere hoc. 4) кад се означују средства, из којих се какав трошак подмирује: de meo, de tuo, de suo, de nostro, de vestro, de alieno, из мог, твог итд. имања; de te, из твоје кесе. 5) кад значи материју од које је што начињено: signum factum de marmore; *verno de flore corona; исто тако carcer de templo fit. 6) кад се наводи узрок с којега шта бива, из, ради: hac de causa; qua de causa; his de causis; flere de alqā re. 7) кад се означује правило, мерило = по, услед, на: de mea sententia, по мом мишљењу; de meo consilio, услед мог савета. 8) кад се говори о предмету какве радње = о, за, на: loqui de re alqā. Отуда а) кад значи одношај какав = погледом на нешто, с обзиром на нешто, што се тиче: fidem servare de re; de Dionysio admiratus sum; probat rem de mittendis legatis; б) с адјективом има значење адвербијално: de integro, изнова, опет; de improviso, изненада. + + +dĕa, ae, f. богиња: *dd. tri plices = Parcae; d. siderea, ноћ; dd. novem, Музе, d. bellica, Минерва; d. silvarum, Дијана. + + +Bona Dea, богиња коју су римске госпође светковале као богињу плодности и чистоте; при овој светковини, која беше сваке године првога маја у кући конзуловој, није смео присутан бити нико од мушкараца. + + +dĕalbo, 1. обелити, окречити. + + +dĕambŭlātĭo, ōnis, f. (deambulo), шетање, шетња. + + +dĕambŭlo, 1. шетати се, ићи у шетњу (док се човек умори; сп. inambulo, obambulo). + + +dĕămo, 1. жестоко бити у кога заљубљен: alqam; тако и d. alqd, нешто радо имати; — бити коме врло обвезан: deamo te, велика ти хвала. + + +dĕarmo, 1. разоружати: exercitum. + + +dĕartŭo, 1. (artus), уд по уд растрзати; trop. преваром упропастити: alqm; opes, Plaut. + + +dĕascĭo, 1. (ascia), упр. секиром окресати; trop. = оглобити, преваром упропастити: senem, Plaut. + + +†dĕaurātus, adj. позлаћен. + + +*dēbacchor, depon. 1. беснети, горопадити се, пустошити: ignis. + + +dēbellātor, ōris, m. (debello), победилац. + + +dēbello, 1. 1) intrans. рат свршити: cum alqo; често impers. debellatum est. 2) transit. *†а) свршити, извојштити: rixam; б) свладати, победити: parcere devictis et debellare superbos. + + +dēbĕo, bŭi, bĭtum, 2. (од de и habeo, од некога што имати, стога се предкл. писало dehibeo), 1) дужан бити, дуговати: alci pecuniam, frumentum; prov. animam debere, дужан бити и косом на глави. 2) бити обвезан на што: d. alci gratiam; d. patriae hoc munus; communis fides quae omnibus debetur. 3) с infin. обвезан бити, морати нешто учинити (по моралном закону, дужности): homines, qui te et maxime debuerunt et plurimum juvare potuerunt; debueram loqui. 4) бити некоме за нешто обвезан: debeo ei hanc laudem; multum illi debeo, много шта имам да му захвалим. 5) бити одређен, осуђен на што: debitus destinatusque morti; mors naturae debita, коју морамо по природном закону отрпети; *non debita conjux, несуђеница; *ventis debere ludibrium, бити играчка ветрова. + + +dēbĭlis, adj. с †comp. (dehabilis), узет, трошан, ломан, слаб, немоћан (о физичној моћи, само trop. и о душевној; сп. infirmus, invalidus, imbecillis): d. senex; manus; debilis pede; ingenio debilis. + + +dēbĭlĭtās, ātis, f. (debilis), слабост, немоћ: linguae; pedum, подагра; animi, малодушност. + + +dēbĭlĭtātĭo, ōnis, f. (debilito), слабљење, сакаћење. + + +dēbĭlĭto, 1. (debilis), 1) ослабити, осакатити, немоћним учинити: alqm; membra alcjs. 2) trop. = одузети храброст, учинити да ко клоне духом: viri non est debilitari dolore; homo afflictus, debilitatus; d. animum, spem alcjs. + + +dēbĭtĭo, ōnis, f. (debeo) (ретко), дуговање, дуг: pecuniae. + + +dēbĭtor, ōris, m. (debeo), 1) дужник. 2) *†ко има коме да се на чему захвали: *animae; *vitae. + + +dēbĭtum, i, n. (partic. од debeo), 1) дуг, шта ко коме дугује; solvere alci d. 2) †дужност, обвеза. + + +dēblatĕro, 1. избрбљати, изблебетати: alci alqd, Plaut. + + +dēcanto, 1. 1) отпевати, испевати: *miserabiles elegos; обично с презирањем = откокотати, откантати, понављати док не постане досадно: decantatae in omnibus scholis fabulae istae sunt. 2) допевати, престати певати: sed jam decantaverant. + + +dēcēdo, cessi, cessum, 3. 1) одлазити, отићи: inde; ex Italia; de altera parte agri; ex ingratorum hominum conspectu morte d. Напосе а) у војничком говору отићи, одмарширати, одмакнути: de colle; †loco superiore; б) о намесницима који после свршеног службовања из провинције одлазе: decedere de или ex provincia или само decedere; Romam ad triumphum; в) trop. од нечега одступити, одустати, одрећи се чега, попустити у чему: de sententia; de officiis; de bonis suis; d. de или ex jure suo или само jure suo; г) d. de via, сићи с правога пута. 2) d. alci de via или in via или само viā, некоме (из поштовања или мржње) ићи с пута, клонити га се. Отуда trop. уступати коме, заостајати за ким: peritis; alci; mella non decedunt Hymetto, не уступа химетском меду. 3) минути, проћи, а) о живим створовима = умрети; б) о апстрактним предметима, престати, нестати, изгубити се: nobis timor decedit, нестаје нам страха; febris quartana; d. aqua, опада; *d. sol, сунце седа. 4) испасти, за руком поћи; prospere decedentibus rebus. + + +Dĕcĕlēa, (или Dĕcĕlīa), ae, f. (Δεκέλεια), место у Атици на беотској граници, чувено у пелопонеском рату. + + +Dĕcĕlēa, (или Dĕcĕlīa), ae, f. (Δεκέλεια), место у Атици на беотској граници, чувено у пелопонеском рату. + + +dĕcem, adj. num. card., десет. + + +Dĕcember, bris, e, abl. -bri, adj. што се тиче десетог месеца римске године, која је испрва почињала с првим даном месеца марта, а тек доцније првога јануара: mensis December, или само December = децембар; Kalendae, Nonae, Idus Decembres. + + +†dēcemjŭgis, adj. (decem и jugum), као subst. m. (sc. currus), кола са десет упрегнутих коња. + + +dĕcempĕda, ae, f. (decempes), мотка од 10 стопа за мерење поља. + + +dĕcempĕdātor, ōris, m. (decem-peda), земљомер. + + +dĕcemplex, ĭcis, adj. (decem-plico), десеторострук, десеторогуб. + + +dĕcemprĭmi, ōrum, m. десет првих сенатора у муниципијама и насеобинама. + + +dĕcemscalmus, adj., са десет весала. + + +dĕcemvĭr, vĭri, m. члан збора десеторице, децемвир, један од оних десет господара (власника) који су у Риму разне јавне службе и дужности имали, н. пр. надзор над сибилским књигама (dd. sacris faciundis); уредбе о дељењу њива међу народом (dd. agris metiendis dividendisque); расправљање грађанских парница (dd. litibus judicandis); нарочито се називају decemviri она десеторица који су 451—449 пр. Хр. у Риму написали законе XII. таблица (dd. legibus scribendis). + + +dĕcemvĭrālis, adj. (decemvir), децемвирски. + + +dĕcemvĭrātus, ūs, m. (decemvir), чин и достојанство децемвира, децемвирство, децемвират. + + +†dĕcennis, adj. (decem-annus), десетогодишњи: obsidio; bellum. + + +dĕcens, adj. с comp. и sup. (partic. од decet), 1) пристојан, сходан: amictus; ornatus. 2) красан, мио, гиздав: facies; homo; Gratiae. + + +dĕcenter, adv. с comp. и sup. (decens), пристојно, сходно. + + +dĕcentĭa, ae, f. (decens) (ретко), пристојност. + + +*†dēceptor, ōris, m. (decipio), варалица. + + +†dĕcēris, is, f. (δέκηρης), лађа с десет клупа за веслаче. + + +dĕcerno, crēvi, crētum, 3. 1) o судији, сенату и уопште о власти, решити, одлучити, одредити, наредити: Verres јам inter eos decreverat; senatus decernit provinciam alci; d. alci honores, statuas; d. supplicium esse sumendum, смртну казну извршити. Отуда. а) изјавити: senatus decernit, meā operā patefactam esse conjurationem; б) о поједином сенатору, гласати: Crassus tres legatos decernit, гласа да се три посланика изашљу; is d. Lentulum in vincula esse conjiciendum. 2) уопште решити, одлучити, закључити: rem dubiam. Отуда а) = судити, мнити, за извесно узети: decerno duo talenta esse satis, мислим да су доста два талента; б) тврдити: purgare ea quae inimici decernunt, оправдати се од онога што непријатељи тврде. 3) борбом одлучити: а) d. pugnam, proelium, ретко d. de bello; б) intrans. борити се одлучно, одсудну битку бити: d. armis, acie.; decernunt cornibus inter se. Често о парници: d. de capite alcjs, o животу (или о грађанској части); uno judicio de omnibus fortunis; expetenda magis est decernendi ratio, quam decertandi fortitudo, више се треба уздати у одлуку, основану на правним разлозима, него на храброст у борењу. 4) често решити се, одважити се на што (сп. destino, statuo), наумити, смислити: d. alqd facere; certum atque decretum est, то је тврдо закључено. + + +dēcerpo, psi, ptum, 3. (de-carpo), 1) узабрати, откинути: *florem; *pomum arbore. 2) уопште откуда узети, одузети; animus humanus ex mente divina decerptus. 3) брати, вадити, уживати: d. fructum ex re alqa. + + +dĕcertātĭo, ōnis, f. (decerto), решење борбом: omnium rerum. + + +dēcerto, 1. одсудно борити се (док се ствар не реши), и уопште борити се: d. proelio одсудну битку бити; d. manu, ferro; d. cum alqo; *d. alci; o такмичењу, dd. inter se Demosthenes et Aeschines; *decertare Africum cum aquilonibus, бори се јужни ветар са северним. + + +dēcessĭo, ōnis, f. (decedo), 1) одлажење, полажење, одлазак, особ. чиновника из провинције којом је управљао. 2) одузимање, одбијање, нестајање, губитак: de cessionem de summa facere, одбити мањак од целине; d. capitis. + + +dēcessor, ōris, m. (decedo) (ретко), који полази из провинције, претходник у служби. + + +dēcessus, ūs, m. (decedo) = decessio; d. aestus, осека, опадање воде; d. amicorum, смрт. + + +dĕcet, cŭit, —, 2., употребљава се само у трећем лицу sing. и (ређе) plur., најпре о физичким предметима = добро стоји, доликује, приличи: haec vestis me decet; te lanae dd.; *forma viros neglecta decet, људима доликује спољашност занемарена (кад се не ките); а trop. и у моралном погледу = пристоји се, ваља: oratorem minime irasci d.; d. illud facere. + + +Dēcetĭa, ae, f. варош едујског племена у „Gallia Lugdunensis“, сад Decize. + + +dēcharmĭdo в. recharmido. + + +dēcĭdo1, cĭdi, —, 3. (de-cado), (одозго доле) пасти, спасти, отпасти: poma ex arboribus; ex equo in terram. Отуда 1) *у боју пасти, погинути. 2) trop. а) d. a spe или de spe или само spe, преварити се у надању; б) d. in fraudem = наведен бити на зло дело; d. ad angustias rei familiaris, доћи у новчане неприлике; в) пасти = несрећан постати: d. perfidiā amicorum; г) *d. pectore alcjs, бити заборављен. + + +dēcīdo2, cīdi, cīsum, 3. (decaedo), 1) одсећи, одрезати, одрубити: collum; caput; auribus decisis. 2) trop. ствар пресећи = решити, свршити: rem; negotia; quaestionem. Отуда погодити се, поравнати се: cum alqo; de re alqa. + + +dĕcĭēs (deciens), adv. num. (decem), десет пута. + + +dĕcĭmānus или dĕcŭmānus, adj. (decimus), што се тиче десетка или десетине: 1) о данку, десетни: ager d., њива од које се десети део (десетак) даје; frumentum d., жито које се као десетак добијало (десетина); redemptor d. или као subst. само dĕcŭmānus, i, m., закупник десетка. 2) као војн. term. t. а) што спада у десету кохорту, десете кохорте: milites dd.; porta decumana, главна врата (капија) римскога табора (по свој прилици што је ту лежала десета кохорта утаборене легије); б) (ретко) што спада у десету легију: milites. + + +†dĕcĭmo (decumo) 1. десетог човека жребањем на смрт осудити, десетковати: milites recusantes; cohortes. + + +dĕcĭmus или (старији облик) dĕcŭmus, adj. num. ordin. (decem), десети. Отуд а) decĭmum, adv. десети пут; б) dĕcŭma (ретко dĕcĭma), ae, f. (sc. pars), десети део, десетак, десетина. + + +dēcĭpĭo, cēpi, ceptum, 3. (decapio), упр. ухватити. Отуда обманути, залудити, омести, преварити (сп. circumvenio, fallo): alqm; deceptus alqā re; per colloquium; in prima spe. Отуда а) не бити опажен од кога: vitia amicae amatorem dd.; insidiae a tergo (eum) decepēre, није спазио заседу одостраг, б) *decipi laborum, заборавити своје муке; в) *diem, noctem, не приметити да је прошао дан или ноћ (у забави). + + +dēcīsĭo, ōnis, f. (decido), одлука, решење, поравнање. + + +Dĕcĭus, име римског племена. Позната су двојица са именом Publius D. Mus, отац и син који су се као конзули од своје воље за отаџбину жртвовали, први у латинском рату 341 пр. Хр., други у рату самнитском 296 пр. Хр. + + +dēclāmātĭo, ōnis, f. (declamo), 1) вежбање у говору, декламација. 2) израђен говор за вежбање. 3) тема или предмет за тако вежбање. 4) жестоки и велегласни говор: contendere vulgari declamatione. + + +dēclāmātor, ōris. m. (declamo), учитељ речитости, који у школи вежба ученике у говорењу (orator је сам беседник). + + +dēclāmātōrĭus, adj. (declamator), што спада у вежбања говорничка: opus. + + +dēclāmĭto, 1. = frequent. од declamo. + + +dĕclāmo, 1. упр. наглас говорити, предавати, 1) вежбати се у говорењу беседа (в. declamatio), декламовати: Demosthenes ad fluctum declamare solebat. 2) o беседнику, жестоко и наглас говорити, викати: vehementer d. contra alqm. + + +dēclārātĭo, ōnis. f. (declaro), изјава, очитовање: d. animi tui; amoris. + + +†dēclārātor, ōris, m. објављач. + + +dēclāro, 1. 1) објаснити, показати, означити: senecta cervorum dentibus declaratur, познаје се по зубима; trop. очитовати, на знање дати, изразити: d. alqd; epistola d. summam benevolentiam; hoc verbum Latine idem declarat, значи; tot signis natura d. quid velit, толиким знацима показује природа шта иште. 2) term. t. при избору којега чиновника, јавно и гласно извикати, прогласити: d. alqm consulem. + + +dēclīnātĭo, ōnis, f. (declino), 1) одвраћање, сагибање, нагибање: corporis. Отуда = нагињање на страну (од правога пута). Напосе = нагиб земље према половима. Отуда = страна света, поднебље, клима. 2) trop. одвратност према чему, избегавање чега: d. malorum; laboris. 3) у реторици, одступање од ствари. 4) у граматици, term. t. = мењање облика какве речи, уопште, флексија (склањање и спрезање); доцније само склањање, деклинација. + + +dēclīno, 1. (κλίνω), 1) отклонити, одвратити, сагнути: agmen inde; d. paulum se extra viam, мало скренути с пута; *d. lumina somno, склопити очи, заспати. Отуда trop. а) одвратити кога ода шта: d. suspicionem quaerentium, с правога трага завести (оне који траже); mulier declinata ab aliaruin ingenio, различна од других; aetas declinata, дубока старост; б) у граматици, мењати облик речи (в. declinatio). 2) intrans. удаљити се, одступити, отклонити се: de via; a recto itinere; trop. d. a proposito, одустати од намере; a malis; oratio inde d., сврће на страну; d. in pejus, ићи нагоре. 3) trans. клонити се чега, избегавати што: vitia; invidiam; urbem, не долазити у варош; impetum, одбити нападај. + + +dēclīvis, adj. (de-clivus, сродно с declino), што иде низбрдо, стрм, кос (одозго доле гледајући; сп. acclivis): locus; collis; ripa; subst. n. dēclīve или plur. dēclīvĭa, низбрдица, обронак. + + +dēclīvĭtās, ātis, f. (declivis), коса, стрмен. + + +dēcoctor, ōris, m. (decoquo), распикућа, пропалица. + + +†dēcollo, 1. (collum), одсећи главу: alqm. + + +dēcōlo, 1. (de-colum), упр. прокапљивати; trop. разбити се, изјаловити се: si spes decolabit, ако се у нади преваримо. + + +*†dēcŏlor, ōris, m., што је своју природну боју изгубило, без боје, мутан, нагрђен: Rhenus d. sanguine; Indus d., поцрнео од сунца; *изопачен, ружан. + + +dēcŏlōrātĭo, ōnis, f. (decoloro), губљење боје, побледелост. + + +*†dĕcŏlōro, 1. лишити природне боје, променити боју; нагрдити: caedes dd. mare: trop. упрљати, укаљати. †manus collybo decoloratae. + + +†dēcondo, —, —, 3. сакрити, сахранити. in ventrem immensae beluae. + + +dĕcŏquo, coxi, coctum, 3. 1) скувати, уварити: olus. Отуда А) partic. као subst. а) †dēcocta, ae, f. (sc. aqua), укувана и опет охлађена вода; б) †dēcoctum, i, n. укувани лек, декокт. Б) trop. suavitas decocta, сладак млитав говор. 2) укувати, кувањем умањити: d. aquam in quartam partem; pars quarta argenti decocta erat, при топљењу изгубио се. Отуда trop. а) потрошити, утрошити: materiam; б) своје имање спирити, пропасти. + + +*†dĕcor, ōris, m. (decet), 1) пристојност, украс. 2) лепота, дражест. + + +dĕcōrē, adv. (decorus), 1) пристојно. 2) красно, дражесно. + + +dĕcōro, 1. (decus), 1) красити, украсити, накитити: urbem monumentis; *templa novo saxo. 2) trop. славити, одликовати, величати: rem publicam; alqm honoribus maximis. + + +dĕcōrus, adj., (decor), 1) пристојан, прикладан, приличан, частан: ducibus tum decorum erat ipsis pugnam capessere; *dulce et decorum (часно) est pro patria mori. Отуда subst. dĕcōrum, n. што се пристоји, што доликује, пристојност. 2) *†красан, господски, дражестан, гиздав, сјајан: dd. arma; facies; os; Phoebus fulgente arcu decorus. + + +dēcrĕpĭtus, adj, (crepo), матор, изнурен, истрошен: senex; bestiola. + + +dēcresco, crēvi, crētum, 3. опадати, мањи бивати, смањивати се, ићи па мањак: luna; fons ter in die crescit decrescitque; *decrescentia flumina; *cornua dd., нестају, губе се. + + +dēcrētōrĭus, adj. (decerno), одлучан, пресудан, одсудан: pugna; dies; arma. + + +dēcrētum, i, n. (decerno), 1) одлука, закључак, решење власти (сп. consilium): d. senatus; Druidarum. 2) o филозофима, начело, мишљење, назор: id habebant d. Academici. + + +dēculpātus, adj. прекоран. + + +dĕcŭma, dĕcŭmānus в. decima, decimanus. + + +dĕcĭmānus или dĕcŭmānus, adj. (decimus), што се тиче десетка или десетине: 1) о данку, десетни: ager d., њива од које се десети део (десетак) даје; frumentum d., жито које се као десетак добијало (десетина); redemptor d. или као subst. само dĕcŭmānus, i, m., закупник десетка. 2) као војн. term. t. а) што спада у десету кохорту, десете кохорте: milites dd.; porta decumana, главна врата (капија) римскога табора (по свој прилици што је ту лежала десета кохорта утаборене легије); б) (ретко) што спада у десету легију: milites. + + +dĕcŭmātēs, ĭum, adj. десетински: agri dd., њиве од којих се десетак давао. + + +dĕcumbo, cŭbŭi, cūbĭtum, 3. (cubo), 1) лећи: super lectum. 2) o свладаном борцу (гладијатору), пасти. + + +†dĕcĭmo (decumo) 1. десетог човека жребањем на смрт осудити, десетковати: milites recusantes; cohortes. + + +dĕcĭmus или (старији облик) dĕcŭmus, adj. num. ordin. (decem), десети. Отуд а) decĭmum, adv. десети пут; б) dĕcŭma (ретко dĕcĭma), ae, f. (sc. pars), десети део, десетак, десетина. + + +dĕcŭrĭa, ae, f. (decem), 1) одељак од десет (сенатора или витеза) по старој разредби грађана римских. Свака од трију старих патрицијских трибуа (tribus) имађаше по 10 курија, свака курија по 10 племена (gentes), а на сваку gens спадаше по један витез (eques) и по један сенатор; у свакој дакле курији беше по једна decuria equitum (десет витезова) и по једна decuria senatorum (десет сенатора). 2) уопште одељак, класа, разред од (не свагда) десет чланова: d. judicum; scribarum; lictorum. + + +dĕcŭrĭātĭo, ōnis, f. (decurio1), дељење или скупљање по декуријама, в. decuriatus. + + +dĕcŭrĭātus, ūs, m. раздељење (легијских војника) по декуријама, в. decuriatio. + + +dĕcŭrĭo1, 1. (decuria), по декуријама распоредити: homines; особ. o онима који су при изборима скупљали бираче у веће или маље гомиле да их подмите. + + +dĕcŭrĭo2, ōnis, m. (decuria), 1) старешина, начелник декурије, декурион (отприлике као наш наредник или поднаредник). 2) decuriones звали се сенатори у варошима осим Рима. + + +dĕcŭrĭōnātus, ūs, m. (decurio2), служба декуриона. + + +dēcurro, curri или cŭcurri, cursum, 3. I. intrans. 1) (доле) трчати, стрчати: *summa decurrit ab arce, с горњег града. Отуда и о сваком брзом кретању наниже: amnis monte decurrens; fluvius d. in mare. 2) уопште некуда трчати, хитати, путовати, једрити и др.: d. ad milites cohortandos, да војнике ободри; piscis d. ad hamum, на удицу; navis illuc d., d. in spatio, на тркалишту. Особ. А) o војничким вежбањима, еволуције (кретања) изводити, маневровати, под оружјем утркивати се: decursum est in armis. Б) trop. а) доћи до чега, изаћи на што, доконати: decurritur in leniorem sententiam, дошло се до блажег мишљења; omnium sententiae eo decurrerunt. сва су се мишљења утом слагала; eo decursum est ut, крај свему беше тај да, б) historia membratim d., поступно напредује; rhythmi dd, теку, в) прибећи: ad istam hortationem; ad preces. — II. trans. протрчати, превалити: septem milia passuum, spatium, тркалиште. Отуда trop. а) = навршити, проживети, провести: spatium vitae; vitam; d. honores, проћи кроз све почасне службе; б) расправити, разложити: quae breviter a te decursa sunt, што си ти укратко разложио. + + +†dēcursĭo, ōnis. f. (decurro) 1) трчање доле, течење низбрдо, пад, спуштање: d. aquae; d. planiciei, обронак. 2) марш, маневар, еволуција; утркивање војника под оружјем (в. decurro); непријатељска навала, напад (с брега у равницу). + + +dēcursus, ūs, m. (decurro), 1) = decursio 1. 2) decursio 2. 3) destitit ante decursum. + + +dēcurto, 1. скратити, скусити, осакатити: radicem, trop. o беседи. + + +dĕcus, ŏris, n. (decet), 1) украс, урес, накит: d. fanorum; d. et ornamentum senectutis; d. regium, дијадема, венац; d. super impositum capiti, шешир; d. virginum, најодличнија између више њих. Отуда а) част, дика, слава: sustinere d. et dignitatem civitatis; verum d. est in virtute; *Maecenas, o et praesidium et dulce d. meum; decori esse alci, дичити кога, бити му на част; б) mea, publica decora = славна дела, в) d. muliebre, поштење. 2) о оном што је по моралном закону лепо, дично, племенито = τὸ καλόν, моралност, врлина: d. et virtus; conservare honestatem et decus. + + +dĕcussis, is, m. (decem-as), 1) (ретко) десет аса. 2) број десет. 3) две укрштене линије, налик на слово X, које је било знак за 10. + + +dĕcusso, 1. (decussis), разделити унакрст, налик на слово X. + + +dēcŭtĭo, cussi, cussum, 3. (dequatio), стрести, отрести, омлатити: olivas; summa papavera; muros ariete; †d. Gracchum Capitolio, стерати Граха с Капитолије. + + +dēdĕcet, cŭit, —, 2., употребљава се само у трећем лицу sing. и plur.: не стајати добро, не доликовати, не приличити, не ваљати: *dominam dd. motae comae; si quid d.; oratorem non d. simulare. + + +dēdĕcŏro, 1. нагрдити, обешчастити, осрамотити: alqm; se; auctoritatem urbis. + + +dēdĕcŏrōsē, adv. (dedecorosus) (касно и ретко), непристојно, срамотно, прекорно. + + +dēdĕcŏrōsus, adj. (dedecus) (касно и ретко), срамотан, прекоран. + + +dēdĕcōrus, adj. непристојан, срамотан, ко је коме на срамоту: majoribus suis. + + +dēdĕcus, ŏris, n. срамота, прекор, зазор; а) concr. оно што кога или што обешчашћује, срамоти: d. et infamia; esse или fieri dedecori, бити на срамоту. Напосе = срамотно дело, грдило, непоштен чин: adraittere d.; nullo dedecore abstinere; б) abstr. срамоћење, понижење, бешчашћење: d. et contumelia; vitara amittere per dedecus, срамотно. + + +dēdĭcātĭo, ōnis. f. (dedico), посвета, посвећивање: aedis; templi; †dies dedicationis. + + +dēdĭco, 1. 1) (предкл. и касно), објавити, огласити: alqd. 2) (ретко) при попису (census) изјавити. haec praedia d. in censu. 3) посветити (којем год богу да му буде као својина, поименце и свечано предати; сп. consecro): d. templum alci; d. aedem Saturno или Saturni; d. Junonem, посветити храм Јунони; Apollo dedicatus, коме је храм посвећен. Отуда а) †уопште на што одредити, наменити чему; equi memoriae et nomini urbem d., наменити варош спомену и имену коња; б) посветити коме књигу: alci librum. + + +†dēdignātĭo, ōnis, f. (dedignor), одрицање, одбијање, непримање. + + +*†dēdignor, dep. 1. одрећи, одбити, не примати: maritum; *comitem; d. alqd facere. + + +dēdisco, dĭdĭci, —, 3. одучити се од чега, заборавити (што је човек научио): disciplinam; haec verba; d. loqui. + + +dēdĭtīcĭus, adj. (dedo), који се предао без уговора, на милост и немилост. Отуда dediticii често = римски поданици у Италији (овима су противни socii). + + +dēdĭtĭo, ōnis, f. (dedo), војн. term. t. предаја, капитулација: agere de deditione; venire in deditionem, предати се; recipere alqs in deditionem; facere deditionem hosti и ad hostem; legatos de deditione ad alqm mittere; potiri urbe alqa per deditionem. + + +dēdĭtus, adj. с comp. и sup. (dedo), одан, привржен, наклоњен: d. literis; ventri ac somno; †somno ciboque; corporis gaudiis; deditus in re alqa; d. alci; deditae eo (т. j. ad spectacula) mentes cum oculis erant, и памет и очи беху обраћене позоришним представама; animo tibi deditissimo. + + +dēdo, dĭdi, dĭtum, 3. 1) дати коме што сасвим у његову власт или притежање (сп. trado), сасвим предати, уступити, оставити: d. alqm или alqd alci; ad supplicium; ad necem; *d. morti. Напосе непријатељу издати, предати: d. alqs или se hosti; dediderunt se consuli in arbitrium dicionemque populi Romani. 2) trop. уопште нешто или себе чему или коме сасвим предати, жртвовати, посветити итд.: d. se (animum) doctrinae, ad literas, сасвим се посветити наукама; d. se ad audiendum, одати се на слушање; d. se studio alci, предати се ком занимању; d. se alci или amicitiae alcjs, приљубити се сасвим уз некога. Отуда d. operam rei alci, много труда на што употребити; deditā operā, навлаш, навалице. + + +dēdŏcĕo, dŏcŭi, doctum, 2. одучити кога; учинити да ко заборави што је научио: d. alqm geometriam; *virtus dedocet populum falsis vocibus uti, одучава; d. judicem, боље обавестити. + + +*dēdŏlĕo, lŭi, —, 2. (ретко), до краја трпети, бол свршити. + + +dēdŏlo, 1. (предкл. и касно) отесати, окресати: arborem; trop. (Com.) излемати. + + +dēdŭco, duxi, ductum, 3. 1) (c вишега места наниже) свести, сводити, свући, свлачити, снети, скинути, одвести, спроводати: d. pedes de lecto; lunam coelo; alqm ex ultimis gentibus; d. alqm ad consulem; impedimenta in proximum collem, пртљаг спровести на најближи брежуљак. Напосе А) често о војсци, водити: exercitum ex his regionibus; milites in hiberna, на зимниште. Б) d. coloniam, насеобину одвести (»доле свести«, јер је спровод силазио с Капитолије): d. coloniam Capuam, у Капуу; Aquileja colonia deducta est, основана. В) о неживим предметима, свести, свући, скинути, снимити: d. manum ad ventrem; brachia; supercilia; vela; tiaram. Напосе а) d. navem, брод с обале у море повући; б) d. aquam, воду спровести (водоводима). Г) одузети, одбити од какве суме: d. alqd de summa; de capite, од главнога; deducta (sc. pecunia), одбитак. Д) *†= доводити; originem ab alqo, порекло; nomen inde d. Ђ) одузети: cibum. Е) некога од нечега одвести, одвратити: alqm de fide; ab humanitate. Ж) trop. а) некога или нешто до чега довести, на што склонити, приволети: d. alqm ad misericordiam; rem ad arma; alqm in periculum; in societatem belli; d. alqm pretio, навести; d. alqm ut etc, склонити га да итд.; б) eo (huc, in eum locum) res deducta est ut etc, ствар је до тога доведена да итд. 2) *†o предењу или о ткању, d. filum, прести; d. argumentum in tela, уткати у платно; trop. = сложити, саставити: d. carmen; mille diē versus. 3) некога пратећи одвести, пратити (особ. у знак поштовања или пријатељства; сп. comitor, prosequor итд.): d. alqm domum; de domo. Напосе а) d. adolescentem ad alqm, одвести младића и препоручити ком старијем човеку ради дружења с њиме и ради даљег образовања; б) d. alqam alci или ad alqm, одвести невесту из очине куће младожењи; често и подвести коме милосницу. + + +dēductĭo, ōnis, f. (deduco), 1) одвођење: d. militum in oppida, уквартирење. 2) одвраћање: aquae. 3) откидање, одбијање. 4) одвођење, пресељење насеобина: d. oppidi, оснивање. 5) d. rationis, доказивање, доказ. + + +dēductor, ōris, m. (deduco), (ретко) пратилац. + + +dēductus, adj. (partic. од deduco), 1) †унутра искривљен: nasus. 2) слаб, таман: vox; carmen. + + +*†dĕerro, 1. заблудити, заћи (c пута), залутати; trop. d. а vero. + + +dēfaeco, 1. (de-faex) (предкл. и касно), очистити од дрождине. Отуда уопште чистити, бистрити: alqd; se; trop. nunc mihi defaecatum est, сад ми је јасно; animus defaecatus, дух ведар, непомућен. + + +†dēfāmātus, adj. са sup. (defama), извикан, у злу гласу. + + +dēfătīgātĭo, ōnis, f. (defatigo), умор, сусталост. + + +dēfătīgo, 1. уморити, утрудити: alqs assiduo labore; d. deos precibus. досадити боговима молбама; често pass. уморити се, сустати. + + +dēfectĭo, ōnis, f. (deficio), 1) отпад, одметништво (у политичком обзиру): ab alqo. 2) опадање, ишчезавање, нестајање чега: d. virium, несвест; d. animi, малодушност; d. solis, lunae, помрачење сунца, месеца. 3) у граматици елипса. + + +†dēfector, ōris, m. (deficio), отпадник, одметник. + + +dēfectus1, ūs, m. (deficio), 1) = defectio l.): Spartanorum. 2) d. lunae, solis, помрачење месеца, сунца. + + +dēfectus2, adj. ca sup. (partic. од deficio), немоћан, слаб, изнемогао. + + +dēfendo, fendi, fensum, 3. 1) отиснути, отклонити, одбити, уздржати: d. hostem; vim, plebis injurias; pericula; hunc furorem; d. crimen тужбу одбити; (ретко) d. alqd ab alqo и *alci. 2) бранити, штитити (од опасности која је већ настала; сп. tueor); d. alqm; oppidum; d. se ab injuriis; Gallias ab injuriis alcjs; contra vim. Често = пред судом бранити: d. alqm apud judices; alqm de ambitu. Отуда а) нешто заступати, борити се, радити за што: id maxime defendi ut etc.; б) тврдити, мишљење какво изјавити и бранити: d. rem; d. cur hoc. non ita sit; verissime defenditur, nunquam aequitatem ab utilitate sejung i posse; r.) нешто у своју одбрану навести: alqd; nihil ex his sponte susceptum esse defendebat, наводио је у своју одбрану да ништа од тога није од своје воље учинио. + + +dēfensĭo, ōnis, f. (defendo), 1) узбијање, одбијање: sceleris, criminis. 2) одбрана: urbis; особ. речима и писмом: d. alcjs; dignitatis tuae. Отуда †meton. = написана одбрана. + + +dēfensĭto, 1. (frequent. од defendo), ревносно бранити, штитити: d. causas; alcjs sententiam; alqd. + + +dēfenso, 1. (intens. од defendo), бранити, чувати: moenia; alios ab hostibus. + + +dēfensor, ōris, m. (defendo), 1) ко што одвраћа, уклања: d. necis. 2) бранилац, заштитник: urbis; juris. + + +dēfĕro, dētŭli, dēlātum, dēferre, 3. 1) упр. доле носити, снети: amnis d. limum. Отуда уопште нешто с једног места на друго однети, одвести, преместити: d. epistolam ad Ciceronem; ornamenta mea in aerarium; alqm domum. Напосе о нечему што кога против његове воље или барем без његове намере некуда доведе: fuga regem eo defert; понајвише у pass., Germani ad castra Caesaris delati, дошли су у табор Цезаров. 2) некоме што попунити, предложити, пренети, дати, пренети: d. alqd ad alqm; si quid petet, ultro defer, ако шта заиште, одмах подај. 3) некоме нешто јавити, поручити, доставити (сп. refero): d. alqd ad alqm; rem ad senatum. Отуда а) d. nomen alcjs (кадшто alci, касније и d. alqm), некога као оптуженика претору пријавити; de parricidio; †d. reos ad praetorem и deferri majestatis, тужен бити због увреде величанства; б) d. alqd ad aerarium или само d. alqd, у државну архиву положити; в) d. alqm ad aerarium in beneficiis, препоручити кога држави да буде награђен (новцем из државне касе). + + +dēfervesco, fervi и †ferbŭi, —, 3. узаврети, преврети, престати од врења; trop. о страстима, престати кипети, изгубити жестину, стишати се: adolescentia; ira deferbuit; studia hominum dd. + + +dēfessus в. defetiscor. + + +dēfĕtiscor, fessus sum, dep. 3. (de-fatiscor), уморити се, утрудити се, сустати; најчешће у partic. dēfessus, као adj. уморан, утруђен, изнемогао (в. fessus): miles; aures dd. convicio. + + +dēfĭcĭo, fēci, fectum, 3. (defiicio), 1) оцепити се од какве свезе или заједнице, одметнути се, одврћи се, отпасти од кога или чега: d. а rege; ab amicitia populi Romani; d. ad alqm, одметнути се од кога и прићи к другој странци; trop. d. а virtute, од врлине; а se, изневерити своја начела. 2) почети се губити, нестајати, ишчезавати, недостајати: а) pecunia d.; vires dd.; memoria d., памћење издаје, вара; d. animo, клонути духом, кадшто и само deficere у истом смислу; d. pugnando, попустити у борби; multis bellis defccerant, многим ратовима беху изнемогли; luna, sol d., помрачава се: †in hac voce defecit, с овом је речју умро; б) некоме недостајати, нестајати; некога остављати, напуштати, издати, изневерити: vires, dies, tela nos deficiunt; deficior re, нешто ми недостаје; †animo defici, онесвестити се; *sanguine defecti artus, из којих је крв истекла; *defectus pilis, ћосав. + + +dēfīgo, fixi, fixum, 3. 1) одозго доле забити, забости, уклопити, уденути, увртети, утурити, утврдити, углавити итд.: asseres in terra; arborem terrae, усадити; d. telum in corpore consulis; ensem jugulo; *sidera defixa coelo. 2) trop. а) управити, обратити, окренути, учврстити, укоренити: d. oculos in alqam rem, упрети очи у што; d. omnes curas in salute reipublicae; б) d. alqd in mente, утубити; d. flagitia sua in oculis omnium, пред свима показати; defixus in cogitatione, удубљен у мисли; в) од чуда, ужаса итд. скаменити, укочити: silentium eos d.; pavor omnium animos d.; г) о аугуру, нешто као стално и непромењиво објавити, изрећи: д) *f = очарати, проклети (јер је том приликом слика проклетникова била често иглама пробадана). + + +dēfingo, finxi, fictum, 3. укалупити: alqd. + + +dēfīnĭo, 4. 1) омеђити, ограничити: agrum; orbis qui aspectum nostrum definit, хоризонат. Отуда trop. а) pirata non est perduellium nomine definitus, sed communis hostis omnium, гусар не спада у ратне непријатеље, он је општи непријатељ свију; б) = определити, установити, одредити: d. modum vitae suae; d. potestatem in quinquennium; d. annos, tempus adeundi; definitum est, закључено је; в) у извесним границама држати, ограничити; oratio iis viris definietur, ограничиће се на ове људе; г) какву ствар навођењем битних знакова њених разјаснити, означити, дефинирати: fortitudinem sic. 2) (ретко) довршити: orationem. + + +dēfīnītē, adv. (definitus), опредељено, јасно. + + +dēfīnītĭo, ōnis, f. (definio). 1) ограничење, опредељење, тачно означење: temporum, 2) дефиниција (в. definio 1. г). + + +dēfīnītīvus, adj. (definio), ко опредељује, појам означује. + + +dēfīnītus, adj. (partic. од definio), опредељен, јасан. + + +dēfīo, fĭĕri, verb. defect. (pass. облик од deficio), само у трећем лицу sing. и plur., не бити, недостајати (= deficio 2. а. б.): mihi fortuna magis defit quam genus. + + +dēflagrātĭo, ōnis, f. (deflagro), сажизање, спаљивање, сагорење: coeli; trop. уопште пропаст: urbi deflagratione minari. + + +dēflagro, 1. 1) intrans. изгорети, уништити се ватром: templum d.; trop. а) пропасти, уништити се: communi incendio; б) престати, проћи: irae vestrae; seditio. 2) trans. сажећи, спалити, у pass. изгорети ватром: fana flammā deflagrata; trop. уништити: in cinere deflagrati imperii. + + +dēflecto, fiexi, flexum, 3. I. trans. 1) доле савити: ramum. 2) савити на другу страну, одвратити, окренути: d. amnes in alium cursum; d. novam viam, ударити другим правцем. 3) trop. којој ствари други правац дати, од нечега скренути, одвратити, одвести: pravitas alqa eum de via d.; d. rem ad verba, прави смисао речима изопачити; d. factum in illos, кривицу дела на њих обалити. Отуда = изврнути, променити: sententiam; virtutes in vitia. — II. intrans. скренути, одмаћи се: de via; de veritate; oratio redeat illuc unde deflexit, застранио. + + +dēflĕo, flēvi, flētum, 2. 1) trans. оплакивати: alqm; illos casus. 2) intrans. *†горко плакати. + + +*dēflētĭo, ōnis, f. (defleo), горко плакање. + + +†dēflexus, ūs, m. (deflecto), одвраћање. + + +dēfloccātus, adj. (de-floccus), trop. ћелав, го. + + +dēflōresco, rŭi, —, 3. прецветати; trop. опадати, своју свежину и драж изгубити: animi deliciae dd. + + +dēflŭo, fluxi, —, 3. 1) доле тећи, сливати се: flumen d. ex Aetna monte. 2) o нетечним стварима, доле пасти, спустити се, склизнути срушити се: coronae dd.; horno d. equo или ex equo ad terram, *d. secundo amni, низ воду пливати; vestis d. ad pedes, пада, допире до ногу. 3) trop. а) unus tribunus defluxit, отпаде, изневери; б) од нечега на нешто друго мало-помало прећи: d. a necessariis artibus ad elegantiora; adolescentes dd. a Socrate, одустају, familia haec ab illis defluit, води порекло. 4) престати тећи: amnis; отуда trop. престати, ишчезнути, изгубити се: vires; salutatio defluxit, јутрење посете прошле су; *numerus Saturnius defluxit, престао је, није више употребљаван. + + +dēfŏdĭo, fōdi, fossum, 3. 1) *†ископати, раскопати: d. oculos; terra defossa; d. crura, изгрепсти. 2) (чешће) закопати, укопати: thesaurum defossum esse sub lecto; d. signum in terram. + + +dēfŏre в. desum. + + +dēformātĭo, ōnis, f. (deformo), нагрђивање, ружење, грђење: majestatis. + + +dēformis, adj. с comp. и sup. (de и forma), 1) нагрдан, наказан, ружан (физички и душевно*; сп. foedus, turpis): homo; metus; urbs d. incendiis; d. obsequium, ропска послушност 2) *без облика: anima. + + +dēformĭtās, ātis, f. (deformis), ругоба, нагрдност, грдоба; срамота, срамност: d. corporis; animi; fugae et negligentiae. + + +†dēformĭter, adv. (deformis), ружно, нагрдно; срамно: dicere multa; vivere. + + +dēformo, 1. 1) облик дати, насликати, нацртати: alqm; locum; marmora. 2) други облик дати, нагрдити, наружити, онаказити: macies d. vultum; deformatus corpore; parietes nudi et deformati. Отуда trop. обешчастити, осрамотити: alqm; victoriam clade, покољем. + + +dēfraudo, 1. варати, преварити, омести: alqm; alqm alqā re; trop. d. genium suum, одрећи се сваког уживања. + + +*dēfrēnātus, adj. разуздан, необуздан. + + +dēfrīco, cŭi, cātum и ctum, 1. отрти, натрти: dentem; membra; trop. чешљати, шибати, решетати: urbem sale multo. + + +dēfringo, frēgi, fractum, 3. (frango), откинути, одломити, сломити, скрхати: ramum arboris; crura aut cervices sibi: unum bonum est, quod nunquam defringitur, које се не може оштетити, покварити. + + +dēfrŭtum, i, n. (место defervitum sc. mustum), укувана шира. + + +dēfŭat (предкл.) = desit, в. desum. + + +dēfŭgĭo, fūgi, —, 3. 1) одбећи, побећи: totum sinistrum cornu defugit. 2) избегавати, клонити се, уклањати се (од особе или ствари да не би морао обвезе према њој испунити): d. patriam; aditum et sermonem alcjs; proelium; d. auctoritatem rei alcjs, извлачити се из одговорности за какву ствар. + + +*†dēfundo, fūdi, fūsum, 3. доле лити, сливати, изливати, оточити, преточити: vinum (sc. ex dolio in amphoram); као term. t. libare, излити (богу у славу): mero defuso pateris; — o нетечним стварима исути: fruges. + + +dēfungor, functus sum, dep. 3. посао (обично немио) довршити, ослободити се, опростити се какве ствари, на крај изаћи: bello; proelio; honoribus defunctus, ко је све почасне службе отправљао; d. periculis, malis, morbo, издржати; civitas d. consulis fato, perpaucis funeribus, unius poenā, levi poenā, држава је на том прошла (друго је зло није постигло, осим конзулове смрти итд.); често *†d. vitā, suis temporibus, terrā, али и d. morte suā и само defungi = умрети; d. somnio, oraculi responso, испунити; d. parvo, малим се задовољити. + + +*†dēgĕner, ĕris, adj. (genus), 1) ко је из рода изишао, изрод, измет: aquila; homo; arundo. 2) морални изрод, изопачен, худ, лош: animus; preces; *d. animi; d. artis patriae. + + +dēgĕnĕro, 1. (degener), 1) изметнути се, изродити се, изврћи се, изопачити се: frumenta dd.; illi dd. a parentibus; a gravitate paterna; ad artes theatrales. 2) *†изопачењем кога обешчастити, бити коме на срамоту: alqm; propinquos. + + +dēgĕro, gessi, gestum, 3. (предкл. и касно), однети: ornamenta sua; ad meretrices. + + +dēglūbo, glupsi, gluptum. 3. ољуштити, огулити, одерати: miluam, Plaut.; pecus, Suet. Tib. 32. + + +dēgo, dēgi, —, 3. (deago), неко време провести, пробавити, проживети: aetatem; vitam; и = живети: *ille laetus deget. + + +*dēgrandĭnat, 1. impers. престаје падати лед (град, туча). + + +dēgrăvo, 1. 1) притискивати, тиштати (о терету); unda d. caput meum. 2) trop. досађивати, узнемиривати, пречити: hostes dd. cornu circumventum; illos lassitudo degravat. + + +dēgrĕdĭor, gressus sum, dep. 3. (de-gradior), 1) корачати доле, сићи, спустити се: monte; ex arce; in campum; eques ad pedes d., одседне с кола и бори се пешице. 2) †отићи, одступити: paulatim ex eo loco. + + +dēgressĭo в. digressio. + + +†dēgrunnĭo, 4. јако гроктати. + + +dēgusto, 1. 1) окусити: novas fruges. 2) *лако додирнути, коснути се: ignis d. ligna. 3) trop. а) с нечим се олако и површно бавити; б) покушати, с нечим се упознати: literas; hanc vitam; в) искушати, испипати: istum convivnm tunm. + + +dĕhĭbĕo, предкл. debeo. + + +dĕhinc, adv. (код песника кадшто једносложна реч), 1) у простору, одавде. Отуда а) *о реду којим што иде, потом, затим; б) о узрочном одношају, из тога, стога. 2) у времену, а) од сада, одселе; б) од тада, од онда, од оно доба; в) затим, потом, после тога: d. profectus est. 3) у набрајању, после primum (прво) аначи dehinc = друго. + + +*†dĕhisco, —, —, 3. зјапити, отворити се, распукнути се: dehiscit cymba rimis; dehiscat mihi tellus, да ме земља прождре. + + +†dĕhŏnestāmentum, i, n. (dehonesto), што кога нагрђује, срамоти, поруга, грдило, срамота: corporis originis. + + +†dĕhŏnesto, 1. нагрдити, осрамотити, окаљати, обешчастити: famam; proavum infami operā. + + +dĕhortor, dep. 1. одговарати, одвраћати: alqm ab alqa re. + + +Dēĭănīra, ae, f. (Δηϊάνειρα), кћи Енејева (Oeneus), жена Херкулова. + + +dĕĭcĭo в. dejicio. + + +Dēĭdămīa, ae, f. (Δηϊδάμεια), кћи краља Ликомеда са острва Скира, мати Пирова од Ахила. + + +dĕin в. deinde. + + +dĕinceps (у Хор. и двосложно), adv. (dein-capio) (разликује се од deinde), непрекидним редом, узастопце, редом, по реду, и о простору (trunci d. constituti, поређани), и у времену (reliqui d. dies), и о реду (ut d., qui accubabant, canerent, да редом певају). + + +dĕinde (ређе dĕin, у песника ei у оба облика често као један слог), adv. 1) у простору (ретко), оданде, одатле, отуда. 2) у времену (најчешће), онда, тада, затим, на то, потом, после тога. 3) о реду, особ. код набрајања више предмета, даље, онда, потом, ако је напред било primum (прво), deinde ће да значи = друго, а после и треће итд. + + +Dēĭŏnĭdēs, ae, m. (Δηϊονίδης), син Дејионе од Аполона, тј. Милет, Ov. met. 9. 443. + + +Dēĭphŏbē, ēs, f. (Δηϊφοβη), кћи Глаукова, Virg. Aen 6. 36. + + +Dēĭphŏbus, i, m. (Δηΐφοβος), син Пријама и Хекубе, муж Јеленин после смрти Паридове. + + +dējectĭo, ōnis, f. (dejicio), (врло ретко) 1) бацање доле, збацање: d. alvi, чишћење, отварање столице. 2) изгнање из какве имаовине. 3) (сумњиво) †d. animi, страшљивост. + + +dējectus1, ūs; m. (dejicio), 1) збацивање, бацање (низбрдо), падање: arbornm; d. aquae, водопад. 2) стрмен, обронак: is collis ex utraque parte lateris dejectus habebat. + + +dējectus2, adj. (partic. од dejicio), 1) низак, дубок: loca. 2) *†trop. малодушан, без наде. + + +dējĕro (dējūro), 1. (de и juro), заклети се на што. + + +dējĭcĭo (dĕĭcĭo), jēci, jectum, 3. (de-jacio), 1) збацити, свалити, бацити доле, оборити, стурити: alqm de saxo in inferiorem locum: alqm equo; venti se dejiciunt а montibus; d. se de muro, скочити; dejicitur turris, сруши се кула; d. statuas veterum hominum; caput uno ictu, једним ударом главу одрубити. Отуда а) *оборити на земљу, убити: alqm; б) каквој ствари дати правац доле: d. lacrimas, сузе ронити; vultum, оборита очи; *dejectus oculos, с обореним очима; d. oculos а re publica, одвратити; в) trop. лишити кога какве ствари, учинити да ко неку ствар не добије: d. alqm aedilitate, honore или de honore; често pass. dejectus spe illā, лишен; dejectus opinione trium legionum, пошто се морао одрећи очекивања да ће добити три легије; *dejecta conjuge tanto, лишена таког мужа, d. alqm, некога збацити, оборити (с положаја, достојанства). 2) с некога места отерати, одагнати, истиснути: hostes muro; exercitum hostium ex tot castellis; alqm ex munitione. Отуда а) прогнати, истиснути кога из каквог притежања: alqm; б) trop. уклонити, удаљити, одвратити: vitia se; multum mali de humana condicione; multum de doloris terrore; d. alqm de sententia, учинити да ко од свог мишљења одустане. + + +Dējŏtărus, i, m. (Δηϊόταρος), тетрарх (четверовласник) у Галатији, доцније краљ у Малој Арменији, брањен од Цицерона у једној беседи. + + +dējungo, junxi, junctum, 3. trop. раставити. + + +dējūro в. dejero. + + +dējŭvo, —, —, 1. одмагати, не помагати. + + +dēlăbor, lapsus sum, dep. 3. 1) доле пасти, спасти, омакнути се, склизнути, свалити се, слетети, сићи, тећи: de coelo; coelo; de manibus; ex equo; ex utraque parte tecti aqua delabitur; ab excelsa fenestra; in mare; per auras d., слетети. 2) trop. а) вући порекло од кога: plura genera ab his delapsa sunt: б) запасти, упасти у што, доћи у што, допасти чега (обично нехотице и залазећи с правога пута): in idem genus morbi; d. in morbum; in vitinm servile; ad aequitatem, постати праведнији; а majoribus ad minora delabimur. + + +dēlambo, —, —, 3. олизати. + + +*dĕlāmentor, dep. 1. јадикујући оплакивати, запéвати за ким: alqm. + + +dēlasso, 1. (ретко, предкл. и касно), затрудити, уморити. + + +dēlătĭo, ōnis, f. (defero), доношење, тужба, денунцијација; особито d. nominis alcjs. + + +dēlātor, ōris, m. (defero), доносилац, проказалац, тужилац, денунцијант: criminum; †majestatis, због увреде величанства; †legis Papiae, због преступа Папијева закона. + + +†dēlectābĭlis, adj. (delecto), чим се може наслађивати, угодан: cibus. + + +dēlectāmentum, i, n. (delecto) (ретко), што наслађује, наслада, забава: delectamenta puerorum, детињарије. + + +dēlectātĭo, ōnis, f. (delecto), наслађивање (што даје потпуну сласт; сп. oblectatio), наслада, уживање: d. videndi et audiendi, conviviorum, sermonis, уживање у гледању и слушању, гозби, разговору; magnam d. babere, наслађивати се: afferre alci delectationem. + + +dēlecto, 1. (deliciae), наслађивати, веселити, забављати (дати коме праву сласт; сп. oblecto): ista sapientiae fama me delectat; d. otium suum alqā re, у својој доколици нечим се забављати; amicitia et d. et prodest; me status hic rei republicae non d.; libris me delecto; ille incredibile est quam me delectat in omni genere, невероватно је како ме наслађује у сваком погледу. Често у pass. наслађивати се чим, веселити се, радовати се чему, уживати у чему: imperio; carminibus; re alqā или in re alqā; bonus vir dici delector, годи ми што ме зову добрим човеком. + + +dēlectus (dīlectus), ūs, m. (deligo), 1) избор, избирање: rerum; verborum delectum habere, избирати; earum rerum a sapiente tenetur d., мудар човек прави разлику између тога; beneficiorum acceptorum d. habendus est; sine ullo delectu. 2) војнички term. t. избор војника, пописивање новака, новачење, регрутовање: habere (доцније и agere) delectum; dilectum institui jubet; octo milia ex delectu Britannico. + + +dēlēgātĭo, ōnis, f. (delego), наредба (да се што исплати). + + +dēlēgo, 1. 1) отправити, отпремити, одредити кога коме или куда: alqm in carcerem; alci fautores. 2) предати, изручити, поверити, наложити коме што: infantem ancillae; officium alci; rem ad senatum; d. illos ad hunc librum, упутити их на ову књигу. 3) у новчаним стварима, упутити, наредити: delegavi tibi fratrem, упутио сам те на мога брата да ти мој дуг исплати, тј. дао сам ти упутницу на мога брата; delegabo ei, наредићу да му се новци исплате. 4) нешто (заслугу или кривицу) на кога пренети, њему приписати: d. alci crimen alqd; d. decus rei bene gestae ad alqm. + + +dēlēnĭfĭcus, adj. (deleniofacio), што ублажује, дакле пријатан, ласкав, љубак. + + +dēlēnīmentum, i, n. (delenio), 1) средство што олакшава, ублажава: vitae; curarum. 2) мамило, намама: vitiorum. + + +dēlēnĭo, 4. ублажити, умирити, задобити, очарати: alqm blanditiis voluptatum; animos hominum. + + +dēlēnītor, ōris, m. (delenio), ко кога задобије, очара: orator debet esse d. judicis. + + +dēlĕo, ēvi, ētum, 2. (de и LEO, откуда и lino и letum), брисати, избрисати (што је написано итд.). Отуда утаманити, уништити, разорити, изгладити, сатрти итд.: d. literas; stigmata; d. urbes; Graeciam; hostes; memoriam rei alcjs. + + +dēlētrix, īcis, f. (deleo), која уништава, сатире, истребљује. + + +Dēlĭa в. Delos. + + +†dēlībāmentum, i, n. (delibo), вино које се боговима на жртву излива; в. libatio. + + +dēlībĕrābundus, adj. (delibero) (ретко), у мисли удубљен. + + +dēlĭbĕrātĭo, ōnis, f. (delibero), размишљање, световање: habere deliberatioonem; d. consilii capiendi, саветовање о томе зашто се треба одлучити. + + +dēlībĕrātīvus, odj. (delibero), што спада у размишљавање, саветовање: causa; genus. + + +dēlībĕrātor, ōris, m. (delibero), ко размишљава: ille d. + + +dēlībĕrātus, adj. с comp. (partic. од delibero), одлучен, сталан, известан. + + +dēlībĕro, 1. (de-libra), упр. одмерити, дакле 1) размишљавати, саветовати се: rem alqam или de re alqa; d. utrum — an etc; d. cuin alqo; spatium deliberandi, време за размишљање. 2) intrans. оракул (пророчиште) запитати. 3) после размишљавања одлучити, закључити, одважити се: †statui mecum et deliberavi с acc. c. inf.; тако и partic. deliberatus, в. ту реч. + + +dēlībo, 1. 1) нешто мало од нечега узети, у малим деловима одузети, окусити: d. parvam partem humoris. Отуда а) trop. d. flosculos ex oratione, узабрати цветиће; delibatos animos exuniversa mente divina habemus, душе узете као делове свеопштег божанског ума; d. novum honorem, окусити; d. oscula natae, пољубити кћер нежно је се дотичући; б) нешто умањујући узети: alqd de laude alcjs. 2) нешто нарушити, оштетити, умалити: d. pudicitiam, повредити; nomen alcjs. + + +dēlĭbro, 1. (de-liber), огулити, ољуштити: arborem. + + +dēlĭbūtus, adj. (partic. од неупотребљаваног delibuo), намазан, помазан (сп. oblitus, unctus): luto; unguentis; trop. d. gaudio, опојен радошћу. + + +dēlĭcātē, adv. с comp. (delicatus), 1) дражесно, пријатно, фино, нежно. 2) раскошно, разблудно, похотљиво. + + +dēlĭcātus, adj. с comp. и sup. (deliciae), 1) што годи чулима, дражестан, пријатан, фини, убав, красан: d. litus; dd. hortuli; comitatus ancillarum puerorumque; merces dd., луксузне; d. puella. 2) раскошан, разблудан, похотљив: adolescens; juventus d. et libidinosa. Отуда subst. dēlĭcātus, i, m. и dēlĭcāta, ae. f. милосник, милосница. 3) разнежен, мекушан, млитав. 4) избирач, гадљив, размажен: horao; aures. + + +dēlĭcĭae, ārum, (предкл. и касно и у sing. dēlĭcĭa, ae, f. и dēlĭcĭum, ĭi, n. (de-lacio), 1) наслада, сласт, уживање, весеље, забава: esse alci in deliciis, бити коме мио и драг, habere alqm in deliciis, волети некога; често у прекорном смислу = разблуда, похотљивост; а и раскош, елеганција, луксуз; delicias facere, збијати шалу; ессе aliae equitum dd., ето и других закерања. 2) trop. o лицима, љубимац: Alexin, delicias domini, Virg. Ecl. 2., Roscius, dd. tuae; †amor et dd. generis humani (о Титу). + + +dēlĭcĭŏlae, ārum, f. (dem. од deliciae), љубимац, злато: Tullia, dd. nostrae. + + +dēlĭco в. deliquo. + + +dēlictum, i, n. (delinquo), преступ, погрешка, грех: d. committere; delicta majorum immeritus lues Romane, Hor. + + +dēlĭgo1, lēgi, lectum, 3. (delego), 1) узабрати, скинути: maturam uvam; alta astra manu. 2) искључити, уклонити, одлучити: alqm ex aedibus; senes ас matres. 3) одабрати, изабрати (сп. eligo): consulem; ad eas res conficiendas Orgetorix deligitur; alqm ducem, generum, за зета; d. locum domicilio (dat.), за пребивање; delecti Aetolorum, одбор; напосе = војску купити. + + +dēlĭgo2, 1. везати, привезати, утврдити: naves ad ancoras; d. vulnus, завити. + + +dēlingo, linxi, linctum, 3. лизати, олизати: prov. d. salem, танку храну имати. + + +dēlīnīmentum, dēlīnĭo, dēlīnĭtor в. delenimentum etc. + + +dēlinquo, līqui, lictum, 3. упр. оставити. Отуда погрешити, скривити, пропустити дужност: d. in vita; in bello; d. alqd, у нечему; †flagitia quae ille deliquit; d. in re alqa. + + +dēlĭquesco, lĭcŭi, —, 3. растопити се, расплинути се, окопнети: nix d.; trop. = показати се слаб и мекушан. + + +dēlĭquĭum, ĭi, n. (delinquo), нестајање, оскудевање, недостатак: d. solis, помрачење сунца. + + +dēlĭquo (dē-lĭco), упр. чистити. Отуда trop. разбистрити, разјаснити. + + +dēlĭquus (dēlĭcŭus), adj. (delinquo), који недостаје, оскудева. + + +dēlīrāmentum, i, n. (deliro), будалаштина, лудорија: loqui dd. + + +dēlīrātĭo, ōnis, f. (deliro), булажњење, бунцање, зановетање. + + +dēlīro, 1. (delirus; lira, бразда), упр. забраздити. Отуда бити сулуд, сметен, суманут; бунцати, булазнити: delirare et mente esse captum; quidquid delirant (лудо учине) reges, plectuntur Achivi, Hor. + + +dēlīrus, adj. (deliro), луд, будаласт, суманут: senex; mater. + + +dēlĭtesco, lĭtŭi, —, 3. (delateo). скривати се: hostes dd. in silvis; trop. крити се за што или кога: d. in alcjs auctoritate. + + +dēlītĭgo, насвађати се, горопадити се, Hor. art. poët. 94. + + +dēlĭtisco в. delitesco. + + +Dēlos, i, f. (Δῆλος), малено острво у Егејском мору, на ком је Латона родила Аполона и Дијану. Отуда 1) Dēlĭus, adj. делски: vates D. и само Delius; Аполон; dea D. и само Delia, Дијана; folia D., ловорово; subst. Dēlĭum, ĭi, n. (Δήλιον), варошица у Беотији. 2) Dēlĭăcus, adj. делски. + + +Delphi, ōrum, m. (Δελφοί), 1) варош и пророчиште (оракул) Аполоново у Фокиди. Отуда Delphĭcus (Δελφικός), adj. делфски. 2) становници вароши Делфа, Делфљани. + + +*delphīn, īnis, m. (δελφίν), делфин, плискавица (морска животиња и звездано јато близу екватора, источно од орла). + + +delphīnus, i, m. (δελφίς), делфин, плискавица (морска животиња). + + +Delphĭs, ĭdis, f. (Δελφίς), Делфљанка, тј. свештеница делфског Аполона, која је оракулска прорицања саопштавала. + + +Delta, ae, f. (Δέλτα), 1) име четвртог писмена у грчком алфабету (Δ δ). 2) trop. доњи део Мисира, између мора и оба крајња рукава реке Нила, налик на троугао, нилска делта. + + +dēlūbrum, i, n. (de-luo), храм, светилиште. + + +dēluctor, dep. 1. и dēlucto, 1. рвати се, борити се. + + +dēlūdĭfĭco, 1. преварити кога, титрати се с ким: ille me. + + +dēlūdo, lūsi, lūsum, 3. шалити се, титрати се с ким, варати: d. alqm dolis; trop. terra deludit arantes, spes me d. + + +†dēlumbis, e, adj. (de-lumbus), коме је бок узет, хром; trop. немоћан. + + +dēlumbo, 1. (delumbis), 1. пребити коме бок, охромити кога: quadrupedem; trop. ослабити: sententias. + + +Dēmādēs, is, m. (Δημάδης), чувен говорник у Атини, савременик Демостенов. + + +dēmădesco, mădŭi, —, 3. (ретко), вугнути, овлажити се. + + +dēmando, 1. изручити, поверити, предати, препоручити: d. pueros curae alcjs; alqd alci; d. alqm in proximam civitatem, одвести кога у оближњу варош у безбедност. + + +dēmāno, 1. наниже отицати. + + +Dēmărātus (Dāmărātus), i, m. (Δημόρατος), 1) отац Тарквинија Приска, преселио се из Коринта у варош Тарквинију (Tarquinii). 2) краљ спартански, који је као изгнаник живео на двору краља Ксеркса. + + +dēmarchus, i, m. (δέμαρχος), демарх, у Атини старешина среза (δῆμος), у Риму = tribunus plebis. + + +dēmens, ntis, adj. с comp. и sup. непаметан, неразуман; још јаче = безуман, махнит, луд (сп. amens); homo; temeritas dementissima; in tranquillo tempestatem adveisam optare dementis est. + + +dēmensum в. demetior. + + +dēmenter, adv. (demens) (ретко), безумно, лудо, будаласто. + + +dēmentĭa, ae, f. (demens), безумље, махнитост, помама (сп. demens, amentia): *quae te dementia cepit? + + +dēmentĭo, —, —, 4. (demens), бити луд, лудовати. + + +dēmĕrĕo, rŭi, rĭtum, 2. (ретко, предкл. и касно), заслужити: pecuniam. 2) обично dēmĕrĕor, rĭtus, dep. 2. стећи заслуге, учинити се заслужним за кога, задужити, задобити кога: alqm; tam potentem civitatem. + + +dēmergo, mersi, mersum, 3. утопити, спустити на дно, загњурити: d. navem; corpus; d. dapes in alvum; demergi, утонути, утопити се. Отуда trop. притиснути, потлачити: alqm; patria demersa; plebs aere alieno demersa, презадужен. + + +dēmētĭor, mensus sum, dep. 4. одмерити (сп. Dimetior); alqd; само још pass. у partic. perf.: verba quasi demensa, одмерене; subst. dēmensum, i, n. робу за храну одређено жито, оброк, депутат. + + +dēmĕto1, messŭi, messum: 3. откосити, покосити, пожети: fructus; d. agros; *florem, узабрати; *caput ense, одсећи, одрубити. + + +dēmēto2 в. dimeto. + + +Dēmētrĭăs, ădis, f. (Δημητριάς), Деметријада, варош у Тесалији, отпре звана Pagasae; Деметрије Полиоркет довео је нове насељенике у њу и назвао је својим пленом. + + +Dēmētrĭus, īi, m. (Δημήτριος), мушко име грчко. Најпознатији су: 1) Dem. Poliorcetes (Πολιορκητής, опсадник градова), син Антигона I., краља македонског. 2) Dem. Phalereus, чувен говорник, ученик Теофрастов, намесник Касандров у Атини 313 пр. Хр. 3) D. Magnes, савременик Цицеронов, историк и филозоф. + + +dēmĭgrātĭo, ōnis, f. (demigro), сеоба, одсељење. + + +dēmĭgro, 1. одселити, иселити, преселити се, отићи: ex agris in urbem; de oppidis; in alia †loca; d. hinc, одселити се одавде = умрети; trop. non d. de statu suo, не напуштати свој положај. + + +dēmĭnŭo, mĭnŭi, mĭnūtum, 3. умањивати, умалити, одузети, ослабити (сп. diminuo): d. quinque numos de una mina, одузети; d. alqd de mea in eum benevolentia; d. ex regia potestate; d. copias, смањити војску; inopia d. vires militum; d. dignitatem, potentiam alcjs; напосе d. se или deminui capite, претрпети губитак или удаљење својих грађанских права. + + +dēmĭnūtĭo, ōnis, f. (deminuo), умањење, крњење, откидање, нестајање: luminis; vectigalium; tanta d. fit de imperio; d. provinciae, скраћење законитог времена службовања у провинцији; †d. mentis, забуна духа; d. capitis, губитак или ограничење грађанских права (в. caput); у граматици = облик за умаљивање, деминуција. + + +dēmīror, dep. 1. врло се зачудити (обично са прекорним значењем; сп. miror, admiror): d. audaciam illorum; d. haec vos sperasse. + + +dēmissē, adv. с comp. и sup. (demissus), 1) ниско: demissius volare. 2) trop. а) скромно, понизно; б) малодушно. + + +dēmissīcĭus, adj. (demitto), спуштен, дуг (о хаљини). + + +dēmissĭo, ōnis, f. (demitto), 1) спуштање: storiarum. 2) trop. d. animi, клонулост духа. + + +dēmissus, adj. с comp. и sup. (partic. од demitto), 1) спуштен, оборен: caput; aures; humeri. 2) низак, у дољи: locus. 3) trop. а) скроман, чедан, погодан; б) снужден, клонуо, понизан: animus d. afflictusque; в) vox d., тих глас; г) сиромашан, потребан. + + +dēmītĭgo, 1. ублажити, умекшати. + + +dēmitto, mīsi, missum, 3. доле послати, спустити, збацити, снети, свести итд.: d. imbrem coelo; tunicam usque ad talos; sublicas in terram; d. antennas; arma; *d. alqm neci, дати кога на смрт; *d. alqm Stygiae nocti; *d. puteum alte, копати бунар дубоко; d. agmen in vallem; equites in inferiorem campum, коњанике доле довести; d. alqm in carcerem, бацити у тамницу; de se или d. caput, сагнути се; d. oculos, vultum, оборити очи, лице; demitti coelo, спустити се с неба; †ferrum in pectus, пробости; *demitto auriculas, спустити уши; *lacrimas, сузе ронити. Отуда trop. а) *demissus ab alqo, порекло вуче од; demissus de coelo (о каквом великом добру); prov. demissis manibus fugere = брзо одјурити: б) d, alqd in pectus suum, у срце своје урезати; в) d. se in res turbulentas, упуштати се у што; fortuna me demittit in eum casum, судба ме у то увалила: г) d. se ad minora, ad servilem patientiam, понизити се; д) d. animum, клонути духом. + + +dēmĭurgus, i, m. (δεμιουργός), највиши чиновник у неким грчким државама. + + +dēmo, dempsi, demptum, 3. (de-emo), скинути, одузети (без насиља и неправде; сп. aufero, adimo итд.): d. secures de fascibus; d. barbam, бријати; caput gladio, одсећи; vincula, скинути окове; *fetus ex arbore; juga bobus; trop. d. necessitudinem alci, sollicitudinem; alqd demptum est ex dignitate populi; dempto auctore, не осврћући се на виновника; *dempto fine, без краја и конца. + + +Dēmŏchărēs, is, m. (Δημοχάρης), грчки говорник и историк; нећак Демостенов. + + +Dēmŏcrĭtus, i, m. (Δημόκριτος), славан филозоф из Абдере око 460—360 пр. Хр.; он учаше да је свет постао из атома. Отуда Dēmŏcrĭtĭcus или Dēmŏcrĭtēus или Dēmŏcrĭtīus, adj., Демокритов; subst. а) Dēmŏcrĭtĭi, ōrum, m., ученици Демокритови; б) Dēmŏcrĭtēa, ōrum, n. учење Демокритово. + + +dēmōlĭor, dep. 4. разградити, разорити, порушити, оборити: statuam; parietem; domum. Отуда (пор. а) укинути, уништити, затрти: jus; б) одвалити од себе: culpam de me; culpam a se. + + +dēmōlītĭo, ōnis, f. (demolior), порушење: statuarum. + + +dēmonstrātĭo, ōnis, f. (demonstro), 1) показивање. 2) доказивање, тачно разлагање. 3) у реторици, део говора у ком се о коме с похвалом говори. + + +dēmonstrātivus, adj. (demonstro), ко показује, доказује; у реторици похвалан, сјајан, свечан: causa; genus orationis. + + +dēmonstrātor, ōris, m. (demonstro) (ретко), показивач, представљач. + + +dēmonstro, 1. 1) показати, означити: d. figuram digito; hominem alci. 2) у говору или писму, а) казивати, приповедати, именовати, напоменути: alci rem; alqd scripto; causae quas supra demonstravi; б) показати, разложити, представити: d. illum esse felicisimum. + + +Dēmŏphŏōn, ontis, m. (Δημοφόων), син Тезеја и Федре. + + +†dēmordĕo, mordi, morsum, 2. одгристи: ungues. + + +dēmŏrĭor, mortŭus sum, dep. 3. 1) умрети (при том се помишља на дружину или породицу од које је неко смрћу отргнут: сп. morior): familiares nostri demoriuntur. 2) trop. а) potatio demoritur, пијанку губим, измиче ми се; б) d. alqm, гинути, мрети за ким. + + +dēmŏror, dep. 1. 1) (ретко, предкл. и касно) intrans. боравити, оклевати, забавити се. 2) trans. задржавати, заустављати: alqm; diutius; novissimum agmen, задњу чету; *d. Teucros armis, уздржавати од борбе; *d. annos, заустављати године = не умирати. + + +Dēmosthĕnēs, is, m. (Δημοσθένης), 1) војвода атински, савременик Алкибијадов. 2) славни говорник атински. + + +dēmŏvĕo, mōvi, mōtum, 2. с места макнути, кренути, уклонити, отправити: alqm de loco; d. oculos ab alqo, одвратити; напосе d. alqm de suis possessionibus, некога истерати из притежања. Отуда trop. d. alqm gradu, потиснути из положаја; d. hunc ab illorum causa, од њихове странке одвратити; d. odium ab alqo, отклонити; d. animum de statu, смести, забунити. + + +*dēmūgītus, adj. (partic. од неупотребљаваног глагола de-mugio), риком испуњен. + + +dēmulcĕo, mulsi, mulsum и mulctum, 2. (одозго доле) гладити, помиловати: caput alci; dorsum equis; trop. ласкати: animum. + + +dēmum, adv. значи да ће нешто (какав случај, одношај итд.) тек после другог каквог случаја или одношаја настати, и преводи се ca топрв, тек, истом, управо, баш (код каснијих писаца и само и најпосле), а никад не стоји у реченици на првом месту: nunc d., тек сад; tum или tunc d.; post d., тек после; modo d., баш сад; ibi d., истом онда, истом онде (и о месту и о времену); ille d.; id demum, само то. + + +dēmurmŭro, 1. мрмљати, измрмљати: carmen. + + +dēmūtātĭo, ōnis, f. (demuto), мењање, промена: corruptela ac d. morum. + + +dēmūto, 1. (предкл. и касно) 1) променити, мењати (често и нагоре = погоршати; сп. muto и immuto): mores demutant ingenium suum. 2) мењати се, разликовати се. + + +dēnārĭus, ĭi, m. (deni), 1) упр. adj. = десетни. 2) (sc. numus) денар или динар, римски сребрни новац, испрва = 10, а после = 16 аса или 4 сестерције; исте вредности као и атичка драхма (око 80 дин. пара нашега новца = 35 новч. а. вр.). + + +dēnarro, 1. приповедати, испричати: alci alqd. + + +dēnăso, 1. (denasus), лишити носа: os alci. + + +*dēnăto, пливати низ воду. + + +dĕnĕgo, 1. 1) одрицати, порицати, рећи да не: d. datum esse quod datum est. 2) одбити, отказати, закратити, одрећи коме шта (што ко жели или моли; сп. nego): alci alqd; †d. facere alqd. + + +dēni, ae, a, adj. num. distr. у plur. (decem), 1) по десет: adduxerunt denos ad colloquium. 2) *†c adv. multipl. по десет: bis dd.; ter dd. + + +sēnĭ dēni, sēnae dēnae, sēna dēna, adj. num. distr. (sexdecem), по шеснаест: tribuni militum seni deni; pueri annorum senum septenumque denum (Cic), од 16 до 17 година. + + +dēnĭcālis, adj. (de-nex), мртвачки: feriae dd., светковина у спомен мртвима, а за чишћење заосталој породици. + + +dēnĭque, adv. 1) (ретко) тада, на то, затим: ille imperat reliquis civitatibus obsides, denique ei rei constituit diem; quid d. agitis?, шта сад радите? 2) o времену, најпосле, напокон, напослетку: quo evasurum hoc d. est?, на што ће све то да изађе? Отуда а) кадшто = најпосле, једва једанпут: hoc ex tuis literis d. cognovi; б) с адвербијама времена, тек, управ, топрв: nunc denique; tum d.; is d. 3) често код набрајања више ствари ставља се denique код последње или претпоследње (а код предњих се каже primum, deinde, tum и др.), и значи напокон, најпосле; али иза њега може још доћи реч postremo. 4) кад се говор, после набрајања више појединих ствари, хоће да заврши каквим општијим или јачим појмом, преводи се са уопште, укратко, једном речју: video te fodere aut arare aut aliquid facere denique. Отуда = бар, најмање: nostros praesidia deducturos aut denique indiligentius servaturos crediderunt. + + +dēnōmĭnātĭo, ōnis, f. (denomino), у реторици кад се нека ствар или особа не назива својим правим именом, метонимија, н. пр. Mars м. bellum. + + +*†dēnōmĭno, 1. (de-nomen) по нечему назвати, именовати: parcus ab eo, quod est parum, denominatus est. + + +*dēnormo, 1. (norma), учинити да што буде неправилно, неједнако: agrum. + + +dēnŏto, 1. 1) означити, назначити, обележити, забележити: rem; d. alqm necandum. 2) изгрдити, изружити, жигосати: alqm omni probro. + + +dens, dentis, m. 1) зуб: dentes adversi, предњаци; *d. Indus, Libycus, Numida = слонова кост; proverb. albis dentibus deridēre alqm, јако исмејати; trop. d. niger, invidus итд. = завист, злоба. 2) o стварима које су налик на зуб, шиљак, зубац, рогаљ итд.: dentes serrae, зупци тестере; dd. aratri, сошник на плугу; d. uncus, трнокоп; densus d., чешаљ. + + +densē, adv. с comp. и sup. (densus), 1) густо, чéсто. 2) o времену, чêсто, више пута. + + +Denseletae, ārum, m. народ у северној Тракији, између извора Стримона и Астапа (в. Denthelethi). + + +densĕo, —, —, 2. (densus), 1) згустити; напосе у pass. згушћавати се, збијати се: densentur tenebrae; densetur coelum, облачи се. 2) умножити се, учестати: *hastilia, често једно за другим бацати; densentur funera, нагомилавају се (в. denso). + + +densĭtās, ătis, f, (densus), густина, једрина. + + +denso, 1. (densus), 1) згустити: Juppiter uvidus austris densat, erant quae rara modo, et, quae densa, relaxat, Virg.; densare lac in pingue butyrum. 2) учесто наместити, збити: d. scuta super scuta, нагомилати; trop. †d. orationem, говор збити. + + +densus, adj. с comp. и sup.) 1) густ, чест (о стварима чији су делови тик један до другог; сп. crassus, spissus; opp. rarus): d. silva, agmen, aër, nimbus, corpus. Отуда trop. o говору збијен, једар: Thucydides d. et brevis. 2) *o деловима какве целине а) густ, чест, збијен: dd. frutices; comae; hostes; б) у времену, чест, учестан, понављан: plagae; amores. + + +dentālĭa, ĭum, n. (dens), плâз (на плугу); meton.= плуг. + + +dentātus, adj. (dens), 1) зубат, зупчаст: serrula; trop *љут, жесток: frigus; ignis. 2) *зубом углађен: charta. + + +Denthēlēthi, ōrum, m. (Δανθηλῆται) (в. = Denseletae). + + +dentĭfrangĭbŭlus, i, m. (dens-frango). у шали, ко коме зубе избије, зуболом; и dentĭfrangĭbŭlum. i, n. справа за избијање зуба, у шали (о песници). + + +dentĭlĕgus, adj. (dens-lego), у шали, ко своје избијене зубе опет купи. + + +dentĭo, 4. (dens), 1) †зубе добивати (о деци). 2) ne mihi dentes dentiant, Plaut., да (од глади) не добијем нове зубе, тј. да ми стари не поиспадају. + + +*†dēnūbo, nupsi, nuptum, 3. удати се (оставити родитељску кућу); d. in domum ejus. + + +dēnūdo, 1. 1) открити, обнажити: aliquem; ossa; matres familias. 2) trop. а) открити, казати: consilium suum alci; б) опљачкати: alqm. + + +dēnuntĭātĭo, ōnis, f. (denuntio), објава, оглас: victoriae; belli; d. periculi, претња; d. testimonii, позив на сведочење; d. Catilinae = заповест, налог; d. accusatoris = тужба. + + +dēnuntĭo, 1. објавити, навестити, обзнанити, огласити; d. alci alqd; bellum populo Romano; d. collegam cum hoste pugnasse; denuntio tibi ut ad me scribas, позивам те да ми пишеш. Напосе а) о знамењима, предсказивањима итд.: prodigia Caesari caedem denuntiabant; б) d. alci testimonium, некога позвати да сведочи. + + +dēnŭo, adv. (de-novo), наново, изнова, 1) са значењем да се нешто саграђује, успоставља што беше порушено, уништено: urbes terrae motu subversas d. condidit. 2) опет, поново: dixi equidem sed dicam denuo. + + +*†dēnus, adj. num. ordin. (decem); sing. од deni, десети. + + +*Dēōĭs, ĭdis, f. (Δηωΐς), кћи богиње Deo (Δηώ = Ceres), тј. Прозерпина. + + +*Dēōĭus, посвећен богињи Deo или Церери. + + +dĕŏnĕro, 1. (de-onus), стоварити, искрцати, одузети што од терета: navem; trop. d. alqd ex illius invidia, одузети нешто од мржње којом је онај оптерећен. + + +dĕorsum adv. (de-vorsum = versum), 1) доле (на питање куда?) ferri, ношен бити; sursum d., rope, доле. 2) доле (на питање где?). + + +dĕoscŭlor, dep. 1. изљубити, жестоко љубити: aliquem. + + +dēpăciscor (или pĕciscor), pactus (pectus) sum, dep. 3. 1) уговорити што за себе: depaciscitur partem suam cum illo; sibi tria praedia. 2) закључити уговор, погодбу: cum alqo; trop. morte depacisci cupio, желим умрети. + + +dĕpango, —, pactum, 3. (предкл. и касно), ударити, усадити у земљу, trop. terminus vitae depactus, крај живота утврђен. + + +†dēparcus, adj. врло скуп, тврд, Suet. Ner. 30. + + +dēpasco, pāvi, pastum, 3. 1) o пастиру, попасти: saltum. 2) dēpascor, pastus sum, dep. 3) o стоци, опасти, попасти, пасти, брстити: segetes; agros; trop. *altaria depasta, с којих је на жртву принесено месо поједено; *serpens miseros depascitur artus, змија прождире удове; †febris d. artus, једе, суши. + + +dēpĕciscor в. depaciscor. + + +dēpecto, pexi, pexum, 3. шчешљати: crines; trop. d. alqm, излемати. + + +dēpĕcūlātor, ōris, m. (depeculor), пленилац, отимач туђег (особ. државног) имања. + + +dēpĕcūlor, dep. 1. пленити, пљачкати, отимати: п. templum omni argento. + + +dēpello, pŭli, pulsum, 3. 1) згонити, стерати, стурати, збацити, прогнати, отерати, протерати: d. alqm equo; simulacra deorum depulsa, оборена; d. alqm rectā viā. Напосе а) o непријатељу итд.: d. hostem totā Siciliā; d. praesidia barbarorum ex his regionibus; б) d. puerum a matre и d. lacte, одбити дете од сисе. 2) trop. задржати, одбити, одвратити, истиснути итд.: d. omnes molestias; d. turpitudinem ab alqo; *†d. pericula alci; d. alqm sententiā, одвратити ког од мишљења; d. alqm spe, одузети ком наду. + + +dēpendĕo, —, —, 2. 1) висити (с чега, о чем): pugio d. a cervicibus; galea d. ramis. 2) trop. а) зависити од чега, оставити се на чему: d. a die veniente; б) о речима, долазити, произведен бити. + + +dēpendo, pendi, pensum, 3. измерити на ваги, платити: alci alqd; d. rei publicae poenas, претрпети казну, заслужену због понашања према држави. + + +dēperdo, perdĭdi, perdĭtum, 3. 1) упропастити, само у partic. deperditus (као adj.) упропашћен: inopiā, осиромашио; deperditus alqā или amore alicujus, смртно бити заљубљен. 2) изгубити: bona et honestatem; paucos ex suis; alqd de existimatione sua. + + +dēpĕrĕo, pĕrĭi, pĕrĭtūrus, 4. 1) пропасти, изгинути, погинути: naves, exercitus, homo d. 2) trop. deperire alqam или amore alcsj гинути, мрети за ким. + + +†dēpīlo, 1. (pilus), лишити косе, длака; чупати, очупати. + + +dēpingo, pinxi, pictum, 3. 1) сликати, насликати: imaginem; pugnam Marathoniam. 2) trop. речима насликати, представити, описати: a. qm; vitam alcjs. 3) †вести: paenula depicta. + + +dēplango, planxi, planctum, 3. жалити, тужити за ким, оплакивати. + + +dĕplexus, partic. (од неупотребљаванога глагола deplector), што се наниже око нечега вије: deplexae leae, Lucr. + + +dēplōrābundus, adj. (deploro), ко горко плаче, цвили. + + +†dēplōrātĭo, ōnis, f. (deploro), оплакивање, јадиковање. + + +dēplōro, 1. 1) intrans. љуто плакати, јадиковати, цвилети, јаукати: de re alqa, 2) trans. оплакивати, јадиковати над чим, нарицати: multa de alqo, много о коме кроз плач говорити. 3) држати што за изгубљено, напустити: legiones; spem; nomen Romanum. + + +dēplŭit, plŭit, —, 3. (само у трећем лицу sing.) падати, лити (о киши): lapis; с acc. lacrimas depluere, пролевати сузе. + + +dēpŏlĭo, 4. угладити; у шали, d. dorsum virgis, Plaut. + + +dēpŏno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. 1) метнути доле, сметнути, скинути, положити: d. arma; plantas sulcis, садити; coronam in aram; caput in gremio alcjs; d. librum de manibus, оставити из руку; d. exercitum in terram, искрцати на копно; d. alqm vino, опити сасвим. 2) на чување, надзор нешто код кога оставити, некоме предати, чувати, склонити, сакрити: d. rem; obsides apud eos; pecuniam in templo; omnia sua in silvas; trop. = поверити: d. rem in amicorum fide. 3) оставити, проћи се, одустати, напустити: contentionem; invidiam; consilium adeundae Syriae; dictaturam; imperium; memoriam rei alcjs или aliquid ex memoria, заборавити; sitim, угасити жеђ; animam, умрети. Отуда = нечега се одрећи, не тежити за чим: d. triumphum; provinciam. 4) partic. depositus = ко је на умору, или = (мртав, јер су људе на умору или скорашње мртваце с постеље на земљу полагали): parens; rei publicae pars deposita, пропали део. + + +dēpŏpŭlātĭo, ōnis, f. (depopulor), пустошење, пљачкање. + + +dēpŏpŭlātor, ōris, m. (depopulor), ко пустоши, хара, пљачка. + + +dēpŏpŭlor, dep. 1. (предкл. и касно и dēpŏpŭlo 1.) пустошити, харати, пљачкати: agros; rnultas urbes; part. perf. depopulatus често има пасивно значење. + + +dēporto, 1. 1) однети, одвести, уклонити, отправити: d. frumentum in castra; naves quae exercitum eo deportaverunt; deportare victorem exercitum; d. triumphum, gloriam ex illis gentibus, задобити; aliud nihil ex tanta praeda domum suam deportavit. 2) †прогнати, послати у заточење (с губитком грађанских права и имања; сп. relego). + + +dēposco, pŏposci, —, 3. 1) јако захтевати, искати (с правом на то): unum imperatorem; alqd; deposcit sibi has partes; consulatum. 2) напосе а) захтевати да се неко изда: d. dlqm ad mortem и †morti; ad poenam; б) гладијаторски term. t. изазвати на бој: alqm sibi. + + +dēpŏsĭtĭo, ōnis, f. (depono), упр. полагање; у реторици спуштање гласа на крају периоде: depositiones vocis. + + +dēpŏsĭtum, i, n. (depono), остава, аманет, поверено благо. + + +dēpostŭlo, 1. (силно) захтевати, тражити, просити: sibi auxilia. + + +†dĕpraedor, dep. 1. опустошити, похарати: agros. + + +dēprāvātē, adv. (depravatus, partic. од depravo), изврнуто, наопако, криво. + + +dēprāvātĭo, ōnis, f. (depravo), кривљење, извртање, изопачење: oris, кревељење; trop. animi, verbi, consuetudinum. + + +dēprāvo, 1. искривити, изопачити, изврнути, нагрдити, покварити, погоршати: oculos; rem; d. puerum indulgentiā; mores, покварити; seducere ac d., завести. + + +†dēprĕcābundus, adj. (deprecor), ко понизно моли. + + +dēprĕcātĭo, ōnis, f. (deprecor), 1) молба да се зло отклони: d. periculi. 2) молба за кога, посредовање: †d. pro illis. 3) молба за опроштај. d. facti illius. 4) клетва, проклињање: d. deorum, призивање богова уз проклињање. + + +dēprĕcātor, ōris, m. (deprecor), 1) ко какво зло молбом од себе или другога уклања, молилац: miseriarum; d. sui, ко моли за опроштај. 2) посредник: pro alqo; salutis meae. + + +dēprĕcor, dep. 1. 1) нешто одмолити = молбом нешто од себе отклањати, молити за ослобођење од чега: justam patriae querimoniam a se detestariac deprecari; mortem; periculum; poenam. 2) некога за нешто молити, себи што измолити: d. alqm ne festinet; d. ut или ne alqd fiat; unum hoc deprecor ne putetis etc. 3) молити се за особу или ствар која је у опасности: d. multorum vitam ab alqo; pacem; d. alqm a civibus, измолити нечији живот од грађана. 4) молећи за опроштење нешто рећи (с acc. c. inf.): legati deprecati sunt. regem scelere Jugurtae lapsum esse. 5) проклињати. + + +dēprĕhendo (deprendo), prĕhendi (prendi), prĕhensum (prensum), 3. 1) зграбити, ухватити, шчепати, зауставити, узаптити: tabellarios; literas; onerarias naves. 2) некога наћи, затећи, увребати (обично у какву злу делу; сп. comprehendo): d. alqm in maximo scelere; d. hostes sine duce, изненада навалити; често о бури која лађу стигне. Отуда trop. у забуну, у шкрипац довести, често у pass.: deprehensus negare non potuit. 3) наћи, пронаћи, спазити, приметити, познати, увидети: facinus; venenum; falsas gemmas; res magnas saepe in minimis rebus. + + +dēprĕhensĭo, ōnis, f. (deprehendo), (ретко), откриће, изналажење. + + +†dēpressĕ, adv. c. comp. (depressus), ниско, дубоко. + + +dēpressus, adj. с comp. (partic. од deprimo), 1) низак: locus; domus; aquae ductus depressior. 2) o говору, низак, прост. 3) o гласу, тих, спуштен. + + +dēprĭmo, pressi, pressum, 3. (premo), 1) притиснути, утиснути: onus d. me; d. aratrum in terram; *d. alqm, оборити кога. Отуда а) d. navem, потопити; б) d. vites in terram, усадити; в) дубоко копати: d. fossam; puteum; Jocus duodecim pedes humi depressus; saxum in mirandam altitudinem depressum, што лежи јако дубоко. 2) trop. тлачити, тиштати, ослабити, умалити: alqm; opes; veritatem; preces alcjs, ућуткати. + + +*dēproelĭans, (partic. од неупотребљаваног глагола deproelior) ко се жестоко бори: venti aequore fervido (на узбурканом мору) deproeliantes, Hor. + + +dēprōmo, prompsi, promptum, 3. извадити, изнети, узимати: pecuniam ex aerario; *sagittam pharetrā; trop. узети, позајмити: vel а peritis vel de libris. + + +dēprŏpĕro, 1. 1) intrans. пожурити се. 2) trans. пожурити се с чим: d. alci coronas, брзо оплести венце; deproperant sacrificare. + + +depso, depsŭi, depstum, 3. (δεψέω), месити: farinam; corium, учинити кожу. + + +*†dēpŭdet, pŭdŭit, —, 2. impers. 1) јако се стидети.: depudet me hoc facere, стид ме је то чинити. 2) не стидети се више, обезобразити се: d. alqd facere, не стидим се нешто учинити. + + +dēpūgis в. depygis. + + +dēpўgis (depugis), adj. (depyga; πυγή, стражњица), мршав у стражњем делу тела. + + +dēpugno, 1. жестоко се борити (на живот и на смрт); cum alqo; acie instructa; d. proelium, свршити битку. + + +dēpulsĭo, ōnis, f. (depello), 1) сузбијање, уклањање, одвраћање: mali; servitutis; напосе одбијање какве кривице од кога. 2) d. luminum, одбијање зрака светлости. + + +dēpulso, 1. (frequent. од depello), свом силом отискивати: alqm. + + +dēpulsor, ōris, m. (depello), ко одбија, уклања, одгонилац: d. dominatus. + + +dēpurgo, 1. (предкл. и касно), чистити: pisces. + + +dēputo, 1. (предкл. и касно), 1) одрезати, одсећи, одрубити, обрезати: malleolum; vineam. 2) држати за што, писати у што, рачунити, ценити, мислити: d. suam operam parvi pretii; d. alqm hominem; deputare alqd in lucro, као добит сматрати. + + +dēpўgis (depugis), adj. (depyga; πυγή, стражњица), мршав у стражњем делу тела. + + +susque deque, adv. (по свој прилици м. sursum – deorsum), упр. горе и доле; употребљава се само trop. у разговору да се означи оно за што се слабо мари, до чега није стало: susque deque habere alqd, не марити за што; de Octavio susque deque (sc. habeo, fero или est), не хајем за Октавија. + + +†dērādo, rāsi, rāsum., 3. остругати, отрти, острићи: d. capillum ex capite или d. caput, ошишати. + + +Derbē, ēs, f. (Δέρβη), варош у Ликаонији. Отуда Derbētēs, is, m. (Δερβήτης) Дербљанин. + + +Derbĭces, bĭcum, (Δέρβικες), народ на источној обали Каспијскога језера, у пределу Маргијани. + + +Dercĕtis, is, или Dercĕtō, ūs, f. (Δερκέτω), сиријска богиња, слична с Афродитом, поштована у слици рибе. + + +Dercĕtis, is, или Dercĕtō, ūs, f. (Δερκέτω), сиријска богиња, слична с Афродитом, поштована у слици рибе. + + +dērĕlictĭo, ōnis, f. (derelinquo), остављање = занемарење, пренебрегавање. + + +dērĕlinquo, līqui, lictum, 3. 1) (сасвим) оставити, напустити; занемарити, пренебрегнути (сп. relinquo, desero): d. alqm; derelictus ab arnicis; Jugurtham Masinissa, quod ortus ex concubina erat, dereliquerat, запоставио. 2) †оставити: praesidium in arce. + + +dērĕpentĕ, adv. (предкл. и покл.) уједанпут, напрасно, нагло, изненада. + + +†dērēpo, repsi, —, 3. спузити, милити, довући се доле. + + +dērīdĕo, rīsi, rīsum, 2. смејати се коме или чему, исмејавати кога, подсмевати се коме из охолости или презирања (сп. irrideo): alqm; dictum; — derides, шалиш се. + + +*†dērīdĭcŭlus, adj. (derideo), врло смешан. Отуда subst. dērīdĭcŭlum, i, n. подсмех, ругло, брука: deridiculo (dat.) esse, бити на подсмех; ad deridicula, шале ради. + + +*dērĭgesco, rĭgŭi, —, 3. (сасвим) укочити се, утрнути. + + +dērĭgo в. dirigo. + + +dērĭpĭo, rĭpŭi, reptum, 3. (rapio), стргнути, отргнути, истргнути: d. alqm de ara; vestem a pectore; pellem leoni; *d. lunam coelo, свући; trop. d. tantum de alcjs auctoritate, умањити нечије уважење. + + +*†dērīsor, ōris, m. (derideo), подсмевач, шаљивац, домишљан; кадшто и чанколиз (који уз то шалу збија). + + +†dērīsus, ūs, m. (derideo), подсмех, ругање, подсмевање. + + +dērīvātĭo, ōnis, f. (derivo), 1) одвраћање, одвођење: fluminum; d. lacus Albani. 2) у реторици, замењивање каквог појма другим сродним и лепшим (н. пр. fortis m. temerarius, весео м. пијан). + + +dērīvo, 1. (de-rivus), воду одвратити, одвести, одбити, навраћати: aquam ex flumine. Отуда trop. d. cogitationem in Asiam, управити мисли на Азију: culpam in alqm, свалити кривицу; у граматици = једну реч из друге произвести. + + +dērŏgātĭo, ōnis, f. (derogo), делимично укидање, тј. ограничење ког закона. + + +dērŏgĭto, 1. (frequevt. од derogo), поновљено питати, запиткивати: alqd. + + +dērŏgo, 1. 1) умаљујући узети, отети, одузети: d. alqd de honestate; ex aequitate; d. alci alqd; de fide alcjs или fidem alci, некоме не веровати. 2) d. legi или alqd de lege, део од закона укинути, закон ограничити (сп. abrogo, obrogo). + + +dērōsus, partic. од неупотребљаваног глагола dērōdo, оглодан, огризен. + + +Dertōna, ae, f. варош у Лигурији. + + +dēruncĭno, 1. (de-runcina), остругати, састругати; trop. d. alqm, преварити. + + +dērŭo, rŭi, rŭtum, 3. (ретко), срушити, стровалити, збацити, оборити: trop. d. cumulum de laudibus alcjs, некоме највећу славу одузети. + + +dēruptus, adj. с comp. (partic. од неупотребљаваног глагола derumpo), упр. откинут, стрм, кос, врлетан: ripa; deruptior tumulus; subst. dērupta, ōrum, n. стрма места. + + +*†dēsaevĭo, 4. жестоко беснети: hiems d. + + +†dēsalto, 1. играти, играјући представити: canticum. + + +dēscendo, di, descensum, 3. (descando), 1) сићи, силазити; (с вишега места наниже) ићи, доћи: d. ex equis, сјахати; de rostris, с говорнице; d. ad naves; ad mare; in campum; d. in forum, сићи (јер је трг римски лежао у низини између два брежуљка); exercitus d. in planitiem; ferrum alte d. in corpus, гвожђе је продрло дубоко у тело; trop. verbum d. in pectus, реч је дирнула у срце; injuria d. altius, дубоко се такнула срда. Отуда и: exercitus descendit in proelium, in aciem, упушта се у битку. 2) trop. а) vox d., глас се спушта; б) aliquid d. in aures judicis, подвргава се испиту судије вештака; в) упуштати се у нешто (недостојно или неповољно), понизити се, приволети се, пристати, дати се на што итд.: d. ad vim et arma; ad accusandum; d. ad condiciones, пристати на услове; г) †d. ab antiquis, бити од старих лошији. + + +†dēscensĭo, ōnis, f. и dēscensus, ūs, m. (descendo), 1) силазак, силажење. Отуда и = пут који доле води: difficilis d. 2) †само descensio: у земљи ископано и озидано место у бањи куда се на степене силазило; tres descensiones. + + +dēscensus в. descensio. + + +dēscisco, scīvi или scĭi; scītum, 3. 1) одметнути се, одврћи се: d. а Latinis ad Romanos, од Латина прећи к Римљанима. 2) trop. одступити, удаљити се: a veritate; a pristina causa; d. ad saevitiam, постати суров; d. а vita, умрети. + + +dēscrībo, scripsi, scriptum descripte. 3. 1) нацртати нешто: formas geometricas. 2) описати речју или писмено представити, сликати: d. mores hominum; alqm latronem, некога као разбојника. 3) поразделити: annum in duodecim menses; populum censu по имању. 4) дати, поделити, наложити, определити: d. bona comitibus suis, међу своје пратиоце разделити; duodena jugera in singulos homines, по дванаест јутара на поједине људе; d. civitatibus pecunias, разрезати намет на поједине државе. 5) преписати, копирати: librum. + + +dēscriptē, adv. (descriptus), уређено, разређено. + + +dēscriptĭo, ōnis, f. (describo), 1) нацрт: coeli. 2) опис, описивање: regionum, местопис. 3) раздељење, подељење: populi; rerum fugiendarum expetendarumque, оних ствари које ваља избегавати и тражити. 4) уредба, уређење, устројство: d. civitatis; aedificandi, план за зидање. + + +dēscriptus, adj. (partic. од describo), уређен, добро подељен, устројен, удешен, опредељен: ordo; naturā nihil est descriptius, ништа боље уређено. + + +dēsĕco, sĕcŭi, sectum, 1. одсећи, одрезати, покосити: aures; collum; herbas. + + +dēsĕro, sĕrŭi, sertum, 3. упр. из реда (series) изаћи, дакле оставити кога или што, напустити, одбећи, издати (сп. reliuquo, derelinquo, destituo): d. alqm. Напосе врло често = против своје дужности оставити: а) d. amicum, пријатеља у невољи оставити; б) о војницима, d. exercitum, побећи од војске, дезертирати; в) d. officium, напустити дужност; rem publicam не вршити дужност према држави; d. sacra, напустити поштовање богова; г) d. jus suum, одрећи се свог права; д) d. vadimonium, пропустити рок; ђ) raro antecedentem scelestum deseruit pede poena claudo, Hor., хрома казна ретко пропушта грешника ако је и одмакао (стигне га). + + +dēsertĭo, ōnis, f. (desero), напуштање, немарење, пренебрегавање: juris. + + +dēsertor, ōris, m. (desero), ко кога оставља, занемарује: amicorum; напосе бегунац, ускок (дезертирац). + + +dēsertus adj. с comp. и sup. (partic. од desero), 1) пуст, остављен, ненасељен: locus. Отуда *†dēserta, ōrum, пустиње, пусти предели. 2) усамљен, самотан: arbores, гдегде по које дрво. + + +dēservĭo, 4. ревносно служити, веома одан бити: alci; d. corpori, бринути се само за тело; studiis, одати се учењу. + + +deses, sĭdis, adj. (desideo), беспослен, нерадин, лен (сп. segnis, iners, otiosus, reses): homo; vita. + + +dēsicco, 1. осушити: vasa. + + +dēsĭdĕo, sēdi, —, 2. (de-sedeo), седети беспослен, засести, дангубити: d. totum diem. + + +dēsīdĕrābĭlis, adj. с comp. (desidero), вредан да се жели, пожељан. + + +dēsīdĕrātĭo, ōnis, f. (desidero), жудња, жеља. + + +dēsīdĕrĭum, ĭi, n. (desidero), 1) чежња, жудња за нечим (што смо пређе имали а сад више немамо): esse in desiderio rerum sibi carissimarum; magno desiderio ei fuit filius, јако се сина зажелео. Отуда често = неимање, губитак: d. ejus ferre non possum, не могу га прегорети. 2) d. naturale или corporis, природна потреба. 3) †. жеља; молба, искање: ferre d. militum ad Caesarem. + + +dēsīdĕro, 1. (од основе SID, грчки ΙΔ, ΕΙΔ), 1) упр. обзирати се за чим, желети, жудети, чезнути, тежити за чим; сп. anquiro, requiro: d. alqm; vires adolescentis; desiderant te oculi mei. Отуда d. alqd ab alqo, нешто од кога искати, захтевати; haec desiderant longiorem orationem. 2) опазити да нечега нема. Отуда = изгубити: desideravit ducentos milites in hoc proelio, изгубио; nulla omnino navis desiderata est, све су остале на броју. + + +dēsĭdĭa, ae, f. (deses), 1) беспослено седење. 2) беспосленост, нерад, дангуба. + + +dēsĭdĭābŭlum, i, n. (desideo), место за ленштине, пландиште. + + +dēsĭdĭōsē, adv. (desidiosus), лено, беспослено. + + +dēsĭdĭōsus, adj. с comp. и sup. 1) беспослен, нерадин: otium; homo. 2) што кога прави леним, млитавим: delectatio; ars; illecebrae. + + +dēsīdo, sēdi, —, 3. угибати се, спустити се, слегнути се, пропадати, тонути: terra d.; trop. mores dd., пропадају. + + +dēsignātĭo, ōnis, f. (designo), 1) означење, нацрт. 2) уређење, наређење; исто тако и = избор, именовање за државну службу: d. consulatus; d. annua. + + +dēsignātor, ōris, m. (designo), ко означује, наређује; напосе а) одређује места у позоришту; б) ко се брине за спровод мртваца; в) надзорник јавних борачких игара. + + +dēsigno, 1. (упр. скинути печат с какве ствари и изнети је на видело), 1) означити, показати: d. urbem sulco, место потоње вароши браздом означити. Отуда trop. а) d. alqd verbis; d. alqm oculis ad caedem, очима показати кога треба посећи; б) haec designant nimiam luxuriam, ово показује, издаје; в) *открити, на видело изнети: quid non ebrietas designat? 2) одредити, наредити, уредити: designo et constituo alqd. Напосе consul (или quaestor итд.) designatus, за идућу годину изабрани конзул тако назван док није службу отпочео; пор. civis designatus (о још нерођеном детету), будући грађанин. + + +dēsĭlĭo, sĭlŭi, sultum, 4. (salio), доле скочити: de navibus; ex navi; ab equo; trop. imitator d. in artum, подражавалац долази у шкрипац. + + +dēsĭno, sĭi, sĭtum, 3., 1) trans. престати од чега, оставити што, оканити се чега, одустати од чега (сп. cesso, desisto): d. facere alqd; ретко d. rem, re alqā и *(по грчком начину) d. querelarum; orationes legi desitae sunt, престали су беседе читати; исто тако impers. desitum est disputari, престало се. 2) intrans. престати, свршити се: bellum; imbres. Отуда а) *d. in piscem, свршује се на рибу (доњи јој је део риба), б) о периоди, similiter desinere, слично се свршити. + + +dēsĭpĭens, entis, adj. (part. од desipio), будаласт, безуман. + + +dēsĭpĭentĭa, ae, f. (desipio), безумност, будалаштина. + + +dēsĭpĭo, sĭpŭi, —, 3. (de-sapio), безуман, луд бити, будалити, лудовати: dulce est desipere in loco, Hor., слатко је лудовати кад је томе време. + + +dēsisto, stĭti, stĭtum, 3. 1) одустати, одступити од чега, оканити се чега, пропустити, напустити што: d. itinere; consilio; d. de sententia; a defensione; *pugnae; non desisto quin etc. 2) *престати: sonus d.; d. facere alqd. + + +*†dēsōlo, 1. (de-solus), оставити у самоћи, осамити; опустошити: agros; обично у partic. desolatus, остављен, пуст, запуштен, самотан: homo; locus; desolatus servilibus ministeriis, остављен од слугу. + + +dēspecto, 1. 1) одозго гледати доле: terras, на земљу; trop. o месту које више лежи од своје околине: d. regionem. 2) презирати, Тас. + + +dēspectus1, adj. с comp. (partic. од despicio) презрен. + + +dēspectus2, ūs, m. (despicio), 1) изглед одозго доле: in mare, на море. 2) презирање: despectui esse, бити презрен. + + +dēspēranter, adv. (desperans од despero), очајавајући, без наде. + + +dēspērātĭo, ōnis, f. (despero), очајавање, очајање, неимање наде: omnium rerurn; esse in desperatione; adducerre alqm ad desperationem. + + +dēspērātus, adj. с comp. и sup. (partic. од despero), очајан, без наде: homo; res publica. + + +dēspēro, 1. очајавати, одрећи се наде, не надати се: d. de re alqā; d. pacem; rebus desperatis, у очајном положају; d. saluti suae; d. oppido, не нада се да ће варош одбранити; d. ista vera esse. + + +dēspĭcātĭo, ōnis, f. (despicor), презирање. + + +dēspĭcātus1, ūs, m. (despicor), презирање; али само у dat. sing. despicatui esse, презрен бити; alqm despicatui habere, презирати. + + +dēspĭcātus2, adj. ca sup. (partic. од despicor у пасивном значењу), презрен: habere alqm despicatum, презирати кога. + + +dēspĭcĭentĭa, ae, f. (despicio), презирање: d. rerum humanarum. + + +dēspĭcĭo, spexi, spectum, 3. (de-specio), 1) одозго доле гледати: medios in agros; varias gentes, на разне народе; d. mare. 2) гледати на страну, сметнути око с чега: simul atque ille despexit; чим је онај на страну гледнуо. 3) trop. презирати, не ценити: d. omnes; legionem propter paucitatem; munus. + + +dēspĭcor, dep. 1. (јаче од despicio), презирати: primo ut deos venerati, deinde ut homines despicati. најпре их као богове поштовали, а после као људе презирали, Aur. Vict. 23. + + +dēspŏlĭātor, ōris, m. (despolio), који роби, пљачка. + + +dēspŏlĭo, 1. опљачкати, опленити, поробити: templum. d. alqm armis. + + +dēspondĕo, spondi, sponsum, 2. 1) свечано обећати, обрицати, обрећи, јамчити коме за што: d. alci alqd; Romanis imperium; d. sibi hortos, consulatum, уговором себи обезбедити; spes despondetur tuo anno, полаже се нада на твоју годину (тј. кад ти будеш конзул). Напосе 2) често d. filiam alci, кћер верити с ким; d. filiam in familiam tam nobilem, у тако племениту породицу; d. alqam sibi, заручити девојку. 3) trop. d. animum, клонути духом. + + +†dēsponso, 1. (despondeo) (ретко), заручити, верити. + + +*†dēspūmo, 1. 1) trans. скинути пену: *foliis undam aheni; — обрисати, отрти: pavimentum cote. 2) intrans. престати пенити се: ut nimius fervor despumet, Sen. + + +dēspŭo, spŭi, spūtum, 3. 1) испљунути, отпљувати. 2) trop. гнушати се, одбијати: alqd; preces; voluptates. + + +dēsquāmo, 1. (squama), ољуштити, остругати: pisces. corticem; vestem, очистити. + + +*†dēsterto, tŭi, —, 3. исхркати, исањати. + + +†dēstillātĭo, ōnis, f. капање; напосе кијавица, катар. + + +*dēstillo, 1. капати (доле): tempora puro nardo destillant, нард цури низ. + + +dēstĭnātĭo, ōnis, f. (destino), 1) одређење, опредељење. 2) †намера, одлука. + + +dēstĭno, 1. (од основе STAN, откуда и στανύω, ίστάνω, упр. установити), 1) утврдити, везати, привезати: antennas ad malos; naves ancoris, спустити котву. 2) определити, установити: d, alqd alci, нешто за некога; alqm consulem; d. alqm rei alci или ad rem; напосе одлучити; d. facere alqd; (ретко) d. me alqd facturum; destinatum est mihi abire, тврдо сам одлучио отићи. Отуда а) part. neutr. као subst. dēstīnātum, i, n. намера, план; особ. destinato или ex destinato као adv. намерно, с намером; б) d. locum, циљати, нишанити на што: destinata ferire, погодити у нишан; в) d. servam, изабрати робињу (коју ће купити). + + +dēstĭtŭo, stĭtŭi, stĭtūtum, 3. (de-statuo), 1) нешто где поставити: d. alqm ante tribunal; in medio; cohortes extra vallum. 2) оставити некога коме треба помоћи (сп. relinquo, desero), напустити: alqm. 2) trop. а) *преварити: d. alqm mercede, закинути уговорену награду; б) d. spem, не одговарати очекивању, и обратно spes me destituit, destituor spe, нада ме вара; в) ventus eum destituit = ветар се стишао (против његове жеље); г) *d. fugam, одустати од бежања. + + +dēstĭtūtĭo, ōnis. f. (destituo) (ретко), 1) остављање на цедилу. 2) обмана, варање. + + +dēstĭtūtus, adj. (partic. од destituo), остављен = лишен: omni spe; а re familiari; само destitutus = напуштен, без помоћи. + + +†dēstrictē, adv. (destrictus), оштро, строго, жестоко: minari. + + +†dēstrictus, adj. с comp. (partic. од destringo), оштар, строг: censura; — одлучан: testimonium. + + +dēstringo, strinxi, strictum, 3. 1) свући, скинути: tunicam a pectore; trop. aliquid d. bonis, одузети од имања. Отуда одсећи, одрезати frondem; avenam. 2) често d. gladium, securim etc., мач истргнути; destrictus ensis cui super impiā cervice pendet, Hor., ком го мач виси над грешном главом. 3) окрзнути што, лако се дотаћи чега: d. pectus sagittā; aequora alis (о птици). Отуда о онима што се купају = чешати, трљати. 4) trop. речима нападати, прочешљати: alqm carmine; contumeliā. + + +†dēstructĭo, ōnis, f. (destruo), рушење, обарање: murorum; trop. d. sententiarum, побијање, оповргавање. + + +dēstrŭo, struxi, structum, 3. 1) оборити, порушити (зграду и сл.): templum. 2) trop. упропастити, уништити, сатрти: hominem; jus; d. orationem, упечатак беседе умањити; hostes, ослабити. + + +†dēsub, praep. c. abl. (ретко), под, испод; d. Alpibus. + + +dēsŭbĭto, adv. изненада, напрасно, уједанпут. + + +dēsūdasco, —, —, 3. (inchoat. од desudo), јако се знојити. + + +dēsūdo, 1. упр. ознојити се; trop. трудити се, мучити се, напрезати се: in re alqā. + + +dēsuēfăcĭo, fēci, factum, 3. одвикавати, одучити; у pass. dē-suē-fīo, factus sum, fĭĕrī, одвикнути се, одучити се: multitudo desuefacta а contionibus. + + +dēsuesco, suēvi, suētum, 3. (ретко, осим у partic. desuētus), 1) trans. одучити, одучавати; res desueta, изобичајена ствар; d. alqm. 2) intrans. одвикнути се, одучити се: desueta corda. + + +dēsuētūdo, ĭnis, f. (desuetus), одвикавање, одвика, одука: armorum. + + +dēsuētus, adj. (partic. од desuesco), 1) o особи, одвикнут, одучен: corda dd.; d. bello. 2) pass. o ствари, необичан, изобичајен: arma; res; verba; sidera. + + +dēsultor, ōris, m. (desilio), одскакач, вешт јахач који при утркивању с једног коња на другог скаче, а трк свој не прекида; trop. = непостојан човек: d. amoris, непостојан у љубави. + + +dēsultōrĭus, adj. (desultor), ко припада одскакачу: d. equus. + + +dēsultūra, ae, f. (desilio), скакање доле. + + +dēsum, fŭi, esse, 1) не бити ту, одсутан бити, избивати, недостајати (сп. absum): omnia desunt, ништа нема; alqd mihi deest, нешто ми недостаје; tibi nullum officium a me defuit, никакву ти услугу нисам одрекао; multum ei deest quominus etc, још му много недостаје а да итд. 2) некоме ускратити помоћ, услугу, старање, неком не помоћи, занемарити га: d. alci; rei publicae; saluti communi; d. sibi, себи самом шкодити; d. negotio, не примати се какве ствари; d. officio, не вршити своју дужност; d. dolori alcjs, не марити за чији бол, не светити га; d. occasioni, tempori, пропустити прилику, време. + + +dēsŭmo, sumpsi, sumptum, 3. извадити; отуда изабрати, на себе узети, примити: sibi hostem. + + +*†dēsŭper, adv. озго, одозго. + + +*dēsurgo, surrexi, surrectum, 3 (ретко), устати од чега: d. coenā; — ићи себе ради. + + +dētĕgo, texi, tectum, 3. 1) открити: domum; faciem; ensem, извући мач; †detecto capite, с откривеном главом. 2) trop. открити, издати, проказати, на видело изнети, обелоданити: fraudem; insidias; †consilia conjuratorum. + + +dētendo, tendi, tensum, 3. отпустити (што је затегнуто било), попустити; дигнути: tabernacula, шаторе. + + +dētergĕo, tersi, tersum, 2. 1) убрисати, брисати, обрисати, утрти, отрти: lacrimas; sudorem. Отуда а) покидати, поломити: pinnas; remos; б) одагнати, отерати: *nubila coelo; sidera. 2) осушити, очистити: d. labra; frontem; trop. d. mensam, појести све што је на столу. + + +dētĕrĭor, adj. у comp. (од неупотребљаванога deter) ca sup. deterrimus, гори, лошији, рђавији, мањи, слабији (сп. pejor): mores; cibus; homo; deteriore statu esse, бити у горем положају; in deterius, нагоре. + + +dētĕrĭus, adv. у comp. (deterior), горе, лошије, рђавије. + + +dētermĭnātĭo, ōnis, f. (determino), омеђивање, ограничење; крај, свршетак, заглавак. + + +dētermĭno, 1. омеђити, ограничити, определити: regiones ab oriente ad occasum (о аугуру); d. Asiam Phrygīā, Фригију означити као међу Азије. + + +*†dētĕro, trīvi, trītum, 3. 1) отрти, растрти, сатрти, утрти, излизати: catena d. collum; via d. pedes; d. frumentum, жито оврћи, омлатити. 2) trop. умалити, ослабити: laudes Caesaris; †nimia cura deterit magis quam emendat. 3) partic. dētrītus, обичан, свакидашњи: ista jam detrita sunt i. e. vulgaria. + + +dēterrĕo, terrŭi, terrĭtum, 2 1) некога од чега застрашити, заплашити, од чега уздржати, одвратити: d. adolescentes a discendi studio; alqm de sententia; a proposito; a scribendo; ab incendio restinguendo; d. eos ne frumentum conferant; te quominus id disputes; deterreor illud commemorare; d. alqm; nunquam me deterrebis quin etc., никад ме нећеш одвратити од уверења да итд. 2) одбранити, препречити, уклонити: vim; nefas. + + +dētestābĭlis, adj. (detestor), клет, проклет, проклетства достојан; мрзак, гадан, ружан, гнусан: scelus; omen d., несрећно, страховито. + + +dētestātĭo, ōnis, f. (detestor), 1) проклињање, проклетиња: hominum. 2) одвраћање зла каквог, испаштање греха: scelerum. + + +dētestor, dep. 1. 1) молбом и заузимањем нешто од себе или других одвратити, отклонити, одбранити, одбити; ограђивати се, протестовати: d. justam querimoniam patriae a se; memoriam rei alcjs; dii hoc omen detestamini, отклоните!; d. dictum, ограђивати се да је ко шта рекао. 2) клети, проклињати кога: alqm. Отуда = гнушати се, мрзити (сп. abominor, exsecror): d. exitum belli civilis. 3) некоме зло желети: d. pericula incaput alcjs. призивати опасности на нечију главу. + + +dētexo, texŭi, textum, 3. 1) откати: telam. Отуда *и оплести, сплести. 2) trop. зготовити, довршити: alqd. + + +dētĭnĕo, tĭnŭi, tentum, 2. (deteneo), 1) задржавати, задржати: alqm ab incepto; de negotio. 2) заустављати (сп. moror, distineo, retineo): alqm ruri или apud villam; d. fugientem pede apprehenso, ухвативши га за ногу; d. novissimos proelio, навалити на стражњи део непријатељске војске; tempestate detinentur naves, непогода зауставља лађе. 3) занимати, забављати: d. mentes hominum; oculos; detineri in alienis negotiis, забављати се туђим пословима. 4) †d. se, животарити; d. locum, запремити место; d. regnum, заузимати владалачко место (које би требало другоме да припадне); pecuniam, узаптити новце; d. tempus, diem, испунити, заузети. + + +dētondĕo, tondi, tonsum, 2. острићи, ошишати (обријати): crines; d. oves; *frondes detonsae frigore, гранчице с којих је лишће опало (због зиме). + + +*†dētŏno, tŏnŭi, —, 1. 1) одозго грмети; trop. о нападају у рату. 2) престати грмети. + + +dētorquĕo, torsi, tortum, 2. 1) окренути, обрнути, савити: *cervicem ad oscula; proram ad undas. Отуда trop. одвратити: voluptates dd. animum a virtute; d. se ad aliud; voluntas nullo negotio flecti ac detorqueri potest. 2) ишчашити: membra; trop. у говору, изврнути, искренути: verba; recte facta; alqd in pejus. + + +dētractĭo, ōnis, f. (detraho). 1) одузимање, одвлачење: alieni; d. doloris, ослобођење од бола. 2) d. cibi, пролив, терање, лаксир. + + +dētractor, ōris, m. (detraho), који одузима, побија цену, куди; d. sui. + + +†dētractus, ūs, m. (detraho) = detractio 1). + + +dētrăho, traxi, tractum, 3. 1) свући, скинути, свести: d. alqm equo; triumphantem de curru; d. hostem in aequum certamen, непријатеља с висова на равницу свести где је једнака борба за обе стране; d. anulum de digito. 2) одвући, одвести, удаљити: d. Hannibalem ex Italia, удаљити из Италије; d. alqm ex Gallia, некога и против његове жеље из Галије отправити. 3) некоме нешто узети, отети, ускратити, уграбити: d. alci vestem; d. alci commoda; militi scutum; d. alci fidem, не веровати му; honorem debitum, одрећи дужно поштовање. 4) у рачуну одбити, одузимати: binas quinquagesimas de tota summa. Отуда а) умањити, смањити: d. alqd de benevolentia sua; б) кудити; побијати цену: d. de alqo; de rebus gestis; detrahendi causa; в) hoc multum ei detraxit, ово му је много шкодило. 5) уопште некуда вући, одвући, одвести: d. naves ad terram; alqm in judicium, тужити. + + +dētrectātĭo, ōnis, f. (detrecto), одрицање, непримање: militiae. + + +dētrectātor, ōris, m. (detrecto), ко умаљава, понижава, кудилац laudum suarum. + + +dētrecto, 1. (de-tracto), 1) одрећи, не примити, одбацити: militiam; d. imperata, не слушати заповест; dominationem. 2) кудити. побијати цену: bonos: laudes alcjs. + + +dētrīmentōsus, adj. (detrimentum), штетан, шкодљив. + + +dētrīmentum, i, n. (detero), уштрб, губитак, штета, квар (од другога причињен; сп. damnum): capere, accipere, facere d., претрпети штету; afferre, importare d., причинити. + + +†dētrītus, adj. (partic. oд detero), отрцан, свакидашњи, обичан. + + +dētrūdo, trūsi, trūsum, 3. 1) стурити, отурити, сагнати, стерати, отерати: d. quosdam in mare; naves scopulo (abl.), са стене; d. servum in pistrinum (ad molas), за казну турити роба у —; d. hostes, потиснути их из њихова положаја. 2) trop. а) силом из притежања истиснути: alqm de agro; б) некога на нешто нагонити, приволети, склонити d. alqm de sententia, одвратити; а primo ordine in secundum, збацити; d. alqm in luctus, in paupertatem, бацити у тугу, у сиромаштво; necossitas nos ad alqd detrudit, гони нас да нешто предузмемо итд.; в) одгодити, одложити: comitia in adventum Caesaris; г) d. alqm, препречити да ко добије службу, истиснути га. + + +dētrunco, 1. 1) *одсећи, одрубити: superiorem partem arboris; caput. 2) окресати, осакатити: d. arbores; corpora. + + +dēturbo, 1. 1) срушити, збацити, свалити, оборити: aedificium; statuam; d. tegulas de tecto. 2) доле стерати, отерати, одринути, истиснути: nostros de vallo; hostes ex praesidio. Отуда trop. лишити кога: d. alqm de fortunis omnibus; ex magna spe. + + +†dēturpo, 1. (ретко), нагрдити: alqm. + + +Deucălĭōn, ōnis, m. (Δευκαλίων), син Прометејев и Клименин, владалац у Фтији у Тесалији, муж Пирин. Деукалион и Пира остали су спасени од великог потопа који је у њихово време био и обновили су род људски бацањем камења преко главе. + + +dĕungo, unxi, unctum, 3. (сумњиво), мазати; trop. d. se vino, опити се. + + +dĕunx, uncis, m. (de-uncia) = 11/12, в. as. + + +dĕūro, ussi, ustum, 3. попалити, погорети, сажећи, спржити: oppidum; frumentum; hiems deurit arbores, укочи. + + +dĕus, i, m., voc. sing. deus; nom. plur. dei, dii и di; gen. plur. deorum и deŭm; dat. plur. deis, diis и dis (сродно ca θεός), 1) бог, кадшто и = богиња: dii immortales. Напосе di meliora или melius (sc. velint, ferant, што се кадшто и додаје), боже сачувај, боже сахрани, не дао бог!; dii te ament, помози бог!; ita me dii ament (amabunt), тако ми бог помогао, бога ми!; si diis placet (у иронији), господња воља! 2) trop. = изврстан или пресрећан човек: deus sum si hoc ita est. + + +dĕūtor, ūsus sum, depon. 3. зло поступати с ким: alqo; victo. + + +dēvasto, 1. похарати, опустошити: fines; Marsos, упропастити. + + +dēvĕho, vexi, vectum, 3. 1) возити се наниже: Tiberis devehit frumentum, храна се одвози Тибром (низ воду); често pass. devehor, пловити низ воду: Rheno, Рајном. 2) отправити, послати; legionem equis, на коњима; frumentum in Galliam; често pass. devehor, уопште возити се, отпловити: Veliam; trop. devehi ad alqd, доћи до чега. + + +dēvello, velli, vulsum (volsum), 3. (предкл., песн. и касно), очупати, одерати; откинути, узабрати: plumas; ramum trunco. + + +*dēvēlo, 1. открити, дигнути покривало. + + +*dēvĕnĕror, dep. 1. 1) поштовати, обожавати: deos. 2) †молитвом отклонити: somnia. + + +dēvĕnĭo, vēni, —, 4. 1) стићи, доћи, доспети: ad legionem decimam; in eum locum; *d. speluncam, у пећину. 2) trop. d. ad juris studium, прећи на учење права; d. in medium certamen, допасти усред борбе; in alienas manus. + + +dēverbĕro, 1. избити; trop. преварити, омести: alqm. + + +dēversor1, dep. 1. (deverto), с пута сврнути = на путу свратити, настанити се (као гост или путник), дакле становати: d. apud alqm; in illa domo; trop. †d. in negotio turpi, занимати се ружним послом. + + +dēversor2, ōris, m. (deverto), гост (у гостионици), пасажер. + + +dēversōrĭŏlūm, i, n. demin. од deversorium. + + +dēversōrĭus, adj. (deversor), гостински: taberna d., гостинска соба или гостионица; особ. као subst. dēversōrĭum, ĭi, n. гостионица где путник на путу сврће (сп. hospitium, caupona). + + +dēvertĭcŭlum, i, n. (deverto), 1) странпутица, споредни пут; trop. одступање од главног предмета у говору. 2) то исто што и deversorium; trop. са прекорним значењем, заклон, уточиште. + + +dēverto (ређе), verti, versum, 3. и чешће dēvertor, versus sum, dep. 3. 1) одвраћати се, удаљити се, отићи: deverti vico; si qui Ebromago deverterentur; 2) напосе с пута свраћати се куда: huc; domum; ad alqm; in villam suam; Massiliam. 3) trop. d. ad artes magicas, упуштати се у враџбине; о говору, застранити, одступити од главног предмета. + + +†dēvexĭtās, ātis, f. (devexus), (ретко), стрменитост, коси положај, нагиб, пад. + + +dēvexus, adj. (de-veho), 1) стрменит, кос, што се доле спушта, врлетан: lucus a Palatii radice in novam viam devexus; subst. dēvexa, ōrum, n. стрмени, обронци, врлети: haec declivia et devexa. 2) што се наниже креће: amnis, што тече; sol, што се западу клони. Отуда trop. aetas d., дубока старост; aetas a diuturnis laboribus devexa ad otium, тежи за миром, одмором. + + +dēvincĭo, vinxi, vinctum, 4. 1) привезати, свезати: leonem. 2) обавити: *tempora lauro. 3) trop. свезати, спојити, здружити, обвезати итд.: d. verba comprehensione, речи свезати у периоду; d. homines societate rei publicae, државном заједницом; d. se cupiditate, страсном жељом; d. se affinitate cum alqo, везом сродства свезати се с ким; d. homines benevolentiā; d. animos, задобити духове; d. sibi alqm, обвезати кога себи; d. alqm jurejurando, заклетвом; devinctus studiis, одан учењу; d. se scelere, скривити; d. se, заплести се; d. se vino, својски се опити. 4) свезати, спети, оковати (у гвожђе). + + +dēvinco, vīci, victum, 3. победити, надвладати, сасвим свладати: Galliam; Poenos classe, bonum publicum devictum est gratiā, добро државе жртвовано је личним обзирима; *bella devicta, ратови победом свршени. + + +dēvinctus, adj. с comp. (partic. од devincio) (ретко). одан, привржен: studiis; *devinctior alci. + + +dēvītātĭo, ōnis, f. (devito), уклањање, избегавање: piratarum. + + +dēvīto, 1. уклањати се, избећи, умакнути, утећи: procellam; dolorem; turpia. + + +dēvĭus, adj. (de-via), 1) који лежи на страни од пута, странпутица, од пута удаљен, на страни: oppidum; iter devium, странпутица. Отуда = ко станује усамљен и на страни: gens; homo; devia avis, совуљага; subst. dēvĭa, ōrum, n. странпутице. 2) ко се од пута удаљује = залази, блуди. Отуда trop. = настран, будаласт: homo; res. 3) = *неприступан; limen. + + +dēvŏco, 1. 1) доле звати, одазвати: d. nostros a tumulo; ex praesidiis, alqm de provincia. 2) некуда звати, позвати: d. deos ad auxilium; alqm in judicium. Отуда = мамити, к себи позвати: alqm. 3) trop. d. alqm ab instituto cursu, одмамити; philosophiam e coelo, донети с неба; d. fortunas suas in dubium, на коцку ставити; †d. mortales ad perniciem, одмамити у пропаст. + + +dēvŏlo, 1. слетети, долетети, полетети, одлетети; trop. дојурити, одјурити, дотрчати: de tribunali; in forum; d. ab afflicta amicitia ad fdorentem, прећи. + + +dēvolvo, rolvi, vŏlūtum, 3. скотурати, скотрљати, сваљати: saxa; *corpora in humum; *d. verba; d. tonitrua. Отуда а) d. alqm vitā, лишити живота; б) често pass. devolvi, скотурати се, сваљати се, падати низ: torrens devolvitur monte; trop. devolvi ad inanem spem, ad egestatem, спасти на празну наду, пасти у сиротињу. + + +dēvŏro, 1. 1) прогутати, прождрети: alqd; lapidem; hiatus terrae devorat alqd. 2) trop. а) d. alqd spe, oculis, нешто жељно очекивати, гледати; б) d. librum, жељно и брзо прочитати; в) о имању, новцу итд. потрошити, похарчити: pecuniam; d. hominem, нечије имање. Отуда *†ослабити, уништити: arma vestra devorant vos; г) d. orationem, жељно слушати; али (и у злу смислу) oratio ejus a multitudine devorabatur, светина је гутала његов говор (тј. слушала га је, али га није схватила и разумела); д) d. partem verborum, нешто у говору прогутати = нејасно изговорити; ђ) d. nomen = заборавити; е) d. lacrimas, крити сузе; ж) d. molestias. stultitias hominum, прогутати = ћутећи отрпети. + + +†dēvortĭum, ĭi, n. (deverto), тачка где се побочни пут од главнога одваја, странпутица, распутица. + + +dēvōtĭo, ōnis, f. (devoveo), 1) заветовање, завет, жртвовање, посвећење (напосе подземним боговима): d. vitae; capitis; Deciorum. 2) свечана клетва, проклињање. 3) шкодљиво или смртоносно по кога бајање, чарање, врачање, басма. + + +dēvōto, 1. (intens од devoveo), 1) посветити смрти, жртвовати подземним боговима: Decium. 2) обајати, очарати, опчинити: sortes. + + +dēvōtus, adj. (partic. од devoveo), 1) *†подземним боговима посвећен. Отуда = проклет, злокобан, убитачан, несрећан. 2) одан, привржен, веран: alci; d. vino, пијаница; †scaenae. Отуда subst. dēvōtus, i, m. присталица: cum omnibus suis devotis. + + +dēvŏvĕo, vōvi, vōtum, 2. 1) божанству ком нешто као дарак заветовати, посветити (особ. као жртвени дар, дакле и = на смрт жртвовати): d. filiam Dianae; d. se diis или само d. se, жртвовати се на смрт. Напосе подземним боговима на жртву посветити, проклети, уклети: alqm; suas artes. 2) (ретко) посветити се, одати се, предати се чему: d. se amicitiae alcjs; vobis hanc animam devoveo. 3) *очарати, опчинити: alqm carminibus. + + +dextans, ntis, m. (de-sextans, упр. где један sextans нема) = 10/12 једнога аса, в. as. + + +dextella, ae, f. (dem. od dextra), десна ручица, малена десница: Quintus filius est Antonii d. + + +dexter, tra, trum или tĕra, tĕrum, adj. с comp. и sup. (dextimus), 1) десни: d. manus; d. cornu, крило војске; pars; *dexter abiit, отишао је десно. Напосе а) dextra или dextĕra, ae, f. (sc. manus), десна рука, десница: *dextram dare alci, дати руку (у знак пријатељства); †dextras jungere, руковати се; dextram ferre, обећати, дати руку; dextras renovare, поновити пријатељство; mittere dextras, послати две састављене деснице (од злата или сребра, у знак пријатељства); б) (sc. pars), десна страна: dextrā, десно, с десна. 2) trop. а) вешт, окретан: hoc ita dexter egit; б) згодан, удесан: tempus d.; в) *†срећан, повољан: omen; numen. + + +dextrē или dextĕrē, adv. с comp. (dexter), вешто, окретно. + + +dextĕrĭtās, ātis, f. (dexter) (ретко), вештина, окретност; = окретно, пријазно понашање. + + +dextrē или dextĕrē, adv. с comp. (dexter), вешто, окретно. + + +dextrorsum или † dextrorsums, a и нескраћено dextrōversum (dextrōvorsum), adv. (на)десно, на десну страну. + + +dextrorsum или † dextrorsums, a и нескраћено dextrōversum (dextrōvorsum), adv. (на)десно, на десну страну. + + +dextrorsum или † dextrorsums, a и нескраћено dextrōversum (dextrōvorsum), adv. (на)десно, на десну страну. + + +dextrorsum или † dextrorsums, a и нескраћено dextrōversum (dextrōvorsum), adv. (на)десно, на десну страну. + + +Dīa, ae f. (Δῖα), 1) острво код Крете. 2) старо име острва Naxos. + + +dĭăbathrārĭus, ĭi, m. ципелар, в. diabathrum. + + +dĭăbathrum, i, n. (διάβαθρον), лаке грчке ципеле, особито женске. + + +Dĭablintes, tum и Dĭablinti, ōrum, m. племе у „Gallia Lugdunensis“. + + +Dĭablintes, tum и Dĭablinti, ōrum, m. племе у „Gallia Lugdunensis“. + + +dĭădēma, ătis, n. (διάδημα), врпца или везица на турбану персијских краљева, дијадема, знак краљевског достојанства: d. alci imponere. + + +dĭaeta, ae, f. (δίαιτα), 1) дијета, од лекара прописан начин живљења (у физичком погледу). 2) †стан; — соба. + + +dĭălectĭca в. dialecticus а) б). + + +dĭălectĭcē, adv. (dialecticus), дијалектично, логично. + + +dĭălectĭcus, adj. (διαλεκτικός), што спада у учену препирку, дијалектичан: captiones; disputationes; subst. а) dĭălectĭca, ae, или dĭălectĭcē, ĕs, f. вештина у ученом препирању, дијалектика; б) dĭălectĭca, ōrum, n., дијалектична вежбања, истраживања; в) dĭălectĭcus, i, m. познавалац и учитељ дијалектике, дијалектик. + + +†dĭălectos, i, f. (διάλεκτος), говор, дијалекат (наречје). + + +Dĭālis, adj. (Dis у Diespiter = Jupiter), Јупитеров: flamen D., свештеник Јупитеров; apex D., капа коју је овај свештеник носио. + + +dĭălŏgus, i, m. (διάλογος), филозофски разговор, дијалог. + + +Dĭāna (кадшто и Dīāna), ae, f. Дијана, кћи Јупитера и Латоне, сестра Аполонова, богиња лова, месеца и ноћнога врачања (као Хеката); *= месец на небу. Отуда Dĭānĭus, adj. Дијанин: D. turba, чета Дијанина = ловачки пси; subst. Dĭānĭum, ĭi, m. а) храм Дијанин; б) предгорје у Хиспанији; в) острво у Тиренском мору. + + +†dĭănŏmē, ēs, f. (διανομή), дељење, деоба (новца). + + +dĭārĭum, ĭi, и. (dies), 1) свагдања храна, оброк, плата војника, заробљеника, робова. 2) †дневник. + + +dĭbăphus, adj. (δίβαφος), двапут омочен, бојадисан; subst. dĭbăphus, i, f. (sc. vestis), порфиром оперважена свечана хаљина римских чиновника. Отуда dibaphum cogitat, нада се државној служби. + + +dĭca, ae, f. (δίκη), парница, процес (само кад је реч о Грцима и грчким одношајима): scribere (impingere) alci dicam, писмено кога тужити; sortiri dicas, жребањем бирати судије за какву парницу. + + +dĭcăcĭtās, ātis, f. (dicax), боцкање, заједљива досетка, шала (сп. sales, cavillatio, facetiae). + + +dĭcācŭlus, adj. (demin. од dicax), подсмешљив, заједљив, шаљив, досетљив. + + +Dĭcaearchus, i, m. (Δικαίαρχος), перипатетички филозоф, ученик Аристотелов. + + +dĭcātĭo, ōnis, f. (dĭco), свечана изјава да ко хоће да буде грађанин које државе, примање у грађанство друге државе, Cic. Balb. 11. + + +dĭcax, ācis, adj. с comp. и sup. (dīco), заједљиво шаљив, досетљив, подругљив, подсмешљив: homo; poĕma. + + +dĭchōrēus, i, m. (διχόρειος), дихореј, два хореја = два трохеја (—U—U) н. пр. prāetĕrīrĕ, clārĭtātĕ. + + +dĭcĭo, ōnis, f. (правилније него ditio; nom. sing. није у обичају) (dīco), упр. право говорења. Отуда власт, област над другима, господство: haec regio fuit dicionis regiae, сијаше под влашћу краљевом; alqm suae dicionis facere, потчинити својој власти; esse in dicione alcjs; venire (concedere) in dicionem alcjs; tradere (redigere) alqd in dicionem alcjs. + + +dĭcis (δίκη, δίκης), само као genit. у свези dicis caussā, привидно, форме ради. + + +dīco2, dixi, dictum, 3. (основа DIC или DEC, откуда и dicnus [dignus], dec-eo, δείκνυμι), I. transit. 1) рећи, казати, велим: alci alqd; de alqo; de alqā re; d. mendacium; dico patrem abisse; dixi quid accident; is quem dixi, речени, споменути; dicunt, dicitur, каже се; diceris hic habitare, каже се да овде станујеш; dicto citius, брже нег' што се рећи може = врло брзо: dictu incredibile; proverb. dictum factum, речено, учињено = без одлагања. Особ. а) казати »да« (oppos. negare), тврдити, уверавати: dicebant, ego negabam; б) приповедати, причати; в) објавити, предсказати: fata; sortes; г) = опомињати, претити: dico tibi ne illud facias; tibi dico, ja ти велим. 2) изрећи, изговарати: literam Rho, писмо „р“ (које Демостен није могао да изговори). 3) говорити, беседити: d. orationem, говорити беседу; versus dicere. Напосе а) d. caussam, бранити себе или другога пред судом; б) caussam nullam dico или caussam haud dico, против тога немам шта да наведем; в) jus dicere, судити, суд држати. 4) *описивати, спевати: laudes Phoebi; bella, coelestes. 5) звати, именовати: alqm patrem. 6) наименовати: alqm dictatorem; magistrum equitum. 7) утврдити, углавити, определити: diem nuptiis; leges pacis. Отуда и = обећати: aliud dictum erat, aliud datum. — II. intrans. 1) уопште говорити (сп. loquor): de re aliqua; de absentibus severe contumelioseque. 2) вештачки састављену беседу говорити: pro alqo; contra alqm. + + +dĭco1, 1. 1) богу посветити: aram; donum Jovi; Capitolium. Отуда а) d. alqm deum или inter deos, прогласити за бога, уврстити међу богове; б) првом употребом посветити: aquilam (заставу). 2) уопште што коме посветити, жртвовати, предати: d. tibi totum diem; alci operam; Maecenati librum; d. se alii civitati или in aliam civitatem, уписати се за грађанина друге вароши или државе; d. se alci, некоме се сасвим одати. + + +dīco2, dixi, dictum, 3. (основа DIC или DEC, откуда и dicnus [dignus], dec-eo, δείκνυμι), I. transit. 1) рећи, казати, велим: alci alqd; de alqo; de alqā re; d. mendacium; dico patrem abisse; dixi quid accident; is quem dixi, речени, споменути; dicunt, dicitur, каже се; diceris hic habitare, каже се да овде станујеш; dicto citius, брже нег' што се рећи може = врло брзо: dictu incredibile; proverb. dictum factum, речено, учињено = без одлагања. Особ. а) казати »да« (oppos. negare), тврдити, уверавати: dicebant, ego negabam; б) приповедати, причати; в) објавити, предсказати: fata; sortes; г) = опомињати, претити: dico tibi ne illud facias; tibi dico, ja ти велим. 2) изрећи, изговарати: literam Rho, писмо „р“ (које Демостен није могао да изговори). 3) говорити, беседити: d. orationem, говорити беседу; versus dicere. Напосе а) d. caussam, бранити себе или другога пред судом; б) caussam nullam dico или caussam haud dico, против тога немам шта да наведем; в) jus dicere, судити, суд држати. 4) *описивати, спевати: laudes Phoebi; bella, coelestes. 5) звати, именовати: alqm patrem. 6) наименовати: alqm dictatorem; magistrum equitum. 7) утврдити, углавити, определити: diem nuptiis; leges pacis. Отуда и = обећати: aliud dictum erat, aliud datum. — II. intrans. 1) уопште говорити (сп. loquor): de re aliqua; de absentibus severe contumelioseque. 2) вештачки састављену беседу говорити: pro alqo; contra alqm. + + +dicrŏtus, adj. (δίκροτος), са два реда весала; само као subst. dicrŏta, ae, f. (sc. navis) и dicrŏtum, i, n. (sc. navigium), лађа са два реда весала. + + +dictamnus, i, f. или dictamnum, i, n., биљка која је поглавито расла на брегу Дикти (Dicte) на Крети и за коју се држало да извлачи стрелу из ране. + + +dictāta, ōrum, n. в. dicto, 2) 3). + + +dictātor, ōris, m. (dicto), диктатор, 1) највиши чиновник у многим варошима Италије. 2) у Риму ванредни поглавар, који је кад би била држава у опасности, највише на шест месеца био биран, и имао неограничену власт. + + +dictātōrĭus, adj. (dictator), диктаторов, диктаторски: juvenis d., син диктаторов. + + +dictātrix, īcis, f. (dictator), диктаторка, у шали = неограничена господарица. + + +dictātūra, ae, f. (dictator), 1) диктатура, диктаторство: dictaturae ad tempus sumebantur; consulatum et d. inire. 2) диктовање (диктирање), казивање у перо, Suet. Caes. 77. + + +Dictē, ēs, f. (Δίκτη), брег на Крети. Отуда Dictaeus, adj. кретски; rex D. = Minos, а и = Jupiter. + + +dictĭo, ŏnis, f. (dīco), 1) казивање, наговарање: sententiae; d. testimonii, сведочење. 2) говорење, бесеђење, беседа, говор: dd. subitae, extemporales, сместа, без спремања. 3) начин говорења, изражавања. 4) d. caussae, одбрана у парници. 5) (ретко) прорицање, одговор оракула. 6) разговор: semota dictione. + + +dictĭto, 1. (dico), 1) често u крепко казивати: alqd; agros esse meos. 2) d. causas, често парнице водити. + + +dicto, 1. (dĭco), 1) често рећи, казати, говорити, казивати: orationem; nomina. 2) често казивати коме шта да напише, казивати у перо, диктовати: alci alqd; epistolam; versus; — partic. као subst. dictāta, ōrum, n. = лекција, задатак, правила. 3) †прописати, заповедити: quod natura d. Отуда partic. као subst. dictāta, ōrum, n. = пропис, поука. + + +dictum, i, n. (partic. од dīco), речено, изјава, реч: d. ridiculum; superbe, facete d. Напосе а) = изрека, сентенција: d. Catonis; б) досетка (франц. bonmot); в) = пропис, заповест: dicto parēre; dicto audientem esse, послушати; г) обећање: confirmat dictis. + + +dictus, dat. -ctŭi, m. (dīco), говор, беседа: dictum dictui referre. + + +Dictynna, ae, f. (Δίκτυννα), придевак Дијане као богиње лова. Отуда Dictynaeus, adj. а) D. mons. предгорје на Крети; б) Dictynaeum, i, n. храм Дијанин код Спарте. + + +Dīdō1, dūs или dōnis, f. (Διδώ), Дидона, иначе Elisa или Elissa, кћи тирскога краља Бела, жена Сихејева; због свирепости свога брата Пигмалиона побегла је у Африку и ту основала варош Картагину, где је дочекала тројанскога јунака Енеју кад се из Троје селио у Италију. + + +*dīdo2, dīdĭdi, dĭdĭtum, 3. (dis-do), раздати, разделити, разносити: rumor diditur; munia diduntur. + + +dĭdūco, duxi, ductum, 3. (disduco), 1) развући, растегнути, разапети, разделити, раздвојити итд.: d. digitos; nubes; d. rictum risu, разјапити; d. flumina in rivos, разделити. Отуда trop. diduci ab amicis, одвојити се; civitas diducta bello civili, на странке поцепана; исто тако ultio senatum in studia diduxit; animus re alqā diductus, расејан; d. assem in i partes, поделити; d. matrimonia, раставити; argumenta, разложити. 2) напосе о војсци, разделити, развити: nostras naves; aciem in cornua; кадшто = сувише раширити, расцепкати: copias. + + +Dĭdўmēon, i, n. (Διδυμεῖον), светилиште Аполоново код Дидиме близу Милета у Јонији. + + +dĭēcŭla, ae, f. (dem. од dies), данак. + + +dĭērectus, adj. (место diserectus од dis-erigo, дакле = уздигнут и са раширеним рукама обешен = распет), само у свези abi (i, recede) hinc dierectus или dierecte (а за женску dierecta), иди до врага! + + +dĭēs, ēi (стари облик за gen. die и dii), m. и f. [али f. само у sing. и само у значењу под 2) и 3)], 1) дан: postero die, други дан; tres dd. continui; d. festus. Засебне свезе а) diem ex die exspectare, чекати из дана у дан; исто тако diem de die differre, одлагати; б) in dies singulos или само in dies, на сваки дан, дневно; in dies majores progressus facere; в) rogare alqd in diem, на један дан; in diem vivere, живети од дана до дана, не бринути се о својој будућности. Напосе А) дан = доба дана (као део времена): bis die или in die, два пута на дан; die ac nocte, за дан и ноћ; diem noctemque или dies noctesque или noctes atque dies или et dies et noctes, дању ноћу = непрекидно. Б) d. meus = дан мога рођења или смрти. В) dies supremus, дан смрти: obire diem supremum (или suum) или само obire diem, умрети. 2) одређени, уречени дан, рок, термин: die statā, constitutā; diem dare, dicere, звати кога на суд; diem obire, одређенога дана доћи пред суд, одржати рок; — и о плаћању, d. pecuniae, дан плаћања; diem prodicere, продужити; diem ex die dicere, одуговлачити од дана до дана; dies stipendii, дан кад се плата издаје (војницима); dies indutiarum, последњи дан примирја. 3) уопште = време: brevis dies ad conveniendum edicta; malum quod praesens fuerat in diem abiit, за будућност. Отуда = рок, одлагање: postulare exiguam diem. 4) *свет: videre diem, угледати свет = родити се. 5) †погода: tranquilīus d. + + +Dĭespĭter, tris, m. (Δὶς πατήρ), други облик за име Јупитер. + + +*†diffāmo, 1. (dis-fama), разгласити, изнети наглас, извикати (у злу смислу): adulterium; d. alqm probroso carmine. + + +diffĕrentĭa, ae, f. и (предкл. и касно) diffĕrĭtās, ātis, f. (differo), различност, разлика: naturarum; dd. sermonis Graeci. + + +diffĕro, distŭli, dīlātum, differre, 3. (dis-fero), I. transit. 1) разнети, разносити, разводити, отуда оделити, расути итд: d. arbores, расадити, пресудити; ventus differt ignem, разнесе; vis Africa differt classem, распе флоту. 2) говором или гласом разносити, разгласити, објавити, извикати (особ. у злу смислу): d. famam; d. alqd sermonibus; d. libertatem male populo commissam; fama distulit, глас се разнео. 3) (предкл.) узнемирити, мучити: dictis suis alqm differre, забунити; најчешће у pass. differri clamore; dolore; amore istius. 4) одгодити, одложити (сп. profero, procrastino): d. rem; iter; reliqua in posterum; d. horam; tempus, дати времена; отуда и d. alqm in aliud tempus, некоме нешто обећати за други пут. — II. inrans. (али сад без perf. и sup.), разликовати се, различан бити: illi naturis differunt, разликују се природом; hoc (abl.) illi a nobis differunt, тиме се од нас разликују; quid hic ab illo differt?; (ретко) occasio differt cum tempore; *†sermo d. sermoni. Често impers. differt: alqd differt, има неке разлике; nihil differt; differt inter privatum et magistratum; quid differt, illi an mihi dones? + + +differtus, adj. (particip. од неупотребљаваног глагола differcio, disfarcio), натрпан, пун пунцат, дупком пун: forum d. nautis, трг пун лађара. + + +†diffĭcĭle, adv. (ретко) тешко, мучно, в. difficulter. + + +diffĭcĭlis, adj. с comp. и sup. (difficillimus) (dis-facilis), 1) тежак, теготан, мучан, трудан, незгодан: iter; tempus mihi d.; res est difficilis factu или ad eloquendum; in difficili esse, бити у тешком положају. Отуда = непогодан, непријатан, опасан: res; tempus rei publicae. 2) o карактеру, тврдоглав. намрштен, неумољив, самовољан, чудан, чангризало: d. ac morosus; senex nec d. nec inhumanus; Penelope d. procis; pater d. in liberos. + + +diffĭcĭlĭter, adv. (ретко) = difficulter. + + +diffĭcultās, ātis. f. (difficilis; dis-facultas), 1) тешкоћа, тегота, мука: loci; rerum; navigandi; отуда = незгода, неприлика, невоља: d. domestica = d. numaria, оскудица у новцу; d. navium, rei frumentariae, annonae, тешкоћа набавити лађе, храну (оскудица у њима). 2) тврдоглавост, несносност. + + +diffĭculter, adv. с comp. (diffĭcĭlĭus) и sup. (diffĭcillĭmē), тешко, мучно, теготно (в. difficile, difficiliter). + + +†diffīdens, ntis, adj. (partic. од diffido), ко не верује, ко се не узда. + + +diffīdenter, adv. с comp. (diffidens), без поуздања, с неповерењем, плашљиво. + + +diffīdentĭa, ae, f. (diffidens), неуздање (у себе или у другога), неповерење, плашљивост: d. causae, неуздање у своју ствар: copiarum. + + +diffīdo, fīsus sum, —, 3. (disfido), не веровати коме, не уздати се у кога или што, не ослонити се на кога, очајавати о чему: d. sibi; huic sententiae; saluti communi; suis rebus; †d. occasione, paucitate suorum; diffido me illud invenire posse; jacet ille et diffidit, очајава. + + +diffindo, fĭdi, fissum, 3. (disfindo), 1) цепати, расцепити: saxum; terram; trop. d. portas muneribus, митом отворити врата. 2) term. t. diffindere diem, судску расправу прекинути и одгодити на други рок. + + +*diffingo, finxi, fictum, 3. (dis-fingo), преобразити, преокренути, изменити: ferrum incūde, прековати. + + +diffĭtĕor, —, dep. 2. (disfateor), не признавати, одрицати: se alqd fecisse; diffiteri opus, не примати се ког посла. + + +difflo, 1. (dis-flo) (предкл. и покл.), раздувати, распирити, раштркати: legiones. + + +difflŭo, fluxi, fluxum, 3. (disfluo), 1) разлити се, разливати се: Rhenus diffluit in plures partes; *diffluit sudore, тече му зној с лица. Отуда расплинути се, ишчезнути, нестати: vires diffluunt, нестају. 2) trop. o раскошном животу, растопити се, разнежити се, омлитавети: d. luxuriā, deliciis, otio; исто тако и о развученом говору, oratio diffluens. + + +diffringo, frēgi, fractum, 3, (dis-frango) (предкл. и касно), разломити, изломити, преломити, скрхати: crura; axem. + + +diffŭgĭo, fūgi, —, 3. (dis-fugio), разбећи се, расути се: diffugiunt metu perterriti; *diffugēre nives, снег је окопнео; *dd. stellae, ишчезну. + + +†diffŭgĭum, ĭi, n. (diffugio) разбежавање, разбег, разлазак: proximorum diffugia. + + +diffundĭto, 1. (frequent. од diffundo), разливати: vi amoris diffunditari. + + +diffundo, fūdi, fūsum, 3. (disfundo), 1) o течним стварима разлити, разливати: glacies liquefacta se diffundit; d. vina, преточити вино из већег суда у више мањих. 2) уопште раширити, ширити, расути: d. comam; equitem in campis; најчешће у pass. раширити се, распространити се: lux diffunditur coelo; rami arboris diffunduntur. 3) trop. раширити, распростирати, протезати: d. vim suam; error longe lateque diffusus. 4) trop. разведрити, развеселити: vultum; animos; pass. diffundi, разгалити се. + + +diffūsē, adv. с comp. (diffusus), 1) раширено, разасуто. 2) опширно: diffusius dicere alqd. + + +diffūsĭlis, adj. (diffundo), што се растеже, распростире: aether, Lucr. + + +†diffūsĭo, ōnis, f. (diffundo), ведрина: animi. + + +diffūsus, adj. с comp. (diffundo), 1) раширен, широк, ко се далеко простире: planicies; platanus d. ramis; sus d., дебела. 2) trop. развучен, опширан: opus. + + +dĭgamma, ătis, n. (δίγαμμα), еолско слово дигама, коме је био знак F, у латинском му одговара F или V. Отуда у Цицерона у шали novi digamma tuum, познат ми је твој дневник примања (коме беше наслов Fundorum reditus, те се почињао са дигамом). + + +Dĭgentĭa, ae, f. поток близу сабинског имања Хоратијевог. + + +*†dīgĕro, gessi, gestum, 3. 1) разносити, раставити: insulae ventis digeruntur. Отуда а) делити: Nilus digestus in septem cornua; б) dentes digerunt cibum, самељу; в) о желуцу, digerere cibum, сварити. 2) разделити, поделити: d. omne jus civile iu genera; *d. poenam in omnes. 3) уредити, у ред довести: bibliothecam. + + +dīgestĭo, ōnis, f. (digero), 1) уредна подела или разрађивање. 2) сварење. + + +dĭgĭtŭlus, i, m. (dem. од digitus, прстић. + + +dĭgĭtus, i, m. 1) прст: d. pollex, палац; d. index, кажипут. Особите свезе: а) attingere alqm digito, лако дотакнути се кога, attingere coelum digito, бити веома срећан; б) computare digitis, numerare per digitos, digerere in digitos, на прсте избројити; res venit ad digitos, дошло је до рачуна; novi digitos tuos, позната ми је твоја вештина у рачуњењу; в) concrepare digitis, пуцати прстима; исто тако percussio digitorum; г) intendere digitum ad alqd, прстом показивати; *monstratur digitis = много се o њему говори, чувен је; д) liceri digito или tollere digitum, при лицитацији нудити више (дижући прст увис); ђ) loqui digitis, прстима говорити (гестима): digiti loquuntur cum voce, o певању уз ударање жица; е) ne digitum quidem porrigere, ни најмање се не трудити; proferre digitum, макнути се, латити се чега. 2) прст на нози: summis digitis ambulare, ићи на прстима = врло тихо; 3) прст (палац) као мера (1/16 једне стопе): d. transversus или само digitus, прст у ширину; trop. digitum transversum non discedit ab illa re, ни за длаку не попушта у тој ствари. + + +dīglădĭor, dep. 1. (dis-gladius), борити се мачем (обично уз појам мржње или огорчења, сп. dimico): cum alqo; dd. inter se; trop. = борити се речима, препирати се. + + +†dignātĭo, ōnis, f. (dignor), 1) act. поштовање, уважење које ја другоме указујем. 2) pass. поштовање, уважење које други мени указују, достојанство, важност. + + +dignē, adv. с comp. (dignus), 1) вредно, достојно, по достојанству. 2) пристојно. + + +dignĭtās, ātis, f. (dignus), 1) вредност, достојност, заслуга (да је ко чега достојан да је што заслужио): d. consularis, да постане конзул; petit praeturam, nec d. nec gratia ei deest, иште се за претора, а то је и заслужио, а и наклоњени су му. 2) достојанство: А) у погледу на спољашност, а) о стварима = сјајност, красота, угледност, узвишеност: urbis; loci; domus; б) o људима = достојанствена и величанствена спољашност: corporis; venustas est muliebris, dignitas virilis. Б) у погледу на унутрашњост = заслуга, морално достојанство, изванредност: agere cum dignitate. В) у погледу на спољашње одношаје = углед, уважено и поштовано име, високи положај, чин: d. equestris; personarum; retinere dignitatem; pervenire ad summam d. Г) напосе = званично достојанство и висока државна служба: d. imperatoria; regia. + + +dignor, dep. 1. (предкл. и песн. има и digno, 1., па се стога dignor узима и у пасивном значењу = за достојна држан бити) (dignus), 1) *†држати да је ко чега вредан или достојан, удостојавати dignari alqm re alqā; d. alqm filium, virum, држати да је ко достојан звати се чијим сином, мужем. 2) држати што за достојно, себи пристојно, хтети, изволети: dignetur illud facere, нека изволи то учинити. + + +*†dignosco, gnōvi, gnōtum, 3. (dis и gnosco = nosco), разазнати, распознати, разликовати: d. dominum ac servum; civem hoste или ab hoste, грађанина од непријатеља; d. alqd sapore, по кусу. + + +dignus, adj. с comp. и sup. (dicnus од основе DIC или DEC, откуда и dic-o, dec-eo; δείκνυμι), вредан, достојан: dignus laude, славе вредан; res digna memoriā, вредна да се запамти; res dignissima omnium cognitione, вредна да је сви знају; dignus est qui hoc impetret, заслужује да то добије; homines digni quibuscum disseratur, вредни да се с њима преговара; *†dignus amari, вредан љубави; dignus ut alqd pro eo faciam; dignum dictu; †dignus salutis; quid dignus sim, шта заслужујем. Отуда = сходан, прикладан, пристојан, према (с dat.): hoc d. est auribus tuis; quid quōque dignum sit, шта је коме сходно; digna praemia, digna poena, заслужена; dignum est illud facere; illis credi dignius erat, приличније беше њима веровати; ut dignum, као што се пристоји. + + +dīgrĕdĭor, gressus sum, dep. 3. (disgradior), 1) разићи се, растати се; отићи, удаљити се: utrique digrediuntur; digredi ab alqo, ex eo loco, in urbem, domum. 2) trop. одустати, одступити: de, a caussa; officio (abl); ab eo quod proposui; особ. у говору, застранити, удаљити се од предмета. + + +dīgressĭo, ōnis, f. (digredior), 1) разилажење, растанак, полазак: nostra d. 2) trop. удаљивање од предмета, дигресија: d. aproposita oratione. 3) †свртање с правога пута (в. digressus). + + +dīgressus, ūs, m. (digredior), 1) разлажење, растанак, удаљивање: d. et discessus (на самрти); d. lunae a sole. 2) trop. удаљивање од предмета, дигресија (в. digressio). + + +Consentes Dĭi (од conso, откуда и consulo) зваху се у Римљана дванаест врховних богова (Jupiter, Neptunus, Mars, Mercurius, Vulcanus, Apollo; Juno, Vesta, Ceres, Diana, Minerva, Venus). + + +dījūdĭcātĭo, ōnis, f. (dijudico), расуђивање, решење, одлука. + + +dījūdĭco, 1. 1) пресудити, одлучити, решити: controversiam; dijudicari non potuit, uter utri virtute anteferendus videretur, кога би коме требало претпоставити; dijudicatā lite. 2) разликовати: recta ac prava; vera a falsis. + + +dījunctē- в. disjuncte-. + + +disjunctio (dījunctĭo), ōnis, f. (disjungo), 1) лучење, дељење: d. meorum, растанак с мојима; trop. разлика: d. animorum. 2) term. t. а) у реторици кад више реченица стоје једна за другом, а нису спојене свезом; б) у логици, противне, дисјунктивне реченице (п. пр. “или” — “или”). + + +disjunctus (dījunctus), adj. с comp. и sup. (partic. од disjungo), 1) одељен, далек. 2) различан. 3) противан. 4) испрекидан: orator d., ко говори у кратким, испрекиданим реченицама. + + +disjungo (dījungo), junxi, junctum, 3. 1) испрегнути, одрешити, одвезати: d. boves. 2) одлучити, раставити, удаљити: flumen illud disjungit regnum Jugurthae Bocchique; Cappadociam ab Armenia. Често trop. d. alqm ab alqo, одвратити; d. populum a senatu, нарушити добар одношај између; d. se а corpore, ослободити се од тела. + + +dīlābor, lapsus sum, dep. 3. 1) распасти се, разићи се, особ. o течним стварима = разлити се: aedes, cadaver; glacies, отопити се; nebula; trop. o људима, напосе о војницима, разићи се, раштркати се: exercitus d.; milites dilapsi a signis in oppida. 2) распадати се, проћи, пропасти, ишчезнути, нестати: monumenta; navis vetustate d.; corpora dd.; trop. res publica, res familiaris d.; tempus d., пролази; vectigalia publica dd., долазе у неред; curae dd., нестају, res memoriā dilabitur, заборавља се. + + +dīlăcĕro, 1. раздерати, рашчупати, поцепати: alqin; canes dd. dominum; trop. res publica, animus dilaceratur; d. opes, расточити, спирити (в. dilanio). + + +dīlănĭo, 1. раздерати, рашчупати, подерати: canes dd. corpus alcjs; vestem. + + +dīlăpĭdo, 1. (dis-lapis), упр. као камење разбацити; trop. d. pecuniam. расточити, расути. + + +dīlargĭor, dep. 4. обилато даривати, разделити, раздати: pecuniam illis. + + +dīlātĭo, ōnis, f. (differo), затезање, оклевање, одгађање, одлагање: temporis; comitiorum; haec res nullam dilationem recipit или patitur, не трпи одлагања. + + +dīlāto, 1. (dis-latus), раширити, растегнути, размаћи: manum; fundum; trop. d. orationem, literas, отезати при изговарању; dilatare alqd, потанко, опширно разложити. + + +*dīlātor, ōris, m. (differo), оклевало, одгађало, одлагало, Hor. art. poët. 172. + + +dīlaudo, 1. (dis-laus, ретко), на све стране, у сваком погледу хвалити: alqm. + + +dīlectus1, adj. (partic. од diligo), љубљен, мио, драг: dilecti tibi poëtae; †subst. dīlecti, ōrum, m. љубимци. + + +dīlectus2, ūs, m. в. delectus. + + +dīlĭgens, ntis, adj. с comp. и sup. (partic. од diligo), 1) пажљив, брижљив, марљив, тачан (о лицима; сп. accuratus): homo d.; d. īn rebus omnibus; ad te custodiendum; d. veritatis. Отуда и о стварима, код којих треба тачности, пажње итд.: scriptura; stilus; literae. 2) напосе у погледу на газдинство, вредан, чуваран, усталац, штедљив: homo frugi ас d.; parcus ас d. + + +dīlĭgenter, adv. с comp. и sup. (diligens), пажљиво, брижљиво, марљиво, тачно. + + +dīlĭgentĭa, ae, f. (diligens), 1) пажљивост, брижљивост, марљивост, тачност: d. alcjs rei, брига о чему; d. nimium sollicita, претерана опрезност. 2) у погледу на домазлук, чуварност, штедљивост. + + +dīlĭgo, lexi, lectum, 3. (dislego), упр. између више њих изабрати, отуда љубити (из поштовања; сп. amo), ценити, много поштовати: d. alqm; inter se; d. pro suo quemque officio; abies diligit montes, радо расте на бреговима. + + +dīlōrīco, 1. (dis-lorica), хаљину на себи раздерати: tunicam. + + +dīlūcĕo, —, —, 2. свитати, расвитати; trop. јасан бити: fraus. + + +dīlūcesco, luxi, —, 3. свитати: dies; обично impers. dilucescit, дани се, свиће. + + +dīlūcĭdē, adv. с comp. (dilucidus), 1) светло, видно. 2) trop. разговетно, јасно. + + +dīlūcĭdo, 1. (dilucidus), расветлити; trop. разјаснити: rem. + + +dīlūcĭdus, adj. с comp. 1) светао, видан, сјајан: smaragdus. 2) trop. јасан, разговетан: oratio; verba. + + +dīlūcŭlum, i, n. (dis-lux), прозорје, освитак, свануће. + + +*dīlūdĭum, ĭi, n. (dis-ludo), упр. време одмора гладијаторима измећу дáнâ кад им се требало борити. Отуда = одгађање. + + +dīlŭo, lŭi, lūtum, 3. 1) расквасити, опрати, испрати, у течности растопити, растворити: aqua diluit lateres; d. terram sanguine, поквасити; d. vulnus aceto, испрати, 2) разблажити, разгалити: vinum aquā; favos lacte. 3) trop. обеснажити, ослабити. Отуда и удаљити, уклонити, растерати итд.; d. omnes molestias; curam; alcjs auctoritatem; invidiam alqā cavillatione. Напосе d. crimen, тужбу оповрћи. 4) trop. разјаснити. + + +*†dīlŭvĭēs, ēi, f. и dīlŭvĭum, ĭi, n., потоп, поплава; trop. погибија, пропаст. + + +dīlŭvĭo, 1. (diluvies), потопити, Lucr. + + +†dĭmăchae, ārum, m. (δίμαχαι), двоборци, врста македонских војника који су се борили и на коњу и пешице. + + +dīmāno, 1, растицати се, растећи се; trop. раширити се: flamma. + + +dīmensĭo, ōnis, f. (dimetior) (ретко) измеривање: d. geometrica quadrati. + + +dīmētĭor, mensus sum, metīri, dep. 4. измерити, одмерити, премерити: coelum; syllabas. + + +dīmēto, 1. и dīmētor, dep. 1. (dis-meta), мерећи омеђити, кољем означити, обележити: locum castris; cursus siderum. + + +dīmēto, 1. и dīmētor, dep. 1. (dis-meta), мерећи омеђити, кољем означити, обележити: locum castris; cursus siderum. + + +dīmicātĭo, ōnis, f. (dimico), борба оружјем, дакле уопште бој, борба: d. pro patria; d. universae rei = d. universa, главни бој; d. proelii, борба у бици; d. vitae, capitis, опасна, где се тиче живота. Отуда trop. = борба, напор, отимање за нешто: d. famae, за част; fortunarum, где се имање ставља на коцку. + + +dīmĭco, cāvi (*и cŭi), cātum, 1. 1) оружјем бити се, борити се (сп. pugno, digladior итд.): d. acie, armis cum alqo или adversus alqm; pro; legibus. Отуда 2) уопште борити се за нешто, ревно радити или напрезати се: competitores dd.; d. de vita (gloria) итд., за живот, славу; d. de liberis, за своју децу; de summā rerum dimicatur, све је стављено на коцку. + + +dīmĭdĭātus, adj. (part. иначе неупотребљаваног глагола dimidio од dimidius), преполовљен, напола подељен: mensis; aper; procumbunt dimidiati, полежу с половином тела. + + +dīmĭdĭus, adj. (dis-medius, у средини подељен), по, пола, полак, половица, половина: 1) код старијих писаца у свези само са subst. pars, половина. 2) код новијих у свези и с другим именицама: crus; d. vultus; dimidius patrum, dimidius plebis est, упола припада патрицијима, упола плебејима (о рођеном у мешовитом браку). Напoce dīmĭdĭum, ĭi, n. половина; d. militum, pecuniae; dimidio major, упола већи; *dimidium facti, qui bene coepit, habet. + + +dīmĭnŭo, mĭnŭi, mĭnūtum, 3. (Com.), разбити, расцопати: caput alci. + + +dīmissĭo, ōnis, f. (dimitto), 1) шиљање на разне стране, разашиљање: dimissiones libertorum ad diripiendas provincias. 2) отпуштање, отпуст: remigum; propugnatorum. + + +dīmissus, ūs, m. (dimitto) (врло сумњиво), напуштање какве ствари: dimissui esse, бити напуштен. + + +dīmitto, mīsi, missum, 3. 1) разашиљати, тамо-амо шиљати (слати), разаслати на све стране: d. literas per omnes provincias; nuntios in omnes partes; d. oculos in omnes partes, обзирати се на све стране. 2) неку множину распустити, раставити: d. senatum; convivium, госте распустити; особ. d. exercitum и сл., отпустити; d. matrimonium, раскинути брак. 3) од себе отпустити, одаслати, пустити: d. alqm; d. alqm impunitum e manibus; d. uxorem, раставити се од жене; исто тако и d. alqam e matrimonio; d. creditorem, повериоца исплатити, намирити. 4) о стварима, нешто напустити, са нечим престати, оканити се чега, одустати од чега: d. oppugnationem, imperium, curam rei alcjs; d. jus suum; d. occasionem, tempus, facultatem rei alcjs, пропустити; d. omnem spem, изгубити наду; d. Italiam, provinciam, triumphum, напустити; d. praedam speratam e manibus; d. alci tributa, опростити данак; d. iracundiam suam reipublicae, ублажити гнев свој држави за љубав; d. alqd = заборавити; d. vitam, изгубити; d. multum de cupiditate, попустити. + + +dīmŏvĕo, mōvi, mōtum, 2. (dis-moveo), 1) покренути једно од другог, раставити, разлучити, оделити: parietes: propinquos obstantes, прогурати се кроз; d. terram aratro, преорати; d. os, уста отворити; d. undas (о пливачима). 2) одмаћи, отерати, удаљити, уклонити: d. turbam; dimotis onmibus; multitudo se dimovet; trop. одвратити, раздвојити, одметнути: spes societatis dimovet equites a plebe. + + +Dindўmus, i, m. и *Dindўma, ōrum, n. (Δίνδυμος, -μα), брег у Фригији, посвећен богињи Кибели. Отуда *Dindymēnē, ēs, f. (ἡ μήτηρ Δινδυμήνη) = Кибела. + + +dīnŭmĕrātĭo, ōnis, f. (di-numero), избрајање: dierum ac noctium. + + +dīnŭmĕro, 1. 1) одбројити, избројити, побројити, набројити: stellas; annos; syllabas. 2) исплатити: argentum alci. + + +Dio в. Dion. + + +dĭōbŏlāris, adj. (διώβολοι), што се продаје за два обола. + + +Dĭŏchărēs, is, m. (Διοχάρης), слободњак (libertus) Цезаров. Отуда Dĭŏchărīnus, adj. + + +Dĭŏclētĭānus, i, m. цар римски од г. 284—305 п. Хр. + + +Dĭŏdōrus, i, m. (Διόδωρος), 1) D. ca надимком Κρόνος, славан дијалектик у доба Птолемеја Сотера. 2) перипатетски филозоф око 100 г. пр. Хр. 3) D. Siculus, грчки историк у доба Августово. + + +Dĭŏdŏtus, i, m. (Διόδοτος), стоички филозоф, учитељ Цицеронов. + + +dĭoecēsis, is, f. (διοίκησις), округ, предео, дијецеза. + + +dĭoecētēs, ae, m. (διοικήτης), управитељ краљевских доходака; министар финансије. + + +Dĭŏgĕnēs, is, n. (Διογένης), 1) D. Apolloniates, филозоф јонске школе, вршњак Анаксагорин. 2) D. Babylonius, стоички филозоф, као посланик с Карнеадом и Критолајем у Риму 155 пр. Хр. 3) D. Cynicus, најпознатији мећу киничким филозофима, савременик Александров. 4) D. Laĕrtius, граматик у Атини око 150 пр. Хр. 5) пријатељ М. Целију Руфу. + + +Dĭŏmēdēs, is, m. (Διομήδης), син Тидеја, краља у Етолији, један од најзнатнијих грчких јунака под Тројом; после разорења Троје преселио се у Апулију и онде основао варош Arpi. Отуда adj. *Dĭŏmēdēus, Диомедов: insulae Diomedeae, група острва уз обалу Апулије, campi Diomedei, предео око Кане. + + +Dĭōn (Dio), ōnis, m. (Δίων), одличан Сиракужанин, шурак старијега Дионизија. + + +Dĭōnē, ēs, f. (Διώνη), 1) кћи Океана и Тетије (Tethys), Мати богиње Венере. 2) *= Venus. Отуда *Dĭōnaeus, adj. Дионин: mater D. = Венера (Venus); Caesar D., потомак Дионин (као потомак Енеје, сина Венерина; antrum D., Венери посвећена. + + +Dĭŏnȳsĭus, ĭi, m. (Διονύσιος), 1) име двојице владалаца у Сиракузи, старији и млађи Дионизије. 2) D. Heracleotes из Хераклеје, ученик Зенонов. 3) D. Halicarnasseus, грчки историк. 4) D. Periegētes, грчки географ у време Августово. 5) D. Magnes из Магнезије, азијски ретор (учитељ речитости), савременик Цицеронов. 6) учен роб Цицеронов, учитељ његове деце. 7) други роб Цицеронов, његов читалац (anagnostes). 8) слободњак Атиков. 9) вешт свирач у Теби. + + +Dĭŏnȳsus, i, m. (Διόνυσος) = Bacchus. Отуда adj. Dĭŏnȳsus, Дионизов; subst. Dĭŏnўsĭa, ōrum, n., светковина Дионизова (Бахова). + + +Dĭōscūri, ōrum, m. (Διός κουροι, Јупитерови синови), Диоскури: Castor и Pollux. + + +dĭōta, ae, f. (διώτη), суд са два дршка (ручице), бокал, крчаг. + + +Dĭphĭlus, i, m. (Δίφυλος), 1) писац грчких комедија, родом из Синопе, на кога се угледаху Плаут и Терентије. 2) неимар у Риму. + + +diplōma, ătis, п. (δίπλωμα), (упр. два пута савијено писмо), 1) службена препорука од сената за оне који су путовали у провинцију, објава, спроводно писмо, пасош. 2) †за римског царства од највишег чиновника у нечију корист издано писмо, акат; повеља, диплома. + + +Dĭpўlon, i, n. (Δίπυλον), двовратнице у Атини, врата на која се ишло у Академију. + + +Dircē, ēs, f. (Δίρκη), Дирка, 1) жена краља тепскога Лика, претворена у извор истога имена. 2) извор код Тебе. Отуда *Dircaeus, adj. = тепски, беотски; cygnus Dircaeus = Pindarus. + + +dīrectē, adv. с comp. (directus), 1) право, управо: navigare; directius gubernare; d. ad perpendiculum усправо. 2) trop. управо, изреком: dicere (в. directo). + + +†dīrectĭo, ōnis, f. (dirigo), правац, равнање. + + +dīrectō, adv. (directus), управо: d. transversae trabes тј. да чине праве углове једне с другима. + + +dīrectus, adj. (partic. од dirigo), прав, како у правцу хоризонталном, тако и у вертикалном: iter; tigna directa ad perpendiculum; locus ex utraque parte directus, стрм с обе стране; d. via ad laudem; verba directa, просто, без околишења; homo d. прав, строг. + + +dĭremptĭo, ōnis, f., и dĭremptus, ūs, m. (dirimo), раздвој, развод, растављање. + + +dīreptĭo, ōnis, f. (diripio), пљачкање, грабеж. + + +direptor, ōris. m. (diripio), пљачкаш, грабљивац. + + +dĭrĭbĕo, bŭi, bĭtum, 2. (dishabeo), 1) term. t. при гласању, у заједнички суд стављене гласовнице лучити, гласове бројити: d. tabellas; auffragia; sententias. 2) trop. †делити: gentes et regna. + + +dĭrĭbĭtĭo, ōnis, f. (diribeo). term. t., бројење гласова, скрутинија. + + +dĭrĭbĭtor, ŏris, m. (diribeo), term. t. бројач гласова при гласању. + + +†dĭrĭbĭtōrĭum, ĭi, n. (diribeo), место у Риму где су се гласови бројили. + + +dīrĭgo, rexi, rectum, 3. (disrego). 1) исправити, управо наместити: d. aciem; naves ante portum; d. vicos, правилно саградити. 2) извесним правцем управити, окренути: d. cursum ad litora; iter ad Mutinam; hastam in alqm; d. sagittas, одапети стреле; d, spicula, бацати; *d. vulnera, бацати стреле што ране деле; d. aciem oculorum adalqm; trop. d. orationem или cogitationes ad alqd, окренути, управити; intrans. d. ad veritatem, тежити за истином. 3) trop. нешто по нечему уредити, удесити, определити: d. orationem ad exempla; d. se ad id quod est optimum; vitam ad certam rationis normam; d. utilitatem honestate, корист удесити према поштењу. + + +dĭrĭmo, rēmi, remptum, 3. (disemo), 1) одвојити, одлучити, раставити, оделити: corpus; urbs flumine direm pta. 2) trop. прекинути, пореметити, осујетити, уништити: d. proelium; nuptias; amicitiam; colloquium; comitia; d. tempus, учинити да се нешто одгоди; d. litem, iras, controversiam, стишати, расправити. + + +dīrĭpĭo, rĭpŭi, reptum, 3. (disrapio), 1) *растргнути, рашчупати, раскинути: membra alcjs; diripi equis. 2) пљачкати, пленити, разграбити (особ. о непријатељу кад сваки по нешто од пљачке са собом понесе; сп. spolio, populor итд.): d. bona alcjs; urbem; castra; provincias. 3) скинути, отргнути: †ex capite regis insigne; ferrum а latere; arma militibus direpta. + + +dīrĭtās, ātis, f. (dirus), ужасност, страховитост, грозност: diei; ominis; о људима = свирепост: d. morum. + + +dīrumpo или disrumpo, rūpi, ruptum, 3. 1) растргнути, разбити, разломити, раздерати: alci caput; venti dd. nubem; homo diruptus, килав, слаб; imagines d. 2) trop. а) оделити, прекинути, укинути, разбити, разврћи: d. amicitiam; societatem generis humani; б) пасивно медијално, од једа, љутине и сл. пући, распукнути се: dirumpi doolore, invidiā, alcjs plausu; и апсолутно, dirumpuntur, unum omnia posse, јако се љуте што један све може; тако и d. se, истрзати се, преминути се, сатрти се, прекомерно напрезати се: dirupi me paene in judicio Galli. + + +dīrŭo, rŭi, rŭtum, 3. разрушити, срушити, порушити, разорити, развалити, раскопати: d urbem; muros; *d., agmina, распудити; trop. miles aere dirutus, коме је за казну одузета плата; и уопште homo dirutus, презадужен, пропалица. + + +*†dīrus, adj. с comp. и sup. 1) страховит, грозан, ужасан, злокобан, злослутан: d. omen, somnia, tempus. Напосе dīrae, ārum, f. а) зле коби, злокобна, злоносна знамења: obnuntiatio dirarum; б) клетве: diras imprecari alci; в) *= фурије. 2) o људима страшан, грозан, тврда срца: dea; noverca; *serpens. Отуда d. bellum; dira venena; sollicitudo. + + +Dis1 (ĭ и ī), ītis, m. првобитно значи име божанства уопште, касније је значило Плутона, а кадшто и Јупитера. + + +dis2, adj. в. dives. + + +dis3, неразделна честица која у састављеним речима изражава растављање или удаљивање, раз, од, или противно ономе што значи реч несастављена. + + +discalcĕātus, adj., изувен, необувен, Suet. Ner. 51. + + +discavĕo, 2. веома се чувати чега, бити на опрезу: malo, од какве несреће, Plaut. + + +discēdo, cessi, cessum, 3. 1) разићи се, растати се, раштркати се: populus discedit; Numidae dd. in duas partes; terra d., раствори се. Отуда trop. term. t. o гласању у сенату и сл.: d. in alcjs sententiam, приступити чијем мишљењу (в. discessio); d. in alia omnia, изјаснити се за противно мишљење. 2) отићи, удаљити се: d. ab alqo; ex contione; d. in silvas; ex castris domum; d. cubitum, ићи спавати. Напосе а) o војсци, отићи, поћи, одмарширати, дићи се на пут: d. a Gergovia; ex iis locis cum classe; d. ab signis, убојни ред оставити; d. ab armis, положити оружје; б) одметнути се од кога, оставити кога итд.: d. ab amicis; milites dd. a duce; uxor d. a Dolabella, раставља се; в) из нечега (каквог год подузећа, одношаја, какве опасности и сл.) на који год начин изићи, проћи (као победилац или побеђен, с добитком или губитком итд.): victor is disedit ab hoste; aequo Marte d. cum Volscis (из боја с Волсцима); sine detrimento d.; tanta injuria impunita d., пролази без казне. 3) trop. а) од чега одступити, одустати, ударити натраг, удаљити се, оставити што: d. a fide et justitia; a naturae statu; d. a sua sententia, ab oppugnatione castrorum; d. ex (a) vita, умрети; d. a re = удаљити се од предмета; б) = ишчезнути, минути, нестати: sollicitudines dd; nemoria illius rei nunquam discedet ex animo meo; в) d. ab alqo, некога изузети: quum (si) ab illo discesseris, онога изузевши; quum a fraterno amore discessi, ако изузмем братовљу љубав. + + +disceptātĭo, ōnis, f. (discepto), 1) претрес, расправа, дебата, (мирна и пријатељска препирка да би се пронашла истина и правица у којој ствари; сп. contentio, altercatio и сл.): d. cum alqo; d. juris, judiciorum, пред судом. 2) судско решење, пресуда. + + +disceptātor, ōrĭs, m. и disceptrix, īcis, f. (discepto), ко доказе у којој парници претреса и испитује, а после и решава у њој: severus d.; juris d. + + +discepto, 1. (dis-capto), 1) o странкама, претресати, дебатовати, расправљати (без гнева и страсти; сп. altercor, contendo и сл.): d. de crimine; de publico jure; de agro; ретко d. controversias; trop. fortuna populi Romani in uno proelio disceptat. решава се једном битком. 2) o суцу, пресудити, расудити, решити, одлучити: d. alqd; controversias; d. inter alqs. + + +discerno, crēvi, crētum, 3. 1) разлучити, оделити, раставити, размеђити: mons d. fines eorum; d. Lusitaniam а Baetica. Отуда често partic. discretus као adj. = одлучен, одељен. 2) разликовати (сп. distinguo): d. jus et injuriam; verum а falso; quid sit ejusdem generis. + + +discerpo, cerpsi, cerptum, 3. (dis-carpo), 1) раскомадати, раскидати, раздрети: alqm; aurum in parvas partes; animus discerpi non potest, не може се разделити. 2) trop. а) расути, расејати, уништити (каже се о ветровима); б) у говору, раскомадати, раздробити; в) *d. alqm dictis, псовати, грдити. + + +discessĭo, ōnis, f. (discedo), 1) разилажење: а) term. t. гласање сенаторâ преласком на једну или другу страну: facere discessionem, наредити гласање; senatus consultum factum est per discessionem; б) (Com.) развод брака; в) †цепање на странке. 2) (ретко) †одлазак: militum, одмарширање. + + +discessus, ūs, m. (discedo), 1) разлазак, раздвој, отвор: d. coeli, севање (издалека, без грмљавине). 2) одлазак, удаљење: d. latronis; d. militum; d. e vita = смрт. + + +discĭdĭum, ĭi, n. (discindo), 1) раскид, раздвој: nubis; d. corporis et animae, растанак. Отуда d. tuum, твоја одсутност. 2) trop. а) о стварима, укидање, раскидање: affinitatum; б) о људима, раздор, неслога, распра; завада: amicorum; d. ас dissensio; често = развод брака. + + +discīdo, —, —, 3. (dis-caedo), пресећи: caūdam serpentis, Lucr. + + +*discinctus в. discingo. + + +discindo, scĭdi, scissum, 3. раздерати, подерати, поцепати: vestem; vis venti d. nubem; d. cotem navaculā, пресећи гладилицу бријачем; oratio discissa inter respondentem et interrogantem, говор подељен (дијалог). + + +discingo, cinxi, cinctum, 3. 1) отпасати, распасати: tunicam; homo discinctus, ca отпасаном туником; *d. Afros, обезоружати. 2) trop. а) is in sinu est, neque discingor = не пуштам га, желим да сачувам његово пријатељство; б) partic. discinctus као adj. лакомислен, развратан. + + +disciplīna, ae, f. (disco), 1) настава која се прима или даје, наука: disciplinae caussā multi ad eos concurruut, ради наставе; tradere alqm alci in disciplinam, на науку; d. parentum, васпитање; disciplinae (dat.) aliis esse, служити другима за углед. 2) знање, наука; напосе а) наука: d. juris civilis; d. militaris; dicendi, говорништво; d. omnis honesti justique, морал; б) система: illa d. philosophiae; d. Stoicorum: в) знање, ученост: homo summo ingenio et disciplinā. 3) запт, поредак, ред, обичај, вежбање и сл.: d. militaris, војнички запт; domestica (familiae), домаћи запт; d. navalis, вежбање морнара; d. rei publicae, устројство. + + +*†discĭpŭla, ae, f. (disco), ученица. + + +discĭpŭlus, i, m. (disco), ученик, ђак; — шегрт, Plaut. + + +disclūdo, clūsi, clūsum, 3. (dis-claudo), за се затворити, одлучити, раставити, оделити: d. illa tigna, удаљити греде једну од друге; mons discludit Arvernos ab Helviis; *d. turres; d. alqd locis, на више места поставити што. + + +disco, dĭdĭci, —, 3. учити, учити се, научити, познати, дознати: d. artem ab alqo; literas apud alqm; id de me disces; d. caussam ex alqo, ствар проучити, дати се у њој упутити од некога; discit Latine loqui; †didici esse infelix; didici illum abisse, дознао сам да је отишао; disce quemadmodum haec facta sint, дознај како је то учињено, discendi caussā, ради учења. + + +†discŏbŏlus, i, m. (δισκοβόλος), ко се диском баца (в. discus). + + +discŏlor, ōris, adj. 1) разне масти (боје), од друге боје: signa; *vestis d. fatis meis, боја моје хаљине не слаже се с мојом судбином. 2) *†шарен. 3) trop. различан, неједнак (с погледом на спољашност; сп. dispar): alci. + + +discondūco, —, —, 3. не бити пробитачан, шкодити: nil disconducithuic rei. Plaut. + + +*disconvĕnĭo, —, —, 4. не подударати се, не слагати се: vitae d.; impers. eo disconvĕnit inter meque et te, не слажемо се међу собом. + + +discordābĭlis, adj. (discordo), несагласан, нескладан, несложан. + + +discordĭa, ae, f. (discors), несагласност, неслога, раздор: hominum; rerum; principiorum; *о девојци, задевица, предмет распре. + + +discordĭōsus, adj. (discordia) несложан, свадљив, Sall. Jug. 66. + + +discordo, 1. (discors), бити несложан, у завади; не слагати се, не подударати се, различан бити: illi discordant inter se; d. cum alqo; vox d. ab oratione. + + +discors, cordis, adj. (dis-cor), 1) несложан, завађен: homines; civitas secum d.; *d. sibi. 2) o стварима, несугласан, нескладан: responsa inter se discordia; symphonia d. 3) †неједнак, различит: homines discordes moribus et linguis; *fetus d., дволик пород; aestus marini tempore discordes, што наступају у разно време. + + +discrĕpantĭa, ae, f. (discrepo), нескладност, несличност, различност, противуречност: verborum; scripti et voluntatis. + + +discrĕpātĭo, ōnis, f. (discrepo), неслога, раздор; inter consules. + + +discrĕpĭto, 1. (intens. од discrepo), сасвим се разликовати. + + +discrĕpo, pŭi, —, 1. 1) o музичним справама, нескладно звучати, не слагати се, бити у дисхармонији: tibiae discrepant. 2) разликовати се, не слагати се, одударати: d. cum alqo; sibi; confidere discrepat a timendo; facta ejus dd. cum dictis; tres duces dd., несложни су. 3) *†а) res discrepat, спорна је ствар; causa d., o узроку нису сви сложни; б) impers. discrepat, спорно је: d. de illa re; nec discrepat, quin is dictator fuerit, нема спора да је био диктатор; d. inter scriptores rerum, историци се не слажу. + + +discrībo, scripsi, scriptum, 3. једно овамо, друго онамо писати. Отуда одредити, дати упутницу: argentum discripsi illis quibus debui: дао сам упутнице мојим разним повериоцима. Пише се кадшто и место describo (в. ту реч). + + +discrīmen, ĭnis, n. (discerno), 1) простор између две ствари, даљина: duo maria pertenui discrimine separantur, дели их врло уска превлака (код Коринта); discrimina dentium, простор између зуба. 2) trop. разлика: rerum; recti pravique. 3) trop. одсудни тренутак, криза, решење; а по томе и опасност, ризик: d. belli; versatur или est in discrimine utrum etc, o томе се решава дали ће итд.; res venitin discrimen; agere (deducere, committere) rem in d., ризикати, ставити на коцку; d. vitae, capitis; d. periculi, вршак опасности; esse in summo discrimine. + + +discrīmĭno, 1. (discrimen) (ретко), лучити, делити: Etruriam; trop. разликовати: dissimilia inter se. + + +discriptĭo, ŏnis, f. (discribo), раздеоба, разређење: civitatis. + + +discrŭcĭo, 1. мучити, кињити: alqm. Напoce d. se или discruciari, мучити се, дакле једити се, бринути се: discruciari amore. + + +discŭbĭtus, ūs, m. (discumbo), легање за сто (стари су јели лежећки). + + +discumbo, cŭbŭi, cŭbĭtum, 3. (dis-cubo), 1) o многима, на више места за сто лећи (м. сести): omnes discumbunt. 2) (ретко) о једноме, за сто лећи (м. јести). 3) (ретко) лећи спавати: ire discubitum, ићи спавати. + + +discŭpĭo, cŭpīvi, cŭpītum, 3. силно желети, гинути за чим. + + +discurro, cŭcurri или curri, cursum, 3. тамо-амо трчати, јахати, возити се, раштркати се: plebs discurrit totā urbe; milites discurrunt in omnes partes castrorum; Nilus d. in septem ora, дели се; fama d., простире се. + + +†discursātĭo, ōnis, f. (dis-curso), трчање тамо-амо, трчкарање. + + +†discurso, 1. тамо-амо трчати. + + +discursus, ūs, m. (discurro), трчање тамо-амо, раштркавање, разбег: militum; trop. d. venatorum, telorum, летење тамо-амо. + + +discus, i, m. (δίσκος), котур, колут; округла метална плоча којом су се на опредељен циљ бацали. + + +discŭtĭo, cussi, cussum, 3. (dis-quatio), 1) разбити, разлупати, растрескати, разгрувати: columnam; caput; murum. 2) растерати, разазнати, распудити, расути: illos coetus; caliginem; sol discutit nebulam. 3) trop. уништити, осујетити, укинути итд.: periculum, отклонити; res est discussa, од тога не би ништа. + + +dĭsertē и (предкл.) dĭsertim, adv. с comp. и sup. (disertus), 1) речито, у добро разређену говору. 2) јасно, тачно, изреком. + + +dĭsertē и (предкл.) dĭsertim, adv. с comp. и sup. (disertus), 1) речито, у добро разређену говору. 2) јасно, тачно, изреком. + + +disertus, adj. с comp. и sup. (dissero), 1) који добро говори, ко своје мисли лако и лепо изражава, речит (сп. eloquens, што је нешто више): homo; orator. 2) о говору, добро израђен, јасан, разговетан. historia, лепо написана; epistola, опширна; verba, разговетне речи. + + +disjecto, 1. (dis-jacto), разбацити, расути: mare disjectat antennas, Lucr. + + +disjectus1, ŭs, m. (disjicio), расуло, разбаченост. + + +disjectus2, adj. (partic. од disjicio), разбацан, расејан, раштркан: urbs disjecta spatio, много простора захвата. + + +disjĭcĭo (у облицима сад. времена пише се и disĭcĭo и dissĭcĭo), jēci, jectum, 3. (disjacio), 1) разбацати, растерати, разгонити, расути: d. membra; nubes; naves passim; d. phalangem hostium, провалити кроз; *disjecta comas, с расплетеном косом. 2) trop. разорити, разрушити, уништити: d. arcem a fundamentis; statuas; d. pecuniam, потрошити; d. pacem, нарушити; consilia ducis; expectationem rei alcjs, осујетити. + + +disjunctē (dījunctē) adv. с comp. и sup. (disjunctus), одвојено, засебно. + + +disjunctio (dījunctĭo), ōnis, f. (disjungo), 1) лучење, дељење: d. meorum, растанак с мојима; trop. разлика: d. animorum. 2) term. t. а) у реторици кад више реченица стоје једна за другом, а нису спојене свезом; б) у логици, противне, дисјунктивне реченице (п. пр. “или” — “или”). + + +disjunctus (dījunctus), adj. с comp. и sup. (partic. од disjungo), 1) одељен, далек. 2) различан. 3) противан. 4) испрекидан: orator d., ко говори у кратким, испрекиданим реченицама. + + +disjungo (dījungo), junxi, junctum, 3. 1) испрегнути, одрешити, одвезати: d. boves. 2) одлучити, раставити, удаљити: flumen illud disjungit regnum Jugurthae Bocchique; Cappadociam ab Armenia. Често trop. d. alqm ab alqo, одвратити; d. populum a senatu, нарушити добар одношај између; d. se а corpore, ослободити се од тела. + + +dispālesco, —, —, 3. (dis-palor). распрострети се = постати познат. + + +dispālor, dep. 1. (само у part. perf.), расути се, тумарати тамо-амо, скитати се: multitudo dispalata. + + +dispando, di, sum, 3. растегнути, распети, распрострети: hominem; vestes in sole (b. dispendo). + + +dispar, păris, adj. неједнак, различан (по унутрашњости; сп. discolor): mores; fortuna; proelium d., борба између разног рода оружја (н. пр. пешака и коњаника); fistula d., из неједнаких делова састављена; d. alci; dispares inter se; d. sui, ca собом самим неједнак. + + +dispărĭlis, adj, (ретко) dispar. + + +dispăro, 1. распáрити, раздвојити, раставити, оделити: alqs; d. eos alium aliā, распослати на разне стране. Отуда subst. disparātum, i, n., у реторици, права противност, н. пр. sapere, non sapere. + + +dispartĭo в. dispertio. + + +dispartĭor в. dispertio. + + +†dispectus, ūs, m. (dispicio), свестрано разматрање, испитивање. + + +dispello, pŭli, pulsum, 3. растерати, разгонити, расути, расејати: alqs; d. umbras; caliginem. + + +*†dispendĭum, ĭi, n. (dispendo), трошак у новцу; губитак: sine damno et d.; *d. morae, дангуба; facere d., претрпети штету. + + +dispendo, —, pensum, 3. 1) растегнути, разапети. 2) делити, поделити (в. dispando). + + +dispensātĭo, ōnis, f. (dispenso), 1) управа, руковање, газдовање: aerarii; pecuniae, annonae. 2) служба управника, интенданта: d. regia, благајништво краљевско. + + +dispensātor, ōris, m. (dispenso), управник куће, надзорник, интендант, благајник. + + +dispenso, 1. (intens. од dispendo), 1) разделити, поделити: numos, исплатити. 2) уредити, разредити: d. annum; d. laetitiam, мало-помало саопштити; d. victoriam, све уредити и пре и после победе. 3) управљати, газдовати, особ. с новцима: res domesticas; pecuniam. + + +dispercŭtĭo, —, —, 3. разбити, размрскати: cerebrum. + + +disperdĭtĭo, ōnis, f. (dis-perdo), уништење. + + +disperdo, dĭdi, dĭtum, 3. сасвим упропастити, уништити, утаманити: alqm; possessiones suas; pecuniam, потрошити. + + +dispĕrĕo, pĕrĭi, —, 4. сасвим пропасти, погинути, заглавити: fundus; pecunia disperit; *labores tui dispereunt, узалудни су. Напосе а) disperii, пропадох! погибох!; б) dispeream, si (nisi), убио ме бог ако (ако не). + + +dispergo, spersi, spersum, 3. (dis-spargo) расути, расипати, расејати, разделити: d. fimum; membra fratris; milites dispersi; dispersit illos totā acie, поделио их је дуж целе убојне линије; trop. bellum longe lateque dispersum, рат који се води на више страна уједанпут; vulgus d., распростире глас. + + +dispersē и (предкл. и касно) dispersim, adv. (dispergo), разасуто, тамо-амо. + + +dispersē и (предкл. и касно) dispersim, adv. (dispergo), разасуто, тамо-амо. + + +dispersĭo, ōnis, f. (dispergo), расуло; разорење, уништење: d. urbis. + + +dispertĭo, 4. и (ретко) dispertĭor, dep. 4. (dis-partio). 1) разредити, растурити: exerci: tum per oppida; equites in utrumque latus; tirones inter legiones; tot in curas dispertiti eoruin animi erant. 2) поделити, уделити: pecuniam judicibus; cibum servis; oppida tribunis. 3) разделити, поделити: rem quadrifariam. + + +dispertĭo, 4. и (ретко) dispertĭor, dep. 4. (dis-partio). 1) разредити, растурити: exerci: tum per oppida; equites in utrumque latus; tirones inter legiones; tot in curas dispertiti eoruin animi erant. 2) поделити, уделити: pecuniam judicibus; cibum servis; oppida tribunis. 3) разделити, поделити: rem quadrifariam. + + +dispĭcĭo, spexi, spectum, 3. (dis-specio), 1) обично intrans. прогледати, почети гледати, предмете распознавати: d. non possum, не видим ништа пред собом; ut primum dispexit, тек што је очи отворио; catuli dispiciunt, кучићи су прогледали. Ретко trans. d. rem, спазити, смотрити. 2) обазрети се, гледати око себе: dispice! 3) trop. а) провидети, упознати, увидети, приметити: mentem principis; verum; quid sperem, non d. б) размислити, имати на уму, узети у расуђење: res Romanas. + + +†displĭcentĭa, ae, f. (dis-pliceo), недопадање. + + +displĭcĕo, plĭcŭi, plĭcĭtum, 2. (dis-placeo), не допадати се: haec res mihi d.; displicere sibi а) = бити сам са собом незадовољан; б) бити туробан, нерасположен. + + +displōdo, —, sum, 3. (displaudo), учинити да се што распукне; у pass. распући се, распрснути се: displosa vesica, Hor. + + +dispŏlĭo пишу неки м. despolio. + + +dispōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. раставити, разместити, тамо-амо понамештати, поставити. Отуда уопште разделити, уредити, наредити: d. libros; d. disjecta membra in ordinem; enses per herbam; d. capillos; особ. често o војницима и сл., наместити, распоредити; d. custodias; cohortes; tormenta in muris; d. diem, дневне послове; d. suum cuique munus, сваком свој посао одредити. + + +dispŏsĭtē, adv. с comp. (dispositus), уредно, како треба: accusare; dicere. + + +dispŏsĭtĭo, ōnis, f. (dispono), уредна подела, распоред, стављање у ред, разређење. + + +dispŏsĭtūra, ae, f. (dispono) = dispositio, Lucr. + + +dispŏsĭtus1, ūs, m. (dispono), уредба, уређење (само у abl. sing.): dispositu civilium rerum peritus, вешт у издавању наредаба. + + +dispŏsĭtus2, adj. с comp. (partic: од dispono), добро уређен, добро подељен: †vir d., коме је говор како треба уређен. + + +dispŭdet, —, —, 2. impers. (Com.), јако се стидети, снебивати се: dispudet me hoc fecisse, стид ме је што сам то учинио. + + +†dispungo, punxi, punctum, 3. 1) прегледајући рачун поредити примање и издавање: d. rationes acceptorum et expensorum; trop. dispunge vitae tuae dies, испитај. 2) †променом нешто изравнати: d. intervalla negotiorum otio, време одмора од државних послова посветити науци. + + +†dispŭtābĭlis, adj. (disputo), o чему може бити говора и за и против, споран. + + +dispŭtātĭo, ōnis, f. (disputo), 1) (ретко) прорачун: forma agri venit in disputationem. 2) у облику разговора предузето разлагање, истраживање какве ствари, а и расправа: instituere disputationem de re alqā; habere disputationem in utramque partem. + + +dispŭtātĭuncŭla, ae, f. (dem. од disputatio). + + +dispŭtātor, ōris, m. (disputo), ко у облику разговора (дијалога) разлаже какву ствар. Отуда = уопште мислилац, испитач. + + +†dispŭtātrix, īcis, f. (disputo), femin. од disputator (в. ту реч); уједно као превод грчке речи διαλεκτική (sc. τέχνη), в. dialectica. + + +dispŭto, 1. 1) тачно прорачунити: d. rationem cum alqo, рашчистити. 2) с правим или само измишљеним противником наводећи разлоге и противразлоге претресати, истраживати, расправљати што (сп. dissero): d. de omni re in contrarias partes; d. in eam sententiam ut etc.; d. alqd; d. multa; in utramque partem, за и против; d. rem, представити. + + +disquīro, —, —, 3. (disquaero), испитивати, истраживати. + + +disquīsītĭo, ōnis, f. (disquiro), истрага, напосе судска. + + +disrumpo в. dirumpo. + + +dīrumpo или disrumpo, rūpi, ruptum, 3. 1) растргнути, разбити, разломити, раздерати: alci caput; venti dd. nubem; homo diruptus, килав, слаб; imagines d. 2) trop. а) оделити, прекинути, укинути, разбити, разврћи: d. amicitiam; societatem generis humani; б) пасивно медијално, од једа, љутине и сл. пући, распукнути се: dirumpi doolore, invidiā, alcjs plausu; и апсолутно, dirumpuntur, unum omnia posse, јако се љуте што један све може; тако и d. se, истрзати се, преминути се, сатрти се, прекомерно напрезати се: dirupi me paene in judicio Galli. + + +dissaepĭo (dissepio), saepsi, saeptum, 4. плотом преградити, раставити, разделити: alqd. + + +dissaeptĭo, (disseptio), ōnis, f. (dissaepio), одвојење, лучење. + + +*dissaeptum (disseptum), i, n. (dissaepio), преграда; у човечијем телу пречага (diaphragma). + + +†dissĕco, sĕcŭi, sectum, 1. расећи, пресећи: ranas; alqm serrā, претестерити. + + +dissēmĭno, 1. сејати, расејати, посејати: alqd; trop. ширити, разносити: malum; sermonem. + + +dissensĭo, ōnis, f. и *sus, ūs, m. dissentio), 1) о људима, разно мишљење, неслога, размирица, сукоб, раздор: d. civilis, ordinum; често у plur. 2) о стварима, неподударање, несклапање, различност: utilium cum honestis. + + +dissentānĕus, adj. (dissentio) (ретко), ко се не слаже, не подудара с чим: alci rei. + + +dissentĭo, sensi, sensum. 4. 1) o људима, бити разног, мишљења, не слагати се, разликовати се, препирати се: d. ab alqo; illi inter se dissentiunt; †d. cum alqo. 2) o стварима, не подударати се, разликовати се, противити се: verba dissentiunt, ab animo, речи се не слажу са намером; †vita d. orationi; voluntas d. cum scripto. + + +dissēpĭo b. dissaepio. + + +disseptĭo в. dissaeptio. + + +disseptum в. dissaeptum. + + +dissĕrēnascit, nāvit, —, 3. impers. (inchoat. од dissereno), ведри се, разгаљује се. + + +dissĕro1, sēvi, sĭtum, 3. сејати тамо-амо, расејати, усејати, посејати: semina; trop. на више места у земљу забити: taleas. + + +dissĕro2, sĕrŭi, sertum, 3. разлагати, претресати, расправљати, говорити о чему, предавати што (научно и не с препирањем, као код disputo): d. alqd; haec pluribus verbis disseram; d. de immortalitate. disseramus. quid petat orator; disseruit rem esse veram; d. cum alqo, разговорити се с њим; d. in contrarias partes, наводити разлоге за и против. + + +disserpo, —, —, 3. мало-помало раширити се, распрострети се, Lucr. + + +dissertātĭo, ōnis, f. (disserto), расправа, разлагање. + + +disserto, 1. (intens. од dissero2), разлагати, расправљати, опширно говорити, препирати се: haec et talia; de alqā re. + + +dissĭdĕo, sēdi, sessum, 2. 1) одељено седети. Отуда а) бити у противном правцу: toga ei dissidet, стоји му криво тога; б) бити удаљен, одељен; Hypanis d. Eridano, далеко је од чега. 2) trop. а) о људима, бити несложан, не слагати се у мишљењу или у наклоности: d. cum alqo или ab alqo; d. alci; illi dd. inter se: †hostis d. in Arminium et Segestem, подели се на странку Арминијеву и Сегестову; б) о стварима, бити неједнак, различан, не подударати се: scriptum dissidet a sententia. + + +dissĭdĭum, ĭi, n, (dissideo), неслога, раздор, свађа, неспоразумљење (в. discidium). + + +dissignātĭo- в. designatio-. + + +*dissĭlĭo, lŭi, —, 4. (dis-salio), распући се, пукнути, пуцати, разбити се, разделити се; glacies; uva; terra dissilit, пуца; d. risu, пући од смеја; trop. gratia fratrum dissiluit, љубав међу браћом престаде. + + +dissĭmĭlis, adj. с comp. и sup. несличан, различит: d. tui или tibi; dd. inter se; fide patri dissimillimus; hoc est non dissimile atque ire Antium, то је налик на оно кад би ко ишао у Антију. + + +dissĭmĭlĭter, adv. (dissimilis), неслично, различито, на разни начин: haud dissimiliter navibus (dat.), налик на лађе. + + +dissĭmĭlĭtūdo, ĭnis, f. (dissimilis) несличност, разлика: loeorum; hanc habet ab illis rebus dissimilitudinem, у овоме се разликује. + + +dissĭmŭlanter, adv. (dissimulo), потајно, кришом: non d., отворено, јавно. + + +dissĭmŭlantĭa, ae, f. (dissimulo), претварање, иронија. + + +dissĭmŭlātĭo, ōnis, f. (dissimulo), 1) прерушавање, маскирање: in dissimulationem sui, да га не би могли познати. 2) сакривање, тајење, претварање, иронија; немарност. + + +dissĭmŭlātor, ōris, m. (dis simulo), тајилац, лицемер, претворица. + + +dissĭmŭlo, 1. упр. чинити несличним, 1) градити се да нешто није што јест, дакле скривати, тајити: d. alqd; odium suum; dissimulo quasi eos non videam; *d. se = примити други облик на се; d. deum, крити своје божанство; Achilles dissimulatus virum, крило се да је мушко. 2) †кадшто пренебрегнути, не освртати се на што: consulatum alcjs; d. consonantes, не изговарати сугласнике. + + +dissĭpābĭlis, adj. (dissipo), раздељив, ко се може расути. + + +dissĭpātĭo, ōnis, f. (dissipo), расипање, раштркање: civium; d. praedae, пљачкање; d. corporum; у реторици, разлагање појма. + + +dissĭpātus, adj. (partic. од dissipo), разасут, расејан, неспојен, несвезан: dissipata connectere: у реторици orator d., који говори без реда и свезе. + + +dissĭpo (старији облик dissŭpo) 1. 1) разбацати, расути, расејати: d. cumulos stercoris; membra fratris; d. hostes, разбити; fuga dissipata, кад се на све стране бежи; homines dissipati, који живе без друштвене свезе. 2) trop. а) разорити, уништити: reliquias reipublicae; animus non dissipatur, не уништава се; d. rein familiarem, проћердати; d. curas, разбити, растерати; б) d. sermones, famam, ширити, распростирати. + + +*†dissŏcĭābĭlis, adj. (dissocio), што се не може сјединити, нездружив: res; Oceanus d., океан који се не може више спојити с осталим деловима света, Hor. Od. 1, 3. + + +dissŏcĭātĭo, ōnis, f. (dissocio), раздружење, растанак. + + +dissŏcĭo, 1. упр. раздружити, 1) *раставити, разделити: montes dissociantur valle opaca. 2) душевно раставити, раздвојити, отуђити: d. homines; animos civium; d. disertos a doctis, разликовати речите од учених; d. amicitias, прекинути. + + +dissŏlūbĭlis, adj. (dissolvo) (ретко), разрешив, што се може разлучити. + + +dissŏlūtē, adv. (dissolutus), 1) без савезних честица, без свезе. 2) небрежљиво, без енергије. 3) лакоумно, несмотрено. + + +dissŏlūtĭo, ōnis, f. (dissolvo), 1) разрешење, распад: d. naturae = смрт; d. navigii, распад. 2) trop. а) уништење, укидање: legum; judiciorum; б) побијање, оповргавање: criminum; в) у реторици, изостављање свеза; г) небрежљивост, лакоумност, оскудица енергије: remissio animi ac d. + + +dissŏlūtus, adj. с comp. и sup. (partic. од dissolvo), разрешен; само trop. 1) o беседи, одрешен, невезан: alterum genus orationis est nimis dissolutum; iis haec apta sint, nobis dissoluta, што није везано ни за какво правило. 2) а) лакоуман, небрежљив, равнодушан, немаран, млитав: quis tam dissoluto animo est?; d. in re familiari; б) лакомислен, распуштен, разуздан, раскалашан, покварен: adolescens; mores. + + +dissolvo, solvi, solŭtum, 3, упр. разрешити, 1) нешто састављено раставити, разделити, раздрешити итд.: nodos; naves; animam; navis dissolvitur, распада се. Отуда d. aes, растопити; resinam, течном учинити. 2) trop. а) уништити, укинути, покварити: amicitiam; leges; rem publicam; disciplinam; d. dolorem capitis, растерати главобољу; б) оповргнути, побити доказима какво тврђење: interrogationes; utrumque dissolvitur, и једно и друго даје се оповрћи; в) одрешити, ослободити: alqm; dissolvi me, готов сам; dissolve jam me, отправи ме; г) платити: pecuniam; multam; aes alienum. Отуда о дужнику, dissolvi (inf. pass.) = платити дугове, опростити се дугова. + + +†dissŏno, sŏnŭi, sŏnĭtum, 1. нескладно звучати; trop. различан бити, не подударати се. + + +*†dissŏnus, adj. 1) разногласан, помешан, несугласан: clamor; voces. 2) trop. несложан, нескладан, различит: gentes dissonae sermone. + + +*dissors, sortis, adj. незаједнички, изван друштва. + + +dissuādeo, suāsi, suāsum, 2. одговарати, одвраћати од чега, саветовати да се што не учини: d. legem; pacem; d. ne legem accipiatis. + + +dissuāsĭo, ōnis, f. (dissuadeo), одвраћање, одговарање од чега: legis. + + +dissuāsor, ōris, m. (dissuadeo), одврћач, одговарач. + + +dissuāvĭor, dep. 1. јако љубити, изљубити, цмакати: oculos alcjs. + + +*dissulto, 1. (intens. од dissilio), пући, распукнути се: dissultant ripae. + + +dissŭo, sŭi, sŭtum, 3. упр. рашити, сашивено отпарати: *sinum, открити; trop. d. amicitias, полагано прекинути. + + +dissŭpo в. dissipo. + + +dissĭpo (старији облик dissŭpo) 1. 1) разбацати, расути, расејати: d. cumulos stercoris; membra fratris; d. hostes, разбити; fuga dissipata, кад се на све стране бежи; homines dissipati, који живе без друштвене свезе. 2) trop. а) разорити, уништити: reliquias reipublicae; animus non dissipatur, не уништава се; d. rein familiarem, проћердати; d. curas, разбити, растерати; б) d. sermones, famam, ширити, распростирати. + + +distaedet, —, —, 2. impers. додијати: distaedet me tui, додијао си ми. + + +distantĭa, ae, f. (disto), 1) †размак, даљина. 2) trop. различност, разлика: tanta est inter eos morum d. + + +distendo, tendi, tentum (ређе tensum), 3. 1) растезати, разапети, ширити, пружити: d. brachia, rictum. Отуда *пунећи растегнути = напунити: d. ventrem; horrea; cellas nectăre. 2) trop. на више страна развлачити, делити, расејати: in duo bella d. curas; d. animos, поколебати; напосе d. copias hostium, непријатеља на више тачака у једанпут забавити. + + +distentus1, adj. с comp. (partic од distendo), растегнут, напет, дупком пун: distentae lacte capellae; distentius uber. + + +distentus2, adj. ca sup. (partie. од distineo), ко има посла на много страна, без доколице: d. multis negotiis. + + +*†distermĭno, 1. размеђити, делити, растављати: intervallum disterminat binas stellas. + + +†distĭchon (distĭchum), i, n. (δίστιχον), два стиха (тј. hexameter и pentameter). + + +†distĭchon (distĭchum), i, n. (δίστιχον), два стиха (тј. hexameter и pentameter). + + +distĭmŭlo, 1. упр. разбости; trop. d. bona, упропастити, проћердати. + + +distinctē, adv. (distinctus), уредно, разговетно, јасно, тачно: dicere. + + +distinctĭo, ōnis, f. (distinguo), 1) разлучивање, разликовање: harum rerum d. est facilis. 2) разлика: quae est d. inter illa? 3) у реторици а) употреба једне исте речи у разним падежима наизменце; б) у говору, почивка, пауза. 4) одликовање, сјај: solis, lunae, siderumque omnium d. + + +distinctus1, ūs, m. (distinguo), = distinctio 4): d. pennarum, сјајно перје разне боје. + + +distinctus2, adj. с comp. (partic. од distinguo), 1) као што треба разлучен, одељен, уређен: habere distinctos gradus dignitatis; vitae genus distinctum, уређен. Отуда oratio, sermo d., уредан, разговетан, јасан; исто тако и orator d. 2) †одељен, удаљен: Hesiodus circa centum et viginti annos ab Homeri aetate distinctus. 3) разнолик, различит: Romana acies distinctior. 4) украшен, искићен: pocula ex auro; coelum astris. + + +distĭnĕo, tĭnŭi, tentum, 2. (disteneo), 1) одељено држати, делити, лучити, раздвајати (пор. distendo): tigna distinentur duabus fibulis; Isthmus distinet freta. 2) trop. а) на разне стране вући, делити: duae factiones distinent senatum; distineor dolore, болови ме притискују с обе стране; б) кога на више страна занимати, делити, не дати му да се састави, сједини: copias hostium; regem ancipiti bello; uno tempore duplici bello Romanae vires distinentur; d. pacem. пречити мир. Напосе pass. distineor quo minus illud faciam, спречен сам да то учиним. + + +distinguo, stinxi, stinctum, 3. 1) знацима (упр. шиљастим оруђем бодући, stinguo) разликовати (пор. discerno), лучити, делити: d. vera а falsis; *d. vero falsum, лаж од истине; d. oratorum genera aetatibus, по одељцима времена; у реторици = добро оделити: versum, vocem. 2) различито украсити, уресити, накитити: coelum distinctum stellis; poculum d. gemmis; trop. d. orationem verborum et sententiarum insignibus; litora distincta tectis et urbibus. + + +disto, —, —, 1. 1) растајати, бити одељен, удаљен: а) у простору, trabes inter se binos pedes distant; d. ab alqo; *tanto distat Phrygiā, толико је од Фригије удаљен; б) у времену, quantum Codrus distat ab Inacho; illi non multum distant aetate. 2) trop. разликовати се, различан бити: illi distant inter se; d. ab alqa re и *alci или alci rei; impers. distat, има неке разлике. + + +distorquĕo, torsi, tortum, 2. 1) изврнути, развући, искривити, кревељити: os; oculos. 2) †мучити, кињити: alqm; trop. repulsa eum distorquet. + + +distortĭo, ōnis, f. (distorqueo), развлачење, растезање, кривљење: membrorum. + + +distortus, adj. с comp. и sup. (partic. од distorqueo), искривљен, нагрђен, осакаћен: homo, богаљ; trop. genus dicendi d., изопачен. + + +distractĭo, ōnis, f. 1) †развлачење, ишчашење: membrorum. 2) растављање, дељење: animi corporisque. Отуда trop. а) неслога, раздор: d. nobis est cum tyrannis; б) кварење, уништење: harum voluptatum. + + +distractus, adj. с comp. и sup. (partic. од distraho), 1) подељен, одељен. 2) trop. расејан, ко се на више страна занима. + + +distrăho, traxi, tractum, 3. 1) развући, развлачити, на више страна потрзати, раздерати: d. vallum; corpus alcjs; d. aciem, размаћи; saxa, развалити; *genas, изгрепсти, нагрдити; trop. †distrahi famā, стећи рђав глас. Отуда trop. а) појединце продавати, распачати: agros; bona; б) d. voces, две речи у изговарању не спојити, него ca зевом изговорити; в) оделити, раставити: naturā cohaerentia d.; г) укинути, раскинути, раздружити, разметнути: matrimonium; societatem; d. controversias, измирити; d. rem, осујетити; д) засадити: Caesarem et Pompejum; collegia; често pass. distrahi cum alqo. у омразу доћи; ђ) на разне стране вући, поколебати, делити, расејати: d. alqm или animum alcjs; d. industriam oratoris in plura studia. 2) од кога или чега одвући, отргнути: necessitas illum a me d.; trop. делити, разликовати: sapientiam a voluptate; d. alqm ab alqo, отуђити. + + +distrĭbŭo, bŭi, būtum, 3. 1) разделити, раздати (пор. dispertior): pecus viritim; equos Germanis; milites in legiones. 2) поделити: populum in partes duas. + + +distrĭbūtē, adv. (distribuo), како ваља подељено, уредно. + + +distrĭbūtĭo, ōnis, f. (distribuo), раздељење, подељење: aquarum; operum. + + +†districtē, adv. (districtus), строго, оштро: minari. + + +districtus, adj. с comp. (partic. од distringo), 1) на много страна забављен чим: bellis; contentione ancipiti (в. distringo). 2) †строг, реван: accusator. + + +distringo, strinxi, strictum, 3. 1) *развући, растегнути, разапети: districti pendent radiis rotarum. 2) trop. на много страна занимати, делити, расејати итд.: d. Romanos oppugnatione plurium civitatum; multitudo liberorum distringit animum; districtus mihi videris, чини ми се да се противна чувства у твојој души боре. + + +distrunco, 1. опсећи, расећи, осакатити: medium agnum, преполовити. + + +disturbātĭo, ōnis, f. (disturbo), разрушење, преврат, разор. + + +disturbo, 1. 1) растерати, разагнати: contionem. 2) разорити, развалити, разрушити: domum; opera. Отуда trop. прекинути, укинути, уништити: societatem; concordiam, нарушити; legem; judicia; d. rem, осујетити. + + +†disyllăbus, adj. (δισύλλαβος), двосложан. + + +*dītesco, —, —, 3. (dives), богатити се. + + +dīthўrambĭcus, adj. (διθυραμβικός), дитирампски: poĕma. + + +dīthўrambus, i, m. (διθύραμβος), дитирамб, лирска песма у високом и одушевљеном стилу, испрва = химна Баху, а после и другим боговима. + + +dĭtio в. dicio. + + +*†dīto, 1. (dives), богатити, обогатити: praemiis belli socios d.; sermonem patrium. + + +dĭū, adv. с comp. dĭūtĭus, и sup. dĭūtissĭmē (dies), 1) по дану, на дану, обдан, дању: noctu et diu. 2) дуго, дуго времена, подуже: diu multumque; saepe et d.; d. ego illum cruciabo; ille vult d. vivere; non diutius, не дуже; nec d. hic fui, давно нисам био овде. 3) одавно, поодавно (пор. pridem, dudum): huc migravit jam d. 4) †у простору, далеко. + + +dĭurnus, adj. (dies), 1) што један дан траје и сваки дан се враћа, свагдањи, дневни: cibus; victus; merces. Напосе acta diurna, в. acta. Отуда А) као subst. dĭurnum, i, n. а) дневни оброк хране; б) дневник, журнал. В) dĭurna, ōrum, n. а) дневник, журнал, новине; б) = acta diurna. 2) (oppos. nocturnus), дневни, што обдан бива: labores diurni; *lumen diurnum, светлост дана; stella d., зорњача; currus d., сунчана кола; *vos exemplaria Graeca nocturnā versate manu, versate diurna, читајте грчке књиге дан и ноћ. + + +dĭus в. divus. + + +dīvus или dīus (δῖος, deus), 1) adj. = divinus, божански: divus Caesar, о царевима који су после смрти међу богове уврштени); trop. изврстан: *sententia dia Catonis. 2) као subst. а) dīvus, i, m. бог; dīva, ae, f. богиња, божица; б) dīvum, i, n. ведро небо, поље, али само у свези sub divo (стар. sub dio), под ведрим небом, на пољу; *sub divum rapere. + + +dĭūtĭnē, adv. (diutinus), дуго, задуго. + + +dĭūtĭnus, adj. што дуже траје него што ко жели (пор. diuturnus): labor; servitus. + + +dĭŭturnē, adv. (diuturnus) дуготрајно. + + +dĭŭturnĭtās, ātis, f. (diuturnus), дуго трајање: temporis; pacis; belli; rei publicae; d. memoriae. + + +dĭŭturnus, adj. (diu), дуговечан, дуготрајан, постојан, дуг: obsidio; molestia; bellum; non potes esse d., нећеш се моћи дуго одржати; *sis nostris diuturnior annis, буди дужега века но што смо ми. + + +dīvārĭco, 1. (ретко), развући, раскрчмити: hominem, човеку руке и ноге растегнути. + + +dīvello, velli, vulsum, 3. 1) растрзати, растргнути, раскинути, на силу раставити: d. res a natura copulatas; d. corpus; liberos a parentum complexu 2) trop. d. amicitiam, affinitatem, прекинути; d. alqm ab alqo, нарушити добар споразум између њих: d. somnum, прекинути сан; vix divelli а re, с тешком муком ишчупати се од нечега. + + +dīvendo, dĭdi, dĭtum, 3. распродати, распачати: bona; praedam. + + +dīverbĕro, 1. разбијати, разделити, растављати: *undas; *auras sagittā; †diverberatis fluctibus. + + +dīverbĭum, ĭi, n. (dis-verbum); дијалог, разговор двојице представљача на позорници. + + +dīversē, adv. с comp. и sup. (diversus), 1) у простору, за противне или разне стране: legionarii d. tendebant; curae animum meum d. trahunt; corpora d. jacebant. 2) trop. различито, на разне начине. + + +†dīversĭtās, ātis, f. (diversus), 1) противност, супротност, противуречност: mira d. naturae; d. auctorum, супротни назори писаца. 2) различност, разлика: ciborum linguae. + + +dīversus, adj. с comp. и sup. (diverto), 1) на две противне стране окренут: aciem diversam in duas partes constituere; iter diversum; consules diversi abiēre, свак на своју страну; *cur diversus abis?, што идеш на ону страну?; *diversi flebant, с окренутим лицем; diversae fenestrae, прозори једни другим преко пута. Отуда а) trop. противан, супротан: duo dd. vitia (avaritia et luxuria); dd. mores. Напосе супротан мишљењем или расположењем, непријатељски: d. factio; acies; transferre invidiam in diversum, на противну странку; б) нерешив, колебљив: diversus animi; metu et invidiā d. agitur; в) као adv. ex diverso, с друге стране, противно томе. 2) за више разних страна окренут, одељен један од другога, сваки за се итд.: ex diversis Alpibus, с разних страна Алпа; proelinm d., где се бој бије на више страна; fuga d., где свак бега на другу страну; diversi haec audistis, сваки је појединце то чуо; diversi gerunt bellum, на разним местима. Отуда trop. различит, неједнак: d. ab alqo; *†d. alci rei; mala inter se diversa. + + +diverto (divorto), verti (vorti), —, 3. 1) окренути се на противне или разне стране: uxor divertit ab alqo, раставља се (од мужа). 2) бити различан, неједнак: alci. + + +dives, ĭtis (краћи облик, особ. код песника и каснијих dīs, dītis за m. и f., а за n. dīte, comp. dītĭor, sup. dītissĭmus), adj. с comp. dīvĭtĭor и sup. dīvĭtissĭmus, 1) богат (који има више но што треба; пор. locuples, opulentus): homo; Crassus, cum cognomine dives, tum copiis, богат и по имену и по имању; d. donis. Напосе *†богат у чему: dives numis, pecore и d. pecoris, opum. 2) trop. o стварима, а) = сјајан, драгоцен: mensa; ramus d. (о златној грани); б) = плодан: d. ager; в) = пун (блага, драгоцености итд.), изобилан: d. Achaja, Capua; lingua d., речитост; spes d., лепа нада; epistola d., што много обећава. + + +dīvexo, 1, 1) упр. развлачити; отуда растргати, раскинути: reliquias meas; divexare agros civium, између себе поделити; omnia d. et diripere. 2) †мучити, узнемиравати, досађивати: alqm; matrem. + + +dīvĭdĭa, ae, f. (divido), 1) раздор, неслога. 2) туга, јед, брига. + + +dīvĭdo, vīsi, vīsum, 3. (од dis и основе VID, откуда и viduus), 1) нешто у два или у више делова раставити, разделити (пор. dispertior): d. rem; d. alqm securi, пресећи; d. muros, пробити; frontem ferro, расцепити; trop. d. animum nunc huc nunc illuc, колебати се између ове и оне одлуке; haec res consensum nostrum dividit, руши нашу слогу. 2) делити; Gallia est omnis divisa in partes tres; bona tripartito d., на троје; term. t. d. sententiam, предлог поделити да се може гласати о свакој тачки појединце. 3) поделити, разделити: agros; bona viritim; d. praedam militibus или inter singulos milites; d. exercitum in civitates. Отуда d. praedam ad licitationem, распродати надметањем (лицитацијом); *d. carmina citharā, свирати (ударајући сад у једну, сад у другу жицу). 4) растављати, лучити: flumen Rheaus d. agrum Helvetium a Germanis; exiguo divisa freto Asia. Отуда trop. d. legem bonam a mala, разликовати; dividi ab uxore, раставити се, развести се. + + +dīvĭdŭus, adj. (divido), 1) дељив, раздељив. 2) *подељен, раздељен, растављен: luna d., полумесец; aqua d., надвоје подељена. + + +dīvīnātĭo ōnis, f. (divino), 1) предвиђање будућности, дар пророштва, прорицање: d. est praesensio et scientia rerum futurarum. 2) term. t. истраживање, коме се између више пријављених тужилаца може најбоље поверити да састави и суду поднесе тужбу. + + +dīvĭnē, adv. с comp. (divinus), божанствено. Отуда 1) божјом помоћу. 2) божјим откривењем, пророчански. 3) изврсно, дивно, прекрасно. + + +divīnĭtas, ātis, f. (divinus), 1) божанственост, божанска природа (opp. hurnanitas). 2) trop. = изврсност, дивота. + + +dīvīnĭtus, adv. (divinus), од богова, с неба, 1) божјом вољом или наредбом: Tiberis super ripas d. effusus. 2) божјим откривењем: scire alqd d. 3) изврсно, лепо, дивно: alqd dicere d. + + +dīvīno, 1. (divinus), будућност предвидети, слутити (божјим откривењем; пор. praesagio, auguror итд.). Отуда = предсказати, прорицати: nihil boni divinat animus; divinare futura; d. quid acciderit; de exitu. + + +dīvīnus, adj. с comp. и sup. (divus), 1) божанствен, што од богова или од једног бога потиче, њима припада, њих се тиче итд.; animi hominum sunt divini, божанског порекла; dona divina, дарови који боговима приличе; res d. или у plur. res dd. = божја служба, приношење жртве, али (као супротност изразу res humanae) значи и наука о богу, о постанку света итд. 2) богом надахнут, одушевљен, који предвиди будућност, прориче: appropinquante morte animus est multo divinior; *vates d.; subst. dīvīnus, пророк. 3) trop. изврстан, красан, диван: ingenium; homo; orator; fides. + + +dīvīsĭo, ōnis, f. (divido), 1) деоба, дељење: d. regni inter fratres. 2) подела: agrorum. + + +dīvīsor, ōris, m. (divido), делилац: d. regni inter filios; напосе o људима које су чиновнички кандидати наимали да преко њих подмићују своје бираче. + + +dīvīsus, ūs, m. (divido), само у dat. sing.: esse divisui, бити подељен. + + +dīvīsus, adj. с comp. (partic. од divido), подељен. + + +dīvĭtĭae, ārum, f. (dives), богатство: superare Crassum divitiis; trop. dd. soli, плодност; dd. ingenii; in oratione Crassi divitias perspexi, приметио сам богатство у речима и мислима. + + +Dīvŏdūrum, i, n. варош у Галији, сад Мец. + + +dīvortĭum, ĭi, п. (diverto), 1) место где се пут или река надвоје дели, разлаз, распутица: d. itinerum; artissimo divortio inter Europam et Asiam (о Хелеспонту). 2) trop. dd. doctrinarum facta sunt, настао је раскол у системама. 3) развод брака, распуст (пор. repudium): facere d. cum alqa, раставити се од жене. + + +dīvorto в. diverto. + + +diverto (divorto), verti (vorti), —, 3. 1) окренути се на противне или разне стране: uxor divertit ab alqo, раставља се (од мужа). 2) бити различан, неједнак: alci. + + +dīvulgātus, adj. ca sup. (partic. од divulgo), 1) раширен, разглашен: gloria. 2) обичан, прост. + + +dīvulgo, 1. разнети, разгласити, објавити, обзнанити: librum; d. rem sermonibus. + + +dīvus или dīus (δῖος, deus), 1) adj. = divinus, божански: divus Caesar, о царевима који су после смрти међу богове уврштени); trop. изврстан: *sententia dia Catonis. 2) као subst. а) dīvus, i, m. бог; dīva, ae, f. богиња, божица; б) dīvum, i, n. ведро небо, поље, али само у свези sub divo (стар. sub dio), под ведрим небом, на пољу; *sub divum rapere. + + +do, dĕdi, dătum, dăre, 1. (сродно са δίδωμι), уопште дати, давати, 1) нешто некуда однети, кренути, ставити, положити итд.: dare alqm ad terram, на земљу оборити; d. alqm in carcerem, бацити у тамницу; d. illos Luceriam, послати у Луцерију; dies insequens dedit hostem in conspectum, други је дан показао непријатеља; d. se in conspectum, указати се; d. hostes in fugam, принудити непријатеља да бежи; d. vela отиснути се на море, одједрити; d. se fugae или in fugam, побећи; d. se in viam, дићи се на пут; d. se in pedes, отпирити, узети утреник; d. alci terga, плећи дати, бежати; d. se populo, показати се народу; d. librum foras, пустити књигу на свет; d. cantum, певати; d. dictum, изјавити што; d. colorem, давати од себе; d. calculum, вући коцку (фигуру у шаху); trop. d. se in sermonem, упустити се у разговор; in quamcunque partem me do, на коју се год страну окренем. Отуда а) d. manus = признати се за побеђена, покорити се; б) у позоришту = представљати, дати, изигравати: d. fabulam sc. populo (пор. doceo), изнети комад на позорницу; в) d. alci alqd laudi, vitio и сл., некоме нешто приписати у славу, у погрешку. 2) проузроковати, причинити, учинити: d. alci dolorem, vulnera, damnum; d. finem bibendi, престати пити; d. alci spem; d. saltum, скочити. 3) дати, у разним значењима ове речи: а) поклонити, даровати, допустити: alci praemium, pecuniam; facultatem alqd faciendi; bonum consilium; veniam, опростити; б) = признати, допустити, особ. у препирци: alqd alci; hoc tibi do; dasne (признајеш ли) mortem esse malum?; в) = предати, у руке дати: d. alci literas ad fratrem, дати коме писмо брату писано да га отправи. Отуда d. literas ad alqm = писати коме; d. urbem excidio, дати да се варош поруши; г) платити (не добровољно): dare (alci) poenas (rei alcjs), платити коме глобу за нешто = кажњен бити; д) употребити на што: dare operam rei alci (или ut или ne quid fiat), радити на чему, прионути око чега; d. noctem operi, употребити ноћ за какав рад; ђ) dare verba alci, обмањивати кога; е) trop. одати се, посветити се чему: d. se jucunditati, studiis; d. se regibus, populo, угађати краљевима, народу; d. se, покорити се; d. alqd alci или rei alci, учинити што некоме или нечему за љубав; hoc famae do, чиним ради доброг имена. 4) именовати, казати: unum da ex illis aratoribus, именуј ми једнога; paucis dabo, казаћу укратко; d. diem colloquio, одредити дан за договор. Отуда а) d. nomina, уписати се у војску; б) d. vindicias, пресудити. + + +dŏcĕo, dŏcŭi, doctum, 2. (сродно са διδάσκω), 1) учити (другога), настављати: d. alqm literas; pass. doctus militiam, учен у ратној струци; d. alqm canere; docendus Graece loqui: d. alqm fidibus, ударати у цитару, d. equo, учити кога јахати; armis, оружјем се служити. 2) = известити, обавестити, упутити, казати: d. alqm de re alqā; doceant eum, qui vir Roscius fuerit. 3) = учити, предавати: d. apud alqm; d. mercede, за плату; Romae. 4) d. caussam, правном заступнику или судији разложити парницу и упутити га у њој. 5) d. fabulam, о писцу позоришног дела, комад с глумцима научити и представљати га на позорници. + + +dochmĭus, ĭi, m. (δόχμιος), петосложна стопа стиха, где кратки и дуги слогови по правилу долазе овим редом: U——U—. + + +dŏcĭlis, adj. с comp. (doceo), кога је лако научити, који лако прима, научљив: d. belua (слон); d. ad agriculturam; *d. fandi, научи говорити; judex; equorum genus. + + +dŏcĭlĭtās, ātis, f. (docilis), лакоћа у учењу, научљивост: d. animi, благост, попустљивост. + + +doctē, adv. с comp. и sup. (doctus), 1) учено, вешто. 2) мудро, паметно. + + +doctor, ōris, m. (doceo), учитељ, наставник (c погледом на предавани предмет; пор. praeceptor, magister): ejusdem sapientiae doctores. + + +doctrīna, ae, f. (doceo), 1) учење, настава (често као супротност од natura). 2) (наставом саопштена) ученост, знање, наук, наука: d. ac literae; studia doctrinae, учене студије; Graecae dd.; d. dicendi, реторика; subtilior quaedam d., теорија. Напoce = учењем филозофије попримана начела: illud non doctrinā fecit, sed naturā. + + +doctus, adj. с comp. и sup. (partic. од doceo), 1) као partic. od doceo: *doctā prece blandus, молитвом коју је (од песника) научио. 2) учен, изображен: d. homo: Latine d., који зна латински; исто тако и doctus literis Latinis; d. fidibus, који уме ударати у цитару; *d. juris, зналац права; d. ad malitiam. 3) вешт, окретан, извежбан: docta puella (о певачици); doctae manus, веште руке; docta brachia; *d. fandi, вешт у говору; d. canere, у певању. 4) *паметан, разборит. + + +dŏcŭmentum, i, n. (doceo), уопште све што може коме за поуку служити, дакле = наук, поука, пример, опомена или доказ, оглед, значај, углед, узор и сл. (пор. argumentum, specimen): Р. Rutilius nostris hominibus documentum (узор) fuit probitatis; dare d. fidei, доказ; documento (dat.) hoc est, quantum in bello fortuna possit, ово нам показује колико вреди у рату срећа; *documenta damus, quā simus origine nati, на нама се показује каквога смо порекла, Ovid. met. I. 415. + + +Dōdōna, ae, f. (Δωδώνη), варош у Епиру, на гласу са прастарога и светога пророчишта Јупитерова. Отуда Dōdōnaeus и *Dōdōnĭs, ĭdis (само f.), adj. додонски. + + +dōdrans, ntis, m. (de-quadrans), три четврти од целога, в. as; као мера за дужину = 3/4 стопе или 9 палаца; као мера за површине = 3/4 јутра земље. + + +dogma, ătis, n. (δόγμα), мишљење, начело кога филозофа. + + +Dŏlābella1, ae, т. римско породично име у gens Cornelia; најпознатији је Publius Corn. D., зет Цицеронов, трећи муж Тулијин. Убио се сам у Лаодикеји, где га је Касије у опсади држао. + + +dŏlābella2, ae, f. demin. од dolabra. + + +dŏlābra, ae, f. (dolo), секира, мотика; оруђе које се употребљавало при опсадама. + + +dŏlens, ntis, adj. с comp. (partic. од doleo), болан, тужан. + + +dŏlenter, adv. с comp. (doleo), болно, тужно. + + +dŏlĕo, lŭi, — (али dŏlĭtūrus), 2. 1) телесно болети, бол осећати, бол причињавати: dolere oculis, осећати бол у очима; dolet, боли; pes, oculi dolent, нога боли, очи боле; caput mihi dolet. 2) душевно, а) о лицу, жалост, бол, тугу осећати, тужити, жалостити се (пор. moereo, lugeo): d. casum alcjs; doleo me ab illo superari; d. laude aliena; doleo de Hortensio, жалим га; doleo ex commutatione rerum, жалим што се ствари мењају; doleo quod illis rebus frui non licet; б) o стварима, болети, жалостити: hoc mihi dolet; nihil cuiquam dolet; *frigida aura me dolet, боли ме. + + +dōlĭŏlum, i, n. demin. од dolium. + + +dŏlĭum, ĭi, n. суд, буре, особ. винско (испрва земљано, доцније од дрвета) где је ново вино преврело, па га после отакали. + + +dŏlo1, 1. 1) отесати, истесати: dolatus e robore. 2) trop. а) d. alqm fuste, излемати; б) d. dolum, плетке плести; в) о стилу, d. opus, historiam (oppos. perpolire), написати на прву руку, којекако отесати (да није поправљено и углађено). + + +dŏlo2 или dŏlōn, ōnis, m. (δόλων), 1) штап или мотка са шиљастим гвожђем, штилет, шиљаст нож (за бодење); = отуда *жалац у муве. 2) предње једро на лађи. + + +Dōlo3 или Dōlōn, ōnis, (у acc. sing. и Dolum), m. (Δόλων), име тројанске уходе. + + +dŏlo2 или dŏlōn, ōnis, m. (δόλων), 1) штап или мотка са шиљастим гвожђем, штилет, шиљаст нож (за бодење); = отуда *жалац у муве. 2) предње једро на лађи. + + +Dōlo3 или Dōlōn, ōnis, (у acc. sing. и Dolum), m. (Δόλων), име тројанске уходе. + + +Dŏlŏpes, pum, m. (Δόλπες), народ у Тесалији, доцније на гори Пинду. Отуда Dŏlŏpĭa, ae, f. Долопска. + + +dŏlor, ōris, m. (doleo), 1) упр. телесни бол, боља, мука: d. corporis; d. articulorum, улози. 2) (ca и без animi) душевна боља = жалост, туга (пор. moeror, luctus), јад, љутња, зловоља, гнев итд.: d. animi; cnpere (accipere, percipere) dolorem ex re alqa, осећати бол; исто тако affici dolore; esse in dolore, бити тужан; hoc est mihi dolori, то ме жалости. + + +dŏlōsē, adv. (dolosus), варљиво, преварно, лукаво. + + +dŏlōsus, adj. (dolus), варљив, пун преваре, лукав, лажан: mulier, vulpes; *cinis dolosus, пепео (у ком не знаш има ли жеравице). + + +dŏlus, i, m. варка, превара, лукавство, обмана: dolus malus, правнички term. t. = злонамерно варање; *†deludere dolos, избећи замке; subterranei doli, подземни скривени ходници. + + +*dŏmābĭlis, adj. (domo), ко се може укротити, припитомити. + + +*dŏmātor, ōris, m. = domitor, в. ту реч. + + +†dŏmestĭcātim, adv. (domesticus), у приватним кућама, код куће. + + +dŏmestĭcus, adj. (domus), 1) кућни, кућевни, домаћи: parietes dd.; vestis d., што се у кући носи; *domesticus otior, код куће се одмарам од посла. 2) породични: luctus d.; praecepta dd., домаће васпитање; usus d., друштвени саобраћај у кругу породичном; homo d., члан породице или кућни пријатељ; praedo d., лопов из рођене породице. Отуда dŏmestĭci, ōrum, m., чланови породице, или кућна чељад. 3) у супротности са оним што је јавно, туђе или страно: а) приватан, сопствен: d. copia rei frumentariae; res dd., приватни послови; literae dd., приватна писма; б) домаћи, отачаствени, земаљски и сл. (opp. externus, peregrinus, alienigena): mos d.; bellum d., грађански рат; dd. insidiae; externa libentius recordor quam domestica, него догађаје из историје нашега народа. + + +dŏmi в. domus. + + +dŏmĭcĭlĭum, ĭi, n. (domus), стан, дом, постојбина, пребивалиште: d. collocare или constituere in alqo loco, настанити се. + + +dŏmĭna, ae, f. (domus), 1) домаћица као господарица куће у одношају према кућној чељади, госпођа (пор. hera, materfamilias). 2) уопште = господарица, владичица: haec una virtus est omnium d. et regina. Напосе а) †госпођа из царске породице; б) *љубавница, милосница; ретко жена. + + +dŏmĭnātĭo, ōnis, f. (dominor), 1) господарење, господовање, господство (обично с појмом самовоље и насиља): d. Cinnae; d. superba; impotens; 2) †concr. у plur. = владаоци, господа. + + +dŏmĭnātor, ōris, m. (dominor), владалац, владар, господар: d. rerum deus. + + +dŏmĭnātrix, īcis, f. (dominor), владарка, господарица: d. animi cupiditas. + + +dŏmĭnātus, ūs, m. (dominor) = dominatio: dominatum occupare; trop. d. cupiditatum. + + +dŏmĭnĭcus, adj. (dominus), господарев. + + +dŏmĭnĭum, ĭi, n. (dominus), 1) (врло ретко и сумњиво) част, гозба. 2) власништво, право својине: dominium retinere. 3) †господство = господар. + + +dŏmĭnor, dep. i. (dominus), 1) господарити, господовати, владати (врло често с мрским појмом самовоље и насиља): d. Carthagine; in urbe; d. inter alqs; d. in adversarios, над противницима. Отуда trop. = највише утицаја имати, највише важити: eloquentia dominatur maxime in libero populo; dominandi libido. 2) (предкл.) pass. влада се над ким. + + +dŏmĭnus, i, m. (domus), 1) домаћин, куће господар, дакле уопште власник, поседник (пор. herus): quae imperavit dominus, d. aedium, praediorum; и о сину господареву, господичић. 2) уопште господар, владалац, заповедник (често са мрским појмом самовоље и насиља): dii omnium rerum dd.; d. omnium gentium; †d. factionum, коловођа; d. in alqm. Отуда а) приредитељ или настојник чега, н. пр. позоришне игре, лицитације; напосе d. convivii (epuli), а често и само dominus, o ономе који гозбу даје = домаћин; б) †у време царства = цар; в) †уопште као поздрав, господин; г) ласкави назив милосника. 3) *као adj. господски, господарев: dominae manus; torus dominus. + + +dŏmĭporta, ae, f. (domusporto), који кућу носи, о пужу. + + +Dŏmĭtĭānus, i, m. (потпуно Titus Flavius D. Augustus), римски цар, син Веспазијанов, брат Титов. + + +Dŏmĭtĭus, име римског племена, из којега су две породице најпознатије: 1) Ahenobarbi („риђобради“): од ових а) Gnaeus D. Ahen. Allobrogicus, победилац Алоброга, конзул 122; б) Cn. D. Ahenobarbus беше са својим оцем (Lucius D. Ahen.) најпре противник Цезаров, затим се измири с њим, после се удружи с Брутом и Касијем, па онда с Антонијем, а најпосле пређе на страну Октавијанову; в) Lucius D. Ahen., син пређашњега, под Августом војвода у Германији; од своје жене Антоније (кћери тријумвира Антонија) имао је сина Гнеја Домитија Ахенобарба, који беше ожењен Агрипином, Германиковом ћерком, и отац римскога цара Нерона. 2) Calvini: од ових беше Gnaejus Dom. Calvinus, присталица Цезаров. — Осим ових познат је још Cn. Dom. Corbulo, шурак цара Калигуле, познат као храбар војвода. — Отуда adj. Dŏmĭtĭus, Домитијев. + + +*†dŏmĭto, 1. (intens. од domo), кротити, укротити. + + +dŏmĭtor, ōris, m. (domo), 1) укротилац, који упитомљава: d. equorurn. 2) trop. победилац: Persarum; Trojae. + + +*†dŏmĭtrix, īcis, f. (domo), укротитељка: equorum; ferarum. + + +dŏmĭtus, ūs, m. (domo), питомљење, укроћивање: quadrupedum. + + +dŏmo, dŏmŭi, dŏmĭtum, 1. (пор. δαμάω), 1) питомити, укротити: equos. 2) trop. победити, надвладати, покорити: alqm; gentes bello; *Venus, cura illum domat, влада над њим; d. uvam prelo, истиснути, цедити; d. alqd undis ferventibus, скувати; d. invidiam, libidines. + + +dŏmus, ūs и i (сродно ca δόμος), f. 1) дом, кућа (као стан, завичај, пор. aedes): ampla; in domo, у кући; in domo alqā; in domo ejus; venit in nostram domum; fugiebant in domos. Често у облику адвербије: а) domi, код куће, у кући: d. fuit; d. meae, tuae, nostrae, код мене итд.; d. alienae, у туђој кући; d. Caesaris; — б) domum, кући, у кућу: proficisci d.; venit d. meam, regiam, Roscii; venit domos nostras; напосе trop. abducere alqm d. = некога од друге на своју страну привући; — в) domo од, из куће: proficisci d.; trop. †d. afferre, добро спреман (на беседу) од куће доћи; d. doctus, сâм доста паметан; d. solvere, платити из свога. — 2) *свако боравиште, стан, н. пр. пећина каквог звера, гроб итд. — 3) отаџбина, постојбина. Отуда често domi, domo, domum = у отаџбини, из отаџбине, у отаџбину; и врло често domi (у супротности са foris, belli, militiae) = у миру (овоме супротно „у рату“). — 4) чељад, породица: tota d. nostra te salutat. Отуда и = школа, секта (филозофска). — 5) кућа, домазлук: regere domum ratione. — NB. Ређи су облици у dat. sing. domo, у abl. sing. domu; acc. plur. је domos, ређе domus, gen. plur. domuum и чешће domorum. + + +dōnābĭlĭs, adj. (dono), достојан да се обдари. + + +dōnārĭum, ĭi, n. (donum), 1) *место у храму или уз храм где су се свети дарови, прилози чували; храм, олтар, жртвеник. 2) дар, поклон, прилог храму. + + +dōnātĭo, ōnis, f. (dono), даривање, дар, подарак. + + +†dōnātīvum, i, n. (dono), царски поклон у новцу војницима (пор. congiarium). + + +†dōnātor, ōris, m. (dono), који поклања, поклон даје. + + +†dŏnax, ăcis, m. (δόναξ), 1) врста трске. 2) нека риба. + + +dōnĕc (скраћено из предкл. dōnĭcum), conjunct. 1) *†о двема радњама које бивају у исто доба, па кад се једна сврши, сврши се и друга, док, докле: d. eris felix, multos numerabis amicos. 2) o двема радњама које бивају једна за другом, па кад се једна сврши, друга тек започиње, док не, докле не: haud desinam, d. perfecero hoc, нећу престати док то не довршим. Често стоји у предњој реченици usque, usque adeo. usque eo, eo usque, in tantum, а у другој donec. + + +dōnĕc (скраћено из предкл. dōnĭcum), conjunct. 1) *†о двема радњама које бивају у исто доба, па кад се једна сврши, сврши се и друга, док, докле: d. eris felix, multos numerabis amicos. 2) o двема радњама које бивају једна за другом, па кад се једна сврши, друга тек започиње, док не, докле не: haud desinam, d. perfecero hoc, нећу престати док то не довршим. Често стоји у предњој реченици usque, usque adeo. usque eo, eo usque, in tantum, а у другој donec. + + +dōno, 1. (donum), 1) дати, поклонити: alci alqd. Напосе а) = напустити, оставити, оканити се, жртвовати: d. inimicitias suas reipublicae, држави за љубав оканити се размирице; б) = отпустити, одрећи се: d. alci aes alienum; d. alci poenam, опростити; d. caussam alci, уштедети парницу; в) некоме за љубав, некога или нешто без казне оставити, кривцу казну опростити (пор. condono): donabo culpam precibus vestris, на вашу молбу опростићу кривицу; d. patrem filio; damnatum populo Romano. 2) некога нечим обдарити: d. alqm re alqā. + + +dōnum, i, n., дар, поклон, подарак од добре воље (пор. munus): mittunt certatim dona et munera; dare alqd dono, на поклон; dona suprema (ultima), последња почаст покојнику; напосе dona = жртва боговима. + + +Dŏnūsa, ae, f. (Δονουσία), острво у Егејском мору, куда су за време царева шиљани у заточење. + + +Dōres, rum, m. (Δωριεῖς), Дорци, Дорани, главно племе грчко. Отуда 1) Dōrĭcus (Δωρίκός), adj. дорски = *грчки уопште. Отуда adv. Dōrĭcē. 2) Dōrĭenses, ĭum, m. (касно) = Dores. 3) Dōris, ĭdis, f. (Δωρίς), а) као adj. дорски; б) земља у северној Грчкој око брега Ете, старо седиште дорског племена; в) земља у малој Азији, део Карије. 4) *Dōrĭus, adj. + + +Dōris, ĭdis, f. (Δωρίς), кћи Океана и Тетије (Tethys), удата за свог брата Нереја, с којим је родила педесет кћери, које се зову Нереиде или Дориде. + + +dormĭo, 4. спати, спавати: ire dormitum, лећи; *d. horam, hiemem, у спавању провести; *d. in lucem, до белога дана; pass. nox est perpetua una dormienda, има да се преспава; d. in aurem utramvis или in aurem dextram, спавати без бриге. Отуда trop. а) бити беспослен, дембел; б) бити без бриге; в) бити мртав. + + +dormītātor, ōris, m. (dormito), сањалац, фантаста. + + +dormīto, 1. (dormio), 1) дремати, дремљив, сањив бити; кадшто и = спавати. 2) trop. а) *lucerna d., хоће да се угаси; б) бити беспослен, не мислити, трабуњати, бунцати: quandoque bonus dormitat Homerus; sapiĕntia dormitans et oscitans. + + +†dormĭtōrĭus, adj. (dormio), спаваћи: subst. dormĭtōrĭum, ĭi, n. спаваћа соба. + + +Dossennus или Dorsennus, i, m. (Fabius 1) 1) писац ателáнâ (неке врсте шаљивих игара у старих Римљана). 2) име сталне комичке фигуре у римским ателанима („домишљан шарлатан“). + + +dorsum, i, n. 1) леђа (као најгорњи део тела, дакле упр. животињска леђа (пор. tergum); ретко = леђа, кичма у човека. 2) trop. о предметима који су по облику и положају налик на леђа у животиња, н. пр. планинска коса: d. Apennini; d. jugi; d. in mari. + + +Dŏrўlaeum, i, n. (Δωρύλαιον), варош у Фригији. Отуда Dŏrўlenses, ĭum, m. становници Дорилеје. + + +dŏrўphŏros, i, m. (δορυφόρος), копљаник, копљоноша (чувени кип Поликлетов). + + +dōs, dōtis, f. 1) што се даје уз девојку, мираз, опрема, прћија. 2) *†trop. дар, урес, украс: dotes ingenii; d. naturae. + + +Dossennus или Dorsennus, i, m. (Fabius 1) 1) писац ателáнâ (неке врсте шаљивих игара у старих Римљана). 2) име сталне комичке фигуре у римским ателанима („домишљан шарлатан“). + + +dōtālis, adj. (dos), што спада на мираз, миразни: ager; servus. + + +dōtātus, adj. са sup. (partic. од doto), 1) с богатим миразом: uxor. 2) обилато обдарен: puella dotatissimā formā. + + +dōto, 1. (dos), дати велики мираз уз девојку: filiam. + + +drachma (предкл. и drăchŭma), ae, f. (δράχμη), драхма, грчки новац, отприлике = римски денар (око 4/5 ашега динара = 35 новч.). + + +drachma (предкл. и drăchŭma), ae, f. (δράχμη), драхма, грчки новац, отприлике = римски денар (око 4/5 ашега динара = 35 новч.). + + +drăco, ōnis, m. (δράκων), 1) змија, змај, аждаја. Отуда и име звезданог јата на северном небу. 2) nom. propr. Drăco, ŏnis, m. име законодавца атинског, чији су закони одвећ строги били, па за то доцније Солоновим законима замењени. + + +*drăcōnĭgĕna, ae, comm. (draco-gigno), од змије рођен: urbs d. = Теба. + + +Drancae или Drangae, ārum, m. (Δράγγαι) и Drancĭāni или Drangĭāni, ōrum, m., становници провинције Дрангијане (сад Сеџестан) у држави персијској. + + +Drancae или Drangae, ārum, m. (Δράγγαι) и Drancĭāni или Drangĭāni, ōrum, m., становници провинције Дрангијане (сад Сеџестан) у држави персијској. + + +drāpĕta, ae, т. (δραπέτης), бегунац, ускок, особ. = роб кад утече. + + +Drĕpănum, i, n. или Drĕpăna, ŏrum, n. (Δρέπανον, -να), варош на западној обали Сицилије, сад Trapani. Отуда Drĕpănĭtānus, adj. дрепански, subst. Drĕpāni, ōrum, m. Дрепанци. + + +†drŏmas, ădis, m. (δρόμας), у свези d. camelus, дромедар. + + +drŏmos, i, m. (δρόμος), тркалиште; као nom. propr. Drŏmos, i, m., пољана код Спарте где се омладина утркивала. + + +Drŭentĭa, ae, f. река у Галији, сад Durance. + + +Drŭĭdae, ārum, или Drŭĭdes, dum, m. Друиди, свештеници старих Келта у Галији и Британији. + + +Drŭĭdae, ārum, или Drŭĭdes, dum, m. Друиди, свештеници старих Келта у Галији и Британији. + + +Drŭsilla, ae, f. в. Drusus. + + +Drūsus, i, m., породично име у племенима gens Livia и Claudia: 1) Marcus Livius D., трибун 122 пр. Хр. и противник Гају Граху. 2) Marcus L. D., син пређашњега, трибун 91 пр. Хр. дао је у нечему повода савезничком рату, и био је од непознате руке у својој кући убијен. 3) Claudius Nero D., обично само Drusus зван, пасторак цара Августа и брат Тиберијев, након славнога ратовања у Германији умро је 9 пр. Хр. 4) D. Caesar, јединац Тиберијев, отрован од Сејана. Отуда а) Drūsĭānus, Drūsīnus, adj. Друзов; б) Drūsilla, ae, f. име женско у породици Друза: Livia D., в. Livius; Drusilla, кћи Германикова, сестра и наложница Калигулина. + + +Drўas, ădis, f, (Δρυάς), Дријада, шумска нимфа (вила). + + +Drўŏpes, pum, m. (Δρύοπες), пелазгијско племе, насељено најпре у Тесалији, а после у Месенији. + + +dŭālis, adj. (duo), двојни: numerus. + + +dŭbĭē, adv. (dubius), сумњив, неизвестан; особ. често са одрицањем: non, haud d. = зацело, јамачно, извесно. + + +dŭbĭĕtās, ātis, f. (dubius), (касно) сумња. + + +Dūbis, is, m. река у Галији, сад Doubs. + + +*dŭbĭtābĭlis, adv. (dubito), o чему се може сумњати, сумњив. + + +dŭbĭtanter, adv. (dubito), 1) сумњајући. 2) оклевајући, устручавајући се. + + +dŭbĭtātĭo, ōnis, f. (dubito), 1) сумња, двоумљење, неизвесност: afferre dubitationem, причинити; tollere d., уклонити; sine ullā d., = зацело; d. rei alcjs, сумња о чему; d. de omnibus rebus; d. quale illud sit; faciendumne sit hoc; hic locus nihil habet dubitationis, quin etc, o томе нема никакве сумње да итд. 2) оклевање, скањивање, устручавање: nullā interpositā dubitatione или sine ullā d., без оклевања. + + +dŭbĭto, 1. (dubius), 1) двоумити, сумњати, бити у неизвесности: ne dubita; d. de voluntate tua; d. alqd, o чему; *d. patrem, auctorem, o оцу, о виновнику; d. quid faciam; d. utrum sit melius, које је боље; non d. quin venturus sit, да ће доћи; cave dubites quin etc, не сумњај се да итд.; (ретко) †non d. fore plerosque. Отуда а) = промислити: restat ut hoc dubitemus; б) trop. = колебати се, неизвестан бити: fortuna d., противна нам је. 2) скањивати се, оклевати, заустезати се, устручавати се: d. facere alqd; nolite dubitare, quin huic uni credatis omuia. + + +dŭbĭus, adj. (сродно ca duo), 1) act. а) ко се о чему сумња, ко је о чему неизвестан: animus d.; d. sum, quid verum sit; non dubius quin etc; minime dubius, patres bellum jussuros esse, не сумњајући се да ће сенатори рат закључити; dubius animi, sententiae; *d. salutis, vitae, ко очајава да ће спасти живот — б) ко се у одлуци колеба: Jugurtha d. et haesitans; d. quid faciam; d. consilii, у одлуци. — 2) pass. неизвестан, нерешен, неопредељен, сумњив: d. jus, victoria, verba; socii dd., непоуздани; *lux d., прозорје; nox d., сутон; coelum d., облачно. 3) neutr. dŭbĭum узима се скоро као subst. = сумња: а) de Pompeji exitu nunquam mihi dubium fuit, никад се нисам сумњао; non est dubium quin uxorem nolit filius; б) *†dubium кадшто стоји само, без глагола: quo postquam dubium pius an sceleratus Orestes venerat, Орест, о коме је под сумњом било је ли испунио синовљу дужност или је учинио грех; в) dubium habere aliquid, o нечему се сумњати: d. habeo quid ille possit; in dubium vocare, довести у сумњу; г) in dubio ponere alqd, нешто за сумњиво држати; in dubio esse, бити несигуран, неизвестан; д) sine dubio, без сумње, зацело, јамачно, сигурно; ђ) (ретко) procul dubio = sine d. — 4) обично *сумњив, неповољан, незгодан, опасан, тежак (јаче од anceps): res dubiae, опасно стање; tempora; mons erat ascensu dubius, тешко се било пењати. Тако и neutr. dubium, као subst.: in dubium venire, доћи у опасност; in dubium devocare, довести у опасност; esse in dubio, бити у опасности; aeger dubius, чија је болест опасна. + + +†dŭcātus, ūs, m. (dux), предвођење, војводство, заповедништво. + + +dūcĕ в. duco. + + +†dŭcēnārĭus, adj. од двеста, који садржи двеста: pondera dd., двеста фуната тежине; judices dd., чије имање износи 200 сестерција; procuratores dd. који су имали плате 200 сестерција. + + +dŭcĕni, ae, a, adj. num. distr. (ducenti), по двеста (у реду или деоби). + + +†ducentesima, ae, f. (sc. pars), двестотинити део = пола процента = ½%. + + +dŭcentēsĭmus, adj. num. ord. (ducenti), двестотинити. + + +dŭcenti, ae, a, adj. num. card. (duo-centum), двеста, две стотине; *сваки неизвестан, велик број. + + +dŭcentĭēs, adv. vum. (ducenti), двеста пута. + + +dūco, duxi, ductum, 3. (imper. duc, а код Плаута duce) (dux). 1) водити, одводити, доводити, повести, вући: d. alqm intro; secum in castra; aquam per fundum alcjs. Напосе А) d. alqm ad mortem или само d. alqm = водити кога на смрт, на губилиште; d. alqm in vincula. Б) често у војничком говору, а) = с војском ићи, марширати: Tullius contra hostes ducit; Fabius imis montibus ducit; б) = предводити, заповедати: d. exercitum; d. primum pilum, ordines = бити центурион (сатник); в) уопште на челу стајати, први бити: d. familiam; d. classem discipulorum. В) d. se = ићи, отићи. Г) d. alqam uxorem или d. alqam in matrimonium или само d. uxorem, оженити се. Д) d. spiritum, animam, дисати; ducere vitam, живети; *d. poculum, Bacchum и сл., пити, сркати; d. remos, веслати; d. ubera, мусти, сисати; d. somnos, спавати; d. lanas, прести, и отуда trop. d. vereus, carmen, стихове, песму спевати; d. ilia, стењати; d. os, уста кривити; (ретко) equus, navis d. alqm, носи (место vehit). Ђ) via illa Romam ducit, води у Рим. Е) створити, начинити, саградити, повући, приредити и сл.: d. parietem, murum, fossam; vivos vultus de aere, правити жива лица од меди; d. funus, приредити спровод; choros, водити коло; d. alci alapam, ћушити кога. Ж) *добити, примити, стећи: notam; colorem, бојадисати се; nomen, име доводити; crimen, за собом повући; d. situm, поплеснивити, побуђавити. З) d. alqm sorte, жребањем бирати. 2) trop. А) водити, покретати, вући, мамити и сл.: quo quemque ducit voluntas; oratio tua me ducit ad credendum; pass. duci re alqā, бити заузет за што. Б) *d. alqm, варати, обмањивати кога. В) о времену, а) = одуговлачити, отезати: bellum; tempus; eam rem longius d.; б) *провести, проживети: aetatem in literis; noctem. Г) рачунити, прорачунити, узети у рачун: quoniam tria milia medimnûm duximus. Отуда а) имати обзир на што: d. rationem officii, non commodi, освртати се на дужност, а не на угодност; d. suam rationem, имати своју корист пред очима; б) ценити, сматрати, бројити, рачунити, за што држати: d. alqd parvi, мало ценити; pro nihilo, ни у што не узимати; haec pro falsis; d. alqm in numero hostium, држати кога за непријатеља; eos loco affinium, сматрати их као рођаке; d. illos idoneos; vectigalia nervos esse reipublicae ducimus; d. alqd honori, сматрати за част; d. alqm despicatui, презирати. + + +†ductĭlis, adj. (duco) што се даје вући (протезати), протегљив. + + +ductim, adv. (duco), повлачећи; d. invergere in se liquores, пити на душак. + + +ductĭto, 1. (duco), 1) одвести: alqm. 2) оженити се: alqam. 3) trop. завести, преварити: alqm. + + +ducto, 1. (duco), 1) водити; exercitum per loca saltuosa; d. equites. 2) о војводи, предводити, заповедати: exercitum. 3) trop. заводити, варати: alqm. 4) *рачунити, држати: pro nihilo. + + +ductor, ōris, m. (duco) вођа, вођ, особ. војвода, војсковођа: d. exercitus. + + +ductus, ūs, m. (duco), 1) вођење, навраћање: aquae d., водовод; d. muri, грађење у дужину. 2) потез, црта: d. literarum; d. oris, црта лица. 3) (обично у abl. sing.) предвођење, заповедништво: rem optime gessit suo ductu. + + +dūdum, adv. (diu-dum), 1) о дужем времену, давно, одавно, од дужег времена: d. hoc tibi dixi; d. circumrodo quod devorandum est. Напосе а) често у свези jam dudum (пише се и састављено jamdudum), већ одавно, и haud dudum, не давно, овај час; б) quam dudum, од када? 2) о краћем времену, малопре, пре кратког времена (пор. diu, pridem): ego sum ille quem tu d. esse ajebas; ut d. hinc abii, управо кад сам одавде пошао. Отуда а) = пређе, раније, још од пре; б) = одмах; в) већ, још. + + +dŭellātor (Plaut.) в. bellator. + + +dŭellĭcus (Plaut.) в. bellicus. + + +dŭellum (Plaut.) в. bellum. + + +Dŭīlĭus, ĭi, име римскога племена, из којега је најпознатији Gajus D., који је 261 пр. Хр. Картагињане на мору победио. + + +dŭim etc. (предкл.) за dem etc. од do. + + +*dulce, adv. (упр. neutr. од adj. dulcis) = dulciter. + + +dulcēdo, ĭnis, f. (dulcis), 1) сладост, сласт: vini. 2) trop. умилност, пријатност, љупкост, милина: d. houoris et pecuniae; amoris. + + +dulcesco, —, —, 3. (dulcis), сладак постати: uva. + + +dulcĭcŭlus, adj. (dem. од dulcis), прилично сладак. + + +dulcĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (dulcis-fero), сладак, ко сладост у себи садржи. + + +dulcis, adj. с comp. и sup. (основа DULC, грч. ΔΛΥΚ, откуда γλυκύς), 1) сладак, пријатан по укусу (пор. suavis): mel, pomum, uva, sapor; aqua d., слатка вода; subst. dulce, plur. dulcia, ium, n. слаткиши, посластице. 2) trop. а) пријатан, умилан, дражестан (значи субјективно допадање, пор. amoenus и сл.): d. carmen, orator, nomen libertatis; *d. fortuna, повољна; б) љубазан, драг, љубаван, пријатељски, нежан: d. amicus; liberi dd.; често dulcissimefrater; *dulce decus meum. + + +dulcĭter, adv. с comp. и sup. (dulcis), слатко, пријатно, умилно. + + +dulcĭtūdo, ĭnis, f. (dulcis) = dulcedo. + + +Dulgibīni, ŏrum, m. германско племе уз реку Везер. + + +dūlĭcē, adv. (δουλικῶς), ропски. + + +Dūlĭchĭum, ĭi, n. и *Dūlĭchĭa, ae, f. (Δουλίχιον), острво, југоисточно од Итаке, припадало је држави Улисовој. Отуда Dūlĭchĭus, adj. + + +dum, I. conjunct. 1) о двема истовременим радњама, док, докле: dum haec geruntur, Caesari nuntiatum est; hoc feci d. licuit; milites quievere d. urbis vires inspicerent; често се напред додају tamdiu, tantisper, tantum, modo и преводе се са дотле: tamdiu ... dum, дотле ... док. 2) о двема радњама што једна за другом долазе, док, дотле док: expecto dum ille venit. 3) као услов, само да, само ако, само нека: oderint dum metuant, нека мрзе, само нека се боје. — II. adv. стоји спојено иза других речи: 1) nondum, још не; vixdum, једва; nihildum, још ништа. 2) ради јачег израза после заповедног начина и неких усклика: agedum, дер, дедер, нудер! agitedum, дете, дедерте! tacedum, та ћути већ! cedodum, дад' амо! ehodum, чуј де! + + +dūmētum, i, n. (dumus), трњем обрасло место, трњак, честа; trop. замршена, тешка испитивања: dumeta Stoicorum. + + +dummŏdŏ, conjunct. в. dum. + + +*†dūmōsus, adj. (dumus), трњем обрастао, трновит, грмовит. + + +dumtaxat или duntaxat, adv. (dum и taxo), 1) само, тек, ли: potestatem habere d. annuam. 2) бар, барем: expectari te video d. ad Nonas Majas, видим да те чекају бар за 7. маја. 3) уколико; наравно, разуме се; exceptis d. iis gentibus, quae regnantur. + + +dūmus, i, m. трње, трњак (пор. vepres, sentis). + + +dumtaxat или duntaxat, adv. (dum и taxo), 1) само, тек, ли: potestatem habere d. annuam. 2) бар, барем: expectari te video d. ad Nonas Majas, видим да те чекају бар за 7. маја. 3) уколико; наравно, разуме се; exceptis d. iis gentibus, quae regnantur. + + +dŭŏ, dŭae, dŭŏ, adj. num. card. два, две, два; двојица; двоје; оба, обадва; обоје. + + +dŭŏdĕcĭēs (dŭŏdĕcĭens), adv. num. (duodecim), дванаест пута. + + +dŭŏdĕcĭēs (dŭŏdĕcĭens), adv. num. (duodecim), дванаест пута. + + +dŭŏdĕcim, adj. num. card. (duo-decem), дванаест, дванаесторица, дванаесторо. + + +dŭŏdĕcĭmus, adj. num. ord. (duodecim), дванаести. + + +dŭŏdēni, ae, a, adj. num. distr. (duodecim), по дванаест. + + +dŭŏdēnōnāgintā, adj. num. card. осамдесет и осам (90 мање 2). + + +dŭŏdēoctōgintā, adj. num. card. седамдесет и осам (80 мање 2). + + +dŭŏdĕquădrāgēsĭmus, adj. num. ord. (duodequa-draginta), тридесет осми. + + +dŭŏdēquădrāgintā, adj. num. card. тридесет и осам (40 мање 2). + + +dŭŏdēquinquāgēsĭmus, adj. num. ord. (duodequinquaginta), четрдесет осми. + + +dŭŏdēquinquāgintā, adj. num. card. четрдесет и осам (50 мање 2). + + +dŭŏdēsexāgēsĭmus, adj. num. ord. (duodesexaginta), педесет осми. + + +duodēsexāgintā, adj. num. card. педесет и осам (60 мање 2). + + +dŭŏdētrīcēsĭmus, adj. num. ord. (duodetriginta), педесет осми. + + +dŭŏdētrīcĭēs, adv. num. (duodetriginta), двадесет осам пута. + + +dŭŏdētrīgintā, adj. num. card. двадесет и осам (30 мање 2). + + +dŭŏdēvīcēni, ae, a, adj. num. distr. (duodeviginti) по осамнаест. + + +dŭŏdēvīcēsĭmus, adj. num. ord. (duodeviginti), осамнаести. + + +dŭŏdēvīgintī, adj. num. card. осамнаест (20 мање 2). + + +dŭŏetvīcēsĭmāni, ōrum, m. војници двадесет друге легије. + + +dŭŏetvīcēsĭmus adj. num. ord. двадесет други. + + +dŭplex, ĭcis, adj. (duo-plico), 1) (упр. надвоје савијен), двострук, двогуб, сугуб, двојак (од чега има два, пор. anceps, duplus): d. pars; fossa; tabellae dd., што се из два листа састоје. 2) а) *†надвоје подељен, расцепљен: folium; lex; б) *= ambo: duplices palmae; в) = дебео, груб: pannus; amiculum; г) †= duplus, двапут толики: d. frumentum, оброк; d. stipendium. 3) trop. а) *дволичан, лукав: Ulysses; б) †двосмислен: verba. + + +dŭplĭcārĭus, ĭi, m. (duplex), војник који за награду прима двогубу плату и двогуби оброк. + + +†dŭplĭcātĭo, ōnis, f. (duplico), удвојење, удвостручење. + + +dŭplĭcĭter, adv. (duplex), двоструко, двогубо, двојако. + + +dŭplĭco, 1. (duplex), 1) *†нешто надвоје савити; d. poplitem, колена. 2) удвојити, удвостручити: numerum obsidum, број талаца. Отуда d. verbum а) = реч поновити, два пута ставити (пор. itero); б) = реч сложењем начинити. 3) уопште увећати, умножити: flumina; curam; opinionem de se. + + +duplus, adj. (duo), сугуб = још једанпут толико, толики (пор. duplex): d. pecunia; d. intervallum. Отуда а) duplum, i, n. још једанпут толико: furem condemnare dupli; б) dupla, ae, f. (sc. pecunia), сугуба цена. + + +†dŭpondĭārĭus, adj. (dupondius), што вреди две дупондије (в. dupondius). + + +dŭpondĭus, ĭi, m. или dŭpondĭum, ĭi, n. (duo-pondo), 1) као новац = 2 asses, два аса, дупондија. 2) као мера за дужину, две стопе. + + +*†dūrābĭlis, adj. (duro), трајан, постојан. + + +†dūrăcĭnus, adj. (durus-acinus), тврд, са тврдом кором, uva; persica. + + +*†dūrāmen, ĭnis, n. (duro), што се стврдло: d. aquarum, лед. + + +†dūrāmentum, i, n. 1) = durameu. 2) trop. дуговечност. + + +dūrătĕus, adj. (δουράτεος), дрвен, од дрвета начињен: equus. + + +dūrē и (предкл. и касно) dūrĭter, adv. с comp. и sup. (durus), 1) за слух, тврдо, сурово, незграпно; за естетични укус, грубо, непријатно: dure dicere. 2) о понашању, неспретно, круто, укочено, дрвено: durius incedere. 3) о начину живота, строго, отврдло: parce ac duriter. 4) о понашању према другима, строго, оштро, немилосрдно: durius in deditos consulere. 5) неповољно, зло, рђаво, лоше: durius cadunt res, ствари иду горе. + + +dūresco, rŭi, —, 3. (durus). стврднути, отврднути: articulus durescit, укочи се. + + +†dūrēta, ae, f. (хиспанска реч), дрвена када за купање. + + +dūrĭtās, ātis, f. (durus), trop. опорина, строгост, непријатност. + + +dūrĭter в. dure. + + +dūrĭtĭa, ae, и *†dūrĭtĭēs, ēi, f. (durus), 1) тврдоћа: saxi; ferri; d. alvi (ventris), тврда столица. 2) trop. а) чврстоћа, окаљеност тела, строго живљење, уздржљивост: d. et patientia; б) = неосетљивост, строгост, немилост и сл.: d. animi; в) = терет, тегота: d. imperii; legum; operum; г) †d. oris, бесрамност. + + +dūrĭtĭa, ae, и *†dūrĭtĭēs, ēi, f. (durus), 1) тврдоћа: saxi; ferri; d. alvi (ventris), тврда столица. 2) trop. а) чврстоћа, окаљеност тела, строго живљење, уздржљивост: d. et patientia; б) = неосетљивост, строгост, немилост и сл.: d. animi; в) = терет, тегота: d. imperii; legum; operum; г) †d. oris, бесрамност. + + +Dūrĭus, ĭi, m. река у Хиспанији, сад Duero. + + +†dūrĭuscŭlus, (adj. dem. од durus) отврђи, потврд. + + +dūro, 1. (durus), I. trans. 1) отврдити, тврдим учинити: coria; ferrum ictibus; vitia durantur, пороци отврдну, постају неизлечни. 2) trop. а) очврстити, укрепити, навикнути на напоре и патње: d. se labore; d. humeros ad vulnera; exercitum crebris expeditionibus; б) (ретко) отупити, неосетљивим и тупим учинити; d. alqm ad plagas; в) = издржати, отрпети: quemvis laborem. — II. intrans. 1) *отврднути: solum coepit d. 2) trop. а) издржати, дурати, истрајати: nequeo d. in aedibus; nequeo durare quin herum meum accusem; б) трајати, опстати, пребити: d. per omne aevum; corpus non durat post mortem; iracundia durat adhuc; qui durant usque ad nostram aetatem; в) †бити тврд, неосетљив, туп. + + +Dūrŏcortŏrum, i, n. варош у Галији, сад Ремс. + + +dūrus, adj. с comp. и sup.) тврд на пипање 1): ferrum. Отуда trop. а) (за кушање, опор; vinum; б) (за слух) храпав, суров: vocis genus. 2) trop. А) (као супротност изображеном) = суров, неотесан, незграпан, груб, неизображен: homo ut vitā sic oratione durus. Б) = отврдли, јак, крепак, строг према себи: Spartiatae; Hannibal; *juvenci. В) (као супротност благом) тврд, строг, неумољив, неосетљив: d. judex, gens, d. et ferreus. Г) os durum, бесраман, безобразан. Д) о стварима, а) = тежак, мучан, досадан: servitus; lex; labor; fames; б) = непријатан, неповољан: fortuna; condicio; в) = рђав, опасан, погибељан и сл.: res; morbus; via; г) о делима вештине или науке = укочен, дрвен, неспретан: signum; poëta; versus. + + +†dŭumvĭrātus, ūs, m. (duumviri), достојанство дуумвира, дуумвират. + + +dŭumvĭri, ōrum, m. (duo-vir), двојица, два мужа, дуумвири, власт или повереништво, састављено из два члана, за какав известан посао: 1) у Риму: а) dd. capitales или perduellionis, који су у извесним случајевима кривицу истраживали и судили; они се спомињу за време краљева и још једном доцније; б) dd. navales, водили су бригу о опреми ратних лађа; в) dd. aedi faciendae, надгледали су зидање храмова; г) dd. sacrorum или sacris faciundis или Sibyllini имали су надзор над сибилским књигама: доцније је број ових надзорника нарастао на 10, а напослетку на 15 лица (decemviri и quin-decīmviri). 2) у муниципијама (варошима) и насеобинама имађаху највишу власт duumviri juri dicundo. + + +dux, dŭcis, comm. (duco), 1) вођ, вођа: d. itineris, који пут показује. Отуда уопште = који је на челу, који што руководи: d. facti; diis ducibus, под руковођењем богова; naturā duce, кад природа пут показује. 2) напосе вођа војске, војвода, заповедник (уопште, па стога се каже тако и за подвојводе; пор. imperator). Отуда а) *= вођа уопште, d. gregis; б) * = кнез, владалац, цар. + + +Dȳmae, ārum, f. (Δύμη), варош у Ахаји. Отуда Dȳmaeus, adj. и subst. Dȳmaei, ōrum, m. Димљани. + + +Dўmās, antis, m. (Δύμας), отац Хекубин, која се стога зове и Dўmantis, ĭdis, f. + + +Dўmē, ēs, f. в. Dymae. + + +dўnămis, is, f. (δύναμις), vis, сила. + + +dўnastes, ae, m. (δυνάςτης), владалац, владар, господар, наслов зависних владара мале земље (лат. regulus); и о онима који имају велику власт у држави, као н. пр. триумвири у Риму, Cic. Att, 2, 9. + + +Dyrrhăchĭum (Dyrrăchĭum), ĭi, n. (Δυῤῥάχιον), варош у Илирији, пређе звана Epidamnus, сада Драч, Durazzo. Отуда subst. Dyrrhăchīni (Dyrrăch), ōrum, m. Дирахијани, Драчани. + + +e (само пред консонантима) или ex (пред вокалима и консонантима), praep. с abl. (ἐκ, ἐξ), значи да што излази из унутрашњости предмета (opp. in; пор. ab), из: 1) у простору, из: exire ex navi; ejicere alqm e civitate; profugere ex urbe; abire e medio често = excedere e vita, умрети; eminere e mari; negotiator ex Africa; Epicuraei e Graecia; puer ex aula; — често с (с gen.): desilire ex equo, с коња; ex hoc loco, с овога места; pugnare ex equo, ex loco superiore, с коња, с вишега места; *ex itinere, с пута, на путу, уз пут; ex fuga, с бекства, у бекству; laborare ex pedibus, боловати од ногу; ex aqua coquere, у води. 2) у времену, а) од: ex quo, откако; ex eo die quo etc., од онога дана кад итд.; *tractas motum civicum ex Metello consule, описујеш рат грађански почев од конзулства Метелова; ex adolescentia tua. Ређе о времену што ће доћи: Romae vereor ne ex Kalendis Januariis magni tumultus sint, да не буде велике буне 1. јануара; — б) одмах затим, након, одмах после: Cotta ex consulatu profectus est in Galliam; ex labore se reficere; тако и aliud ex alio, једно за другим; alia ex aliis iniquiora postulare, стављати све неправичније захтеве једне за другима; diem ex die expectare, чекати дан по дан. 3) у другим одношајима, а) код глагола узети, примити, чути, дознати, научити, питати и сл., из, од: agrum ex hostibus capere; tollere solem ex mundo; fructus capere ex otio; quaerere (питати) alqd ex alqo; intellexi (разабрао сам) ex tuis literis; — б) да означи множину или целину, од које се један део узима, од, из, између, међу: e civitate in senatum delecti; unus ex omnibus; — в) да означи материју од које је што statua ex aere facta; vas ex una gemma; г) — да се означи узрок, повод, извор, порекло и сл., из, са (с gen.), услед, због итд.: civitas commota ex aere alieno, због дугова; ex eadem causa; ex quo fit, из чега следује; ex tam propinquis castris, пошто је табор тако близу био; gravida est e Pamphilo, од Памфила; peperit e Pamphilo, с Памфилом; nasci ex alqo, имати кога за оца; cui postea Africano cognomen ex virtute fuit, прозван по својој врлини (храбрости); — д) да се означи промена, прелаз из једног стања у друго, од, из: dii ex hominibus facti; ex nitido fit rusticus; — ђ) да се означи правило по ком што бива, по (с loc.), према, услед, с обзиром на: ex mea (senatus) sententia, по мом (по сенатском) мишљењу; напротив само ex sententia, по жељи; ex senatus consulto, према одлуци; ex sua libidine, по својој вољи; e communi utilitate, с обзиром на општу корист; — е) e re tua (mea, ejus) или ex usu tuo (meo, ejus), у твоју корист; e re publica, у корист државну; non ex usu nostro est, није нам од користи; ex nullius injuriā, без ичије штете. 4) да се образују разни адвербијални изрази, с адјективима (ex inopinato или ex insperato или ex improviso, изненада; ex aperto, отворено; ex aequo, као што је право; e contrario, напротив; ex integro, сасвим; ex adverso, напротив) и са супстантивима (ex parte, од чести; e vestigio, сместа, одмах; ex industria, намерно, хотимице, навалице; ex memoria, напамет, из главе; e regione, преко пута, наспрам, према, спроћу). + + +ĕā, adv. (упр. abl. sing. fem. од заменице is), 1) (sc. viā) онуда, туда, овуда. 2) (sc. causā), стога, због тога. + + +ĕādem, adv. (упр. abl. sing. f. од заменице idem) sc. viā, 1) оним истим путем, управ онде. 2) у исто доба. + + +ĕāpropter (ретко) = propterea. + + +ĕātĕnus, adv. утолико, дотле, донде. + + +*†ĕbĕnus, i, f. (ἔβενος), ебановина (Ebenbaum, Ebenholz). + + +ĕbĭbo, bĭbi, —, 3. 1) испити: alqd; poculum. 2) trop. а) *tretum ebibit amnes, прима у себе; б) e. imperium, у пићу заборавити; в) *heres ebibet haec, пропиће, проћердаће. + + +ēbĭto, —, —, 3. изаћи, излазити. + + +ēblandĭor, dep. 4. 1) изласкати, излагати, ласкањем добити: omnia; unum consulatus diem. 2) †уопште измамити, fecunditatem; pass. suffragia eblandita, гласови ласкањем добијени. + + +Ebŏra, ae, f. варош у Хиспанији. + + +Ebŏrācum, i, n. варош у Британији; сад Јорк. + + +†ĕbŏrĕus, adj. (ebur) = eburneus. + + +ĕbrĭĕtās, ātis, f. (ebrius), пијаност (у блажем смислу; пор. vinolentia, temulentia): quid non e. designat, Hor. + + +ēbrĭŏlus, adj. (dem. од ebrius), напит, ђорнут, накресан, накићен. + + +ēbrĭōsĭtās, ātis, f. (ebriosus), пијанство, наклоност к пићу. + + +ēbrĭōsus, adj. с comp. (ebrius), одан на пиће, и subst. пијанац, пијаница. + + +ēbrĭus, adj. 1) пијан, опијен (означава привремено стање, пор. ebriosus): homo; *ebria vestigia, verba, трагови, речи пијанога. Отуда trop. *e. dulci fortuna, опојен срећом, пијан од среће; ocelli ee., очи опојене љубављу, заљубљене. 2) = који је пио колико је хтео, напит: satur atque e.; отуда *e. sanguine civium, крвљу грађана засићен. 3) *= обилат, обилан: cena. + + +ēbullĭo, 4. узаврети, ускључати; отуда trop. а) e. virtutes, хвалисати се врлинама; б) e. animam, душу испустити. + + +*†ĕbŭlum, i, n. апта, аптика (Attich). + + +ĕbumĕŏlus (adj. dem. од eburneus), од слонове кости. + + +ĕbur, ĕbŏris, n. 1) слонова кост. Отуда = *од слонове кости начињен предмет, као н. пр. флаута, корице, курулска столица римских чиновника. 2) *= слон. + + +ĕbŭrātus, adj. (предкл.) слоновом кошћу украшен. + + +ĕburnĕus и ĕburnus, adj. (ebur), од слонове кости: statua; porta; dentes ee., слонови зуби; *ensis e., с балчаком од слонове кости. Отуда trop. = бео и гладак као слонова кост: digiti; bracbia. + + +ĕburnĕus и ĕburnus, adj. (ebur), од слонове кости: statua; porta; dentes ee., слонови зуби; *ensis e., с балчаком од слонове кости. Отуда trop. = бео и гладак као слонова кост: digiti; bracbia. + + +Ebŭrōnes, num, m. (ĕ) племе у Gallia Belgica. + + +Ebūsus, i, f. (ĕ), веће од питијуских острва у Средоземном мору, сад Ивиса (Iviza). + + +ĕcastor (показна честица e, пор. ecce), тако ми Кастора, заиста (в. Castor). + + +Ecbătăna, ōrum, n. (τὰ Ἐκβάτανα), главна варош у Медији. + + +ecce, adv. (м. ence, од en и ce; пор. ce), ето, ево, ено, гле, нуто: 1) о нечему што је ту: e. video senem, quem quaero; e. mihi obviam venit; e. me, ево ме. 2) o нечему што је неочекивано и изненадно: e. tibi consul, praetor nova edicta proponunt; e. ad me venit homo; e. tibi nuntius; e. tuae literae. 3) у разговору ecce често се слива са заменицама is, ille, iste у једну реч: nomin. ecca, eccilla, eccillud; accus. eccum, eccam, eccillum, eccillam, eccistam, и plur. eccos, ето га, их итд. + + +eccĕre или ĕcĕre (e - Ceres; пор. ecastor), тако ми Церере, заиста! + + +eccheuma, ătis, п. (ἔκχευμα), изливање, излив, река. + + +ecclĕsĭa, ae, f. (ἐκκλησία), народна скупштина у Грка. + + +ecdĭcus, i, m. (ἔκδικος) = cognitor civitatis, државни заступник. + + +ecf- в. eff-. + + +*Echidna, ae, f. (ĕ) (Ἔχιδνα), 1) гуја љутица, као атрибут Фурија. 2) као nom. propr. а) чудовиште подземнога света, пола девојка, пола змија, мати Керберова; б) E. Lernaea змија из Лерне. Отуда Echidnaeus, adj.: canis E., Кербер. + + +Echīnădes, dum, f. (ĕ), група од пет острва у Јонском мору на ушћу Ахелојеву. + + +ĕchīnus, i, m. (ἐχῖνος), 1) јеж, обично морски јеж. 2) бакарни суд за умивање и испирање. + + +Echĭōn, ŏnis, m. (ĕ) (Ἐχίων), 1) један од јунака, израслих од змајевих зуба које је Кадам посејао, муж Агавин, отац Пентејев. Отуда а) *Echīŏnĭdes, ae, m. = Pentheus; б) *Echīŏnĭus, adj. = тепски. 2) син Меркуријев, аргонаута и учесник у калидонском лову. Отуда adj. Echīŏnĭus. 3) чувен грчки сликар. + + +ēchō, ūs, f. (ἠχώ) одзив, одјек, ехо: resonabilis. + + +†eclipsis, is, f. (ἔκκλειψις), упр. изостанак: e. solis, lunae, помрачење сунца, месеца. + + +eclŏga, ae (ἐκλογή), (предкл. и касно), избор, одабрани комад, особ. кратка песма. + + +eclŏgārĭus, adj. (ecloga), што спада у избор; subst. eclŏgārĭum, ĭi, n. Аузонијев зборник одабраних песама; eclŏgārĭi, ōrum, m. (= loci electi), одабрана места из којега дела. + + +ecquando, adv. indefin. кадгод, икада (у говору с афектом, особ. гневом): e. te rationem factorum tuorum redditurum putasti? јеси ли мислио да ћеш кадгод рачуна давати о својим делима? + + +ecqui (понајвише adj.) или ecquis (subst. и кадшто adj.), ecquae или ecqua, ecquid (subst.) или ecquod adj. (pronom. indefin.) у страсном, особ. гневном питању, да ли који, да л' ико, зар ко, еда ли што?: ecqua seditio unquam fuit? heus ecquis hic est, има ли кога ту? Кадшто се дода и честица nam (ecquisnam, ecquinam итд). Напосе као adv. а) ecquid (кадшто и numquid) и у управном и у неуправном питању. e. audis, чујеш?; e. placeant me rogas, питаш ме да ли се допадају; б) (предкл.) ecqui (старински abl.) да ли икако?; в) ecquo дa ли икуда? + + +†ectўpus, adj. (ἔκτυπος), по каквом обрасцу резан. + + +ĕcŭlĕus в. equuleus. + + +ĕquŭlĕus или ĕcŭlĕus, ĕi, m. (dem. од equus), 1) млад коњ, ждребе. 2) справа за мучење, налик на коња: in equuleum conjici. + + +ĕdācĭtās, ātis, f. (edax), прождрљивост. + + +ĕdax, ācis, adj. (ĕdo), 1) прождрљив. 2) trop. ко троши, уништава: ignis; tempus e. rerum. + + +ēdento, 1. (e-dens), обезубити, избити зубе: malas alci. + + +ĕdentŭlus, adj. (e-dens), без зуба, крезуб: vetula; trop. = врло стар: vinum. + + +ĕdĕpol (ĕ-Pollux), тако ми Полука, заиста. + + +ĕdĕra- в. hedera-. + + +hĕdĕra (ĕdĕra), ae, f. бршљан, богу Баху посвећен; њим су се увенчавали винопије и песници, и Бахов штап (thyrsus) беше њим обвијен. + + +Edessa, ae, f. (Ἐδεσσα), 1) варош у Македонији, престоница старих краљева, сад Водена. 2) варош у Месопотамији, у провинцији Osrhoëne, сад Orrhoa или Orfa. + + +ēdīco, dixi, dictum, 3. 1) изрећи, исказати, објавити, обзнанити, рећи, навестити, на знање дати: edico vohis, nostrum esse illum herilem filium; ut tu scire possis, edico tibi. 2) о властима, заказати, објавити, обзнанити, одредити, наредити, заповедити итд.: e. delectum; senatum (скупштину сенатску); e. diem comitiis и exercitui ad conveniendum; edixit ne quis injussu suo pugnaret. + + +ēdictĭo, ŏnis, f. (edico), оглас, заповест. + + +ēdicto, 1. (intens. од edico). + + +ēdictum, i, n. (упр. partic. од edico), 1) term. t. службен оглас римскога чиновника, наредба, едикт; напосе објава преторова (praetor) у којој је овај одмах у почетку своје службе објавио начела и правила по којима ће службу своју отправљати. 2) уопште заповест. + + +ēdisco, dĭdĭci, —, 3. 1) напамет научити: libellum; Demosthenem; e. alqd ad verbum, од речи до речи. 2) *уопште учити, научити, познати: linguas duas. + + +ēdissĕro, sĕrŭi, sertum, 3. разлагати, опширно и потанко казивати, предавати, причати, описати итд.: e. res gestas; e. quis finis fuerit familiae. + + +ēdisserto, 1. (intens. од edissero). + + +ēdĭtīcĭus, adj. (edo1), camo у свези judices editicii или editi, судије предложене од тужиоца. + + +ēdĭtĭo, ōnis, f. (edo1), 1) †издање књиге, а и concr. = издана књига. 2) извештај, казивање, н. пр. којега писца. Напосе као term. t. editio tribuum, кад је тужилац предложио или назначио оне четири трибује (tribus), из којих је требало судије бирати; пор. editicius. + + +ēdĭtus, adj. с comp. и sup. (edo1), узвишен, ко се уздиже над околном равницом, висок (пор. altus, celsus итд.): locus; collis; — subst. висина, вис. in edito; edita montium. + + +ēdo1, dĭdi, dĭtum, 3. 1) издати, изнети, извести, од себе дати: e. animam, душу пустити; vitam, изгубити; e. urinam, мокрити; e. clamorem, voces, викати, говорити; e. se foras, изаћи напоље; flumen editur in mare, утиче. 2) нешто ново на свет дати, а) = родити, породити: e. partum или alqm partu; Latona geminos edidit, родила близанце; често partic. editus, рођен; terra edit innumeras species, производи; б) о другим стварима, произвести, начинити, учинити, причинити, повод дати чему: e. tumultum, подићи; caedem, покољ учинити; e. scelus, згрешити; e. ludos. spectaculum, приредити; pugnam, бој заметнути; e. exempla, дати пример; e. exempla in alqm, казнити кога другима за пример; e. ruinas, пустошити; в) књигу издати, објавити: librum. 3) нешто објавити, разгласити, јавити, именовати, казати, објаснити и сл.: e. quid gestum sit; e. nomen patrium, казати; e. hostium consilia, издати; imperia, јавно огласити; edam quid fieri velim, објавићу шта желим да се учини; e. tribus, judices editi (в. editio и editicius); e. diem, одредити; e. aliud tempus ас locum; e. oraculum, дати пророчанство. Отуда e. opinionem in vulgus, разгласити; e. alqd in vulgus. 4) *попети: e. corpus in equum, скочити на коња. + + +ĕdo2, ĕdi, ēsum, 3. (о облицима esse, essem итд. в. граматику) (сродно са ἔδω), 1) јести, појести о човеку (главни је појам трошење; пор. vescor), ређе о животињи = ждерати: alqd; pulli nolunt esse; proverb. multos modios salis simul edisse (каже се о старим, опробаним пријатељима); trop. e. bona, профућкати, проћердати имање; e. pugnos, окусити песнице = бијен бити. 2) *јести, изјести, расточити, уништити: robigo edit culmos; trop. si quid est animum, ако што гризе душу. + + +ēdŏcĕo, dŏcŭi, doctum, 2. 1) а) потпуно, темељно кога научити, упутити: alqm; e. alqm alqd, некога што научити; edoctus artes belli, разумева се у ратној вештини; edoctus cladibus, незгодама опамећен; б) некога о чему потпуно известити: e. senatum de eodem; cuncta edoctus, ко је све сазнао. 2) нешто саопштити, казати: edocebo omnia ordine, казаћу све по реду. + + +ēdŏlo, 1. 1) отесати, истесати: lingulas. — 2) trop. израдити, свршити: quod jusseras, edolavi. + + +*†ēdŏmo, dŏmŭi, dŏmĭtum, 1. припитомити, упитомити, укротити, зауздати: orbem terrarum; trop. edomare vitiosam naturam. + + +Edōni (ē), ōrum, m. (Ἠδωνοί), трачко племе близу Струме (Strymon), познато с поштовања бога Баха. Отуда 1) Edōnus (ē), adj. 2) Edōnis (ĕ), ĭdis, f. а) као adj. = трачки; б) бахантица. + + +ēdormĭo, 4. а) trans. одспавати, спавати док што прође: crapulam; †tempus, преспавати; б) intrans. наспавати се, испавати се. + + +ēdormisco, —, —, 3. (inchoat. од edormio), одспавати, спавати. + + +ēdŭcātĭo, ōnis, f. (educo1), 1) о животињама и биљкама, отхрањење, гајење: bestiarum; pomorum. 2) васпитање: liberorum, деце. + + +ēdŭcātor, ōris, m. (educo1), хранилац, васпитач, најпре о оцу или хранитељу, а после и о учитељу, в. paedagogus. + + +ēdŭcātrix, īcis, f. (educo1), хранилица, васпитачица, class. само trop. earum parens educatrixque est sapientia. + + +*†ēdŭco1, 1. (intens. од educo2), 1) у физичком погледу, особ. о животињама и биљу, хранити, гајити, одгајити, запатити: ager educat herbas, рађа; исто тако tractus ille e. apros; imber e. flores; *e. senectam alcjs, хранити кога у старости. 2) у душевном погледу, васпитати: e. alqm pudice usque ad adolescentiam; homo bene educatus; trop. e. oratorem, образовати; e. Alqm humili cultu, сиромашки. + + +ēdūco2, duxi, ductum, 3. 1) извести, изводити, извући, извадити итд.: e. mulierem domo secum, жену од куће са собом повести; e. gladium e vagina, тргнути мач из корица; e. sortem, извући коцку; e. lacum, испустити воду из језера; e. se foras, изаћи напоље; †e. se multitudini, уклонити се из гомиле. Напосе а) повести војску, кренути се, измарширати с војском: e. cohortes; e. copias e castris; adversus hostes; Caesar e hibernis eduxit, из зимништа измарширао; б) e. navem ex portu, отиснути се с лађом из пристаништа; в) e. alqm in provinciam, повести кога са собом у провинцију (о чиновнику који је путовао у своју провинцију); г) e. alqm (ex domo) in jus, ad consules, или само educere, позвати кога на суд. — 2) Отуда а) *родити, произвести: alqm; aura verna educit colores; б) хранити, одгајити, васпитати = educare; в) о птицама, излећи: pullos. — 3) (Com.) испити, испразнити: vinum. — 4) дићи, дизати: aulaea. Отуда а) увис дизати, зидати, градити: e. turrim sub astra; aram coelo, к небу; б) trop. e. alqm ad superas auras, ad astra, хвалити, ковати у звезде. 5) *†о времену, провести, проживети: annos. + + +*†ĕdūlis, adj. (edo2), што је за јело: caprea; — у plur. ĕdūlĭa, ĭum, n. = јестиво, јело, храна. + + +†ēdūro, 1. устрајати, дотрајати: fulgor solis. + + +*ēdūrus, adj. веома тврд: pirus. + + +†Eĕtĭōn (ē), ōnis, m. (Ἠετίων), краљ у Теби у Киликији, отац Андромахин. Отуда Eĕtĭōnĕus, adj. (Ἠετιώνειος). + + +effarcĭo (effercio) (ex-f.), —, fertum, 4. напунити, испунити, набити, натрпати, накљукати: e. intervalla saxo; bibite, este, effarcite vos, набокајте се. + + +effātum, i, n. (partic. од effor), 1) изрек, пророчанство: vatum effata. 2) изрека, тврђење. + + +effectĭo, ŏnis, f. (efficio), 1) вршење, извршивање: artis. 2) узрок који производи дејство. + + +effector, ōris, m. (efficio), творац, саздатељ, виновник: deus e. mundi. + + +effectrix, īcis, f. (efficio), створитељка, виновница, узрок: pecunia e. multarum voluptatum. + + +effectus, ūs, m. (efficio), 1) вршење, извршење: operis; hoc ad effectum adducere, свршити; opera erant in effectu, довршивали су се; aestas extrahitur sine ullo effectu, лето пролази а ништа се не свршује; e. spei, испуњење наде. 2) дејство, успех: eloquentiae e. + + +†effēmĭnātē, adv. (effeminatus), женски, разнежено, бапски. + + +effēmĭnātus, adj. с comp. и sup. (partic. од effemino), разнежен, мекушан, слаб: homo; opinio; languor effeminatissimus. + + +effēmĭno, 1. (ex-femina), 1) женом учинити, trop. у женски род уврстити: aĕra. 2) trop. разнежити, размазити, раслабити: corpus animumque virilem; animos; homines; vocem. + + +effĕrātus, adj. с comp. и sup. (partic. од effero2), подивљао, дивљи, суров: genus; mores. + + +effercĭo в. effarcio. + + +effĕro1 (ecf.), extŭli, ēlātum, efferre, 3. 1) изнети, износити, извадити: e. tela ex aedibus у aurum foras; frumentum ab Ilerda; e. gladium, извући мач; e. pedem. отићи; e. arma, vexilla или signa e castris, с оружјем и заставама отићи, одмарширати; cursus (impetus) eum longius extulit, однео га је даље. Отуда trop. а) мртваца из куће изнети на гробље, погрепсти, сахранити: alqm; populus illum extulit, својим га је трошком сахранио; б) о земљи, рађати, уродити, производити: ager effert fructus uberiores; в) изрећи, изразити, казати: natura effert animi motus interprete lingua; г) trop. разнети, разгласити, објавити: e. vocem alcjs in vulgus; clandestina consilia; д) занети, обузети: dolor me effert; врло често у pass. efferri dolore, odio, cupiditate, gaudio. — 2) узнети, дизати, узвисити и сл.: e. manum, дићи; e. alqm supra leges, изнад закона подићи. Отуда а) e. se, уздићи се, узвисити се: virtus se effert; б) e. se или pass. efferri = бити охол, поношљив, разметати се: e. se audaciā, scelere; особ. partic. ēlātus, поношљив, охол: e. recenti victoria; e. gloriā, opibus; в) хвалити, славити; e. alqm laudibus; alqd verbis; г) e. alqm pecunia et honore, наградити. 3) *поднети до краја, претрпети: e. malum patiendo. + + +effĕro2, 1. (ex-ferus), учинити дивљим, подивљачити: e. speciem oris, дати дивљи израз лица. Отуда trop. e. animos; ea caedes efferavit Thebanos ad exsecrabile odium Romanorum, разјари, огорчи; efferatus irā, разјарен гневом; e. gentes; dux ipse e. milites. + + +effertus, adj. с comp. (partic. од effarcio), напуњен, натрпан, пун: effertus fame, врло гладан; hereditas effertissima, богато, велико. + + +*effĕrus, adj. врло дивљи, суров: juventus; facta. + + +effervesco, fervi и ferbŭi, —, 3. узаврети, ускипети, ускључати: aqua, effervescit subditis ignibus; најчешће trop. o покретима душе и сл.: verba effervescentia; effervescet vis naturae tuae, плануће, узавреће. + + +*effervo, —, —, 3. узаврети, ускипети: trop. поврвети, покуљати: vermes effervunt. + + +effētus (или ef-foetus) adj. 1) *†што је родило. 2) многим рађањем ослабело, отуда уопште изнемогао, исцрпен, истрошен, малаксао: corpus; taurus; *vires effetae; *senectus effeta veri, отупела за истину, лаковерна. + + +effĭcācĭtās, ātis, f. (efiicax), делателност, радиност. + + +†effĭcācĭter, adv. с comp. и sup. (efficax), делателно, успешно. + + +effĭcax, ācis, adj. с comp. и sup. (efficio), делателан, успешан: homo; ad muliebre ingenium preces efficaces sunt, имају утицаја. + + +effĭcĭens, ntis, adj. (partic. од efficio), ко твори, причињава: causa e., узрок постања; virtus e. est voluptatis. + + +effĭcĭenter, adv. (efficio), с успехом, успешно. + + +effĭcĭentĭa, ae, f. (efficio), делателност, радиност: solis; naturalis. + + +effĭcĭo, fēci, fectum, 3. (ex-facio), 1) извести, извршити, начинити, урадити, створити, направити, удесити итд.; e. magnas rerum commutationes; e. ut ille cadat; e. pontem, turres, саградити; e. tantos progressus; e. unam legionem ex duabus, саставити две у једну; = некога или нешто нечим начинити: e. alqm consulem; murus montem efficit arcem. од брега начини град; e. exercitum confirmatiorem, охрабрити. Отуда а) = набавити: alci manus; mulierem homini; б) e. alqd ab alqo, израдити што код некога. 2) о њиви и сл., родити, произвести, носити: ager ille plurimum efficit; отуда = рађати. 3) о бројевима и сл., чинити, износити: ea tributa vix quod satis est efficiunt; quae computatio efficit vicies quater centena milia passuum, 2, 400. 000 корачаја. 4) доказати, показати: vult efficere animos esse mortales; ex quo efficitur, отуда следи (с acc. с. inf. или са ut). + + +effĭgĭēs, ēi, f. (предкл. и effĭgĭa, ae, f.) (effingo), образ, прилика, потпуна и верна слика (особ. пластична; пор. imago, simulacrum итд.): e. Veneris. Отуда а) trop. напосе о слици која је маштом створена или речима изражена: Cyrus ille scriptus est ad efligiem justi imperii, Кир је описан (у Киропедији) да се у њему представи узор праведне владе; — а и ствар која узору одговара: perfectae eloquentiae speciem animo videmus, effigiem quaerimus auribus, узор савршене речитости видимо у својој души, па га желимо слушаоцима подражавањем представити; б) *†уопште слика, образ. + + +effingo (exf.), finxi, fictum, 3. 1) подражавањем осликати, изобразити, изразити, представити: e. alqd; e. pulchritudinemVeneris, *casus alcjs, догађаје чије у слици представити: e. alqd imitando. 2) trop. речима представити, описивати: oratorem. 3) (ретко), обрисати, збрисати: sanguinem. 4) *трти, трљати: manus aegri. + + +efflāgĭtātĭo, ōnis, f. в (само у abl. sing.) efflāgĭtātus, ūs, m. (efflagito), силно захтевање, тражење, топла молба. + + +efflāgĭto, 1. силно захтевати, искати, тражити: libros; misericordiam alcjs; efflagito ut ad me venias. + + +efflictim, adv. (effligo), смртно; само trop. e. amare (deperire), смртно, жестоко бити заљубљен. + + +efflicto, 1. (effligo), убијати. + + +efflīgo (ex-fl.), flixi, flictum, 3., убити: alqm. + + +efflo (ex-flo), 1. издухнути, испирити: ignes ore; pulverem; *e. colorem, изгубити боју; e. animam (*e. extremum halitum), издахнути, душу пустити. + + +efflōresco (ex-fl.), rŭi, —, 3. изникнути, постати, процвасти; само trop. adolescentia efflorescit ingenii laudibus. + + +efflŭo, fluxi, fluxum, 3. 1) истећи: amnis effluit in Oceanum; vita e. cum sanguine. 2) о нетечним предметима, испасти, исклизнути, измакнути се итд.: capilli effluunt, опада; urnae ee. manibus; aĕr e. huc et illuc, шири се. 3) trop. а) проћи, ишчезнути, изгубити се: memoria rei alcjs e.; aestas, aetas e., пролази; antequam ex animo tuo plane effluo, пре но што ме сасвим заборавиш; mens ei effluit = заборавља шта хоће да каже; б) разгласити се, доћи међу свет. + + +effōco, 1. (сумњиво) (ex-fauces), удавити, угушити: alqm. + + +effŏdĭo (ex-f.), fōdi, fossum, 3. 1) ископати, извадити: e. aurum, ferrum; effodere oculos (*c. lumen) alci, очи ископати. 2) ископати = опчинити: latebras; portum; lacum. 3) прекопати, раскопати: terram; e. montem, прокопати; trop. e. domos, преметнути куће. + + +effor (ex-f.) (ово прво лице praes. не налази се у писаца; понајвише у part. praet. и у fut.), dep. 1. 1) изрећи, изговорити, исказати (застарели религиозни израз, и зато највише у песника): effari alqd; carmen. 2) посветити, одредити за што: locus templo effatus (pass.), за храм одређено место. 3) нешто тврдити, изрећи: alqd; отуда effatum, в. горе. + + +†effrăctārĭus, ĭi, n. (effringo), крадљивац који врата обија. + + +effrēnātē, adv. с comp. (effrenatus), разуздано, необуздано. + + +effrēnātĭo, ōnis, f. (effreno), разузданост, необузданост. + + +effrēnātus, adj. с comp. и sup, (partic. од неупотребљаванога effreno), разуздан, необуздан, дивљи, распуштен, неукроћен: equi; homo; furor; cupiditas; libertas; multitudo; homines effrenatae libidinis. + + +effrēnus, adj. (ex-frenum), 1) незауздан, без узде: equus. 2) *trop. = effrenatus: amor; gens. + + +†effrĭco, frĭcŭi (frixi), frictum (frĭcātum), 1. истрти, отрти: rubiginem alci. + + +effringo, frēgi, fractum, 3. (ex-frango), 1) разбити, обити, провалити, отворити: cistam; fores; januam; carcerem. 2) сломити, размрскати: †crus; *cerebrum. + + +effŭgĭo (ex-f.), fūgi, fŭgĭtum, 3. 1) intrans. побећи, утећи, умаћи, ускочити: ex urbe. 2) trans. избећи, уклонити се, утећи: mortem; equitatum Caesaris; haec morte effugiuntur. Отуда res me effugit, не опажам; nihil te effugit, свашта опажаш. + + +effŭgĭum, ĭi, n. (effugio), 1) избег, бекство; navem nullam habueruut ad e.; *ob nostra effugia. 2) средство за избег. 3) пут за бекство: insidere effugia, посести путове за бекство. + + +effulgĕo (ex-f.), fulsi, —, 2 просијати, просветлити, засијати се: lux effulget; ductores ee., одликују се; e. audaciā, смелошћу пасти у очи. + + +*effultus, adj. (partic. од неупотребљаванога effulcio), наслоњен, подупрт, лежећи: e. foliis, на лишћу. + + +effundo, fūdi, fūsum, 3. 1) излевати, излити, пролити просути, сипати: lacrimas; flumen effundit se (или effunditur) in mare; Tiberis effusus super ripas, разлио се. 2) о нетечним предметима, избацити, извести, изнети, изаслати: e. tela; e. saccos numorum, истрести џакове. Напосе e. se или pass. effundi, поврвети напоље: equitatus noster se ex castris effundit; incendium effunditur, шири се. Отуда а) equus corruit et consulem supra caput e., збаци га; e. alqm in mare, бацити; б) comae effusae, расплетена коса; e. habenas, пустити узде; в) обилно родити, производити: segetes fecundae ee. herbas inimicissimas frugibus. 3) trop. а) e. iram in alqm, искалити срце на ком; б) из уста пуштати, од себе дати: e. tales voces; questus pectore, тужити се; в) имање, новце и сл. разметнути, растећи: patrimonium; e. aerarium, исцрпсти; г) истрошити, похарчити: vires; supremum auxilium; д) изгубити, напустити: e. gratiam alcjs, проиграти; e. animam, vitam, умрети; ђ) e. se или pass. effundi, предати се, подати се (особ. каквој страсти): in libidine effundi; †in vinum, пропити се; in amorem, заљубити се; e. in jocos, распуштено шалити се; in lacrimas, сузе ронити; in risum, in cachinnos, кидати се од смеха. + + +effūsē, adv. с comp. и sup. (effusus), 1) раштркано, без реда: ire; fugere; praedari. 2) раскошно, богато: donare; vivere. 3) прекомерно, разуздано, раскалашно, жестоко: exsultare; amare; effusius dicere, опширно. + + +effūsĭo, ōnis, f. (effundo), 1) излевање, излив: aquae. 2) врвљење из: hominum ee. ex oppidis. 3) расипање: e. imitatur liberalitatem. 4) разузданост: e. animi in laetitia. + + +effŭsus, adj. с comp. и sup. (partic. од effundo), 1) широк, простран: *mare late e.; loca; отуда = прострт: corpus. Отуда а) = раштркан: hostes; agmen e., неуредна; б) пуштен, отпуштен: effusissimis habenis; в) ee. caedes, убиства на све стране. 2) раскошан, разметан: e. in largitione. 3) неумерен, прекомеран, разуздан: laetitia; e. cursus, трк скоком. + + +effŭtĭo, 4. (ex и неупотребљиво futio, од основе FUD, FUT, откуда и fundo, futilis, futis, refuto), избрбљати, без разлога говорити: alqd; leves versus. + + +†eflŭvĭum, ĭi, n. (effluo), исток, истицање: e. lacus. + + +ēgĕlĭdus, adj. (без студени), млак, смлачен: potio; ventus. + + +ĕgens, ntis, adj. с comp. и sup. (partic. од egeo), оскудан, потребит, сиромашан (пор. egenus): homo. + + +ĕgēnus, adj. (egeo), 1) ко у нечему оскудева, нешто нема: e. omnium rerum. 2) casio egenus = *сиромашан: in rebus egenis. + + +ĕgĕo, ĕgŭi, —, 2. 1) неку ствар требати: e. re alqā; consilio; e. auxilii; e. alqd (предкл.). Отуда само egere = кубурити, сиротовати: nunquam te sinam egere aut mendicare. 2) (ретко) = careo, не имати чега, бити без чега: insulae cultorum egentes. + + +Egērĭa (ē), ae, f. италијска нимфа пророчица која је краљу Нуми савете давала. + + +ēgĕro, gessi, gestum, 3. изнети, извести, извадити, извући: e. praedam ex hostium tectis; †lapides ex mari. Отуда *†а) = од себе дати: e. animam, душу пустити; aquam vomitu, избљувати; исто тако и e. dapes; urinam, мокрити; e. sanguinem, пролити; e. querelas; sermones, изговорити; б) = гонити, терати: e. dolorem; в) испразнити: Phoebus castra Dorica egerit rogis; e. stabulum. + + +ĕgestās, ātis, f. (egeo), 1) сиромаштво, оскудност (субјективно; пор. inopia, paupertas): e. ac mendicitas; vitam in egestate degere. 2) недостатак, оскудица: e. frumenti, pabuli. + + +†ēgestĭo, ōnis, f. (egero), изношење, уклањање: ruderum; cadaverum: e. ventris, свршивање телесне нужде; e. opum, расипање. + + +ĕgestōsus, adj. (egestas), убог, сиромах. + + +ēgestus, ūs, m. (egero), 1) ископавање, копање. 2) свршивање телесне нужде. + + +ēgigno, —, —, 3. произвести; pass. израсти: ramos egigni corpore vivo. + + +ĕgo (ŏ и ō), pron. pers. (ἐγώ), (mĕī, mĭhĭ и mĭhī; mē; nōs; nostrūm, nostrōrum и nostrī; nōbīs), ја, ојачано egomet, mihimet, nobismet ipsis, ја сâм, мени самом, нама самима; (предкл.) и mepte, mihipte у истом значењу: quid mihi Celsus agit?, шта ми ради; ad me, код мене; у моју кућу. + + +ēgrĕdĭor, gressus sum, dep. 3. (e-gradior), 1) intrans. а) упр. изаћи, излазити: e. ex urbe; e. Romā; e. hinc; foras; extra portam. Напосе о војсци, поћи, кренути се, измарширати: e. castris; ad proelium; e. navi или in terram, искрцати се на суво; e. e portu, отпловити; б) пењати се: e. ad summum montis, наврх; e. altius; в) trop. удаљити се: а proposito, од предмета, од ствари. 2) trans. а) прећи, прекорачити: e. munitiones; fines; б) trop. e. modum, прећи меру; egredi relationem (о сенатору који би при гласању прешао с предмета на другу ствар и о њој говорио); egressus quintum annum, преко пет година. + + +ēgrĕgĭī, adv. (egregius), 1) изредно, одлично, особито, сјајно: e. fortis. 2) као знак похвале, право, добро, прекрасно! + + +ēgrĕgĭus, adj. (e-grex, упр. из стада изабран), 1) изабран, изврстан, одличан, особит, ванредан и сл.: forma; laus; civis; victoria; egregius bello, у рату; egregius animi, ванредно срчан. 2) †славан, частан: mihi egregium erat; subst. egregium publicum, част државе; ēgrĕgĭa, ōrum, n. славна дела. + + +†ēgressĭo, ōnis, f. (egredior), излажење; trop. одступање од предмета (у говору), дигресија. + + +ēgressus, ūs, m. (egredior), 1) излажење, излазак, одлазак: e. vester; rarus egressu, који ретко излази. 2) излет, полет тица. 3) искрцавање, излазак на суво: in egressu navis. 4) одступање од предмета (у говору). 5) *†излаз: obsidere omnes egressus; e. fluminis, ушће. + + +ēgurgĭto, 1. (e-gurges), просипати, разметати, бацати: argentum domo. + + +ĕhem, interj., усклик радосног чуђења, изненађења, ê! ô! гле! + + +ĕheu (у посника и ēheu), interj. усклик туге, жалости, еј! ох! ах! + + +ĕhŏ (ојачано ĕhŏdum, пор. dum II. 2). interj., усклик којим се псује, заповеда, гневно пита и сл., хеј! бре! море! чуј де! чу ли! + + +ĕhŏ (ојачано ĕhŏdum, пор. dum II. 2). interj., усклик којим се псује, заповеда, гневно пита и сл., хеј! бре! море! чуј де! чу ли! + + +ei в. hei. + + +hei (ei), interj. еј, ах, јао! hei mihi, тешко мени! + + +ēĭa или hēĭa, interj. 1) усклик радосног чуђења, ê! ô! гле! 2) усклик журења, хеј! дед! дедер! нудер! хајде! + + +*ējăcŭlor, dep. 1. (и ējăcŭlo, 1) избацати, метати одакле: aquas. + + +†ējectāmentum, i, n. (ejecto), измет, изврг: cetera ee. maris. + + +ējectĭo, ōnis, f. (ejicio), избацивање, изгон, прогнанство, заточење: mors et e. + + +*ējecto, 1. (e-jacto), избацати, повратити, бљувати: aquas; arenas; cruorem; cruentas dapes ore. + + +ējectus, ūs, m. (ejicio) (предкл.), избацивање, истискивање: animae, дисање. + + +ējĕrātĭo в. ejuratio. + + +†ējūrātĭo, (или ējĕrātĭo) ōnis, f. (ejuro), одрицање заклетвом: e, spei, напуштање наде; consulum e., оставка на службу. + + +ējĕro в. ejuro. + + +ējŭro (или ējĕro), 1. одрицати се заклетвом: 1) term. t. а) e. forum или judicem iniquum sibi, не признавати надлежност кога суда или судије; б) e. bonam copiam, заклети се да не могу платити, изјавити се за банкрота; в) †e. magistratum, imperium, положити службу уз заклетву да сам је по законима отправљао. 2) †уопште нечега се одрећи; e. nomen patriae, patrem, liberos; e. patriam = насвагда је оставити. + + +ējĭcĭo, jēci, jectum, 3. (ejacio), 1) избацити, извргнути, истерати, изагнати: e. alqm ex oppido; de senatu; alqm hinc; de finibus; aedibus foras; o. alqm in exsilium; e. linguam, исплазити; e. sanguinem, избљувати; *armum, уганути, ишчашити; trop. e. curam, memoriam rei alcjs ex animo; e. vocem, gemitum. Напосе а) e. se e navi in terram, излетети, искочити; б) e. navem in terram, пристати уз обалу с лађом (из невоље); в) pass. о лађи, navis ejicitur ad insulam, in litora, лађа наседа; г) pass. о човеку, избачен бити на обалу; part. ejectus каже се о ономе коме се брод разбио или о утопљенику кога је вода на брег избацила. 2) trop. одбацити, не одобравати: rationem Stoicorum; особ. о глумцима, говорницима и сл. = бити извиждан, с позорнице отеран (пор. explodo, sibilo). + + +ējŭlātĭo, ōnis, f. ējŭlātus, ūs, m. (ejulo), урлање, јаукање, кукање, запевање. + + +ējŭlo, 1. урлати, јаукати, кукати, запевати. + + +†ējūrātĭo, (или ējĕrātĭo) ōnis, f. (ejuro), одрицање заклетвом: e, spei, напуштање наде; consulum e., оставка на службу. + + +ējŭro (или ējĕro), 1. одрицати се заклетвом: 1) term. t. а) e. forum или judicem iniquum sibi, не признавати надлежност кога суда или судије; б) e. bonam copiam, заклети се да не могу платити, изјавити се за банкрота; в) †e. magistratum, imperium, положити службу уз заклетву да сам је по законима отправљао. 2) †уопште нечега се одрећи; e. nomen patriae, patrem, liberos; e. patriam = насвагда је оставити. + + +ējusdemmŏdi (idem-modus), као adj., исте струке, врсте, исто такав. + + +ējusmŏdi (is-modus), као adj., ове струке, врсте, овакав. + + +ēlābor, lapsus sum, dep. 3. 1) исклизнути, измаћи, утећи, испасти и сл.: serpens elabitur; gladius ei e manu elapsus; †artus iu pravum elapsi, ишчашени, уганути удови. 2) trop. а) libri illi mihi elapsi sunt, књиге су оне против моје воље обзнањене; animus ejus Bacchidi elabitur, Бахида губи његово срце res e. memoriā alcjs. заборавља се; б) избећи, умаћи, утећи: ex proelio; *de caede; telis; e. ex crimine; ex judicio; elapsus est, прошао је (без казне); в) ишчезнути, нестати: spes; assensio omnis illa e., престаје; г) (ретко) e. in servitutem, допасти ропства. 2) *дизати се, ићи увис: ignis frondes elapsus in altas. 3) †избећи: e. pugnam, vincula; ejus statua vim ignium bis elapsa. + + +ēlăbōrātus, adj. (partic. од elaboro), вештином и трудом израђен, вештачки (oppos. naturalis). + + +ēlăbōro, 1. 1) intrans. трудити се, паштити се: elaboro ut prosim illis; e. in eo ut etc; e. in re alqā. 2) trans. а) израдити, учинити, обрађивати: rem alqam; caussam; e. artem; eloquentiam; 3) *†трудом и напором набавити, стећи: imperium a parentibus elaboratum; e. somnum, домамити сан. + + +ēlāmentābĭlis, adj. јадан, тужан, жалостан. + + +ēlanguesco, gŭi, —, 3. омлитавети, малаксати, попустити. + + +ēlātē, adv. с comp. (elatus), 1) узвишено: e. et ample loqui. 2) охоло, поносито: elatius se gerere. + + +*Elătēĭus (ĕ), adj. (Elatus), Елатов: E. proles; E. Caeneus, Елатов син (u. Caeneus). + + +ēlātĭo, ōnis, f. (effero), уздизање; trop. а) узлет, узвишеност: e. animi; orationis; б) занос, страсност. + + +ēlātro, 1. упр. излајати; camo trop. без околишења исказати: alqd. + + +ēlātus, adj. с comp. (partic. од effero), 1) узвишен, висок: locus. 2) trop. а) узвишен; animus; б) охол, в. effero1 2) б. + + +Elăver, ĕvis, m., притока реке Лигера (Лоаре) у Галији, сад Allier. + + +ēlăvo, lāvi, lautum и lōtum, 1. (предкл. и касно), 1) измити, изапрати, окупати. 2) elavi bonis, опрао сам се од имања (изгубио све имање). + + +Elĕa (ĕ), ae, f. (Ἐλέα), варош у доњој Италији, родно место Парменида и Зенона, чисто латински Velia названо. Отуда 1) Elĕātēs, ae, (Ἐλεάτης), Елејанин = Zeno. 2) Elĕātĭcus, adj. (Ἐλεατικός), елејски. + + +ēlĕcĕbra, ae, f. (elicio), која од људи новце измамљује. + + +ēlectē, adv. с comp. (electus), са избором: electius loqui. + + +ēlectĭlis, adj. (eligo), одабран, изврстан. + + +ēlectĭo, ŏnis, f. (eligo), избирање, избор: e. verborum. + + +ēlecto1, 1. (intens. од eligo) = изабрати. + + +ēlecto2, 1. (inter. s. од elicio) = измамити: alqd (тајну). + + +†ēlector, ōris, m. изборник, бирач. + + +Electra (ē), ae, f. (Ἠλέκτρα), 1) кћи Атланта и Плејоне, једна од Плејада, мати Дарданова од Јупитера. 2) кћи Агамемнона и Клитемнестре, сестра Орестова и Ифигенијина, жена Пиладова. + + +ēlectrum, i, n. (ἤλεκτρον), 1) јантар, ћилибар. 2) у plur. electra, куглице од јантара које су римске госпође у рукама држале ради расхлађивања, Ov. met. 2, 365. + + +Electrus (ē), i, m. латински облик имена Electrўōn (ē), ōnis, m. (Ηλεκτρύων), оца Алкменина. + + +ēlectus1, adj. с comp. и sup. partic. од eligo), изабран, по избору, изврстан: electissimi viri. + + +ĕlectus2, ūs, m. (eligo), избор. + + +ēlĕgans, ntis, adj. с comp. и sup. (eligo), 1) у прекорном смислу, пробирач, гадљив: homo. 2) о људима који умеју добро изабрати, углађен, укусан, уљудан, фини: e. scriptor; orator. 3) о стварима, укусан, леп, фини, красан: ars; epistola; verbum aut e. aut grave. + + +ēlĕganter, adv. (elegans), 1) с добрим избором, опрезно: loca capere. 2) укусно, фино, красно, уљудно, вешто: vitam agere; *saltare; dicere pro alqo. + + +ēlĕgantĭa, ae, f. (elegans), 1) много пробање, пробирљивост. 2) фини избор, финоћа, лепота, углађеност: e. vitae; morum; verborum Latinorum. 3) оштроумље, фини укус: e. Socraticorum. + + +*†ĕlĕgi, ōrum, m. (ἔλεγοι), елегијски стихови, елегија (хексаметри и пентаметри наизменце). + + +*†ĕlĕgĭa, ae, f. (ἐλεγεία), елегија, песма у елегијским стиховима. + + +ĕlĕmenta, ōrum, n. (а код каснијих у sing.), 1) елементи, стихије (στοιχεῖα). 2) trop. а) основи, основна знања какве науке или вештине: ee. puerorum; ee. loquendi. Отуда а) †писмена, азбука, алфабет, абецеда; б) *= почетак уопште: prima ee. Romae. + + +†ĕlĕmentārĭus, adj. (elementum), што спада у прве основе; ко се занима с првим основима. + + +†ĕlenchus, i, m. (ἔλεγχος), 1) садржај, регистар. 2) велико зрно бисера што су га римске госпође као обоце носиле. + + +Elĕphantĭnē (ĕ), ēs, f. (Ἐλεφαντίνη), острво у Нилу у горњем Мисиру. + + +ĕlĕphas, antis, m. и (обичније) ĕlĕphantus, i, m. 1) слон. 2) слонова кост = ebur. + + +Elĕus (ē) в. Elis. + + +Eleusin или Eleusis (ĕ), īnis, f. (Ἐλευσίς или -σίν), Елеузина, варош у Атици, чувена са штовања богиње Церере и њој у част онде слављених мистерија. Отуда Eleusīnĭus или Eleusīnus, adj.; subst. Eleusīnĭa, ōrum, n. (τὰ Ἐλευσίνια), Церерин празник, мистерије. + + +Eleusin или Eleusis (ĕ), īnis, f. (Ἐλευσίς или -σίν), Елеузина, варош у Атици, чувена са штовања богиње Церере и њој у част онде слављених мистерија. Отуда Eleusīnĭus или Eleusīnus, adj.; subst. Eleusīnĭa, ōrum, n. (τὰ Ἐλευσίνια), Церерин празник, мистерије. + + +Eleuthĕrĭa1 (ĕ), ōrum, n. (τὰ Ἐλευθέρια), светковина слободе, светкована после персијских ратова сваке године код Платеје у част Јупитеру ослободиоцу (Ζεύς ἐλευθέριος, Juppiter liberator). + + +ĕleuthĕrĭa2, ae, f. (ἐλευθερία), слобода. + + +Eleuthĕrŏcĭlĭces (ĕ), cum, m. (ἐλεύθερος-Cilix, слободни Киличани, Римљанима свагда непријатељско племе у Киликији. + + +†ĕlĕvātĭo, ōnis, f. као реторски term. t., похвала у иронији, подсмевање. + + +ēlĕvo, 1. 1) дизати, подићи, уздигнути: contabulationem *aura elevat preces, односи их, узалудне су. 2) trop. а) олакшати, ублажити: aegritudinem; sollicitudinem; б) умалити, ослабити, обеснажити и сл.: e. auctoritatem alcjs; e. res gestas; e. alqm, понижавати кога, мало ценити. + + +ēlĭcĭo, lĭcŭi, lĭcĭtum, 3. (e и неупотр. lacio), измамити, извабити: e. alqm foras; alqm in proelium, навести на битку; e. ut fateatur, учинити да призна; e. ferrum e cavernis terrae, извадити; e. vocem e faucibus alcjs; e. lacrimas; e. literas ab alqo, склонити кога да пише писмо; e. caussam alcjs rei, пронаћи, у траг ући. Напосе e. Jovem, manes и сл., чарањем и врачањем дозвати, дочарати; исто тако и e. pluviam, fulmina. + + +Elĭcĭus (ē), adj. (elicio) придевак Јупитеров, кога су молили да даје знамења муњама и громовима. + + +ēlĭdo, līsi, līsum, 3. (e-laedo), 1) избити, изринути, изагнати: e. aurigam e curru; oculos; *ignem e silice, укресати; morbum, отерати; e. sonum, глас од себе дати; e. literas, прогутати, не изговорити; e. vocem, силом извући. 2) разбити, размрскати, сатрти: caput alcjs; naves; angues, удавити; elidi aegritudine, згњечен, свладан бити. + + +ēlĭgo, lēgi, lectum, 3. (e-lego), 1) бирати, избирати, одабрати: e. rem alqam; minima ex malis; elige de illis quem velis. 2) чупати, плевити: herbas. + + +*ēlīmĭno, 1. (e-limen), преко прага бацити: e. dicta, избрбљати; e. gradus, од куће отићи. + + +ēlīmo, 1. опилити, угладити; само trop. = вештачки израдити: catenas; о производима духа, e. alqd, нешто дотерати, поправити. + + +ēlinguis, adj. (e-lingua), без језика, говора, нем: homo; curia; trop. = који није речит. + + +ēlinguo, 1. (elinguis), лишити језика: alqm. + + +Elis (ē), дорски Alis (ā), ĭdis, f. (ᾞλις), Елида, покрајина у северозападном Пелопонезу. Отуда Elēus или Elĭus (дорски код Плаута Alēus и Alīus), *Elĭas, adj. елидски; subst. Elēi или Elĭi, ōrum, m. Елиђани. + + +Elissa (ĕ) и Elīsa (ĕ), ae, f. (Ἔλισσα) = Dido. + + +†ēlīsĭo, ōnis, f. (elido), истискивање, цеђење: e. lacrimae. + + +Elissa (ĕ) и Elīsa (ĕ), ae, f. (Ἔλισσα) = Dido. + + +*†ēlixus, adj. куван, варен. + + +ellĕbŏrum в. helleborum. + + +ellĕbŏrus в. helleborum. + + +†ellipsis, is, f. (ἔλλειψις), реторски term. t., изостављање речи какве, елипса. + + +ēlŏco. 1. дати под закуп, најам: fundum; gens Judaica elocata est, порез од њих дат је под закуп. + + +ēlŏcūtĭo, ōnis, f. (eloquor), говорнички израз, слог, стил. + + +†ēlŏcūtōrĭus, adj. (eloquor), што спада у израз; само subst. ēlŏcūtorĭa, ae, f. (sc. ars) = реторика (ῥητορική). + + +†ēlŏcūtrix, īcis, f. (eloquor) = реторика, вештина говора. + + +ēlŏgĭum, ĭi, n. (λόγος), 1) кратка изрека: e. Solonis. 2) напис, натпис, особ. = надгробни натпис: ee. monumentorum. 3) кратка белешка, а) у тестаменту, н. пр. да се ко искључује из наследства; б) у кривичним стварима, судски протокол или назначење имена кривчева, његове кривице, казне итд. + + +ēlŏquens, ntis, adj. с comp. и sup. (partic. од eloquor), речит, који има сва знања и својства што требају говорнику (пор. disertus, facundus). + + +ēlŏquenter, adv. с comp. и sup. (позитив се не налази) (eloquens), речито. + + +ēlŏquentĭa, ae, f. (eloquens), речитост, в. eloquens. + + +*†ēlŏquĭum, ĭi, n. (eloquor), речитост: e. insolitum. + + +ēlŏquor, lŏcūtus sum, dep. 3. 1) исказати, изрећи, изговорити: eloquor rem ut facta est; eloquere obsecro, искажи само све. 2) своје мисли изразити, предавати, беседити: ornate et copiose. + + +Elōrus (ĕ) (Hĕlŏrus), i, m. (Ἔλωρος), река и варош (fem.) на источној обали Сицилије. Отуда Elōrĭus, adj. Elōrīni, ōrum, m. Елорани. + + +Elpēnōr, ŏris, m. (Ἐλπήνωρ), један из дружине Улисове. + + +ēltibōrātĭo, ōnis, f. (elaboro), израда. + + +elūcĕo, luxi, —, 2. 1) просијати, сјати између чега, просветлити се, засијати: circulus e. inter flammas. 2) појавити се, указати се, у очи падати: scintilla ingenii jam in puero e.; hoc decorum quod elucet in vita; напосе = сјати, одликовати се: virtutibus. + + +ēluctor, dep. 1. 1) intrans. с трудом (с муком, борбом) продрети, протурити се: aqua eluctatur. 2) trans. с трудом и борбом из чега провући се, нешто свладати: illas difficultates. + + +ēlūcŭbro, 1. и ēlūcŭbror, dep. 1. при свећи ноћу израдити: epistolam; trop. уопште марљиво и с напором израдити. + + +ēlūcŭbro, 1. и ēlūcŭbror, dep. 1. при свећи ноћу израдити: epistolam; trop. уопште марљиво и с напором израдити. + + +ēlūdo, lūsi, lūsum, 3. 1) подлокати, подронити: mare terram appetens litoribus eludit. 2) о гладијатору, у борењу, уклонити се, сузбити, одбити (ударац): rudibus eludit. Отуда а) осујетити, избегавати: vim legis; pugnam; e. bellum quiete, quietem bello, не држати се ни рата, ни мира; e. legationem, учинити безуспешном; б) варати, за нос вући: alqm; в) титрати се с ким, ругати се коме, пецкати кога: alqm. 3) *(у игри) добити од кога што: e. alqm anulum; alci alqd. + + +ēlūgĕo, luxi, —, 2, ожалити кога, туговати за ким: alqm; intrans. престати жалити, свући црнину. + + +ēlumbis, adj. (lumbus), упр. узет у боку; trop. о говорнику млитав, без снаге. + + +ēlŭo, lŭi, lūtum, 3. 1) испирати, опрати, измити, исплакнути: e. patinas; corpus; e. maculas vestium; colorem. Отуда trop. 2) = очистити, загладити, уклонити и сл.: e. crimen; *amara curarum; e. amicitiam. 3) имање растећи, проћердати. + + +Elŭsātes, tĭum, m. племе у Аквитанији (Галији). + + +*†ēlūtus, adj. (partic. од eluo), воден, без сока и снаге. + + +ēlŭvĭēs, ēi, f. и ēlŭvĭo, ōnis, f. (eluo), 1) *†отицање нечистоте. 2) поплава, потоп, поводањ, 3) †бујицом начињена гудура, јаруга. + + +Elўmāis (ĕ), ĭdis, f. (Ἐλυμαΐς), провинција у западној Персији. Отуда Elўmaeus, adj. и subst. Elўmaei, ōrum, m. Елимејци. + + +*Elўsĭum (ē), ii, n. (τὸ Ἠλύσιον πεδίον), пребивалиште блажених, елизијска поља, Елизија. Отуда Elўsĭus, adj. + + +em, interj. в. hem. + + +†ēmăcĕrātus, adj. (macero), изнурен. + + +†ĕmācĭtās, ātis, f. (emax), жеља куповања. + + +†ēmancĭpātĭo, ōnis, f. (emancipo), 1) формално отпуштање сина испод очинске власти. 2) уопште формално уступање какве ствари. + + +ēmancĭpo, 1. 1) сина испод очинске власти отпустити и тиме га за самостална прогласити (в. emancipatio). 2) уопште особу или ствар какву испод чије власти у власт другога предати, као својину уступити, продати, отпустити: e. filium in adoptionem alci; e. agrum. 3) trop. сасвим предати: e. se alci; emancipatus feminae, роб жени. + + +†ēmanco, 1. (e-mancus), осакатити: alqm. + + +ēmāno, 1. 1) тећи, цурити, истицати: fons. 2) trop. а) произлазити, долазити, постати: mala nostra istinc emanant; б) доћи међу људе, ширити се: exire et in vulgus emanare. + + +Emăthĭa (ē), ae, f. (Ἠμαθία), предео у Македонији. Отуда а) *†= Македонија; б) *суседна Тесалија. Отуда Emăthĭs, ĭdis, f. и Emăthĭus, adj. = македонски или тесалски; *Emăthĭdes = Pierides. + + +†*ēmătūresco, rŭi, —, 3. 1) дозрети, сазрети: segetes. 2) trop. ублажити се: Caesaris ira. + + +ĕmax, ācis, adj. (emo), ко радо купује. + + +emblēma, ătis, n. (ἔμβλημα), 1) уметнути посао, отуда trop. = уметак у говор. 2) Отуда а) додат узвишени (рељефни) украс (на посуђу); б) мозаика, музивни посао. + + +embŏlĭum, ĭi, n. (ἐμβόλιον), уметак; пантомимска игра између чинова позоришног дела, можда балет (играње). + + +ēmendăbĭlis, adj. (emendo), поправљив, што се може поправити. + + +ēmendātĕ, adv. (emendatus), без мане, без погрешке, исправно. + + +ēmendātĭo, ōnis, f. (emendo), исправљање, поправка. + + +ēmendātor, ōris, m. и ēmendātrix, ĭcis, f. (emendo), поправљач, поправљачица, исправљач, исправљачица. + + +ēmendātus, adj. с comp. и sup. (partic. од emendo), без мане, погрешке, исправан, беспрекоран: Latina locutio; †homo emendatissimus. + + +†ēmendīco, 1. испросјачити, измолити, искамчити: mihi alqd. + + +ēmendo, 1. (e-mendum), од погрешака ослободити, поправити, исправити (слабије од corrigo): e. librum; vitia adolescentiae; legem; tussim, излечити. + + +ēmentĭor, dep. 4. слагати, измислити, лажно исказати: e. alqd in alqm; e. se beneficio obstrictum esse; part. ēmentītus, лажан, измишљен. + + +†ēmercor, dep. 1. купити, подмитити, стећи митом: aditum principis, приступ к владаоцу. + + +ēmĕrĕo, mĕrŭi, mĕrĭtum, 2. и ēmĕrĕor, rĭtus sum, dep. 2. 1) заслужити себи што, заслугом стећи: pecuniam; quid ego emerui mali? 2) *стећи заслугâ за кога или што: alqm; emeritus, заслужан човек. 3) у војн. говору, одслужити, ислужити: e. stipendia. Отуда subst. ēmĕrĭtus, i, m. ислужени војник, ветеран; tempus emeritum, прошло време; *trop. о стварима које су биле за што употребљаване = стар, изрган, овештао: equus; aratrum; rogus, догорела. + + +ēmĕrĕo, mĕrŭi, mĕrĭtum, 2. и ēmĕrĕor, rĭtus sum, dep. 2. 1) заслужити себи што, заслугом стећи: pecuniam; quid ego emerui mali? 2) *стећи заслугâ за кога или што: alqm; emeritus, заслужан човек. 3) у војн. говору, одслужити, ислужити: e. stipendia. Отуда subst. ēmĕrĭtus, i, m. ислужени војник, ветеран; tempus emeritum, прошло време; *trop. о стварима које су биле за што употребљаване = стар, изрган, овештао: equus; aratrum; rogus, догорела. + + +ēmergo, mersi, mersum, 3. 1) trans. извадити, изнети напоље: e. se или emergi, помолити се, подићи се; ex illis malis, напосе partic. emersus, ко се помолио, подигао: equus e. e palude; trop. emerso de admiratione animo. 2) intrans. а) помолити се, указати се: ex aqua; de paludibus; stella e.; б) изаћи: e. ex saltibus in campos; e. ex patrio regno; в) извући се, избавити се, опростити се (какве неприлике, опасности u сл.): e, ех mendicitate; e malis; ex peculatus judicio, ослободити се; civitates emerserunt, опоравиле су се; leges emergunt, опет почињу важити; г) постати, изродити се: bella emergunt; д) видети се: amor e.; ex quo emergit quale sit illud, отуда се види итд. + + +ĕmĕtĭca, ae, f. (ἐμετική), бљување: facere emeticam, узети на бљување (да после опет може јести). + + +ēmētĭor, mensus sum, dep. 4. 1) измерити: spatium. 2) trop. а) прећи простор, превалити: terras; б) преживети: Galba quinque principes annis septuaginta tribus emensus; в) одмерити, дати, уделити: alci alqd. + + +ēmĕto, messŭi, messum, 3. пожети, покосити: e. frumentum. + + +ēmĭco, mĭcŭi, imcātum, 1. искочити, брзо изаћи, просинути, сукнути: fulgura emicant; flamma e. e. monte; e. saltu in currum, скочити у кола. Отуда trop. pavor e., издаје се; e. magnitudine rerum, одликовати се; verbum aliquod e., одликује се. + + +ēmĭgro, 1. иселити се, отићи: hinc; ex illa domo; e vita. + + +ēmĭnens, ntis, adj. с comp. и sup. (partic. од emineo), 1) што се промаља, провирује: effigies, рељефна слика. 2) trop. изврстан, одличан. + + +ēmĭnentĭa, ae, f. (eminens). помољеност, онај део што се помаља, у очи удара; на слици = светлији део. + + +ēmĭnĕo, mĭnŭi, —, 2. 1) промаљати се, вирити напоље, видети се: terra e. e mari; stipites ee. ex terra; ferrum eminet per costas; jugum e. in mare. 2) а) истицати се, указати се: quod absconditur ibi, eo magis e. et apparet; *vox e., јасно се чује; б) одликовати се: regia potestas; Demosthenes eminet inter omnes. + + +ēmĭnus, adv. (emanus), од руке (opp. comminus), издалека, надалеко, особ. као војн. term. t. о борби стрелама, копљима и сл.: e. pugnare; faces jacĕre. + + +*ēmīror, dep. 1. снебивати се, веома се чудити. + + +ēmissārĭum, ĭi, n. (emitto), олук, оток воде. + + +ēmissārĭus, ĭi, m. (emitto), 1) шпијун, ухода. 2) изданак, (младица) на виновој лози. + + +ēmissīcĭus, adj. (emitto), изаслан ради ухођења = уходни (пор. emissarius 1): oculi ee. + + +ēmissĭo, ōnis, f. (emitto), 1) изашиљање, испуштање = бацање: telorum. 2) испуштање, отпуштање: anguis; serpentis. + + +ēmissus, ūs, m. (emitto), изашиљање, испуштање. + + +ēmitto, mīsi, missum, 3. 1) изаслати, одаслати, послати из: e. equites in hostem; cohortes ex statione. Отуда e. hastam, бацити; sagittas, одапети; fulmina, оборити; e. aculeum in hominem, убости жаоком; †e. librum, издати; e. se, сукнути, провалити; e. vocem, пустити. 2) отпустити, испустити: e. alqm ex urbe; ex vinculis; e. aquam ex lacu; e. scutum manu, оставити, пустити из руке; e. animam, издахнути; trop. e. alqd e manibus, пропустити што; manu e. alqm и само e. alqm = manumitto (в. ту реч). + + +ĕmo, ēmi, emptum, 3. 1) купити, куповином набавити (главни је појам набавка чега, пор. mercor): e. domum ab или de alqo; quanti eam emisti, пошто си је купио?; tribus minis eam emi, за три мине; magno, parvo e., скупо, јефтино; male (care) и bene e, скупо, јефтино; ex empto = по погодби. 2) trop. купити, = за новце добити, наиме подмићивањем: e. sententias judicum; percussorem in alqm; e. alqm beneficiis, задобити; immortalitatem morte. + + +*ēmŏdĕror, dep. 1. умерити: dolorem verbis. + + +*ēmŏdŭlor, dep. 1. певати: Musam. + + +ēmōlĭmentum, i, n. в. emolumeutum. + + +ēmōlĭor, dep. 4. 1) изнети, избацити: pituitam. 2) узбуркати: e. freta. 3) довршити: alqd; negotium. + + +ēmollĭo, 4. 1) умекшати: humor e. fundas. 2) ублажити, питомити: mores. 3) разнежити, омлитавити: exercitum. + + +ēmōlŭmentum (ēmōlĭmentum), i, n. (emolior), корист, добитак (opp. detrimentum; пор. lucrum): ee. pacis, благодети мира; emolumento esse, бити на корист. + + +ēmŏnĕo, —, —, 2. опомињати: ulqm. + + +ēmŏrĭor, mortŭus sum, mŏri, dep. 3. 1) изумрети, умрети: fame; emori nolo, sed me esse mortuum nihili aestimo. 2) trop. нестати, минути, пропасти: laus eorum e. non potest. + + +ēmortŭālis, adj. (emorior), самртни, смртни: dies. + + +ēmŏvĕo, mōvi, mōtum, 2. кренути, покренути, уклонити, удаљити: e. multitudinem e foro; plebem de medio; alqm senatu; muros fundamentaque, уздрмати; *curas, разбити, отерати. + + +Empĕdŏclēs, is, m. (Ἐμπεδοκλῆς), грчки филозоф из Агригента на Сицилији око 440 пр. Хр. Отуда Empĕdŏclēus, adj. + + +†emphăsis, is, f. (ἔμφασις), снага израза (у говору). + + +empīrĭcus, adj. (ἐμπειρικός), што спада у искуство, искуствен; — subst. empīrĭcus, i, m. лекар који лечи само по искуству. + + +empŏrĭum, ĭi, n. (ἐμπόριον) трг, тржиште; пијаца; трговачка варош. + + +emptĭo, ōnis, f. (emo), куповање, куповина: falsa et simulata; agrorum; — concr. купљена ствар. + + +†emptĭto, 1. (emo), купити: rem. + + +emptor, ōris, m. (emo), купац: rei alcjs. + + +*†ēmūgĭo, 4. изрикати: alqd. + + +*†ēmulgĕo, —, sum, 2. измусти: trop. = исцрпсти: paludem. + + +†ēmunctĭo, ōnis, f. (emungo), усекњивање. + + +*†ēmungo, munxi, munctum, 3. 1) e. se или emungi, усекнути се. 2) trop. а) homo emunctae naris, „с финим носом“ = оштроуман; б) (Com.) e. alqm argento и само e. alqm, преварити, опуљити. + + +ēmūnĭo, 4. 1) сазидати: murum supra ceterae modum altitudinis. 2) јако утврдити: locum; *postes obice, затворити. 3) †e. paludes, silvas, прокрчити пут кроз баре и шуме (в. munio). + + +†ēmūtātĭo, ōnis, f. (emuto), промена. + + +†ēmūto, 1. променити, у другом облику представити: rem. + + +ēn, interj. (ἤν), 1) ево! ето, ено! гле!: en Priamus, ево Пријама; en caussa cur etc; en ego, ево ме; en quattuor aras. 2) у питању или у чуђењу: en quid agis?, шта то радиш?; en quid agam?, шта да радим? 3) *код императива, дед! дедер! нудер!: en accipe, узми дер! + + +*†ēnarrābĭlis, adj. (enarro), што се даје приповедити, описати: motus. + + +†ĕnarrātĭo, ōnis, f. 1) објашњење, тумачење. 2) побрајање: syllabarura. + + +ēnarro, 1. 1) исприповедати, испричати: rem alqam. 2) †објаснити, тумачити. + + +ēnascor, nātus sum, dep. 3. израсти, узрасти, постати: dentes e mento enascuntur; insula medio alveo enata. + + +ēnăto, 1. 1) из чега испливати. 2) trop. протурати се, изаћи из какве неприлике. + + +ēnāvatus = navatus; в. navo. + + +ĕnāvĭgo, 1. 1) intrans. отпловити: Rhodum, на Род. 2) *†trans. пребродити, препловити: *unda omnibus enaviganda. + + +Encĕlădus, i, m. (Ἐγκέλαδος), Енкелад, један од гиганата којега је Јупитер громом убијена под планину Етну сахранио. + + +endo (indo), praep. старински облик = in. И сложено endogredior = ingredior итд. + + +*†endrŏmis, ĭdis, f. (ἐνδρομίς), вунени огртач који су после гимнастичких вежбања огртали да се од назеба сачувају. + + +Endўmĭōu, ōnis, m. (Ἐνδυμίων), леп младић у Карији: по доцнијој причи затекла га је у спавању богиња Селена на брегу Латму, те се од тога доба и не буди више; отуда Endymionis somnus = вечан сан. + + +ēnĕco (и ēnĭco), nĕcŭi (предкл. nĕcāvi), nectum, 1. 1) уморити, усмртити, удавити, угушити (в. neco): puer enecat ambos angues; enectus siti, fame. 2) trop. мучити, кињити, уморити: e. alqm rogando; jurgio, свађом. + + +ēnervātus, adj. (partic. од enervo), изнурен, истрошен, раслабљен, изнемогао: homo, разнежен; oratio, без снаге. + + +†ēnervis, adj. (e-nervus), истрошен, без снаге, слаб, млитав: homo; trop. compositio; orator. + + +ēnervo, 1. (e-nervus), ослабити, разнежити, истрошити: senectus me enervavit; e. animos. + + +*Engŏnăsi (Engŏnăsin), (ὁ ἐνγόνασι), који клечи, звездано јато на северном небу, код новијих Херкул. + + +*Engŏnăsi (Engŏnăsin), (ὁ ἐνγόνασι), који клечи, звездано јато на северном небу, код новијих Херкул. + + +*Engўŏn, i, n. (Ἔγγυον), варош на Сицилији. Отуда adj. Engŭīnus; subst. Engŭīni, ōrum, m. + + +ēnĕco (и ēnĭco), nĕcŭi (предкл. nĕcāvi), nectum, 1. 1) уморити, усмртити, удавити, угушити (в. neco): puer enecat ambos angues; enectus siti, fame. 2) trop. мучити, кињити, уморити: e. alqm rogando; jurgio, свађом. + + +ĕnim, conj. (demonstr. e и nam [пор. nam]; не стоји никад у почетку реченице), 1) јер, бо, јербо: mihi omne tempus est ad meos libros vacuum, nunquam enim sunt occupati. 2) та, па: quid enim?, па шта? 3) да, дабогме, заиста, на сваки начин: in his est enim alqa securitas. + + +ĕnimvēro, adv. дакако, дабогме, заиста: e. illud ferendum non est. + + +Enīpeus (ĕ; eus једносложно), ĕi и ĕos, m. (Ἐνιπεύς), 1) река у Тесалиотиди; као бог реке муж Тиронин, која је од Нептуна родила синове Пелију и Нелеја. 2) река у Пијерији (у Тесалији). + + +ēnĭtĕo, tŭi, —, 2. и ēnĭtesco, tŭi, —, 3. 1) *†просинути, засветлети се, синути, просијавати: campus; coelum; oculi. 2) trop. показати се (међу осталима), одликовати се: Crassi magis enitebat oratio; virtus enitescit in bello; oratio alcjs enitescit. + + +ēnĭtĕo, tŭi, —, 2. и ēnĭtesco, tŭi, —, 3. 1) *†просинути, засветлети се, синути, просијавати: campus; coelum; oculi. 2) trop. показати се (међу осталима), одликовати се: Crassi magis enitebat oratio; virtus enitescit in bello; oratio alcjs enitescit. + + +ēnītor, nīsus sum, dep. 3. I. intrans. 1) с муком и напором протурати се, искобељати се, попети се: per adversos fluctus; per angustias et ingruentem multitudinem; eniti in verticem montis. 2) trop. напрезати се, упињати се, трудити се, паштити се: e. pro alqo; in re alqa; ad dicendum; e. alqd; e. ut (ne) illud fiat; ретко e. facere alqd. — II. trans. 1) родити, породити: puerum; partus plures, више деце. 2) †попети се на: Alpes; aggerem. 3) трудити се, постићи, израдити: efficere alqd et eniti. + + +ēnixē, adv. с comp. и sup. (enixus), свом снагом, ревносно, силно, крепко. + + +ĕnixus, adj. с comp. (partic. од enitor), ревностан, напрегнут, помњив: enixo studio. + + +Enna (Henna), ae, f. (Ἔννα), варош усред Сицилије с храмом Церериним, где је по скасци Плутон отео Прозерпину. Отуда *Ennaeus и Ennensis, adj.; otuda subst. Ennenses, ĭum, m. Ењани. + + +Ennĭus, ĭi, m., Еније, стари римски песник, родом из Рудије у Калабрији, око 239 пр. Хр. Отуда Ennĭānus, adj. + + +*†ennŏsĭgaeus, i, m. (ἐννοσίγαιος), који земљу потреса = Нептун. + + +ēno, 1. испливати, пливајући утећи: e concha; in terram. Отуда *одлетети. + + +ēnōdātē, adv. adv. с comp. (enodatus), разговетно, јасно. + + +ēnōdātĭo, ōnis, f. (enodo), раздрешење чвора; trop. = разјашњење какве тешке ствари. + + +ēnōdātus, adj. (partic. од enodo), јасан, разговетан: praecepta. + + +†ēnōdis, e, adj. (e-nodus), без чвора, гладак; trop. гибак, лак: elegi. + + +ēnodo, 1. (enodis), раздрешити чвор, 1) опростити од чвора: vitem. 2) trop. о говору, разјаснити, растумачити: nomina. + + +†ēnormis, e, adj. (e-norma), 1) неправилан: toga; versus. 2) голем, огроман, превелик, грдан: corpus; gladius; loquacitas. + + +†ēnormĭtās, ātis, f. (enormis), 1) неправилност. 2) грдоба, огромност. + + +†ēnormĭter, adv. (enormis), неправилно; прекомерно. + + +†ēnŏtesco, tŭi, —, 3. разгласити се, дознати се. + + +ēnŏto, 1. означити, забележити. + + +†ens, entis, n. (sum), биће, τὸ ὄν. + + +ensĭcŭlus, i, m. dem. од ensis. + + +*ensĭfer или ensĭger, ĕra, ĕrum, adj. (ensis-fero, gero), ко носи мач, мачоносан. + + +*ensĭfer или ensĭger, ĕra, ĕrum, adj. (ensis-fero, gero), ко носи мач, мачоносан. + + +*ensis, is, m. мач (подужи, за сечење; пор. gladius). + + +Entella, ae, f, варош на Сицилији. Отуда adj. Entellīnus; subst. Entellīni, ōrum, m. + + +enthȳmēma, ătis, n. (ἐνθύμημα), 1) размишљање, разматрање, умовање (чисто лат. commentatio). 2) реторски term. t. доказивање из противнога. + + +ēnūbo, nupsi, nuptum, 3. о жени, изудати се, удадбом прећи из једне породице у другу (filia enubit), или из једног сталежа у други: e. e patribus, удадбом из патрицијског сталежа прећи у плебејски. + + +ēnŭclĕātē, adv. (enucleatus), разговетно, тачно, без накита. + + +ēnŭclĕātus, adj. (partic. од enucleo), јасан, разговетан, тачан, без накита: e. genus dicendi; suffragia ee. (oppos. eblandita). + + +ēnŭclĕo, 1. (enucleus), упр. извадити језгру; trop. разјаснити, разложити: alqd. + + +ēnŭmĕrātĭo, ōnis, f. (enumero), 1) избрајање, набрајање: malorum. 2) реторски term. t. кратко понављање, рекапитулација. + + +ēnŭmĕro, 1. 1) избрајати, набрајати, по реду приповедати: victorias; proelia; *e. miles vulnera, pastor oves. 2) бројењем изнаћи, израчунати: diem. + + +ēnuntĭātĭo, ŏnis, f. (enuntio), исказ, изрека. + + +ēnuntĭātīvus, adj. (enuntio), исказни, што спада у изреку. + + +ēnuntĭātrix, īcis, f. (enuntio), која исказује, објављује: ars e. = rhetorice. + + +ēnuntĭātum, i (enuntio), изрека, исказ. + + +ēnuntĭo (enuncio), 1. 1) објавити, разгласити, издати, избрбљати: e. sociorum consilia adversariis; e. quid factum sit. 2) уопште исказати, изрећи, изразити: alqd verbis; e. sententias breviter; e. literas, изговорити. + + +ēnuptĭo, ōnis, f. (enubo), удадба из једне породице у другу, из једног сталежа у други (в. enubo). + + +*†ēnūtrĭo, 4. отхранити, одгајити: puerum; e. platanum. + + +ĕo1, īvi или ĭi, ĭtum, īre (сродно са εἶμι), 1) ићи, ходити, у најширем смислу ове речи, о сваком кретању уопште: ire domum; ad alqm; ire alci subsidio, у помоћ; ire pedibus, пешице; ire equis (*in equis), јахати; ire navibus (и cum classe), лађом; ire curru (*in rheda), возити се. Напосе а) ire dormitum, лећи; ire exsequias, пратити мртваца; б) (Com.) и in malam rem или i in crucem, иди до ђавола; в) са сродним accus.: ire vias novas = путовати по непознатим пределима; itque reditque viam, ићи куда и натраг; ire viam notam; г) ire in, contra, adversus (ad) hostem, напасти на непријатеља; ire in Capitolium, ударати на утврђено место. Отуда А) *= тећи, цурити: sanguis it naribus; sudor it per artus. Б) telum it, лети. В) term. t. pedibus ire (или само ire) in sententiam alcjs, при гласању у сенату пристати уз чије мишљење; ire in eandem sententiam, пристати уз исто мишљење; ire in alia omnia, гласати за противан предлог. 2) trop. А) о промени, sanguis it in succos, крв прелази у сокове, претвара се; ire in rixam, свадити се; in lacrimas, заплакати се. Б) *rumor it per urbes, шири се; clamor it coelo, диже се у небо. В) = отићи, ишчезнути: homo paullatim it, нестаје га; tempus it, пролази. Г) †о роби, проћи = купца наћи: haec res it tot numis, по то је. Д) res melius it, боље је; ire in melius. Ђ) ire in suffragium, приступити гласању; in poenas, казнити; ad arma (saga), латити се оружја; ire in caedem, клати; ire infitias, одрицати, не признавати; in consilium. саветовати се, размишљавати; istuc ibam, то ми наде на ум. — Особито често са supin. кога глагола = наумити, на то ићи, хтети: ire prohibitum alqd, хтети нешто спречити; ire ultum injurias, осветити се за увреде; отуда је и свеза infin. pass. од ire (= iri) са супином да се изрази infin. fut. pass., н. пр. scio te amatum iri, знам да ћеш бити љубљен. + + +ĕō2 (стари dat. од is), I. adv. 1) у простору, тамо, онамо: eo abiit. 2) у времену, дотле, донде, до тог времена, тако дуго: eo usque. 3) до тога, дотле, до тог ступња: eo rem deduxit; eoconsuetudinis venit, дотерао је до толике навике или окретности; eo usque desperationis eos adduxit. 4) trop. у тој намери: eo scripsi ut etc. — II. abl. sinq. neutr. од is, а) зато, стога: frater venit, eo vereor ne etc; б) код компаратива, тим, толико: eo melior; в) онде: eo loci. + + +ĕōdem, adv. (idem), управо тамо, онамо: venire; *omnes eodem (на исто место) cogimur. + + +*Eōs (ē) (само у nom.) (Ἠως), зора. + + +*Eōus (ē и ĕ), adj. (ήῷος), 1) јутрењи. 2) источни: equi; mare. 3) subst. m. а) (ἠῷος sc. ἀστήρ), даница; б) источанин. + + +Epămīnondās (ĕ), ae, m. (Ἐπαμεινώνδας), славни војсковођа тепски, погинуо 362 пр. X. + + +ĕphēbus, i, m. (ἔφηβος), младић (од 16 до 20 године). + + +ĕphēmĕris, ĭdis, f. (ἐφημερίς), дневник, особ. о дневним трошковима. + + +Ephĕsus (ĕ), i, f. (Ἔφεσος), Ефез, чувена јонска варош у малој Азији, са храмом богиње Дијане. Отуда Ephĕsĭus, adj. ефески, и subst. Ephĕsĭi, ōrum, m. Ефесци. + + +ĕphippĭātus, adj. (ephippiuni), који јаше на оседлану коњу: eques. + + +ĕphippĭum, ĭi, n. (ἐφίππιον = ἐπ’ ίππιον), највише у plur. коњски покровац, чапраг. + + +Ephĭаltēs (ĕ), ae, m. (Ἐφίαλτης), 1) један од Алојејевих потомака, в. Aloeus. 2) Грк који је Персијанцима код Термопила показао пут преко горе. + + +ĕphŏrus, i, m. (ἔφορος = ἐπ΄ ὁρος), (упр. надзорник), пет највиших чиновника у Спарти који су имали надзор над влашћу краљевом и њу умеравали. + + +Ephўra (ĕ), ae, f. (Ἐφύρα), 1) морска нимфа. 2) старо име Коринта. Отуда adj. Ephўraeus или Ephўrēĭus. + + +†ĕpĭbăta, ae, m. (ἐπιβάτης), војник на лађи. + + +Epĭcharmus (ĕ), i, m. (Ἐπίχαρμος), грчки филозоф и писац комедија. + + +†ĕpĭchīrēma, ătis, n. (ἐπιχείρημα), нека врста закључка, силогизма. + + +ĕpĭchўsis, is, f. (ἐπίχυσις), нека врста суда за уливање. + + +Epĭclērus (e), i, f. (Ἐπίκληρος), кћи наследница, наслов комедије Менандрове. + + +ĕpĭcōpus, adj. (ἐπίκωπος), веслима снабдевен. + + +Epĭcrătēs (ĕ). is, m. (ἐπικρατής), 1) премогући (име које Цицерон у шали даје Помпеју). 2) филозоф или ретор у Атини. + + +ĕpĭcrŏcum, i, n. (ἐπίκροκον), 1) фина и провидна женска хаљина. 2) као adj. ĕpĭcrŏcus, танких поучица, танко тканих; у шали, редак, танак (н. пр. о мршавој чорби). + + +Epictētus (ĕ), i, m. (Ἐπίκτητος), стоички филозоф око 100 год. п. Хр. + + +Epĭcūrus (ĕ), i, m. (Ἐπίκουρος), грчки филозоф, рођен на острву Саму год. 342 пр. Хр., оснивач епикурске филозофије, која је удовољство и насладу за највеће благо држала. Отуда adj. Epĭcūrēus; subst. Epĭcūrēi, ōrum, m. Епикуровци. + + +ĕpĭcus, adj. (ἐπικός в. epos), епски; subst. ĕpĭci, ōrum, m. епски песници. + + +Epĭdamnos (ĕ), i, f. (Ἐπίδαμνος), варош у Илирији, доцније Dyrrhachium, сад Драч (Durazzo). Отуда adj. Epĭdamnensis и Epĭdamnĭus. + + +Epĭdaphnē (ĕ), ēs, f. (Ἐπιδάφνη), предграђе у Антиохији. + + +Epĭdauros (ĕ), i, f. (Ἐπίδαυρος), 1) варош у Далмацији, сад Дубровник (Ragusa). 2) варош у Пелопонезу, с чувеним храмом Ескулаповим. Отуда adj. Epĭdaurĭus и subst. Epĭdaurĭi, ōrum, m. + + +Epĭdīcāzŏmĕnos (ĕ), acc. on (Ἐπιδικαζόμενος), коме се што досуђује, позоришна игра Аполодорова. + + +Epĭgŏni (ĕ), ōrum, (ἐπίγονοι), потомци, седам синова оних седам јунака што су код Тебе погинули. Отуда је име једној латинској трагедији Атијевој која је састављена по истоименој трагедији Есхиловој. + + +ĕpĭgramma, ătis, n. (ἐπίγραμμα), 1) напис, натпис. 2) кратка песма, епиграм. + + +†ĕpĭgrus, i, m. дрвени клин. + + +ĕpĭlŏgus, i, m. закључна беседа, епилог. + + +Epĭmĕnĭdēs (ĕ), is, m. (Ἐπιμενίδης), чувен пророк и песник с Крете; око 596 пр. Хр. позван у Атину да је помири с боговима. + + +Epĭmētheus (ĕ), ĕi, m. (Ἐπιμηθεύς), брат Прометејев, а отац Пирин (Pyrrha), која се стога зове и Epĭmēthĭs, ĭdis, f. + + +ĕpĭnīcĭum, ĭi, n. (ἐπινίκιον), победна песма. + + +Epĭphănēa (ĕ), ae, f. (Ἐπιφάνεια), варош у Киликији. + + +ĕpĭphōnĕma, ătis, n. (ἐπιφώνημα), привик, узвик. + + +†ĕpĭrhēdĭum, ĭi, n. (έπὶ-rheda), каиш, о ком се кола вуку. + + +Epīrus (ē), i, f. (Ἤπειρος), западни предео северне Грчке. Отуда 1) Epīrensis и –Epīrōtĭcus, adj. 2) Epīrōtēs, ae, m. (Ἠπειρώτης), Епирац; у plur. Epirotae. + + +ĕpistŏla (правилније ĕpistŭla), ae, f. (ἐπιστολή), писмо, лист (као допис или посланица коме удаљеном; пор. literae и codicilli): epistolam dare, писати писмо; e. ab alqo; e. ad alqm; epistolam reddere, писмо уручити. + + +*ĕpistŏlĭum, ĭi, n. (ἐπιστόλιον), мало писмо, писамце. + + +†ĕpistŏmĭum, ĭi, n. (ἐπιστόμιον), славина, пипа. Неки читају и ĕpĭtŏnĭum, ĭi, n. (ἐπιτόνιον). + + +ĕpistŭla в. epistola. + + +ĕpĭtaphĭum, ĭi, n. (ἐπιτάφιον), надгробна беседа. + + +†ĕpĭthălămĭum, ĭi, n. (ἐπιθαλάμιον), сватовска песма. + + +ĕpĭthēca, ae, f. (ἐπιθήκη), додатак, дометак. + + +†ĕpĭthĕton, i, n. (ἐπίθετον), придев. + + +†ĕpĭtŏgĭum, ĭi, n. (έπὶ-toga), горња хаљина која се преко тоге огртала. + + +ĕpĭtŏma, ae или ĕpĭtŏmē, ēs, f. (ἐπιτομή), извод, садржај. + + +ĕpĭtŏma, ae или ĕpĭtŏmē, ēs, f. (ἐπιτομή), извод, садржај. + + +ĕpĭtŏnĭum в. epistomium. + + +Epĭtrĕpontes (ĕ), (ἐπιτρέποντες), наслов једне комедије Менандрове. + + +ĕpitȳrum или ĕpĭtūrum, i, n. (ἐπίτυρον), неко јело од маслина. + + +ĕpitȳrum или ĕpĭtūrum, i, n. (ἐπίτυρον), неко јело од маслина. + + +ĕpōdos, i, m. (ἐπῳδός), врста лирских песама у којима после дужега стиха иде краћи; пронашао је код Грка Архилох, а код Римљана увео Хоратије (Liber epodon). + + +†Epōna (ĕ), ae, f. (epus = equus), богиња заштитница коња и магараца. + + +*ĕpops, ŏpis, m. (ἔποψ), птица пупавац (чисто лат. upupa). + + +*ĕpos (само nom. и acc.), n. (ἔπος), јуначка песма. + + +ēpōto, pōtāvi, pōtātūrus, pōtum, 1. испити; у класичних писаца употребљава се само partic. ēpōtus: poculo epoto; trop. *упити, усисати: sol e. humores. + + +ĕpŭlae в. epulum. + + +ĕpŭlāris, e, adj. (epulum), гозбени: e. accubitio amicorum, лежање пријатеља за столом. + + +ĕpŭlātĭo, ōnis, f. (epulor), пировање, гозба, част, Suet. Calig. 18. + + +ĕpŭlo, ōnis, m. (epulor), 1) plur. triumviri или septemviri epulones, тројица, доцније седморица свештеника у Риму који су бригу водили о свечаним гозбама приликом јавних игара (особ. ludi magni). 2) који радо иде на гозбе. + + +ĕpŭlor, dep. 1. 1) intrans. частити се, гостити се, пировати: e. cum matre; publice e., бити на јавној гозби. 2) *†trans. јести: pullos. + + +ĕpŭlum, i, n. 1) у sing. свечана гозба, част: dare e. populo Romano. 2) у plur. ĕpŭlae, ārum, f. ручак, обед: inter epulas, за столом. Отуда а) јела, јестива: mensa exquisitissimis epulis onerata. б) trop. храна за очи, дух итд.: dare epulas oculis alcjs; epulae bonarum cogitationum. + + +ĕqua, ae, f. кобила. + + +†ĕquārĭus, adj. (equus), коњски: medicus; — subst. ĕquārĭus, ĭi. m. коњушар, сеиз; ĕquārĭa (sc. res), ae, f. ергела. + + +ĕquĕs, ĭtis, m. (equus), 1) јахач: ille eques sex dierum spatio longitudinem Italiae transcurrit, пропутује на коњу. 2) коњаник, војник на коњу: ee. peditesque и ee. virique, коњица и пешадија. Често eques collect. = equites: is e. optimus fuit in Graecia, то беху најбољи коњаници; equitem ad pedes deducere, коњица да сјаше и да се пешице бори. 3) витез, човек из римског витешког сталежа (opp. populus, senatus, plebs); и овде collect. eques = equites. + + +ĕquester, stris, stre (ретко stris, e), adj. (eques), 1) коњанички: statua e., на коњу; arma equestria; proelium e. бој с коњицом; militia, војна служба на коњу; terror e., задат од коњаништва. 2) витешки: ordo e.; census e., имање што га је римски витез морао имати; †subst. ĕquestrĭa, ĭum, n., засебна седишта витезова у римском позоришту. + + +ĕquĭdem, adv. (из показне честице e или ec и quidem, пор. ecastor; а не од ego и quidem), 1) додаје се заменици ego да се тиме прво лице јаче истакне, ја с моје стране: nolim e.; sum equidem a te lacessitus. 2) заиста, свакако, дакако: e. nos jamdudum te accusamus; insanit hic e. + + +†ĕquĭle, is, n. (equus), штала за коње. + + +ĕquīnus, adj. (equus), коњски: seta, грива. + + +ĕquīrīa, ōrum, n. (equus), светковина бога Марта с утркивањем на коњу. + + +ĕquīso, ōnis, m. (equus), коњушар, сеиз. + + +†ĕquĭtābĭlis, e, adj. (equito), прикладан за јахање, гдје се може јахати: planities. + + +ĕquĭtātus, ūs, m. (equito), 1) †јахање: atteri et aduri equitatu. 2) коњаништво, коњица; и у plur. 3) витешки сталеж, витезови. + + +ĕquĭto, 1. (eques), 1) intrans. јахати: quum ille in nostro exercitu equitaret, кад је коња играо; *flamma per taedas, Eurus per Siculas undas, хуји, бесни. 2) †trans. јахати преко чега: flumen equitatur glacie, иде лед реком. + + +ĕquŭlĕus или ĕcŭlĕus, ĕi, m. (dem. од equus), 1) млад коњ, ждребе. 2) справа за мучење, налик на коња: in equuleum conjici. + + +ĕquŭlus, i, m. = equuleus 1. + + +ĕquus, i, m. коњ (уопште; пор. caballus, mannus). Напосе о коњу за војну службу: merere equo, служити у коњици. Отуда а) prov. equis viris (equis virisque, viris equisque) = са свом снагом, силом; б) e. ligneus, о тројанском дрвеном коњу; в) equi virique, коњаници и пешаци. + + +era в. hera. + + +hera (ĕra), ae, f. 1) домаћицагаздарица; дакле госпођа у кући (пор. domina): h. major и minor, госпођа и госпођица. 2) *уопште господарица; често о богињама; *domina = драга, љубазница. + + +ĕrādīcĭtus или exrādācĭtus, adv. из корена, сасвим. + + +ērādīco, 1. (e-radix) (предкл.), 1) искоренити. 2) trop. упропастити, уништити, покварити; у шали e. hominum aures re alqā, намучити уши (говором). + + +ērādo, rāsi, rāsum, 3. 1) истругати, остругати, изгрепсти: terram; e. genas, обријати; e. alqm, име чије избрисати. 2) истребити, ишчупати, уклонити: vestigia rei alcjs. + + +Erăna (ĕ), ae, f. (Ἔρανα), варош у Киликији. + + +†ĕrănus, i, m. (ἔρανος), задруга код Грка за међусобно потпомагање; отуда нека врста сиротињске касе или прилога на сиротињу. + + +*Erăsīnus (ĕ), i, m. (Ἐραςῖνος), река у Арголиди, сад Кефалари. + + +Erătō (ĕ), ūs, f. (Ἐρατώ), Муза еротске (љубавне) поезије. + + +Erătosthĕnēs (ĕ), is, m. (Ἐρατοσθένης), чувени грчки математичар и географ пр. Хр. + + +ercisco в. hercisco. + + +hercisco или ercisco, —, —, 3. (= herctum cisco или cieo), term. t. (по)делити баштину, наследство: herciscundae familiae caussam agere, водити парницу за деобу наследства. + + +erctum в. herctum. + + +herctum или erctum, i, n. (εἱρκτον, заграђено двориште), наследство: herctum ciere (в. cieo), позивати на деобу наследства. + + +Erechtheus (ĕ; eus једносложно), ĕi, m. (Ἐρεχθεύς), краљ атински, син Вулканов, отац Пандионов и кћери Прокриде, Оритије, Хтоније и Креузе. Отуда а) Erechtēus, adj. б) Erechthīdae, ārum, m., потомци Ерехтејеви = Атињани; в) Erechthĭs, ĭdis, f, кћи Ерехтејева. + + +ērectus, adj. с comp. (partic. од erigo), 1) усправљен, усправан: incessus; prora. 2) trop. а) узвишен, веледушан: animus; ingenium; homo; б) пажљив, ревностан: judex; civitas erecta exspectatione, узрујана очекивањем; vos erecti ad libertatem recuperandam, пуни ревности; в) храбар, срчан: animus. + + +ērēpo, psi, —, 3. 1) intrans. а) измилети, изгмизати, испузати: sub terra; б) успузати = попети се уз нешто. 2) trans. *а) премилети преко чега: agrum; б) попети се на: montes quos erepsemus (= erepsissemus), Hor. sat. 1. 5. + + +ēreptĭo, ōnis, f. (eripio), истрзавање, отимање, грабеж. + + +ēreptor, ōris, m. (eripio), отимач, грабилац: bonorum; libertatis. + + +Erĕtrĭa (ĕ), ae, f. (Ἐρέτρια), варош на острву Еубеји. Отуда 1) adj. Erĕtrĭus или Erĕtrĭensis, и subst. Erĕtrĭenses, -ĭum, m. 2) Erĕtrĭăci или Erĕtrĭci, ōrum, m., присталице филозофа Менедема Еретријца. + + +ergā, praep. с acc. 1) о простору (предкл. и ретко), према, близу: alqm. 2) о пријатељском и (ретко) непријатељском мишљењу: benevolus e. alqm; bonitas e. homines; odium erga (у класика contra или adversus) regem. 3) †с обзиром на: diligentia e. pecuniam alienam. + + +ergastŭlum, i, n. (од ἐργάζομαι, радити), 1) радионица за робијаше (а кадшто и дужнике). 2) meton. робијаши у такој радионици. + + +ergō, adv. (ἔργω, кадшто и ergŏ у значењу 2), 1) (archaist.) као subst., после генитива. ради, зарад, за, због: hujus rei ergo; virtutis ergo. 2) као adv. зато, стога, дакле, тога ради: e. illi hoc intelligunt, ego non intelligo?; cur me e. interrogas; код императива: tace ergo, та ћути. + + +Erichthō (ĕ), ūs, f. (Ἐριχθώ), врачара из Тесалије. + + +Erichthŏnĭus (ĕ), ĭi, m. (Ἐριχθόνιος), 1) атички херој = Erechtheus 1. 2) краљ у Троји, син Дарданов, отац Тројев (Tros). Отуда Erichtŏnĭus, adj. атински; тројански. + + +ērĭcĭus, ĭi, m. 1) јеж. 2) војничка справа, греда са гвозденим шиљцима за одбијање непријатеља. + + +Erĭdănus (ē), i, m. (Ἠριδανός), 1) митско име реке Пада (Padus). 2) звездано јато. + + +ērĭgo, rexi, rectum, 3. (e-rego), 1) исправити, усправити, подигнути, (увис) поставити: e. arborem; scalas ad murum, прислонити; hastas; e. digitum, oculos, дићи, подићи; natura hominem erexit, дала му је да се исправи. Отуда а) подићи, направити, саградити: turrim; villas; aram; б) *e. alqm, из сна пробудити; в) e. se или erigi, дићи се, устати; *fumus erigitur, диже се увис. 2) trop. духовно подићи или узбудити: а) e. rempublicam, provinciam, пробудити јој снагу; e. alqm ad spem, cupiditatem, пробудити у ком наду, жељу, e. animum или e. se, охрабрити се, ободрити се; б) e. mentes, aures = јако пазити; haec res senatum erexit, побудила је пажњу сената. + + +Erĭgŏnē (ē), ēs, f. (Ἠριγόνη), кћи Атињанина Икара, љубљена од Баха и од њега као звезда (Virgo) на небо премештена. Отуда Erĭgŏnēĭus, adj. + + +Erĭgŏnus (ĕ), i, m. (Ἠρίγων), река у Македонији. + + +Erinnē (ĕ), ēs, f. (Ἠρίννη), стихотворка родом с острва Лезба. + + +Erinnys или Erīnys (ĕ), ўos, f. (Ἐριννύς), 1) = Furia. 2) *бич, несрећа. 3) бес, беснило. + + +Erinnys или Erīnys (ĕ), ўos, f. (Ἐριννύς), 1) = Furia. 2) *бич, несрећа. 3) бес, беснило. + + +Erĭphȳla (ĕ), ae, f. или Erĭphȳlē, ēs, f. (Ἐριφύλη), жена Амфијарајева, која је за добивени од Полиника накит свога мужа издала и стога од свога сина Алкмеона убијена била. + + +ērĭpĭo, rĭpŭi, reptum, 3. (erapio), 1) истргнути, отргнути, извући, искинути, откинути и сл.: e. ensem vaginā; torrem ab igni; alqm e manibus alcjs; alqm domo; e. alqd ab alqo; *e. fugam, нагло побећи. Отуда = из какве опасности истргнути, ослободити, спасти, избавити: e. alqm или se ex media morte; a miseria; e. alqm hosti, leto, flammis; se ex manibus militum; eripuit se ne caussam diceret, умаче од суда да се не би морао (пред њим) правдати. 2) од кога што отети, уграбити, на силу узети: alci spem; errorem; timorem. + + +Erĭsichthōn (ĕ) (и Erysichtōn), ōnis, f. (Ἐρισίχθων), син тесалскога краља Триопе (Triopas), који је дао посећи гај Церерин, те је стога кажњен глађу и сам себе појео. Ovid. met. 8, 738. + + +†ērōdo, rōsi, rōsum, 3. изгристи, оглодати: frondem. + + +ērŏgātĭo, ōnis, f. (erogo), издавање, исплата: pecuniae; necessitas erogationum, Tac., потребни трошкови. + + +ērŏgĭto, 1. испитивати: ex alqo. + + +ērŏgo, 1. издавати, издати, исплатити (упр. најпре упитавши народ, дакле о државном новцу, а после и о приватним издацима уопште): e. pecuniam ex aerario; e. pecuniam in sumptum; †e. pecuniam in alqm, некоме новце издати. + + +Erōs (ĕ), ōtis, m. (ἔρως), љубав; бог љубави (Amor, Cupido). + + +errābundus, adj. (erro), лутајући, блудећи, тумарајући (као привремено стање; пор. erraticus): errabundi illi domos suas pervagabantur. + + +errātĭcus adj. (erro), ко лута, блуди, тумара (као стално својство; пор. errabundus): homo; stellae ee., планете. + + +errātĭo, ōnis, f. (erro); лутање, тумарање; заблуда: nulla in coelo e. + + +*errātor, ōris, m. (erro), лутало, тумарало. + + +errātum, i, n. (partic. од erro), 1) заблуда: illud commune est e. 2) погрешка, грешка. + + +*†errātus, ūs, m. (erro) = erratio. + + +erro1, 1. 1) заићи с правога пута: monstrare erranti viam. Напосе а) варати се: vehementer; erras si id credis; erras in illa re, e. in alteram partem; illud errasti, у том си се преварио; б) грешити, погрешити: rex erravit et lapsus est. 2) лутати, блудити, тумарати (не од своје воље; пор. vagor и palor): vagus et exsul erravit; e. per lucos; stellae errantes, планете. Отуда а) *capilli errantes, расплетена коса; lumina ee., очи блуде на све стране; ignis errat, шири се; б) *terrae erratae, земље кроз које је ко пролутао; в) trop. oratio errat, скаче с једног предмета на други; opinio errans, нестално; *honor tuus errat, неизвесна је, сумњива; erro quid faciam, не знам шта да чиним. + + +*†erro2, ōnis, m. (erro), скитница, протува, тумарало. + + +error, ōris, m. (erro), 1) заилазак с правога пута, забасање, застрањење: reduxit me ex errore in viam; *e. inextricabilis, о лабиринту; напосе trop. заблуда, обмана, варка, превара, погрешан назор: inducere alqm in errorem; eripere alci errorem; errore duci, бити у заблуди; e. mentis, поремећена памет; e. veri, заблуда у погледу на истину; locorum, у погледу на месности; errore viarum, што се није погодило правим путем. 2) лутање, тумарање: e. ac dissipatio civium. Отуда а) *о кривудању реке; б) trop. сумња, неизвесност: *cum sic errores abstulit illa meos. + + +ērŭbesco, bŭi, —, 3. поруменети, поцрвенети, особ. од стида = застидети се, зазирати: e. re alqa: in re alqa; propter alqd; e. loqui; *†e. rem alqam, стидети се због чега; amor erubescendus, због кога се ко мора стидети. + + +ērūca, ae, f. 1) гусеница. 2) врста кеља. + + +ēructo, 1. (frequent. од неупотребљаванога erugo), 1) изригати, ригати, избљувати: saniem; trop. e. sermonibus caedem bonorum, подригујући избрбљати покољ добрих грађана. 2) *†уопште избацити: flumen e. arenam. + + +ērŭdĭo, 4. (e-rudis), упр. од суровости и незнања ослободити, учити, поучавати, образовати, настављати у чему (пор. formo, instituo): e. et docere studiosos; e. alqm arte alqā; in jure civili; Аthenas erudiendi gratiā missus, да се изобрази; *eruditus facere alqd. + + +ērŭdītē, adv. с comp. и sup. (eruditus), учено, изображено. + + +ērŭdītĭo, ōnis, f. (erudio), 1) настава, обучавање. 2) образованост, ученост, знање (пор. doctrina): e. atque doctrina. + + +†ērŭdītrix, īcis, f. (erudio), учитељица. + + +ērŭdītŭlus, adj. (dem. од eruditus), особито вешт, препреден. + + +ērŭdītus, adj. с comp. и sup. (partic. од erudio), образован, учен, изображен: homo; orator; manus e., вешта; oculi ee., зналачке; ee. aures, уши у вештака. + + +ĕrumpo, rūpi, ruptum, 3. 1) trans. избацити, испустити: ignis eruptus faucibus; e. se foras, излетети. Отуда trop. = истрести, испустити: gaudium; iram in alqm. 2) intrans. провалити, продрети, грунути, посуктати: e. portis; ex castris; per hostes; risus, vox e. Отуда trop. а) odium, iracundia e. in alqm; e. ad jurgia, ударити у псовку; б) наједанпут прећи на што, испасти како год, свршити се итд.: res e. ad seditionem; in perniciem omnium, свршује се с нечим; nescio quorsus haec erumpent, како ће се то свршити. + + +ērŭo, rŭi, rŭtum, 3. 1) ископати, изрити: e. aurum terrā; mortuum; e. segetem a radicibus, ишчупати; e. alci oculos, избити ком очи; †e. sepulcra. 2) trop. а) истражити, изнаћи, у траг ући: argumenta; veritatem; б) = ослободити, извући: alqm difficultate numaria, из новчане неприлике. 3) *†разорити: urbem; e. regnum. + + +ēruptĭo, ōnis, (erumpo), провала: ignium ex monte. Напосе војн. term. t. = навала, нападај, излет (н. пр. из града): facere eruptionem; e. in provinciam. + + +erus в. herus. + + +ervum, i, n. (ὄροβος), грашац (Wicke). + + +Erўmanthus (ĕ), i, m. (Ἐρυμανθος), 1) брег у Аркадији где је Херкул убио вепра. Отуда *Erȳmanthis, ĭdis, f. и Erȳmanthĭus adj. 2) река на граници Елиде. + + +Erўsichthōn (ĕ), ōnis, m. (Ἐρυσίχθων), в. Erisichthon. + + +Erĭsichthōn (ĕ) (и Erysichtōn), ōnis, f. (Ἐρισίχθων), син тесалскога краља Триопе (Triopas), који је дао посећи гај Церерин, те је стога кажњен глађу и сам себе појео. Ovid. met. 8, 738. + + +*†Erўthēa (ĕ), ae, f., (Ἐρύθεια), малено острво у заливу гадеском, откуда је Херкул отерао Герионова говеда. Отуда *Erўthēis, ĭdis, adj. (Ἐρυθηΐς), еритејски. + + +Erўthrae (ĕ), ārum, f. (Ἐρυθραί), 1) варош у Беотији, 2) варош у Етолији. 3) једна од дванаест јонских вароши у Малој Азији. Отуда Erўthraeus, adj. еритрански; subst. Erўthraei, ōrum, m. Еритрани. + + +Erythraeum mare, ἡ ἐρυθρὰ θάλασσα, (mare rubrum), Арабијско море, кадшто у ужем значењу = арабијски залив или Црвено море. + + +Erўthras (ĕ), ae, m. (Ἐρύθρας), и Erўthrus, i, митски краљ у јужној Азији (Арабији или Персији), по чијем се имену зове Erythraeum mare. + + +Eryx (ĕ), ўcis, m. (Ἔρυξ), брег и варош на западној обали Сицилије, с чувеним храмом Венериним; брег се зове и Erўcus mons. Отуда adj. Erўcīnus, adj. + + +esca, ae, f. (ĕdo), јело, храна (зготовљена; пор. cibus): dii nec escis nec potionibus vescuntur; често = мамац: voluptas e. malorum. + + +*†escārĭus, adj. (esca), што се тиче јела; trop. = што служи као мамац. + + +escendo, di, sum, 3. (e-scando), 1) intrans. а) изаћи: e navi = изаћи на суво; б) пењати се, попети се: ex imo ad summum; in rostra, на говорницу: e. Delphos, отпутовати горе у Делфе. 2) trans. попети се: equos, узјахати; navem. + + +escensĭo, ōnis, f. (escendo), излазак, искрцавање. + + +escensus, ūs, m. (escendo), узлазак, пењање: capta escensu munimenta. + + +escit, escunt = erit, erunt од глагола sum, стари облик. + + +escŭlentus, adj. (esca), 1) што је за јело: frusta; animalia. 2) пун јела: os. 3) subst. escŭlenta, ōrum, n. јела, јестива. + + +ēsĭto, 1. (frequent. од ĕdo) (предкл. и касно), јести: escas; sues. + + +Esquĭlĭae, ārum, f. (место Exquiliae од exsequiae), највећи од седам брежуљака римских, са многим гробовима (отуда и име). Отуда Esquĭlĭus или Esquĭlīnus, adj. есквилински. + + +essĕdum, i, n. (*plur. essĕdae, ārum, f.), галска убојна кола на два точка (двоколице); доцније код Римљана као свечана или као путна кола. + + +†essentĭa, ae, f. (sum), суштина, биће (грч. οὐςία). + + +estrix, īcis, f. (ĕdo), ждера, изелица (о женскињу). + + +ēsŭrĭālis, e, adj. (esuries), гладан: feriae cc., посни празници (каже се у шали кад се гладује). + + +ēsŭrĭēs, ēi, f. (ĕdo), гладовање. + + +ēsŭrĭo1 (essurio), 4. (desid. од ĕdo), 1) гладан бити, хтети јести. Отуда = гладовати: nostri e. consueverunt. 2) trop. као trans. нешто јако желети, гинути за чим: aurum; *nil ibi, quod nobis esuriatur, erit. + + +ēsŭrĭo2, ōnis, m. (esurio 1) гладник, гладница. + + +ēsŭrītĭo, ōnis, f. глад, гладовање. + + +et, conj. (ἔτι), 1) као општа свеза = и (где се оба члана сматрају као самостална, пор. que). Овамо спада удвојено et — et, и — и. Место овога може се наћи још а) que — et, за свезу појединих речи (а не реченица): legatique et tribuni; б) et — que, кад се две реченице не свезују јако; в) за свезу израза од којих један тврди, а други одриче, употребљава се neque — et и et — neque, а преводи се тако, као кад би место neque стајало et non: et certa neque longa calamitas; et consul aberat nec facile erat nuntium mittere. Ако се одрицање односи само на једну једину реч (а не на више речи или на читаву реченицу), употребљава се et non. 2) Напосе а) кадшто et служи за појачање израза, и преводи се са и то, још к томе: laudat, et saepe, virtutem; parvae res et eae tenues; errabas et vehementer errabas; б) код израза којим се нешто пореди, или нека сличност или несличност означава, (као par, idem, similis, aeque), преводи се et са = као, као што: nisi aeque amicos et nosmetipsos amemus; в) *†кадшто et везује два догађаја који се један за другим збивају: dixit et extemplo abiit; vix prīma inceperat aetas, et pater jubebat etc.; г) *†после императива значи et често шта ће се догодити кад се испуни услов у императиву означен: dic — et eris mihi magnus Apollo; д) са et почиње се кадшто какво снажно питање: et quisquam praeterea numen Junonis adoret? 3) где се мисао каква најпре негативно а затим и позитивно изражава, преводи се et често са већ, него: animo non deficiam, et id, quod suscepi, perferam. + + +etĕnim, conj. 1) јер, бо, јербо = enim. 2) заиста, уистину, доиста. + + +Etĕŏclēs (ĕ), is и ĕos, m. (ς Ἐτεοκλῆς), син Едипа и Јокасте, брат Полиников. + + +ĕtēsĭae, ārum, f. (ἐτησίαι; sc. ἄνεμοι), пасатни ветрови, пасати, што сваке године у време пасјих дана (каникула) дувају по 40 дана. + + +†ēthĭcē, ēs, f. (ἠθική), морална филозофија (чисто лат. disciplina morum). + + +†ēthĭcus, adj. (ἠθικός), наравствен, моралан. + + +†ēthŏlŏgĭa, ae, f. (ἠθολογία), опис карактера. + + +ēthŏlŏgus, i, m. (ἠθολόγος),који представља чије обичаје и особине, ради шале и смеја: mimi ee. + + +ĕtĭam, conj. (et-jam), 1) да се надовеже какав нов појам, такође, и, још: aliae e. virtutes, и друге врлине; unum e. vos rogo, још једно вас молим. 2) да се надовеже важнији појам, штавише: hoc omnes sapientes summa, quidam e. sola bona esse dixeruut; — још: majores e. difficultates orientur. 3) у потврдним одговорима, тако је, дакако, да, јест: numquid vis? Etiam, ut mox venias, — хоћеш што? Јест, да одмах дођеш. 4) у поверљиву разговору, а) код императива за оснажење, та, де, дер!: circumspice e.; б) код питања са срдњом, још и: e. clamas, зар још и вичеш?; или кад се питањем и заповеда: e. taces?, та ћути већ! хоћете ћутати? 5) о времену, а) да се означи трајање, још, све једнако: quamdiu etiam furor iste tuus nos eludet?; б) да се означи понављање, etiam atque etiam, и опет, поново, крепко, брижљиво и сл.: discere multa affirmare, aliquid reputare, hoc te etiam atque etiam rogo. + + +ĕtĭamnum или ĕtĭamnunc, adv. и сад, још и сад (с обзиром на садашњост; пор. etiamtum): vos cunctamini e.? e. mulier intus est.?; nullus e., још нико. + + +ĕtĭamnum или ĕtĭamnunc, adv. и сад, још и сад (с обзиром на садашњост; пор. etiamtum): vos cunctamini e.? e. mulier intus est.?; nullus e., још нико. + + +ĕtĭamsi, conj. и ако, ако и, премда, ма и: ista veritas, e. jucunda non est, mihi tamen grata est. + + +ĕtĭamtum или ĕtĭamtunc, adv. и онда, још онда, онда још (с погледом на прошлост; пор. etiamnum): e. vita hominum sine cupiditate agebatur. + + +ĕtĭamtum или ĕtĭamtunc, adv. и онда, још онда, онда још (с погледом на прошлост; пор. etiamnum): e. vita hominum sine cupiditate agebatur. + + +Etrūrĭa, ae, f., предео Етрурија (Хетрурија) у Италији. Отуда adj. Etruscus; subst. Etrusci, ōrum, m. + + +etsi, conj. и ако, ако и, премда, ма (за њом обично долази tamen, at, certe, saltem): e. abest maturitas aetatis. tamen etc.; superbiae e. serae non leves tamen venient poenae. + + +ĕtўmŏlŏgĭa, ae, f. (ἐτυμολογία), наука о произвођењу речи. + + +eu, interj. (εὖ), добро! право! Има и ојачано euge (εὖγε), красно! врло добро! изврсно! + + +heu (или eu), interj. 1) усклик јаука и бола, јао, ох, о, јој, куку, леле!: h. Charine!; h. mulier!; h. me miserum!; h. edepol! 2) усклик чуђења и изненађења, а! е! ха!: heu edepol specie lepida mulierem. + + +Euadnē, ēs, f. (Εὐάδνη), Евадна, жена Капанејева, једнога од седморице јунака под Тебом, којега кад су спаљивали, скочила је и она у ватру. + + +*euan (euhan), interj. (εὐάν), еван, усклик баханткиња и придевак Бахов (пор. euoe). Отуда *euans, ntis, part. (εὐάζων), ко кличе, еван виче: euantes orgia, славећи оргије из радосну вику, еван. '*(о баханткињама). + + +Euander, dri, m. и Euandrus, i, m. (Εὔανδρος), син Меркурија и аркадске нимфе Карменте, који је пре тројанског рата из Палантије у Аркадији довео насеобину у Италију и на палатинском брежуљку варош саградио. Отуда adj. Euandrĭus. + + +*euans в. euan. + + +euax, interj. ију! ијују! хај! + + +Euboea, ae, f. (Εὔβοια), велико острво у Егејском мору, дуж обале беотске, сад Negroponte. Отуда Eubŏĭcus, adj. 1) еубејски. 2) о варошима итд. на обали беотској, преко пута од Еубеје: Anthedon Euboicuin; litus E. = Aulis. 3) = кумски, јер је Кума у Италији била насеобина еубејска: E. urbs = Cumae; carmen E., пророчанство Сибиле Кумљанке. + + +Euclīdēs, is, m. (Εὐκλείδης), 1) филозоф из Мегаре, оснивач мегарске школе. 2) чувени математичар, рођен 308 пр. Хр. + + +Euēnus, i, m. (Εὔηνος), краљ у Етолији, отац Марпесин, коју љубљаху бог Аполон и самртни Ида (Idas), и која овог последњег претпостави Аполону. Отац јој се удавио у етолској реци, која се по њему назва Euenus. Отуда adj. Euēnīnus. + + +*euan (euhan), interj. (εὐάν), еван, усклик баханткиња и придевак Бахов (пор. euoe). Отуда *euans, ntis, part. (εὐάζων), ко кличе, еван виче: euantes orgia, славећи оргије из радосну вику, еван. '*(о баханткињама). + + +euoe (euhoe), interj (εὐοϊ), ију! (усклик баханткиња). + + +*Euĭas, ădis, f. (Εὐϊάς), баханткиња (што виче euoe). + + +Euĭus, ĭi, m. (Εὔϊος), придевак Бахов (који виче euoe). + + +Eumĕnēs, is, m. (Εὐμένης), 1) војвода Александра Великога. 2) име многих краљева пергамских (у малој Азији). + + +Eumĕnĭdes, dum, f. (Εὐμενίδες), „добровољне“, еуфем. име за Фурије (Ериније). + + +Eumolpus, i, m. (Εὔμολπος), Еумолпо, Трачанин, оснивач елеузинских мистерија и свештеник Церерин. Отуда Eumolpĭdae, ārum, m. (Εὐμολπίδαι), угледна свештеничка породица у Атини. + + +eunūchus, i, m. (εὐνοῦχος), ушкопљеник, адумац; име комедије Терентијеве. + + +euoe (euhoe), interj (εὐοϊ), ију! (усклик баханткиња). + + +Euphorbus, i, m. (Εὔφορβος), Тројанац, син Пантојев (Panthoos). + + +Euphŏrĭōn, ōnis, m. (Εὐφορίων), грчки песник и граматичар из Халкиде (Chalcis) на Еубеји. + + +Euphrānōr, ōris, m. (Εὐφράνωρ), чувен сликар и ливац из Коринта око 350 пр. Хр. + + +Euphrātēs, is, m. (Εὐφράτης), 1) река Еуфрат у Азији. 2) стоички филозоф, пријатељ млађег Плинија. + + +Eupŏlis, ĭdis, m. (Εὔπολις), Еуполид, Атињанин, писац комедија, око 430 пр. Хр. + + +Eurīpĭdēs, is, m. (Εὐριπίδης), чувени грчки трагичар у Атини, рођен 480 пр. Хр. Отуда adj. Eurīpĭdēus. + + +eurīpus, i, m. (εὔριπος), 1) морски пролаз, теснац, мореуз; особ. као nom. propr. Eurīpus, морски теснац између грчког копна и острва Еубеје. 2) копани прекоп, канал, особ. онај који је текао око цирка у Риму. + + +Eurōpa, ae, (или *Eurōpē, ēs) f. (Εὐρώπη), 1) кћи Агенора, краља феничкога, од Јупитера на Крету одведена и мати Минојева и Сарцедонова. 2) по њеном имену названи део света. Отуда adj. Eurōpaeus, Еуропин, еуропски (европски). + + +Eurōpa, ae, (или *Eurōpē, ēs) f. (Εὐρώπη), 1) кћи Агенора, краља феничкога, од Јупитера на Крету одведена и мати Минојева и Сарцедонова. 2) по њеном имену названи део света. Отуда adj. Eurōpaeus, Еуропин, еуропски (европски). + + +Eurōtās, ae, m. (Εὐρώτας), главна река у Лаконији. + + +*eurōus, adj. (eurus), источни или југоисточни. + + +*†eurus, i, m. (εὖρος), 1) југоисточни ветар. 2) *а) = исток; б) = сваки ветар. + + +Eurўbĭădēs, is, m. (Εὐρυβιάδης), краљ спартански, наследник Леонидин. + + +Eurўdĭcē, ēs, f. (Εὐριδίκη), 1) жена Орфејева, умрла од уједа змије. Орфеј је ишао по њу у подземни свет и повео је натраг с допуштењем Плутоновим; али пошто се путем за њом обазрео, што му беше забрањено чинити, морала се натраг вратити. 2) жена Пакризијева. 3) жена Несторова. 4) жена Креонова. 5) мати Филипа, краља македонскога. 6) жена Аридејева. 7) жена Птолемеја Филопатора. 8) жена Лизимахова. 9) жена Гентијева. + + +Eurўmĭdēs, ae, m. (Εὐρυμίδης), син Еуримов = пророк Telemus. + + +Eurўnŏmē, ēs, f. (Εὐρυνόμη), кћи Океана и Тетије (Tethys), мати Леукотојина. + + +Eurўpўlus, i, m, (Εὐρύπυλος), 1) син Херкулов, краљ на острву Коју (Cos). Отуда *adj. Eurўpўlis, ĭdis = којски. 2) син Евемона (Euaemon) из Тесалије, грчки војник под Тројом. + + +Eurysthĕnēs, is, m. (Εὐρυσθένης), краљ спартански. + + +Eurystheus (eus једносложно), ĕi, m. (Ευρυσθεύς), син Стенела, краља у Микени, унук Персејев и братучед Херкулов. + + +Eurўtus, i, (или Eurўtĭōn, ōnis), m. (Εὔρυτος), краљ у Ехалији на Еубеји, отац Јолин (Iole), која се стога зове Eurўtis, ĭdis, f. + + +Eurўtus, i, (или Eurўtĭōn, ōnis), m. (Εὔρυτος), краљ у Ехалији на Еубеји, отац Јолин (Iole), која се стога зове Eurўtis, ĭdis, f. + + +euschēmē, adv. (εὐσχήμως), лепо, красно, пристојно. + + +Euterpē, ēs, f. (Εὐτέρπη), муза свирке. + + +Eutrăpĕlus, i, m. (εὐτράπελος), окретан, досетљив, придев Публија Волумнија, другара Антонијева. + + +Eutrŏpĭus, ĭi, m, Flavius, римски историк, око 320 п. Хр. + + +euxīnus, adj. (εὔξεινος), гостољубан, придевак Црнога мора: обично e. pontus, e. mare, aquae, litus итд. + + +Evadnē (погрешно писано), в. Euadne. + + +ēvado, vāsi, vāsum, 3. I. intrans. 1) изаћи, излазити: e. extra vallum; ex balneis; e. in terram, на суво; *evasit ante ora parentum, родитељима пред очи; e. ex puteo. Напосе = изаћи из опасности или нужде, утећи, умакнути: ex manibus hostium; periculo (dat.); per tela hostium. 2) узаћи, попети се: e. ad fastigia; in muros, на зидове; in ardua, увис. 3) trop. а) o стварима, испасти, проћи, свршити се: nescio quorsum (или quo) haec evasura sint, на што ће изаћи; б) о лицима, постати (унутрашњим развитком; пор. fio): evasit juvenis indolis regiae; e. orator; в) збити се, догодити се: evasit id quod somniavimus. II. trans. 1) проћи кроз што, прећи, превалити: e. saltum; media castra; angustias. 2) попети се на нешто: altos gradus; ardua (acc. plur.). 3) утећи, умаћи: e. alqm; flammam. + + +ēvāgīno, 1. (e и vagina), (касно и ретко), из корица извући: gladium. + + +ēvăgor, dep. 1. 1) intrans. скитати се, тумарати: late; особ. о војсци = кретати се на страну: nullo ad evagandum spatio relicto; Nilus evagatur; *trop. orator e., удаљује се од предмета. 2) *trans. прекорачити: ordinem. + + +*†ĕvălesco, lŭi, —, 3. 1) intrans. ојачати, расти: rami ee.; res e. in tumultum; trop. nomen e., завлађује, улази у обичај. 2) *trans. моћи, кадар бити: facere alqd. + + +evan в. euan. + + +Evander в. Euander. + + +ēvānesco, nŭi, —, 3. ишчезнути, нестати: e. exoculis in auram; aquae ee., испаравају; trop. sententia eorum e. = нема више присталица; Hortensius evanuit, изгубио важност; spes e.; dolor e., престаје; vinum e., губи снагу. + + +*†ēvānĭdus, adj. (evanesco), што пролази, нестаје: *pectora. + + +evans в. euans. + + +ēvasto, 1. опустошити: omnia. + + +ēvĕho, vexi, vectum, 3. 1) извести, изнети, уклонити: signa ex fanis; naves in altum. Отуда pass. а) evehi equo, curru, navi, изјахати, извести се, испловити: e. mari Aegaeo; ad regem; in hostes; os amnis, из ушћа реке; б) trop. fama evecta insulas, глас разнесен по острвима; spe vana evectus, занесен; evehi longius, удаљити се од предмета inconsultius evehi, забраздити (у говору). 2) уздићи, узвисити: alqm ad aethera. Отуда а) evehi curru, equo, одвести се горе, одјахати горе; б) trop. дизати, уздићи: hominem ad deos; alqs ad consulatum; opes evectae supra modum privatum, имање веће него што је у приватна човека. + + +ēvello, velli (vulsi), vulsum, 3. 1) истргнути, искинути, ишчупати, извадити: capillos; dentes; alci linguam. 2) trop. одузети, отргнути, осујетити, уништити и сл.: e. alci scrupulum ex animo; radicitus actiones alcjs, побити, осујетити; e. consules ex fastis, имена конзула избрисати. + + +Evēnīnus (ē) в. Eueninus. + + +ĕvĕnĭo, vēni, ventum, 4. 1) (ретко) *†изаћи, излазити: res mersa evenit. 2) trop. а) догодити се, збити се: timebam ne evenirent ea quae acciderunt; quod saepius evenit; pax evenit, закључи се; omnia prospera inde evenient, отуда ће изаћи све што је срећно. б) с dat. = допасти коме, задесити кога, у део пасти (и о срећном и о несрећном догађају; пор. accido и contingo): nihil mihi improviso evenit; illi haec provincia e. 3) испасти, скршити се: haec bene ac feliciter (или secunda) ei eveniunt, испада за њега добро и срећно; pugna adversa ei evenit, несрећно испала; bonis male e., добри зло пролазе; ex sententia, по жељи, quo (quorsum) ista blanda evenient, какав ће крај бити том ласкавом говору? + + +†eventĭlo, 1. провејати = вејањем очистити: аëra; frumentum. + + +ēventum, i, n. (evenio), 1) догађај. 2) (обично у plur.), последак, успех, резултат. + + +ēventus, ūs, m. (evenio), 1) судба = срећа, догађај: quemvis eventum ferre; e. patriae; rerum. 2) последак, успех, крај: pugnae; diei; orationis. 3) циљ, мета: semper ad eventum festinat. + + +Evēnus в. Euenus. + + +*†ēverbĕro, 1. 1) избијати = истерати, покренути: e. spiritum cursu; trop. e. animum alcjs, дражити. 2) тући, бити: oculos alcjs; clipeum alcjs; mare remis, веслати. + + +ĕvergo, —. —, 3. изливати: mons e. rivos. + + +ēverrĭcŭlum, i, n. (everro), упр. метла, 1) рибарска мрежа. 2) trop. judicium de dolo malo e. malitiarum omnium, суђење због преваре разгониће све пакосне преваре. + + +ēverro, verri, versum, 3. 1) ишчистити (метлом), измести: stercus ex aede. 2) почистити: stabulum. Отуда trop. = пљачкати; fanum. + + +ēversĭo, ōnis, f. (everto), 1) оборење, срушење: columnae. 2) trop. а) разорење: templorum; б) преврат, уништење: reipublicae; e. rei familiaris. + + +ēversor, ōris, m. (everto), разорилац, уништилац: Carthaginis. + + +ĕverto, verti, versum, 3. 1) заврнути: cervices. 2) оборити, свалити: statuam; currum; e. aequora ventis, узбуркати море. 3) Отуда trop. а) разорити, уништити: urbem; б) упропастити, побити, укинути: amicitiam; leges; в) e. alqm, стрмоглавити: superior annus evertit aratores тежаке оштетила, упропастила. г) лишити кога: e. alqm bonis, fortunis omnibus. + + +*†ēvestīgātus, adj. (part. од evestigo), нањушен, истражен, коме се у траг ушло. + + +Evĭas в. Euias. + + +ēvĭdens, ntis, adj. с comp. и sup. (e-video), очевидан, очит, јасан: res; argumentum; prodigium; evidentissimum id fuit. + + +ēvĭdenter, adv. с comp. и sup. (evidens), очевидно, очито, јасно. + + +ēvĭdentĭa, ae, f. (evidens), јасност, очевидност, особ. = живо представљање у беседи. + + +ēvĭgĭlo, 1. I. intrans. 1) пробудити се. 2) бдети, будан бити. 3) trop. а) трудити се, радити: curae meae ee. in re alqa; б) evigilatum nobis est, доста смо се за се побринули. — II. trans. 1) *пробдети, будан провести: noctem. 2) с трудом израдити: libros. + + +†ēvīlesco, lŭi, —, 3. умањити се, олошати, постати без вредности. + + +*†ēvincĭō, vinxi, vinctum, 4. обмотати, обавити: caput diademate; hostes evincti brachia, везаних руку на леђима. + + +ēvinco, vīci, victum, 3. 1) сасвим победити, свладати; Haeduos; miles e. omnia, свлада све запреке. Отуда а) дизати се изнад чега, надвишивати: aequora; arbor evincit nemus; б) trop. = наговорити, склонити, особ. у pass. дати се склонити итд.: evinci lacrimis, precibus; в) надвладати, победити: e. dolorem; miseratio evincit superbiam insitam. 2) учинити, продрети с чим, израдити: evicerunt ut Camillus crearetur. 3) †доказати. + + +*ēvĭŏlo, 1. силом изнудити: alqd. + + +ēvĭro, 1. (ex и vir), ушкопити, обезмужити; ослабити. + + +*ēviscĕro, 1. (e-viscera), извадити коме дроб, распорити га, размрцварити. + + +*†ēvītābĭlis, adj. (evito1), избежив, што се даје избећи, уклонити. + + +†ēvītātĭo, ōnis, f. (evito), избегавање: malorum. + + +ēvīto1, 1. (ex и vito), избећи, избегавати: dolorem; suspicionem; *meta fervidis evitata rotis. + + +ēvīto2, 1. (ex и vita) (застарело), лишити живота, усмртити: e. vitam alci. + + +Evĭus в. Euius. + + +†ēvŏcātĭō, ōnis, f. (evoco), изазивање, призивање; напосе позивање на суд, позив у војску. + + +ēvŏcātor, ōris, m. (evoco), позивач на оружје, бунтовник. + + +ēvŏco, 1. 1) изазвати, изазивати, позвати напоље: e. alqm foras; e. curia. Напосе а) e. nostros ad pugnam; б) e. deos, изазвати богове опседнутога града, позвати их да га оставе. 2) позвати преда се, позивати, сазвати к себи, поручити по кога: e. principes civitatis ad se; legiones ex hibernis. Напосе = позвати ради војне службе: e. multos spe praedae. Отуда ēvŏcāti = ислужени војници који би се у опасним приликама позивали да опет драге воље ступе у војску. 3) trop. изазвати, измамити, узбудити, потицати, дражити: e. alci risum; lacrimas. + + +evoe в. euoe. + + +ēvŏlo, 1. 1) излетети, излетати: aquila e. ex quercu; *madidis Notus evolat alis; — полетети, одлетети: pulli evolant ex nido. Отуда = излетети, похитати напоље, провалити, измакнути, утећи: hostes ee. e silva; e. ex carcere; trop. e. ex alcjs severitate, уклонити се од нечије строгости. 2) trop. узлетети, узвисити се: is evolat altius. + + +ēvŏlūtĭo, ōnis, f. (evolvo), отварање (књиге), тј. читање; poëtarum. + + +ēvolvo, volvi, vŏlūtum, 3. 1) извалити, ваљати, искотурати, котрљати: flumen evolvit se in mare, тече у море; evolvuntur per humum, ваљају се по земљи. Отуда а) e. vestem, одвити, одмотати; serpens evolvitur, змија се одвија; б) e. librum, отворити ради читања = читати; в) *trop. (= вретено окретати), напрести: Parcae fusos meos evolvunt; — одредити: dii hoc ee. 2) trop. а) развити, разјаснити: notionem animi. појам душе; б) *размислити: alqd; в) разложити, представити, причати, описивати и сл.; e. causas belli; naturam rerum; seriem fati; г) e. alqm ex praeda; sede; patriā, истиснути, отерати; bonis, поробити; д) e. se ex his turbis, исплести се. + + +ēvŏmo, vŏmŭi, vŏmĭtum, 3. избљувати: urbs evomit pestem, опрости се неваљала човека; — trop. e. iram, virus acerbitatis in alqm, излити; e. pecuniam devoratam; Aetna e. nocturnas flammas. + + +ēvulgo, 1. разгласити, објавити (пронети по народу): rem; e. pudorem, народу изложити стид, погазити стид. + + +ēvulsĭo, ōnis, f. (evello), истрзање, искидање: dentium, вађење. + + +ex в. e. + + +exăcerbo, 1. огорчити; trop. = разљутити: e. animos irā. + + +exactĭo, ōnis, f. (exigo), 1) истеривање, изгнање: regum. 2) утеривање: pecuniarum. 3) купљење данка; данак, приход, доходак: publica; ee. capitum, главарина. + + +exactor, ōris, m. (exigo), 1) ко истерује, изгања: regum. 2) ко утерује, прима; отуда e. promissorum, опомињач да се обећања испуне. 3) надзорник, надзиратељ, извршилац чега: disciplinae; e. supplicii, извршилац казне; e. sermonis, recte loquendi, критичар који пази на правилан говор. + + +*†exactus, adj. с comp. и sup., partic. од exigo), тачан, савршен: fides; cura exactior. + + +exăcuo, ăcŭi, ăcūtum, 3. оштрити, наоштрити, изоштрити, зашиљити: dentes. Отуда подбадати, потицати, надражити; alqm ad или in alqd; exacui irā (в. acuo). + + +exadversum или exadversus, I. adv. преко пута, на другој страни: e. est fabrica; ea sita fuit e.; и са dat. e. ei loco. — II. praep. с acc. према, спрам; e. eum locum: classem e. Athenas constituere. + + +exadversum или exadversus, I. adv. преко пута, на другој страни: e. est fabrica; ea sita fuit e.; и са dat. e. ei loco. — II. praep. с acc. према, спрам; e. eum locum: classem e. Athenas constituere. + + +exaedĭfĭcātĭo, ōnis, f. (exaedifico), зидање, грађење; trop. e. historiae, израда. + + +exaedĭfĭco, 1. 1) саградити, сазидати: domos; oppidum. Отуда trop. довршити: opus. 2) e. alqm ex aedibus, избацити из куће, Plaut. + + +exaequātĭo, ōnis, f. (exaequo) изравнање, изједначење. + + +exaequo, 1. 1) уравнити: planitiem; trop. e. vitam ad unam regulam, удесити на једну меру. 2) поравнити, с другим изравнити: tumulos tumulis. 3) trop. изједначити: e. alqm cum alqo или alci; e. libertatem, periculum; e. facta dictis, догађаје описати говором њих достојним. 4) изједначити се с ким, достићи кога: alqm. + + +exaestŭo, 1. 1) ускипети, узаврети: mare, усколебати се; Aetna. 2) разгрејати се, зажарити се: Aegyptus e. calore solis; homo e.; trop. mens e. irā. + + +exaggĕrātĭo, ōnis, f. (exag-gero), 1) нагомилавање. Отуда trop. e. animi, уздизање духа. 2) †увеличавање какве ствари говором. + + +exaggĕro, 1. 1) нагомилати: magnas opes; trop. e. mortem morti, гомилати смрт на смрт. 2) насипати: planitiem aggesta humo. 3) trop. а) множити, увећавати: rem familiarem; †alqm honoribus, обасипати почастима; б) речима уздизати, величати, славити: e. artem oratione; virtutem verbis; в) претеривати: oratio alta et exaggerata; e. injuriam. + + +exăgĭtātor, ōris, m. (exagito), кудилац, нападач. + + +exăgĭto, 1. 1) *изгонити, истерати: leporem. 2) trop. а) узнемирити, мучити, вијати: alqm injuriis; e. rempublicam; б) жестоко напасти говором, корити, кудити, прорешетати: aqm; fraudes alcjs; в) у добру смислу продрмати, пробудити: alqm; у злу смислу раздражити, побунити: vulgum; г) какву страст побудити: moerorem; furores. + + +exăgōga, ae, f. (или exăgōgē, ēs, f.) (ἐξαγωγή), извоз, превоз робе. + + +exalbesco, bŭi, —, 3. побелети; trop. пребледети. + + +exāmen, ĭnis, n. (м. exagimen од exigo), 1) рој: apum; juvenum; отуда руља, гомила уопште: e. puerorum; servorŭm; piscium. 2) језичац на мерилу (теразијама). 3) испит, истраживање. + + +exāmĭno, 1. (examen), 1) intrans. ројити се: apes. 2) trans. а) мерити на вагу, вагати: alqd ad certum pondus; e. diligenter omnium verborum pondera; б) trop. испитивати, истраживати: judex e. alqd. + + +examplexor, dep. 1. обгрлити. + + +exămussim в. amussis. + + +exanclo в. exantlo. + + +exantlo (antlia; други пишу exanclo, сродно са ancilla), 1. 1) исцрпсти: e. vinum, испити. 2) trop. трпети, издржати: labores; multa aspera. + + +exănĭmālis, e, adj. (anima), 1) мртав. 2) самртан, смртоносан: cura. + + +exănĭmātĭo, ōnis, f. (exanimo), заустављање дисања, гушење, дављење; trop. јак страх, препаст. + + +exănĭmis, e, и (понајвише у plur.) exănĭmus, adj. (anima), без душе = мртав: corpus; или полумртав од страха: exanima metu uxor. + + +exănĭmo, 1. (exanimis), 1) заустављати дисање; само у pass. задувати се, засопити се: milites exanimati cursu. 2) убити: alqm: често у pass. = умрети. 3) trop. а) онесвестити, смести, забунити, мучити: e. alqm metu; metus e. illam miseram; б) у pass. ослабити: vinum exanimatur, изветри. + + +exantlo (antlia; други пишу exanclo, сродно са ancilla), 1. 1) исцрпсти: e. vinum, испити. 2) trop. трпети, издржати: labores; multa aspera. + + +exardesco, arsi, arsum, 3. 1) запалити се, ражарити се: materiee facilis ad exardescendum. 2) trop. а) каквом страшћу обузет бити: e. irā, amore; e. ad spem, in seditionem; animi exardescunt; б) букнути, планути, родити се: bellum exarsit, seditio, ira; в) *pretia exardescunt, цене скачу. + + +exāresco, ārŭi, —, 3. 1) осушити се, усахнути: vestimenta; fontes; amnes; lacrimae ee. 2) trop. нестати, ишчезнути, изгубити се: vetus urbanitas. + + +†exarmo, 1. 1) обезоружати, разоружати: alqm; cohortes. 2) e. navem, катарке скинути с лађе. 3) trop. побити, оповрћи, безопасним учинити: alqm; accusationem. + + +exăro, 3. 1) изорати: radices; sepulcra. Отуда = орањем стећи, изорати: tantum frumenti. 2) узорати: *senectus frontem rugis exarat, прави мрштине на челу. 3) (писаљком по воштеној таблици парајући) писати, записати: librum; †versus; †binos codicillos. + + +exascĭātus, adj. (ascia), упр. секиром истесан; trop. добро начињен. + + +exaspĕro, 1. 1) учинити што храпавим, неравним: cutem; e. mare fluctibus, узбунити. 2) trop. а) учинити кога суровим и дивљим: само у pass. gens exasperata, подивљао; б) погоршати; e. morbum; rem verbis e., ствар представити горе него што је; в) раздражити, огорчити: alqm; animos. + + +exauctōro, 1. опростити од војне службе, отпустити: alqm; отуда = збацити, из службе отпустити: se e., дати оставку. + + +exaudĭo, 4. 1) издалека чути: milites clamorem exaudiunt; maxima voce dicam, ut omnes e. possint. 2) услишити: diras; preces non exauditae. 3) послушати (чије опомене): monitor non exauditus. + + +exaugĕo, —, —, 2. веома умножити; opinionem. + + +exaugūrātĭo, ōnis, f. (exauguro), обесвећење = укидање светиње храма, оскврњење. + + +exaugŭro, 1. обесветити, одузети светињу храма: fanum. + + +exauspĭco, āvi, —, 1. с повољним знамењем изаћи: ex vinculis. + + +exballisto, 1. (ballista), истерати, надвладати, преварити: Ballionem (Plaut.). + + +exbĭbo = ebibo. + + +†excalcĕo, 1. изути обућу: pedem; excalceatus, изувен, бос. + + +excandescentĭa, ae, f. (excandesco), напраситост, разјареност. + + +excandesco, dŭi, —, 3. 1) упалити се, ужећи се: pilae vitreae; ignis. 2) trop. планути, распалити се, разљутити се: e. irā; e. in alqm. + + +*excanto, 1. очарати, дочарати, басмом домамити: e. puellas clausas; e. sidera, басмом скинути звезде. + + +excarnĭfĭco, 1. 1) размрцварити, мукама уморити: alqm. 2) trop. мучити, кињити (душевно). + + +excăvo, 1. издупсти, избушити: trullam. + + +excēdo, cessi, cessum, 3. I. 1) intrans. изаћи, отићи, удаљити се: e. ex isto loco; ex pugna; ex Italia; e. pugnā; loco: Galliā; Arimino; e. ex tenebris in lucem; †e. ad deos, из броја људи преместити се међу богове. 2) Напосе а) e. e vita, e medio, e. vitā или само excedere = умрети; б) trop. e. ex ephebis, превалити године младићког доба; res excessit in magnum certamen, ствар је прешла у велику свађу; e. panlulum ad enarrandum, удаљити се од правога предмета; illa clades magnitudine excessit, пораз тај беше већи од пређашњих; cura, cupiditas e. e corde, ишчезава; res c. ex memoria, заборавља се; haec excedunt in eum annum, ово спада још у ону годину; в) e. possessione, уступити. — II. trans. прећи, прекорачити, а) оставити, напустити; urbem; curiam; б) trop. прећи, преступити извесну меру: statura ejus justum modum e.; e. summam trium milium; e. modum; e. alqm eloquentiā, превазићи; illa res fidem e., невероватна је. + + +excellens, ntis, adj. с comp. и sup. (partic. од excello), 1) упр. што се диже, висок, узвишен: locus. 2) trop. одличан, изврстан, особит, изредан, врли, ванредан homo; natura; studium; pulchritudo; triumphus. + + +excellenter, adv. с comp. excellens, изврсно, одлично. + + +excellentĭa, ae, f. (excellens), одличност, изврсност, изредност (пор. praestantia): animi; e. reliquarum bestiarum, преимућство (човека) над осталим животињама. + + +excello, lŭi, —, 3. (ex и неупотр. cello), бити више других, 1) дизати се: tumulus excellit. 2) одликовати се од других, надмашивати кога чим: e. inter omnes или super caeteros; e. alci; e. animi magnitudine, ingenio, dignitate; e. in hac arte; ретко e. vitiis, improbitate. + + +excelsē, adv. с comp. и sup. (excelsus), 1) †увис: scandere. 2) florere e., на највишем ступњу. 3) узвишено: dicere. + + +excelsĭtās, ātis, f. (excelsus), 1) †висина: montium. 2) узвишеност: animi. + + +excelsus, adj. с comp. и sup. 1) висок, узвишен (над другима; пор. celsus и altus): mons; statua; — subst. excelsum, i, n. висина, вис: *aspicere ab excelso, с висине; in excelsum emicare, тежити увис. 2) trop. узвишен (о духу): animus; homo; locus, fastigium, високо достојанство; orator e., с високим стилом. + + +exceptĭo, ōnis, f. (excipio), 1) изузетак; услов, ограничење: sunt in lege duae ee.; sine ullam e. 2) term. t. судски приговор, протест туженога против тужиочевих исказа или потраживања: dare alci exceptionem. + + +†exceptĭuncŭla, ae, f. demin. од exceptio. + + +excepto, 1. (intens. од excipio), 1) извадити, изузети: mullos ex piscina. 2) уздићи: a sociis sublevatus murum ascendit, et eos rursus exceptans in murum extulit. + + +excerno, crēvi, crētum, 3. оделити, одлучити: ex captorum numero excreti Saguntini. + + +excerpo, cerpsi, cerptum, 3. (ex-carpo), 1) *извадити, отребити: semina pomis. 2) trop. изабрати, одабрати: e. ex malis si quid inest boni; напосе = белешке из које књиге исписивати, изводити: e. verba ex libro; †nihil legit quod non excerperet. 3) изоставити, избрисати, превући и сл.: e. alqd de illo numero: e. se consuetudini hominum, напустити саобраћај с људима. + + +excessus, ūs, m. (excedo), 1) одлазак, али само trop. = одлазак из живота, смрт: e. e vita, e. vitae и †само excessus. 2) trop. †одступање, а) у говору, удаљивање од предмета; б) у животу, e. a pudore. + + +excĕtra, ae, f. змија; trop. о злој жени. + + +excĭdĭum, ĭi, n. (упр. exscidium од exscindo), и excĭdĭo, ōnis, f. разорење, уништење, опустошење, особ. о зградама и сл.: e. urbis; Carthaginis; gentis. + + +excĭdo1, cĭdi, —, 3. (cado), 1) испасти, спасти: gladius e. de manibus illorum; †e. navi; equo, с коња; dentes excidunt; e. in flumen, из лађе у реку пасти. 2) trop. а) испасти (нехотице), измакнути, излетети: vox e. ore, измакла се реч; б) свршити се, испасти: libertas e. in vitium, прелази у порок; в) ишчезнути, престати, минути, проћи: memoria rei alcjs excidit. Напосе e. de memoria, ex animo, ex animis hominum = заборављен бити; pacis mentio excidit ex omnium animis, нико више не мишљаше о миру; impers. non excidit mihi, нисам заборавио; †act. excidens = који заборавља; г) *†изгубити што, лишен бити: e. regno; e. formulā или cadere caussā, изгубити парницу; д) *†пропасти, не постићи што: magnis puer excidit ausis; e. uxore. + + +excīdo2, cīdi, cĭsum, excaedo3), 1) исећи, изрезати, одрезати, посећи: e. lapides e terra; e. columnas rupibus, усећи стубове у стенама; e. arbores; e. alci linguam; e. virilitatem или se, ушкопити, уштројити. 2) издупсти: rupem. 3) e. viam inter montes, просећи. 4) trop. изгнати, искључити: tempus illud ex animo; alqm numero civium, избрисати. 5) разорити, опустошити, уништити: domos; urbem; agrum; exercitum. + + +excĭĕo, cīvi, cĭtum, 2. или excĭo, cīvi, cītum и cĭtum, 4. (excieo се употребљава обично у praes. ind., а у свима другим облицима обичније је excio), 1) изазвати, изнети, извући, истерати, изагнати: illa res consulem ex urbe excivit; excire alqm Romā; e. alqm foras, из куће изазвати; e. hostem ad pugnandum, измамити; e. alci lacrimas; напосе = кренути, покренути: e sedibus exciri, подићи се из своје постојбине; e. Antiochum in Graeciam, дозвати. 2) trop. а) побудити, потакнути, узбудити, надражити, пробудити, побунити, уздрмати и сл: juventus largitionibus excita; sonitus ignotus eum excivit; напосе e. alqm somno или ex somno; conscientia mentem excitam vastabat; б) причинити, проузроковати: tumultum; terrorem. + + +excĭĕo, cīvi, cĭtum, 2. или excĭo, cīvi, cītum и cĭtum, 4. (excieo се употребљава обично у praes. ind., а у свима другим облицима обичније је excio), 1) изазвати, изнети, извући, истерати, изагнати: illa res consulem ex urbe excivit; excire alqm Romā; e. alqm foras, из куће изазвати; e. hostem ad pugnandum, измамити; e. alci lacrimas; напосе = кренути, покренути: e sedibus exciri, подићи се из своје постојбине; e. Antiochum in Graeciam, дозвати. 2) trop. а) побудити, потакнути, узбудити, надражити, пробудити, побунити, уздрмати и сл: juventus largitionibus excita; sonitus ignotus eum excivit; напосе e. alqm somno или ex somno; conscientia mentem excitam vastabat; б) причинити, проузроковати: tumultum; terrorem. + + +excĭpĭo, cēpi, ceptum, 3. (ex и capio), 1) извадити, извући: telum ex vulnere; pisces ex mari. 2) изузети, изузетак чинити: alqd; alqm; illis exceptis, њих изузевши; excipio hos homines. Отуда = уговорити, услов ставити: lex excepit ut (ne) liceret etc. 3) примити, дочекати, уграбити: sanguinem paterā; hominem labentem; filiorum extremum spiritum; e. se in pedes, с коња скочити; e. corpus clipeo, ослонити на нешто. Отуда а) ухватити, заробити: fugientes; servos in pabulatione; trop. e. laudem, voluntates hominum, задобити; б) навалити, напасти (вребајући кога): Orestes excipit incautum; в) примити, дочекати, особ. госта (пор. recipio), а и ствар, била добра или зла (пор. accipio, nanciscor): e. alqm, примити на стан; e. alqm epulis, угостити; campus, patria eum excipit, прима га; e. telum, копљем бити погођен; vulnera, допасти рана; e. dolores, pericula, подврћи се боловима, опасностима; e. iram hostium capite, примити гнев непријатеља на своју главу. Отуда = примити, схватити, разумети, тумачити: e. sententiam alcjs gravius atque ipse sensisset; в) = одолети, подносити, одржати: e. impetum hostium; quae (sublicae) omnem vim fluminis exciperent; г) *porticus excipit Arcton, лежи према северу, д) слушати, чути: e. illas voces; sermones eorum; ђ) по времену или по реду за чим долазити, следовати: pestilens aestas excepit tristem hiemem; е) наставити, продужити: proelium dubium; ж) догодити се, задесити, снаћи: bellum grave eum excepit. + + +excĭtātus, adj. с comp. и sup. (partic. од excito), живостан, жесток, јак, силан, велик: clamor; sonus; odor. + + +excĭto, 1. 1) истерати, изагнати: e. feras, кренути дивљач: vox illa me foras excitavit, измамио ме из куће; e. alqm a cena, одазвати, e. memoriam caram alci, обновити драгу успомену; e. alqm e somno или dormientem, нагло пробудити; e. reum, testes, прозвати; e. alqm ab inferis, из мртвих пробудити; e. alqm, позвати кога да устане. 2) подићи, саградити, сазидати, поставити: e. turrim, aras, tumulum alci. 3) e. ignem, incendium, потпалити, распирити. 4) причинити, подићи, пробудити, учинити: suspicionem, iram, risus, amores, tantas laudes. 5) trop. excitata fortuna, напредна срећа (oppos. inclinata, која се паду клони). 6) оснажити, ободрити, умирити: senatum; jacentem amici animum. 7) trop. нагонити, потицати, подбадати, надражити: e. alqm ad virtutem; illos ad audiendum; e. hominum studia, побудити саучешће људи. + + +exclāmātĭo, ōnis, f. (exclamo), усклик. + + +exclāmo, 1. 1) викати: e. vehementius; contiones ee., гласно одобравају. 2) извикати, прозвати: hic exclamat, eum sibi esse sodalem; exclamat ut bono animo sint; e. alqd, гласно беседити e. alqm, прозвати чије име. + + +exclūdo, si, sum, 3. (ex-claudo), 1) искључити: e. alqm ab alqo; ab acie; ab hereditate; exclusi eos, нисам их пустио преда се. 2) уклонити, удаљити, истерати: e. alqm a republica. 3) спречити, задржати: alqm a re frumentaria; a reditu; excludi tempore; opes excludunt amicitias fideles. 4) †делити: Euphrates excludit Armeniam a Cappadocia. 5) избити: oculum alci (Com.). 6) излећи: pullos. + + +exclūsĭo, ōnis, f. (excludo), искључење. + + +excōgĭtātĭo, ōnis, f. (excogito), измишљање, измишљење. + + +excōgĭtātus, adj. са sup. (partic. од excogito), одабран, изврстан. + + +excōgĭto, 1. измислити, изнаћи, пронаћи: alqd; †alqd in alqm. + + +excŏlo, cŏlŭi, cultum, 3. 1) брижљиво израдити: lanas rudes; excultae opes. 2) †украсити, улепшати: urbem; marmoribus parietes. 3) изобразити, образовати, угладити, оплеменити: e. animos doctrinā; e. vitam; exculti sumus ex agresti vita ad humanitatem. 4) *поштовати, обожавати: alqm; deos. 5) †обрађивати: agrum. 6) †увеличати, славити: gloriam. + + +excŏquo, coxi, coctum, 3. 1) изварити, искувати: vitiam metallis; glebas melle. 2) истопити, калити: ferrum. 3) пећи, испећи: arenas in vitrum. 4) e. malum alci, смислити коме какво зло. 5) e. mentem alcsj, мучити, кињити. + + +excors, rdis, adj. (ex-cor), безуман, луд, будаласт. + + +†excrēmentum, i, n. (excerno), што се из тела одлучује, нечистота: e. oris, пљувачка; narium, слина; само excrementum = поган. + + +excresco, crēvi, crētum, 3. израсти, прорасти: arbor e.; caro excreverat in dextero ejus latere, израсло му је нешто. Отуда trop. нарасти, отети мах: luxus. + + +*excrētus, adj. (excresco), одрастао, велик. + + +excrŭcĭābĭlis, adj. (excrucio), ко је заслужио да буде мучен. + + +excrŭcĭo, 1. 1) измучити, намучити, кињити, накињити: alqm igni, fame; trop. e. diem, разуздано провести. 2) trop. = измучити, узнемирити, у бригу бацити и сл.: meae miseriae me excruciant; id ego excrucior, то ме пече. + + +†excŭbātĭo, ōnis, f. (excubo), бдење, стражарење. + + +excŭbĭae, ārum, f. 1) лежање изван куће, Plaut. 2) стража, стражарење (обдан и обноћ; пор. vigiliae): agere excubias alci, бити на стражи код кога. 3) стражари. + + +excŭbĭtor, ōris, m. (excubo), стражар; стража. + + +†excŭbĭtus, ūs, m. (excubo), стража; стражарење. + + +excŭbo, cŭbŭi, cŭbĭtum, 1. (ретко), 1) изван куће, под ведрим небом лежати: armati excubant in agro. 2) стражарити, чувати стражу: legiones excubant in armis (под оружјем). Отуда 3) trop. бдети = будан бити, старати се: pro alqo excubare et vigilare; sapiens excubat animo, на опрезу је. + + +excūdo, cūdi, cūsum, 3. 1) избити, искресати, истерати: e. scintillam silice. 2) излећи: pullos. 3) *ковати, сковати: aera; отуда trop. уметнички зготовити, начинити: ceras; e. librum, саставити, написати. + + +exculco, 1. (ex-calco) (ретко), 1) изгазити, истерати: furfures exculcare ex dominis meis. 2) угазити, утапкати, набити; verba exculcata, речи истиснуте из обичаја. + + +excūrātus, adj. (partic. од неупотр. глагола excuro), брижљиво негован: victus. + + +excurro, cŭcurri (ретко curri), cursum, 3. I. intrans. 1) истрчати: e. foras; ad alqm; in Pompejanum, свратити; fons e. ex cacumine montis, извире; e. in malam crucem, отићи до врага. 2) Напoce а) у војн. говору, испасти, насрнути, навалити: omnibus portis; ex Africa; in agros Romanos; б) trop. вирити, помаљати се, стршити, простирати се: peninsula e. ab intimo sinu; promontorium e. in altum; в) oratio e. longius, застрањује; campus in quo virtus e. possit, где се може показати; et quod excurrit, и што претиче; oratio e. cum sententia, говор тече једнако с мишљу. — II. trans. претрчати, прећи; spatio excurso. + + +†excursātĭo, ōnis, f. (excurso), испад, нападај. + + +excursĭo, ōnis, f. (excurro), f. 1) истрчање: e. oratoris rara esse debet (говорник се не сме често напред кретати према својим слушаоцима); trop. e. fit ex narratione, удаљивање од предмета. 2) Напосе у војн. говору четовање; навала, насртај: nostri crebras excursiones ex oppido faciebant; e. nocturna Catilinae. + + +excursor, ōris, m. (excurro), у војн. говору, ухода, шпијун; — чаркаш. + + +†excursus, ūs, m. (excurro) = excursio. + + +excūsābĭlis, adj. с comp. (excuso), опростив, што се даје извинити: error. + + +†excūsātē, adv. с comp. (excusatus), оправдано, с опроштењем; одговорно. + + +excūsātĭo, ōnis, f. (excuso), изговор, правдање: accipere excusationem alcjs; haec tibi dant justam excusationem; e. cur alqd factum sit; — e. inopiae, правдање сиротињом; valetudinis, болешћу; aetatis, старошћу. + + +†excūsātus, adj. с comp. и sup. (part. од excuso), оправдан. + + +excūso, 1. (ex-caussa), 1) испричавати, изговарати, правдати: e. alqm; e. alci или apud alqm; e. se in (de) re alqā alci или apud alqm, извињавати се коме за што; volo me excusatum alci; excusor morbi caussā; excusabo ei paucitatem literarum tuarum, извинићу те код њега због реткости твојих писама. 2) нешто за изговор навести: e. morbum; inopiam; †excusarunt, se ebrios id fecisse, да су то у пијанству учинили. + + +†excūsor, ōris, m. (excudo), ковач, казанџија. + + +†excussē, adv. (excussus), упр. опруженом мишицом; trop. = жестоко. + + +excussus, adj. (partic. од excutio), опружен, затегнут: lacertus. + + +excŭtĭo, cussi, cussum, 3. (exquatio), 1) истрести, стрести: e. ignem de crinibus; *pulverem digitis. Отуда а) избацити, збацити, доле бацити: e. ancoram e nave; e. jugum; telum, одапети; literas in terram, на земљу, equus e. rectorem; б) *†избити, истерати: e. alci oculum; e. alci lacrimas, risum, sudorem, измамити; excuti somno, пренути се од сна; e. ignem, imbrem (о облацима), изасути, излити; e. hostem oppidis, одбити од нечега: excussus patriā, прогнат; e. se, одвући се, торњати се; в) претрести, тражити: pallium; alqm (= vestem alcjs); г) e. lacertum, опружити; rudentem, одмотати. 2) збацити, стурити: e. alqm equo; excussus equo; curru. 3) trop. а) отерати, прогнати, уклонити: e. metum corde; alci opinionem; *e. alqm sceptris, лишити га; б) испитати, извидети: rem; locum. 4) разорити: moenia. + + +exdorsŭo, 1. (ex-dorsum), повадити кости из рибе. + + +exĕdo, ēdi, ēsum, 3. 1) изјести, појести: frumentum; отуда уопште изјести, изглодати, изгристи, издупсти: argentum vivum exedit vasa, жива изгризе судове; vetustas e. monumenta; arbor exesa, шупље дрво; *e. urbem, разорити; e. alqm = проћердати чије имање. 2) trop. јести, трошити, ослабити: aegritudo (cura) e. animum. + + +exĕdra, ae, f. (ἐξέδρα), напола округла, спреда отворена, одозго сведена дворана, са седиштима, за предавања филозофска, отворена галерија; отуда = зборница. + + +exĕdrĭum, ĭi, n. (ἐξέδριον), dem. од exedra. + + +exemplar, āris, n. (exemplum), 1) образац, углед, узор: e. propositum ad imitandum; *exemplaria Graeca; ad e. primi libri, по обрасцу постављеном у првој књизи; referre alqd ut e., као узор. 2) препис, копија: liber in exemplaria traductus, од које има више преписа. 3) прилика: e. sui, своја слика и прилика. + + +exemplāris, e; adj. (exemplum), што служи као пример; subst. exemplares (sc. libri), преписи, копије: omnium literarum, Tac. hist. 4, 25. + + +exemplum, i, n. (место exempulum од eximo) (што се из множине истоврсних ствари може изузети да се на њему познају њихова општа својства): 1) пример: exempla sumere ex numero illorum; confirmas illud exemplo quod affers; e. crudelitatis; exemplo Titi, по примеру Титовом; fecit illud pessimo exemplo, дао је тиме врло рђав пример; exempli caussā paucos nominavit, примера ради, за пример. Напосе а) = пример за поуку или опомену: ee. haec pro documentis habenda sunt, треба их сматрати за доказ; clades eorum exemplo (dat.) fuit, пораз њихов служио је за опомену; triste e. erimus; edere e.; e. statuere in alqm; supplicium exempli parum memoris legum humanarum, погубљење које је служило за пример колико се мало освртало на законе човечности; б) кадшто †казна: omne magnum e. habet alqd ex iniquo, има нешто неправде; mereri novissima ee., крајње казне; в) = поступање, владање, начин, обичај: more et exemplo populi Romani; uno omnes exemplo vivunt; г) о спису и сл., садржај: literae allatae sunt hoc exemplo; — концепт; literarum exemplum componere. 2) = exemplar, образац, углед, узор, пример: e. innocentiae; capere ex alqo e. probitatis, угледати се на кога. 3) слика, образ, портре: pingere e.; — или препис, копија: Caesaris literarum e. tibi misi. 4) у сликарству и кипарству, оригинал, изворник: ab animali exemplo in mutum simulacrum transfertur, са живог оригинала у нему слику. + + +exentĕro, 1. (ἐξεντερίζω), 1) распорити, извадити дроб: leporem. 2) trop. а) испразнити: marsupium alcjs; б) мучити: alqm. + + +exĕo, ĭi (ретко īvi), ĭtum, īre, 4. I. intrans. 1) изићи, отићи: e. ex urbe; e. patria; de cubiculo; ab alqo, из чије куће; e. portā; domo; e. de navi; e. in solitudinem; in provinciam; in terram, на копно; mea sors exit, изађе, извуче се (при жребању); Nilus exit, излива се, утиче; vox exit in illam literam, свршује се на то слово. Напосе а) о војсци, поћи, кренути се: e. ad pugnam; б) e. de (ex) vita, умрети; в) semina exeunt, ничу из земље; folia ee. a radice, терају, расту; г) nihil tale exit ex ore ejus, тако што он не изусти; д) trop. e. ex aere alieno, опростити се дугова; ђ) о успеху, libri ita exeunt, тако испадну, такве су кад су готове; *urceus exit, изађе; е) *†e. ad auras, in coelum, дизати се, подизати се. 2) trop. а) opinio e., шири се; oratio mea e. (e. in vulgus), продире у јавност; б) e. a se или e. ex (de) potestate, не бити при себи, памет изгубити; в) †res e. ex (a) memoria, заборавља се; г) о времену, протећи, минути: dies induciarum exiit, прошао је; exeunte anno, на крају године; д) *†простирати се: vita, licet supra mille annos exeat, ма да пређе хиљаду година; — падати: exit in hunc mensem, пада у овај месец; ђ) упустити се (у говору): in laudes; in iram, расрдити се; in alqm, беснети. — II. trans. *†1) прекорачити, преступити: limen; valles illas; trop. e. modum. 2) уклонити се, умаћи: e. tela, vim. + + +exĕquĭae- в. exsequiae- + + +exercĕo, cŭi, cĭtum, 2. (основа ARC-eo, ἔργον), 1) непрекидно кретати, занимати, не дати мира: e. servos; equos in campo, заигравати; apes exercentur, лете; labor e. apes; corpora exercita motu. Отуда А) = обрађивати, ровати: terram; *paterna rura bobus exercet suis. Б) trop. а) узнемиривати, мучити, кињити: alqm; ambitio e. animos hominum; exerceri de re alqā, имати много брига; exerceri poenis, кажњен бити; б) *e. alqm odio, гонити. 2) непрекидно занимати и вежбати: e. alqm (animi vim, ingenium) re alqā или in re alqā, у чему; ad rem alqam, ради неке извесне цељи. Отуда e. se, или у pass. exerceri, или просто exercere (али само у partic. praes. и у gerund.), вежбати се: e. se in curriculo; exerceri in hoc genere pugnae; caeteris in campo exercentibus, док су се остали вежбали; exercere in venando, saliendo. 3) бавити се, занимати се с чим: e. artem; jus civile; medicinam; vectigalia, закупити државне приходе; e. avaritiam in alqm, crudelitatem in alqo, показати се тврдица, свиреп према коме: e. inimicitias cum alqo, бити с ким у непријатељству; e. victoriam foede in captis, немило поступати са заробљеницима; *e. arma вежбати се у оружју; *e. cantus, певати; *balatum, блејати; *choros, играти; pacem, држати; hymenaeos, слазити; *vices, с другим наизменце вршити службу. + + +†exercĭtātē, adv. с comp. и sup. (exercitatus), вешто, с вежбањем. + + +exercĭtātĭo, ōnis, f. (exercito), 1) вежбање: dicendi, у говору; e. superiorum pugnarum, вежбање стечено у пређашњим бојевима. 2) вршење: virtutum. + + +†exercĭtātor, ōris, m. (exercito), ко кога у чему вежба, наставник. + + +exercĭtātrix, īcis, f. (exercitator), гимнастика. + + +exercĭtātus, adj. с comp. и sup. (partic. од exercito), 1) вешт, извежбан: e. in re alqa. 2) узнемирен: curis e. animus; †non sane alias exercitatior Britannia fuit. + + +†exercĭtĭum, ĭi, n. (exerceo), вежбање. + + +exercĭto, 1. (intens. од exerceo) (ретко осим у partic. exercitatus), вежбати: alqm cursu. + + +exercĭtor, ōris, m. (exerceo) (предкл. и касно), ко кога у чему вежба, учитељ. + + +exercĭtus1, adj. (partic. од exerceo), мучен, узнемириван и сл.: *adversis rebus. + + +exercĭtus2, ūs, m. (exerceo), 1) вежбање: e. gymnasticus, Plaut. 2) немир, мука, Plaut. 3) војска (уопште; пор. acies, agmen): parare, conscribere exercitum; често = сувоземна војска (у супротности са флотом) или пешадија (у супротности са коњицом): exercitus equitatus que. Отуда *= множина, гомила. + + +exēsor, ōris, m. (exedo), подривач, прождирач: aestus e. murorum, Lucr. + + +exhālātĭo, ōnis, f. (exhalo), испарење: terrae. + + +exhālo, 1. испаравати: e. crapulam, vinum, истрезнити се; *Aetna e. flammam, бљује; e. animam или vitaro, испустити душу. + + +exhaurĭo, hausi, haustum, 4. 1) исцрпсти, испразнити, испити: aquam; sentinam; poculum; vinum. 2) о нетечним стварима, извадити, избацити, ископати и сл.: e. humum manibus; fossam; terram; e. omnem pecuniam ex aerario; e. opes urbium, опљачкати; e. sibi spiritum, vitam, убити се; poenas, осветити се; e. vim aeris alieni, дугове исплатити. 3) уопште исцрпсти, испразнити: aerarium; e. homines sumptu, оглобити; e. vires, ослабити, истрошити. 4) свршити, довршити, претрпети, поднети: e. labores; periculum; dura et aspera belli; e. noctem, провести; e. mandata, извршити. + + +†exhērēdātĭo, ōnis, f. (exheredo), искључење од наследства. + + +exhērēdo, 1. (exheres), искључити од наследства: alqm. + + +exhērēs, ēdis, adj. безнаследан, искључен од наследства: paternorum bonorum exheres; facere alqm exheredem vitae suae, лишити кога живота. + + +exhĭbĕo, hĭbŭi, hĭbĭtum, 2. (ex-habeo), 1) издати, предати, изручити, прибавити и сл.: e. alqm, довести кога н. пр. пред суд; e. testamenti tabulas, изнети, показати; *sonos, дати од себе глас. 2) trop. а) представити, показати: e. humanitatem; liberalitatem; exhibuit facīem patris, био је налик на оца; e. se supplicem, показати се као молилац: e. se nudum; e. virum fortem, показати се као храбар; *exhibuit Palada, указао се као Палада; б) причинити, дати: alci curam, negotia; *e. vias tutas, путове сигурне направити; в) †e. Scythas alimentis, издржавати, хранити. + + +exhĭlăro, 1. (ретко), развеселити, разгалити, разведрити: alqm; servitutem suam. + + +exhorresco, horrŭi. —, 3. 1) intrans. згрозити се, препасти се: metu, од страха; in re alqā, од чега. 2) *trans. згрозити се од чега: *vultus amicos. + + +exhortātĭo, ōnis, f. (exhortor) ободравање, опомињање. + + +†exhortātīvus, adj. (exhortor), што спада у ободравање; опомињање. + + +exhortor, depon. 1. ободравати, храбрити, потицати: e. alqm in hostes, на непријатеља; in arma; e. alqm in illam spem, ad ultionem; †exhortor te illud facias или ut illud facias. + + +exicco в. exsicco. + + +exigno в. exsigno. + + +exĭgo, ēgi, actum, 3. (ex-ago); 1) истерати, отерати, одагнати: e. cervam e montibus; alqm domo; e. reges; e. omnes foras, све напоље; †e. alqm vitā, убити. Отуда а) *уопште сатерати, ринути: e. gladium in alqm, пробости; e. tela in alqm, бацити копље; б) Hebrus exigit aquas, излива у море; в) e. uxorem, отерати; тако и e. virum a se. 2) trop. а) потражујући искати (особ. као дуг; пор. posco, flagito): jusjurandum; mercedem; equitatum a civitatibus; promissum ab alqo; prout res exigit, као што ствар изискује. Напосе = новце утерати, наплатити: pecuniam; e. poenam ab (de, ex), alqo или alci, казнити кога; mille drachmas exigor, потражују од мене; б) *†e. alqd ab alqo, питати кога за што. 3) испитивати, истраживати, оценити: nonnisi aure exiguntur quae fiunt per sonos; напосе e. opus publicum (о цензорима који су испитивали јесу ли државне грађевине добро саграђене). 4) *†свршити, довршити: monumentum; opus; versus; *dies exegit mediam horam, подне је превалило. Отуда а) о времену, провести, проживети: aetatem; vitam; exactā aetate, у дубокој старости; б) определити: nondum satis exactum est, још није извесно; в) издржати, претрпети: aerumnam; г) *удесити, уредити: rem ad alqd, по чему. 5) расправљати, већати, одлучити, решити: e. rem и de re. Отуда размислити: alqd. + + +exĭgŭē или exĭgŭum adv. (exiguus) оскудно, мало, једва, за невољу: exigue frumentum dierum decem habuit, једва; e. dicere, scribere, укратко, са мало речи. + + +exĭgŭĭtās, ātis, f. (exiguus), оскудност, маленкост, незнатност: e. castrorum; pellium; copiarum; temporis краткоћа: †fisci, оскудица новца у приватној каси царској. + + +exĭgŭē или exĭgŭum adv. (exiguus) оскудно, мало, једва, за невољу: exigue frumentum dierum decem habuit, једва; e. dicere, scribere, укратко, са мало речи. + + +exĭgŭus, adj. са *sup. (exigo), оскудан, мален, незнатан, кубуран: e. spatium; mus; ee. castra; fines; e. tempus; e. vox, слаб; e. dies, кратак рок; homo corporis exigui, маленога стаса; *subst. exiguum campi, мален део пољане. + + +exīlis (место exigilis од exigo), adj. с comp., танак, сув, мршав, мален (oppos. plenus, pinguis, uber): membra exilia; e. femur; corpus; solum e., неродна земља; domus e., сиромашна; *via e., кратак; trop. e. oratio, genus dicendi, сувопаран. + + +exīlĭtās, ātis, f. (exilis), танкост, мршавост, оскудица; сувопарност (oppos. ubertas, copia). + + +exīlĭter, adv. (exilis), танко, мршаво, оскудно; сувопарно: annales e. scripti. + + +exĭlĭum в. exsilium. + + +exĭmĭē, adv. (eximius), изврсно, особито, изванредно. + + +exĭmĭus, adj. (eximo), 1) изузет, у изузетку: tu unus e. es; neminem eximium habeo. 2) изврстан, особит, врли, изванредан: bos e. одабран; homo e. et praestans; e. ingenium; gloria; pulchritudo. + + +exĭmo, ēmi, emptum, 3. (exemo), 1) изузети, извадити, одузети и сл.: †digito anulum, скинути; †alci dentem; e. diem ex mense: e. alqm de (ex) reis, изузети из броја оптужених; *e. alqm numero beatorum, не рачунати кога међу срећне. 2) trop. а) узети, одузети, отклонити (нешто зло; пор. demo, adimo, aufero, eripio): e. alci curas; e. id quod te angebat; б) опростити, ослободити: e. urbem (ex) obsidione; alqm ex vinculis; agrum de vectigalibus; e. alqm crimine, за невина прогласити; †e. alqm supplicio, morti, ослободити од казне, смрти; в) потрошити, провести, изгубити: e. diem dicendo, дотле говорити, док не прође време одређено за какав посао; ea res diem exemit, заузела читав дан. + + +exĭnānĭo, 4. испразнити, истоварити: navem; castra e. civitatem, agros, опљачкати, поробити. + + +exindĕ (скраћено exin), adv. 1) у простору, одавде, оданде. 2) о (локалном) реду, иза тога, затим: auxiliares in fronte, post quos sagittarii, dein quattuor legiones, e. totidem aliae legiones. 3) у набрајању или у ређању чињеница итд., онда, затим: corruptionem militum, e. adulterium Poppaeae, postremum mollitiam corporis objectavit. 4) у времену, а) на то, онда; б) †од онда, од оно доба: hunc modum e. gens universa tenet. 5) према томе, уколико: ut fama est homini, exin solet pecuniam invenire. + + +existĭmātĭo, ōnis, f. (existimo), 1) суд, мишљење о којој ствари (пошто је човек промотри и оцени, пор. aestimatio): vir optimus omnium existimatione, по мишљењу. 2) напосе добар глас, добро име, поштовање, кредит: violare, oppugnare, laedere, offendere existimationem alcjs; facere alqd contra existimationem alcjs; e. debitorum, кредит, вера, вересија. + + +existĭmātor, ōris, m. (existimo), ко о којој ствари суди, расуђује. + + +existĭmo (existŭmo), 1. (exaestimo), 1) ценити, оценити: e. alqd flocci; magni. 2) држати, мислити, мнити (пошто човек што промотри и оцени; пор. aestimo): ut Cicero existimat; ut vulgo existimatur; existimo eum avarum; Titus honestus existimatur; haec disciplina in Britannia reperta esse existimatur; hoc in probro existimatur, што се сматра да је срамно. 3) = одлучити, судити, расудити: e. ex eventu de consilio alcjs; nunc vos existimate, utrum crudelior an avarior sit; de illis scriptoribus e. non possumus. + + +existo в. exsisto. + + +exĭtĭābĭlis и exĭtĭālis, e, adj. (exitium), убитачан, погибељан, што води пропасти: bellum; discordiae. + + +exĭtĭo, ōnis, f. (exeo), излаз. + + +exĭtĭōsus, adj. с comp. (exitium) = exitiabilis (в. ту реч): exitiosum est rei publicae; Otho luxu, saevitiā, audaciā rei publicae exitiosior videbatur. + + +exĭtĭum, ĭi, n. (exeo), 1) пропаст, несрећа, разорење: urbis; orbis terrarum; ego tibi exitio fui; и у plur. omnia ee., несреће сваке врсте. 2) (ретко) e. vitae, крај живота. + + +exĭtus, ūs, m. (exeo), 1) излаз, излазак: exitum sibi parare; asservare singulorum exitus, пазити кад поједини стану излазити. 2) излазак = место куда се излази: angustus portarum e.; septem exitus ex domo fecerat. 3) trop. а) свршетак, крај: orationis; anni; oppugnationis; ad e. perducere alqd; e. vitae; consulatus meus est in exitu, при крају је. Напосе = крај живота, смрт: e. hunianus; boni bonos exitus habent; б) исход = успех, резултат, судба: eventus et exitus rerum; *futuri temporis exitus; посл. *exitus acta probat. + + +exlex, lēgis, adj. изван закона, без закона, кога закон не веже: tu unus es e. + + +exlīdo (Com.) в. elido. + + +exobsĕcro, 1. силно молити, преклињати, Plaut. + + +exŏcŭlo, 1. (ex-oculus), очи избити, лишити очију: e. caput alci. + + +exŏdĭum, ĭi, n. (ἐξόδιον), (упр. излаз, крај), шаљива завршна игра која се после главног комада представљала. + + +exŏlesco, lēvi, lētum, 3. (упр. дорасти, узрасти), trop. проћи, минути, ишчезавати, изићи из обичаја, из моде, застарети: favor patris; is dolor; amictus Grāeci exolescunt. + + +exŏlētus, adj. (exolesco), 1) (за блуд дорастао), распуштен, раскалашан, блудан: scortum. 2) застарео, из обичаја изишао: mos; odiuin e. vetustate. + + +exŏnĕro, 1. 1) растеретити, истоварити, скинути бреме: e. navem; ventrem; stomachum. 2) ослободити се кога, уклонити, отпремити, прогнати: e. eum ex hoc agro; multitudinem in proximas terras. 3) о рекама *†se e., изливати се (у море). 4) trop. ослободити, опростити: e. civitatem metu; e. conscientiam, олакшати; animum sollicitudine; e. se или e. alqd in aures alcjs, поверити коме тајну. + + +exopsĕcro в. exobsecro. + + +exoptābĭlis, adj. (exopto), што се желети може, жеље вредан, пожељан. + + +exoptātus, adj. с comp. и sup. (partic. од exopto), пожељан, угодан, мио. + + +exopto, 1. 1) (предкл., ретко) изабрати: exopta id quod maxime vis tibi evenire. 2) јако желети, жудети: rem alqam; pestem alci; e. videre alqm; exoptat se laudari; e. ut hoc tibi sit laudi. + + +exōrābĭlis, adj. (exoro), умољив, ко се даје умолити: homo; ira. + + +exōrābŭlum, i, n. (exoro), средство којим се ко даје умолити. + + +exōrātor, ōris, m. (exoro), измолилац, који што измољава. + + +exordĭor, orsus sum, dep. 4. почети, почињати, отпочети, започети: e. facinus; bellum; tragoediam; e. dicere. Отуда part. exorsus има пасивно значење, започет; — *subst. exorsa, ōrum, n. почетак, предузетак. + + +exordĭum, ĭi, n. (exordior), почетак, зачетак: e. hujus mali; ducere (capere) e. rei alcjs a re alqā, нешто чим започети; *†употребљава се и у plur. exordia. Напoce почетак беседе, увод: e. est principium orationis. + + +exŏrĭor, ortus sum, dep. 4. 1) устати, дићи се, родити се, појавити се, помолити се, указати се: sol, stella e.; *exoriens (sc. sol), сунце на уранку, јутро; exortus est servus, појавио се као тужилац; ego nunc paulum exorior, опорављам се. 2) настати, постати, проистећи, родити се: tot bella exoriuntur; honestum quod ex virtute exoritur; repente rex exortus est, постао је; *exoritur clamorque virŭm stridorque rudentum; *exoriare aliquis nostris ex ossibus ultor, роди се (какав) осветниче из наших костију. + + +exornātĭo, ŏnis, f. (exorno), украшавање, кићење, особ. о накиту говора. + + +exornātor, ōris, m. (exorno), ко украшава, кити: rerum. + + +exorno, 1. 1) свим потребама обилато снабдети, потпуно опремити: e. classem; e. vicinitatem armis. Отуда = наредити, уредити, приредити: nuptias, приготовити. 2) красити, накитити: e. domum; alqm veste regia. Отуда trop. = славити, величати: philosophiam. + + +exōro, 1. 1) умолити, молбом склонити: e. alqm; sine te exorari, дај се умолити; *carmina ee. deos, ублажују; e. populum, од народа молити милост; а filii caede amicorum precibus exoratus, одвраћен. 2) измолити што: e. alqd; rem ab alqo; exorabo eos alqd. + + +exorsus, adj. в. exordior. + + +exorsus, ūs, m. (exordior) = exordium. + + +exortus, ūs, m. (exorior), исток: ab occasu solis ad exortus. + + +exos, ossis, adj. (предкл. и касно), без костију. + + +†exoscŭlor, dep. 1. изљубити, много целивати. + + +*exosso, 1. (ex-os), повадити кости из: piscem; trop. pectus exossatum, гибак. + + +exostra, ae, f. (ἐξώστρα), машина у позоришту којом се стражњи део позорнице окретао гледаоцима, те они могаху гледати у унутрашњост куће. + + +*†exōsus, partic. 1) који мрзи на: alqm; Trojanos. 2) мрзак: alci. + + +exōtĕrĭcus adj. (ἐξωτερικός), што спада у спољашњост: libri ee., које се баве са простом, популарном филозофијом. + + +exōtĭcus, adj. (ἐξωτικός), иностран, туђин: vinum; unguenta; Graecia e. = велика Грчка (у јужној Италији); subst. exoticum, инострано одело. + + +expācūlĭātus, adj. (peculium), лишен свог имања. + + +*†expallesco, lŭi, —, 3. побледети; trop. e. rem, бојати се чега. + + +expallĭātus, adj. (ex-pallium), лишен огртача, плашта. + + +expallĭdus, adj. (ретко, касно), веома блед. + + +expalpo, 1. или expalpor, dep. 1. ласкањем измамити: alqd ab alqo, Plaut. + + +expalpōnĭdes, ко ласкањем новце измамљује, Plaut. Pers. + + +expalpo, 1. или expalpor, dep. 1. ласкањем измамити: alqd ab alqo, Plaut. + + +expando, pandi, pansum и passum, 3. раширити, разастрети, разапети: vestes supra fontem; e. alas; expassae delubri fores, широм отворена. Отуда trop. развити, разложити: e. rerum naturam dictis. + + +expăpillātus, adj. (ex-papilla), до прсију откривен: brachium. + + +*expātro, 1. проћердати. + + +†expăvĕfăcio, factus, 3. поплашити: alqm. + + +*†expăvesco, pāvi, —, 3. препасти се, престравити се: e. ad rem alqam; e. ensem; insidias. + + +expecto в. exspecto. + + +expectŏro, 1. (ex-pectus) (предкл.) из прсију прогнати: pavor mihi omnem sapientiam e. ex animo. + + +expĕdĭo, 4. (ex и PED, откуда и ped-s [= pes], ποδ-ς [= ποῦς], πεδάω), 1) одвити, одмотати, одрешити, отпетљати, исплести e. nodum; e. se ex laqueis. Отуда = из какве неприлике или опасности извући, избавити, ослободити, опростити: e. alqm ab omni occupatione; se ex turba; e. se crimine; *expedior per hostes, пробијем се. 2) спремити, удесити, набавити, приправити: e. virgas, secures; e. tela equosque; naves; e. pecuniam, merces; e. se ad proelium. 3) у ред довести, уредити, свршити, извести и сл.: e. negotia; e. rem frumentariam; nomina sua, дугове исплатити; e. consilia sua, своје планове извршити; e. salutem, бринути се за своје добро. 4) e. jaculum, бацити, избацити. 5) *†причати, приповедати, разлагати: e. pauca multis. 6) impers. expedit, корисно је, пробитачно је: aliis aliud e.; mihi e. salvam esse rempublicam; e. mihi ne hoc facias. + + +expĕdītē, adv. с comp. и sup. (expeditus) лако, брзо, хитро. + + +expĕdītĭo, ōnis, f. (expedio), 1) отправљање. 2) разлагање. 3) ратни поход, војна: in expeditionem ire, alqs mittere, exercitum ducere. + + +expĕdītus, adj. с comp. и sup. (partic. од expedio), упр. одрешен, неспречен, 1) о особама, неспречен, готов, спреман: ut ille e. in Galliam proficisceretur (неспречен пословима); occurrit ei Clodius e., готов на бој; homo e., добар пешак, а и = без пртљага; e. ad caedem, брз на убиство. Особито у војн. говору: milites (copiae, exercitus) ee., а) лако наоружан, б) без пртљага, в) на бој спреман. 2) о стварима, без препона или тешкоћа: locus e., згодно; via, reditus e., лак; pecunia e., при руци; nomen e., сигуран дужник; тако и e. fides; victoria; cena e., која се може без муке набавити; oratio e., течан; in expedito habere, имати у приправности. + + +expello, pŭli, pulsum, 3. истерати, отерати, протерати, одагнати, одбити: e. naves ab litore in altum, отиснути од брега у море; naves in ripam expulsae, занесене на обалу; e. pecus; e. alqm ex urbe, patriā; e. alqm domo sua, regno; hostes finibus; e. alqm in exsilium или просто e. alqm; e. uxorem, отпустити; *e. sagittam arcu, одапети; e. se in auras родити се. Отуда trop. а) e. alqm potestate, possessione; e. alqm vitā, одузети коме живот; e. vitam (animam), узети себи живот; б) e. quietem, somnos, узнемирити; e. curas, spem, dubitationem, растерати; e. se periculo, ослободити се. + + +expendo, pendi, pensum, 3. 1) мерити на вагу, вагати: rem; alqm. Отуда а) одмерити једно другим: hominem auro; б) у духу вагати, уважити, ценити, испитати, расудити, размислити: e. argumenta caussarum; cives non numerandi sed expendendi, не треби ценити по броју, него по вредности; e. quid quemque deceat. 2) новце при исплати вагати, отуда платити, исплатити: e. numos alci; viginti talenta in illos sumptus. Отуда а) *†e. poenas, казну отрпети; e. scelus, кажњен бити за преступ; б) partic. као subst. expensum = издатак: ratio accepti et expensi, рачун о примању и издавању. Отуда ferre alci alqd expensum, завести у књигу да је коме нешто плаћено (opp. acceptum ferre alqd; в. accipio, fero); кадшто уопште = исплатити, дати или позајмити: hanc pecuniam tibi expensam tuli; а и о другим стварима = предати: alci legionem. + + +expergĕfăcĭo, fĕci, factum, 3. пробудити: alqm e somno. Отуда уопште узбудити, ободрити, узрујати: tumultus e. Italiam. + + +expergiscor, perrectus sum, dep. 3. (expergo), пробудити се иза сна: si dormis, expergiscere. Отуда trop. = пробудити се на нов рад, нов живот: nobilitas e. + + +expergo, —, gītum, 3. пробудити: nec quisquam expergitus exstat, из мртвих пробуђен (Lucr.). + + +expĕrĭens, ntis, adj. са sup. (partic. од experior), предузимљив, радин: homo fortis et e. + + +expĕrĭentĭa, ae, f. (experiens), 1) покушај, проба: e. patrimonii amplificandi. 2) †искуство, вежбање, знање: vir longā e. + + +expĕrīmentum, i, n. (experior), покушај, проба: experimentis cognitum erat; ipse prinms e. veneni fuit, на њему првом беше покушавано дејство отрова. Отуда а) искуство: rerum; б) доказ: dare e. lenitatis. + + +expĕrĭor, pertus sum, 4. (ex и основа PER, откуда и comperio, peritus, periculum, грч. ΠΕΡ, откуда πεῖρα, πειραώ), 1) кушати, пробати, огледати (пор. conor, periclitor, tento): e. vim veneni in alqo; alqm; fidem, amorem, taciturnitatem alcjs; belli fortunam; e. jus suum, служити се својим правом; e. se, кушати своју снагу; e. quantum illi audeant; saepe experti id efficere nequiverunt, мада су више пута покушавали; e. libertatem, уживати. 2) искусити, доживети и сл.: expertus sum id ita esse; expertus id scio, знам то из искуства. 3) мерити се с ким: amor mecum experitur. Отуда = водити с ким парницу: e. cum alqo; de tantis injuriis. — Partic. experiens и expertus (в. те речи). + + +expers, pertis, adj. (ex-pars), неучесник, који не учествује, нема дела у чему: exp. imperii; periculorum; уопште = ко што нема, без чега, лишен чега: e. rationis, неразуман; laboris, беспослен; e. eruditionis, неизображен; literarum, некњижеван; e. veritatis, неистинит; *vis consilii expers, снага без разлога; sui, изван себе; *viri, без мужа; *vinum e. maris, не смешано с морском водом; — кадшто и с abl. e. domo, бескућник; e. metu; fortunis, без имања. + + +expes в. exspes. + + +expĕtendus, adj. (partic. од expeto), што треба желети, жеље вредан: res expetendae. + + +expĕtesso, —, —, 3. (expeto), (веома) желети, захтевати, искати, молити: alqd ab alqo. + + +expĕto, petīvi, petītum, 3. I. intrans. 1) снаћи, постићи кога, догодити се коме, збити се: in servitute multa iniqua expetunt. 2) трајати: id aetatem expetit, трајаће вечито. — II. trans. 1) куда смерати, тежити: mare e. medium terrae locum. 2) захтевати, тражити, искати, молити: auxilium ab alqo; poenas ab alqo, казнити; e. jus ab alqo, своје право тражити. 3) желети: e. pecuniam; vitam beatam; e. vitam alcjs, радити ком о глави; expeto te conventum, желим се с тобом састати; stulta consilia e., решити се на што лудо. 4) испитивати, питати, разбирати. + + +expĭātĭo, ōnis, f. (expio), помирење; кајање за грехе: e. scelerum. + + +expīlātĭo, ōnis, f. (expilo), пљачкање, робљење, грабеж. + + +expīlātor, ōris, m. (expilo), пљачкаш, који пљачка, граби. + + +expīlo, 1. опљачкати, опленити, поробити (у мирно доба, насилно; пор. spolio, populor): socios; aerarium. + + +expingo, pinxi, pictum, 3. насликати, измалати; trop.= тачно описати: regiones et oras. + + +expĭo, 1. 1) нешто или некога, који је крвно дело учинио, очистити, опростити греха: e. scelus; alqm; cruor nondum expiatus; e. forum a sceleris vestigiis, очистити. 2) претрпети казну за кривицу, испаштати; покајати, поправити: e. scelus supplicio; incommodum expiatur virtute, накнађује се. Отуда = отклонити зле последице: e. prodigium. 3) ублажити, задовољити: mortuorum manes. + + +expiscor, dep. 1., само trop. = испитати, искушати: omnia ab illo. + + +†explānābĭlis, adj. (explano), јасан: vox. + + +explānātē, adv. с comp. (explanatus), јасно, разговетно. + + +explānātĭo, ōnis, f. (explano), 1) разлагање, разјашњење, тумачење: e. sententiae. 2) разговетно изговарање: literarum. + + +explānātor, ōris, m. (explanno), тумач, разлагач: oraculorum. + + +explānātus, adj. (partic. од explano), разговетан, јасан. + + +explāno, 1. 1) раширити, прострети: cortex in denos pedes explanatus. 2) trop. разложити, тумачити, разјаснити: e. rem obscuram; pauca de illa re. + + +explēmentum, i, n. (expleo), 1) храна, јело, пића. 2) у говору додатак. + + +explĕo, plēvi, plētum, 2. 1) испунити, напунити: e. fossam aggere, засути; e. rimas, запушити. Отуда а) = заситити: bovem frondibus; б) о жељама, заситити, задовољити, утолити: e. cupiditatem; odium suum; avaritiam pecuniā; e. sitim; animum suum, искалити срце; e. alqm, нечију жељу задовољити. 2) допунити, потпунити; отуда довршити, извршити: e. numerum, legiones, exercitum; e. summam, numerum; e. justam altitudinem, достићи. Отуда а) term. t. non explere tribus, centurias, не добити довољан број гласова при гласању; б) e. damnationem, (својим придоласком) попунити број судија који је довољан да се ко осуди; в) e. munus, officium, одговорити, за доста учинити; г) о времену, испунити, навршити, доживети: vitam; ducentos annos; e. supremum diem, преминути. 3) накнадити: e. id quod deperierat; e. id quod utrique defuit; e. damna. + + +explētĭo, ōnis, (expleo), задовољење. + + +explētus, adj. (partic. од expleo), потпун, савршен: e. omnibus suis partibus. + + +explĭcātē, adv. (explicatus), јасно, разговетно, разумљиво. + + +explĭcātĭo, ōnis, f. (explico), 1) развијање, одмотавање: rudentis. 2) развијање, разлагање, тумачење, објашњење: fabularum. + + +explĭcātor, ōris. m. (explico), тумач, разлагач. + + +explĭcātrix, īcis, f. (explicator), тумачица, разлагачица: oratoria vis dicendi. + + +explĭcātus1, ūs, m. (explico) = explicatio: difficiles habere explicatus. + + +explĭcātus2, adj. с comp. (partic. од explico), 1) уређен: provincia. 2) јасан, разговетан: (literae tuae), quibus nihil est explicatius. + + +explĭcĭtus, adj. с comp. (partic. од explico), лак, изведљив: consilium explicitus, Caes. b. c. 1, 78. + + +explĭco, cavi или cŭi, cātum или cĭtum (у Цицерона само први облик, у Цезара оба), 1. 1) одвити, развити, размотати, разастрети, разгрнути и сл.: e. vestem; serpens e. orbes, одмотава котурове; e. volumen (librum), отворити; agmen confusum, уредити; frontem, разведрити. 2) trop. нешто замршено или тешко размрсити, рашчистити, уредити: e. negotia alcjs; rem frumentariam, набавити; e. nomen, дуг исплатити; e. mandata, praecepta, налоге извршити; e. captiones, исплести се из; e. iter, прећи. Отуда = избавити, спасти: e. se, искобељати се. 3) простирати, ширити, развијати: e. aciem, cohortes, ordines, наместити на већем простору; e. forum, проширити, повећати; e. rem lucro, имање умножити. 4) у говору, разложити, објаснити, тумачити, приповедити и сл.: e. vitam illius; caussas rerum; hoc mihi explices. + + +explōdo, plōsi, plōsum, 3. (plaudo), 1) пљескањем истерати, испљескати (извиждати, н. пр. глумца): exsibilo et e. histrionem. 2) с презирањем одбацити, не одобравати: illam sententiam. + + +explōrātē, adv. (exploratus), извесно, сигурно, поуздано. + + +explōrātĭo, ōnis, f. (exploro), испитивање, истраживање, извиђај. + + +explōrātor, ōris, m. (exploro), 1) испитач, разбирач, истражилац. 2) напосе као војн. term. t. ухода, (који се јавно изашиље у извидницу; пор. speculator, тајни ухода, шпијун): †e. viae, ко је ишао напред и извиђао друм којим ће цар путовати. + + +†explōrātōrĭus, adj. (explorator), уходнички: corona e., као награда онима који су непријатеља уходили. + + +explōrātus, adj. с comp. и sup. (partic. од exploro), известан, сигуран, поуздан: e. spes; victoria; consulatus ei exploratus visus eat; de hoc mihi exploratuin est ita esse, знам за извесно да је тако; exploratum или pro explorato habere, знати поуздано. + + +explōro, 1. 1) испитати, истражити, кушати: e. ambitum Africae: e. idoneum locum castris; e. qui homines inhabitent; e. de voluntate alcjs. 2) напосе као војн. term. t. уходити (в. explorator): e. itinera; hostium consilia; e. quā commode transire possit. + + +explōsĭo, ōnis. f. (explodo), изгнање пљескањем, лупањем, извиждање. + + +expŏlĭo, 4. 1) изгладити, угладити: e. libellum pumice. 2) trop. угладити, изобразити, усавршити: Plato Dionem omnibus literis expolivit; e. orationem, израдити. + + +expŏlītĭo, ōnis, f. (expolio), 1) глачање, углађивање: parietum. 2) trop. о говору, накит, улепшавање. + + +expŏlītus, adj. с comp. и sup. (partic. од expolio), 1) углачан, углађен, чист, светао: dens. 2) trop. украшен, накићен: villa, искићена; homo, изображен. + + +expōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. 1) изложити, метнути напоље и сл.: e. vasa, изложити на углед. Напосе а) о деци која су излагана на усамљену месту да тамо скапају: e. infantem ad necem; б) изложити из брода, искрцати: e. milites ex navibus; in terram; in Africa; in litore; в) e. pecuniam alci, ставити коме новце на располагање; г) изложити опасности, оставити (без помоћи): e. exercitum hosti; provincias barbaris; д) e. alqm = из куће истерати (Plaut.). 2) trop. изложити, пред очи ставити, а) e. rem ante oculos или exponere rem in oculis conspectuque omnium; e. vitam suam ad imitandum juventuti, омладини као узор пред очи ставити; e. praemia, одредити; б) у говору или писму, разложити, развити, објаснити, описати, представити и сл.: e. rationem illius operis; rem pluribus verbis; e. narrationem; e. de re alqā, говорити о чему; в) показати, доказати: expone, animos remanere post mortem. + + +exporrĭgo, porrexi, porrectum, 3. (предкл. и касно), раширити, испружити, прострети: exporge frontem, разведри се, Ter.; e. equites in longitudinem. + + +exportātĭo, ōnis, f. (exporto), 1) извоз: mercium. 2) †изгнање. + + +exporto, 1. 1) изнети, однети: e. omnia sua, попети; aurum ex Italia; e. corpora mortuorum, сахранити. 2) = прогнати: alqm in ultimas terras. + + +exposco, pŏposci, —, 3. (силно, веома) 1) желети, искати, захтевати, молити: e. signum proelii; e. misericordiam; e. victoriam a diis и e. alqd deos, богове за нешто молити. 2) напосе e. alqm или e. alqm dedi, захтевати да се неко изда. + + +†expŏsĭtē, adv. (expositus), јасно. + + +expŏsĭtīcĭus, adj. (expono), изложен: puella, Plaut. + + +expŏsĭtĭo, ōnis, f. (expono), 1) излагање детета; infantis. 2) trop. разлагање, развијање, приповедање: e. summi boni, дефиниција. + + +expŏsĭtus, adj. (partic. од expono), 1) свима приступан: homo, уљудан. 2) обичан, свима разумљив. + + +expostŭlātĭo, ōnis, f. (expostulo), 1) †силно захтевање. 2) жаљење, жалба, тужба на кога: ee. cum alqo. + + +expostŭlo, 1. 1) †јако захтевати, изискивати (пор. exposco): alqd ab alqo; с ut и acc. c. inf. 2) тужити се, жалити се на кога, препирати се, повлачити на одговор: e. cum alqo; e. cum alqo de alqa re; e. quia или cur hoc feceris; e. alqd esse factum. + + +expōtus м. epotus в. epoto. + + +expressē, adv. (expressus), 1) изразно, значајно: dicere. 2) јасно: efferre literam e. + + +expressus, adj. с comp. (partic. од exprimo), упр. истиснут, 1) о изговарању речи, јасно изражен: verba sint ee.; али и у злу смислу, усиљено изговорен: literae ee. (opp. oppressae). 2) о сликама, киповима и сл., изражен, изразан, видљив, јасан: e. imago; ee. indicia, vestigia. + + +exprĭmo, pressi, pressum, 3. (premo) 1) истиснути, исцедити, изгњечити: e. vinum palmis; sudorem de corpore; e. spongiam; folia rosae. 2) о изговарању, јасно изговорити: verba; literas. 3) од кога што изнудити, отети, узети: e. vocem; e. alci confessionem; pecuniam; laetitiam; risum; eum in jus duxi, expressi ut negaret, нагонио сам га да одрече. 4) *†насликати, израдити, изобразити (н. пр. у воску, металу, бојама итд.): e. effigiem, Herculem, venatorem; vestis exprimens singulos artus, показује; e. alqd imitando или imitatione, подражавањем. 5) trop. говором или писмом изразити, описати, пред очи ставити и сл.: e. rem; illam speciem versibus; e. bellum; e. non possum, quanto sim gaudio affectus. Отуда = преводити: e. alqd Latine, на латински; e. verbum verbo, од речи до речи превести. 6) уздићи, горе терати: e. alqd tormentis in altum. + + +exprŏbrātĭo, ōnis, f. (exprobro), корење, пребацивање, укор. + + +†exprŏbrātor, ōris, m. и *exprŏbrātrix, īcis, f. (exprobro), ко пребацује, кори. + + +exprŏbro, 1. (ex-probrum), пребацивати коме што, корити, укоравати (лично; пор. objicio): e. alqd; oificia sua; e. alci vitia; e. alci de muliere, због жене. + + +exprōmo, prompsi, promptum, 3. 1) изнети, извадити: e. omnes apparatus supplicii; *voces, говорити. 2) trop. а) показати, изнети на видело, изјавити: e. varios sensus; crudelitatem suam in alqo; vim eloquentiae in illa caussa; б) у говору, предложити, казати, именовати и сл.: e. omnia sua occulta, очитовати; e. sententiam; exprome quid sentias; — и с acc. c. inf. + + +expromptus, adj. (partic. од expromo), готов, спреман. + + +expugnābĭlis, adj. (expugno), што се може освојити, победити. + + +expugnantĭor в. expugnax. + + +expugnātĭo, ōnis, f. (expugno), освојење, заузеће, особ. јуришем: urbis; castrorum. + + +expugnātor, ōris, m. (expugno), освајач; urbis; trop. победилац: pudicitiae, оскврнилац поштења. + + +expugnax, ācis, adj. (expugno), који осваја, савлађује; trop. крепак, ко има дејства: expugnacior herba (други читају: expugnantior). + + +expugno, 1. 1) освојити, особ. = на јуриш узети: e. urbem; castellum; castra; naves; e. urbem obsidione. Отуда а) trop. нешто силом добити: e. sibi legationem; expugnatum est ut etc., с тешком је муком израђено да итд.; e. ab hero pecuniam, изнудити; б) Euphrates e. montem, продире кроз. 2) надвладати, победити: alqs; e. inclusos moenibus, нагонити на предају; исто тако fames e. obsessos. Отуда trop. а) e. pertinaciam alcjs; pudicitiam; animum sapientis; expugnatus precibus, наговорен молбама; б) e. quaestiones = осујетити. + + +expulsĭo, ōnis, f. (expello), изгнање; и у plur. + + +expulsor, ōris, m. (expello), изгонилац, који протерује: tyranni. + + +expultrix, īcis, f. (expello), изгонилица, изгонитељка: e. vitiorum, (о филозофији) Cic. Tusc. 5, 2. + + +expungo, punxi, punctum, 3. упр. избости, тј. бодући избрисати, прецртати: e. nomen, избрисати из броја дужника. Отуда а) e. manipulum, отпустити из службе; б) *e. alqm, уклонити; в) e. munus munere, изравнати услугу услугом. + + +expurgātĭo, ōnis, f. (expurgo), чишћење; оправдање. + + +expurgo, 1. 1) чистити, очистити: lepras; sordida ulcera; trop. e. sermonem; *e. alqm, излечити. 2) trop. оправдати, испричати: se alci. + + +expūtesco, —, —, 3. иструнути, сагњити. + + +expŭto, 1. 1) †подрезати: vitem. 2) а) размислити, уважити: rem; б) докучити, постићи: non possum exputare. + + +Exquĭlĭae в. Esquiliae. + + +exquīsītē, adv. с comp. и sup. (exquisitus), изврсно, одабрано, брижљиво, особито. + + +exquīsītus, adj. с comp. и sup. (particip. од exquiro), одабран, одличан, изврстан: e. ingenium, ars; magister; verba; e. supplicium, изванредна. + + +ĕrādīcĭtus или exrādācĭtus, adv. из корена, сасвим. + + +exsăcrĭfĭco, 1. принети жртву (за грех). + + +exsaevĭo, 4. избеснети се, утишати се. + + +exsanguis, adj. 1) без крви, бескрван (од болести, рана, страха и сл.): umbrae ee. (о мртвима); mortui ee.; genae ee., бледи образи. Отуда trop. = немоћан, слаб: oratio e., без снаге и живота. 2) *што производи бледило: cuminum. + + +exsarcĭo (exsercio), —, tum, 4. покрпити, поправити; само trop. = надокнадити, накнадити: sumptum; e. alqd aliis rebus. + + +exsătĭo, 1. 1) заситити: alqm cibo. 2) trop. задовољити: mors noxiorum saevitiam eorum non exsatiat; morte alcjs exsatiari. + + +*exsătŭrābĭlis, adj. (exsaturo), заситљив; помирљив. + + +exsătŭro, 1. = exsatio: belua exsaturanda visceribus meis. + + +exscendo в. escendo. + + +exscensĭo в. escensio. + + +*†exscindo, scĭdi, scissum, 3. 1) исећи, искинути: glebas aratro. 2) разорити, истребити, упропастити: urbem; gentem; caussas belli. + + +*†exscrĕo, 1. исхракнути, искашљати: pituitam. + + +exscrĭbo, scripsi, scriptum, 3. 1) преписати, исписати; tabulas; duos versus ex comoedia. 2) нацртати, насликати (копију): imaginem; отуда trop. = бити сасвим налик: e. alqm similitudine. 3) записати, написати, забележити: nomina. + + +exsculpo, sculpsi, sculptum, 3. 1) (предкл.) ископати; terram; trop. e. verum ex alqo, изгњечити. 2) изрезати, извајати: alqd e quercu. 3) избрисати, изгрепсти: versus. + + +exsĕco, sĕcŭi, sectum, 1. 1) изрезати, одрезати, исећи, одсећи: linguam; vitiosas partes. Отуда trop. e. quinas mercedes capiti, петороструки добитак извадити из главнице. 2) ушкопити: alqm. + + +exsĕcrābĭlis, adj. с comp. (exsecror), 1) проклетства достојан, проклет, гнусан, мрзак: nomen; superbia. 2) клетвен, што проклиње: carmen, речи (формула) проклињања; odium, самртна мржња. + + +exsĕcrandus, adj. (exsecror), кога треба проклињати. + + +exsĕcrātĭo, ōnis, f. (exsecror), 1) проклињање, проклетство. 2) с проклињањем скопчана заклетва. + + +exsĕcrātus, adj. са sup. (partic. од exsecror), проклет, клет, грозан, мрзак: populo Romano. + + +exsĕcror, dep. 1. 1) проклињати, клети: alqm; consilia alcjs; e. in alqm. Отуда проклињући желети: e. ut alqd fiat. 2) *заклињати се (в. execratio 2). + + +exsectĭo, ōnis, f. (exseco), исецање, изрезивање. + + +†exsĕcūtĭo, ōnis, f. (exsequor), извршење, довршење: negotii; sententiae; e. Syriae, управа. + + +†exsĕcūtor, ōris, m. (exsequor), 1) извршилац. 2) осветник: offensarum. + + +†exsĕquens, adj. са sup. (partic. од exsequor), ко истражује, испитује: veterum memoriarum. + + +exsĕquĭae, ārum, f. (exsequor), 1) мртвачки спровод, свечани погреб (пор. funus, pompa): ire exsequias (alci), ићи на спровод; prosequi exsequias funeris, ићи са спроводом; carere justis exsequiarum. 2) мртво тело, лешина: sepelire exsequias alcjs. + + +*exsĕquĭālis, adj. (exsequiae), спроводни, погребни. + + +exsĕquor, secūtus sum, dep. 3. 1) пратити кога до краја: alqm; напосе = пратити до гроба: alqm; funus. 2) поднети, отрпети: e. fatum; cladem et fugam; egestatem; aerumnam. 3) извршити, довршити, извести, испунити: iter; incepta; negotium; mandata; imperium; scelus; e. mortem = убити самога себе. 4) измислити, пронаћи, испитати: e. alqd cogitando, quaerendo. 5) приповедати, разложити, описати: alqd verbis. 6) e. jus suum, одржати своје право. 7) прогонити, осветити, казнити: injurias: jura violata. + + +exsĕro, sĕrŭi, sertum, 3. 1) извадити, пружити: e. linguam, исплазити; ensem, извући; humeros, mammam, открити; e. caput ponto, brachia aquis, помолити; vincula, скинути; jus, употребити; caput altius, дићи увис. 2) trop. †показати, изнети на видело: e. secreta mentis, издати; e. principem, показати своју владарску моћ. + + +*†exserto, 1. (intens. од exsero), промолити: ora. + + +exsĭbĭlo, 1. извиждати, звиждањем отерати: alqm. + + +exsiccātus, adj. (part. од exsicco), сув, сувопаран: genus orationis. + + +exsicco, 1. 1) исушити, осушити: sulcos: arbores. 2) испразнити: *lagoenas, сушити (испити). + + +exsĭco в. exseco. + + +exsigno, 1. побележити, забележити, записати, написати: alqd. + + +exsĭlĭo, sĭlŭi, —, 4. (ex-salio), 1) искочити, скочити из: foras; lux, ignis exsilit, појави се нагло. 2) поскочити, одскочити: desella; e. gaudio, подскакивати од радости; in celum, одлетети; *in siccum, на суво. + + +exsĭlĭum или exĭlĭum, ĭi, n. (exsul), 1) изгнанство, добровољно или принуђено бављење изван отаџбине (уопште; пор. relegatio, deportatio, interdictio): ire in e.; agere in e., прогнати. 2) *†место где се изгнаник бави: egredi e. 3) у plur. = прогнаници. + + +exsisto, exstĭti (extĭti), —, 3. 1) помолити се, изаћи (дакле о кретању; пор. exsto): cornu e. a media fronte; equus submersus e.; vox e. ab aede, чује се глас из храма. 2) trop. а) постати, бивати: avaritia e. ex luxuria; б) појавити се, показати се: talis eloquentia in nemine exstitit; ne in eum exsistam crudelior. + + +exsolvo, solvi, solūtum, 3. 1) *†одрешити, разрешити restim; e. venas ferro, отворити жилу, крв пустити; e. se corpore, умрети; alvus exsoluta, пролив; ignis e. glaciem, растапа; e. famem, утолити; metum, одагнати. 2) trop. а) опростити, ослободити; alqm curis; poenā; se suspicione; б) e. obsidium, дићи опсаду; в) платити: pretium; alqd alci; nomina sua, свој дуг; г) e. gratiam, beneficia, указати милост, доброчинство; д) e. poenas, трпети казну; ђ) e. fidem, promissa, реч одржати; e. votum, завет испунити. + + +*†exsomnis, adj. (ex-somnus), без сна, будан. + + +exsorbĕo, bŭi, —, 2. 1) посркати, исркати, посисати, исисати, попити: sanguinem; ova. 2) trop. e. difficultates, прогутати, поднети; *e. tristitiam alci, одузети. + + +exsors, tis, adj. 1) без удела: rei alcjs; *e. secandi, што не може сећи. 2) *жребању неподложан: honor e., ванредна част. + + +*†exspătĭor, dep. 1) заћи, залутати с правога пута: equi ee. Отуда flumen e., излива се. + + +exspectātĭo, ōnis, f. (exspecto), очекивање: rei alcjs или de re; exspectationem alci movere (dare, afferre), побудити; decipere exspectationem; facere exspectationem sui, побудити очекивање о себи; praeter exspectationem, преко очекивања. Напосе habere exspectationem или esse in exspectatione, а) о стварима = бити предмет очекивања, б) о лицима = ба) очекивати: in magna exspectatione sum; бб) †in e. esse: дати на се чекати. + + +exspectātus, adj. с comp. и sup. (partic. од exspecto), очекиван, често = мио, повољан, добро дошао: carus omnibusque e. venies. + + +exspecto, 1. (упр. напоље гледати), 1) чекати, очекивати, изгледати (зло или добро, дакле = надати се или бојати се; пор. opperior, praestolor, spero): e. adventum hostium; alqd ab alqo; eventum pugnae; e. dum (док) veniat mater; exspectabant si (да ли ће) nostri transirent; exspector ut veniam, чекају ме. 2) *а) бавити се: Carthagine exspectat; б) mors me exspectat, предстоји ми; в) захтевати, потребовати: oleae non ee. falcem. + + +*exspergo, —, sum, 3. (exspargo), 1) изасути, расејати: alqd. 2) попрскати: limina sanie expersa (можда је правилније читати aspersa). + + +*†exspēs, adj. (само у nom. sing.), без наде. + + +exspīrātĭo, ōnis, f. (exspiro), испуштање паре, испаравање: terrae. + + +exspīro, 1. 1) испуштати пару или мирис од себе: auras; flammam pectore; e. animam или само exspirare, издахнути, умрети; trop. libertas exspirat, престаје. 2) дувати, навалити; ventus; ignis. + + +†exsplendesco, splendŭi, —, 3. просијати, засветлети се. Отуда trop. а) рвати се; б) показати се: animi dotes ee. + + +exspŏlĭo, 1. 1) опленити, опљачкати: domos et fana. 2) поробити, лишити: alqm provinciā. + + +exsprētus (part. од неупотреб. exsperno), презрен, Plaut. + + +exspŭo, spŭi, spūtum, 3. 1) испљувати, избљувати: *una tussis exspuit duos dentes. 2) trop. од (из) себе дати, избацити: mare e. alqm; spiritum, душу испустити; lacrimam, ронити; miseriam ex animo, изгонити. + + +*exsterno, 1. јако устрашити: alqm; exsternati equi, поплашени. + + +exstillo, 1. 1) капати, цурити из чега: e. lacrimis, облити се сузама. 2) крмељити: oculi ee. + + +*†exstĭmŭlātor, ōris, m. (exstimulo), подбадач, који дражи, буни, Tac. + + +*†exstĭmŭlo, 1. подбадати, дражити, бунити: alqm; virum; animos; *e. cessantia fata, смрт ускорити. + + +exstinctĭo, ōnis, f. (exstinguo), уништење. + + +exstinctor, ōris, m. (exstinguo), 1) угасилац: incendii. 2) уништилац, искоренилац: domus regiae; e. conjurationis. + + +exstinguo, stinxi, stinctum, 3. 1) погасити, угасити; ignem; sitim. 2) уништити, угушити, утаманити, искоренити: e. bellum civile; e. iram, potentiam alcjs; familia prope jam exstincta; e. alqm, убити; exstingui, умрети. + + +exstirpo, 1. (ex-stirps), с кореном ишчупати, истребити: arborem; trop. e. vitia; humanitatem ex animis. + + +exsto, stĭti, stātum, 1. 1) стајати напољу, помолити се, вирити (без кретања; пор. exsisto): e. capite ex aqua; ferrum e. de pectore. 2) видети се, указивати се, падати у очи: vestigia ee. ejus in me meritum exstat, учинио ми је услугу; memoria ejus rei e., успомена о томе жива је. + + +exstructĭo, ōnis, f. (exstruo), градња, зидање. + + +exstrŭo, struxi, structum, 3. 1) *наслагати, нагомилати: e. montes; rogum; acervum; aggerem; divitias; *e. mensasm epulis (dapibus), обилно снабдети; исто тако и e. focum lignis. 2) подићи, саградити, сазидати: villam; sepulcrum; templum. + + +†exsuccus, adj. без сока; trop. сувопаран. + + +exsūdo, 1. 1) intrans. изаћи на зној. 2) trans. а) терати на зној; б) сносити, поднети, претрпети: labores; certamen. + + +exsūgo, (у Плаута exsūgĕo), suxi, suctum, 3. исисати, испити: sanguinem alci. + + +exsūgo, (у Плаута exsūgĕo), suxi, suctum, 3. исисати, испити: sanguinem alci. + + +exsul (exul), is, comm. (exsolum или salio), изгнаник (ко изван отаџбине живи, својевољно или приморан; пор. profugus, extorris, relego), ускок: e. domo; patriā; *e. mentis, бесвестан. + + +†exsŭlātĭo, ōnis, f. (exsulo), изгнање, живот у изгнанству. + + +exsŭlo, 1. (exsul), бити изгнан, живети у изгнанству; abire (ire) exsulatum, отићи у изгнанство; e. domo, не смети кући доћи. + + +†exsultābundus, adj. (exsulto), ко скаче од радости, весеља. + + +†exsultans, adj. са sup. (partic. og exsulto), 1) ко поскакује: verbum e., реч што се из самих кратких слогова састоји. 2) разуздан, несташан: oratores fiunt exultantes, прелазе меру. + + +exsultanter, adv. (exsultans), разуздано (само у comp.). + + +†exsultātĭo, ōnis и -tantĭa, ae, f. (exsulto), 1) ђипање од весеља. 2) разузданост. + + +*exsultim, adv. (exsilio), поскакујући, весело. + + +exsulto, 1. (exsilio), 1) скакати, поскакивати, ђипати: tauri ee. in herba; equi, fluctus ee. 2) trop. а) слободно кретати се, разметати се: oratio e.; б) бити разуздан, раскалашан: furor e.; в) од радости скакати, ускликивати (пор. gaudeo, tripudio): e. laetitiā; victoriā, због победе; in ruinis alcjs, при чијој пропасти. + + +*exsŭpĕrābĭlis, adj. (exsupero), што се може савладати: non e. saxum (о Сизифову камену). + + +exsŭpĕrantĭa, ae, f. (exsupero), преимућство, одликовање: virtutis. + + +exsŭpĕrātĭo, ōnis, f. (exsupero), претеривање. + + +exsŭpĕro 1. 1) дизати се, помољен бити више чега: jubae exsuperant undas, понављају се изнад воде; flamma e., диже се над кућом. Отуда = прећи преко чега: e. jugum; amnem. 2) trop. надвисити, превазићи: e. alqm impudentiā; Nilus e., излива. Отуда а) надвладати, победити: alqm; id e. Jovem, то ни Јупитер не може више изменити; б) †преживети: alqm. + + +*†exsurdo, 1. глувим учинити, заглушити: aurem; trop. e. palatum, затупити. + + +exsurgo, surrexi, surrectum, 3. исправити се, дићи се увис, устати: agenibus, устати (после клечања); acies e. in collem, пење се на брежуљак. Отуда trop. Roma e. aedificiis, диже се; e. adversus alqm, подићи се на кога непријатељски; напосе = опоравити се, оснажити се: res publica e. + + +exsuscĭtātĭo, ōnis, f. (exsuscito), ободравање. + + +exsuscĭto, 1. 1) будити, пробудити: alqm. 2) trop. а) e. flammam; ignis e. incendium, потпирује; б) узбудити, ободрити: animum. + + +exta, ōrum, n. дроб (главнији његови делови, као: срце, плућа, јетра, слезина у животиња, из којих су haruspices прорицали; пор. viscera, intestina). + + +extābesco, tăbŭi, —, 3. губити се, нестајати, сушити се: e. fame; trop. ишчезнути: opiniones. + + +extāris, adj. (exta), што се дроба тиче: olla e., лонац у ком се дроб кува. + + +extemplō (и предкл. extempŭlō), adv. (= extempore), тај час, сместа, одмах, таки: e. morbum cognovi; (Плаут) cum e. = одмах чим. + + +extempŏrālis, adj. (ex-temporē, в. tempus), што бива без спремања, сместа: oratio e.; facultas dicendi e. + + +†extempŏrālĭtās, ātis, f. способност без спремања говорити. + + +extemplō (и предкл. extempŭlō), adv. (= extempore), тај час, сместа, одмах, таки: e. morbum cognovi; (Плаут) cum e. = одмах чим. + + +extendo, tendi, tentum или tensum, 3. 1) разапети, опружити, протегнути, раширити: e. brachium; digitos; ignis extenditur, шири се. Отуда 2) trop. а) e. nomen; famam; e. spem in Africam quoque, простирати и на Африку; б) *e. alqm arenā, оборити на земљу; в) e. pugnam ad noctem, наставити; e. consulatum, продужити; г) запрезати: se supra vires. + + +extensus, adj. с comp. и sup. (partic. од extendo), широк, простран: castra. + + +extento, 1. 1) растезати, раширити: nervos. 2) кушати: vires. + + +extĕnŭātĭo, ōnis, f. (extenuo), 1) кад што постаје тање, ређе: аëris. 2) у реторици, умањивање (μείωσις; opp. exaggeratio). + + +extĕnŭātus, adj. са sup. (partic. од extenuo), 1) утањен, проређен. 2) мален, слаб. + + +extĕnŭo, 1. 1) утањити, умалити: e. lignum; e. cibum, сажватати. 2) trop. умањити, обалити, снизити: e. spem; crimen; molestias, ублажити. + + +exter или exterus (али nom. sing. m. не употребљава се), tĕra, tĕrum, adj. (ex), спољашњи, инострани (скоро увек у plur., обично о људима; пор. externus): exterae gentes; ee. nationes; exteri, странци. Отуда I. comp. extĕrĭor, us, спољни, спољашњи: collis; munitiones; hostis exterior (као супротност унутрашњем непријатељу међу зидовима). II. sup. А) extrēmus, 1) у простору, крајњи, последњи: oppidum; finis; e. pars epistolae, последњи део; in extrema epistola, на крају писма; *extremi Indi, далеки, што живе на крају света; ad extremum, до краја; extrema agmina, последњи део чете. 2) у времену, последњи: mensis e.; e. finis vitae; e. hiems, крај зиме; reservatus ad extremum. Отуда а) extremum као adv. последњи пут; б) ad extremum, напослетку. 3) да се означи ступањ каквога својства, а) највећи, највиши и сл. e. fames; in extremis suis rebus, у крајњој невољи, опасности; descendere ad extrema, латити се крајњих средстава; extrema pati, крајњу невољу трпети; б) најгори, најлошији: latro; ingenium. — Б) extĭmus (ретко) = extremus 1. + + +extĕrĕbro, 1. (ретко), 1) избушити: alqd ex re alqā. 2) trop. изнудити, присилити. + + +extergĕo, tersi, tersum, 2. обрисати, отрти: manus; trop. e. fanum, опљачкати. + + +extermĭno, 1. 1) терати преко границе, отерати; напосе = прогнати: e. alqm urbe. 2) trop. удаљити, уклонити, укинути: auctoritatem senatus e civitate. + + +externus, adj. (ex), 1) спољашњи: res externae; commoda или bona ee. 2) туђ, стран, иностран (само локално, и о особама, и о стварима; пор. exter): ee. auxilia, са стране; — subst. externus, i, m. странац, туђинац. + + +extĕro, trīvi, trītum, 3. 1) истрти, отрти: e. rubiginem ferro, трењем уклонити; e. grana ex spicis, омлатити, оврћи. 2) сатрти, изгазити, згњечити: nives: e. cibum, сварити. + + +exterrĕo, rŭi, rĭtum, 2. поплашити, застрашити: alqm; per somnum exterreri, иза сна; repentino hostium incursu. + + +exter или exterus (али nom. sing. m. не употребљава се), tĕra, tĕrum, adj. (ex), спољашњи, инострани (скоро увек у plur., обично о људима; пор. externus): exterae gentes; ee. nationes; exteri, странци. Отуда I. comp. extĕrĭor, us, спољни, спољашњи: collis; munitiones; hostis exterior (као супротност унутрашњем непријатељу међу зидовима). II. sup. А) extrēmus, 1) у простору, крајњи, последњи: oppidum; finis; e. pars epistolae, последњи део; in extrema epistola, на крају писма; *extremi Indi, далеки, што живе на крају света; ad extremum, до краја; extrema agmina, последњи део чете. 2) у времену, последњи: mensis e.; e. finis vitae; e. hiems, крај зиме; reservatus ad extremum. Отуда а) extremum као adv. последњи пут; б) ad extremum, напослетку. 3) да се означи ступањ каквога својства, а) највећи, највиши и сл. e. fames; in extremis suis rebus, у крајњој невољи, опасности; descendere ad extrema, латити се крајњих средстава; extrema pati, крајњу невољу трпети; б) најгори, најлошији: latro; ingenium. — Б) extĭmus (ретко) = extremus 1. + + +extexo, —, —, 3. управо расткати; trop. испразнити коме кесу, опуљити: alqm. + + +extĭmesco, mŭi, —, 3. бојати се, побојати се, страшити се: periculum; equi ee., зазиру. + + +extĭmus в. exter II. Б. + + +extispex, ĭcis, m. (exta-specio), предсказивач (пророк) из дроба животињског. + + +extispĭcĭum, ĭi, n. (extispex), прорицање из разгледања животињског дроба. + + +extollo, extŭli и (ретко) exsustŭli, —, 3. 1) подићи, издићи, уздићи: caput; alqm in murum; отуда = увис зидати: e. fundamentum. 2) trop. а) речима уздизати, хвалити, славити: e. alqm laudibus; alqm in (ad) celum, ковати у звезде; e. alqd in majus, претеривати; б) e. alqm или animum alcjs, охрабрити или осмелити кога; e. se или caput, охрабрити се; в) узвисити кога: fortuna e. alqm supra caeteros; г) одгодити: res serias in alium diem. + + +extorquĕo, torsi, tortum, 2. 1) извинути, извити: arma de (e) manibus alcjs или alci. 2) уганути, ишчашити, особ. мучењем: lacerare et e. alqm. 3) trop. наговором, молбом, претњом и сл. што изнудити, измамити, уграбити: e. pecuniam a Caesare; victoriam hosti; extorsisti ut faterer, нагонио си ме да признам. + + +extorris, adj. (ex-terra?), (из земље) прогнан: e. ab solo patrio; e. patriā, domo. + + +extortor, ōris, m. (extorqueo), отимач: bonorum. + + +extrā (ex; можда од exterā sc. parte), I. adv. 1) споља, напољу: excedere e.; quaedam bona et in corpore et e. 2) e. quam, ван да, осим ако, већ ако, 3) †обашка, осим тога: debeo ei alqd e. — II. praep. с acc. 1) изван, ван: e. muros, portam, provinciam; e. modum, преко мере; e. ordinem; e. periculum esse; e. jocum, окром шале; exire e. fines. 2) осим, окром, без: e. ducem reliqui rapaces. + + +extrăho, traxi, tractum, 3. 1) извући: telum e vulnere. Отуда а) извести, изнети, извући: e. copias e. tabernaculis in aciem; e. alqm vi in publicum; trop. e. alqd in lucem, изнети на видело; б) опростити, ослободити, избавити: alqm ex periculo; в) истребити, искинути: errorem; religionem ex animis hominum. 2) развлачити, протезати: e. rem dicendo; e. bellum in tertium annum; e. somnum in diem, спавати до белога дана; уопште провести: tempus. + + +†extrānĕus, adj. (extra), 1) спољашњи: res; ornamenta. 2) туђ, стран; subst. extrānĕus, i, m. странац. + + +extraordĭnārĭus, adj. ванредан, изванредан: pecuniae ee., што не долазе од редовних прихода; ee. cohortes, из самих по избору војника. + + +extrārĭus, adj. (extra), 1) спољашњи: res. 2) туђин, што није род: homo. + + +extrēmĭtās, ātis, f. (extremus), крајност, крај, конац, међа, граница: e. mundi, circuli. + + +extrēmus в. exter II. A. + + +extrīco, 1. (ex-tricae), 1) исплести, извити: cerva plagis extricata. 2) trop. а) прибавити, саставити, скуцкати: mercedem; nihil e. de alqo, не имати о ком никаква гласа; б) уредити, у ред довести. + + +extrinsĕcus, adv. (extra), 1) споља: e. quaerere alqd; columna e. inaurata. 2) †још, осим тога. + + +extrūdo, si, sum, 3. истурити, истерати, истиснути, одагнати: e. alqm domo; foras; e. alqm in viam, отерати; e. merces, продати. + + +extŭmĕo, —, —, 2. надути се, отећи. + + +extundo, tŭdi, tūsum, 3. нешто избити из чега: 1) ударајући чекићем и сл. правити, сковати (пор. caelare): e. ancilia. 2) *начинити, зготовити: quis deus hanc nobis artem extudit? 3) израдити, постићи: e. alci alqd, изнудити од кога што. 4) растерати: e. fastidia. 5) †разбити: calcibus frontem. + + +exturbo, 1. 1) истерати, одагнати: ext. alqm domo; hominem civitate. 2) избити: e. dentes et oculos alci. 3) trop. e alqm ex. possessionibus; fortunis omnibus; plebem ex agris; e. alqm exnumero bonorum, искључити, *e. animas = убити; e. mentem, забунити; e. spem pacis, одузети; aegritudinem ex animo, одагнати. + + +†exŭbĕrans, adj. (partic. од exubero), излишан. + + +*†exŭbero, 1. (uber), 1) обилан бити, обилан се показивати: amnis e., расте. 2) богат бити, обилно имати чега: annus e. pomis. + + +exul в. exsul. + + +†exulcĕrātĭo, ōnis, f. (exulcero), гнојење; trop. позлеђење, умножење: doloris. + + +exulcĕro, 1. 1) загнојити, гној причинити: cicatricem. 2) trop. а) покварити, погоршати, ea, quae sanare nequeunt, exulcerant; e. dolorem; б) e. animum alcjs, увредити; e. gratiam, добар споразум покварити. + + +exŭlo в. exsulo. + + +exulto- в. exsulto-. + + +*exŭlŭlo, урлати, заурлати. Напосе partic. exululatus, а) act. који је урлао; б) pass. урлањем призиван: dea. + + +*†exundo, 1. изливати се, излити се, извирати: cruor e. trunco; ex multa eruditione exundat et exuberat illa admirabilis eloquentia, Tac. + + +exungo, —, —, 3. потрошити на мазање, помазати. + + +*exŭo, exŭi, exūtum, 3. 1) извући, извадити; ensem e. vaginā; telum ex vulnere. Отуда trop. e. se ex laqueis, опростити се неприлике; e. se ex jugo, стрести јарам; e. hominem ex homine, одрећи се сваке човечности; omnem humanitatem, бацити; e. se ex monstris, опет се појавити у својој правој слици. 2) а) скинути: e. alci clipeum; trop. e. alci alqd ex animo, избити коме што из главе; mihi ex animo exui non potest, нико ми то не изби из главе; б) свући, изути, скинути: e. pharetram humero; vestem; alas: e. sibi vincula. Отуда trop. e. antiquos mores; cupidinem; e. jugum или servitutem, стрести; †e. pacem, нарушити; amicitiam, прекинути; e. promissa, fidem, прекршити; *e. animam, умрети. 3) свлачити (хаљине скидати): e. alqm veste; отуда уопште отети, лишити: e. hostem castris; alqm avitis bonis; e. se agro paterno, продати. + + +exŭpĕro в. exsupero. + + +exurgĕo, —, —, 2. исцедити, истиснути: penicillum. + + +exurgo в. exsurgo. + + +exūro, ussi, ustum, 3. 1) *ижећи: scelus alci exuritur igni. 2) сажећи, спалити: classem; villas. Отуда trop. *e. deos, ужећи љубављу; sitis me e., горим од жеђи; cura me e., мучи ме. 3) *†исушити, осушити: sol e. agros, e. paludem. 4) †изјести: venenum exurit ferrum. + + +exustĭo, ōnis, f. (exuro), 1) спаљење, згорење; exustiones terrarum. 2) †припека: solis. + + +exŭvĭae, ārum, f. (exuo), што ко скине са себе или са другога; напосе а) = згуљена кожа животиња (наиме змијска кошуља); б) ee. capitis (verticis) = коса; в) ee. bubulae, ремени од волујске коже; г) одело; д) од свладаног непријатеља отето оружје (пор. spolia): *Mezentii; ђ) ee. navium, кљунови отетих бродова. + + +făba, ae, f. боб, пасуљ; prov. istaec in me cudetur f., за то ћу ја искијати. + + +făbācĕus или făbācĭus, făbālis и făbārĭus, adj. бобов: stipula fabalis. + + +făbācĕus или făbācĭus, făbālis и făbārĭus, adj. бобов: stipula fabalis. + + +făbācĕus или făbācĭus, făbālis и făbārĭus, adj. бобов: stipula fabalis. + + +făbācĕus или făbācĭus, făbālis и făbārĭus, adj. бобов: stipula fabalis. + + +fābella, ae, f. (dem. од fabula), 1) приповечица. 2) басна, бајка. 3) кратка позоришна игра. + + +făber1, bri, m. (facio), који од тврде материје (дрво, метал, камен) што израђује, дакле = дунђерин, столар, ковач итд.; f. tignarius, дунђерин; aerarius, котлар; ferrarius, ковач; у plur. = занатлије. + + +făber2, bra, brum, adj. вешт, вештачки, уметнички. + + +Făbĭus, име старог и моћног племена римскога, из којега су најпознатији; 1) Numerius F. Pictor, у почетку Другога пунскога рата, римски летописац. 2) Quintus F. Maximus Cunctator, опрезни противник Ханибалов. 3) Q. F. Maximus Allobrogicus, конзул 121 пр. Хр., победилац Алоброга. 4) Marcus F. Quintilianus, чувени ретор. Adj. Făbĭus, Фабијев: tribus Fabia. Отуда Făbĭānus, adj.; fornix Fabiana. + + +făbrē, adv. (faber), вешто, вештачки. + + +făbrēfăcĭo, fēci, factum, 3. вешто израђивати. + + +făbrĭca, ae, f. (faber), 1) радионица свакога вештака који с тврдом материјом ради, в. faber. 2) уметност, занат такога вештака: f. aeraria. 3) вештачка израда: f. aeris et ferri. Отуда trop. варка, хитрина, лукавство. + + +făbrĭcātĭo, ōnis, f. (fabrica), вештачко грађење, саздање: f. hominis; aedificiorum. + + +făbrĭcātor, ōris, m. (fabricor), вештачки грађевинар, творац: operis, mundi; dolor f. leti, узрок смрти. + + +Făbrĭcĭus, име племена римскога, из којега се одликовао Gajus F. Luscinus у рату с Пиром и Самнитима својим јунаштвом и поштењем. + + +făbrĭcor, dep. 1. (*†има и făbrĭco 1) 1) вештачки што од тврде материје правити, градити, ковати и сл.: f. signa, naves, gladium. 2) уопште што израђивати, правити, стварати: natura fabricata est sensus nostros mentemque et totam constructionem hominis; f. verba. Отуда trop. = нешто зло ковати, плести: dolum. + + +fabrīlis, adj. (faber), вештаков, занатлијин: scalprum; erratum; subst. făbrīlĭa, ĭum, n. посао, занат: tractant fabrilia fabri. + + +făbŭla1, ae, f. (dem. од faba), ситни боб, пасуљица. + + +fābŭla2, ae, f. (for), 1) (понајвише *†) скаска, прича, приповетка, повест: non longa est f. 2) говор, разговор: habes fabulas urbis; fabulam fieri или in fabulis esse, бити предмет разговора; fabula est, говори се. 3) измишљена прича, басна, бајка, гатка: num me cogis etiam fabulis credere?; fictae fabulae; отуда = езопска фабула, алегорија: f. de membris humanis; (Com.) fabulae!, трице! којешта! 4) спев, песма, а) драматска песма, позоришна игра, драма: docere fabulam; dare fabulam; б) спев уопште, н. пр. Илијада. + + +†fābŭlāris, adj. (fabula2), басновит: historia f. + + +†fābŭlātor, ōris, m. (fabulor), 1) приповедач. 2) песник басана. + + +*†fābŭlor, dep. 1. (fabula), ћеретати, забављати се (само да време прође; пор. loquor, dico, garrio): f. cum alqo; fabulantur inter se; homines ff., filiam mihi inventam esse. + + +fābŭlōsus, adj. с comp. и sup. (fabula), а) басновит, невероватан: Atlas; Hydaspes; б) пун басана: antiquitas; carmina Graecorum. + + +făcesso, făcessīvi, facessītum, 3. (facio), 1) *чинити, извршити: jussa; jocos, збијати. 2) што неповољно причинити, задати: alci negotia; periculum. 3) удаљити, пропустити: dictum, не извршити; отуда = удаљити се, отићи, умаћи: f. ex urbe; facesse hinc Tarquinios, отиди одавде у Тарквинију. + + +făcētē, adv. с comp. и sup. (facetus), 1) фино, лепо, пристојно. 2) хитро, досетљиво. + + +făcētĭae, ārum, f. (facetus), шаљива досетка, шала (пор. dicacitas, cavillatio, sales): „sales in dicendo multum valent, quorum duo sunt genera, unum facetiarum, alterum dicacitatis. Utetur orator utroque: sed altero in narrando aliquid venuste, altero in jaciendo mittendoque ridiculo“ (Cic); ff. acerbae, asperae; код Плаута и sing. făcētĭa, шала, смешност. + + +făcētus, adj. с comp. и sup. (осн. FAC, откуда fac-io, fac-ies), 1) *фин, углађен, љубак, пријатан: f. mulier; sermo. 2) о говору, досетљив, шаљив: homo f. et urbanus; genus jocandi f. + + +făcĭēs, ēi, f. (facio), 1) обличје, облик, спољашност и сл.: alcjs. Отуда а) спољашњи вид, изглед, облик: f. arboris; *haec facies Trojae, quum caperetur, erat; f. urbis immutata erat; in montis faciem, налик на планину; ad istam faciem est morbus, така је болест; б) привидност (у супротности са стварношћу): facie consilii publici; в) струка, врста: plures eloquentiae ff. 2) људско лице, образ (уопште; пор. os и vultus): facies homini tantum, caeteris os et rostra; f. egregia; nosse alqm de facie, лично, у главу; perfricare faciem, изгубити стид; — лепо лице, лепота: cura dabit faciem. + + +făcĭlĕ, adv. с comp. и sup. (упр. neutr. од facilis), 1) лако: f. alqd ediscere. 2) без сумње, јамачно, заиста: vir totius Graeciae f. doctissimus. 3) non (haud) f. = тешко, једва: non f. in ullo majorem diligeiitiam cognovi. 4) радо: hoc f. patior, то радо допуштам. 5) угодно, добро: vivere; agere; nusquam facilius sum. + + +facĭlis, adj. с comp. и sup. (facio), 1) лак = што се лако може учинити (пор. levis): res; caussa; ascensus; defensio; favor f., што се може лако задобити; *f. somnus, који човека лако свлада; gens f. victu, што живи у изобиљу и без бриге; illud erat facile ad credendum, лако веровати; hoc erat f. dictu, лако рећи; facile est hoc intelligere; с inf. *†facilis corrumpi, лако подмитљив; pons facillimae custodiae, лако чувати; res est in (ex, de) facili, ствар је лака. Отуда а) удесан, згодан: campus f. operi, где се шанчеви лако могу градити; Macedonia facilis divisui, удесна за деобу; б) склон, вољан, приправан: f. bello, готов на рат. 2) о људима, хитар, окретан, вешт: f. et expeditus ad dicendum; f. sermone Graeco; manus ff., веште руке. 3) о карактеру, пријазан, услужан, попустљив, уљудан; благ, добар, милостив (пор. comis): benignus et f.; lenis et f.; f. in hominibus audiendis admittendisque; mores ff.; *dii ff. in tua vota. 4) о судби и сл., повољан, срећан: fortunae; res. + + +făcĭlĭtās, atis, f. (facilis), 1) лакоћа, а) †о ствари којом се лако даје владати: f. soli; б) о човеку, склоност, вештина; способност: f. audiendi. Напосе f. aetatis puerilis, лакоћа у схватању; f. oris лак изговор, лакоћа у изразу. 2) пријазност, љубазност, предусретљивост, услужност, или о отменима, приступност, снисходљивост: comitas et f.; f. et humanitas; f. sermonis. 3) †лакоумност. + + +făcĭlĭter, adv. (facilis), други (погрешан) облик за facile. + + +făcĭnŏrōsus, adj. (facinus), грешан, опак, сраман: homo; vita. + + +făcĭnus, ŏris, n. (facio), чин, дело (значајно, важно, што у очи пада; пор. factum, scelus): f. praeclarissimum, pulcherrimum; f. nefarium, inauditum et singulare. Напосе а) грешно и насилно дело, злочин, срамно дело: scelus et f.; committere (patrare, facere) f.; б) = ствар, догађај (Com.). + + +făcĭo, fēci, factum, 3. I. trans. 1) чинити, у најширем смислу ове речи: а) = правити, творити; готовити, спремати и сл.: f. aedem; vas; f. castra; f. exercitum, скупити; classem, градити; б) = извршити, урадити, предузети, учинити: f. initium, почети; f. finem, свршити; gradum, крочити; iter, путовати; f. indutias, pacem, закључити; f. injuriam, нанети; f. proelium, заметнути бој; f. bellum, завојштити; fac. incursionem, провалити; impetum, напасти; promissum, обећање испунити; f. stipendia, бити војник; f. verba, говорити; modum, меру одредити; periculum, покушати; в) = причинити, побудити, изазвати, нанети, задати и сл.: f. admirationem rei alcjs; f. desiderium, suspicionem, clamores, metum, spem, odium vitae; f. perniciem alci; г) = коме што набавити, причинити, дати и сл.; f. alci potestatem (copiam) dicendi, дати прилику, дозволу за говор; f. alci negotia, тешкоће причинити; f. alci transitum, допустити пролаз; f. sibi viam, прокрчити себи пут; alci securitatem, прибавити; f. alci suavium, дати пољубац; д) f. jacturam, штетовати; исто тако f. damnum, detrimentum, naufragium, претрпети, ђ) f. alci gratiam rei alcjs, коме што кроз прсте гледати; е) †прећи, превалити: duo stadia; ж) †живети, време провести: f. paucos dies unā. 2) = учинити, постарати се о чему (са ut, ne или самим конјунктивом): faciam ut mei semper meminerit; fac ne quid aliud dicas, не реци ништа друго; *fecisti me cernere letum nati, учинио си да гледам смрт свога детета. 3) кога чим начинити, поставити за нешто: f. judicem iratum; filiam heredem; alqm consulem; f. alqd dicionis (potestatis) suae (sui imperii), довести под своју власт; f. alqm suum, учинити својим пријатељем. 4) поштовати, ценити: f. alqm magni, много ценити; pluris, већма, parvi, minimi, nihili. 5) у говору или писму представити, наводити: Xenophon facit Socratem dicentem. 6) учинити се, претварати се: facio me alias res agere. Отуда = узети, поставити: faciamus animos non romanere post mortem, узмимо да итд. 7) бавити се чиме: f. mercaturam. 8) f. sacra или rem divinam, жртву принети. 9) quid faciam hoc homine или huic homini, шта да чиним с овим човеком? II. intrans. 1) чинити, поступати, владати се: bene fecit S. qui abiit, добро је радио C. што је отишао; facere non possum quin scribam, не могу на ино а да не пишем. 2) f. cum alqo или ab alqo, држати се с ким, бити на чијој страни (oppos. f. contra alqm): illud nihilo magis ab adversariis quam ab nobis facit, то не иде више противницима у корист, него нама. 3) *†користити, служити чему, помагати, приличити: dura corona non facit capiti meo. + + +facteon, шаљиво по грчком скована реч м. faciendum, ваља ценити: φιλοσοφητέον et istos consulatus non flocci facteon, Cic. Att. 1, 16. + + +factĭo, ōnis. f. (facio), 1) (ретко) чињење, рађење: quae haec f. est?, какво је то поступање? 2) а) здружење у приватном животу сродством или познанством, пријатељство, род, родбина: neque nos tanta factione quantā tu sumus, немамо толико рођака; б) здружење у јавном животу, политички приврженици, политичка странка: in singulis domibus ff. sunt; често у злу смислу: haec inter bonos amicitia, inter malos f. est; per vim et factionem, насиљем и партијским утицајем. Напосе кадшто о гледаоцима у позоришту који се заузимају за кога глумца или које позоришно дело; в) одељење утркивача у цирку у Риму. + + +factĭōsus, adj. с comp. и sup. (factio), који има присталица, или ко их жели добити, немиран: homo potens et f.; f. linguā, окретна језика. + + +factĭto, 1. (frequent. од facio), 1) нешто често и обично радити: alqd; versus; f. indutias, закључити. 2) кога чим начинити: f. alqm heredem. 3) бавити се чим, терати занат: medicinam. + + +facto, 1. (intens. од facio) = factito. + + +factor, ōris, m. (facio), упр. чинилац; f. pilae, који лопту „начини“, тј. удари или је укечи. + + +factum, i, n. (partic. од facio), упр. учињено; дело, чин (пор. acta, res gestae, facinus), спаја се као partic. с adv.: bene, male, egregie f., а као subst. с adj.: bonum, malum, egregium f.; illius, meum f.; illustria ff. Напосе а) bonum factum, у добри час! у име божје! б) *ff. boum, узорана земља. + + +factus, adj. с comp. (part. од facio), 1) учињен: factius nihilo facit (Plaut.), он не учини да је (то) учињеније, него што је, тј. ништа му то не поможе. 2) израђен: argentum; trop. oratio f. + + +făcŭla, ae, f. dem. од fax. + + +făcultās, ātis, f. (facul, застарели облик од facile), 1) моћ, могућност (што учинити), отуда = прилика, згода: dare alci facultatem alqd faciendi; reliquis fugae f. datur; nobis datur f. ut etc.; res habet facultatem, могуће је; si f. erit, ако буде могуће; тако и quoad f. feret; multae ff. mihi dabantur, имао сам више прилика где ми могуће беше; consideremus caeteras ff., остале околности које су чиниле ствар лаком или могућом; f. talium sumptuum, могућност да поднесе толике трошкове. Отуда = способност, подобност, вештина, окретност: f. dicendi или само facultas, говорнички дар; ff. ingenii, дарови духа; f. extemporalis (в. ту реч). 2) готовина, изобиље: f. numorum; navium; cujus rei summam facultatem habebant; отуда често у = plur. средства, имање, богатство: tuae me ff. sustinent. + + +fācundē, adv. са sup. (facundus), лако и угодно, речито. + + +fācundĭa, ae, f. (facundus) (нема код Цицерона ни ове, ни сродних речи), речитост, лако и течно говорење (пор. eloquentia): f. Graeca. + + +fācundĭtās, ātis, f. (facundus), говорљивост. + + +fācundus, adj. с comp. и sup. (for), разговоран, речит (пор. disertus и eloquens); homo. + + +faecŭla, ae, f. (dem. од faex), со од среша (винске стеље). + + +faenīlĭa в. fenilia. + + +faenum в. fenum. + + +Faesŭlae, ārum, f. варош у Хетрурији, сад Fiesole. Отуда Faesŭlānus, adj.; subst. Faesŭlăni, ōrum, m. Фезуљани. + + +faex, cis, f. 1) дрождина, стеља (винска). 2) густ сок од зачињена воћа. 3) талог: salis. 4) trop. о свему што је неваљало, измет, олош: f. populi, plebis. + + +fāgĕus, fāgĭnĕus или fāgĭnus, adj. (fagus), буков, од букве: alveus; poculum. + + +fāgĕus, fāgĭnĕus или fāgĭnus, adj. (fagus), буков, од букве: alveus; poculum. + + +fāgĕus, fāgĭnĕus или fāgĭnus, adj. (fagus), буков, од букве: alveus; poculum. + + +fāgus, i, f. (φηγός), буква. + + +făla, ae, f. упр. зграда или торањ од дасака, с којега се стрељало на зидове; отуда prov. subire sub falas, изложити се великој опасности. + + +falārĭca, ae, f. (кадшто и phalarica), 1) огромно копље, али које се из руке пуштало. 2) дуга стрела, смолом, кучинама и другим горивом обмотана која се запаљена бацала с катапулте у непријатељски табор. + + +falcārĭus, ĭi, m. (falx), српар, косар. + + +falcātus, adj. (falx), 1) косама, срповима снабдевен: currus f., врста убојних кола. 2) налик на срп или косу: cauda; ensis. + + +Falcĭdĭus, име римског племена; Gajus F. беше трибун у Цицероново доба. + + +*falcĭfer, ĕra, ĕrum, adj. (falx-fero), српоносан: senex f. (о Сатурну). + + +Fălērĭi, ōrum, m. главна варош хетрурскога племена Fălisci, ōrum, m.; а и сама варош се звала Falisci, сад Civita Castellana. Отуда Făliscus, adj. + + +Fălernus, adj. фалернски: ager F., предео у Кампанији уз гору Масик, чувен са свога доброга вина; отуда Fălernum (sc. vinum), фалернац; vitis, uva Falerna; praedium F., имање Помпејево. + + +fallācĭa, ae, f. (fallax), (највише у plur., само *†у sing. варка, превара, плетке, лукавство; fraudes et ff.; per dolum et fallacias. + + +fallācĭlŏquus, adj. (loquor) (предкл.), ко варљиво говори. + + +fallācĭter, adv. са sup. (fallax), преварљиво, лукаво, сплеткашки. + + +fallax, ācis, adj. (fallo), варљив, обманљив, лажан, лукав: homo; и о стварима, f. spes, arva fallacia (кад је неродица). + + +fallo, fĕfelli, falsum, 3. (основа FALL, сродно са σφάλλω), 1) обманути, варати (пор. frustror, decipio, circumvenio, fraudo): f. alqm; spes eum fallit, вара се у нади; али is fallit spem = он не одговара нади коју су о њему имали; nisi omnia me fallunt, nisi quid me fallit или pass. nisi fallor, ако се не варам; id me fallit, у томе се варам; sententia me fefellit, преварио сам се; fallor, варам се; ea res me falsum non habuit, у томе се нисам преварио. Напосе = обећање, дужност, веру нарушити, преступити, повредити, прекршити: f. fidem; promissum, jusjurandum; f. deos testes, не држати веру ако су и богови за сведоке позвани; „si sciens fallo“ (формула заклетве), ако намерно преварим; *f. mandata, не извршити налоге. 2) уклонити се = од кога непримећен бити, коме бити непознат: f. alqm; fefellerunt custodes, стража их није приметила; nec veniens fefellit Tusculanum ducem, тускулански вођа спази га где иде. Често impers. non me fallit, знам добро. 3) *†провести, боравити, скратити (време): f. horas sermonibus, провести часове у разговору; f. noctes, скратити; f. curam, dolores, ублажити; labor fallit curas, учини да се брига заборави. 4) *f. faciem alcjs, преваром узети туђ облик на се. + + +†falsārĭus, ĭi, m. (falsus), који што лажно прави, изопачава, н. пр. тестаменат. + + +falsē в. falso. + + +falsĭdĭcus, adj. (dico), ко лажно говори, лажљив. + + +falsĭfĭcus, adj. (facio), ко лажно ради, лажљив. + + +falsĭjūrĭus, adj. (juro), ко се лажно куне, кривоклетник. + + +falsĭlŏquus, adj. (loquor), ко лажно говори, лажљив. + + +falsĭmōnĭa, ae, f. (falsus), превара. + + +*falsĭpărens, ntis, adj. ко има измишљена оца. + + +falsō (предкл. и falsē), adv. (falsus), лажно, лажљиво, неистинито, криво: f. memoriae proditum est; — без разлога: f. queri, vituperare. + + +falsus, adj. са sup. (fallo), 1) неистинит, непоуздан: fama; nuntius; appellatio; argumentum. Често subst. falsum, i, n. лаж, неистина. 2) = ко неистину говори, било хотимице (= лажљив, дволичан, претворан, лицемеран и сл.), било нехотице (= ко се сам вара): f. vates; homo; — subst. falsus = лажљивац или варалица. 3) = измишљен, чиме се чему подражава и слично: literae; lis. 4) неоснован, незаслужен: spes; terrores; opprobria; honor. + + +falx, cis, f. срп, коса; f. muralis, справа за рушење зидина. + + +fāma, ae, f. (сродно са fari, φέμη), 1) глас, говор, предање: a Brundisio nulla adhuc f. venerat; fama est (f. tenet, fert), говори се; f. nuntiat, јавља се; f. de re alqā, кадшто и f. rei alcjs, глас о чему; f. percrebuit, разнео се глас. 2) = јавно мишљење, глас народа: f. m popularis; f. et opinio hominum. Напосе = добар глас, добро име, слава итд.: f. et existimatio alcjs; f. ejus agitur, на коцку је стављено његово добро име; f. dicendi, eloquentiae; quaerere famam, старати се о добром имену. + + +fāmātus, adj. (fama), извикан, разглашен (у злу смислу). + + +fămēlĭcus, adj. (fames), гладан, изгладнео. + + +fămēs, is, f. (abl. sing. famē), 1) глад (уопште; пор. inedia, esuries): confectus (enectus) fame. 2) гладна година, оскудица у храни; f. est in Asia. 3) сиротиња; rejicere alqm ad famem. 4) *жестока жеља, чежња, жудња: auri sacra f. 4 о говору, сувопарност. + + +fāmĭgĕrātĭo, ōnis, f. (famagero), разглашавање, избрбљавање. + + +fāmĭgĕrātor, ōris, m. (fama-gero), разглашивач, брбљавац. + + +†fāmĭgĕrātus, adj. (fama-gero), познат по гласу, разглашен. + + +fămĭlĭa, ae, f. (у свези са pater, mater итд. има у genit. и as; сродно са famulus), 1) укућани, наиме а) чељад, слуге, робови: emere f.; armare familiam, наоружати робове. Отуда и = поданици, вазали: f. Orgetorigis ad decem milia hominum; б) кућа, како у погледу на имање (hercisco familiam, в. hercisco), тако и у погледу на породицу: paterfamilias или paterfamiliae, materfamilias или fămĭliae, домаћица. 2) породица као пододељак племена (gens), означена једним презименом (cognomen): vetus et illustris f. 3) чета, дружба: f. gladiatorum; f. tota Peripateticorum, цела секта перипатетика. + + +fămĭlĭāris, adj. с comp. и sup. (familia), 1) чељадски; subst. = слуга, служитељ, роб. 2) кућни, домаћи: focus f.; negotia familiaria. Напосе res f. газдинство, домазлук, или имовина, иметак; copiae familiares, имање, сермија. 3) кућни, породични: funns; moeror. 4) trop. а) о лицима, познат, поуздан; напосе као subst. пријатељ, поузданик: amicus f.; homo mihi familiarissimus; f. meus. ejus; б) о стварима, поверљив, пријатељски: epistola; sermones; jura familiaria, права пријатељства. Отуда = добро познат, навикнут, одомаћен: vox illa auribus meis f. est; Demosthenes mihi est familiarior, с Демостеном (делима његовим) добро сам познат. + + +fămĭlĭārĭtās, ātis, f. (familiaris), 1) поверљиво познанство, поверљиво друговање, поверљивост, пријатељство: cum illo mihi est (intercedit) summa f. et consuetudo, с њиме сам у врло поверљивом пријатељском одношају; delector familiaritate Virginii. 2) †у plur. = пријатељи, познаници: omnes amicitias et familiaritates afflixit. + + +fămĭlĭārĭter, adv. с comp. и sup. (familiaris), поверљиво, пријатељски: arridere; f. ferre mortem alcjs, као пријатељ жалити чију смрт. + + +fāmōsus, adj. (fama), 1) *†славан, чувен: urba; victoria. 2) злогласан, извикан: homo; mulier. 3) *†погрдан, увредан: carmen; libelli, пасквиле. + + +fămŭlāris, adj. (famulus), ропски, служитељски: vestis. + + +fămŭlātus, ūs, m. (famulor), служење, робовање, ропство: esse in famulatu. + + +fămŭlor, dep. 1. (famulus), служити, робовати: alci. + + +fămŭlus, i, m. и fămŭla, ae, f. (сродно са familia), роб, робиња (као члан куће, у патријархалном одношају; пор. servus. mancipium итд.), слуга, слушкиња: f. alcjs; отуда *као adj. = подложан, потчињен: tradiderat famulas jam tibi Rhenus aquas. + + +fānātĭcus, adj. (fanum), 1) од којега год божанства одушевљен, помаман, занесен: ff. Galli, свештеници Кибелини. 2) уопште бесан, суманут: f. cursus; error. + + +*fandum (gerund. од for), што треба казати = право, правица. + + +Fannĭus, име римскога племена; Gajus F. зваху се један историк и један говорник из доба Сципиона Афричанина млађега; а и доцнији историк у време млађега Плинија. + + +fānum1, i, n. (for), место којем год божанству посвећено, зидом ограђено, светилиште, храм (пор. aedes, храм као зграда; delubrum, храм као чистилиште од грехова; templum): f. Dianae, Apollinis. + + +Fānum2, i, n. приморска варош у Умбрији. + + +fār, farris, n. жито, уопште; напосе 1) = ador, ζέα, пир, најстарија храна Римљанима. 2) каша, крупно брашно, особ. жртвено брашно: *salsa farra. + + +farcīmen, mĭnis, n. (farcio), кобасица. + + +farcĭo, farsi, fartum или farctum, 4. (основа FARC, грч. ΦΡΑΓ, φράγ-νυμι, φράττω), надевати, напунити, набијати: pulvinus rosā fartus; — кљукати: gallinas. Отуда part. као subst. fartum, i, n. или fartus, ūs, m. дроб, чиме се кљука, надева. + + +farfărus или farfērus, i, m. биљка подбел, лопушац (Tussilago L., Huflattich). + + +farfărus или farfērus, i, m. биљка подбел, лопушац (Tussilago L., Huflattich). + + +fāri в. for. + + +fărīna, ae, f. (far), брашно; trop. nostrae farinae, наше багре. + + +farrāgo, gĭnis, f. (far), 1) мешовита пића за стоку. 2) смеса, сваштарије; ситнице. + + +*farrātus, adj. (far) житни: omnia farrata, тестава јела. + + +*fartor, ōris, m. (farcio), кобасичар. + + +fartum в. farcio. + + +fas, n. (осн. FA, пор. fari, φάο) [само у nom. и acc. sing], упр. изјава, 1) што је божјим законима и моралном осећању сходно (oppos. jus): jus ac f. omne delere, људске и божје законе ногама газити; contra f., auspicia, religiones. Отуда а) уопште право, правично, праведно, по дужности, допуштено, пристојно: fas est, слободно је, могуће је; huic legi abrogari non f. est; si hoc est f. dictu или dicere; *ultra f., више него што је право; б) †= право: f. gentium, patriae, armorum. 2) божја воља, судба, судбина, удес, усуд: non est f. Germanos superare није суђено. + + +fascĭa, ae, f. повој, везица, лента, трак, пантљика (широка), а) за обмотавање болесних удова или код разнежених особа за обвијање ногу и бутова ради чувања од зиме; б) за подвезивање недара у женскиња; в) за повеску око главе = дијадема; г) за повијање мале деце = пелене. + + +fascĭcŭlus, i, m. (dem. од fascis), завежљај, свежањ, снопић: epistolarum; florum, кита цвећа. + + +†fascĭnātĭo, ōnis, f. (fascino), опчарање, чини, урок. + + +*†fascĭno, 1. (βασκαίνω), опчарати, опчинити, урећи: alqm. + + +fascĭnum, i, n. (βάσκανον), 1) опчарање, чини, урок. 2) мушки уд. + + +fascĭŏla, ae, f. (dem. од fascia), подвезица, врпца што су је носиле женске око голени и ногу место чарапа. + + +fascis, is, m. 1) (sing.) *†свежањ, пакет, дењак, сноп, бреме: sarmentorum; lignorum. 2) plur. fasces, напосе снопић прућа (са секиром у среди) што су га ликтори пред конзулима и другим вишим чиновницима римским носили: fasces praeferre, anteferre; demere secures de fascibus, одузети чиновницима право да могу смртне пресуде изрицати и вршити; demittere (submittere) fasces alci. спустити fasces пред киме из поштовања, = дати коме првенство; ff. laureati, после победе; versi, обрнути (при погребу). Отуда trop. да се тиме означи највише достојанство, наиме конзулство: dare alci ff., поставити за конзула. + + +fasti в. fastus. + + +fastīdĭo, 4. (fastidium), 1) гадити се, гнушати се чега: alqd. 2) trop. нешто одбијати, презирати, омаловажавати, поносити се (пор. sperno): f. rem alqam; preces alcjs, оглушити се молби; f. alqd facere; illi fastidiunt se inspici, не трпе да их ко посматра; quid hic fastidis?, шта се ту размећеш?; с gen. is fastidit mei, презире ме. + + +fastīdĭōsē, adv. с comp. (fastidiosus), 1) гадљиво = опрезно, избирачки: diligenter et prope f. judicare. 2) презирно, охоло. 3) нерадо, преко воље. + + +fastīdĭōsus, adj. с comp. и sup. (fastidium), 1) гадљив, који много бира: homo; vacca. 2) trop. кога је тешко задовољити, размажен, отуда разметљив, охол: f. in pares, охол према себи равнима; f. literarum Latinarum, презире латинску књижевност. 3) гнусан, досадан, мрзак, неповољан: copia. + + +fastīdĭum, ĭi, n. (сродно са fastus2), 1) гнушање, гађење, одвратност од каквог уживања (из пренасићености; пор. taedium): cibi satietas et f. 2) trop. а) душевна одвратност, презирање, мржња и сл.: hoc est delicatissimi fastidii, ово показује размажен укус; esse in fastidio, бити презрен; б) охолост, надутост: f. et arrogantia; f. alcjs non posse ferre. + + +fastīgātā, adv. (fastigatus), шиљасто, косо, стрменито. + + +fastīgātus, adj. (part. од fastigo), заошиљен, нагнут, стрменит. + + +fastīgĭum, ĭi, n. (fastus-ago), 1) забат у куће, особ. у храма: f. Capitolii; ff. templorum. 2) уопште највиши део какве ствари, врх, вршак, врхунац, шиљак (пор. culmen, cacumen) итд.: opus nondum aquae f. aequabat, још не достизаше површину воде. Отуда *= дубина: scrobis. 3) нагиб, косина: leni, molli fastigio, с маленим нагибом. 4) trop. а) висина, највиши ступањ: stare in summo fastigio eloquentiae; б) достојанство, част, положај: cives ejusdem fastigii, истога сталежа; ad summum fastigium deligi; curatio altior suo fastigio, посао одвише висок за његов положај. + + +fastīgo, 1. (ретко) †заоштрити, зашиљити: folia; в. fastigium. + + +fastus1 (for, основа FA, грч. ΦΑ-ω, откуда fatum, φάσκω, φημί), 1) adj. у које се (дане) смело говорити: dies fasti, у које је дане претор смео изрећи ове три речи „do, dico, addico“ тј. суд држати. 2) subst. fasti, ōrum, m. списак од dies fasti. Овај важан списак беше испрва познат само патрицијима, а Гнеј Флавије објави га свима г. 305 пр. Хр. Овај се списак доцније попуњавао и постао је потпун календар, у ком беху назначени празници и др.: corrigere fastos; referre alqd in fastos; tollere diem de fastis suis. Осим ових fasti беху доцније и ff. Capitolini или consulares, спискови највиших чиновника сваке године од 508 пр. Хр. до 354 после Хр. + + +fastus2, ūs, m. (сродно са fastidium), *†охолост, надувеност, презирање: f. erga rem. + + +fātālis, adj. (fatum), судбени, 1) судбом одређен, суђен; f. necessitas: casus; ff. anni, што на несрећу слуте; mors f., природна; consulatus meus f. est ad salutera reipublicae; deae ff., богиње судбене = Парке; hora, dies f. = самртни час, дан. 2) пророчански: libri, сибилске књиге; carmina. 3) *†кобан; напосе = злокобан, несрећан, смртоносан: telum; signum. + + +fătālĭter, adv. (fatalis), кобно, по судбини: f. mori, природном смрћу умрети. + + +fătĕor, fassus sum, dep. 2. (сродно са fari, φατίζω), 1) признати, исповедити, не одрицати: f. verum; paupertatem; кадшто f. de re alqā, нешто исповедити; f. se peccavisse. Отуда *= издати, показати: iram vultu. 2) уопште изјавити, тврдити, наговестити: fidem alcjs. + + +*fātĭcănus и fātĭcĭnus, adj. (fatum-cano), пророчки, пророчански. + + +*fātĭcănus и fātĭcĭnus, adj. (fatum-cano), пророчки, пророчански. + + +*fātĭdĭcus, adj. (fatum-dico), пророчки, пророчански: vates; os. + + +fātĭfer, fĕra, fĕrum (fatum-fero), смртоносан, смртан. + + +fătīgātĭo, ōnis, f. (fatigo), умор, утруђење. + + +fătīgo, 1. (fatis, сродно с affatim и ago), 1) упр. доста терати, гонити; дакле трудити, уморити, утрудити: f. alqm; equos; cervos jaculo; f. membra; milites fatigati aestu ac labore. 2) trop. навалити на кога послом, досађивати, окупити, узнемиривати и сл.: f. alqm precibus (votis), а и само f. alqm (deos) de re alqā, наваљивати молбом; alqm verbis, укорити; vinculis, carcere, казнити; f. se, animum, напрезати; *f. mare coelumque, покренути; f. silvam, јурити кроз; f. dextram osculis, изљубити; f. diem noctemque remigio, дан и ноћ веслати; f. socios, ободравати; f. curas, занимати се чим; noctem diemque, проводити; fame fatigatus, глађу мучен. + + +fātĭlŏquus, adj. (fatum-loquor), ко судбу прориче, казује. + + +fătis, is, f. довољност; само се у acc. употребљава fatim; отуда ad fatim (affatim), доста, довољно. + + +fătisco, —, —, 3. 1) распадати се, пуцати, распући се, зијати, зјапити: navis; janua; tellus. 2) trop. малаксати, ослабити, изнемоћи: exercitus; seditio. + + +Fātŭa в. Fatuus. + + +fătŭĭtās, ātis, f. (fatuus), лудост, глупост, будалаштина. + + +fātum, i, n. (for), упр. што је речено, изрек, 1) plur. пророчанство: fata Sibyllina. 2) судбина: necessitas fati; implere fata, учинити да се збуде оно што је судбином одређено. Напосе а) воља божја: f. Jovis; fata deûm; б) у plur. = судбене богиње, Парке. 3) судба човека или ствари, особ. унапред одређена, удес, усуд: suo quisque fato natus est; fato meo fit ut etc; и у plur. mea fata. Напосе = несрећа, смрт, пропаст: f. aliquod iis impendet; fato cedere, concedere, fungi или f. obire = умрети; proferre fata, продужити живот. + + +fătŭor1, dep. 1. (fatuus), лудовати, лудо говорити. + + +fātŭor2, dep. 1. (Fatuus), бити надахнут. + + +fătŭus, adj. луд, бенаст, блесаст: f. et amens; *о јелима = неукусан, неслан. + + +Fātŭus, i, m. (for), упр. пророк; друго име шумскога бога Фауна као пророка; отуда и његова жена или кћи Fātŭa, ae, f. = Fauna (пор. fatuor2). + + +fauces, ĭum, f. (*abl. sing. fauce), 1) ждрело, чељуст, гуша: *sitis urit fauces; *fauce improba incitatus = прождрљивост. Отуда trop. eripere alqm ex faucibus alcjs. 2) *врат, грло, гуша: prehendere fauces alci, ухватити за гушу; prov. faucibus teneor (premor), дошао ми нож под гркљан. 3) trop. а) кланац, теснац, ждрело, клисура: ff. portae; f. specus; ff. montis, кратер вулканов; Corinthus sita in faucibus Graeciae, на превлаци, земљоузу; б) зјало, понор, јаз, бездан: patefactis terrae faucibus. + + +Fauna в. Fatuus. + + +Faunus, i, m. прастари краљ у Лацији, отац Латинов, после смрти поштован као пророчни шумски бог и с грчким Паном помешан. + + +Faunus в. Fatuus. + + +faustē, adv. (faustus), срећно, угодно, повољно. + + +*faustĭtās, ātis, f. срећно стање, срећа (као богиња). + + +Faustŭlus, i, m. у бајци пастир који је изложену браћу Ромула и Рема спасао и отхранио. + + +faustus, adj. (faveo), наклоњен, повољан = срећан, честит, благословен (пор. felix; односи се на милост богова; пор. prosper): f. omen; dies f.; quod bonum, faustum, felix, fortunatum sit! + + +Faustus, ī, m. (faveo), римски придевак који је носио син диктатора Суле, а и кћи Fausta, удата за Милона. + + +fautor (застарело и făvĭtor), ōris, m. и fautrix, īcis, f. (faveo), пријатељ, заштитник, покровитељ, присталица: f. nobilitatis, присталица племства; ff. victoriae illius, који му победу желе; naturam habuit fautricem, природа му беше наклоњена. + + +făvĕo, fāvi, fautum, 2. 1) бити наклоњен, коме пријатељ, добра желети, на руку ићи и сл.: f. alci; favetur ei, иде му се на руку; f. sententiae alcjs, пристати уз чије мишљење; f. rebus alcjs, држати с ким. 2) judices ut faveant rogamus; Phoebe, fave, буди нам наклоњен. Напосе а) = своје допадање изјавити: clamor qualis faventium esse solet; б) term. t. при жртвама, f. linguā значи или = говорити само оно што на добро слути (dicere bona verba), или = сасвим ћутати; обично favete linguis, као позив на присутне; favete linguis animisque, уздржавајте се од непристојних речи и мисли. + + +*†făvilla, ae, f. врућ пепео који још тиња (пор. cinis); trop. *почетак, извор, узрок. + + +Făvōnĭus, ĭi, m. западни ветар који је у Италији дувао у фебруару и означавао почетак пролећа. + + +făvor, ōris, m. (faveo), наклоност, благовољење (пор. gratia, studium): f. populi; in favorem alcjs venire, умилити се коме. Често = изјава одобрења, задовољства (у позоришту): f. audientium petitur. + + +†făvōrābĭlis, adj. с comp. (favor), 1) повољан, мио, угодан, омиљен: oratio; homo. 2) што коме прибавља чију наклоност. + + +†făvōrābĭlĭter, adv. (favorabilis), похвално, с одобравањем. + + +făvus, i, m. сат, саће (меда). + + +fax, făcis, f. 1) луч (од бора и другог смоластог дрвета), зубља, бакља, буктиња, машала: facem incendere, exstinguere; ff. nuptiales, maritae, сватовске (јер су невесту у вече с буктињама пратили женикову дому); inter utramque facem, измеђе свадбе и погреба (јер су буктиње и при погребу носили). 2) trop. а) о светлости небеских тела или појава: Phoebi f., сунце; f. noctiluca, месец; ff. per coelum lapsae, звезде падалице; б) о свему што производи дејство слично ватри: ff. dicendi, ватрен, страстан говор; verborum quasdam faces admovere alci, речима претити коме; faces addere (subdere) alci или animo alcjs, некога дражити; faces incendiorum, belli, виновници пожара, рата; *f. mutua, узајамна љубав. + + +faxim, faxo, застарело = fecerim, fecero од facio. + + +†fĕbrīcĭto, 1. (febris), имати грозницу, бити грозничав. + + +fĕbrīcŭla, ae, f. dem. од febris. + + +*†fĕbrīcŭlōsus, adj. (febris), ко пати од грознице; грозничав. + + +fĕbris, is, f. грозница: febrim или febrem habere; febri carere; febres tertianae. + + +fĕbrŭus, adj. што чисти, помирује. Отуда 1) fĕbrŭa, ōrum, n. празник чишћења и помирења, светкован у фебруару сваке године. 2) Fĕbrŭārĭus, adj. (sc. mensis): Kalendae Februariae, 1. фебруар; Nonae Februariae, 5. фебруар; Idus Februariae, 13. фебруар. + + +†fēcundē, adv. (fecundus), плодно, обилно. + + +fēcundĭtās, ātis, f. (fecundus), 1) плодност, родност: mulieris; agrorum. 2) †изобиље, множина. + + +*†fēcundo, 1. (fecundus), оплодити, учинити родним: Aegyptum. + + +fēcundus (не foecundus), adj. с comp. и sup. (FE-o, откуда и fenus, femina, fetus), 1) плодан, родан (понајвише о живим створовима; пор. fertilis): f. uxor; sus; segetes ff. 2) *†што оплођава, плодним чини: Nilus. 3) trop. а) богат, пун чега: terra f. alimentorum; saecula ff. culpae; б) обилат, чега има много: herba; fons, обилан водом; в) о богатству духа, говора и сл.: Pericles uber et f. fuit; ingenium f. + + +fel, fellis, n. жуч (од животиња; пор. bilis). Отуда а) *јед, отров: f. vipereum; б) trop. мрзост, горчина, љутина. + + +fēlēs (ређе fēlis), is, f. мачка; кадшто = куна, твор; trop. f. virginaria, отимач девојака. + + +fēlīcĭtās, ātis, f. (felix), 1) †плодност, плодовитост: terrae. 2) срећа, срећно стање (уколико човек својим суделовањем до њега дође; пор. fortuna): summa, incredibilis f.; rarā temporum felicitate, Tac. + + +fēlīcĭter, adv. с comp. и sup. 1) плодно, родно. 2) срећно. Напосе као усклик: срећно ти (вам) било!, f. velim! + + +fēlix, īcis, adj. с comp. и sup. (сродно са fecundus, fetus итд.), 1) плодан, родан: arbor; regio. 2) срећан, што срећу доноси или предсказује: quod bonum, felix, faustum sit! omen f.; *o dea, sis f.!, милостива, повољна. 3) срећан; о људима = усрећен, блажен; о стварима = добро упућен, срећно извршен итд.: Sulla omnium felicissimus; saecula ff.; ita sim felix, тако ми среће! + + +fēmella, ae, f. dem. од femina. + + +fĕmen в. femur. + + +fĕmĭna, ae, f. 1) о људима, жена (с погледом на рађање; opp. mas; пор. mulier): clari viri et ff.; et mares deos et feminas esse dicitis; *као adj. женски: turba f. 2) о животињама, женка: bestiarum aliae mares, aliae ff. sunt; bos f., крава; porcus f., крмача. + + +†fĕmĭnālĭa, ĭum, n. (femen), повоји што су их римски мекушци обвијали око бутина да се чувају од зиме. + + +*†fēmĭnĕus, adj. (femina), 1) женски, кадшто и женин: vox; manus; Marte femineo cadere, погинути од женске руке; amor f.; љубав к жени. 2) што жени приличи: pectus; plangor. + + +†fēmĭnīnus, adj. (femina), у граматици, женскога рода: genus. + + +fĕmur, fĕmoris и (од застарелог nom. femen) fĕmĭnis; n. бут, бутина, стегно. + + +fēnĕbris, adj. (fenus), каматни: lex f., закон о каматама, pecunia f., на камате издан новац. + + +fēnĕrātĭo, ōnis, f. (feneror), давање новаца на камату, каматништво. + + +fēnĕrātō, adv. (feneror), на камату, с каматом. + + +fēnĕrātor, ōris, m. и †fēnĕrātrix, īcis, f. (feneror), ко даје новце под интерес; у злу смислу каматник, зеленаш, крвопија. + + +†fēnĕrātōrĭus, adj. (fenerator), лаком за великом каматом. + + +fēnĕror, dep. 1. и (предкл. и касно) fēnĕro, 1. (fenus), 1) на камату новце давати: pecunias; binis centesimis, са два процента на месец = 24% на годину. 2) trop. а) fenerari beneficium, доброчинство давати на камату = добро чинити у очекивању обилате накнаде; demus beneficia, non feneremus. Sen.; б) давати: sol suum lumen ceteris sideribus fenerat; в) оглобити каматништвом: provincias. + + +fĕnestra, ae, f. (можда φαίνω), 1) отвор у зиду, прозор, кроз који долазе у кућу светлост и ваздух: ff. bifores; ff. patulae, отворени; junctae, затворени; dare f., начинити отвор. 2) trop. а) отвор, рупа уопште; 3) = прилика: patefacere fenestram ad nequitiam, дати прилику. + + +fēneus, adj. (fenum), од сена. + + +fēnĭcŭlārĭus, adj. (feniculum) копарни: campus f., копарно поље, равница у северној Хиспанији где је многи копар (трава) растао. + + +fēnīlĭa, ĭum, n. (fenum), сеник, сењак. + + +fēnum (faenum, foenum), i, n., сено; prov. fenum esse сено јести = бити глупак; habet f. in cornu, помамио се (јер су воловима који хоће да боду, сена везивали око рогова. + + +fēnus, ŏris, n. (сродно са fetus), упр. плод, 1) камата, интерес (као добит повериочев, а usura значи камату коју плаћа дужник за позајмљени му капитал): f. grande; iniquum; pecuniam iis dedit fenori, позајмио им је новаца на камату; pecuniam fenore accipere, узети новаца; trop. terra reddit quod accepit plerumque majore cum fenore. 2) множина дугова: fenore obrui. 3) капитал на камату узајмљен. + + +fēnuscŭlum, i, n. dem. од fenus. + + +fĕra, ae, f. (sc. bestia), звер, в. ferus. + + +fĕrācĭter, adv. само у comp. (ferax), плодно, бујно. + + +fērālis, adj. (осн. FER, откуда Feronia, in-fer-nus), 1) мртвачки, погребни: carmen; munera; cupressus; dies f.; tempus ferale = fērālĭa, ĭum, n. задушнице, празник на успомену мртвих, светкован 19 фебруара. 2) *†смртоносан, опасан, страшан: bellum; dona. + + +fĕrax, ācis, adj. с comp. и sup. (fero), плодан, родан (пор. fertilis): ager; Sardinia; *†са gen. или abl.: terra f. arborum, Cereris; f. oleo. + + +fercŭlum, i, n. (fero), 1) носила, на којима су при свечаним приликама ношени кипови богова и др.: ff. pomparum. 2) *†доношење јела на сто; јела: multa ff. supererant. + + +fĕrē, adv. (од fero), 1) скоро, готово, отприлике (пор. paene): f. abhinc annos quindecim; meus f. aequalis; tota f. castra; semper f. 2) са одрицањем и увек иза оне речи којом се шта одриче = баш, управо: nihil aut non f. multum, ништа или баш не много; non f. quisquam veniet, тешко да ће ко доћи. 3) понајвише, већином, обично, уопште и сл.: fit f. ut etc; ut sunt f. domicilia Gallorum. + + +fĕrentārĭus, ĭi, m. (fero), 1) лако оружан војник. Ferentarii стајаху распоређени на крилима војске и обично започињаху битку. 2) trop. amicus f., који брзо помаже. + + +Fĕrentīnum, i, n. 1) варош у Херничкој (Hernici) у Лацији, сад Ferento. Отуда а) Fĕrentīnus, adj.: aqua F.; subst. Fĕrentīna, ae, f. (sc. dea), богиња поштована у Ферентину; б) Fĕrentīnās, adj. и subst. Fĕrentĭnātēs, tum, m. Ферентинци. 2) мала варош у Хетрурији; отуда Fĕrentīni, ōrum, m. становници Ферентина. + + +Fĕrētrĭus, ĭi, m. (fero или ferio), придевак Јупитеров, коме се најбољи плен (spolia opima) приносио (fero), или који је непријатеље побио (ferio). + + +fĕrĕtrum, i, n. (fero, φέρετρον) носила, напосе мртвачка. + + +fērĭae, ārum, f. празници, дани одмора: Latinae; novendiales, деветодневни; forenses, судски одмор; ferĭas agere, празновати; шаљиво ff. esuriales, гладни празници, пост; longae ff. = мир. + + +fērĭātus (part. од неупотр. ferior), доколан, беспослен: f. a negotiis publicis; *male f., ко у невреме празнује; dies f., празник. + + +fĕrīnus, adj. (ferus) зверски: forma; vox; caro f., дивљач. + + +fĕrĭo, —, —, 4. 1) ударати, бити, сећи (уопште; пор. caedo, ico, verbero и сл.): f. alqm jaculo, згодити; f. frontem, ударати се у чело; †serpens ferit, уједа; *f. mare, веслати; *sol radiis ferit montes, обасјава; clamor f. aethera, диже се до небеса; f. sidera vertice, теменом допирати до звезда; f. uvas pede, газити. 2) Напосе а) убити: hostem; f. alqm securi, одсећи главу; б) заклати: porcum; agnum; в) савез или уговор склопити: f. foedus; г) †f. asses, копати; д) *изговарати: vocem; verba palato, произносити. 3) обманути, преварити, преотети: f. alqm munere, оглобити. + + +fĕrĭtās, ātis, f. (ferus), дивљаштво, суровост (пор. saevitia): f. et inhumanitas; f. tauri, leonis. + + +fermē, adv. (sup. од fere = ferime), = (ојачано) fere. + + +†fermento, 1. (fermentum), 1) учинити да нешто ври. 2) умекшати, раздробити: terram. + + +fermentum, i, n. (м. fervimentum од ferveo), 1) †квасац. 2) *пиће од јечма, пиво. 3) trop. *узбуђеност, гнев, јарост: uxor mea nunc in fermento est. + + +fĕro, tŭli, lātum, ferre, 3. (осн. FER, грч. ΦΕΡ, φέρω, perf. tuli од застар. tulo, supin. latum, упр. tlatum од застар. tlao, τλάω), I. носити (какав терет; пор. gero, porto, veho): onus; cadaver; lecticā ferri per oppidum. Напосе 1) о трудној жени: f. puerum conceptum, носити чедо под појасом; f. ventrem, трудна бити. 2) f. nomen, cognomen aliquod или alcjs, име носити; f. alienam personam, туђу улогу играти. 3) trop. поднети, отрпети, издржати (нешто неповољно и досадно; пор. tolero, patior): f. injurias; laborem; f. alqm; aetatem или vetustatem fert, (о вину) може дуго трајати да се не поквари; f. alqd toleranter, facile, clementer, animo aequo, f. alqd libenter, радо трпети; f. alqd aegre или inique (iniquo animo), за зло примити, жалостити се, љутити се. Отуда f. impetum hostium и сл. = издржати, одупрети се. II. нешто куда однети, одвести; 1) уопште; f. faces in Capitolium; ira Romanos per mediam hostium aciem tulit; *f. pedem (gradus vagos) aliquo = ићи; f. arma in alqm, борити се; f. signa (о војницима) кренути се, марширати куда; f. alci osculum, complexum, хтети кога пољубити, загрлити; f. alci tributum, данак давати; f. sacra manibus = жртву приносити. Напoce а) f. se alqo, отићи куда; f. se obviam или obvium alci, срести се с ким; б) pass. ићи, падати, полетети, јурнути и сл.: moribundus fertur in hostem, јурне; ferri saltu, скочити; ferri nave, пловити; omnia feruntur in terram, све тежи к земљи (због закона тежине); flumen fertur, тече; stellae circa terram feruntur, окрећу се; trop. oratio fertur, тече. Отуда trop. бити занесен чим: ferri cupiditate, crudelitate, scelere; в) ventus fert in illam partem, дува на ону страну; *ventus ferens, поспешан ветар; vestigia illo ferunt, трагови воде онамо; *†animus fert (illo, illud facere), дух ми тежи онамо, воља ми је да то радим; г) trop. = уздизати: f. alqd laudibus, alqm in coelum = врло хвалити; f. alqd in majus, претеривати. — 2) носити = родити, производити: terra fert fruges; trop. haec aetas prima oratorem tulit. — 3) носити, имати: f. in oculis alqm, поштовати, љубити кога; напосе а) показати, изнети на видело: f. dolorem, laetitiam aperte, показивати бол, радост; neque id obscure tulit, нити је он то крио; напосе prae se ferre = изјављивати: alqd; se illud fecisse; б) f. legem, rogationem, поднети законски предлог, закон предложити: tulit ad populumut etc, изнео је народу предлог да итд.; в) f. suffragium, гласати (у скупштинама); f. sententiam, гласати (о судији, а кадшто и о сенатору); г) f. alci judicem, предложити коме судију = тужити га. — 4) писмено или усмено донети, приповедити, споменути, тврдити и сл.: f. alqd sermonibus; si vera fers, ако истину казујеш. Отуда а) = назвати, за нешто издати и сл.: Mercurium omnium artium inventorem ferunt; libri feruntur sub meo nomine, иду; б) ferunt (homines), каже се, причају људи; ferunt Xenocratem respondisse etc.; pass. in Sicilia locus esse fertur, каже се да има место у Сицилији; illi urbem cepisse feruntur, говори се о њима да су варош освојили. — 5) у рачунарству, у књигу увести (= refero; в. accipio и expendo): f. alci alqd expensum, acceptum, увести да је што коме издано или од кога што примљено. — 6) искати, са собом доносити, захтевати: natura fert ut etc.; tempora reipublicae ita ferunt. III. однекуда што понети, повести, 1) уопште а) signa f., из стана марширати; б) alqd ab altero tacitum ferre = нешто радити, али тако да други ко на то ништа не може да каже (да се потужи): ne id quidem tacitum a Turno tuli, Турно ми ни на то није ћутао; alqd impune или inultum ferre, остати некажњен; 2) на силу и као плен повести, отерати, уграбити и сл., особ. у свези ferre и agere, пљачкати (ferre о мртвим стварима, а agere о људима и животињама): aetas omnia fert, све односи са собом. 3) добити, стећи, одржати: f. fructum ex alqā re; f. praemium, pretium sceleris; f. palmas, victoriam; f. suffragia, f. centuriam, tribum итд., добити гласове од једне центурије. трибује; f. responsum ab alqo, добити одговор; f. repulsam, одбијен бити. + + +fĕrŏcĭa, ae, f. (ferox), срчаност, претерана смелост: f. juvenum; Romana virtus et f.; обично у прекорном смислу = дивљаштво, обест, пркос. + + +fĕrōcĭtās, ātis, f. (ferox) = ferocia. + + +fĕrōcĭter, adv. с comp. и sup. (ferox), 1) срчано, храбро, јуначки. 2) обесно, упорно, разуздано. + + +Fĕrōnĭa, ae, f. (осн. FER, пор. feralis), сабинска богиња, сродна са Телуром (Tellus). + + +fĕrox, ōcis, adj. с comp. и sup. (ferus), 1) (ретко) у добру смислу, срчан, храбар, смео, ратоборан: Roma; miles; f. adversus pericula. 2) обично у злу смислу, дивљи, охол, обестан, разуздан, помаман, жесток: victoria eos feroces reddidit, начинила их је помамне; animus, ingenium f.; Medea f.; *leo f.; ferox viribus, formā, охол због снаге, лепоте; †f. linguae, злорек; scelerum, дрзак на грех. + + +ferrāmenta, ōrum, n. (ferrum), свако оруђе гвоздено или гвожђем оковано (као сврдао, длето, мотика, секира, мач и др.): ff. agrestia; tonsoria, справа за бријање. + + +ferrārĭus, adj. (ferrum), гвозден, жељезни, ко се жељезом бави, што жељезу припада: faber f., ковач; metalla ff., железник, гвоздене руде; officina f., ковачница. Отуда subst. ferrārĭa, ae, f, гвоздени рудник. + + +ferrātĭlis, adj. (ferrum), гвожђем снабдевен, ко има на себи гвожђе: genus ferratile, робови оковани. + + +ferrātus, adj. (ferrum), гвожђем снабдевен, покривен, окован: hasta; agmina ff., наоружани; servi ff., оковани; †aqua f., у којој има гвожђа. + + +ferrĕus, adj. (ferrum), 1) гвозден, од гвожђа: furca; *imber f., киша од стрела. 2) железан, налик на железо: color f. 3) trop. а) тврд, неосетљив, немилосрдан, свиреп: durus et f.; homo f.; б) чврст, јак, непоколебљив: vox; corpus; в) *somnus f. = смрт; г) os ferreum = дрзак, безобразан. + + +ferrĭcrĕpĭnus, adj. (ferrumcrepo), што гвожђем звекеће: insulae ff., шаљиво за реч ergastulum (радионица за робове), Plaut. + + +ferrĭtĕrĭum, ĭi, n. (ferrumtero), тарионица гвожђа; шаљиво за = ergastulum, Plaut. + + +ferrĭtĕrus, i, m. (ferrum-tero), таригвожђе, шаљиво = роб у ланцима, Plaut. + + +ferrĭtrĭbax, ācis, m. (ferrum-τρίβω) = ferriterus. + + +*ferrūgĭnĕus, adj. (ferrugo), 1) гвоздене боје, уопште тамне боје: pallium; cymba, Харонтов чун. 2) †налик на гвожђе: sapor. + + +ferrūgo, ĭnis, f. (ferrum), 1) рђа (од гвожђа). 2) тамна, угасита боја уопште. 3) *†завист. + + +ferrum, i, n. гвожђе, жељезо. Отуда = свако гвоздено оруђе, н. пр. брадва, секира, плуг, писаљка итд., особ. оружје (мач, копље, нож и сл.): ferro ignique; ferro decernere, ратом решити; vir acer in ferro, јунак у боју. + + +ferrūmen, ĭnis, n. (ferrum), 1) лем, леп. 2) рђа од гвожђа. + + +ferrūmĭno, 1. (ferrumen), слепити, залепити, спојити: f. fracturas; muros bitumine; illi ferruminant labra labellis, Plaut., о двома који се љубе. + + +fertĭlis, adj. с comp. и sup. (fero), 1) родан, плодан (што много производи; пор. ferax, fructuosus, fecundus): f. ager, Africa, annus, herba; ager fertilis aliorum fructuum; tellus f. pecorum; †ager f. arboribus. 2) *†плодоносан, који другоме плодност даје: Nilus; Ceres. + + +fertĭlĭtās, ātis, f. (fertilis), плодност, плодовитост: agrorum; olearum; — и о женама: f. Rheae. + + +†fertĭlĭter, adv. (fertilis), плодно, плодовито. + + +*fertus, adj. (fero), родан, плодан. + + +fĕrŭla, ae, f. (fero или ferio), 1) висока биљка с лаком, коленастом, срчикавом стабљиком, у чијој се срчи огањ дуго даје чувати, narthex, Pfriemenkraut. 2) шипке, прутови и штапићи од те биљке за шибање деце и робова. + + +fĕrus, adj. (осн. FER, сродно са θήρ, еолски (φήρ), 1) дивљи (opp. cicur, mansuetus, питом), неукроћен: bestiae aut cicures aut ferae; ff. arbores, fructus; loca ff., необрађена. Отуда subst. а) fĕra, ae, f. звер, животиња, †месо од дивљачи = ferina; б) fĕrus, i, m. *звер, животиња. 2) trop. о карактеру, а) дивљи, грозан, тврда срца, немилостив: hostis; homo; *hiems, diluvies; б) суров, неотесан, груб: vita agrestis et f. + + +fervēfăcĭo, fēci, factum, 3. (pass. fervēfīo, factus sum), грејати, варити, узварити, усијати: vinum fervefactum, вареник. + + +fervens, tis, adj. с comp. и sup. (partic. од ferveo), 1) врућ, врео, ужарен, усијан: aqua f., кључала; *vulnus f., топла, пресна. 2) trop. ватрен, жесток: animus. + + +ferventer, adv. с comp. и sup. (fervens), ватрено, жестоко. + + +fervĕo, ferbŭi или fervi, —, 2. и fervo, —, —, 3. (осн. FER, сродно с θέρ-ω, као што је ferus с θήρ), 1) врети, кипети, кључати, врео бити: aqua f. 2) *бити у јаку кретању, врети, врвети, хујати и сл.: mare f., узбуркало се; omnia fervent vento; examina apum ff.; opus fervet, живо се ради. 3) trop. о страстима, кипети, горети, узаврети, пламтети: pectus f. avaritiā; animus f. ab ira. + + +fervesco, —, —, 3. (ferveo), узаврети, ускипети, угрејати се. + + +fervĭdus, adj. с comp. и sup. (ferveo), 1) врућ, врео, узаврео, жарки, ускипео: aestus; ignis; vina; pars mundi. 2) trop. ватрен, жесток: juvenis; ingenium; genus dicendi; fervidus irā, spe. + + +fervor, ōris, m. (ferveo), 1) врућина, жар, јара, жега; врење, кључање, кипљење: f. solis; maris; caput incensum fervore, ватра у грозници. 2) trop. страст, жестина; ватрена срџба, мржња, љубав и сл.: f. animi; mentis; aetatis; maris, опасност, несигурност. + + +Fescennĭa, ae, f. варош у Хетрурији, позната са својих песама и задирљивих, а често и зазорних поскочица. Отуда adj. Fescennīnus: licentia F.; versus Fescennini. + + +fessus, adj. (fatiscor), уморан, утруђен, малаксао, изнемогао, слаб (од труда и муке; пор. fatigatus, lassus): Romani ff. itinere et proelio; f. inediā, plorando; *f. annis, aetate, остарео; f. bello, уморан ратовањем; ff. rerum, изнурени од мука и невоља; corpus fessum vulnere; f. aetas, остарелост; artus ff., слаби, болесни; navis f., стара и неупотребљива. + + +†festīnābundus, adj. (festino), хитан; ко се жури. + + +festīnanter, adv. с comp. (festino) хитно, брзо, журно. + + +festīnātĭo, ōnis, f. (festino), хитња, журба, журење. + + +festīnātō, adv. (festino) хитно, журно, брзо. + + +festīno, 1. 1) intrans. хитити, журити се, паштити се, наглити: quo festinas?, куд си нагао? 2) trop. ускорити, наглити чим, пренаглити што, пожурити се чим и сл. (јаче него propero): festino migrare; f. alqd; *f. fugam, брзо бежати; f. poenam, пожурити се с казном; f. mortem in se, себи брзо смрт задати; virgines non festinantur, Tac., = не удају се одвише младе. + + +*festīnus, adj. (festino), хитан, који се жури. + + +festīvē, adv. са sup. (festivus), 1) пријатно, весело, лепо; уљудно, љубазно, срдачно: alqm accipere. 2) о говору, досетљиво, фино, шаљиво, хитро: belle et f. + + +festīvĭtās, ātis, f. (festivus), 1) пријатност, веселост, задовољство; каже се и одмила: mea f., срце, злато моје! 2) уљудност, љупкост, љубазност, срдачност: patris mei f. 3) у разговору, веселост, шаљивост, досетљивост: f. et facetiae; f. et lepor. + + +festīvus, adj. с comp. и sup. (festus), 1) ведар, задовољан, весео, љубак: ludi; convivium. 2) о говору, досетљив, шаљив, пристојан. 3) о људима а) леп, убав, лепушкаст; б) љубазан, срдачан: pater; puer. + + +festūca, ae, f. 1) влат од биљке. 2) штака, прут, штапић којим би претор додирнуо роба пуштена на слободу. + + +festus, adj. (сродно са feriae, која реч означава празнике као дане одмора, реч sollemnia односи се на свечану, а festi dies на пријатну страну празника), свечан, празнични: dies f.; *f. lux, tempus. Отуда *subst. festum, i, n. празник, светац, светковина. + + +Fēsŭlae- в. Faesulae-. + + +fētĭālis, adj. што спада на одржавање међународнога права, фетијалски: jus f.; legatus f. Обично као subst. fētĭālēs, ĭum, m. фетијали, збор од двадесет свештеника у Риму којима беше одржавање међународног права поверено, и који су с неким религиозним обредима рат објављивали, мир и примирје закључивали, савезе склапали, од других држава накнаду или задовољење тражили. + + +*†fētūra, ae, f. (fetus), 1) рађање, коћење: f. humana. 2) *легло, котило, излежени или окоћени плод, запатак, пилићи. + + +fētus1, adj. (сродно са fecundus), 1) о животињама (пор. gravidus и praegnans), трудан, скотан: pecus. 2) trop. родан, плодан, обилан, богат: terra f. frugibus; *loca feta furentibus austris, где често бесне јаки ветрови. 3) *која је родила или окотила (ождребила, опрасила, оштенила итд.): lupa; ursa; ovis. + + +fētus2, ūs, m. (сродно са fecundus), 1) рађање, коћење, лежење итд.; capram sex hoedos uno fetu edidisse, окозила шест јарића наједанпут; trop. и о биљкама, плођење: f. terrae. 2) плод, род, пород, младе, младина итд.: bestiae procreant multiplices fetus, рађају разнолики род; ff. arborei, воће; f. nucis, млади орах; *f. suis, прасе; *f. ovium, јагње; f. oratorum uberrimus, многи говорници. + + +fex в. faex. + + +fi, interj. за гађење, пи! фи! + + +fĭber, bri, m. дабар, кастор (животиња). + + +fĭbra, ae, f. 1) влакно, кончић, у биља, у човечјем телу, особ. у јетре: jecur in quatuor fibras dividitur. 2) *†дроб, утроба: caesorum boum ff. crematae. + + +Fibrēnus, i, m. речица у Лацији близу Арпина. + + +fībŭla, ae, f. (место figibula од figo), чиме се год две ствари састављају или везују, н. пр. копча, игла, пређица, петља, спона (енгеча, кламфа), скоба, узица итд.: f. coërcet vestem; f. crinem internectit. + + +fīcĕdŭla, ae, f. (ficus-ĕdo), смоквар, нека врста шљука (птица). + + +Fīcĕdŭlenses, ĭum, m., шаљиво име неких војника у Плаута, као смокваровци. + + +fictē, adv. (fictus), измишљено, привидно. + + +fictĭlis, adj. (fingo), земљан, глинен, од глине (иловаче) начињен: vas; figura; subst. fictĭle, is, n., земљани суд. + + +fictĭo, ōnis, f. (fingo), 1) прављење, образовање: hominis; vocum. 2) измишљавање. 3) rhet. term. t. измишљен случај, фикција. + + +fictor, ōris, m. (fingo), 1) који што образује (ко прави што од воска, глине, дрвета и сл.), кипар, вајар, резач, дељач итд.: pictores fictoresque, сликари и кипари; trop. f. legum, творац, виновник; f. fortunae, оснивач. 2) *ко што измишља: f. fandi, вештак у измишљању прича. + + +fictrix, īcis, f. (fingo), женско од fictor. + + +fictūra, ae, f. (fingo), прављење, стварање. + + +fictus, adj. (partic. од fingo), 1) измишљен, лажан, претворан: res; amor; f. et simulatus. 2) †о људима, лажљив, лицемеран: homo f. et astutus. + + +fīcŭla, ae, f. (dem. од ficus), смоквица. + + +Fīcŭlĕa, ae, f., стара варош у Сабинској. Отуда Fīcŭlensis, adj. и Fīcŭlenses, ĭum, m., Фикулејани. + + +fīculnus, (fīculnĕus), adj. (ficus), смоквен, од смоквина дрвета. + + +fīculnus, (fīculnĕus), adj. (ficus), смоквен, од смоквина дрвета. + + +fīcus, i и ūs (dat. sing. -co, gen. plur. -cōrum, dat. и abl. plur. -cis), f. 1) смоква (дрво). 2) смоква (плод): prima f. = почетак јесени. 3) masc. = венерична брадавица. + + +fīdē, adv. са sup. (fidus), верно. + + +†fĭdĕicommissum, i, n., наредба тестамента, по којој се некоме наследство какво предаје у тој намери и с тим условом да он то наследство после извесног рока уступи другоме који по законима није могао бити постављен за наследника, н. пр. кћери. + + +fĭdēlĭa, ae, f. лонац, земљани суд; особ. суд, у ком се држи креч или боја за мазање; отуда prov. duo parietes de eadem f. dealbare, два зида из једног лонца окречити = једним хицем два зеца убити. + + +fĭdēlis, adj. (fides), 1) веран, поуздан, поштен, искрен (као морално својство; пор. fidus): f. socius; conjux; amicitia; consilium; cura; ff. lacrimae, искрене, од срца; f. alci или in alqm. 2) о стварима, поуздан, сигуран, чврст, држећи, јак, ваљан и сл.: f. navis; portus; doctrina. + + +fĭdēlĭtās, ātis, f. (fidelis), верност, савесност, поузданост (о људима; пор. fides): f. amicorum. + + +fĭdēlĭter, adv. с comp. и sup. (fidelis), 1) верно, поштено. 2) поуздано, право, ваљано. + + +Fīdēnae, ārum, f. (ретко sing. Fīdēna, ae, f.), стара сабинска варош у Лацији. Отуда adj. Fīdēnās, ātis, фиденски; adj. и subst. Fīdēnātes, tĭum, m., Фидењани. + + +fīdens, ntis, adj. (partic. од fido), слободан, срчан, одважан: homo; animus; *†f. animi. + + +fīdenter, adv. с comp. (fidens), слободно, срчано, одважно, поуздано. + + +fīdentĭa1, ae, f. (fidens), поуздање, срчаност, одважност, храброст. + + +Fīdentĭa2, ae, f. варош у Gallia cispadana. Отуда Fīdentīni, ōrum, m. Фидентинци. + + +fĭdēs1, ĕi, f. (fido), 1) уздање, поуздање, вера, поверење: fidem habere (tribuere, adjungere) alci, поуздати се у кога; abrogare alci fidem rei alcjs, некоме у некој ствари не веровати; tibi fidem faciemus или nobis fides erit apud te, уверићемо те. Отуда у новчаним стварима = кредит: fides concidit, пада; f. angustior, слаб, ограничен; pecuniam mutuam sumere fide amicorum, узаимати на рачун својих пријатеља. 2) својство којим се задобија поверење, А) о људима, верност, поштење, часност, поузданост, савесност, искреност; о стварима, поузданост, вероватност, истина, извесност и сл.: а) justitia in rebus creditis nominatur fides: cum fide, поштено, часно; f. erga alqm; manere in fide, веран остати; praestare alci fidem, сачувати верност; б) f. tabularum, поузданост докумената, аката; oraculorum, literae fidem habent, заслужује веровање; Б) напосе: а) ad (in) fidem rei alcjs, за доказ; б) f. indutiarum и сл., светиња, неповредљивост; в) = испуњење, успех: *dictis addere fidem, испунити што је речено; г) term. t. fide bona или ex fide bona, поштено, у поштеној намери: b. f. emere. 3) обећање, уверавање, дата реч, обвеза, јамство итд.: dare alci fidem de re alqa; dant fidem inter se; liberare, exsolvere fidem suam, држати обећање; fallere (mutare, violare) fidem, погазити реч: fidem obstringere, дати реч; manere in fide, држати реч. Отуда напосе = а) обећање заштите, лична сигурност: fidem publicam jussu senatus ei dedit; fide publicā jussus est dicere, пошто му је сигурност у име државе ујамчена; б) заштита, помоћ, милост и сл.: tradere (permittere) se или venire in fidem alcsj = предати се коме на милост и немилост; haec urbs est in fide mea, под мојом заштитом; sequi fidem alcjs, ставити се под чију заштиту; implorare fidem deŭm hominumque, звати у помоћ богове и људе. + + +fĭdēs2, ĭum, f. (*и у sing.), 1) жица, струна. 2) музична справа са жицама, цитара, лира итд.: canere fidibus, свирати у гитару. 3) звездано јато на северном небу, иначе lyra. + + +fĭdĭcen, cĭnis, m. (fides-cano) 1) свирач који свира у музичну справу са жицама, цитараш, тамбураш, гуслар итд. 2) *= лирски песник. + + +fĭdĭcĭna, ae, f. (fides-cano), свирачица која удара у жице, цитарашица. + + +fĭdĭcĭnus, adj. (fidicen), цитарашки, тамбурашки: ludus. + + +fĭdĭcŭla, ae, f. (fides), 1) dem. од fides. 2) †справа за мучење робова, начињена од жица или конопаца. + + +Fĭdĭus, ĭi, m. (fides), придевак највишега бога или Јупитера, као бога верности грчки Ζεύς πίστιος, и сабински бог Sancus: per deum Fidium, тако ми бога! me Dius Fidius, бога ми! + + +mĕdĭus fĭdĭus в. fidius. + + +fīdo, fīsus sum, —, 3. (сродно са fides), уздати се, поуздати се, веровати, поверавати, ослонити се на што (пор. credo): f. sibi; nocti; hac duce; f. fugā и fugae. + + +fīdūcĭa, ae, f. (fido), 1) поверење, уздање, поуздање (пор. fidentia, confidentia): habere fiduciam rerum suarum, поверење у своје сопствене ствари; hoc certam salutis fiduciam praebet, поуздано се надамо спасењу; fiduciā alcjs, с поуздањем у кога; fiduciā formae, с поуздањем у лепоту. 2) поуздање у самога себе, храброст, срчаност: consilia plena fiduciae. 3) поштење (Pl.). 4) правнички term. t. а) предаја какве ствари на веру: per fiduciae rationem fraudare alqm; judicium fiduciae, судска истрага о томе што се поверена ствар не враћа; б) као залог поверена ствар (привидном продајом), остава, аманет, хипотека, депозит: accipere fiduciam ab alqo; committere fiduciam alci. + + +fīdūcĭārĭus, adj. (fiducia), на веру предан, поверен, привремено предан: opera f., служба, неком привремено поверена. + + +fīdus, adj. с comp. и sup. (сродно са fido, fides), 1) веран (као природно својство; пор. fidelis), искрен, поуздан: amicus; uxor; interpres; custodia f.; fidus alci. 2) *†о стварима, поуздан, сигуран: spes; pons; *statio male fida carinis. + + +fĭglīnus (или fĭgŭlīnus), adj. (figulus), лончарски. Отуда subst. А) fĭglīna, ae, f. а) лончарски занат; б) лончарница. Б) fĭglīnum, i, n. лонац. + + +fĭgo, xi, xum, 3. 1) приденути, припети, пришити, приковати, прибости и сл.: clavum, укуцати; crucem, укопати; *f. spicula pectore alcjs, забости коме у груди; f. arma parietibus, postibus (ad postes), обесити; f. alqm cruci или in cruce, на крст распети; *f. oscula, љубити, целивати; f. vultus (oculos) in alqo, in terram, поглед управити. Отуда f. tabulas, legem, на јавном месту приковати ради објаве. 2) а) пробити, пробости: f. alqm telo; б) утврдити, установити и сл.: f. cogitationes suas in re alqa, мисли управити; f. dicta ānimis, усадити, улити; malum se figit, укорењује се; f. sedem, domos, станити се; в) f. modum rei alci, крај учинити. + + +fĭgŭlīnus в. figlinus. + + +fĭgŭlus1, i, m. (fingo) лончар, грнчар. + + +Fĭgŭlus2, придевак римски, в. Nigidius. + + +fĭgūra, ae, f. (fingo), 1) лик, облик, прилика, образ, фигура (у погледу математичном; пор. forma, species): f. humana, muliebris; f. navium; lapidie. Напосе *= сенка покојнога. 2) trop. нарав, каквоћа, својство, начин, врста: f. orationis, dicendi, начин; f. negotii, својство; *mille ff. pereundi, врсте смрти. 3) term. t. у граматици, облик, форма: alia nomina quinque figuras habent = пет падежа. 4) у реторици = говорничка фигура. + + +†fĭgūrātĭo, ōnis, f. (figuro) 1) образовање, образ. 2) уображење. + + +fĭgūro, 1. (figura), 1) образовати, правити, створити: mundum; caseos. 2) trop. а) представити себи, уобразити: f. inanes species anxio animo; б) у реторици, говорничким сликама и приликама украсити, накитити: f. orationem translatis verbis. + + +fīlātim, adv. (filum), конац по конац, на жице. + + +fīlĭa, ae, f. (у dat. и abl. plur. има filiis и filiabus, ово последње особ поред filiis од filius), кћи, кћерка. + + +fĭlĭcātus, adj. (filix), папратаст: patera f., украшен сликама налик на лишће од папрати. + + +fīlĭŏla, ae, f. (dem. од filia), мала кћи, кћерка. + + +fīlĭŏlus, i, m. (dem. од filius), синчић. + + +fīlĭus, ĭi, m. син; filii, деца уопште; prov. а) terrae f. = непознат човек, незнатан; б) f. fortunae или albae gallinae, човек особите (слепе) среће. + + +fĭlix, ĭcis, f. папрат. + + +fīlum, i, n. 1) конац, жица (у ткању или пређи). 2) жилица (на цвећу и растињу). 3) fila trium sororum, конац живота што га Парке преду. 4) caput velatum filo, вунена везица на врху свештеничке капе. 5) pendēre (tenui) filo, о длаци висити = бити у опасности. 6) f. corporis, стас, струк, створ. 7) начин писања, слог: f. tuae orationis; paulo uberiore filo, мало обилатије. + + +Fimbrĭa в. Flavius. + + +fimbrĭae, ārum, f. ројте, ресе, влакна (на хаљини): ff. cincinnorum, окрајци коврчица (у коси). + + +fimbrĭātus, adj. (fimbriae), што има ресе, ројте: capillus f., коврчаста. + + +fĭmus, i, m. гној, ђубре (пор. stercus). + + +findo, fĭdi, fissum, 3. цепати, расцепати, (= по природном склопу раставити надвоје; пор. scindere), разделити: f. lignum; ungulae fissae; *f. terram, орати; carinā f. mare, бродити; *dies hic findit mensem, дели. Кадшто у pass. = делити се, пуцати: lingua fĭnditur in duas partes; *cor meum finditur, пуца; findor, пукао бих (од једа). + + +fingo, finxi, fictum, 3. 1) образовати, творити, стварати, градити, правити, зготовити и сл.: volucres fingunt nidos; vis alqa est quae fingit hominem; *f. carmina, versus, састављати, спевати. Отуда напосе а) удесити, којој ствари дати какав облик и какво својство: orator f. animos, води за собом; f. se ad rem alqam или ex re alqa, управљати се по чему; отуда f. vultum = претварати се; б) вештачки што произвести, представити: f. alqd ex (in) cera; f. alqm (о вајару); ars fingendi, вајарство; в) *уредити, у ред довести, украсити, накитити и сл.: f. comas; f. se alci, китити се коме за љубав; г) (ретко) кога чим учинити: natura te finxit hominem magnum; *fortuna Sinonem non mendacem finget, неће Синона лажљивцем начинити; д) науком образовати, учити: f. oratorem; *fingit equum eā ire, учи коња онамо ићи. — 2) trop. а) себи што представити, замислити, уобразити: f. sibi alqd cogitatione (animo); f. sibi alqd opinionis errore, погрешно; finge alqm fieri sapientem, замисли да итд.; б) измислити, изнаћи: fallacias; в) измишљати, слагати: alqd; crimina in alqm. + + +fīnĭens, ntis, m. (part. од finio) (sc. orbis), круг што ограничава, хоризонт, видик. + + +fīnĭo, 4. (finis), 1) омеђити, ограничити: Rhenus finit imperium populi Romani; an potest cupiditas finiri, може ли се страсној жељи граница поставити? 2) одредити, определити: modum rei alci; locum in quo dimicandum sit; de pecunia finitur ne etc., одређује се да не итд. 3) објаснити, дефинирати: rhetorice varie finitur. 4) свршити, довршити, закључити, крај учинити: f. bellum, laborem, vitam: sententiae finiuntur his verbis. 5) *†intrans. свршити, престати, а) до краја говорити: ut semel finiam; б) умрети: finiit anno aetatis vicesimo; pass. finior morbo (то исто). + + +fīnis, is, m. (ретко f.), 1) међа, граница (природна; пор. terminus): ad extremum Galliae finem: fines regere, terminare, определити; ff. proferre, propagare, помаћи, проширити; quem ad finem, докле? Отуда а) мера, права граница: transire modum et finem; б) о времену, трајање. ad eum finem, дотле; в) у plur. = земља, покрајина, подручје: iter facere in fines Santonum; populari alienos ff.; и о приватнима = земљиште, пољско имање: pellere dominos finibus. — 2) крај, конац, свршетак: finem facere scribendi, injuriis, престати с писањем, грдњом; *dempto fine, без краја; finem afferre vitae = убити се. Отуда напосе а) *†крај живота, смрт: post finem Neronis; б) намера, цељ: ad eum finem, том намером, на ту цељ; в) што је највише, највеће: fines bonorum, највеће добро; ff. honorum, највиша част. + + +fīnītē, adv. (finio), ограничено, умерено. + + +fīnĭtĭmus (стар. fīnĭtŭmus), adj. (finis), 1) суседан, који граничи (о земљама и покрајинама; пор. vicinus): Galli sunt finitimi Belgis; bellum f., рат са суседима; subst. fīnĭtĭmi, ōrum, m., суседи. 2) trop. што с чим у свези стоји, сродан, сличан metus est f. aegritudini; poëta est f. oratori. + + +fīnītĭo, ōnis, f. (finis), 1) ограничење. 2) †одредба, правило. 3) објашњење, дефиниција. + + +†fīnītīvus, adj. (finio), што одређује, одредни. + + +fīnītor, ōris, m. (finio), 1) који одређује међу, земљомер. 2) f. circulus = хоризонт. + + +fīnĭtĭmus (стар. fīnĭtŭmus), adj. (finis), 1) суседан, који граничи (о земљама и покрајинама; пор. vicinus): Galli sunt finitimi Belgis; bellum f., рат са суседима; subst. fīnĭtĭmi, ōrum, m., суседи. 2) trop. што с чим у свези стоји, сродан, сличан metus est f. aegritudini; poëta est f. oratori. + + +fĭnoptātus, adj. непожељан, немио. + + +fīo, factus sum, fĭĕri (pass. од facio, в. ту реч; сродно са φύω), начинити се, учинити се, ценити се, бити начињен, учињен, цењен; напосе = бивати, постати, збити се, догодити се и сл.: consul fio, бирају ме за конзула; nomen fit loco, место добија име; plurimi fieri, бити јако цењен, pro populo fit, приноси се жртва за народ. Напосе: fit, бива; fieri potest, могуће је; fieri non potest ut, није могуће да итд.; ita fit ut, отуда бива да; ut fĭt, као што бива; fiat, нека буде!; quid illo (de illo) fiet, шта ће бити с њиме?; si quid eo factum esset, ако га буде снашла каква несрећа. + + +*firmāmen, ĭnis, n. (firmo), потпора. + + +firmāmentum, i, n. (firmo), 1) што је чему утврђење, потпора: tigna quae firmamento esse possint; f. dignitatis, duo egregia ff. reipublicae; legionem illam firmamentum adduxit, као поткрепљење. 2) главни доказ. + + +†firmātor, ōris, m. (firmo), утврдитељ: pacis. + + +firmē или firmĭter, adv. с comp. и sup. (firmus), 1) чврсто, јако: insistere. 2) trop. извесно, постојано, стално: f. asseverare. + + +firmĭtās, ātis, f. и firmĭtūdo, ĭnis, f. (firmus), чврстоћа, јачина, снага, трајност (в. firmus): f. materiae, corporis, navium. Често trop. постојанство, сталност, снага (душевна): f. animi; f. et constantia; ea amicitia non satis habet firmitatis. + + +firmĭter в. firme. + + +firmē или firmĭter, adv. с comp. и sup. (firmus), 1) чврсто, јако: insistere. 2) trop. извесно, постојано, стално: f. asseverare. + + +firmo, 1. (firmus), 1) утврдити, оснажити, крепити, учврстити: f. corpora cibo; dentes. Често trop. f. imperium, pacem, amicitiam, утврдити, трајним учинити. 2) trop. а) уверити, потврдити: f. alqd jurejurando; f. fidem, обећање поткрепити, f. se imperata facturum, изјавити да ће итд.; б) доказати, показати. + + +Firmum, i, n. варош у Пиценској, сад Fermo; отуда adj. Firmānus и subst. Firmāni, ōrum, m. + + +firmus, adj. с comp. и sup. 1) тврд, чврст, јак (особ. за одолевање; пор. validus, robustus; и о живим и неживим предметима; пор. fortis), снажан, крепак: f. vinculum; corpus. Отуда = снабдевен чим, силан, моћан: firmus ab equitatu; cohortes firmae, у потпуном броју. 2) trop. у душевном обзиру = поуздан, веран, сталан, известан, непоколебљив и сл.: argumentum, praeceptum, spes f.; ff. literae, с поузданим вестима; f. candidatus, који се тврдо нада служби; f. amicus, веран. + + +†fiscālis, adj. (fiscus), што се фиска тиче (благајнице државне или царске приватне, fiscus), фискални. + + +fiscella, ae, f. (dem. од fiscina). + + +fiscĭna, ae, f. (fiscus), од сите, прућа и сл. плетена котарица за воће, сир и др. + + +fiscus, i, m. 1) (ретко) котарица (в. fiscina). 2) државна благајница = aerarium. 3) †царска приватна каса, царски приходи. + + +*†fissĭlis, adj. (findo), 1) цепак, што се даје цепати: lignum. 2) расцепљен: caput, испребијана. + + +fissĭo, ōnis, f. (findo), цепање, раздвој. + + +fissum, i, n. (part. од findo), само у говору харуспика (haruspices); f. jecoris, цепотина, засек у јетри (црној џигерици). + + +fistūca, ae, f. оруђе за набијање, маљ, бат, туцањ. + + +fistūco, 1 (fistuco), забијати, набијати: fundamenta. + + +fistŭla, ae, f. 1) цев (н. пр. код водовода), олук, канал. 2) свирала, карабљица, фрула (σύριγξ). 3) перо за писање (од трске). 4) неки чир, фистула. 5) f. farraria, нека врста ручног млина. + + +fistŭlātor, ōris, m. (fistula), свирач, који у фрулу свира. + + +†fistŭlātus, adj. (fistula), цеваст, шупљикав, шупљикаст. + + +†fistŭlōsus, adj. (fistula), в. fistulatus. + + +fixus, adj. (part. од figo), утврђен, тврд, чврст, непокретан. Отуда trop. а) известан, непроменљив: decretum f.; fixum est, тврдо је одлучено; б) *act. постојан, непоколебљив: f. manebat. + + +flābellĭfĕra, ae, f. (fero), носиља лепезе (робиња). + + +flābellŭlum, i, n. (dem. од flabellum). + + +flābellum, i, n. (упр. dem. од flabrum), лепеза, махало. + + +flābĭlis, adj. (flo), ваздушан: nihil flabile aut igneum. + + +*flābra, ōrum, n. (flo), дување: ventorum; austri; кадшто и = ветар, ветрови. + + +flaccĕo, —, —, 2. (flaccus), увео бити, венути; trop. бити слаб, млитав, без снаге: Messala flaccet, малаксао је. + + +flaccesco, —, —, 3. 1) венути, сушити се. 2) trop. ослабити, малаксати: oratio. + + +flaccĭdus, adj. с comp. (flacceo), 1) увео, млитав. 2) trop. слаб. + + +flaccus, adj. увео, млитав: homo f., с клопавим ушима. Отуда Flaccus, придевак код више римских племена, имено у gens Fulvia, Horatia, Valeria. + + +flāgello, 1. (fiagellum), бити (тући) бичем или канџијом, шибати: alqm; leo flagellat arborem caudā. + + +flāgellum, i, n. (dem. од flagrum), 1) бич, канџија, корбач: caedi flagellis, бити шибан бичем; trop. о злој савести. 2) шибљика или младица на дрвету, чокоту и сл. 3) *ремен на копљу (џилиту). + + +flāgĭtātĭo, ōnis, f. (flagito), силно захтевање, искање, опомињање; и у plur. crebrae flagitationes populi. + + +flāgĭtātor, ōris, m. (flagito), који силно захтева, иште, опомиње f. triumphi. + + +flāgĭtĭōsē, adv. с comp. и sup. (flagitiosus), срамно, стидно. + + +flāgĭtĭōsus, adj. с comp. и sup. (flagitium), сраман, стидан, прекоран и сл.: homo; facinus; libido; vita. + + +flāgĭtĭum, ĭi, n. (од flagito), 1) срамно дело, срамотан чин, гадно и непоштено дело, подлост и сл. (пор. facinus, scelus): stupra et ff.; facere, committere, dicere f.; f. est illud facere; f. rei militaris, срамно понашање у рату. Отуда код комичара као грдња: f. hominis, гад, покор, грдоба. 2) срамота, поруга, прекор: neque gloriā movemmi neque flagitio. + + +flāgĭto, 1. силно и жестоко захтевати, искати (пор. posco, exigo, peto): f. alqm frumentum или frumentum ab alqo; f. alqd.; f. alqm, опомињати кога; stipendium flagitatur, плата се иште; semper flagitavi ut convocaremur. Отуда 2) напосе а) = захтевати, изискивати, чинити потребним: quae tempus f.; quid studia a te flagitent; б) захтевати да се што сазна, чује: f. crimen; nomen; в) *гонити на суд: alqm. + + +flăgrans, tis, adj. с comp. и sup. (part. од flagro), 1) жарки, што гори, пламти: aestus; отуда врео, топао: genae. 2) *о боји, ватрен, сјајан. 3) trop. жесток, ватрен, страстан, буран и сл.: ff. oscula; f. cupiditas; homo f., реван; multitudo, comitia ff., немиран. + + +†flăgranter, adv. с comp. и sup. (flagrans), жарко, ватрено, жељно, жестоко. + + +flăgrantĭa, ae, f. (flagrans), жар, ватра: oculorum; trop. = жарка љубав; f. flagitii, лакомост на срамоту (у грдњи), „бесрамник“! + + +flăgrĭtrĭba, ae, f. (flagrum-τρίβω), тарибич, шаљиво о робу који се једнако бичем бије. + + +flăgro, 1. (сродно са φλέγω), 1) пламеном горети, буктати, бити у пламену (јаче него ardeo): navis f.; arae ff.; telum flagrans, муња. 2) trop. а) о страсти, горети, пламтети: f. desiderio urbis; amore literarum; libidine; *f. alqā, бити у коју заљубљен; ut cujusque studium flagrabat; vitia libidinis ff. in illo; б) consules flagrant invidiā, предмет су жестоке мржње; Italia flagrat bello, у Италији бесни рат. + + +flăgrum, i, n. (осн. FLAG, грч. ΠΛΗΓ или ΠΛΗΚ, откуда πλήσσω, πλῆκτρον), бич, канџија, корбач (пор. flagellum): gymnasium flagri, роб на чијим се леђима бич врло често вежба. + + +*flāmen1, ĭnis, n. (flo), 1) дах, дување: Boreae; ferunt sua ff. classem, поспешан ветар. 2) дување = свирање: tibiae. + + +flāmen2, ĭnis, m. свештеник бога каквог; најважнији беше f. Dialis, Јупитеров; Martialis, Мартов; Quirinalis, Ромулов; flaminem prodere, capere, inaugurare, поставити за свештеника. + + +flāmĭnĭca, ae, f. (flamen2), жена фламена Јупитерова. + + +Flămĭnīnus в. Quintius. + + +flāmĭnĭus1, adj. (flamen2), фламенов, фламенски. Отуда subst. а) flāmĭnĭum, ĭi, n. достојанство фламена; б) flāmĭnĭa, ae, f. кућа фламенова. + + +Flāmĭnĭus2, име римскога племена, из којега је најпознатији Gajus Fl., који је погинуо као конзул у боју код Тразименскога језера 217 пр. Хр. Отуда adj. Flāmĭnĭus: via Fl. + + +flamma, ae, f. (место flagma од осн. FLAG, од које и flagro), 1) пламен, огањ што букти: concipere flammam, планути; f. effunditur, шири се; *solis f. 2) *звезда; муња; буктиња, луч, зубља. 3) trop. а) *ватрен страстан поглед, огањ очију; б) ватра страсти, особ. љубави: f. amoris; f. invidiae; в) f. belli civilis; *f. gulae, глад; eripuit se flammā, из велике опасности. + + +flammĕārĭus, ĭi, m. (flammeum), који прави или продаје копрене (превесе) за невесте. + + +flammĕŏlum, i. n. (dem. од flammeum). + + +*flammesco, —, —, 3. упалити се. + + +flammĕus, adj. (flamma), 1) пламен, пламенит, ватрен: stellae; *lumina ff., ватрене очи. Отуда subst. flamĕum, i, n. копрена (превес) ватрене боје којом се невеста покривала. + + +flammĭfer, ĕra, ĕrum, adj. (flamma-fero), пламоносан, пламенит, ватрен: crinis; Olympus. + + +flammo, 1. (flamma), 1) *intrans. пламтети, буктети, горети (само у part. praes.): lumina. 2) *†trans. а) запалити, распламтити: alqd; б) сажећи: Phaëthon flammatus; в) trop. распалити = раздражити, разјарити: arrogantia flammat omnes; flammato corde, срдит. + + +flammŭla, ae, f. (dem. од flamma). + + +flātus, ūs, m. (flo), 1) вејање, дување; trop. prosper f. fortunae. 2) а) ветрови (у трбуху), надимање; б) дах, дисање; в) дахтање коња; г) свирање у фрулу. 3) trop. *= надувеност, охолост. + + +*flāveo, —, —, 2. (flavus), бити жут, жућкаст, златножут, плав. + + +*flāvesco, —, —, 3. постајати жут, жућкаст, златножут, плав. + + +Flāvīna, ae, f. варош у Хетрурији. Отуда adj. Flāvīnĭus. + + +Flāvĭus, име римскога племена, из којега су најпознатији: 1) Gnejus Fl., писар Апија Клаудија Цека (Caecus) који је списак од „dies fasti“ објавио (в. fastus1). 2) Gajus Fl. Fimbria, присталица Марија и Цине, од Суле у Пергаму опседнут сам се убио. 3) цар Fl. Vespasianus и синови му Titus и Domitianus. + + +flavus, adj. златножут, црвеножут, о људима плав (пор. fulvus): f. mel, aurum; ff. crines; Ceres f., плавокоса. + + +flēbĭlis, adj. (fleo), 1) што ваља оплакивати, достојан плача, суза, тужан, жалостан: multis ille bonis flebilis occidit, nulli flebilior, quam tibi, Hor. 2) act. а) *што причињава плач, сузе: ultor; б) плачан, тужан, жалостан: sponsa; vox; gemitus. + + +flēbĭlĭter и *flēbĭle, adv. (flebilis), плачно, жалосно, жалостиво. + + +flecto, flexi, flexum, 3. I. trans. 1) савити, сагнути, искривити, окренути, обрнути: f. ramum, membra; *f. vultus ad alqm; *arcum, затегнути; flexi crines, коврчаста; mare flexum = залив; flectere se или pass. flecti, окренути се на коју страну; *flecti in gyrum, вртети се. Отуда а) = управити, управљати: f. currum, equum, cursus; f. viăm, iter (ad urbem, in Capitolium), поћи, ударити на некога или нешто; flexo in vesperam die, пред вече; б) ствари други правац дати, применити: f. iter, ударити другим путем; f. vocem, извијати гласом; в) одвратити од нечега: spes eum a proposito flexit; г) склонити, тронути, умолити: f. animos hominum; f. deos; д) versus flectitur in Tiberium, односи се на Тиберија. 2) term. t. о лађи, опловити: f. promontorium. Отуда = клонити се: f. viam. 3) †у граматици а) мењати, правити облике (склањати, спрезати); б) f. syllabam, слог дугачко изговорити. — II. intrans. кренути се куда, поћи, марширати и сл.: ex Gabino in colles Tusculanos flexi. + + +flĕo, flēvi, flētum, 2. 1) intrans. плакати (наглас; пор. lacrimo, ploro): f. de re alqā, fletur, плаче се, плачу. Отуда trop. а) капати: ebur flet in templis; б) †о коњма, тужно рзати. 2) *†trans. = defleo, оплакивати: f. alqm; necem filii; fletus, оплакан. + + +flētus, ūs, m. (fleo), плач, плакање, кукање: f. mulierum; f. gemitusque; f. tacitus, јецање; fletum movere populo, тронути до суза; ducere fletus, кроз плач уздисати. + + +Flēvo, ōnis, m. језеро у северној Холандији, сад Сајдерско језеро (Zuydersee). + + +Flēvum castellum, градић фризијски (Frisii) у северозападној Германији близу утока Емса у Доларт. + + +*flexănĭmus, adj. 1) што у срце дира. 2) тронут, у срце дирнут. + + +flexĭbĭlis, adj. (flecto), 1) гибак, витак: arcus; genus vocis (opp. durus). 2) trop. а) што се даје водити, савијати: aetas; б) = променљив, несталан. + + +*†flexĭlīs, adj. (flecto), 1) гибак: cornu. 2) савијен, искривљен: coma ff., коврчаста. + + +flexĭlŏquus, adj. (flexus-loquor), ко двоумно, двосмислено говори: oraculum, Cic. div. 2, 56. + + +flexĭo, ōnis, f. (flecto), 1) савијање, прегибање: laterum. 2) а) о путу, кривудање, странпутица; trop. шеврдање; б) о гласу, извијање: f. vocis; f. in cantu. + + +*flexĭpēs, pĕdis, adj. кривоног, егав. + + +flexŭōsus, adj. са sup. (flexus), кривудаст, завојит, вијугаст: iter. + + +flexūra, ae, f. (flecto), 1) савијање, прегибање, кривљење: laterum, кретање тела. 2) у граматици, мењање облика речи, деклинација. + + +flexus, ūs, m. (flecto), 1) савитак, прегиб, окука: viae; *ff. brumales, зимски обрт сунца; — заход, странпутица: in quo flexus est ad iter Arpinas. 2) напосе а) обрт, прелаз у друго стање и сл.: ff. rerum publicarum; hic quasi aetatis f., прелаз у старост; auctumni flexu, на измаку јесени; б) †о говору, уметни обрт, промена: mille ff. et artes; в) о гласу, промена, варијација, модулација: alqd dicere flexu; г) у граматици, промена. речи при склањању и спрезању. + + +*flictus, ūs, m. (од неупотр. fligo; в. affligo, confligo): ударање о што, сударање. + + +flo, 1. 1) intrans. пирити, дувати: ventus flat; prov. simul flare sorbereque haud facile est. 2) *tibia flat, ори се. 3) *†trans. а) отпирити, издувати: pulverem; animam, дисати; б) tibiā flatur, дува се; в) *trop. *f. magna = надувено говорити, разметати се; г) о металима, топити, лити, ковати: aes; pecunia flata. + + +floccus, i, m. 1) влакно, прам од вуне и сл. 2) trop. ситница, маленкост: non flocci facio illum, ништа га не ценим; famam flocci fecit, ништа није марио за свој добар глас. + + +Flōra, ae, f. богиња цвећа, пролећа (Цвета). Отуда †Flōrĭus и Flōrālis, adj.; subst. Flōrālĭa, ĭum, n. светковина богиње Флоре (27. априла). + + +flōrens, entis, adj. с comp. и sup. (part. од floreo), ко цвета моћу, угледом, богатством итд., дакле = моћан, угледан, важан, богат, одличан, срећан, снажан и сл.: liberi; f. aetate, ingenio, honoribus; res florentes; florentissimis rebus, у најсрећнијим приликама. + + +flōrĕo, rŭi, —, 2. (flos), 1) цвасти, цветати, у цвету бити: segetes; vinea; arbor. Отуда а) *†о вину, пенити се; б) пун бити чега, врвети: mare f. navibus. 2) trop. сјати, одликовати се, бити угледан, на гласу, моћан, богат и сл.: f. ille in patria, in curia; f. auctoritate, laudibus, honore; f. virtute; f. praeter ceteros, одликовати се, истаћи се; f. in re militari, бити уважен; Graecia florens opibus, gloriā; eorum auctoritas maxime floret. + + +flōresco, —, —, 3. (floreo), 1) почети цветати, процветати: arbusta. 2) trop. = одликовати се, доћи у сјајан положај (в. floreo): homo ille eloquentiā florescit, почиње се одликовати речитошћу. + + +*flōrĕus, adj. (flos), 1) што је од цвећа: corona; serta. 2) цветан, пун цвећа: pratum. + + +*flōrĭdŭlus, adj. (dem. од fioridus). + + +flōrĭdus, adj. (flos), 1) *што је од цвећа: serta. 2) *цветан, пун цвећа: pratum. 3) †о боји, жива, сјајна. 4) trop. млађан, свеж: puella. 5) о говору, китњаст, искићен; orator; oratio. + + +*flōrĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (flos-fero), цветоносан. + + +*flōrĭlĕgus, adj. (flos-lego), ко цвеће бере, Ov. met. 15. 366. + + +flōs, flōris, m. 1) цвет, цветање; цвеће. Отуда а) *= цветни сок, мед: apis ingerit flores alveo; б) f. genae, f. juvenilis или само flos, прва брада, маље, наусница. 2) trop. а) врх, врхунац какве ствари: f. flammae; б) = што је у чему најбоље: f. vini; olei. Напосе 3) а) цвет, дика, круна, језгра какве ствари и сл.: f. civium; nobilitatis; populi; juventutis; provincia illa f. Italiae est; f. aetatis, младићко доба; f. virium, доба снаге; in primo flore exstingui, у цвету младости; б) о украсу говора (= flosculus): oratio sit conspersa verborum sententiarumque floribus. + + +floscŭlus, i, m. (dem. од flos), цветак. цветић; напосе trop. о говору, украс, искићени и красни изрази: omni ex genere orationis flosculos carpam. + + +*fluctĭfrăgus, adj. (fluctus-frango), што разбија таласе, Lucr. + + +*fluctĭsŏnus, adj. (fluctus-sono), шуман од таласа. + + +fluctŭātĭo, ōnis, f. (fluctuo), 1) немирно кретање, totius corporis. 2) trop. колебање у души, неодважност: animorum. + + +fluctŭo, 1. или fluctŭor, dep. 1. 1) таласати се, струјати, таласима тамо-амо ношен бити: mare f.; navis f. in salo; Delos diu fluctuata, острво Д. које је по мору дуго блудило; acies f., колеба се. 2) trop. а) у одлуци колебати се, скањивати се, бити неодважан: animus f.; ille f. animo; f. magnis curis; f. in alqa re; f. inter spem metuinque; б) бити узбуђен, жестоко усколебан: magno curarum fluctuat aestu. + + +fluctŭo, 1. или fluctŭor, dep. 1. 1) таласати се, струјати, таласима тамо-амо ношен бити: mare f.; navis f. in salo; Delos diu fluctuata, острво Д. које је по мору дуго блудило; acies f., колеба се. 2) trop. а) у одлуци колебати се, скањивати се, бити неодважан: animus f.; ille f. animo; f. magnis curis; f. in alqa re; f. inter spem metuinque; б) бити узбуђен, жестоко усколебан: magno curarum fluctuat aestu. + + +fluctŭōsus, adj. (fluctus), валовит, буран, узрујан, немиран: mare. + + +fluctus, ūs, m. (fluo), 1) таласање, струјање: f. aquae; jactari in dubio fluctu. 2) вал, талас (пор. unda): f. frangitur saxo; operiri fluctu, бити покривен таласима; declamare ad fluctum, дуж обале усталасана мора; често у plur. maximi ff. excitantur. Отуда *= вода, особ. морска вода, море уопште. 3) trop. = немирно и несигурно стање; f. et tempestas populi, бурно кретање пука; jactari populi fluctibus; ff. irarum. + + +flŭens, ntis, adj. (part. од fluo), 1) што тече, а) мирно, подједнако: tracta et f. oratio; б) једнолико, без одсека: in descriptionibus fusi ac fluentes sumus, Quint., описујемо опширно и једнолико. 2) млитав, млак, слаб: fluentibus membris; buccae ff., отобољен. + + +*†flŭenta, ōrum, n., речна вода: ff. Xanthi, Tiberis. + + +*flŭentĭsōnus, adj. (fluentum и sono), бучан, што зуји од таласа, Cat. 64. + + +flŭĭdus, adj. (fluo), 1) текући, течан: liquor; cruor. 2) trop. а) што се спушта доле: vestis; frondes; б) млитав, беснажан, мек, нежан; corpora; lacerti; в) *што производи млитавост: calor. + + +flŭĭto, ĭ. 1) на води тамо-амо пловити: navis f. in alto. 2) таласати се, струјати, лелујати се и сл.: vela ff.; lora ff.; vestis fluitans, пространа. 3) trop. а) уопште колебати се, двоумити се; milites ff.; б) бити у сумњи, неодлучан: f. animo; fluitat fides. + + +flūmen, ĭnis, n. (fluo), 1) текућа вода, струја: Cocytus errans flumine languido, спорим током; и у plur. = вода уопште: ff. fontis; ff. limosa, бара. 2) река (кад је поглавито реч о кретању воде; пор. fluvius и amnis; f. fluit per urbem; f. Rhodanus; secundo flumine, низ воду; adverso f., уз воду. Отуда а) и о другим течним предметима, н. пр. о киши, сузама, проливеној крви и сл.; б) trop. о говору, ток: f. orationis, verborum. + + +Aegos flumen (Αἰγὸς ποταμός, козја река), Егоспотам, поток и варош на трачком Херсонезу, сад Галата, где је Лисандар уништио атинску флоту и учинио крај пелопонеском рату 405 пр. Хр. + + +Flūmentāna porta (flumen), речна (водена) врата, врата града Рима крај Тибра, на која се ишло на Мартово поље. + + +flūmĭnĕus, adj. (flumen), речни: aqua; volucres. + + +flŭo, xi, (xum), 3. 1) тећи (уколико се тиме што напред креће, пор. mano): flumen f. per urbem; sanguis, sudor f.; unda fluit capillis, цури с косе. Отуда а) *и о другим предметима који као течности теку, струје и сл.: odores fluunt, разливају се: comae fluentes, падају на рамена; vestis fluens, пространа, алватиа; б) trop. потећи, извирати, произлазити и сл.: haec ex eodem fonte fluunt; nomen fluit ex Graeco, корен јој је у грчком; doctrina ejus longe lateque fluxit, распрострла се; res fluunt ad voluntatem nostram, иду по нашој жељи; в) trop. ne oratio fluat, да се не развлачи. 2) тећи, цурити, капати: membra fluunt sudore, зној цури с удова; f. cruore, у крви пливати. 3) клизити, падати, испасти, распасти се итд.: arma ff. de manibus; membra dissolvuntur et ff. Отуда trop. а) *rami ff. шире се; б) омлитавити, малаксати, изгубити се, нестати, проћи, ишчезнути и сл.: liquescere et f. mollitiā; *spes fluit, губи се; labor ille fluit залудан је. + + +flŭvĭālis и flŭvĭātĭlis, adj. (fluvius), речни, водени: testudo. + + +flŭvĭdus, adj. (fluo) (Lucr.) = fluidus. + + +flŭvĭus, ĭi, m. (fluo) = flumen (в. ову реч; само што fluvius уопште ређе долази, trop. се не употребљава и не означује ток и правац воде, тако да се н. пр. не може рећи secundo или adverso fluvio. + + +fluxĭo, ōnis, f. (fluo), течење, цурење: aquarum, поплава, поводањ. + + +fluxus, adj. (fluo), 1) †што тече. 2) †што се вије, расплетен, алватан и сл.: crinis; amictus. Отуда одапет, незатегнут, отпуштен: habenae. 3) trop. а) слаб, ломан, трошан: pars muri; corpora; б) слаб, немоћан, млитав: animus; dux; mens senio fluxa, слаб од старости, подетињио; в) несталан, неизвестан, несигуран, променљив: res humanae, auctoritas, fides, gloria; studia ff., без стална успеха. + + +†fluxus, ūs, m. (fluo); ток, sanguinis f. e naribus. + + +*fōcāle, is, n. (м. faucale од fauces), овратник, привој око врата (за болеснике и мекушце). + + +†fŏcĭlo (fŏcillo), 1. (foculus, осн. FO, откуда и foveo), топлотом окрепити, погрејати, опоравити: alqm; trop. f. amicitiam, поновити. + + +fŏcŭlus, i, m. dem. од focus. + + +fŏcus, i, m. (сродно с foveo), огњиште: често и = кућа, породица, кућно имање итд.: exturbat eum patriis focis; ager habitatus quinque focis, пет породица. Отуда а) спалиште, ломача; б) жртвеник, олтар за жртве паљенице. + + +fŏdĭco, 1. (fodio), упр. копати; отуда а) бости, боцкати: f. latus alci; б) trop. = мучити, вређати, цвелити: animum. + + +fŏdĭo, fōdi, fossum, 3. (осн. FOD, грчки ΒΟΘ, откуда βόθρος, јама, (βοθρόω копати), 1) копати: f. in campo; f. fuudum, arva; *f. murum = поткопавати. Отуда = копањем нешто начинити, ископати: f. puteum, fossam. 2) копањем нешто вадити, ископати: argentum. 3) бости, пробости, пробити: guttura alcjs cultro; hostem pugione; f. oculos; trop. dolor fodit, мучи. + + +foecundus в. fecundus. + + +foedē, adv. с cotnp. и sup. (foedus1), ружно, гадно; trop. срамно. страшно. + + +foedĕrātus, adj. (foedus2), савезан, у савезу. + + +foedĭfrăgus, adj. (foedusfrango2), ко руши савез. + + +foedĭtās, ātis, f. (foedus1), 1) ругоба, гад, ружан изглед: odoris, vestitus, cicatricum. 2) trop. морална ругоба, гнусност, страхота: depravatio et f. animi. + + +foedo, 1. (foedus1; понајвише *†), 1) наружити, нагрдити, упрљати, укаљати, онаказити: Harpyiae omnia foedant contactu suo: f. vultum alcjs cinere; agri foedantur, пустоше се. 2) trop. срамотити, бешчастити, окаљати: gloriam; merita sua; adventus tuus foedat Romam: annus foedatus cladibus, ојађен. + + +foedus1, adj. с comp. и sup. ружан, гнусан, гадан (што се противи природном осећају; пор. deformis и turpis): f. homo, vulnus, locus; tempestas f., непогода; pestilentia foeda pecori, убитачна. Тако и у моралном погледу, vitium, luxuria; illo tyranno nihil foedius; mors f.; condiciones foedae, срамни. + + +foedus2, ĕris, n. уговор, погодба, савез, свеза (ради обостране безбедности, са потребним формалностима склопљена; пор. societas): а) у јавном животу: pax et f.; amicitia et f.; nulla societas optimis civībus cum importunissimo hoste foedere ullo confirmari potest; б) у приватном животу: facere f. cum alqo; f. amoris, amicitiae; *f. thalami, брак; *f. naturae = закон. + + +foenum в. fenum. + + +foenus в. fenus. + + +foetĕo, —, —, 2. смрдети; trop. oratio tua mihi foetet, гадим се на твој говор. + + +foetĭdus, adj. (foeteo), смрдљив: anima, corpus. + + +foetor, ōris, m. (foeteo), смрад, trop. гнусност. + + +*†fŏlĭātus, adj. (folium), 1) лиснат. 2) Отуда subst. fŏlĭātum, i, n. (sc. unguentum), маст прављена од нардовог лишћа (в. nardus). + + +fŏlĭum, ĭi, n. (срод. φύλλον), лист; *f. Sibyllae = пророчанство Сибилино (писано на лишћу). + + +follĭcŭlus, i, m. (dem. од follis), 1) мала кожна торбица, мех, мешина. 2) од коже или од бешике начињена лопта (ваздухом напуњена). 3) уопште махуна, љуска, кожурица. + + +follis, is, m. 1) мехови. 2) = folliculus 2. 3) †кожна кеса за новце. + + +follītim, adv. (follis 3), на кесе, кесу по кесу. + + +fōmenta, ōrum, n. (понајвише у plur.) (m. fovimenta од foveo), 1) облог, особ. топли; nulla ff. vulneribus, завој на рану. 2) средство што блажи, олакшава: solatia et ff. malorum; adhibere ff. animis militaribus. + + +*†fōmĕs, mĭtis, m. (foveo), жег, гориво, труд, уопште све што се може запалити. + + +fons, tis, m. 1) извор, врело, врутак, источник; отуда *= вода из извора и уопште вода: ferre ignem et fontem. 2) trop. постанак, порекло, почетак, узрок: Socrates f. philosophorum; is f. hujus mali fuit. + + +*†fontānus, adj. (fons), из врела, с извора: aqua f. + + +Fontējus, име племена (gens) римскога: Marcus F., због глобљења тужен и од Цицерона брањен. + + +fontĭcŭlus, i, m. (dem. од fons). + + +for (али у првом лицу се не употребљава), fātus sum, dep. 1. пор. ΦΑΩ, φημί и fabula, fas, fatum), 1) (ретко) говорити = разговетне гласове и речи изговарати (пор. loquor, dico); quum puer jam per aetatem fari posset. 2) *уопште рећи, казати, говорити: f. alqd; fando accipere или audire, сазнати по чувењу; fare age, дед' говори! Отуда а) = спевати, причати; Tarpejum nemus; б) = прорећи, прорицати. Pass. fandum = што се сме рећи, правица. + + +*fŏrābĭlis, adj. (foro), што се може пробити, пробушити. + + +fŏrāmen, ĭnis, n. (foro), рупа, мали отвор (бушењем начињен); foramina operculi; f. parietum. + + +fŏrās, adv. ван, напоље (пор. foris): exire f.; ejicere alqm aedibus f.; често = из куће, али кадшто и = из вароши: portis se f. ejiciunt; trop. peccatum tuum elatum est. f., дознало се за њу; dare f., обзнанити. + + +forceps, cĭpis, m. и f. (осн. FOR [откуда fornax, fornus] и capio), клешта. + + +fordus, adj. (fero), стеона (каже се само за краву): bos forda. + + +fŏrĕ, infin. и fŏrem, es итд. imperf. conj. (пор. φύω), облици глагола esse, и то fore м. futurum esse, a forem м. essem. + + +fŏrensis, adj. (forum), што се трга тиче, на тргу налази (в. forum): oratio f., беседа на јавним зборовима или на суду; opera f., радња говорникова или заступникова; res, negotia ff., судске ствари и јавни државни послови; vestitus f., свечано одело; писало се и као subst. fōrensĭa, ĭum. n.; turba, factio f., беспослени људи на тргу. + + +Fŏrentum, i, n. варош у Апулији; отуда subst. Fŏrentāni, ōrum, m. + + +fŏrēs, ĭum, f. в. foris2. + + +forfex, ĭcis, f. ножице (маказе). + + +fŏris1, adv. 1) на пољу, изван кога места (пор. foras): esse f. Напосе а) често = изван куће, не дома (opp. domi): cenare f.; б) = изван вароши или другог ког места: intra vallum et f.; в) често = на бојном пољу, у табору, у рату (opp. domi): parvi sunt f. arma nisi est consilium domi; г) о иностранству (као супротност према отаџбини и унутрашњим пословима): ita et domi dignitas et f. auctoritas retinebitur. 2) с поља: quae f. ad eum deferuntur. + + +fŏris2, is, f. (али много чешће у plur. fŏrēs, ium), врата (како собна тако и целе куће; пор. ostium, janua); напосе двокрилна врата (на обичним. valvae на угледнијим зградама). Отуда = врата, улазак, приступ уопште: ff. coeli, antri. + + +forma, ae, f. (μορφή), 1) лик, облик, слика (понајвише с естетичке стране; пор. figura): f. animantium; f. humana. Отуда а) напосе = леп облик, лепота: virgines formā excellentes; f. muliebris; б) = слика, слик и сл.: ff. virorum clarissimorum; describere formas in pulvere; в) trop. душевно, облик, слика које год ствари, како се она у духу представља, нацрт, опис: f. et notio viri boni; г) облик, устројство, уређење, каквоћа и сл.: f. rei publicae; rei. 2) *†образац, по ком се нешто ствара, творило, модел, калуп, печат: argentum formā signatum, ковано као новац; f. sutoris, калуп. 3) врста: generis illius sunt duae ff. + + +†formālis, adj. (forma) за неки (спољашњи) облик везан, формалан: epistola, службено писмо владаочево, окружница. + + +formāmentum, i, n. (formo), образовање, стварање. + + +†formātĭo, ōnis, f. (formo), образовање, стварање. + + +formātor, ōris, m. (formo), образоватељ, творац; trop. morum, ingeniorum. + + +formātūra, ae, f. (formo), образовање, стварање. + + +Formĭae, ārum, f. варош у Лацији, позната са свога доброг вина. Отуда adj. Fomĭānus: subst. Formĭāni, ōrum m. + + +formĭca, ae, f. (μύρμηξ, еолски βύρμηξ), мрав. + + +formĭcīnus, adj. (formica), мрављи: gradus, миљење, мрављи ход. + + +*†formīdābĭlis, adj. (formido), страшан, страховит. + + +formīdo1, 1. бојати се, страшити се, грозити се (пор. timeo, metuo): f. alqm, од кога; f. iracundiam alcjs; *formidatus (страшан, кога се врло боје) Parthis; отуда aquae formidatae, страх од воде, бесноћа; formidandus, кога се ваља бојати; *f. illi credere; f. ne hic illud credat. + + +formīdo2, ĭnis, f. (formido), 1) страх, страхота, гроза, страва, бојазан (пор. horror, terror, metus, timor): f. mortis; cunctos f. cepit, обузе; formidinem alci injicere, addere, facere, задати коме страха; formidine exagitari. 2) *†оно што задаје страх, страшило. + + +formīdŏlōsē, adv. (formidolosus), страховито, грозно. + + +formīdŏlōsus, adv. (formido), 1) страшан, страховит, грозан, ужасан: locus; fera; tempora. 2) страшљив, плашљив: homo; equus. + + +formo, 1. (forma), 1) образовати, каквој ствари дати известан облик и сл.: f. materiam, ceram; о апстрактним предметима = уредити, удесити, устројити и сл.: f. studia alcjs, руководити; f. se in mores alcjs, управљати се по некоме; formatus in admirationem, претворно се чуди. 2) = направити, градити, готовити, створити: f. classem, градити; f. librum, писати. + + +†formōsē, adv. с comp. и sup. (formosus) лепо, красно. + + +formōsĭtās, ātis, f. (formosus) лепота облика или стаса. + + +formōsus, adj. с comp. и sup. (forma), лепа лика или стаса, леп, красан, убав (о правилном и лепом облику; пор. pulcher, venustus): f. homo; f. virgo; *f. bos, *arma; anni tempus, пролеће. + + +formŭla, ae, f. (упр. dem. од forma), 1) лепота. 2) правило, пропис, наредба, уредба: f. censendi, ценовник, тарифа, такса; dicere formulas, наредити прописе; f. dicendi, начин говора. Напосе а) = уговор: milites paratos habere ex formula, сходно уговору о савезу; referre alqs in sociorum formulam, примити неке за савезнике по уговору који важи и за остале; б) правило за сваковрсне судске послове, формула, формулар, образац, начин: f. testamentorum, sponsionis; в) парница: cadere или excidere formulā, изгубити парницу. + + +†formŭlārĭus, ĭi, m. (formula), правник нижега реда који се држи више форме и слова него суштине и духа закона. + + +*fornācālis, adj. (fornax), што припада пећи, пећни. + + +*fornācŭla, ae, f. (dem. од fornax). + + +fornax, ācis, f. пећ, фуруна (пор. furnus): ardens, зажарена; f. calcaria, пећ у кречани; *f. Aetnae. + + +†fornĭcātĭo, ōnis, f. (не употребљава се fornico од fornix), свод. + + +fornĭcātus, adj. (part. од неупотр. fornico од fornix), сведен, на свод. + + +fornix, ĭcis, m. 1) свод: f. Fabii (или Fabius), тријумфални свод Фабијев. 2) сведена градска врата за нападај. 3) бордељ, место за јавне блуднице. + + +fŏro, 1. бушити, провртети, пробости: arborem; aures. + + +fors, (fortis), f. (fero; само у nom. и abl. sing.) I. као subst. случај, судба, срећа и сл.: (пор. casus, fortuna): fors tulit, тако је случај хтео; ut fors tulerit, како да срећа; fors fuat (= sit), срећно да бог да! II. као adv. 1) *nom. fors = fortasse, можда, може бити: fors et, можда и. 2) abl. forte: случајно, изненада (супротно ономе што бива с намером и планом; пор. casu, fortuito): seu f. seu tentandi caussā; erat f. brumae tempus, беше управо зимско доба; per eos dies f., баш у те дане. 3) са свезама si, sin, nisi, ne, num значи да је нешто неизвесно и неопредељено, можда, може бити: si quis vestrum f. miratur. + + +*†forsăn, adv. (скраћено из forsitan), *можда, може бити. + + +*forsit, adv. (скраћено из forsitan), можда, може бити. + + +forsĭtăn, adv. (fors-sit-an), можда, може бити (изражава већу сумњу и неизвесност него fortasse, стога обично с conj.): f. quaeratis, можда ћете питати. + + +fortassĕ (*†и fortassis), adv. (fors), можда, може бити (кад је вероватно, стога обично с indic.; пор. forsitan, forte): f. dices. Напосе а) у разговору, стоји место целе реченице у одговору, н. пр. Syr. hui, tardus es. Chr. fortasse; б) с inf. преводи се са може бити да: f. te illum mirari coquum; в) код бројева = отприлике: elegit triginta f. versus. + + +fortassĕ (*†и fortassis), adv. (fors), можда, може бити (кад је вероватно, стога обично с indic.; пор. forsitan, forte): f. dices. Напосе а) у разговору, стоји место целе реченице у одговору, н. пр. Syr. hui, tardus es. Chr. fortasse; б) с inf. преводи се са може бити да: f. te illum mirari coquum; в) код бројева = отприлике: elegit triginta f. versus. + + +fortĭcŭlus, adj. (dem. од fortis). + + +fortis, adj. с comp. и sup. (од fero, који може много носити, поднети), 1) у физичком погледу: јак, крепак, снажан, чио, здрав, кршан: homo; equus. 2) о духовној јачини, храбар, срчан, смео, неустрашив и сл.: f. et constans vir; ff. et animosi; vir ad pericula f., који пркоси опасностима; f. ad sanguinem civilem, ко је готов проливати крв грађана; f. animus, cupiditas, factum; forte genus dicendi. + + +fortĭter, adv. с comp. и sup. (fortis), 1) јако, врло, крепко, чврсто: lora attrahere. 2) храбро, срчано, јуначки: bellum gerere. + + +fortĭtūdo, ĭnis, f. (fortis), 1) (врло ретко) телесна јачина. 2) храброст, неустрашивост, срчаност (морална јачина као плод племенитости душе; пор. ferocia). + + +fortŭĭtō и fortŭĭtū, adv. (fortuitus), случајно, изненада: casu et f. + + +fortŭĭtō и fortŭĭtū, adv. (fortuitus), случајно, изненада: casu et f. + + +fortŭĭtus, adj. (fors), случајни, изненадни: subita et f. oratio, без припреме; subst. fortŭĭta, ōrum, n. случаји, случајне ствари. + + +fortūna, ae, f. (fors), 1) срећа, удес, судбина, случај, коб (пор. fors, fatum): f. est domina rerum externarum et ad corpus pertinentium; fortuna belli; fortunae cedere. Напосе f. secunda = повољна судба, срећа; f. adversa, худа срећа, несрећа. И као лице = богиња среће, Фортуна; filius Fortunae, добросрећник. 2) = спољашњи положај, судбина, околности, особ. с погледом на имање, достојанство и сл.: est infima f. servorum; homines omnis fortunae ac loci, свакога стања и рода; superior fuit ordine, inferior fortunā, слабијег имања. Напосе, у plur. = имање, добра: adimere alci fortunas; omnibus sociorum fortunis consumptis. + + +fortūnātē, adv. (fortunatus), срећно. + + +fortūnātus, adj. с comp. и sup. (fortuna, или part. од fortuno), 1) срећан, усрећен (спољашњим даровима судбине; пор. felix): homo; respublica; urbs. 2) напосе = имућан, богат: homo. + + +fortūno, 1. (fortuna), усрећити, благословити: f. alci alqd: dii tibi fortunant horam, поклањају ти срећан час. + + +Fŏrŭli1, ōrum, m. варошица у Сабинској. + + +*†fŏrŭli2, ōrum, m. полица или орман за књиге. + + +fŏrum, i, n. 1) (застарело) простор пред гробом. 2) трг, тржиште, вашариште, пијаца, чаршија. А) f. Romanum у Риму између капитолијског и палатинског брежуљка, окружен јавним зградама, тремовима, дућанима и мењачким столовима. Отуда а) као место за продају и куповање: scisti uti foro tuo = умео си се користити приликом; б) као место за мењачке и уопште све важније новчане послове: sublata erat de foro fides, поткопан је јаван кредит; Postumium jam pridem in foro non habemus = П. је банкрот; исто значи и cessit de foro или foro mersus est; in foro versari, бавити се новчаним пословима; в) као место за судске и уопште све јавне државне послове: forum attingere, почети занимати се државним пословима; agere f., држати суђење, судити; indicere f., заказати дан за суђење. Б) Осим овог трга беху у Риму и други, н. пр. f. boarium, волујски; olitorium, за поврће; f. Augusti. 3) изван Рима: а) трговачко место, трговиште, паланка: f. Appii, f. Julii итд.; б) окружна варош у провинцији. + + +fŏrus, i, m. (обично у plur.), 1) ходници у лађи, мали простори између весларских клупа на лађи: alii malos scandunt, alii per foros cursant. 2) у позоришту или у цирку клупе за седишта. 3) †леја у башти. 4) *саће у кошници. 5) †даска за коцкање. + + +Fōsi, ōrum, m. германско племе у северозападној Немачкој. + + +fossa, ae, f. (fodio), јарак, јендек, шанац. Отуда *†а) = канал, речно корито, б) бразда; в) рупа, јама. + + +fossĭo, ōnis, f. (fodio), копање. + + +fossor, ōris, m. (fodio), копач, сељак; trop. суров човек, простак. + + +fossŭla, ae, f. (dem. од fossa). + + +†fossūra, ae, f. (fodio), копање. + + +fŏvĕa, ae, f. (fodio), јама, рупа, ров; напосе јама, у коју се лове дивљи зверови. + + +fŏvĕo, fōvi, fōtum, 2. 1) грејати, у топлу држати (пор. calefacio), sol fovet; avcs ff. pullos pennis suis. Отуда 2) а) о болесним удовима, грејати, парити: f. genua calido aceto; vulnus lymphā, испрати; б) = нежно и с миловањем држати, дворити, у недрима држати, узети на крило: Dido fovet puerum gremio; f. alqm amplexu molli, нежно загрлити; в) f. castra, бавити се у табору: f. larem, бити код куће; f. humum, лежати на земљи; г) заузимати се, наклоњен бити, потпомагати, унапређивати: f. alqm; f. alqm plausu, пљескањем изјавити ком своје благовољење; f. voluntatem, studia alcjs, ласкати; f. partem (res) alcjs, бити на чијој страни; д) f. hiemem luxu, зиму у раскоши провести. + + +fractus, adj. с comp. и sup. (part. од frango), сломљен, скршен; отуда = слаб, млитав: pronuntiatio; genus dicendi. + + +frāga, ōrum, n. јагоде. + + +frăgĭlis, adj. с comp. (frango), 1) ломан, ломак, крт: cadus, ramus; *aquae ff. = лед. 2) уопште, слаб, пролазан, несталан, паду склон и сл.: corpus; res humanae sunt ff. et caducae; *ff. anni, старост. 3) *о звуку који постаје ломљењем каквог тврдог предмета што пуца, праска и сл. (fragor): f. sonitus chartarum, шуштање хартије. + + +frăgĭlĭtās, ātis, f. (fragilis), 1) ломност, кртост. 2) trop. слабост, немоћ, непостојанство. + + +fragmen, ĭnis, n. и fragmentum, i, n. (frango), одломак, откинут комад (обично у plur.): ff. remorum; navigii; taedae et frăgmina = иверје. + + +frăgor, ōris, m. (frango), 1) лом, ломљење. 2) *†праска, пуцњава, тресак, шум, тутањ: f. tectorum quae diruebantur; subito fragore intonuit грмљавина. + + +*†frăgōsus, adj. (fragor), 1) ломан, ломак. 2) нераван, рапав; отуда trop. oratio f. et interrupta, неједнака и испрекидана. 3) шуман, праскав, хучан: torrens. + + +†frāgrantĭa, ae, f. (fragro), мирис. + + +*†frāgro, 1. (јако) мирисати на што, задисати, воњати (скоро увек пријатно): f. unguento; thymo fragrantia mella. + + +frāgum, i, n. само у plur. в. fraga. + + +†frămĕa, ae, f. (старо немачко brame), у старих Немаца метаће копље, џилит. + + +frango, frēgi, fractum, 3. (сродно са ῥήγνυμι), 1) ломити, сломити, разбити, разлупати, скрхати (нешто круто и тврдо; пор. rumpo); f. hastam; anulum aureum; f. crus; f. navem, претрпети бродолом; navis frangitur; f. januam, fores, разлупати; f. patinam, разбити; *f. glebas rastris, мрвити, разбијати; granum dentibus, разгристи; fruges saxo. самлети; f. gulam alcjs laqueo и f. cervices alci, врат сломити; f. diem mero, провести, прекратити. 2) trop. а) сломити = оборити, застрашити: f. animum alcjs или alqm; frangi metu; б) сломити = ослабити, умалити и сл.; hostes fracti bello; calor se frangit, губи се; в) сломити = укротити, савладати, надјачати, победити и сл.: f. dolorem, cupiditates: f. impetum, сузбити; f. se, свладати се; г) = повредити, погазити, прекршити: fidem, дану реч; foedus; mandata, не извршити како ваља; д) = побудити, тронути, потрести и сл.: frangi dolore, misericordiā; te ut ulla res frangat! + + +frātĕr, tris, m. 1) брат: ff. gemini или gemelli, близанци; f. germanus, рођени брат. 2) ближи рођак уопште; особ. а) f. patruelis, брат од стрица, братучед; б) trop. = пријатељ; в) у plur. = савезници римски: Aedui a senatu fratres appellati; г) као и у нас = брат, браца, побро итд.; д) *о стварима које иду заједно н. пр. о књигама: positique ex ordine fratres, поређане. + + +frātercŭlus, i, m. (dem. од frater), братац. + + +frāternē, adv. (fraternus), 1) братски, братински. 2) trop. срдачно, пријатељски. + + +†frāternĭtās, ātis, f. (fraternus), братинство, братство. + + +frāternus, adj. (frater), 1) братски, братински, братов: amor f.; hereditas f., од брата; f. nex, убиство брата. 2) а) *сродни, рођачки; б) trop. поверљив, пријатељски, срдачан. + + +arvāles fratres (arvum), колегија од дванаест свештеника, Ромулом установљена; они су 15 маја обилазили око њива варошких и приносили жртве. + + +frātrĭcīda, ae, m. (frater-caedo), братоубица. + + +fraudassim м. fraudaverim (Pl.), perf. conj. од fraudo. + + +fraudātĭo, ōnis, f. (fraudo), варање, превара, оштећење: f. heri, кад ко вара господара. + + +fraudātor, ōris, m. (fraudo), варалица. + + +fraudo, 1. (fraus), 1) варати, закинути (неверношћу и злоупотребом туђега поверења; пор. decipio, fallo, impono): f. alqm; f. alqm alqā re; f. milites praedā. 2) преваром што затајити, проневерити, умалити и сл.: f. stipendium militum; propter fraudatas nuptias, због добивене корпе при просидби. + + +fraudŭlentĭa, ae, f. (fraudulentus), наклоност к варању, преварљивост, коварство. + + +fraudŭlentus, adj. са sup. (fraus), пун превара, лукав, преваран, химбен: homo; venditio. + + +fraus, dis, f. 1) превара, обмана, варка, лукавство и сл.: f. ac dolus; perspicere fraudem alcjs; bestiae cibum ad fraudem suam positum plerumque aspernantur; sine fraude; fraude concordiae, претворном и варљивом слогом. Отуда trop. = варалица: fur, fugitivus, fraus populi. 2) pass. варање самога себе, заблуда: illicere, deducere alqm in fraudem: incidere, delabi in fraudem. 3) уопште зло дело, злочин: admittere fraudem capitalem; fraudes inexpiabiles. 4) преваром учињена штета, уштрб: id mihi fraudem tulit; sine mea fraude populique Romani, без моје и римског народа штете. + + +frausus sim (Plaut) стари облик perf. conj. од fraudo (м. fraudaverim): ne quam fraudem frausus siet, да не учини какву превару. + + +*fraxĭnĕus или fraxĭnus, adj. (fraxinus), јасенов, од јасена: hasta. + + +fraxĭnus, i, f. јасен; *= предмет од јасеновине (особ. копље). + + +*fraxĭnĕus или fraxĭnus, adj. (fraxinus), јасенов, од јасена: hasta. + + +Frĕgellae, ārum, f. варош у Лацији. Отуда Frĕgellānus, adj. и subst. Frĕgellāni, ōrum, m. Фрегељани. + + +Frĕgēnae, ārum, f. варош у Хетрурији. + + +*frĕmĕbundus, adj. (fremo), шуман, жаморан, буран, бучан, што шушти, зуји, жубори: grex elephantorum f.; Achilles f., задуван. + + +frĕmĭtus, ūs, m. (fremo), сваки мукао глас, шум, хука, граја, ромон, тутањ, праска, мумлање, гунђање, роптање, зујање, струјање, шуштање, жубор, лупа, грување, жамор, зука итд.: f. maris; f. armorum, звека; f. clamorque hominum; f. castrorum; f. universi senatus ortus, почеше се међу собом разговарати; dein f. increbuit, postea clamor; f. equorum, рзање; tigris, урлање; кадшто и = тих разговор, мрмљање. + + +frĕmo, mŭi, mĭtum, 3. (βρέμω), 1) intrans. о сваком муклом гласу, орити се, хујати, тутњати, зујати, жуборити, шуштати, жаморити, мрмљати, мумлати, гунђати, викати, лупати, рикати, урлати итд.: ventus, mare f.; leo, lupus f., риче, урла; equus f., рже; omnes magno clamore fremunt; laetitiā f., подвикивати од весеља; fremant omnes licet, ма сви незадовољно мрмљали. 2) trans. с мрмљањем казати, викати (особ. ако више њих у исто доба говоре): *f. arma, с виком искати оружје; omnes eadem fremunt, сви вичу то исто. + + +*†frĕmor, ōris, m. (fremo) = fremitus. + + +†frĕnātor, ōris, m. (freno), који укроћава, зауздава; управитељ. + + +frēnātus, adj. (frenum), ко има узду, зауздан: equus (oppos. infrenus). Отуда eques f., ко јаше зауздана коња. + + +frendĕo, frendŭi, frēsum и fressum, 2. и frendo, —, —, 3., зубима шкргутати: homo; leo; и f. dentibus. Отуда †f. alqd fieri, бити зловољан што се нешто збива. + + +frēno, 1. (frenum), 1) зауздати: equos; f. ora cervi capistris. 2) trop. обуздати, укротити, зауставити и сл: hiems f. cursus aquarum; f. voluptates, furores alcjs; f. gentes domitas, владати над покореним племенима. + + +Frentāni, ōrum, m. народ на источној обали Италије. Отуда Frentānus, adj. + + +frēnum, i, n. (од frendo; често у plur. и онда кадшто и freni, m.), 1) узда, жвала (пор. habena): frenos recipere, f. accipere, бити зауздан, трпети узду; dare frenos, пустити узде; inhibere (ducere) frenos, притегнути узду; mordere f. trop. = противити се. 2) trop. capere ff. imperii, узети врховну власт у своје руке; adhibere alteri calcaria, alteri frenos, једнога подстицати, а другога задржавати. + + +frĕquens, ntis, adj. с comp. и sup. (пор. creber, којом се речју често куди, а са frequens обично хвали): 1) о људима, ко се где често налази или куда често долази, или што често чини: erat ille Romae frequens; Kaeso f. ad signa fuit sine commeatu, беше скоро увек код заставе (у војсци) без одсуства; f. auditor Platonis, марљив; f. te audivi, често сам те слушао. 2) о стварима, што често бива, чест, поновљен, обичан, уобичајен: ff. pocula, literae; f. fama; †est illud frequens ut etc. 3) чега има обилато, многобројан, у великом броју присутан, искупљен и сл.: ff. cives atque socii; senatus f. convenit, у потпуном броју се искупио; res delata est ad frequentiores, одгођена је на многобројнији скуп; ff. fuimus, многи. 4) о стварима пун, дупком пун, обилно снабдевен, јако посећен и сл.: а) f. theatrum, пуно гледалаца; terra, urbs f., многољудна; via f., којим многи путују; convivium, многобројно друштво; б) urbs f. tectis, где су куће једна до друге; loca frequentia aedificiis, са много зграда; Nilus f. feris, terra f. colubris, где има много зверова, змија. + + +frĕquentātĭo, ōnis, f. (frequento), честа употреба, гомилање: verborum, argumentorum. + + +frĕquenter, adv. с comp. и sup. (frequens), 1) у великом броју. 2) често. + + +frĕquentĭa, ae, f. (frequens), 1) честа присутност, честоћа: quotidiana amicorum assiduitas et f.; de epistolarum f. nihil te accuso. 2) велик број, множина: f. hominum, vulgi, навала, налога; magna f. rerum (о ком писцу) = богат садржај. + + +frĕquento, 1. (frequens), 1) често походити: f. alqm, domum alcjs. 2) често чинити, предузимати, употребљавати што и сл.: exempla frequentata apud Graecos, често давани примери; nec ideo conjugia frequentabantur, не беху често склапани. 3) у великом броју скупити: hic dies scribas ad aerarium frequentavit; f. multa, нагомилати. 4) множином напунити, јако населити и сл.: urbs frequentatur; f. Italiam colonis. + + +frēsīnātus, adj. (resina), смолом намазан: juventus (да скине длаке и добије глатку кожу). + + +frĕtensis, adj. (fretum), што се тиче мореуза: mare f., месински мореуз крај Сицилије. + + +frĕtum, i, n. (пор. ῥέω), 1) мореуз, морски продор, канал: f. maris nostri et Oceani, мореуз гибралтарски; често = мореуз месински (зове се и f. Siciliae или mare fretense). 2) *море уопште. + + +frĕtus1, ūs, m. (ретко) = fretum. + + +frētus2, adj. (упр. part. од неупотр. freo), 1) утврђен, подупрт: res stant fretae pondere. 2) trop. ко се узда у некога, ослања на некога: f. diis; auxilio vestro; opulentiā, ingenio; — и у злу смислу, охол, ко се чим поноси. + + +frĭco, cŭi, ctum и cātum, 1. трти, трљати: f. corpus oleo; f. senem; f. genua = клечати. + + +frīgĕfacto, 1. хладити, расхладити: os. + + +frīgĕo, xi, —, 2. (frigus), 1) бити хладан (opp. caleo, објективно; пор. algeo): manus ff. 2) trop. а) бити беспослен, не радити, запињати и сл.: omnia consilia frigent, ништа не користе; judicia ff., слабо раде; б) хладно се поступа с ким, бити хладно примљен, не бити у милости и сл.: prima contion Pompeji frigebat, беше хладно примљена. + + +*frīgĕro, 1. (frigus), хладити, расхладити: specum. + + +frīgesco, —, —, 3. (frigeo), хладнети, охладнети: terra; trop. омлитавити, малаксати, попуштати, хладнокрван (равнодушан) постати. + + +†frīgĭdārĭus, adj. (frigidus), захлађење: cella f. или subst. frīgĭdārĭum, ĭi, n. хладионица у купалишту. + + +frīgĭdē, adv. с comp. и sup. (frigidus) хладно; само trop. млитаво, немарно, тромо, полагано, млако, лено. + + +frīgĭdēfacto, 1. (frigide и facio) = frigefacto. + + +*frīgĭdŭlus, adj. (dem. од frigidus), врло хладан, хлађан, слаб. + + +frīgĭdus, adj. с comp. u sup. (frigeo), 1) хладан, студен (пор. algidus): fons; locus; coelum. Напосе а) frigida (sc. aqua), хладна вода; prov. aquam frigidam subdole suffundere = опадати кога; б) *о хладноћи као дејству смрти или страха: f. mors; membra ff., о мртвацу; f. horror. 2) без жара и живота, хладан, туп, млитав, млак, тром; lentus in dicendo et paene f. 3) trop. у душевном обзиру, неугодан, неслан, сувопаран, незграпан, неукусан и сл.: calumniae, sententiae, jocus, homo. + + +frīgo, xi, ctum (или xum), 3. пржити, пећи, сушити на ватри: fabas, cicer. + + +frīgus, ŏris, n. (ῥῖγος), 1) хладноћа, студен (објективно; пор. algor, gelu; opp. calor): f. opacum, хладовина; propter ff., због хладне климе. Напосе а) = зимска студен, зима: non aestate, non frigore; б) хладноћа смрти: membra solvuntur frigore; в) *(ледени) страх, ужас, страва: Aeneae membra solvuntur frigore. 2) trop. а) = тромост, млитавост, беспосленост; б) *†хладан и равнодушан дочек, немилост, негодовање: notus is est Tiberii et amicitiā et frigore. + + +frĭgūtĭo или fringūtĭo, —, —, 4. упр. цвркутати (о птицама); отуда неразговетно говорити, муцати, тепати. + + +frĭgūtĭo или fringūtĭo, —, —, 4. упр. цвркутати (о птицама); отуда неразговетно говорити, муцати, тепати. + + +frĭo, 1. измрвити, разбити: glebas. + + +Frĭsĭi, ōrum, m. народ у северозападној Германији, Фризи. + + +frĭtilla, ae, f. од пржена брашна зготовљена каша за жртву. + + +frĭtillus, i, m. пехар за коцкање. + + +frīvŏlus, adj. (сродно са frio), 1) слаб, сломљив: frivola (n. plur.), ситнице. 2) trop. лош, без цене, незнатан, неукусан, досадан: f. jocus, sermo; f. auspicium, caussa, origo. + + +*†frondātor, ōris, m. (frons) који лишће и непотребне гранчице с дрвета одсеца. + + +frondĕo, —, —, 2. (frons), зеленети се, листати: ramus f. + + +frondesco, —, —, 3. (frondeo), почети листати. + + +*†frondĕus, adj. (frons), 1) од лишћа: corona; casa f., лишћем покривена. 2) лиснат, китњаст: nemus. + + +frondĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (frons-fero), листоносан, лиснат: nemus. + + +*frondōsus, adj. (frons), лиснат, китњаст: mons, ramus. + + +frons1, dis, f. лишће (на дрвету), листала грана или дрво: f. populea; collis laetus frondibus, обрастао листалим дрветима; *= венац од листалог грања. + + +frons2, tis, f. 1) чело (особ. на човеку, а и на животињи): contrahere, adducere frontem, намрштити се; remittere, explicare f., разведрити лице; ferire frontem, ударити се по челу (од љутње). 2) чело и лице као израз мисли и осећаја: fera f. et vultus; fronte occultare senten tiam; f. laeta, sollicita. Напосе означава а) стид; б) дрскост, бестидност: f. proterva; f. urbana (варошко, безобразно); в) привидност, спољашњост: f. prima decipit multos; utrum fronte an mente ei studeas, dubitatur. 3) предњи део од чега, лице, прочеље и сл.: f. aedium, parietum, navium; collis frontem leviter fastigatus, с предње стране; a fronte, с преда; dextrā fronte, на десном крилу (у војсци). Отуда а) крајеви књиге у свитак (volumen) смотане; б) при мерењу њива, ширина: mille pedes in fronte. + + +frontālĭa, ĭum, n. (frons), накит на челу коњском. + + +fronto, ōnis, adj. (frons), челоња, са широким челом: equus. + + +fructŭārĭus, adj. (fructus), родан, плодан: ager f., њива од које се сваке године по нешто плаћа за уживање. + + +fructŭōsus, adj. (fructus), 1) плодоносан, плодан, што доноси доходак у плоду или у новцу (пор. ferax, fertilis): ager quamvis fertilis (од природе родан) sine cultura non potest esse fructuosus (не доноси доходак). 2) trop. користан, пробитачан: haec virtus multis fructuosa est. + + +fructus, ūs, m. (fruor), 1) уживање, ужитак какве ствари, meus f. est prior, ја имам први право на уживање; capere fructus oculis ex ejus casu, парити очи његовом несрећом (уживати у њој). 2) производи земље, плод, род (уопште, доходак од њива и дрвећа; пор. fruges, frumentum): frugum reliquorumque fructuum perceptio; demetere et percipere f.; illi fructibus suis solvant, својим производима. Отуда а) добитак, доходак каквог имања, капитала итд.: f. illorum praediorum; ff. pecuniae, камате; f. unius anni, добитак, приходи; б) корист, пробитак, плод: fructum et utilitatem capere (ferre) ex re alqā или rei alcjs, имати корист од чега; fructui magno esse alci, бити коме на велику корист. + + +frūgalĭor, lissĭmus, comp. и sup. од речи frugi, која се као adj. употребљава, в. frugis. Код доцнијих писаца има и pos. frugalis. + + +frūgālĭtās, ātis, f. (од неупотребљ. frugalis, в. frugalior), штедљивост, уредност, скромност, простота, умереност; врлина, вредност, поштење, честитост, разборитост: bonam valetudinem maxime praestat frugalitas; f. id est modestia et temperantia. + + +frūgālĭter, adv. (в. frugalior), 1) штедљиво, умерено. 2) поштено, добро, ваљано, разборито. + + +frūgĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (fruges-fero), плодоносан, плодан, родан, обилат, ager, cedrus; *messis f.; trop. philosophia f. + + +*frūgĭlĕgus, adj. (fruges-lego), ко жито, зрње сабира, купи: formicae. + + +frūgĭpărus, adj. (fruges-pario), што плодове производи. + + +frūgis (gen.), gi, gem, ge, у plur. fruges, gum. f. (nom., по свој прилици frux није никад био у обичају; пор. fruor), I. sing. 1) gen. *expertia frugis, што нема моралне вредности. 2) acc. non omnem frugem, не сваку врсту жита; pervenire ad alqam frugem, стећи какву вредност; se recipere (redire) ad frugem или ad bonam frugem, на добро и пристојно владање. 3) abl. sterilis sine fruge tellus; quercus multa fruge pecus juvat. 4) dat. frugi (у корист) употребљава се као adj. (пор. frugalior) = усталачки, штедљив, умерен; отуда често и = честит, ваљан, поштен: homo frugi et temperans; vita frugi et severa; кадшто и с додатком bonae: homo bonae frugi. — II. plur. 1) плод земље (жито, храна, воће; пор. frumentum, fructus): ubertas frugum et fructuum; ager frugum fertilis; salsae fruges, слано брашно. 2) trop. корист, вредност, дејство, плод: fruges industriae. + + +frūmentārĭus, adj. (frumentum) 1) житни, што се тиче жита (хране): res f.; loca, provinciae ff., обилне житом; lex f., закон о деоби хране; navis f., лађа житарица. 2) као subst. frūmentārĭus, ĭi, m. житар, житни трговац. + + +frūmentātĭo, ōnis, f. (frumentator), 1) војн. term. t. набављање хране: frumentationes, одељења војске изаслана ради набавке хране. 2) раздавање хране. + + +frūmentātor, ōris, m. (frumentor), војн. term. t. набављач хране. + + +frūmentor, dep. 1. (frumentum), војн. term. t. набавити хране: pabulor et frumentor. + + +frūmentum, i, n. (м. frugimentum од fruges), жито, храна (у ужем значењу, уколико се из класја добива; пор. frugis, fructus, legumen, seges): f. ex agris comportatur; ff. in agris matura non erant. + + +frūniscor, nītus sum, dep. 3. (продужени облик од fruor). + + +frŭor (*†frŭĭtus или †fructus sum, обоје ретко), dep. 3. 1) уживати, имати сласт и задовољство у чему (пор. utor): tu voluptate frueris, ego utor, tu illam summum bonum putas, ego nec bonum; frui alqo, дружити се с ким; sapientia non solum paranda sed etiam fruenda nobis est. 2) правн. term. t. корист од чега имати, уживати што: filius certis fundis patre vivo frui solitus erat; locare agrum Campanum fruendum, доходак њиве дати под закуп. + + +frustillātim, adv. (frustillum, dem. од frustum), на комадиће, комадић по комадић. + + +frustrā, adv. (срод. са fraus), 1) залуд, залуду, узалуд, заман, бадава, напразно, без користи, успеха (субјективно, с обзиром на особу која се у свом очекивању преварила; пор. nequidquam): f. laboratum est; f. auxilium implorare. 2) погрешно, у заблуди, криво, варајући се, f. esse, варати се; ut illi f. sint, да се они преваре; f. ductare, habere alqm, варати кога, обмањивати. 3) без основа, разлога, потребе: f. tempus conterere; f. alqd facere. + + +frustrātĭo, ōnis, f. (frustror), варање, обмана, превара (у вери, очекивању, наду); — залуђивање, титрање и сл.: injicere frustrationem, произвести заблуду; deferri frustrationibus, празним варкама обмањиван бити; frustratio iis dolorem attulit, преварено очекивање ожалостило их је. + + +frustrātus, ūs, m. (frustror) = frustratio: frustratui habere alqm, титрати се с ким, вући га за нос, Plaut. + + +frustror, dep. 1. и (предкл. и касно) frustro, 1. (frustra), 1) †осујетити, залудним учинити: f. laborem; f. ictus; improbas spes hominum. 2) преварити, обмањивати, за нос вући и сл.; f. alqm spe auxilii; spes me frustrata est. + + +frustŭlentus, adj. (frustulum, dem. од frustum), пун комадића (меса): aqua f. + + +frustum, i, n. (fruor), 1) комад, особ. хлеба или јела парче, залогај: f. panis; in frusta secare. 2) у шали: frustum pueri, момче, дечко! + + +frŭtex, ĭcis, m. (сродно са βρύω, ницати), 1) шибљак, шибље, џбун, бокор; у plur. грмље: ff. olerum. 2) †доњи део стабла. 3) trop. као грдња, батина, пањ, глупак. + + +*†frŭtĭcētum, i, n. (frutex), грмље, шушњар, жбун. + + +frŭtĭco, 1. и frŭtĭcor, dep. 1. терати (гране, шибљике), гранати, расти: arbor f. + + +frŭtĭco, 1. и frŭtĭcor, dep. 1. терати (гране, шибљике), гранати, расти: arbor f. + + +*†frŭtĭcōsus, adj. (frutex), 1) пун шибљака, жбунова. 2) пун младога шибља (младих гранчица): arbor. + + +fŭ, interj. израз отужности, пи, фи! + + +fŭam, fŭās etc. м. sim. sis etc, в. sum. + + +fūcātus, adj. с †comp. (part. од fuco), обојен, намазан, набељен, нарумењен; отуда trop. накићен, начињен, лажан, неистинит. неискрен: f. et simulatus; f. nitor, candor. + + +Fūcĭnus lacus, највеће језеро у јужној Италији, сад Lago di Celano. + + +fūco, 1. (fucus), мастити, бојадисати, намазати: tabulas colore; особ. ради улепшавања = белити, руменити, китити. + + +fūcōsus, adj. (fucus), намазан, набељен, нарумењен; trop. лажан, начињен, неправ: amicitia, vicinitas f., непоуздано, претворно. + + +fūcus1, i, m. (φῦκος), 1) орсеља, црвена боја која се добија из лишајева што на морским стенама расту. 2) уопште црвена боја или руменило. Отуда 3) trop. = лажан накит и сјај, спољашњи вид, претворност, лажљивост, лицемерство и сл.: sine fuco ac fallaciis; fucum facere alci, варати кога. 4) црвенкаста смола или воштана маса којом пчеле запушавају улазак у кошницу. + + +fūcus2, i, m. трут, трунташ. + + +Fūfĭus, име римскога племена; познат је само Quintus F. Calenus, пучки трибун, легат Цезаров у Галији и Хиспанији. + + +fŭga, ae, f. (сродно са φυγή), 1) бег, бекство, бежање: dare, conferre, conjicre se in fugam, ударити у бежање, окренути леђа; capere, petere fugam, нагнути бежати; facere fugam, натерати кога да бежи, а и = бежати; conjicere, impellere hostes in fugam, разбити, растерати; fuga ab urbe turpis; claudere alci fugam, одузети средства за бежање. Напосе = бекство из отаџбине, изгнанство: exsilium et f. 2) trop. а) избегавање чега, уклањање, зазор, страх од чега: f. laborum et dolorum; б) пут или средство да се што избегне: quaere fugam morbi; в) *брз трк, пут (по суву и по води), брзина: exspectet facilem fugam (лаку пловидбу); f. temporum. + + +fŭgācĭus, comp. од adv. fugŭciter (али који се не употребљава; fugax), на бекство склоније, с већом склоношћу на бег, страшљивије: bellum gerere. + + +fŭgax, ācis, adj. с comp. и sup. (fugio), 1) ко лако и често бежи, хитар, брз, на бег готов: vir, hostis; *†с gen.: f. gloriae, ко славу избегава; *Pholoë f. која бежи од просилаца. 2) *пролазан, несталан, ко брзо јури: fugaces anni, Hor.; haec omnia brevia, fugacia, caduca. + + +fŭgĭo, fūgi, fŭgĭtum, 3. (сродно са φεύγω), I. intrans. 1) бежати, побећи, утећи, одбећи, умаћи, ускочити: fugimus Trojā, из Троје; f. Uticam, у Утику; servus f., бежи од господара; fugit memoriā, бежи из памети, заборавља се; — напосе у рату о војницима побећи, окренути леђа: ex proelio; ex ipsa caede. 2) о брзом одласку, трчати, летети, одјурити и сл.: nubes ff.: pinus fugiens, лађа што брзо плови; *hasta; penna fugiens, перје (крило); fugiens rivus, што брзо тече. Отуда trop. ишчезавати, нестајати: color, vires, tempus f.; rosa fugiens, што вене; vinum f., старо вино што губи своју опорину; oculi fugientes, о ономе који је на умору. — II. trans. 1) од кога или чега бежати, клонити се, избегавати: f. alqm; *f. patriam, бежати из отачаства; f. laborem, culpam, nuptias, mortem; semper fugienda est injuria. Отуда а) *= чувати се, пропустити што: fugio illud credere, не верујем; fuge quaerere, не питај! б) нешто не хтети, одбити, не примити: f. judicem illum; Proserpina nullum caput fugit = нико не утече смрти. 2) избећи, утећи: Acheronta; manus avidas heredis. Често trop. nulla res fugit scientiam ejus = он зна све; me non fugit (знам врло добро), quam difficile sit illud; ei rei fugerat me rescribere, заборавио сам на то одговорити. + + +fŭgĭtīvus, adj. (fugio), ко је побегао, утекао: servus; canis; f. a domino; trop. (Com.) argentum hoc f., новац што га је тако тешко добити. Отуда напосе subst. fŭgĭtīvus, i, m. бегунац, одбег, ускок. + + +fŭgĭto, 1. (fugio), 1) intrans. нагло бежати 2) trans. избегавати, клонити се, устручавати се: alqm; is te et oculos tuos f.; fugito facere alqd. + + +fŭgĭtor, ōris, m. (fugio), бегунац, побег, ускок. + + +fŭgo, 1. (fuga), у бекство отерати, разагнати, одвијати: f. hostes, equitatum; *Musa mea me fugavit, прогнала ме је из отаџбине. + + +*fulcīmĕn, ĭnis, n. (fulcio), потпора, ступ, ступац. + + +fulcĭo, fulsi, fultum, 4. 1) подупирати, подупрети: vitis, nisi fulta est, fertur ad terram; fultus molli pede, стојећи на нечему. 2) trop. а) *†утврдити, укрепити: f. stomachum cibo; б) помоћи, потпомагати, одржати и сл.: f. amicum labantem. + + +fulcrum, i, n. (fulcio), 1) постељни (креветни) ногари. 2) постеља, кревет, софа (канапе). + + +fulgĕo, fulsi, —, 2. (*и fulgo, —, —, 3). 1) севати: si fulserit, si tonuerit; Jove fulgente, кад муње севају. 2) сијати се, светлети се, блистати (о свему, од чега очи бљеште; пор. splendeo, niteo и сл.): castra ff. signis; tecta fulgentia ebore et auro; micantes fulsere gladii. Отуда trop. светлити = одликовати се, показати се: indoles virtutis fulgebat jam in adolescentulo. + + +†fulgētrum, i, n. (и fulgētra, ae, f.) (fulgeo), муња; севање. + + +*fulgĭdus, adj. (fulgeo), сјајан, светао. + + +Fulgĭnĭa, ae, f., варош у Умбрији. Отуда Fulgĭnās, ātis, adj. и subst. Fulgĭnātes, tum, m. + + +fulgor, ōris, m. (fulgeo). 1) *= муња (в. fulgur): cernimus fulgorem ante quam tonitrum accipimus. 2) сјај, блесак: f. armorum, ferri, solis; *non fumnm ex fulgore, sed ex fumo dare lucem. 3) trop. *†сјај = слава, одликовање. + + +fulgur, ŭris, n. (fulgeo), 1) муња (која само сева, а не убија; пор. fulmen): coeli fulgura. 2) *= fulmen, муња, гром, тресак: feriuntque sumos fulgura montes. Hor. + + +fulgŭrālis, adj. (fulgur) муњевни: libri ff., књиге о муњама (каква знамења дају). + + +fulgŭrātor, ōris, m. (fulguro), 1) громовник, који управља муњама и громовима. 2) који тумачи знамења што их муње дају. + + +fulgŭrĭo, 4. (fulgur), муњом или громом ударити; arbores fulguritae. + + +fulgŭro, 1. (fulgur), севати: Jove tonante, fulgurante. + + +fŭlĭca, ae, f. (црна) лиска, нека водена птица. + + +fŭlīgo, ĭnis, f. чађ, гар. + + +fullo, ōnis, m. ваљач, који је хаљине чистио и кредом белио. + + +fullōnĭcus, adj. (fullo), ваљачки; отуда subst. fullōnĭca, ae, f. а) sc. ars = ваљачки занат; б) sc. officina = ваљачка радионица. + + +fullōnĭus, adj. (fullo) = fullonicus: fructus f. mihi potandus est = морам се дати ногама газити, излемати. + + +fulmen, ĭnis (fulgeo), 1) муња (кад удари; пор. fulgur), гром: deflagrare ictu fulminis; emittere f. 2) trop. велика несрећа, удар, пораз и сл.: contemnere ff. fortunae, ударе судбине; ff. verborum meorum; duo fulmina belli (за оба Сципиона); f. dictatorium, диктаторска власт, која као гром поражава сваки отпор. + + +fulmeuta, ae, f. (fulcio), 1) потпора, наслон. 2) потплата на обући. + + +fulmĭnĕus, adj. (fulmen), 1) муњевни, од муње: ignis, ictus f., о муњи. 2) trop. муњевит, громовни, што све сатире, обара, убија: dextra; ensis. + + +*†fulmĭno, 1. (fulmen), 1) intrans. севати, громом и муњом бити (ударати): fulminat, сева и пуца; nec fulminantis magna Jovis manus, Hor. 2) trans. (ретко) громом убити: fulminatus, громом ударен. + + +*†fultūra, ae, f. (fulcio), потпора; trop. поткрепљење: f. stomacho. + + +Fulvĭus, име римскога племена, из којега су најпознатије особе: 1) Marcus Fulvius Flaccus, конзул 125 пр. Хр., као приврженик Гаја Граха убијен. 2) Marcus Fulvius Nobilior, конзул 189 пр. Хр., пријатељ песника Енија. 3) позната Fulvia, удата најпре за Публија Клодија, затим за Гаја Куриона, најзад за тријумвира Марка Антонија; најжешћа Цицеронова непријатељица. + + +fulvus, adj. црвеножут, угаситожут (угаситије боје него flavus): leo, aurum, color vini; f. nuntia Jovis, дуга (на небу). + + +*fūmĕus, adj. (fumus) надимљен, пун дима: ff. vina. + + +*†fūmĭdus, adj. (fumus), 1) пун дима или паре, што се пари, пуши: fax, altaria, amnis. 2) надимљен, пун дима: tectum. + + +fūmĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (fumus-fero) димоносан, што дим причињава. + + +fūmĭfĭco, 1. (fumus-facio), кадити, дим начинити, Plaut. + + +fūmĭfĭcus, adj. (fumus-facio), димотворан, што се дими, што дим причињава. + + +†fūmĭgo, adj. (fumus-ago), I. trans. кадити, окадити: rem. II. intrans. димити се, пару пуштати. + + +fūmo, 1. (fumus), димити се, пушити се: altaria fumant donis; campi ff. pulvere, подигао се прах као облак. + + +fūmōsus, adj. (fumus), 1) што се дими, пуши: flamma. 2) очађен, задимљен, чађав и сл.: paries; imagines fumosae, слике прадедова, јер су уз огњиште биле чуване; vinum f. јер се метало неко време у димионицу да буде блаже. + + +fūmus, i, m. (осн. FU, откуда и fuligo), дим, пара, кад: significationem facere fumo, дати знак димом; trop. vertere alqd in fumum et cinerem, преобратити у дим и пепео = проћердати. + + +fūnālis, adj. (funis), конопни, на конопац, уже: equus f., коњ што за уже вуче, логов, у поводу; cereus f., воштана буктиња, воштаница. Отуда subst. fūnāle, is, n. 1) конопац, у праћке. 2) воштана буктиња, воштаница: funalia vincunt noctem. 3) *светњак, полијелеј, лустер. + + +fūnambŭlus, i, m. (funisambulo), ко на конопцу хода, пеливан. + + +functĭo, ōnis, f. (fungor), отправљање, вршење: laboris. + + +funda, ae, f. (fundo2), 1) праћка, пударка. 2) *рибарска мрежа (налик на левак). 3) †место на прстену где се углављује камен. + + +*fundāmen, ĭnis, n. и fundāmentum, i, n. (fundo1), 1) основ, темељ (ударен људском руком; пор. solum, fundus): а) (већином у plur.) fundamenta urbi (или novae domūs) agere, jacĕre, locare, темељ ударити; б) trop. fides est f. justitiae; pietas est f. omnium virtutum. + + +†fundātor, ōris, m. (fundo1), основатељ, оснивач: urbis. + + +Fundi, ōrum, m. приморска варош у Лацији. Отуда Fundānus, adj. и subst. Fundāni, ōrum, m. + + +fundĭto, 1. (intrans. од fundo2), просипати, просути; alqm, бацати се за ким; trop. f. verba, брбљати. + + +fundĭtor, ōris, m. (fundo2; funda), праћкар; праћкари су припадали лакој војсци. + + +fundĭtus, adv. (fundus), из основа, са дна; отуда trop. = потпуно, сасвим, посве, стубоком: templum f. destructum; Carthaginem f. tollere; haec amicitias f. evertunt. + + +fundo1, 1. (fundus), 1) *заднити, дно чему начинити: navis optime erat fundata. 2) *утврдити, учврстити: ancora fundat naves. 3) trop. а) основати, саградити: sedem, arcem; б) утврдити, утемељити, обезбедити, трајним учинити: haec fundant imperium; f. rempublicam, libertatem; pecunia fundata villis, новац сигурно уложен на летњиковце. + + +fundo2, fūdi, fūsum, 3. 1) упр. о течним стварима, лити, сипати, точити: f. vinum e patera; f. lacrimas, ронити; cruor funditur, крв се лије. Отуда а) *†метале лити, топити: aes; ferrum; б) *полити, пошкропити: f. alqd lacte. 2) о нетечним стварима, а) просути, избацити, ширити, раширити и сл.: vitis in omnes partes funditur, шири се; f. segetem in Tiberim, бацити; f. picem aliasque res, бацати доле (с бедема); trop. f. famam, распрострети; id quod latissime funditur, што се најдаље простире; б) родити, рађати, производити: terra f. fruges; ova fundunt fetum; f. alqm ex utero или само *f. alqm = родити; trop. *f. sonos, versus, preces, querelas; в) разбити, надбити, одагнати, уопште победити: fundit fugatque; hostes caedere, fundere atque fugare; eae omnes copiae uno proelio fusae; г) оборити, свалити: f. alqm humi; fusus humi. + + +fundus, i, m. 1) дно, данце (о суду, орману, води и сл.; пор. vadum, solum, fundamentum): f. armarii, Aetnae maris; *vertere res Phrygiae fundo, из основа, сасвим сатрти; largitio non habet fundum, нема мере ни краја. 2) земља, земљиште, имање, пољско добро; пор. ager, praedium, villa): f. populi Romani, предео око Капује; *inops laris et fundi, без куће и земље. + + +fūnĕbris, adj. (unus) погребни, укопни, мртвачки: pompa, oratio, faces. 2) *†убитачан, смртоносан, несрећан: bellum; sacra funebria, кад се људи кољу на жртву. + + +*fūnĕrĕus, adj. (funus) = funebris. + + +*†fūnĕro, 1. (funus), 1) свечано погрепсти, сахранити (пор. sepelio, humo): alqm. 2) *убити: prope funeratus arboris ictu. + + +fūnesto, 1. (funestus), убиством или уопште проливањем крви окаљати, оскрнавити (у верозаконском погледу): f. aras humanis hostiis; contionem contagione carnificis. + + +fūnestus, adj. с comp. и sup. (funus), 1) проливањем крви окаљан, оскрнављен (у погледу на веру): f. manus; familia f., у црнини; annales ff., пуни гласова о смртним случајима. 2) смртоносан, несрећан, смртан, злокобан, убитачан и сл.: ignis, scelus, dies; nox f. nobis, за нас. + + +fungĭnus, adj. (fungus) гљиван, од гљива. + + +fungor, functus sum, dep. 3. 1) бавити се чим, чинити што, извршивати, отправљати и сл.: fungi militiā, бити војник; f. officiis, munere, вршити дужност; f. consulatu, quaesturā, praeturā, отправљати службу; *†f. periculis, препатити; f. more barbarorum, држати се обичаја варварских; *vice cotis, бити место тоцила; f. caede lcjs = убити; dapibus = најести се, благовати; morte (fato), умрети; f. voto, испунити завет; ter functus aevo, ко је проживео три века; f. diem, умрети. 2) давати, плаћати: fungi eo sumptu, намирити трошак. + + +fungōsus, adj. с comp. (fungus), гљиваст, шупљикав. + + +fungus, i, m. (пор. σφόγγος), 1) гљива смрчак; trop. = глупак, дедак, звекан. 2) *звезда што лети, метеорска звезда. + + +fūnĭcŭlus, i, m. dem. од funis. + + +fūnis, is, m. уже, коноп, паламар, једек (обично дужи и дебљи него restis: пор. rudens): ingredi per funem, на конопу играти; ducere funem, водити кога, заповедати; sequi f., ићи за другим, слушати. + + +fūnus, ĕris, n. 1) цела погребна свечаност, погреб, укоп, спровод (пор. exsequiae, pompa): merces funeris ac sepulturae; f. ducitur, иде спровод; facere funus filio, приредити сину погреб; celebrare funus, operam dare funeri, venire in funus, ићи у спроводу; efferri funere, сахрањен бити: ducere funus, ићи на челу спровода (каже се о сликама прадедовским које су ношене пред мртвацем); paterno funeri justa solvere, последњу почаст указати свом оцу; *sub ipsum funus = пред саму смрт. 2) *мртво тело, лешина: arena teget f. meum. 3) смрт, особ. насилна смрт, убиство; отуда = пропаст, погибија: crudele f.; Turnus edit funera, убија; parare funus imperio, справљати гроб држави; paene funera reipublicae, људи што спремају пропаст држави (Цицерон о Габинију и Пизону). + + +fŭo, fŭi, fŭtūrus (φύω), в. sum. + + +fūr, fūris, comm. крадљивац, тат, лопов као псовка = лупеж, нитков. + + +fūrācĭter, adv. са sup. (furax) лоповски, лупешки. + + +fūrax, ācis, adj. с comp. и sup. (fur), крадљив, који радо краде. + + +furca, ae, f. 1) двокраке виле, двокрака виљушка. 2) о рашљастим предметима, а) рашљаст подупирач, потпора, соха, рачве; б) казнено оруђе (два дрвета, састављена као слово Λ или П) што се кажњенику око врата метало, те га је овај носити морао, а руке му беху за оба краја привезане; в) вешала; г) †теснац, кланац: Furcae Caudinae. + + +furcĭfer, fĕri, m. (furca-fero). човек (обично роб), који furcam (в. furca 2. б.) носи; отуда као псовка = обешењак, лупеж. + + +furcilla, ae, f. dem. од furcula. + + +furcillo, 1. (furcilla), подупирати (в. furca 2. а.): f. fidem alcjs. + + +furcŭla, ae, f. dem. од furca. + + +fŭrens, tis, adj. с comp. (part. од furo), бесан, помаман. + + +fŭrenter, adv. (furens), бесно. + + +furfur, fŭris, m. трице, мекиње; trop. = перут на кожи. + + +†furfŭrĕus, adj. (furfur), трични, од мекиња. + + +fŭrĭa, ae, f. (furo), (врло ретко у sing.), 1) бес, бесноћа, беснило, помама, махнитост (услед жестоких страсти, срџбе, љубави, гнева и сл.): concipere furias, побеснети; ff. justae, праведан гнев; in furias ruunt, љубавно беснило, 2) као nom. propr. Fŭrĭae, (грчки Ἐρινύες, Εὐμενίδες, Alecto, Megaera и Tisiphone), фурије, богиње осветнице, које су неприродне злочине кажњавале, особ. оне које људска правда није могла постићи: Furiae parentum, које свете крв родитеља; scelerum Furiis agitatus Orestes. 3) уопште о помамном, махнитом човеку: illa Furia religionum (о Клодију). + + +fŭrĭālis, adj. (furia), 1) налик на фурију, фуријски: incessus. 2) = бесан, грозан, страховит, ужасан: vox, caedes; mensa Atrei. 3) *што доводи у беснило: vestis. + + +*fŭrĭālĭter, adv. (furialis), бесно, помамно. + + +fŭrĭbundus, adj. (furo), 1) бесан, помаман. 2) одушевљен, надахнут: praedictiones. + + +Fūrĭna, ae, f. богиња римска, иначе непозната. + + +fūrīnus, adj. (fur), крадљивачки, лоповски. + + +*fŭrĭo, 1. (furia), помамити, у беснило довести: equas; у pass. помаман, бесан: furiata mente Coroebus. + + +fŭrĭōsē, adv. (furiosus), бесно, помамно. + + +fŭrĭōsus, adj. с comp. и sup. (furia), упр. кога су фурије обузеле (пор. furialis), = бесан, помаман, махнит, безуман: homo; mulier furiosa scelere; f. cupiditas, amor; *tĭbia f. = што на помамно одушевљење распаљује. + + +Fūrĭus, име римскога племена; најпознатији су: 1) Marcus F. Camillus, победилац Гала 390 пр. Хр. 2) Aulus F. Antias, песник и пријатељ Квинта Катула, око 100 пр. Хр. 3) Marcus F. Bibaculus, песник у доба Хоратијево. 4) F. Crassipes, други муж Тулије, Цицеронове кћери. Отуда adj. Fŭrĭus. + + +furnārĭus, adj. (furnus), што се пећи тиче, пећни; само као subst. furnārĭa, ae, f. (sc. ars), пекарски занат. + + +furnus, i, m. хлебна пећ (пор. fornax); употребљавана је зими и као грејалиште за оне који су зебли. + + +fŭro, —, —, 3. беснети, помаман бити (због болести или особ. због жестоке страсти; в. furor): f. dolore; f. adversus alqm; *f. alqā, бити у коју жестоко заљубљен, мрети или гинути за њом; ille iratus furit luctu filii; Clodius furit se ab illo vexatum esse; *furit reperire, с бесном жестином тражи; *trop. furit ignis, aether, ardor edendi. Напосе = одушевљен бити. + + +fŭror1, ōris, m. (furo), 1) беснило, помама = слепа страст, грозничав и јак покрет духа, као гнев, љубав и сл. (пор. amentia, insania): f. et insania; f. coeli ac maris, бура; ira f. brevis est; f. est mentis ad omnia caecitas. 2) одушевљење песничко, пророчко и сл.: praesagitio, quae inest in animis, si acrius exarsit, furor appellatur; sine furore magnus poëta esse non potest; fatidici furores. + + +fūror2, dep. 1. (fur), красти, украсти: alqd; alqd alci, ab alqo: alqd ex alqo loco; pecuniam ex templo; venire ad furandum; f. speciem alcjs, узети на се чији облик; f. civitatem, лукавством задобити. + + +furtĭfĭcus, adj. (furtum-facio), крадљив, склон крађи. + + +furtim, adv. (fur), крадом, кришом, потајно, у потаји: f. proficisci; senatusconsultum f. factum est. + + +*†furtīvē, adv. (furtivus) = furtim. + + +furtīvus, adj. (furtum), 1) краден, украден: lana, virgo. 2) тајан, потајан, скривен: f. iter, expeditio, usus; f. mens, скривена мисао; victoria f., лукавством добивена; ff. viri, потајни милосници. + + +furtum, i, n. (fur), 1) крађа: f. apertum; f. facere rei alcjs, украсти што. 2) украдена ствар: ff. illa Syracusis erant. 3) trop. тајно дело, лукавство, превара, плетка и сл.: abscondere fugam furto, крадом побећи; furto jocoso condere, о Меркурију, који је већ у колевци показао вештину у шаљивој крађи. Напосе често а) о ратним варкама: vincere furto, non proelio; б) тајна љубав, тајни састанци љубазнички: ff. Jovis. + + +fūruncŭlus, i, m., dem. од fur. + + +*†furvus, adj. (упр. fusvus од основе FUS, откуда и fuscus, проширено из FU, откуда fumus, fuligo), загасите боје, таман, мрачан, мрк: postes, antra (о подземном свету). + + +fuscĭna, ae, f. (сродно са furca), трокрака виљушка, напосе трозубац Нептунов. + + +*fusco, 1. (fuscus), црнити, гарити: rem; inertia fuscat dentes, од немарности у чишћењу поцрне зуби. + + +fuscus, adj. с comp. 1) загасите боје, таман, црнкаст: purpura, cornix; nox fuscis alis amplectitur tellurem. 2) о гласу, потмуо, промукао, храпав (opp. canorus, candidus): vox. + + +Aristĭus Fuscus (ă), учен Римљанин, пријатељ Хоратијев. + + +fūsē, adv. с comp. (fusus), упр. разливено; trop. опширно, пространо, потанко: dicere. + + +fūsĭlis, adj. (fundo), ливен, топљен, растопљен: aurum. + + +fūsĭo, ōnis, f. (fundo), ливење, изливање, топљење, излив: mundus est f. animi dei. + + +fustis, is, m. батина, тољага, дебео штап, особ. за бијење (пор. baculum, ferula): fusti alqm percutere, батином бити (в. fustuarium). + + +fustĭtŭdĭnus, adj. (fustistundo), шаљиво о месту где се робови батинају. + + +fustŭārĭum, ĭi, n. (sc. suplicium; fustis), батинање на смрт (казна за војнике који су побегли од заставе): legiones, quae consules reliquerunt, fustuarium meruerunt. + + +fūsus1, i, m. вретено. + + +fūsus2, adj. с comp. (part. од fundo), 1) саливен = оборен, изваљен; широк, простран: humi f.; campi fusi in omnem partem; toga f., пространа; corpora fusa, крупан, замашан. 2) trop. о говору или писму опширан, обилат, растегнут: narratio, genus sermonis; ff. sumus in disputatīonibus. + + +fūtātim, adv. (fundo?), обилато, често. + + +fūtĭle, adv. (futilis), узалуд, бадава. + + +fūtĭlis, adj. (fundo), 1) који своју садржину лако излива, изасипа: vas; canes ff., који се лако опогане; *glacies f., танак, што се лако проломи. 2) trop. непоуздан, залудан, ништав, ташт, напразан, бесцен и сл.: f. servus, auctor, sententia, laetitia; tempus. + + +fūtĭlĭtās, ātis, f. (futilis), ништавост = празни и шупљи разговори. + + +fŭtūrus, adj. (part. од sum), будући, што ће да буде; subst. fŭtūrum, i, n. или plur. fŭtūra, ōrum, n. будућност. + + +Găbăli, ōrum, m. племе у југоисточној Галији. + + +†găbălus, i, m. крст, вешала; као псовка = обешењак. + + +Găbĭi, ōrum, m. стара варош у Лацији, коју је освојио Тарквиније Охоли. Отуда Găbīnus (†и Găbĭensis), adj. и subst. Găbīni, ōrum, m. Габињани. + + +Găbīnĭus, име римскога племена; Aulus G. израдио је као пучки трибун 67 пр. Хр. својим законским предлогом (lex Gabinia), да се врховно заповедништво против гусара (piratae) поверило Помпеју; затим је као намесник у Сирији мисирскога краља Птолемеја Аулета повратио на престо, без налога римскога сената. + + +Gādēs, ĭum, f. феничка насеобина у југозападној Хиспанији, сад Кадис (Cadiz). Отуда Gādĭtānus, adj. и subst. Gādĭtāni, ōrum, m. Гађани. + + +gaesum, i, n. (галска реч), дугачко и тешко копље у Гала. + + +Gaetūlĭa, ae, f., предео у северозападној Африци, овамо спадају а) Gaetūlus, adj.; *значи уопште либијски, афрички; б) Gaetūli, ōrum, m., становници Гетулије; в) †Gaetūlĭcus, adj. + + +Gājus в. Cajus. + + +Gălaesus, i, m. река у доњој Италији близу Тарента. + + +Gălătae, ārum, m. (Γαλάται), келтско племе у Фригији, Галати. Отуда а) Gălătĭa, ae, f., предео Мале Азије, од Галата насељен, прозван и Gallograecia; б) Gălătĭcus, adj. + + +Gallograeci, ōrum, = Galatae, исто тако Gallograecia = Galatia. + + +Gălătēa, ae, f. (Γαλάτεια), морска нимфа, кћи Нереја и Тетиде, коју је киклоп Полифем љубио. + + +galba, ae, f. (галска реч), 1) неки мален црв. 2) врло дебео човек, трбоња. 3) презиме (cognomen) племена Сулпицијева; напосе као nom. propr. Galba, римски цар након Нерона. Отуда Galbĭāni, ōrum, m., присталице цара Галбе. + + +galbănĕus, adj. (galbanum), галбанов, од галбана. + + +galbănum, i. n. (χαλβάνη) галбан, нека мирисава смола из Сирије. + + +galbănus (galbĭnus), adj. (galbanum или од неупотр. galbus = жут), 1) жућкаст; subst. galbăna, ōrum, n. (sc. vestis), жућкаста женска хаљина. 2) отуда trop. *†= мекушаст. + + +galbĕum, i, n. и galbĕus, i, m. врста гривне, наруквице (за украс или у случају болести). + + +galbĭnus в. galbanus. + + +galbŭlus, i. m. мала нека тица, жутовољка. + + +gălĕa, ae, f. шлем, кацига (обично од коже; пор. cassis). + + +gălĕātus, adj. (galea), са шлемом на глави: Minerva; milites. + + +Gălĕōtae, ārum, m. (Γαλεῶται), нека врста врачара на Сицилији. + + +gălērĭcŭlum, i, m. (dem. од galerum), капица, шубара. + + +*†gălērītus, adj. (galerum), покривен капом, шубаром: avis g., капорка птица, шева. + + +gălērum, i, n. или gălērus, i, m. (сродно ca galea), 1) капа од неучињене коже, налик на шлем, какву су носили свештеници, војници, сељаци и др. 2) власуља, перика. + + +Gălĭlaea, ae, f. предео у северној Палестини. Отуда Gălĭlaei, ōrum, m. Галилејци. + + +galla1, ae, f. шишарка. + + +Galla2, ae, f. в. Galli1. + + +Gallaecĭa, ae, f. земља Галеција (Галиција) у северозападној Хиспанији. + + +Galli1, ōrum, m., келтски народ који је поглавито становао у данашњој Француској, а отуда се раширио по горњој Италији и по Малој Азији (в. Galatae). У sing. Gallus, i, m. Гал; Galla, e, f. Галкиња. Отуда 1) Gallĭa, ae, f., галска земља, наиме G. cisalpina или citerior, горња Италија; G. transalpina или ulterior, садашња Француска. 2) Gallĭcus, adj. галски: ager G. или provincia G., један део Умбрије; subst. Gallĭca, ae, f. (sc. solea), врста галске обуће. 3) Gallĭcānus, adj. што припада римској провинцији Галији (у горњој Италији): legiones gg.; subst. Gallĭcāni, ōrum, m., становници провинције Галије. + + +Galli2, ōrum, m. в. Gallus4. + + +Gallĭa, ae, f. в. Galli1 1). + + +†Galliĭambus (или Gallĭambus), i, m. (Gallus 4), песма свештеника богиње Кибеле. + + +Gallĭcānus в. Galli1 3). + + +Gallĭcus в. Galli1 2) и Gallus 3) и 4). + + +Gallus3, i, река у Фригији. Отуда *Gallĭcus, adj. = фригијски, тројански. + + +†Galliĭambus (или Gallĭambus), i, m. (Gallus 4), песма свештеника богиње Кибеле. + + +gallīna, ae, f. (gallus), кокош, кока; trop. као реч одмила “кокице моја”!; prov. gallinae albae filius, видовито дете, срећко. + + +gallīnācĕus, adj. (gallina), кокошји: gallus g., петао; ova gg., кокошја јаја. + + +gallīnārĭus, adj. (gallina), кокошји: vas; отуда subst. gallīnārĭus, ĭi, m. кокошар; као adj. propr. silva G., шума у Кампанији. + + +Gallograeci, ōrum, = Galatae, исто тако Gallograecia = Galatia. + + +Gallograeci, ōrum, = Galatae, исто тако Gallograecia = Galatia. + + +gallus1, i, m. петао, певац: gallorum cantus; prov. gallus in sterquilinio suo plurimum potest, петао је на свом буњишту најјачи. + + +Gallus2, i, m. Гал, в. Galli1. + + +Gallus3, i, река у Фригији. Отуда *Gallĭcus, adj. = фригијски, тројански. + + +Gallus4, i, m. свештеник богиње Кибеле, обично у plur. Galli. Отуда Gallĭcus, adj. + + +Gallus5, римско презиме у више племена: Gajus Cornelius Gallus, песник, говорник, државник, пријатељ Августов и Виргилијев. + + +gămēlĭōn, ōnis, m. (γαμηλίων), име седмог атичког месеца (крај јануара и почетак фебруара). + + +gānĕa, ae, f. (раније има и gānĕum, i, n.), 1) прчварница, проста механа, места где се бекрије и развратници скупљају (пор. caupona, popina, deversorium). 2) пировање, пијанчење. + + +gānĕo, ōnis, m. (ganea), бекрија, пијаница. + + +†gangăba, ae, f. (персијска реч), бременар, носач, амалин. + + +Gangărĭdae, ārum, m. племе на доњем току реке Ганга. + + +Gangēs, is, m. река Ганга у Индији. Отуда Gangētĭcus и у f. Gangētĭs, ĭdis, adj. + + +gannĭo, 4. кевкати, штектати, лајати (пор. latro), о псима; trop. о људима = свађати се, зипарати, викати: quid ille gannit? quid vult? + + +*gannītus, ūs, m. (gannio), кевкање, штектање, лајање (о псима); trop. о људима = велегласни и свадљиви говор. + + +Gănўmēdēs, is, m, (Γανυμήδης), син тројанскога краља Троја (Tros), на заповест Јупитера буде од орла на небо однесен, где је постао наместо Хебе Јупитеров пехарник. + + +Gărămantĕs, tum, m. (Γαράμαντες), племе у северној Африци (у садашњем Фесану). Отуда Gărămantĭcus и у f. Garămantĭs, ĭdis, adj.; *уопште афрички. + + +Gargānus, i, m., шумовито предгорје у Апулији. Отуда Gargānus као adj. + + +Gargăphĭē, ēs, f. (Γαργαφία), долина са извором близу Платеје у Беотији. + + +Gargara, ōrum, n. (τὰ Γάργαρα), највиши врх горе Иде у Мизији, и варош истога имена на подножју исте горе. + + +Gargettus, i, m. (Γαργηττός), срез (δῆμος) у Атици где се родио филозоф Епикур, који се стога зове Gargettius. + + +Gargĭlĭus, име римскога племена. + + +Garites, tum, m. племе у Аквитанији. + + +garrĭo, 4. (сродно са γηρύω), брбљати, блебетати, бенетати, ћеретати итд. (пор. hariolor, fabulor и сл.): garrimus quidquid in buccam venit; *g. fabellas, причати; garris, ти бунцаш. + + +garrŭlĭtās, ātis, f. (garrulus), говорљивост, брбљавост. + + +garrŭlus, adj. (garrio), 1) говорљив, брбљав, блебетљив: *percontatorem fugito, nam garrulus idem est; lingua g.; hora g., час који прође у брбљању. 2) о животињама или стварима: g. cornix, cantus lusciniae; rivus, lyra. + + +gărum, i, n. (γάρον), код Римљана јака омиљена рибља чорба. + + +Gărumna, ae, f. река у Галији, сад Гарона. Отуда Gărumni, ōrum, n. племе у Галији уз реку Гарумну. + + +gaudĕo, gāvīsus sum, 2. (γαίω, γηθέω), радовати се, веселити се (у срцу; пор. laetor): alqā re; aequitate; *g. in puero; *gaudeo gaudia tua; *g. alqd; gaudeo eum natum esse; gaudeo videre; gaudeo, quod te interpellavi; mihi gaudeo, с моје стране; gaudeo quum te video; g. quia vos tranquillos audio. Напосе а) *†= волети, радо имати: *brachia gaudentia loris; б) g. in sinu (tacito) или in se, у себи се радовати, кадшто и пакосно; в) *inf. gaudere (χαίρειν) = salvere, весеље, поздрав: Musa refer Celso gaudere, однеси му мој поздрав. + + +gaudĭum, ĭi, n. (gaudeo), радост, весеље, а) = радост у срцу, унутрашња (пор. laetitia): lacrimare gaudio, од весеља; gaudio exsilire, поскакивати; б) телесно уживање: gaudia corporis, похот; в) *предмет који коме годи: attingere gaudia sua manibus. + + +Gaugămēlă, ōrum, n. (τὰ Γαυγάμηλα), мало место у Асирији где је Александар надбио Дарија 331 пр. Хр. + + +gaulus, i, n. (γαῦλος), ведрица, ведро. + + +Gaurus, i, m. гора у Кампанији, са свога вина на гласу. + + +*†gausăpa, ae, f. и. gausăpum, i, n. или gausăpĕ, is, n. и gausăpēs, is, m. (γαυσάπης) влакнасто дебело сукно, за одело, трпезне покриваче и сл. + + +†gausăpātus, adj. (gausapa), обучен у одело од gausape. + + +gāza1, ae, f. (персијска реч), 1) благајница владаочева. 2) благо, богатство; *†и у plur. + + +Gāza2, ae, f. варош у Палестини близу мора. + + +Gĕbenna в. Cebenna. + + +Cĕbenna (Cĕvenna, Gĕbenna) mons, m. горе у Галији, сад Севене. + + +Gedrōsĭa, ae, f., земља на југоистоку Персије дуж Индијскога мора, већи део данашњега Белуџистана; становници Gedrōsi, ōrum, m. + + +Gĕla, ae, f. (Γέλα), варош на јужној обали Сицилије. Отуда 1) Gĕlōus, adj. 2) Gĕlenses, ĭum, или †Gĕlāni, ōrum, m. + + +Gĕlās, ae, m. (Γέλας), река на Сицилији код вароши Геле. + + +gĕlĭdē, adv. (gelidus), ледно, студено; trop. хладно, млитаво. + + +gĕlĭdus, adj. с comp. и sup. (gelu), ледан, студен, мразан, врло хладан (пор. frigidus): coelum; nox; aqua; Haemus; subst. gĕlĭdă, ae, f. (sc. aqua), вода хладна као лед. Отуда trop. о ономе што се смрћу, од страха и сл. смрзне или укочи, као и о ономе што причињава да се ко укочи: g. mors, formido, pallor; g. sanguis; gelidus tardante senectā. + + +Gellĭus, име римскога племена; познат је граматик Aulus G. из другог века п. Хр. + + +Gĕlo1, ōnis, m. (Γέλων), Гелон, краљ сиракуски. + + +†gĕlo2, 1. (gelu), заледити, следити; учинити да се смрзне: fluvius qui ferrum gelat; обично у pass. = смрзнути се: gelatus, смрзнут. + + +Gĕlōni, ōrum, m. (Γελωνοί), племе скитско дуж реке Бористена (Дњепра). + + +Gĕlōus в. Gela. + + +gĕlū, ūs, n. (понајвише само у abl. sing.; ретки су облици gelum, i, n. и gĕlus, ūs, m.), 1) цича, зима, студен (пор. frigus): horrida cano bruma gelu; *о укочености у старости и при смрти. 2) *†лед, снег, мраз: terra informis alto g. + + +*gĕmĕbundus, adj. (gemo) уздишући. + + +*gĕmellĭpăra, ae, f. (gemellus-pario), која рађа близанце (о Латони). + + +gĕmellus, adj. (dem. од geminus). + + +gĕmĭnātĭo, ōnis, f. (gemino), удвојење, удвајање. + + +gĕmĭno, 1. (geminus), 1) удвојити, удвајати, усугубити: *g. decem annos = имати пуних двадесет година; g. facinus, поновити, по други пут учинити; geminata victoria; consulatus; geminata verba, поновљене речи. 2) *†спарити, сјединити две ствари: g. serpentes avibus; legionum castra geminantur, две се легије сместе у један стан. + + +gĕmĭnus, adj. 1) двојни рођењем, заједно рођен: gg. fratres, sorores, близанци, близанице. Отуда subst. у plur. gĕmĭni, ōrum, m. = близанци. 2) уопште двострук, двојак, два, двоји, оба, обоји (али тако да је појам о једнакости претежнији; пор. duplex, где се разумева неједнакост): ex unis mihi geminas fecisti nuptias; videre solem geminum, два сунца; gg. nares, pedes. 3) trop. = сличан, налик, једнак: geminus et simillimus audaciā; illud est geminum (опште, заједничко) consiliis Catilinae et Lentuli. + + +gĕmĭtŭs, ūs, m. (gemo), 1) уздисање, уздах, уздисај, стењање: luctus et g.; fletus et g.; edere, dare, ejicere gemitum, уздахнути; *= бол, туга, жалост. 2) *о животињама, рика, урлик; о стварима, лупа, праска, тутњава, хука, бука: cavernae dedēre gemitus. + + +gemma, ae, f. 1) пупак, пупољак (на биљци): ineunte vere exsistit ea quae g. dicitur. 2) драги камен: g. aut margarita. Отуда а) предмет начињен од драгог камена, н. пр. пехар: bibere ex gemma; б) прстен с печатом: imprimere epistolam gemmā, запечатити писмо; в) бисер; г) око у репу паунову. + + +gemmātus, adj. (gemma), драгим камењем искићен. + + +gemmĕus, adj. (gemma), 1) од драгога камена. 2) драгим камењем искићен: g. jugum. 3) налик на драги камен, сјајан: g. cauda pavonis; prata gg., цвећем украшена. + + +*†gemmĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (gemma-fero), пун драгога камења, бисера: Ganges; mare g. + + +gemmo, 1. (gemma), 1) пупити, пупољке терати: vitis g. 2) драгим камењем бити украшен, блистати се као драги камен (само у part. praes.): sceptra gemmantia; herbae gemmantes rore recenti, пуна росног бисера. + + +gemmŭla, ae, f. (dem. од gemma). + + +gĕmo, ŭi, ĭtum, 3. 1) intrans. а) стењати, уздисати, јецати (понајвише хотимице да се стешњеном срцу што олакша; пор. suspiro): quum diu occulte suspirassent, postea jam gemere coeperunt; gemo desiderio tui; б) о стварима, пуцати, праскати, шкрипати, тутњити, грмети, хујати и сл.: mare: navis; antennae; gubernaculum. 2) trans. жалити, оплакивати: alqd; hic status gemitur; gemis te paucis ostendi, жалиш што се не показујеш многима. + + +Gĕmōnĭae, ārum, f. (sc. scalea) неке степенице на обронку капитолијскога брега у Риму, по којима су вукли лешине погубљених у тамници (carcer Mamertinus) криваца, па их отуда у Тибар бацали. + + +gĕna, ae, f. (обично у plur.), (gigno), образ, лице, ланита обично у песника; пор. mala); *очи: cornicum genas eruit ungue. + + +Gēnăbum, i, n. (Γήναβον), варош у Галији на реци Лигеру, доцније названа civitas Aurelianorum, сад Orléans. Отуда Gĕnăbensis, adj. и subst. Gĕnăbenses, ĭum, m. + + +Gĕnauni, ōrum, m., племе у Винделицији (садашњој Баварској). + + +Gĕnăva (не Geneva), ae, f. варош алоброшка у Галији, сад Женеви у Швајцарској. + + +†gĕnĕālŏgus, i. m. (γενεαλόγος), родословац, ко саставља родослов. + + +gĕnĕr, ĕri, m. (сродно са genus, gigno), 1) зет, кћерин муж. 2) муж унуке или праунуке. 3) зет, сестрин муж. + + +gĕnĕrālis, adj. (genus), 1) што спада у род или врсту (н. пр. код животиња). 2) општи, укупни (opp. singuli, specialis): g. quaestio. + + +gĕnĕrālĭtĕr, adv. (generalis), уопште. + + +gĕnĕrasco, —, —, 3. (genus), постати, родити се, Lucr. + + +gĕnĕrātim, adv. (genus), 1) по родовима, врстама, племенима, разредима: Caesar omnibus g. gratias egit; свима напосе; Germani g. copias suas constituunt, по појединим племенима. 2) уопште: quid ego de ceteris civium Romanorum suppliciis singillatim potius quam g. atque universe loquar? + + +gĕnĕrātor, ōris, m. (genero), родитељ, отац, творац: nosse generatores suos, праоце. + + +gĕnĕro, 1. (genus), родити, произвести; отуда створити (у значењу »родити“ каже се само за мужа; пор. creo, gigno, pario; genero је реч племенитија и одабранија од осталих): deus generavit hominem; ita generati a natura sumus; populus Romanus a Marte generatus, од Мартова порекла. Употребљава се и за производе духа, саставити, створити: ipse orator alqd generabit. + + +gĕnĕrōsē, adv. с comp. (generosus), племенито, великодушно; јуначки. + + +gĕnĕrōsus, adj. с comp. и sup. (genus), 1) племенит = племенита рода: virgo; stirps. 2) о животињама, биљкама и уопште неличним предметима, добре пасме, изврстан, племенит: sus; equus; vinum; ratio dicendi. 3) trop. племенита срца, веледушан: g. virtus; animus; simplicitas. + + +gĕnĕsĭs, is, f. (γένεσις), 1) рођење. 2) констелација (положај звезда) при чијем рођењу, нативитет. + + +gĕnĕtīvus в. genitivus. + + +*†gĕnĕtrix (genitrix), īcis, f. (gigno), 1) родитељка, мати: g. Aeneadum, прамати. 2) trop. која што оснива, започиње, производи, рађа: Ceres g. frugum; virtutum. + + +Gĕnĕva, ae, f. в. Genava. + + +gĕnĭālis, adj. (genius), 1) што се тиче генија (рађања; в. genius), генију посвећен, свадбен, брачан: lectus g., брачна постеља. 2) весео, угодан, пријатан, повољан, драг; свечан: festum; dies; rus; litus. + + +*†gĕnĭālĭter, adv. (genialis), весело, пријатно, свечано. + + +gĕnĭcŭlātus, adj. (geniculum), коленаст, чворновит (о биљкама): culmus; arundo. + + +gĕnĭcŭlum, i, n. (dem. од genu), упр. коленце; отуда чланак, чвор на стабљикама, н. пр. житним. + + +gĕnista, ae, f. жутилица (врста шибља, Ginster). + + +gĕnĭtābĭlis, adj. (gigno), што унапређује плођење: aura, Lucr. + + +*†gĕnĭtālis, adj. (geno = gigno), што се тиче рађања, плођења: quatuor corpora gg., четири елемента; dies g., рођендан.; partes gg. или membra gg. или само genitalia, удови плођења или рађања. + + +gĕnĭtālĭter, adv. (genitalis), плодећи, оплођавајући, Lucr. + + +*†gĕnĭtīvus, adj. (gigno), упр. 1) што је од рођења, урођен: imago g., урођена; nota g., мадеж. 2) у граматици: casus g., други падеж, генитив. + + +*gĕnĭtor, ōris (geno, gigno), 1) родитељ = отац: Jupitor g. deorum. 2) trop. творац, виновник, почетник: Neptunus g. profundi; g. vitiorum. + + +gĕnĭtrix в. genetrix. + + +†gĕnĭtūra, ae, f. (gigno), 1) рађање, рођење. 2) констелација (положај звезда) при рођењу. + + +gĕnĭtus в. gigno. + + +gĕnĭus, ĭi, m. (geno, gigno, γίγνομαι), 1) упр. „који живот даје“, геније, дух чувар човека, места и др.; по народном римском веровању неко духовно (божанско) биће које је човека (а и поједина места и државе) од почетка живота до краја пратило, с човеком се заједно радовало и туговало; а после или се у царство светлости вратило, или као Lar и даље живело. Особито на дане рођења, на свадбама и у другим свечаним приликама приносио је сваки жртву своме генију; под његовом заштитом беше све што се породице тицало, рођења и сл. (пор. genialis). Геније је уживао у весељу човекову, као и он сам; стога се говорило: indulgere (bona multa facere) genio, весео бити; напротив defraudare genium или belligerare cum g. suo, откидати од својих уста. 2) trop. који части (тако га зову чанколизи). 3) †таленат, природни дар, геније. + + +geno в. gigno. + + +gigno (предкл. и gĕno), gĕnŭi, gĕnĭtum, 3. (сродно са γεννάω, γείνομαι), 1) родити, изродити (и о мужу и о жени; пор. pario, genero): Jupiter illum ex Alcumena genuit; Hecuba genuit Paridem; gignere ova, јаја снети; genitus diis, de sanguine deorum, божанска порекла. 2) родити, произвести: India gignit beryllos; terra gignit plantas. 3) trop. уопште произвести, створити, проузроковати и сл.: haec virtus gignit amicitiam; deus hanc urbem genuit; odia hinc gignuntur. 4) subst. gignentĭa, ĭum, n. = што расте, биљке: loca nuda gignentium, места гола, без биљака. + + +gens, tis, f. (geno, gigno), 1) у ужем смислу, збир више породица спојених заједничким пореклом, племеном и засебним религијским обредима у Риму (испрва само о патрицијима), род, племе (дакле с појмом политичним; пор. genus): g. Tarquiniorum; чешће g. Julia, Cornelia итд; homo gentis patriciae. Отуда а) patres majorum gentium, који су пореклом од старијих сенатора; patres minorum gentium, чије су породице тек под Тарквинијем Приском ушле у сенат; отуда dii minorum gentium, богови другога реда; б) *= потомак, огранак: Aeneas gens deûm; в) *†о животињама, багра, врста: haec g., о лисицама. 2) народ, племе (с погледом на порекло и народност; пор. populus, natio): g. Sabina; g. Allobrogum; често ubi, ubicunque gentium, где, ма где; nusquam, nuspiam gentium, нигде. Отуда *а) g. humana, род људски; б) †gentes = странци, не Римљани; в) (ретко) = страна, покрајина, предео (као грчки δῆμος): Cataonia, quae gens jacet supra Ciliciam. + + +gentĭcus, adj. (gens), народан: mos. + + +gentīlīcĭus, adj. (gens), 1) племенски, породични: sacra gg. 2) †народни. + + +gentīlis, adj. (gens), 1) истога племена, рода, једноплемени, једнородни: nomen g.; — subst. суплеменик, сродник: g. tuus; gg. mei. 2) истога народа, народни, домаћи, отачаствени: solum; religio; natio; subst. g. alcjs чији земљак. + + +gentīlĭtās, ātis, f. (gentilis), сродство, родбина; и у plur. + + +gĕnu (ŭ и ū), ūs, n. (γόνη), колено: se ad genua projicere, advolvi genibus alcjs, клекнути пред ким; genibus minor, клечећи. + + +Gĕnŭa, ae, f. приморска варош у Лигурији, сад Genova. + + +*gĕnŭālĭa, ĭum, n. (genu), подвеза. + + +gĕnŭīnus1, adj. (geno), 1) урођен, природан: virtus. 2) †прав, истинит: fabula. + + +gĕnŭīnus2, adj. (gena), лични, образни: dentes gg., кутњаци. + + +gĕnŭs, ĕris, n. (geno, gigno, γένος), 1) порекло, колено: natus regio, nobili genere; contemnere g. alcjs. Напосе = господско порекло, племство: jactare g. et inutile nomen. 2) *потомак, огранак или coll. потомство: ille est g. deorum; римски народ је g. Martis. 3) род (што по породу и сличности заједно спада; пор. gens, stirps), племе, врста и сл.: А) о људима: а) уопште: g. hominum или g. humanum, људски род; hoc g. hominum, оваки људи; g. virorum, muliebre, мушки, женски пол; б) напосе = народ, племе, сој: g. Numidarum; g. Romanum; g. ferox. Б) о животињама, род, пасмина, сој, багра: varia gg. bestiarum; *g. lanigerum = овце. В) о неживим предметима: omne g. armorum; g. orationis; pugnae; elaborare in utroque genere, у обе струке; de toto hoc genere, о овој ствари уопште; g. dicendi, начин говора, писања; gg. furandi, врсте крађе. Напосе а) ejus (hujus) generis и id (hoc итд.) genus, од те врсте; orationes aut alqd id g., или тако што; б) in omni genere, у сваком погледу; в) = начин: alio genere, на други начин; г) у граматици = род. + + +Gĕnŭsus, i, m. река на граници Македоније и Илирије, сад Искуми. + + +gĕōgrăphĭa, ae, f. (γεωγραφία), земљопис, географија. + + +gĕōmĕtrēs, ae, m. и †gĕōmĕter, tri, m. (γεωμέτρης), земљомер. + + +gĕōmĕtrĭa, ae, f. (γεωμετρία), земљомерство, геометрија. + + +gĕōmĕtrĭcus, adj. (γεωμετρικός), земљомерски, геометријски. Отуда subst. а) gĕōmĕtrĭcus, i, m. = geometres; б) gĕōmĕtrĭcē, ēs, f. и gĕōmĕtrĭcă, ōrum, n. геометрија. + + +†gĕorgĭcus, adj. (γεωργικός), ратарски, тежачки: carmen; напосе †gĕorgĭca, ōrum, n. наслов Виргилијеве песме о земљорадњи. + + +Gĕraestĭcus portus, m. пристаниште код вароши Teos у Јонији. + + +Gĕraestus, i, f. (Γεραιστός), варош на Еубеји. + + +Gergŏvĭa, ae, f. варош арвернска (Arvernorum) у Галији. + + +Germălus, i, m. део Рима на доњем делу палатинскога брежуљка. + + +germānē, adv. (germanus 1) искрено, отворено. + + +Germāni, ōrum, m. Германи, велик и моћан народ у данашњој Немачкој итд. (између Рајне, Дунава, Висле и мора). Отуда 1) *Germānus, adj. м. Germarnicus. 2) Germānĭa, ae, f. земља германска; у plur. Germaniae (Tac.), горња и доња Германија на левој обали Рајне. 3) Germānĭcus, а) adj. германски; б) као nom. propr. придев војводама који су Германе побеђивали; а особ. син Друза Клаудија Нерона (брата Тиберијева и пасторка Августова) и Антоније (кћери тријумвира Антонија). Германик је постао посинак свога стрица Тиберија и оженио се Агрипином, ћерком Марка Випсанија Агрипе. Војевао је срећно са Германима, али га суревњиви Тиберије позва натраг и посла у Азију, где је после многих увреда од Гнеја Пизона (в. Calpurnius 3) умро, по свој прилици од отрова. 4) †Germānĭcĭānus, adj. германски: exercitus. + + +germānĭtās, ātis, f. (germanus 1), 1) сродство између браће и сестара: moveat te memoria germanitatis. 2) trop. а) сродство између градова који су насеобине једне исте вароши; б) потпуна сличност. + + +germānus, adj. (сродно са germen?), 1) о браћи и сестрама који имају исте родитеље (или бар само истог оца), рођени, прави: frater; soror. Отуда а) subst. germānus, i, m. и germāna, ae, f., рођени брат, рођена сестра; б) *†братски, сестрински: germanum in modum, као рођени брат; caedes germana, убиство брата или сестре. 2) trop. прав, истинит, чист: haec est mea g. patria. + + +Germānus в. Germani. + + +*†germĕn, ĭnis, n. 1) клица, пупољак, младица, изданак, огранак. 2) trop. а) *= пород; б) †= племе, род; в) *= узрок, повод и сл. + + +†germĭno, 1. (germen), 1) intrans. клијати, ницати, израсти. 2) trans. испуштати: pennas. + + +gĕro1, gessi, gestum, 3. 1) упр. носити (што на себи или са собом као својину; значи дакле унутрашњи одношај између носиоца и онога што се носи; пор. fero, porto, veho и сл.): g. ornamenta, vestem, spolia ducis hostium; g. arma, о војнику; g. vulnera; terra in gremio gerit multos lacus; g. uterum = бити трудна. Отуда а) *= родити, произвести: terra g. fruges; illa insula Empedoclem gessit; б) доносити куда: g. saxa in muros. 2) trop. А) g. personam (illam, alcjs), играти улогу; исто тако †g. alqm, играти чију улогу, понашати се као неко. Б) о расположењу душе, осећати, показивати, имати и сл.: animum muliebrem, бити женскога духа; g. inimicitias, бити с ким у непријатељству; g. amicitiam, odium īn alqm; gerunt iras inter se; †g. cupiditatem imperii; aliter atque animo gessit, него што је у себи мислио; fortiter animum g., бити храбар. В) g. se с adv. или адвербијалним изразом, понашати се, показивати се: g. se inconsulte; quonam modo nos gerimus?; g. se pro cive, издавати се за грађанина; me et milites juxta geram, једнако ћу поступати са собом и с војницима. Г) (ретко) g. alqd prae se = (чешће ferre alqd prae se), обелоданити, показати. Д) извршити, извести, отправљати, чинити и сл.: gerere rem; negotium: g. rem publicam, управљати државом; res gerere, отправљати државне послове; g. rem suam, бавити се својим приватним пословима, особ. новчаним. Напосе а) вршити службу: g. consulatum; б) rem, negotium bene (prospere) или male gerere, какву ствар срећно извршити (особ. о војсковођи, победити или побеђен бити); в) g. bellum, рат водити; cum alqo или adversus (in alqm), против кога, али cum alqo значи и с ким. Ђ) rem g., дело извршити; res gestae, дела или догађаји; dum haec geruntur, док се то догађа; his rebus gestis, пошто се то догодило; res gladio geritur, почеше се мачевима борити. Е) g. morem alci, чинити коме по вољи, угађати коме: utrique a me in illa re mos est gestus. 3) (ретко) о времену, провести, проживети: aetatem cum alqo, век вековати; annum sextum gerens, у својој шестој години. + + +gĕro2, ōnis, m. (gero), носилац, носач: ite foras gerones. + + +Gĕrōnĭum, ĭi, n. варош у Апулији. + + +gerrae, ārum, f. (γέῤῥα), упр. плетер од прућа; отуда trop. = беспослице, будалаштине, лудорије. + + +gerro, ōnis, m. (gerrae), лакрдијаш, беспосличар. + + +gĕrŭlĭfĭgŭlus, i, m. (gerofingo), помагач у злу делу, сукривац. + + +*†gĕrŭlus, i, m. и gĕrŭlă, ae, f. (gero), носилац, носилица. + + +Gērўōn, ōnis, m. или Gērўŏnēs, ae, m. (Γηρυών или -όνης), тротелесни див на острву Еритији у гадеском (Gaditanus) заливу, којега је Херкул убио и говеда му одвео. Отуда adj. Gērўōnācĕus. + + +gestāmĕn, ĭnis, n. (gesto), 1) што ко на себи носи, н. пр. оружје, бреме, украс и сл.: clipeus magni gestamen Abantis; ista decent humeros gestamina nostros. 2) на чем или у чем се што носи, носила, носиљка: g. sellae. + + +†gestātĭo, ōnis, f. (gesto), 1) pass. ношење, вожење (на колима, носилима или чамцу). 2) concr. шеталиште, променада, алеја. + + +†gestātor, ōris, m. (gesto), носилац, носач. + + +†gestātōrĭus, adj. (gestator), носилачки: sella g., носила, носиљка. + + +†gestĭcŭlātĭo, ōnis, f. (gesticulor), пантомимско кретање, махање рукама. + + +†gestĭcŭlor, dep. 1. (gesticulus, demin. од gestus), 1) intrans. кретати се пантомимски, махати рукама. 2) trans. изразити што пантомимским кретањем: carmen. + + +gestĭo1, ōnis, f. (gero) (ретко), вршење, отправљање. + + +gestĭo2 4. (gestus), 1) intrans. спољашњим понашањем изразити велику радост, преко мере весео бити, разиграти се од радости и сл.: g. nimia voluptate; laetitia gestiens. 2) trans. јако желети, захтевати (и унапред радовати се чему; пор. cupio, opto): gestio haec scire; gestio illum mihi in conspectum dari, да ми на очи изиђе; pugni mihi gestiunt, сврбе ме песнице = волео бих кога избити; али scapulae tibi gestiunt, сврбе те леђа = тражиш да будеш бијен. + + +gestĭto, 1. (frequent. од gesto) (предкл. и касно), често носити: anulum. + + +gesto, 1. (intens. од gero), 1) носити, на себи имати: gemmam digito. Отуда а) pass. дати се носити, возити се и сл.; б) trop. g. alqm in sinu = некога веома радо имати; g. animum alcjs = добро познавати кога. 2) trop. доносити, јављати, разглашавати: crimina; verba. + + +gestor, ōris, m. (gero), разносач, који новости разглашује. + + +gestŭs, tūs, m. (gero), 1) држање, кретање тела: novum gestum et vultum capere. 2) махање рукама у говорника и представљача, гестикулација (пор. motus): agere gestum, махати рукама; tardiore gestu uti, спорије махати; g. acer. + + +Gĕtae, ārum, m. (Γέται), народ на северу Истра (Дунава), ретко у sing. Gĕta, ae или Gĕtēs, ae, m.; Getes у песника и као adj. Отуда Gĕtĭcus, adj. и Gĕtĭcē, adv. + + +Gētūli в. Gaetuli. + + +†gibba, ae, f. грба, гура. + + +†gibbĕr1, ĕra, ĕrum, adj. (gibba), грбав, гурав. + + +†gibbĕr2, ĕris и gibbus, i, m. грба, гура. + + +†gibbĕrōsus, adj. (gibber), грбав, гурав. + + +Gĭgās, antis, m. (Γίγας), (обично у plur.), гигант, див, џин. Гиганти беху синови земље, огромно велики, који јуришаху на небо, али их Јупитер муњама поубија и под гору Етну сахрани. + + +gigno (предкл. и gĕno), gĕnŭi, gĕnĭtum, 3. (сродно са γεννάω, γείνομαι), 1) родити, изродити (и о мужу и о жени; пор. pario, genero): Jupiter illum ex Alcumena genuit; Hecuba genuit Paridem; gignere ova, јаја снети; genitus diis, de sanguine deorum, божанска порекла. 2) родити, произвести: India gignit beryllos; terra gignit plantas. 3) trop. уопште произвести, створити, проузроковати и сл.: haec virtus gignit amicitiam; deus hanc urbem genuit; odia hinc gignuntur. 4) subst. gignentĭa, ĭum, n. = што расте, биљке: loca nuda gignentium, места гола, без биљака. + + +*†gilvus, adj. отворено жут. + + +gingĭva, ae, f. десни (у зуба). + + +glăbellus, adj. dem. од glaber. + + +*†glăbĕr, bra, brum, adj. ћелав, ћосав, гладак = без длака: homo; colla boum; често subst. m. = млад голобрад роб, коме је брада ишчупана да би изгледао као девојка. + + +Glăbrĭo, ōnis, m. (= ћелавац, ћоса), придевак у племену (gens) Ацилијеву. + + +*†glăcĭālis, adj. (glacies), леден, врло хладан: hiems, љута зима; frigus, цича; regio g. + + +glăcĭēs, ēi, f. 1. лед; g. lubrica, поледица. 2) trop. тврдоћа: g. aeris (Lucr.). + + +*†glăcĭo, 1. (glacies), 1) ледити, следити, у лед претворити, смрзавати: nives. 2) trop. учинити да се што стврдне, усири: caseum. + + +glădĭātor, ōris, m. (неупотр. gladior од gladius, в. digladior), борац мачем у крвавим римским играма, испрва на погребним спроводима и на гозбама, а затим јавно на забаву пука. Гладијатори беху робови (ратни сужњи, злочинци), а кадшто и слободни људи који су за новце у тим борбама суделовали. Због суровости ових људи и презреног њиховог стања реч gladiator значи кадшто = разбојник, пустахија, крвник и сл. Говорило се gladiatores место ludi gladiatorii; тако dare, edere gladiatores, приредити борачке игре. + + +glădĭātōrĭus, adj. (gladiator), гладијаторски: ludus; certamen; familia g., чета, дружина гладијатора. Отуда subst. glădĭātōrĭum, ĭi, n. (sc. praemium, auctoramentum), цена, плата, за коју су и слободни људи суделовали у гладијаторским играма. + + +glădĭātūra, ae, f. (в. gladiator), борба на мачеве, гладијаторска. + + +glădĭŏlus, i, m. (dem. од gladius). + + +glădĭus, ĭi, m. мач (којим се и сече и боде; пор. ensis): g. vaginā vacuus, го мач; gladium stringere, destringere, educere, истргнути; g. condere, спустити у корице. Напосе а) trop. убиство, крвно дело: impunitas et licentia gladiorum; б) prov. plumbeo gladio jugulari = без муке бити оповргнут; suo hunc gladio jugulo = његовим га речима оповргавам; *scrutari ignem gladio, ватру мачем распретати = лудо што учинити. + + +glans, dis, f. 1) жир. 2) тане од олова или глине које се из праћака бацало на непријатеље. + + +glārĕa, ae, f. шљунак, крупан песак. + + +glārĕōsus, adj. (glarea), шљунковит, пун шљунка. + + +glaucōmă, ătis, n. и glaucōmă, ae, f. (γλαύκωμα), помрачење очног сочива, слепоћа; prov. objicere alci glaucoma ob oculos, обмањивати кога. + + +*†glaucus1, adj. (γλαυκός), сињи, плавушаст: undae; *equus, чилаш, зеленко; oculi, светле, ватрене. + + +Glaucus2, i, m. (Γλαῦκος) 1) Глаук, рибар у Антедону, преображен у морског бога који је прорицао. 2) син Сизифов. + + +glaudĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (glans-fero), жирни, жироносни: quercus. + + +glēba, ae, f. 1) грудва (грумен) земље, комад земље: vertere glebas, орати; injicere alci glebam, закопати, сахранити; *уопште = земља, особ. родна: uber glebae. 2) комадић, део, делић, грумен, мрва, грудвица и од других ствари: picis; marmoris. + + +glēbŭla, ae, f. (dem. од gleba). + + +glēsum или glessum, i, n. (германска реч), јантар, ћилибар. + + +glēsum или glessum, i, n. (германска реч), јантар, ћилибар. + + +glīs, glīris, m. нека врста мишева која је Римљанима за јело служила, пув. + + +glisco, —, —, 3. упр. о ватри, зажарити се, успирити се, планути; trop. тињати = (мало-помало) расти, већи бивати, ширити се, мах отети: gliscente in dies seditione; bellum gliscens; multitudo gliscit, множи се; gliscunt singuli, поједини расту (у богатству, угледу и сл.). + + +glŏbōsus, adj. (globus), округао: mundus; terra. + + +glŏbus, i, m. 1) кугла, обла (о свакој округлој ствари, пучки израз; пор. sphaera): g. terrae; globi stellarum. 2) о људима, хрпа, гомила, руља: gg. militum; у прекорном смислу, ортаклук, клика: g. conjurationis. + + +†glōcĭo, —, —, 4. квоцати као кокош, какотати. + + +glŏmĕrāmĕn, ĭnis, n. (glomero) (предкл.), смотано тело, кугла. + + +*†glŏmĕro, 1. (glomus), 1) у клупче савити или смотати: deus terram glomeravit. 2) нешто (као у клупче) гомилати, згрнути, скупити, збијати: cervi glomerantur, купе се; g. manum, скупити чету. + + +glŏmŭs, ĕris, n. (= globus), клупче, клупко: lanae. + + +glōrĭa, ae, f. (основа CLU, CLO, грч. ΚΛΥ, ΚΛΕ; откуда у лат. laus, у грч. κλέος), 1) слава (= заслужена и с поштовањем људства спојена; пор. fama, laus, honor), част, дика: excellens ejus g. in re militari; gloria fortitudinis, због храбрости; g. rei militaris; g. rerum gestarum, због учињених дела. Отуда а) у plur. = славна (јуначка) дела: veteres Gallorum gloriae; б) *дика, украс: armenti gloria taurus. 2) кадшто славољубље, понос, охолост: ostentatio et g. Отуда = хвалисање: homo plenus gloriarum. + + +†glōrĭābundus, adj. (glorior), ко се хвали, велича. + + +glōrĭātĭo, ōnis, f. (glorior), хваљење, величање, слављење (самога себе): vita beata digna est gloriatione. + + +glōrĭŏla, ae, f. (dem. од gloria). + + +glōrĭor, dep. 1. (gloria), славити се, хвалити се, дичити се, поносити се чим: alqā re; de alqā re; in alqā re; de alqo (као својим земљаком); gloriari alqd; vita beata glorianda est; licet mihi apud te gloriari, пред тобом; is gloriatur se omnes magistratus assecutum, хвали се да је итд. + + +glōrĭōsē, adv. (gloriosus), 1) славно, дично. 2) хвалисаво. + + +glōrĭōsus, adj. с comp. и sup. (glorior), 1) славан, дичан: factum; mors; consilium. 2) хвалисав, охол, надмен: miles; ostentatio; animus g. славољубив. + + +†glossēma, ătis, n. (γλώσσημα) застарела или страна реч која треба тумачења. + + +glūbo, glupsi, gluptum, 3. љуштити, гулити; trop. глобити, дерати. + + +glūtĕn, ĭnis, n. туткало. + + +glūtĭnātor, ōris, m. (glutino), који слепљује туткалом (листове књиге), отприлике = књиговезац. + + +glūtĭno, 1. (gluten), слепити, туткалисати: chartas; отуда trop. уопште учинити да се што затвори, зарасте: cicatrices. + + +†glūtĭo, 4. гутати: epulas. + + +Glўcĕra, ae, f. (Γλυκέρα), грчко женско име (о љубазници Хоратијевој и Тибуловој). + + +Glўcōn, ōnis, m. (Γλύκων), 1) чувен атлета (рвач). 2) име лекара. 3) име ретора. + + +Gnaeus в. Cnaeus. + + +gnārus (предкл. и gnārŭris, e), adj. (сродно ca nosco, γιγνώσκω), 1) вешт, вичан, ко има знања о чему: g. loci; temporum sub Nerone; armorum; nemo fuit gnarus, quidnam coepturus esset; satis gnarus, jam in Thessalia regem esse. 2) pass. = notus, познат: hoc mihi gnarum erat. + + +gnārus (предкл. и gnārŭris, e), adj. (сродно ca nosco, γιγνώσκω), 1) вешт, вичан, ко има знања о чему: g. loci; temporum sub Nerone; armorum; nemo fuit gnarus, quidnam coepturus esset; satis gnarus, jam in Thessalia regem esse. 2) pass. = notus, познат: hoc mihi gnarum erat. + + +Gnātho, ōnis, m. име некога чанколиза из Терентијеве комедије (Eunuchus); отуда уопште чанколиз, муктаџија. Отуда Gnāthōnĭci, ōrum, m. ученици Гнатонови чанколизи. + + +Gnātĭa, ae, f. (у пучком језику м. Egnatia), варош у Апулији. + + +gnātus в. natus. + + +gnāvus в. navus. + + +Cnĭdus (Cnĭdos) или Gnĭdus (Gnĭdos), i, f. (Κνίδος), Книд, приморска варош у Карији, на гласу због поштовања богиње Венере и њена кипа од Пракситела. Отуда Cnĭdĭus, adj. (Κνίδιος), книдски; subst. Cnĭdĭi, ōrum, m. (Κνίδιοι), Книђани. + + +Gnīdus в. Cnidus. + + +Cnĭdus (Cnĭdos) или Gnĭdus (Gnĭdos), i, f. (Κνίδος), Книд, приморска варош у Карији, на гласу због поштовања богиње Венере и њена кипа од Пракситела. Отуда Cnĭdĭus, adj. (Κνίδιος), книдски; subst. Cnĭdĭi, ōrum, m. (Κνίδιοι), Книђани. + + +†gnōmōn, ŏnis, m. (γνώμων), казаљка на сунчаном часовнику. + + +Gnōsus (Gnossus), i, f. (Κνωσός), стара варош у Крети, престоница Минојева (Minos). Отуда 1) *Gnōsĭăcus, adj. гноски; значи и = кретски. 2) Gnōsĭăs, ădis, f. adj., гноска и кретска; subst. Крећанка = Аријадна. 3) *Gnōsĭs, ĭdis, f. adj., гноска и кретска; subst. = Аријадна. 4) Gnōsĭus, adj., *кретски; subst. f. Аријадна; у plur. m. = Гношани. + + +Gnōsus (Gnossus), i, f. (Κνωσός), стара варош у Крети, престоница Минојева (Minos). Отуда 1) *Gnōsĭăcus, adj. гноски; значи и = кретски. 2) Gnōsĭăs, ădis, f. adj., гноска и кретска; subst. Крећанка = Аријадна. 3) *Gnōsĭs, ĭdis, f. adj., гноска и кретска; subst. = Аријадна. 4) Gnōsĭus, adj., *кретски; subst. f. Аријадна; у plur. m. = Гношани. + + +gōbĭus, ĭi, m. или gōbĭo, ōnis, m. (κωβιός), мрен (риба). + + +Gomphi, ōrum, m. (Γόμφοι), утврђена варош у Тесалији, сад Skumbos. + + +Gonni, ōrum, m. (Γόννοι) и Gonnus, i, f, варош у Тесалији. + + +Gordaei (Gordўaei) montes, горе у Великој Арменији. Отуда Gordĭaci или Gordŭēni, m. становници оних гора, данашњи Курди. + + +Gordaei (Gordўaei) montes, горе у Великој Арменији. Отуда Gordĭaci или Gordŭēni, m. становници оних гора, данашњи Курди. + + +Gordĭum, ĭi, n. (Γόρδιον), стара престоница у Фригији (в. Gordius). + + +Gordĭus, ĭi, m. (Γόρδιος), краљ у Великој Фригији; он је на својим колима завезао по њему прозвани Гордијев чвор, о коме се причало, ко га раздреши, да ће завладати Азијом. Александар Велики пресекао га је мачем. + + +Gordaei (Gordўaei) montes, горе у Великој Арменији. Отуда Gordĭaci или Gordŭēni, m. становници оних гора, данашњи Курди. + + +Gorgē, ēs, f. (Γοργή), Горга, кћи Енејева (Oeneus), сестра Мелеагрова и Дејанирина, претворена у птицу. + + +Gorgĭās, ae, m. Горгија, грчки софиста из Сицилије, савременик Сократов. + + +Gorgō (Gorgōn), gŏnis i. gūs, (Γοργώ), обично у plur. Gorgŏnes, Горгоне, три кћери Форкија и Кетоне (Phorcys et Ceto), које су становале на западу крај Океана, и описују се као крилате девојке, са змијама место косе: две старије Stheno и Euryale, беху бесмртне, а Medusa (која се поглавито зове именом (Горгоне) беше смртна. Ко би Медузу погледао, претварао се у камен. Персеј јој је одрубио главу, коју је после Минерва на свом штиту носила. Отуда Gorgŏnĕus, adj.: equus G. = Pegasus, Пегаз, крилат коњ, којега је Медуза родила Посејдону; lacus G. = Hippocrene, извор на Хеликону који је почео навирати на месту где је Пегаз ногом о земљу лупио. + + +Gortȳna, ae, f. (Γόρτυνα), варош на острву Крети. Отуда Gortȳnĭus или *Gortȳnĭăcus, adj. гортински; *кретски. + + +Gŏthi, ōrum (пређе Gŏthŏnes, num), m., Готи, германско племе у северној Германији. + + +Gŏthīni, ōrum, m., германско племе око данашњега Кракова. + + +Gŏthŏnes в. Gothi. + + +Gŏthi, ōrum (пређе Gŏthŏnes, num), m., Готи, германско племе у северној Германији. + + +grăbātus, i, m. (κράβατος, македонска реч; пор. кревет), ниска постеља (војничка), софа. + + +Gracchus в. Sempronius. Отуда Gracchānus, adj. Грахов, грахски. + + +Gracchus в. Sempronius. Отуда Gracchānus, adj. Грахов, грахски. + + +grăcĭlis, adj. с comp. и sup. 1) танак, узан, витак, мршав, сув: g. puella; equus; arbor; coma. 2) trop. а) танак = лош, слаб, сиромашан: ager; vindemiae; б) *†о говору, прост, неискићен: sermo; materia; в) vox g., танак, фин. + + +grăcĭlĭtās, ātis, f. (gracilis), 1) виткост, мршавост (с погледом на њоме проузроковани облик тела; пор. macies): corporis; crurum. 2) trop. о говору, простота, неискићеност: g. narrationis. + + +grăcŭlus, i, m. чавка. + + +grădārĭus, adj. (gradus) (предкл. и касно), ко иде корак по корак; дакле trop. о говору = лаган, смотрен. + + +grădātim, adv. (gradus), 1) корак по корак: g. aliquo pervenire. 2) trop. = мало-помало, поступно (пор. pedetentim и paulatim): g. alqd addere. + + +grădātĭo, ōnis, f. (gradus), реторска фигура, поступност, поступно напредовање у говору (кад за слабијим иде све снажније). + + +†grădātus, adj. (gradus), ступњаст, на ступње раздељен. + + +grădĭor, gressus sum, dep. 3. (gradus), корачати, ступати, крочити, ходати, ићи (мирним и правилним кораком; пор. incedo, ingredior): alia animalia serpunt, alia gradiuntur; fidenti animo hic graditur ad mortem. + + +grădīvus, adj. (gradior), који ступа (у бој), придевак Мартов: Mars; *pater. + + +grădŭs, ūs, m. 1) корак (object., корак сам собом; пор. gressus; обоје се каже само о ономе што се миче; пор. passus): gradum facere, корачити; gradum inferre in hostes, ступати к непријатељу; gradum conferre, побити се; gradum referre, ићи натраг; gradu suspenso, quieto, лаганим, тихим кораком; gradu citato, pleno, брзим кораком; gradum addere (*celerare), брзо ићи; trop. gradum facere ex aedilitate ad censuram, од едила одмах постати цензор. 2) о борцима и ратницима, положај, становиште: in suo quisque gradu obnixi; gradu moveri, dejici, особ. trop. = истиснут бити из удесна положаја, збунити се. 3) ступањ (на степеницама, лествицама), највише у plur.: niti gradibus, пењати се. Отуда а) у plur. редови седишта за гледаоце у позоришту и сл.; б) trop. ступањ достојанства, година, сродства итд.: g. aetatis; omnes honorum gradus; pervenire ad altiorem gradum, до вишег чина; sunt plures gradus societatis humanae. + + +Graeca в. Graeci. + + +Graecānĭcus в. Graeci. + + +Graecānĭcus в. Graeci. + + +Graecē в. Graeci. + + +Graeci, ōrum, m. (Γραικοί), Грци. Овамо спада 1) Graecus, Грк; Graeca, Гркиња; као adj. Graecus, грчки. Отуда а) Graecē, adv., грчки: loqui; g. nescire; б) graecisso, 1. (intrans.) (γραικίξω), грковати, Грцима подражавати; в) *graecŏr, dep. живети на грчки начин, подражавати Грцима: г) Graecŭlus, adj. dem. = Graecus (с презирањем и умањавањем); као subst. Грчић. — 2) Graecĭa, ae, f., Грчка, грчка земља (код Грка ἡ Ἐλλάς, и то а) права Грчка, б) Magna Graecia, Доња или Јужна Италија (или правилније оне многе грчке насеобине у Д. Италији). — 3) Graecānĭcus, adj., грчки, пореклом од Грка, налик на Грке, ко по грчком начину живи, код Грка обичан и сл. + + +Graecĭa в. Graeci. + + +graecisso в. Graeci. + + +graecor в. Graeci. + + +Graecostăsis, is, f. (γραικόστασις), зграда у Риму близу курије где су у старије доба грчки и други страни посланици дочекивани и где су се бавили, чекајући одлуке сената. + + +Graecŭlus в. Graeci. + + +Graecus в. Graeci. + + +Grāji, ōrum, m., старији и понајвише песнички облик за Graeci, Грци. Отуда Grājus, adj. = грчки. + + +Grājocĕli, ōrum, m. галско племе на грајским Алпима. + + +*Grājŭgĕna, ae, m. (Grajusgigno), рођени Грк, Грк родом. + + +Grājus в. Graji. + + +grallātor, ōris, m. (gralla од gradus, штула), који на штулама иде. + + +grāmĕn, ĭnis, n., трава: g. molle; g. campi; herba graminis, влат од траве; и у plur. *gramina = биљка, биље. + + +grāmĭnĕus, adj. (gramen), травни, од траве: campus; g. corona (obsidionalis), венац који су давали од опсаде ослобођени своме избавиоцу. + + +†grammătĭcē, adv. (grammaticus), по правилима граматике, граматички. + + +grammătĭcus, adj. (γραμματικός), што спада у граматику, граматички: ars g. Отуда subst. а) grammătĭcus, i, m. зналац језика, граматик, граматичар; б) grammătica, ae, f. и grammătica, ōrum, n. наука о језику, граматика, филологија. + + +†grammatista, ae, m. (γραμματίστης), учитељ језика (у основној настави). + + +Grampĭus, Graupĭus mons, планине у Каледонији (Шкотској), сад Grampian hills, Tac. + + +grānārĭum, n. (granum) житница, хамбар; понајвише у plur. + + +†grānātus, adj. (granum), што има у себи зрна: malum g. и subst. grānātum, i, n. гранатна јабука, нар. + + +*†grandaevus, adj. (grandis-aevum), стар, врло стар, јако остарео: pater. + + +*†grandesco, —, —, 3. (grandis), расти, већи бивати. + + +grandĭcŭlus, adj. (dem. од grandis), повелик, велички. + + +grandĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (grandis-fero), што много носи, користан, пробитачан: arationes. + + +grandĭlŏquus, adj. (grandis-loquor), 1) ко говори величанствено, свечано. 2) у прекорном смислу = хвалисав, хвалиша: Stoicus. + + +†grandĭnat, —, —, 1. (grando) impers. пада лед (туча, град). + + +grandis, adj. с comp. и sup. 1) велик; јак, једар, пун, знатан, знаменит (пор. magnus, amplus): membra grandia; g. vas; epistola; cena g., богата; g. pecunia; g. aes alienum, велик дуг. 2) особ. о лицима, велик стасом, одрастао: puer; има и ilex g., висок. Отуда уопште стар: grandis natu, остарео; grandior natu, старији; aetas grandior, старост. 3) о апстрактним предметима; а) о говору, узвишен, снажан, крепак: g. et robustum dicendi genus; gg. sententiae; тако и о говорнику: orator grandis verbis; б) о другим стварима = велик, знатан, голем, силан и сл.: vox; vitium; certamen; ingenium. + + +grandĭtās, ātis, f. (grandis) (ретко), упр. величина; trop. узвишеност, величанственост у изразу: verborum. + + +*†grandĭtĕr, adv. (grandis), јако, силно; trop. узвишено. + + +grandĭuscŭlus, adj. (dem. од grandis), прилично одрастао, великачак: virgo. + + +grando, ĭnis, f. лед, туча, град: g. saxea, дажд од камења. + + +Grānīcus, i, m. (Γρανικός), река у Мизији, на гласу с победе Александра Великога 334 пр. Хр. + + +*grānĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (granum-fero), зрноносан: agmen (о мравима). + + +†grānōsus, adj. (granum), пун зрна. + + +grānum, i, n. зрно, зрнце, семе (у плодовима): tritici; uvae, salis; piperis. + + +†grăphĭārĭus, adj. (graphium), што се тиче писаљке; theca g. или grăphiārĭum, i, n. ток (футрола) за писаљке. + + +grăphĭcē, adv. (graphicus), живописно, врло фино, красно. + + +grăphĭcŭs, adj. (γραφικός), упр. што спада у цртање, живописан; отуда trop. а) фини, красан; б) о људима вешт, хитар, препреден: homo; servus. + + +*†grăphĭum, ĭ, n. (γραφίον), писаљка (којом се писало на повоштеним плочама). + + +grassātor, ōris, m. (grassor), тумарало, скитница; и = разбојник, пустахија: gg. et sicarii. + + +†grassātūra, ae, f, ноћно скитање по улицама; и = нападање из заседе: grassaturae et latrocinia. + + +grassor, dep. 1. (gradior), 1) (ретко) ићи, корачати: grassari ad gloriam virtutis viā. Напосе = тумарати (особ. ноћу по улицама), скитати се и разне неприлике чинити; пор. comissor). 2) trop. а) поступати, радити, понашати се: g. jure, non vi, служити се правом, а не силом; g. veneno, dolo, употребити; g obsequio, показати послушност; superbe avareque in provincia grassatus est, понашао се; б) напосе сурово и непријатељски понашати се према коме, напасти кога: in alqm; g. adversus deos; Romam pestilentia grassata est, морила је куга. + + +grātē, adv. с comp. и sup. (gratus), 1) радо, радосно, драговољно. 2) захвално, благодарно. + + +grātēs, f. plur. (има само nom. acc. и abl. gratibus) хвала, захвала (јавна и свечана боговима; пор. gratia); grates agere alci; superis decernere grates; grates ago, habeo. + + +grātĭa, ae, f. (gratus), 1) *†милина, милокрвност, умилност, дражест, пријатност, умиљатост, љупкост и сл.: g. corporis; plenus est jucunditatis et gratiae; g. dicendi. Отуда као nom. propr. Grātĭae, ārum, f. (Χάριτες), Милине, Грације, кћери Дија (Zeus) и Еуриноме, обично три (Euphrosyne, Aglaja, Thalia), богиње милина и радости друштвенога живота који се управља по правилима морала и укуса. — 2) милост коју ко ужива, омиљеност (дакле објективно; пор. favor): in gratia esse, бити у милости; inire gratiam ab ălqo или apud alqm или ad alqm или †alcjs, умилити се коме; multum posse gratiā бити у великој милости; ponere alqm in gratia apud alqm, стећи коме чију милост; sequi gratiam alcjs, тражити чију милост. Отуда а) = добар споразум, пријатељски одношај: redire in gratiam cum alqo, помирити се с ким; restituere alqm in bonam gratiam alcjs или cum alqo, кога с ким измирити; mihi cum illo est gratia, с њим сам у пријатељству; б) cum gratia или cum bona g., драге воље, пријатељски; в) често = политички углед, утицај, љубав (светине). — 3) (ретко) милост која се другом указује (субјективно; као и favor), љубав, наклоност, услужност, уљудност, милост: peto a te hane gratiam; in gratiam alcjs alqd facere, учинити ком што за љубав. Отуда gratiam alci facere rei alcjs, коме шта поклонити = опростити му што; gratiam dicendi facere alci, допустити ком да говори. — 4) захвалност на каквој милости или услузи; наиме а) gratiam (ретко gratias) alci habere pro re alqā, бити ком за што захвалан; diis est gratia (Com.), хвала боговима; gratia est хвала (не примам); б) gratiam (или gratias) alci referre (persolvere, reddere) pro re alqā, делом коме захвалити на чему; praeclaram tibi ille gratiam refert; в) gratias agere alci, речима ком захвалити. — 5) Напосе а) abl. sing. gratiā, због, ради, коме за љубав, за вољу (пор. caussā): alcjs gratiā; nuptiarum g.; hereditatis g.; recuperandae dignitatis g., да би своје достојанство опет задобио; meā gratiā, мени за љубав; (tuā, nostrā g.; ретко), quā gratiā, за што?; б) abl. plur. gratiis или скраћено grātis као adv., упр. за хвалу, тј. бесплатно, бадава: facere alqd g.; habitare g., имати слободан стан; virtutem g. armare, без изгледа на корист. + + +Grātĭdĭus, име породице римске, из које је била Gratidia, баба Цицеронова. Отуда adj. Grātĭdĭānus, Гратидијев. + + +Grātĭdĭus, име породице римске, из које је била Gratidia, баба Цицеронова. Отуда adj. Grātĭdĭānus, Гратидијев. + + +grātĭfĭcātĭo, ōnis, f. (gratificor), угађање, услужност. + + +grātĭfĭcor, dep. 1. (gratusfacio), по вољи чинити, угађати, услужан бити, учинити љубав, поклонити, жртвовати ком што: alci: †odiis alcjs, мржњи чијој; g. alci alqd; gratificantur populo et sua et aliena: potentiae paucorum decus et libertatem g., жртвовати. + + +grātĭīs в. gratia 5) б). + + +grātĭōsus, adj. с comp. и sup. (gratia), 1) ко је коме у милости, омиљен (особ. о људима; пор. gratus): homo; g. alci и apud alqm. 2) што је из милости или љубави дано: missio g., отпуст из војничке службе. 3) ко даје милост, усрдан, љубазан, услужан: g. in dando et cedendo loco. + + +grātĭs, adv. в. gratia 5) б). + + +Grātĭus, име племена (gens) римскога. + + +grātor, dep. 1. (gratus), изјављивати радост или захвалност, 1) веселити се, радовати се, честитати: *alci; gratantur invicem inter se; *g. reduces (eos esse). 2) захваљивати. + + +grātŭītō, adv. (gratuitus), 1) бесплатно, бадава: caussas g. defendere. 2) †без узрока, без повода: g. malus atque crudelis erat. + + +grātŭītus, adj. (gratia), бесплатан, што се збива или чини без плате, награде, користи: g. opera; liberalitas, amicitia g., несебична, некористољубна; comitia gg., suffragia gg., где се гласови нису куповали; pecunia g., без камате. + + +grātŭlābundus, adj. (gratulor), ко честита: alci. + + +grātŭlātĭo, ōnis, f. (gratulor), 1) изјава радости, радовање, честитање: g. tua laudis nostrae, што ми честиташ моју славу; summā cum gratulatione civium, радосним поздравним усклицима грађана. 2) напосе захвална свечаност ради ког срећног и по државу радосног догађаја: facere gratulationem ad omnia deorum templa, по свим храмовима; decernere alci gratulationem conservatae reipublicae, наредити коме у почаст захвалну свечаност што је државу спасао. + + +grātŭlor, dep. 1. (gratus), 1) радост изјавити, честитати ком на чему: g. alci; impii cives gg. inter se; gratulor tibi de statu tuo; g. alci victoriam. 2) радосно захвалити, особ. боговима: g. diis. + + +grātus, adj. с comp. и sup (основа CRA, грч. ΧΑΡ, откуда χάρις, χαίρω, 1) *пријатан, мио, дражестан, љубак, повољан: facies g.; conviva; dies g. 2) што се са захвалношћу прима, хвале вредан, цењен; отуда повољан, драг, мио (с погледом на цену коју што за нас има; пор. carus): ista veritas etiamsi jucunda non est, mihi tamen grata est; *gratus eram tibi; vates diis g. Често gratum alci alqd facere, учинити ком љубав; nihil mihi gratius facere potes, не можеш ми већу љубав указати. 3) захвалан: gratum esse erga alqm; gratum se praestare; gratā memoriā alqm persequi, захвално се сећати; animus g., захвалност. + + +Graupĭus mons, планина у Каледонији, в. Grampius m. + + +grăvantĕr, adv. в. gravate. + + +gravastellus, i, m. (основа неизвесна, а од чести и значење), седоглавац (?). + + +grăvātē и grăvātim, adv. (gravor), с тегобом, мучно, тешко, нерадо: haud g., радо, без околишења (в. gravor). + + +grăvātē и grăvātim, adv. (gravor), с тегобом, мучно, тешко, нерадо: haud g., радо, без околишења (в. gravor). + + +grăvēdĭnōsus, adj. (gravedo), ко пати од кијавице. + + +grăvēdo, ĭnis, f. (gravis), 1) тегота у удовима, особ. у глави. 2) кијавица, уњкавица, балабан. + + +*grăvĕŏlens, ntis, adj. што јако мирише; напосе = ружнога мириса, воњав, смрдљив. + + +†grăvĕŏlentĭa, ae, f. (graveolens), зла воња, смрад. + + +*†grăvesco, —, —, 3. (gravis), 1) бивати тежак, отежати, отешчати; напосе = затруднети: nemus omne gravescit fetu, пуни се плодом. 2) trop. гори постати, ићи нагоре, погоршати се, бити жешћи: furor; mala gg.; valetudo Augusti. + + +grăvĭdĭtās, ātis, f. (gravidus, бременитост, трудноћа (у жене). + + +grăvĭdo, 1. (gravis), (ретко) упр. оптеретити; отуда учинити да затрудни; trop. terra gravidata seminibus оплођена. + + +grăvĭdus, adj. (gravis), 1) бременит, трудан, тежак (о женама), скотан, бређ (о животињама; пор. fetus): gravida ex alqo, од кога; gravida puero, с мушким чедом; facere alqam gravidam; subst. grăvĭda, ae, f., трудна жена. 2) trop. *пун (чега), натоварен, напуњен, плодан и сл.: nubes; aristae; tempestas g. est fulminibus; pharetra g. sagittis. + + +grăvĭs, adj. с comp. и suр. 1) тежак: corpus; onus; navis, натоварена; aes g., кован новац; cibus g., несварљиво. Отуда а) = натоварен, оптерећен чим: naves graves spoliis; agmen grave praedā; trop. gravis morbo; vulnere; aetate; vino et somno; б) *†= трудан, бременит: sacerdos gravis Marte; в) = висок, велик, знатан и сл.: pretium; annona; fenus grave; г) о мирису, непријатан, досадан: odur; *hircus in alis; д) с погледом на здравље, нездрав, шкодљив, опасан: coelum; anni tempus; locus; ђ) о звуку и гласу, низак, дубок, крупан, мукао (= бас; oppos. acutus, сопран): vocem recipere ab acutissimo sono usque ad gravissimum; syllaba g., слог без акцента. 2) trop. о апстрактним предметима и својствима: А) у злу смислу: а) тежак = теготан, тегобан, досадан, неугодан, неповољан: labor; fortuna; hoc mihi est grave; nuncius gravis, црн, тужан; б) = жесток, строг, оштар, љут, силан, страшан: bellum; edictum; supplicium; adversarius. Б) у добру смислу (opp. levis): а) = важан, знатан: caussa; res; civitas g. et opulenta; haec mihi gravissima sunt ad spem etc., ово ми је најважнији разлог за надање итд.; б) = крепак, снажан, силан, узвишен: oratio; sententia; в) = уважен, угледан, поштован, цењен: homo gravis aetate et meritis; g. auctoritas alcjs; г) = поуздан, веродостојан: testis; auctor; д) = сталан, постојан, озбиљан, чврст, карактеран, који ради по сталним начелима а не поводи се за површним упечацима (opp. levis): homo bonus et g.; vir moderatus et g. + + +Graviscae, ārum, f. варош у Хетрурији. Отуда Graviscānus, adj. + + +grăvĭtās, ātis, f. (gravis), 1) тежа, тежина: armorum; navium, тешко кретање. Отуда а) тешкоћа (болна тела), тромост, млитавост, немоћ, слабост: corporis; membrorum; linguae, спорост језика (у говорењу); б) *трудноћа (жене); в) g. annonae, скупоћа; г) о мирису, одвратност, неповољност: odoris; animae (задах из уста); д) нездравост, шкодљивост: coeli. 2) trop. а) величина, жестокост: belli; morbi; б) угледност, одличност, знатност: g. et amplitudo civitatis; в) достојанство, снага, озбиљност: imperii; lepos mixtus gravitate in dicendo; г) важност, свечаност, узвишеност: sententiae; verborum; д) сталност, смотреност, разборитост, чврстоћа и сл. (в. gravis 2, Б. д): g. Lacedaemoniorum. + + +grăvĭtĕr, adv. с comp. и sup. (gravis), 1) тешко, тежином, јако: cadere. Отуда а) тешко = зло, мучно: g. se habere, зло му је; б) о звуку, мукло, дубоко, ниско (opp. acute): g. sonare; в) тешко = жестоко, јако, силно: ferire alqm. 2) trop. А) у злу смислу, а) жестоко, јако: aegrotare; dolere; б) мучно, неповољно: alqd accipere; ferre; в) строго, оштро: decernere de alqo; in alqm dicere; gravius vindicare in alqm. Б) у добру смислу, важно, крепко, живо: dicere; alqd tractare. + + +grăvo, 1. (gravis), 1) *†натоварити, оптеретити: g. alqm sarcinis; poma gg. ramos. Отуда trop. а) досађивати, тиштати, стезати: officium hoc me gravat; б) отежати, погоршати: fortunam alcjs. 2) као verb. dep. grăvor, 1. а) отезати, тешко се латити чега, околишити, шеврдати, премишљати се, опирати се: primo gravari coepit; non gravatus, без опирања; illud facere non gravor, готов сам то учинити; б) *†нерадо што дати, примити, поднети: g. aquam, нерадо дати; *Pegasus equitem gravatus Bellerophontem, не хтеде га носити, збаци га са себе. + + +grĕgālĭs, adj. (grex), 1) што к стаду припада: equi. 2) trop. а) subst. у plur. другови, другари, знанци; б) прост, обичан: poma; sagulum gregale, огртач простога војника. + + +grĕgārĭus, adj. (grex) = gregalis; напосе miles g., прост војник. + + +grĕgātim, adv (grex), 1) на стада, крда. 2) гомилама, руљом. + + +grĕmĭum, ĭi, n. 1) крило: sedere in gremio alcjs. 2) trop. = средина, унутрашњост (као место где ко налази негу, мир или безбедност; пор. sinus): abstrahi e sinu gremioque patriae; impositus in gremio nostro = нашој бризи поверен; hoc in vestris gremiis pono предајем у ваше руке. + + +gressŭs, ūs, m. (gradior), *ход (уопште; пор. ingressus, incessus), корак, крок (што га човек чини; пор. gradus): ferre gressum, ићи; inferre g., ући; recipere g., узмицати. + + +grex, grĕgis, m. 1) стадо, крдо: groges armentorum reliquique pecoris; equarum; *avium, јато. 2) trop. чета, гомила, руља, задруга, дружина, коло и сл.: g. amicorum; philosophorum; *niger g. (о покојнима); *regum in proprios greges (поданици) imperium est; grege facto (војнички израз), руљом, листом. + + +Grudĭi, ōrum, m. племе у Gallia Belgica, сад Groede. + + +grŭĭs в. grus. + + +grūs (у Федра и grŭĭs), ŭis, f. (γέρανος), ждрал. + + +†grūmus, i, m., гомила земље, хумка (нижи од tumulus). + + +grunnĭo, 4. гроктати (о свињчету). + + +grunnītŭs, ūs, m. (grunnio), гроктање. + + +grūs (у Федра и grŭĭs), ŭis, f. (γέρανος), ждрал. + + +gryllus, i, m. (γρύλλος), цврчак. + + +Grȳnĭa, ae, f. (Γρύνεια), варош у Еолиди. Отуда adj. Grȳnĕus. + + +gryps, grȳphis, m. (γρύψ), гриф, баснословна четворонога птица. + + +†grȳpŭs, i, m. (γρυπός), куконосаст, кривонос. + + +gŭbernācŭlum, i, n. (guberno), 1) крма, крмило, думен, корман: navis gubernaculo parens; g. flectere; tenere g. 2) trop. (само у plur.) = влада, управа: accedere ad reipublicae gubernacula; gg. reipublicae prehendere. + + +gŭbernātĭo, ōnis, f. (guberno), 1) крмљење, кормањење. 2) trop. владање, управљање, вођење: g. imperii; tantarum rerum. + + +gŭbernātŏr, ōris, m. и gŭbernātrix, īcis, f. (guberno), 1) крмилац, корманош, думенџија. 2) trop. владалац, управљач: civitatis. + + +gŭberno, 1. 1) крмити, крманити, корманити лађу: g. navem mari tranquillo; ars gubernandi. 2) trop. владати, управљати: rempublicam; civitates. + + +gŭbernum, i, n. (предкл.) = gubernaculum. + + +Gugerni, ōrum, m., племе у северозападној Германији. + + +gŭla, ae, f. грло, гркљан, гуша, ждрело (само о људима): gulam frangere laqueo, удавити, угушити. Отуда trop. прождрљивост, облапорност, попашност и сл.: irritamenta gulae; explēre gulam alcjs; homo sordidae gulae; *gulae parens, облапоран, гурман. + + +†gŭlōsus, adj. (gula), прождрљив, попашан, лаком на јело и пиће: oculis quoque ille est gulosus. + + +gŭmĭa, ae, f. (предкл.), ждера, прождрљивац, гурман. + + +gurdus, adj. будаласт, бенаст. + + +gurgĕs, gĭtis, m. 1) брза речна струја која се унаоколо врти, вир, вртлог, чеврнтија (пор. vortex, vorago). Отуда = свака дубока вода, река, језеро, море. 2) trop. понор, јаз, бездан, пропаст, вртлог: g. vitiorum turpitudinumque omnium; о распикући и бекрији, g. atque helluo; g. ac vorago patrimonii. + + +Gurgustĭdōnĭi campi (gurgustium), за шалу измишљено име као “крчмина поља”. + + +gurgustĭum, ĭi, n. колиба, земуница, черга, дашчара; крчма. + + +Gurgustĭdōnĭi campi (gurgustium), за шалу измишљено име као “крчмина поља”. + + +†gustātōrĭum, ĭi, n. (sc. vas; gusto), суд за јело, чинија, чанак. + + +gustātŭs, ūs, m. (gusto), 1) кус, окус, укус (као чуло): g. genera eorum, quibus vescimur, sentire debet. 2) укус какве ствари (= sapor): pomorum g. jucundus est. + + +gusto, 1. 1) окусити, окушати, куснути (пор. sapio): aquam; anserem et lepŏrem; g. de potione; често само за се значи, прихватити се, нешто мало ручати: cubans gustabam. 2) trop. уживати, окусити, наслађивати се: g. partem voluptatis; sanguinem civilem, проливати; g. praecepta, примати; sermonem alcjs, прислушкивати. + + +gustŭs, ūs, m. (основа GU-o, ΓΥ-ω, откуда и gusto, γεύω), 1) кушање: explorare epulas gustu. Отуда †а) оглед, проба; б) прво јело (пре правога ручка), чалабрчак. 2) †= sapor, укус; trop. sermo prae se ferens proprium quendam gustum urbis. + + +gutta, ae, f. 1) кап, капља (природна; пор. stilla): gg. imbrium; g. sanguinis. 2) trop. а) мало, малко, мрвица: dulcedinis; б) у plur. пеге, тачке (на животињама и камењу). + + +guttātim, adv. (gutta), кап по кап, на капље. + + +guttŭla, ae, f. (dem. од gutta), капљица. + + +guttŭr, ŭris, n. грло, гркљан, гуша (код људи и животиња; пор. gula): frangere g. alcjs, коме врат скрхати; trop. magnum g. = прождрљивост. + + +guttŭs, i, m. (gutta), суд с тесним грлићем, из којега би течности (вино, уље) кап по кап цуриле, канта, крчаг, врч. + + +Gўărŏs, i, f. (Γύαρος), једно од кикладских острва. + + +Gўās или Gўēs, ae, m. (Γύης), а) сторуки див; б) Тројанац, друг Енејин. + + +Gўās или Gўēs, ae, m. (Γύης), а) сторуки див; б) Тројанац, друг Енејин. + + +Gўgēs, is или ae, m. (Γύγης), 1) в. Gyas а). 2) љубимац краља лидијског Кандаула и после њега краљ лидијски. + + +Gўlippŭs, i, m. (Γύλιππος), 1) друг Евандров, који је с њиме из Аркадије дошао у Италију. 2) вођ спартански у пелопонеском рату. + + +gymnăsĭarchŭs, i, m. или gymnăsĭarchēs, ae, m. (γυμνασίαρχος или -σιάρχης), настојник гимназије (в. ту реч). + + +gymnăsĭum, ĭi, n. (γυμνάσιον), гимназија, 1) јавно место иза грчких градова за вежбање тела, доцније нарочито за то удешена зграда (са шеталиштима, гајевима, купалиштима и сл.), дакле школа за вежбање. 2) уопште игралиште за децу. 3) збориште за грчке филозофе и њихова предавања (пор. Academia, Lyceum). + + +gymnastĭcus (γυμναστικός) и gymnĭcus (γυμνικός), adj. што спада у телесна вежбања, гимнастичан. + + +gymnastĭcus (γυμναστικός) и gymnĭcus (γυμνικός), adj. што спада у телесна вежбања, гимнастичан. + + +gymnŏsŏphistae, ārum, m. (γυμνοσοφισταί), индијски мудраци, данашњи брамини. + + +gўnaecēum или gўnaecīum, ēi или īi, n. (γυναικεῖον), у Грка део куће у ком су жене становале, женски одељак, харем. + + +gўnaecēum или gўnaecīum, ēi или īi, n. (γυναικεῖον), у Грка део куће у ком су жене становале, женски одељак, харем. + + +gўnaecōnītĭs, ĭdis, f. (γυναικωνῖτις) = gynaeceum. + + +Gyndēs, is, m. (Γύνδης), река у Асирији. + + +gypso, 1. (gypsum, γύψος), гипсом обложити, осадрити. Отуда part. gypsātus као adj. са sup.: pes gypsatus, нога гипсом обележена (белега роба на продају); manus gypsatae (глумци кад су представљали женске улоге). + + +gypsum, ī, n. гипс, садра; *= слика од гипса. + + +gȳrŭs, i, m. (γῦρος), 1) *†коло, круг: *gyros trahere, вијугати се (о змији); *gyrum ducere, летети наоколо (о мувама); equum in gyrum ducere, около водити. 2) *= тркалиште; отуда trop. кружни дневни течај: dies habet angustissimum gyrum (о најкраћим данима); curre gyro tuo, трчи својим путем. + + +Gythēum и Gythĭum, ēi или ĭi, n. (Γύθειον и Γύθιον), варош у Лаконији. + + +Gythēum и Gythĭum, ēi или ĭi, n. (Γύθειον и Γύθιον), варош у Лаконији. + + +ha, interj. 1) ха, аха, усклик чуђења. 2) поновљено ха! ха! ха! израз смејања. + + +hăbēna, ae, f. (habeo). 1) *ремен, каиш, кајас, за који се што држи. Отуда а) = ремен на обући; б) = бич, канџија. 2) понајвише у plur. узда (пор. frenum): effundere, excutere habenas, попустити узде; habenas adducere, premere притегнути узде; immittere habenas classi, једрити на сва једра. 3) *trop. = влада, управа, вођење: habenae rerum, узде државе. + + +hăbentĭa, ae, f. (habeo), имање, имовина, мал, сермија. + + +hăbĕo, ŭi, ĭtum, 2. (осн. HAB, сродно с ἉΠ-ω, ἅπτω), 1) уопште имати, поседовати (пор. possideo, teneo): h. uxorem; servos; magnas divitias; h. summam spem de alqo; h. alqd in sua potestate; h. alqm secum, код себе; h. odium in alqm, мрзити на кога; али h. magnam invidiam, значи = да на кога други јако мрзе; in animo h. alqd facere, бити у намери; habet hoc Caesar, има тај обичај, то својство; virtus hoc habet, има ту особину; illud iniquitatem habet, у том има нешто неправде; hoc difficilem habet explicationem, тешко је објаснити. Отуда: А) с два acc., имати кога или што за нешто или као некога: h. alqm collegam; habes somnum imaginem mortis, имаш сан као слику смрти; h. patrem obvium, срести се с оцем. Напосе а) често с part. perf. оних глагола који означују какво знање или одлуку: cum cognitum habeo, добро га познајем; illud perspectum, expertum; persuasum habeo; б) †с part. fut. pass.: statuendum, respondendum habeo, имам да одлучим, одговорим итд. Б) = имати у својој власти, владати над нечим: urbem Romam a principio reges habuere, Tac.; hostis habet muros, заузео је. В) = знати, познавати: habes consilia nostra, знаш наше намере; habes sententias nostras; sic habeto, знај; non habeo quid dicam, не знам шта да кажем. Г) с inf. = моћи, кадар бити: nihil habeo ad te scribere, не могу ти ништа писати; haec habui dicere; hoc pro certo affirmare habeo, то могу тврдити као извесно. Д) само habere = имати добара, бити имућан: habet in Bruttiis, има добара у Брутији; habet et in numis et in praediis urbanis, има што и у готову новцу а има и кућа у вароши; *amor habendi, грамжење за имањем. Ђ) имати што на себи, носити, употребљавати: h. coronam in capite; anulum in digito; h. arma; vestis bona quaerit haberi, треба да се носи; divitias honeste habere, богатство на племените цељи употребљавати. Е) = имати за последицу, будити: castrorum mutatio quid habet?, шта има за последицу?; illud habet dolorem, misericordiam, то буди жалост, сажаљење. Ж) se habere, кадшто и само habere, налазити се, находити се, стајати, бити и сл.: praeclare (male, sic) se res habet, ствар стоји изредно (зло, тако); ego me bene h., добро ми је; bene habet, добро је. З) (предкл.) = habito, становати: Syracusis habet. И) habere sibi или secum alqd, за себе задржати: hereditatem; често као формула за развод брака: istam suas res sibi habere jussit, развео се од ње; res tuas tibi habe, задржи своје ствари за се = од сад ћемо се раставити. Ј) term. t. о борцу: habet или hoc habet, добио је = рањен је. 2) држати, а) h. urbem in obsidione; alqm in vinculis или in custodia, у затвору; h. alqm in magno honore или h. alqm magno honore, врло поштовати; h. alqm sollicitum, задавати ком бриге. Напосе с adv. = поступати с ким: h. alqm bene; h. exercitum luxuriose, дати војсци да живи раскошно; б) h. senatum, contionem, comitia, сазвати сенат, збор, скупштину; h. orationem, sermonem, говорити, беседити; querelam, тужити се; h. iter aliquo, бити на путу куда; h. aetatem, diem, пробавити; в) = указати: alci honorem. 3) сматрати кога за што, бројити у нешто, држати за што: h. alqm fidelem; habebatur filius ejus: држаху га за његова сина; h. alqm pro amico; alqd pro certo; h. alqm in deorum numero, бројити у богове; h. illos hostium numero; nefas habeo alqd facere, држим да је грех то учинити; satis habeo hoc fecisse, држим да је доста што сам то учинио; satis habeo te videre, задовољан сам тиме што те видим; aegre (graviter) alqd h., нерадо што сносити, бити чим незадовољан; h. alqd honori (laudi), сматрати за част; h. alqm despicatui, презирати; auctoritas magni habetur, много се цени; paupertas probro haberi coepit, сиротиња се почела сматрати за срамоту; h. alqd religioni, држати што за грех; h. alqd studio sibi, држати што за свој посао. + + +hăbĭlis, adj. с comp. и sup. (habeo), 1) што се лако може држати и руководити, дакле = удесан, угодан, згодан, сходан, прикладан, способан и сл.: h. gladius; calceus; terra h. frumento; ingenium h. ad res diversissimas. 2) гибак, окретан, брз, хитар, лак, жив: currus; puella. + + +hăbĭlĭtās, ātis, f. (habilis), гипкост, окретност, лакоћа: habilitates corporis. + + +hăbĭtābĭlis, adj. (habito), где се може становати: terra. + + +hăbĭtātĭo, ōnis, f. (habito), 1) упр. становање; concr. стан: bona; merces habitationis, кирија. 2) †кућна кирија: annua. + + +hăbĭtātor, ōris, m. (habito), становник, укућанин: mundi. + + +hăbĭto, 1. (habeo), 1) *trans. становати: h. casas. 2) intrans. пребивати, налазити се; становати: h. in illis aedibus; aves hh. in arboribus; filia habitat cum patre; h. tanti, становати по ту цену = плаћати толико кирије; h. triginta milibus aeris, стан ме стаје тридесет хиљада аса. Отуда trop. а) = непрестано где бити: in foro; in rostris = често држати беседе; in oculis, бити свагда пред очима света; б) остати при чему, занимати се чим: h. cum illis studiis; напосе = у говору при чему застати. + + +hăbĭtūdo, ĭnis, f. (habeo), каквоћа; (спољашњи) облик: corporis. + + +hăbĭtūrĭo, —, —, 4. (desid. од habeo), хтети, имати, жудети: orationem. + + +hăbĭtus1, adj. с comp. и sup. (part. од habeo) (предкл.), упр. држан, 1) с adv. некакве каквоће, некакав: equus male h., лош, мршав; ut patrem vidi habitum = како сам га видео расположена. 2) напосе, крупан, угојен, дебео: homo corpulentior atque habitior. + + +hăbĭtŭs2, ūs, m. (habeo), 1) састав тела, спољашњост, стас, изглед, вид, облик, држање тела и сл.: h. corporis, држање тела; h. oris, обличје; h. brevis, малени стас. Отуда а) уопште изглед, каквоћа: h. illarum regionum; armorum; temporum; б) одело, ношња (пор. cultus; обе речи имају шире значење него vestis, и обухватају н. пр. и опрему, оружје, накит и сл.): h. Romanus; h. pastorum. 2) каквоћа, природа, стање: pro habitu fortunae; h. orationis; optimo habitu, у најбољем здрављу; напосе h. animorum = расположај, мишљење. + + +hāc в. hic I. + + +hactĕnŭs, adv. 1) у простору, а) *упр. довде, дотле: h. est illa dominum secuta; б) у говору или писању, довде = (до овога места, докле се дошло у говору или писању): h. de amicitia locutus sum; sed haech. = толико о томе, доста о томе. 2) *†у времену, до сад, до селе, до овога часа. 3) дотле, у тој мери, утолико; и само дотле, само утолико: h. reprehendet, si qui volet, nihil amplius. + + +Hadrĭa (или Adrĭa), ae, I. f. а) варош у Пиценској (Picenum), родно место цара Хадријана. Отуда Hadrĭānus, adj.; subst. = цар Хадријан; б) варош у венетској (млетачкој) области на обали прозванога по њој Јадранскога мора, сад Adria. Отуда Hadrĭātĭcus (Adriaticus), и Hadrĭānus и *Hadrĭăcus, adj., хадријски = јадрански: mare H. — II. m. *†Јадранско море. + + +Hadrūmētīnus в. Adrumetum. + + +Hadrūmētum в. Adrumetum. + + +haedillus, i, m. (dem. од haedus), јаре (trop. као реч одмила). + + +haedĭnus, adj. (haedus), јарећи. + + +Haedŭi (Aedui), ōrum, m. племе галско међу рекама (с. Saône) и Liger (с. Loire). + + +haedŭlĕa, ae, f. (dem. од haedus), козица. + + +haedŭlus, i, m. (dem. од haedus), јаре, јарчић. + + +haedus (hoedus), i, m. 1) јаре, млади јарац: tenero lascivior haedo. 2) две звезде у јату Auriga, које су навешћивале олују: impetus orientits Haedi. + + +*Haemŏnĭa, ae, f. (Αἱμονία), старо име Тесалије. Отуда 1) *Haemŏnĭs, ĭdis, f. Тесалка. 2) *Haemŏnĭus, adj. тесалски: puppis, лађа Argo: juvenis = Jason; puer или heros = Achilles; equi = коњи Ахилови. + + +Haemus, i, m. (Αἷμος), горе у северној Тракији, сад Велики Балкан. + + +haerēdĭtās в. hereditas. + + +haerĕo, si, sum, 2. 1) чврсто се држати чега, хватати се, висити о чему, задети се, прилепити се, прионути, запињати, забости се и сл.: h. equo или in equo; †classis h. in vado, насести; h. in complexu alcjs, грлити. Отуда а) prov. h. in luto или in salebra, бити у неприлици; aqua haeret, в. aqua; б) illud h. in animo, остаје у памети; memoria periculi in illis haerebit, опасност неће никада заборавити; dictum aliquod haeret = реч није промашила свога циља; crimen h. in illo, на њему је кривица; huesit in illis poenis = постигла га је казна; в) h. in tergo или tergis alcjs, бити коме за вратом = гонити га; г) h. ad latus alcjs, или alci, или apud alqm, бацити се код кога; h. Athenis, дуго се задржавати; д) у говору или писању застати, задржати се: in re alqā; ђ) запети: vox faucibus haesit; lingua haeret metu, занемети од страха; negotium, res haeret, не иде за руком. 2) trop. бити у сметњи или неизвесности, колебати се: h. in nominibus, име не моћи погодити; haereo quid dicat не знам шта да кажем. + + +haerēs в. heres. + + +haeresco, —, —, 3. (haereo), зачињати, настати. + + +haerĕsĭs, is и ĕos, f. (αἳρεσις), наук или секта, система, школа кога филозофа; јерес, раскол. + + +†haesĭtābundus, adj. (haesito), збуњен, сметен. + + +haesĭtantĭa, ae, f. (haesito), запињање, муцање: linguae. + + +haesĭtātĭo, ōnis, f. (haesito), 1) запињање у говору. 2) колебање, скањивање, неодлучност. + + +†haesĭtātor, ōris, m. (haesito), скањивало, оклевало. + + +haesĭto, 1. (haereo), 1) остати висећи, запињати, насести, прионути и сл.: h. in vadis; prov. h. in eodem luto, бити у истој забуни. 2) trop. а) h. linguā, запињати језиком, тепати, муцати; б) бити неодлучан, колебати се, скањивати се и сл. h. in novis rebus; non haesitans respondit, одговорио је не збунивши се; h. in majorum institutis, невешт бити; †h. inter spem et desperationem, колебати се; h. quid respondeam, не знам шта да одговорим. + + +hăhae, hăhăhae, hăhăhē, interj., израз смејања, Com. + + +hăhae, hăhăhae, hăhăhē, interj., израз смејања, Com. + + +hăhae, hăhăhae, hăhăhē, interj., израз смејања, Com. + + +Hălaesa в. Halēsa. + + +Hălaesus в. Halēsus. + + +halcēdo в. alcedo. + + +halcўŏn в. alcyon. + + +Halcўŏnē в. Alcyone. + + +hălēc в. alec. + + +Hales, ētis, m., река у Луканији. + + +Hălēsa, ae, f. (Ἂλαισα), варош на Сицилији. Отуда Hălēsīnus, adj. и subst. Hălēsīni, ōrum, m. + + +Hălēsus, i, m., потомак Агамемнонов, оснивач вароши Фалиска. + + +hālex в. alec. + + +Hălĭacmōn, ōnis, m. (Ἁλιάκμων), река у Македонији, с. Бистрица. + + +hălĭaeĕtŏs, i, m. (ἁλιαίετος), морски орао (Fischadler). + + +Hălĭartus, i, f. (Ἁλίαρτος), варош у Беотији. Отуда Halĭartĭi, ōrum, m., Халијарћани. + + +Hălĭcarnassus, i, f. (Ἁλικαρνασσός), варош у Карији. Отуда 1) Hălĭcarnassenses, ĭum, или †Hălĭcarnassensi, ōrum, m., Халикарнашани. 2) Hălĭcarnasseus, ĕi, m. (Ἁλικαρνασσεύς), Халикарнашанин. + + +Hălĭcўae, ārum. f. (Ἁλικύαι), варош на Сицилији. Отуда Hălĭcўensis, adj. и subst. Hălĭcўenses, ĭum, m. + + +*†hālĭtŭs, ūs, m. (halo), 1) дах, дисање: h. oris; extremum halitum efflare. 2) пара, испарење, задах: maris; cadi, винска пара. + + +*hālo, 1. 1) intrans. а) дихати, дисати: aurae quae de gelidis vallibus halant; б) мирисати, мирис пуштати: arae hh. sertis recentibus. 2) trans. испаравати: flammas. + + +hălŏphanta, ae, m. (ἁλοφάντης), шаљиво скована реч по συκοφάντης, упр. “одавач соли” тј. ко одаје оне што против забране со извозе = хуља, нитков. + + +hālūcĭnor (hallūcĭnor) в. alucinor. + + +Hāluntĭum в. Aluntium. + + +Hălus, i, f., варош у Асирији. + + +Hălўs, ўos, m. (Ἅλυς), Халије, река у Малој Азији, сад Кисил Ирмак. + + +hăma, ae, f. (ἃμη), ведро за воду. + + +Hămādrўăs, ădis, f. (Ἁμαδρυάς), Хамадријада, нимфа што станује у дрвету, и с њим живи и умире. + + +Hamae, ārum, f. место близу вароши Куме у Италији. + + +hāmātĭlis, adj. (hamus), 1) што се ради с куком, на удицу: piscatus, пецање. 2) = hamatus. + + +hāmātus, adj. (hamus), 1) што има куку: ungues. 2) кукаст, крив: ensis. 3) trop. †munera hamata, поклони који служе као мамац на удици. + + +hămaxăgōga, ae, m. (ἁμαξαγωγός), у шали, ко на колима одвози. + + +hămaxo, 1. (ἅμαξα), у кола упрегнути: alqm. + + +Hămaxŏbĭi, ōrum, m. (Ἁμαξόβιοι), који живе на колима, номадски Скити. + + +Hămilcăr (Amilcar), ăris, m. (Ἁμίλκας), тако се звало више Картагињана, наиме отац Ханибалов, с придевком Barcas. + + +hāmĭōta, ae, m. (hamus), ловац риба на удицу. + + +Hammōn в. Ammon. + + +Ammōn (Hammōn), ōnis, m. (Ἄμμων), Амон, мисирско и либијско божанство, доцније поштовано у Грчкој и Риму као (Ζεὺς Ἄμμων), Juppiter Ammon, у слици овна или човека са овнујском главом. + + +hāmŭlus, i, m. (dem. од hamus). + + +hāmus, i, m. 1) кука: ferreus; напосе удица: pisces capiuntur hamo. 2) trop. а) кукаст предмет, н. пр. кривина у мача; б) мамац, лепак: prov. hamum vorat, прогутао је удицу = дао се намамити. + + +Hannĭbăl (Annibal), ălis, m. (Ἀννίβας), Ханибал, Хамилкара Барке син, војвода у Другом пунском рату. + + +Hannō, ōnis, m. (Ἄννων), картагински војвода који је око 500 год. пр. Хр. пловио дуж западне обале афричке и тај свој пут описао. + + +†hăphē, ēs, f. (ἁφή), жути прашни песак којим су се рвачи посипали; отуда уопште прашина. + + +hăra, ae, f. кошара; свињац: h. suis, као грдња. + + +hărēna в. arena. + + +hărĭŏlātĭo, ōnis, f. (hariolor), (предкл.), гатање, прорицање. + + +hărĭŏlor, dep. 1. 1) гатати, прорицати: quaestus caussā. 2) (предкл.), зановетати, бенетати, будалаштине говорити (пор. alucinor, garrio). + + +hărĭŏlus, i, m. и hărĭŏla, ae, f, гаталац, врачар, гаталица, врачара (обично с презирањем). + + +Harmŏdĭus, ĭi, m. (Ἁρμόδιος), в. Aristogiton. + + +harmŏnĭa1, ae, f. (ἁρμονία), сагласност, складност, сугласје, хармонија, музика: canere ad harmoniam. + + +Harmŏnĭa2, ae, f, кћи Марта и Венере, жена Кадмова. + + +harpăgo1, 1. (ἁρπάξω), уграбити, отети: alqd. + + +harpăgo2, ōnis, m. (ἁρπάξω), 1) кука којом се што к себи привлачи; напосе гвоздена кука што се у рату употребљавала (пор. manus ferrea). 2) грабљив човек. + + +Harpăgus, i, m. Међанин, у двору Астијагову. + + +Harpălus, i, m. 1) роб Цицеронов. 2) пријатељ Александра Великога. + + +Harpălўcē, ēs, f. (Ἁρπαλύκη), кћи некога трачкога краља. + + +harpax, ăgis, comm. (ἅρπαξ), грабљивац. + + +*harpē, ēs, f. (ἅρπη), српаст мач. + + +Harpŏcrătēs, is, m. (Ἁρποκράτης), мисирски бог ћутања: alqm reddere Harpocratem, ућуткати. + + +Harpȳĭa, ae, f. (Ἅρπυια), једна од Харпија: бајословна створења, пола птице, пола жене које су све грабиле или каљале. + + +hărundo в. arundo. + + +hărūspex (ărūspex), spĭcis, m. (ἱερος, хетрурски harus и specio), у Римљана хетрурски врачари који су из дроба (особ. срца, јетре, плућа и жучи) боговима на част закланог живинчета врачали и прорицали; уопште гаталац, врачар, пророк. + + +hărūspĭca (ărūspĭca), ae, f. (haruspex), врачара, гаталица из дроба жртвоване животиње. + + +hărūspĭcīnus, adj. (haruspex), што спада у врачање из животињског дроба. Отуда hărūspĭcīna, ae, f. (sc. ars) или *†hărūspĭcĭum, ĭi, n., вештина врачања из дроба жртвоване животиње. + + +hărūspĭcĭum в. haruspicinus. + + +Hasdrŭbăl (Asdrŭbăl), ălis, m., тако се звало више Картагињана; најпознатији су: 1) Хамилкара Барке зет. 2) истога Хамилкара син, Ханибалов брат. 3) војсковођа против Масиписе, а у Трећем пунском рату и против Римљана. + + +hasta, ae, f. 1) дуга и витка мотка, стабло од млада дрвета, употребљавано за држаље копља: h. pura, што није гвожђем окована; *h. pampinea, бршљаном и виновом лозом обвијени штапови = thyrsus. 2) обично метаће копље, џилит (пор. pilum, jaculum): eminus hastis aut comminus gladio uti; hastam dextrā vibrare; e corpore hastam evellere; trop. abjicere hastas = клонути духом. Напосе а) hasta се у разним приликама употребљавала: при објави рата (фетијали су бацали копље на непријатељско земљиште), а особито при лицитацијама (испрва ратне пљачке где се на месту продаје копље забадало) и при давању под закуп: hastam ponere или vibrare, држати лицитацију; eos non infinita illa h. satiavit (о лицитацијама за Сулина доба); vendere alqd sub hasta, hastae subjicere, јавном лицитацијом продати; б) пре свадбе обично су невести ражњићем косу намештали и коврчили; в) *скиптар. + + +hastātus, adj. (hasta), наоружан копљем: acies; currus. Напосе subst. hastāti, ōrum, m. копљаници, копљаши, војници из првих десет манипула римске легије који су сачињавали предњи ред у три низа за бој наређене римске војске (пор. principes, triarii), дакле трећина читаве легије. Отуда а) primus, secundus hastatus (sc. ordo), први, други одељак копљаша; ducere primum hastatum = бити центурион првог одељка копљаша; decimum ordinem hastatum mihi assignavit, поставио ме је за центуриона (сатника) десетог одељка копљаника; б) primus, secundus etc. hastatus, центурион првог, другог одељка копљаника. + + +hastīlĕ, is, n. (hasta), 1) држаље копља. 2) *копље. 3) колац, коље, подупирач, тачка (за чокоће). + + +hastŭla, ae, f. dem. од hasta. + + +hau (или au), 1) interj. за израз туге и бола, о, ох, јао! 2) в. haud. + + +au или hau, interj. о, ох, јао! + + +haud (код старијих писаца пише се и hau или haut), adv., не баш, ни мало, никако (пориче мање опредељено, више субјективно него non, ређе се употребљава од овога и у класичној прози стоји скоро искључно пред адвербијама, кадшто пред адјективима, а врло ретко пред глаголима: h. scio an, не знам да ли. + + +haud (код старијих писаца пише се и hau или haut), adv., не баш, ни мало, никако (пориче мање опредељено, више субјективно него non, ређе се употребљава од овога и у класичној прози стоји скоро искључно пред адвербијама, кадшто пред адјективима, а врло ретко пред глаголима: h. scio an, не знам да ли. + + +hauddum adv. још не. + + +haudquāquam, adv. ни како, ни пошто. + + +haurĭo, hausi, haustum. 4. (сродно ca ἀρύω), 1) црпсти, вадити, грабити, захватити из нечега: h. aquam de puteo; de dolio; *h. terram, ископати; h. suspiratus, дубоко уздахнути; често о писцима који што узимају из туђих списа; prov. h. de faece = изабрати што је најлошије. Отуда а) = сркати, пити: vinum; б) увући, прогутати, прождрети и сл.: h. coelum, auram, удисати; urbes hauriuntur terrae motibus, пропадају у земљу; naves mari haustae, потонуле у море; incendium hausit urbem; h. cibos, гутати; в) trop. h. sumptum ex aerario, из благајнице узети; h. voluptates, уживати; h. artes, учити; h. iter, свршити; dolorem et luctum, осетити, искусити; laborem, примити се; calamitates, поднети, претрпети; *h. lucem = родити се; h. ignem, запалити се; h. alqd oculis, видети; dicta auribus, чути; h. alqd cogitatione, мислити на што; h. spem animo, надати се; h. praecepta, примити. 2) пролити: sanguinem alcjs; h. opes, проћердати. 3) испразнити: poculum; pateram. Отуда *= пробости: pectus; latus; ventrem alcjs; trop. pavor haurit corda, продире. + + +haustrum (или austrum), i, n. (haurio), справа за црпење. + + +haustŭs, ūs, m. (haurio), 1) црпење: aquae; trop. h. fontis Pindarici, из извора Пиндарова = подражавање. 2) усркивање, гутање: h. coeli, удисање. 3) *† гутљај, напитак: *bibere exiguis haustibus, по мало; bibere haustus justitiae. + + +haut в. haud. + + +haud (код старијих писаца пише се и hau или haut), adv., не баш, ни мало, никако (пориче мање опредељено, више субјективно него non, ређе се употребљава од овога и у класичној прози стоји скоро искључно пред адвербијама, кадшто пред адјективима, а врло ретко пред глаголима: h. scio an, не знам да ли. + + +hăvĕo в. aveo. + + +Hĕau tontīmōrūmĕnos, i, m. (ἑαυτὸν τιμωρούμεωος), мучитељ самога себе, наслов комедије Терентијеве. + + +hebdŏmăda, ae, f. (hebdomas), број од седам ствари, напосе = седам дана (в. hebdomas). + + +hebdŏmăs, ădis. f. (ἑβδομάς), број од седам ствари, наиме од седам дана: quarta h., двадесет осми дан. + + +Hēbē, ēs, f. (Ἥβη, Juventas), богиња младости, кћи Јупитера и Јуноне, пехарница богова пре Ганимеда, жена Херкулова. + + +hĕbĕo, —, —, 2. (hebes), 1) туп бити: ferrum. 2) trop. (в. hebes) бити туп, слаб, млитав, тром, нерадин и сл.: sanguis senum hebet. + + +hĕbĕs, ĕtis, adj. с comp. и sup. 1) туп, не оштар (opp. acer; пор. obtusus): cornu; mucro. 2) trop. а) о чулима и о предметима који на чула дејствују, туп, слаб, мутан: oculi; aures; ictus; color; os h., без прохтева, б) душевно туп, тупоглав, тром и сл.: homo; ingenium; h. ad alqd. + + +hĕbesco, —, —, 3. (hebeo), отупети, ослабити: sensus; sidera hebescunt, почињу бледети; trop. acies mentis; virtus. + + +hĕbĕto, 1. (hebes), 1) отупити, затупити: hastam. 2) trop. (највише *) отупити, ослабити, умалити: h. oculos alci; corpus; vires reipublicae; dies h. sidera, потамњује. + + +Hĕbraeus, adj. јеврејски, јудејски. + + +Hĕbrus, i, m. (Ἥβρος), река у Тракији, сад Марица. + + +Hĕcăbē в. Hecuba. + + +Hĕcătē, ēs, f. (Ἑκάτη), “која у даљину дејствује”, кћи Титана Персеја (Perseus) и Астерије, која влада на небу, на земљи и у мору, а напосе беше поштована као подземна богиња чаролија и страхота царства духова. С тога често беше помешана с Просерпином и Дијаном. Отуда *Hĕcătēĭs, ĭdis, f. и Hĕcătēĭus, adj. + + +Hĕcătō, ōnis, (Ἑκάτων), стоички филозоф из Рода, ученик Панетијев. + + +Hectŏr, ŏris, m. (Ἥκτωρ), син Пријамов и Хекубин, муж Андромахин, славан тројански јунак, убијен од Ахила. Отуда Hectŏrĕus, adj. + + +Hĕcŭba, ae, f. (Ἑκάβη), краљица тројанска, жена Пријамова, мати Хекторова. + + +Hĕcўra, ae, f. (ἑκυρά) = свекрва, име комедије Терентијеве. + + +hĕdĕra (ĕdĕra), ae, f. бршљан, богу Баху посвећен; њим су се увенчавали винопије и песници, и Бахов штап (thyrsus) беше њим обвијен. + + +hĕdĕrācĕus, adj. (hedera), од бршљана. + + +*hĕdĕrĭgĕr, ĕra, ĕrum, adj. (hederagero), бршљаноносан. + + +*hĕdĕrōsus, adj. (hedera), пун бршљана. + + +hēdўchrum, i, n. (ἡδύχρουν), мирисна маст или нека врста тамјана. + + +hei (ei), interj. еј, ах, јао! hei mihi, тешко мени! + + +hēĭa в. eia. + + +ēĭa или hēĭa, interj. 1) усклик радосног чуђења, ê! ô! гле! 2) усклик журења, хеј! дед! дедер! нудер! хајде! + + +Hĕlĕna, ae, или Hĕlĕnē, ēs, f. (Ἑλένη), са своје лепоте слављена кћи Јупитерова и Ледина; сестра Кастора, Полука (Pollux) и Клитемнестре; жена краља спартанског Менелаја и мати Хермионина; која би Паридом (Paris) уграбљена и у Троју одведена, те стога узрок тројанском рату; а после рата вратила се с Менелајем у Спарту. + + +Hĕlĕna, ae, или Hĕlĕnē, ēs, f. (Ἑλένη), са своје лепоте слављена кћи Јупитерова и Ледина; сестра Кастора, Полука (Pollux) и Клитемнестре; жена краља спартанског Менелаја и мати Хермионина; која би Паридом (Paris) уграбљена и у Троју одведена, те стога узрок тројанском рату; а после рата вратила се с Менелајем у Спарту. + + +Hĕlĕnus, i, m. (Ἕλενος), син Пријамов и Хекубин, на гласу са свога прорицања. + + +Hēlĭădĕs, dum, f. (Ἡλίαδες), кћери Хелија (сунца), и сестре Фајетонтове (Phaëthon), после његове смрти претворене у тополе. + + +Hĕlĭcē, ēs, f. (ἑλίκη, завој), 1) звездано јато Велики Медвед, Велика Кола, ursa major; отуда и = север. 2) приморска варош у Ахаји. + + +Hĕlĭcōn, ōnis, m. (Ἑλικών), брег у Беотији, посвећен Аполону и Музама. Отуда 1) Hĕlĭcōnĭădes, dum, f. = Музе. 2) Hĕlĭcōnĭus. adj. + + +Hēlĭŏdōrus, i, m. (Ἡλιόδωρος) 1) чувен лекар у доба Јувеналово. 2) чувен ретор (учитељ речитости) у доба Хоратијево. + + +Hēlĭŏpŏlis, is, f. (Ἡλιούπολις), 1) варош у Келесирији, с. Балбек. 2) варош у доњем Мисиру. Отуда Hēlĭŏpŏlĭtae, ārum, m., становници Хелиопоља. + + +hĕlix, ĭcis, f. (ἕλιξ), завојит), 1) нека биљка, плетенац. 2) нека врста врбе. 3) украс на глави коринтскога стуба. + + +†Hellăs, ădis, f. (Ἑλλάς), права (средња) Грчка (као супротност Пелопонезу). + + +Hellē, ēs, f. (Ἕλλη), кћи беотскога краља Атаманта и Нефеле. Да се уклони од прогонства своје маћехе Иноне (Ino), побегне с братом својим Фриксом на златоруну овну у Колхиду, али се на путу утопи у мореузу, који се њеним именом прозвао Хелеспонт, сад Дарданеле. + + +hellĕbŏrōsus, adj. (helleborus), који треба много чемерике = који није здраве памети. + + +hellĕbŏrus, i, m. или hellĕbŏrum, i, n. (ἕλλέβορος), чемерика; h. niger, кукурек. Ову су биљку стари употребљавали као лек од лудила. + + +Hellēn, ēnis, m. (Ἕλλην) Деукалионов син, краљ у Тесалији, од кога су се Грци Hellenes (Јелини) назвали. + + +Hellespontus, i, m. (Ἐλλήσποντος), „Хелино море“, од Хеле (в. Helle) прозвани мореуз између Еуропе и Азије, сад Дарданеле. Отуда *Hellespontĭăcus или †Hellespontĭcus и Hellespontĭus, adj.; subst. Hellespontĭus, ĭi, m., становник покрај Хелеспонта. + + +hellŭātĭo (hēlŭātĭo), ōnis. f. (helluor), раскошан живот, расипање, пировање. + + +hellŭo (hēlŭo), ōnis, m. раскошник, распикућа, бекрија: h. patrimonii. + + +hellŭor (hēlŭor), dep. 1. (helluo), раскошно живети, расипати, пировати; trop. quasi helluari libris, бити несит у читању. + + +Elōrus (ĕ) (Hĕlŏrus), i, m. (Ἔλωρος), река и варош (fem.) на источној обали Сицилије. Отуда Elōrĭus, adj. Elōrīni, ōrum, m. Елорани. + + +Hēlōtes, tum, или Hēlōtae, ārum, а и Ilōtae (ī), ārum, m. (Εἵλωτες или Εἱλῶται), Хелоти, робови у Спарти. + + +Hēlōtes, tum, или Hēlōtae, ārum, а и Ilōtae (ī), ārum, m. (Εἵλωτες или Εἱλῶται), Хелоти, робови у Спарти. + + +hēlŭātĭo в. helluatio. + + +hellŭātĭo (hēlŭātĭo), ōnis. f. (helluor), раскошан живот, расипање, пировање. + + +hēlŭo в. helluo. + + +hellŭo (hēlŭo), ōnis, m. раскошник, распикућа, бекрија: h. patrimonii. + + +hēlŭor в. helluor. + + +hellŭor (hēlŭor), dep. 1. (helluo), раскошно живети, расипати, пировати; trop. quasi helluari libris, бити несит у читању. + + +helvella, ae, f. мало поврће, зелен. + + +Helvētĭi, ōrum, m., народ у данашњој Швајцарској. Отуда Helvētĭus и Helvētĭcus, adj. + + +Helvĭi, ōrum, m., племе у Галији (у Провинцији). Отуда Helvĭcus, adj. + + +helvus, adj. (пор. gilvus), отворено жут. + + +hem (em) interj. усклик чуђења, изненађења, пријатног и непријатног: хм, еј, ај, о, гле! + + +hēmĕrŏdrŏmus, i, m. (ἡμερδρόμος), скоротеча, улак, татарин (= који цео дан трчи). + + +hēmĭcillus, i, m. (ἡμίκιλλος) полумагарац, мазга (псовка). + + +hēmĭcўclĭum, ĭi, n. и †hēmĭcўclus, i, m. (ἡμικύκλιον) полукруг; отуда напола округла наслоњача. + + +hēmīna (ēmīna), ae, f. (ἡμίνα), мера 1) за течне ствари = 1/2 sextarius. 2) о нетечним предметима = 1/16 sextarius (1/32 modius). + + +*†hendĕcăsyllăbi, ōrum, m. (ἑνδεκασύλλαβοι; sc. versus), стихови од једанаест слогова. + + +Hĕnĕti в. Veneti. + + +Hēnĭŏchi, ōrum, m. (Ἡνίοχοι), народ у азијској Сармацији. Отуда Hēnĭŏchĭus или Hēnĭŏchus. adj. + + +Henna в. Enna. + + +Enna (Henna), ae, f. (Ἔννα), варош усред Сицилије с храмом Церериним, где је по скасци Плутон отео Прозерпину. Отуда *Ennaeus и Ennensis, adj.; otuda subst. Ennenses, ĭum, m. Ењани. + + +hēpăr, ătis, n. (ἧπαρ), јетра, црна џигерица; чисто лат. jecur. + + +hēpătārĭus, adj. (hepar), јетрен, јетара: morbus, јетробоља. + + +Hēphaestĭōn (Hēphaestĭo), ōnis, m. (Ἠφαιστίων), пријатељ Александра Великога. + + +Hēphaestĭōn (Hēphaestĭo), ōnis, m. (Ἠφαιστίων), пријатељ Александра Великога. + + +heptēris, is, f. (ἑπτήρης), седмовеслени брод (који има и с једне и с друге стране по седам клупа за веслаче). + + +hera (ĕra), ae, f. 1) домаћицагаздарица; дакле госпођа у кући (пор. domina): h. major и minor, госпођа и госпођица. 2) *уопште господарица; често о богињама; *domina = драга, љубазница. + + +Hērāclēa (clīa), ae, f. (Ἡράκλεια), Херкулов град, име многих грчких градова, 1) H. у Луканији, насеобина тарентска. 2) H. Pontica у Битинији на Црном мору. 3) H. Mīnōa на јужној обали Сицилије. 4) H. у Фтиотиди у Тесалији, пређе Trachis звана. 5) H. Sintica у Македонији. Отуда а) Hērāclēenses, ĭum, m., Хераклејани; б) Hērāclĕōtēs, ae, adj. и subst. Hērāclĕōtae, ārum, m. Хераклејанин; отуда Hērāclĕōtĭcus, adj. + + +Hērāclēus, adj. (Ἡράκλειος) Херкулов, херкулски; subst. Hērāclēum, i, n. име вароши у Македонији. + + +Hērāclīdēs, ae, m. (Ἡρακλείδης), 1) уопште потомак Херкулов. 2) H. Ponticus, грчки филозоф, ученик Платонов и Спеузипов, а после Аристотелов. + + +Hērāclītus, i, n. (Ἡράκλειτος), славни грчки филозоф из Ефеза око 500 пр. Хр. Имао је врло жалосне назоре о човечјем животу, стога се говорило о њему да увек плаче. + + +Hēraea1, ae, f. (Ἡραῖα), варош у Апулији. + + +Hēraea2, ōrum, n. (Ἡραῖα од Ἥρα, Hēra = Juno), празник Јунонин. + + +herba, ae, f. 1) зелен што ниче; зелена стабљика, влат, млади усев: h. graminis; frumenti; prov. messis tua adhuc in herba est = још треба да чекаш, док ти се испуни нада. 2) трава: recumbere, residĕre in herbam. 3) уопште биљка, травка. + + +†herbārĭus, adj. (herba), травни; отуда subst. а) herbārĭa, ae, f. (sc. ars), наука о биљу, ботаника; б) herbārĭus, ĭi, m. биљар, ботаничар. + + +herbesco, —, —, 3. (herba), ницати (расти) у зелене влати, влатати, проклијати: semina. + + +herbĕus, adj. (herba), зелен као трава. + + +herbĭdus, adj. (herba), обилан травом; налик на траву. + + +*herbĭfĕr, fĕra, fĕrum (herba-fero), травоносан, што роди травом. + + +herbĭgrădus, adj. (herbagradior) (предкл.), ко травом хода. + + +Herbĭta, ae, f. (Ἑρβίτα), варош на Сицилији. Отуда Herbĭtensis, adj. и subst. Herbĭtenses, ĭum, m. + + +*herbōsus, adj. (herba), траван, обилан травом. + + +herbŭla, ae, f. (dem. од herba), травка, травчица. + + +hercisco или ercisco, —, —, 3. (= herctum cisco или cieo), term. t. (по)делити баштину, наследство: herciscundae familiae caussam agere, водити парницу за деобу наследства. + + +herctum или erctum, i, n. (εἱρκτον, заграђено двориште), наследство: herctum ciere (в. cieo), позивати на деобу наследства. + + +Hercŭlānēum, i. n. (боље него Herculanum) (Ἡράκλειον), варош у Кампанији, провалом Везува засута 79 г. п. Хр. Отуда adj. Hercūlānensis и Hercūlānĕus; subst. Hercūlānenses, ĭum, m. + + +Hercŭlēs, is, m. (Ἡρακλῆς), најславнији херој грчки, син Јупитера и Алкмене, жене Амфитрионове. Гоњен од Јуноне морао је по налогу свога рођака Еуристеја извршити дванаест тешких дела. Међу богове примљен, добио је Хебу за жену. — Код заклињања служили су се Римљани вокативом Hercules и Hercule, скраћено у Hercle, или mehercules, -cule, -cle (по свој прилици = ita me, Hercule, adjuves), тако ми Херкула! бога ми! заиста! — Отуда Hercŭlĕus или †Hercŭlānus, adj.: Trachin Herculea, од Херкула саграђена; gens H., племе Фабијево што од Херкула лозу вуче; labor; urbs H. = Herculaneum; arbor = топола. + + +Hercўnĭa silva, опште име за горе немачке од Шварцвалда до Харца. + + +hĕrĕ в. heri. + + +hĕrī (hĕrĕ), adv. јуче: h. vesperi, синоћ; *hodie atque h. = ономадне, неки дан, ових дана. + + +hērēdĭtārĭus, adj. (heres), 1) баштински: lis. 2) наследан, наслеђен: cognomen; imperium; bellum. + + +hērēdĭtās, ātis, f. (heres), 1) abstr. наследност, наследно право: accipere alqd hereditate; hereditas gloriae meae ad te venit, ти наслеђујеш моју славу. 2) concr. наследство, баштина, дедовина, очевина, материнство: h. magna, hereditas mihi venit, припало ми је; capere hereditatem ab alqo, добити; tradere alci, предати; h. caduca (в. caducus). + + +hērēdĭum, ĭi, n. (heres), баштина, дедовина, Nep. Cat. 1. + + +Hĕrennĭus, ĭi, m., име римскога племена, 1) Gajus H, трибун 80 пр. Хр., пријатељ Цицеронов. 2) H. Senecio, пријатељ млађега Плинија, под Домитијаном погубљен. + + +hērēs (ērēs, haerēs), ēdis, m., 1) наследник: facere (scribere, instituere) alqm heredem, поставити кога за наследника: h. ex asse, који све наслеђује; h. ex dimidia parte, наследник половине; h. est fratri tuo; h. secundus, који наслеђује после смрти првога, или ако се овај не прими наследства; trop. = пријемник: h. laudis; artis; academiae. 2) = herus, власник, господар: alcjs. + + +hĕrī (hĕrĕ), adv. јуче: h. vesperi, синоћ; *hodie atque h. = ономадне, неки дан, ових дана. + + +*hĕrĭfŭga, ae, m. (herusfugio), ко побегне од свога господара. + + +*hĕrīlis, adj. (lierus и hera), господарев, домаћинов; госпођин, домаћичин: filius; mensa; gressus; metus h., страх од господара; nomen. + + +Hērillus, i, m. (Ἥριλλος), стоички филозоф из Картагине, ученик Зенонов. Отуда Hērillĭi, ōrum, m., ученици Херилови. + + +Herma в. Hermes. + + +Hermēs (или Herma), ae, m. (Ἑρμῆς), 1) у plur. кипови Хермови, Херме, кипови бога Меркурија, са главом и попрсјем, без руку и ногу, на врху стубова, каквих беше много у Атини на јавним местима. 2) Hermes Trimaximus (= Τριςμέγιστος), писац у другом веку п. Хр. + + +Hermaeum, i, n. (Ἑρμαῖον), храм Хермов (Меркуријев). + + +Hermăgŏrās (Hermăgŏra), ae, m. (Ἡρμαγόρας), грчки ретор (учитељ беседништва) с острва Рода. + + +Hermăgŏrās (Hermăgŏra), ae, m. (Ἡρμαγόρας), грчки ретор (учитељ беседништва) с острва Рода. + + +*†hermăphrŏdītus, i, m. (ἑρμαφρόδιτος, од Ἑρμῆς и Ἀφροδίτη), полутан (и мушко и женско), хермафродит. + + +Hermēs (или Herma), ae, m. (Ἑρμῆς), 1) у plur. кипови Хермови, Херме, кипови бога Меркурија, са главом и попрсјем, без руку и ногу, на врху стубова, каквих беше много у Атини на јавним местима. 2) Hermes Trimaximus (= Τριςμέγιστος), писац у другом веку п. Хр. + + +†Hermĭnĭus mons, m., гора у Лузитанији. + + +Hermĭŏnĕ, ēs, f. (Ἑρμιόνη), 1) кћи Менелаја и Јелене, удата за Неоптолема. 2) варош у Арголиди; отуда adj. Hermĭŏnĭcus. + + +Hermĭŏnēs, um, m. племе Германско између Лабе и Висле. + + +Hermundŭri, ōrum, m., племе Германско на реци Лаби. + + +Hermus, i, m. (Ἕρμος), река у Лидији. + + +Hernĭci, ōrum, m., племе у Лацији. Отуда adj. Hernĭcus. + + +Hērō, ūs, f. (Ἡρώ), свештеница Венерина у Сесту у Тракији, љубазница Леандрова (из Абида у Азији). + + +Hērōdēs, is, m. (Ἡρώδης), 1) Ирод Велики, краљ Јудеје. 2) H. Atticus, софиста из Маратона, пријатељ царевима Антонинима. + + +Hĕrŏdŏtus, i, m. (Ἡρόδοτος), славни грчки историк, рођен 484 пр. Хр. + + +hērōĭcus, adj. (ἡρωϊκός), херојски, јуначки: tempora; aetas: carmen h., епска песма. + + +*hērōīna, ae, f. (ἡρωΐνη), полубогиња, херојкиња, јунакиња. + + +*†hērōĭs, ĭdis, f. (ἡρωΐς), полубогиња, херојкиња, хероина, јунакиња. + + +hērōs, ōis, m. (ᾕρως), полубог, херој, божански човек (коме је отац или мати божанство); отуда = јунак или уопште одличан човек: h. ille Cato. + + +Hērostrătus, i, m. (Ἡρόστρατος), Херострат, који је да би се прославио храм Дијанин у Ефезу запалио. + + +*†hērōus, adj. (ἡρῷος) = heroicus: pes, стопа хексаметра (епскога стиха); versus h. или само herous, епски стих (hexameter). + + +*herpēs, ētis, adj. (ἕρπης, “што пузи”); чир или рана која се распростире и месо до кости изгризе. + + +Hersē, ēs, f. (Ἕρση), кћи Кекропова, љубазница Меркуријева. + + +Hersĭlĭa, ae, f, жена Ромулова. + + +Hertha, ae, f, богиња германска = мати земља (Erde). + + +hĕrus (ĕrus), i, m. 1) господар, домаћин, господар куће у одношају према млађима (пор. dominus): h. major, газда; h. minor, газдин син. 2) *уопште господар, заповедник, власник: h. propriae telluris; h. tuus = твој муж; *heri celestes, богови. + + +Hēsĭŏdus, i, m. (Ἡσίοδος), Хезиод, славни грчки песник, родом из Куме у Еолији (у Малој Азији), одрастао у Аскри у Беотији. + + +Hēsĭŏnē, ēs, или Hēsĭŏnă, ae, f. (Ἡσιόνη), Хезиона, кћи Лаомедонта, краља тројанскога, коју је Херкул од морског чудовишта избавио и Теламону за жену дао. + + +Hēsĭŏnē, ēs, или Hēsĭŏnă, ae, f. (Ἡσιόνη), Хезиона, кћи Лаомедонта, краља тројанскога, коју је Херкул од морског чудовишта избавио и Теламону за жену дао. + + +Hespĕrĭa в. Hesperus. + + +Hespĕrĭs в. Hesperus. + + +Hespĕrĭus в. Hesperus. + + +†hespĕrūgo, ĭnis, f. (hesperus) = вечерњача. + + +Hespĕrus, i, m., (ἕσπερος), 1) звезда Вечерњача. 2) †meton. = запад. Отуда а) *Hespĕrĭus, adj. = западни: litus; undae; subst. Hespĕrĭa, ae, f. западна земља, сад = Италија, а сад = Хиспанија; б) *Hespĕrĭs, ĭdis, f., западни; отуда subst. Hespĕrĭdĕs, dum, f. (sc. feminae или puellae), кћери Ереба и Ноћи, које су на једном острву Океана имале башту са златним јабукама, коју је змај чувао. + + +hesternus, adj. (heri), јучера(ш)њи, од јуче: dies; nox; hh. reliquiae, остаци од јуче; vinum h., вино јуче пијено; crines hesterni, још од јуче неуређена; Quirites hh., нови римски грађани. + + +Hestĭaĕōtĭs, ĭdis, f. (Ἑστιαιῶτις), предео у Тесалији. + + +†hĕtaerĭa, ae, f. (ἑταιρία), побожно друштво, братство, побратимство. + + +hētaerĭcē, ēs, f. (ἑταιρική), од племства састављена коњичка стража код Македоњана. + + +heu (или eu), interj. 1) усклик јаука и бола, јао, ох, о, јој, куку, леле!: h. Charine!; h. mulier!; h. me miserum!; h. edepol! 2) усклик чуђења и изненађења, а! е! ха!: heu edepol specie lepida mulierem. + + +heurĕtēs, ae, m. (εὑρετής), измислилац, досетљив човек, домишљан. + + +heus, interj. е! еј! хеј! хај! чујеш? чујте!: h. Strobile!; h. ubi estis?; h. tu! + + +hexăgōnum, i, n. (ἑξάγωνον), шестоугаоник. + + +hexămĕter, tri, m. (ἑξάμετρος, sc. versus), стих од шест стопа, хексаметар. + + +hexăpўlon, i, n. (ἑξάπυλον), врата са шест улазака у Сиракузи. + + +hexēris, is, f. (sc. navis), лађа са шест редова веслача. + + +hĭātŭs, ūs, m. (hio), 1) отвор, пукотина, провала, зјало, ждрело, пропаст, бездан: oris; terrae; *quid dignum tanto feret hic promissor hiatu?, шта вреди да се ради њега уста развале = да се о њему говори? 2) †trop. жеља, лакомост, жудња за чим: h. praemiorum. 3) у граматици састанак двају вокала, зев. + + +Hĭbĕres в. Iberes. + + +Ibēres (ĭ) или Hĭbēres, um, m. (Ἴβηρες), Иберци, I. грчко име Хиспанаца; у sing. Ibēr (ĭ), ēris = Иберац. Отуда А) Ibērus (ĭ), adj., хиспански, шпански: pastor I. = Geryon; subst. а) Ibērus (ĭ), i, m., река Ебро у Хиспанији; б) Ibēri (ĭ), ōrum, m. = Iberes. Б) Ibērĭa (ĭ), ae, f. = Хиспанија, Шпанија. В) Ibērĭcus (ĭ), adj. = хиспански, шпански. Г) *†Ibērīna (ĭ), ae, f., Хиспанкиња. — II. племе у Кауказу у Азији (зове се и Ibēri (ĭ), ōrum), што станује у пределу Ibērĭa (ĭ), ae, f., = данашња Георгија (Ђурђија). + + +hīberna, ōrum, в. hibernus. + + +hībernācŭlum, i, n. (hiberno), 1) sing. (†ретко), зимни стан, зимска соба. 2) plur. зимски шатори, зимовиште, зимиште, зимовник (пор. pellis, hiberna): hibernacula etiam aedificari coepta. + + +Hĭbernĭa, ae, f. Ирска, Ирландија. + + +hīberno, 1. (hibernus), војн. term. t. презимити, зимовати, зиму провести. + + +hībernus, adj. (hiems), зимни, зимски: mensis; nox; *anuus, зимно доба; tunica h., зимска хаљина; †legio h., која се на зимишту налази; *Ălpes hh., студене; Neptunus, mare, буран. Отуда subst. hīberna, ōrum, n., зимовник, зимски станови (пор. hibernaculum). + + +Hĭbērus в. Iberes. + + +hĭbiscum, i, n. (ἰβίσκος), слез (Althaea officinalis). + + +hibrĭda (hybrĭda), ae, comm. двојакога порекла, 1) о животињама, полутан, сустримак. 2) о људима, копиле = дете Римљанина и иностранке, или слободна човека и робиње. + + +hibus = his од hic. + + +hic (ĭ и ī), haec, hoc (ŏ и ō), (ојачано hice, haece, hoce; упитно hicĭne, haecĭne, hocĭne), prov. dem. ова, ова, ово, означује уопште оно што је у простору, у времену или у мисли најближе ономе који говори. Кадшто се ради снажнијег израза везује и с другом заменицом, н. пр. hic idem; hoc ipsum; huic illi legato; hujus istius facti; hunc talem virum. — Напосе 1) у опреци са ille (онај) односи се hic редовно на предмет који је напослетку споменут, исто као и у нас. Али често бива и противно ако се прво споменути предмет ближе тиче онога који пише или говори, н. пр. cave Catoni anteponas Socratem; hujus enim (sc. Catonis) facta, illius (sc. Socratis) dicta laudantur. — 2) означава у опште што је најближе ономе који што пише или говори = А) у времену, а) = садашњи, садањи: hac annona, у садашњој скупоћи; hoc tempus, садашње време; б) значи најближу прошлост или најближу будућност = рачунећи од сада: his decem annis, пре десет година; ante hos tres annos, пре три године; hoc biennio, за две године (од сада). Б) кадшто стоји hic место првог лица = ја: huic homini = мени; tu si hic sis, да си ти на мом месту. — 3) овакав: haec gratia; hoc animo. — 4) hoc est = то јест: honos amplissimus, hoc est consulatus. — 5) *abl. hōc = зато, стога: hoc erat quod etc., беше ли стога што итд.? — 6) hoc с gen.: quid hoc hominis, negotii est?, кавав је то човек, каква ствар?; hoc commodi est quod est., ово је добро при томе што итд.; hoc copiarum, ове чете. — 7) (предкл.) neutr. hoc стоји кадшто као субјект уз неличне глаголе: hoc lucescit, свиће. Отуда се образују као adverbia: I. hāc (abl. sing. f. од hic; sc. viā или parte), овим путем, овуда, овде: h. pater venit. II. hīc (писало се пређе и heic), овде, на овоме месту: hic assum; — с gen. hic viciniae, ту близу. Отуда а) = овом приликом, у овој ствари, у овим околностима: hic, quantum in bello fortuna possit, cognosci potuit; б) о времену, сад, на то, потом. III. hinc, а) одавде: h. Romam venit; trop. h. incipiam; б) с ове стране: hinc pudicitia pugnat, illinc stuprum; отуда hinc — hinc, с ове — с оне стране: *h. atque h., с обе стране; h. et inde, с више страна; в) отуда, одатле, из тога, стога, зато: h. furta nascuntur; h. illae lacrimae, отуда зла воља; г) †на то, затим; д) *†= abhinc (в. ту реч): hinc ducentos annos, пре двеста година. IV. hūc (отуда упитно hūcĭne), а) у простору, овамо, амо: pater h. me misit; с gen. h. viciniae, овамо у суседство; h. et h., чешће h. — illuc (h. et или atque illuc), овамо, онамо; †h. usque, довде; у другим одношајима, овамо, к томе, уз то, дотле и сл.: h. accedit, к томе долази; h. adde, adjice, додај уз то; h. pertinet, овамо спада; huc arrogantiae venerat, до те је дрскости дошао. + + +hīce в. hic. + + +hīcĭne, haecĭne, hōcĭne (правилније од hiccine итд.), овај ли, ова ли, ово ли, сложено из hic etc. и упитне честице ne. + + +hĭĕmālis, adj. (hiems), зимски: tempus; aquae hh., што постају од зимских киша. + + +hĭĕmo, 1. (hiems), а) зиму провести, презимити, зимовати; напосе о војницима = бити у зимским становима: legiones hiemant circa Aquilejam; б) *†бити студен или буран: mare; tempestas; impers. hiemat, хладно је. + + +Hĭempsăl, is, m. 1) син Миципсе, краља нумидијског. 2) Помпејев пријатељ, краљ Нумидије. + + +hĭems (hiemps), ĕmis, f. 1) зима: h. summa, acris, цича; hieme, зими; hieme et aestate = у свако доба године. 2) *†кишно и бурно време, непогода, вихор, бура, олуја. 3) година, лето: plures hiemes. 4) зима = студен (пор. frigus): letalis h., студен смрти; h. amoris mutati = равнодушност. + + +hĭĕra, ae, f. реч непознатог значења код Sen. ep. 83, 4. + + +Hĭĕrō, ōnis, m. (Ἱέρων), име двојице владалаца сиракуских: Hiero I. (477—467 пр. Хр.), заштитник Пиндаров, Симонидов и других; Hiero II. (267—215 пр. Хр.), у Првом пунском рату савезник картагински, затим римски. Отуда Hĭĕrōnĭcus, adj. + + +Hĭĕrŏcaesărēa, ae, f. (Ἱεροκαισάρεια), варош у Лидији. Отуда Hĭĕrŏcaesărĭenses, ĭum, m. + + +†hĭĕrŏnīcae, ārum, m. (ἱερονῖκαι), победиоци у светим играма. + + +Hĭĕrōnўmus, i, m. (Ἱερώνυμος), 1) унук Хијерона другога, владалац у Сиракузи. 2) H. Rhodius, грчки филозоф из перипатетичке школе, савременик Птолемеја Филаделфа. + + +hĭĕrŏphanta и hĭĕrŏphantēs, ae, m. (ἱεροφάντης), свештеник који учи и тумачи обреде богослужења. + + +hĭĕrŏphanta и hĭĕrŏphantēs, ae, m. (ἱεροφάντης), свештеник који учи и тумачи обреде богослужења. + + +Hĭĕrŏsŏlўma, ōrum, n. и Hĭĕrŏsŏlўma, ae, f. (Ἱεροσόλυμα), Јерусалим. Отуда Hĭĕrŏsŏlўmārĭus, adj., шаљив придевак Помпејев. + + +hĭĕto, 1. (intens. од hio), зјати, зинути, зевати. + + +hĭlăre, adv. с comp. (hilaris), весело, добре воље. + + +hĭlărĭcŭlus, adj. (dem. од hilaris). + + +hĭlăris и hĭlărus, adj. с comp. и sup., весео, добре воље, ведар (особ. као трајно својство; пор. laetus): h. homo; oratio; hh. oculi; literae. + + +hilărĭtăs, ātis, f. и (предкл.) hilărĭtūdo, ĭnis, f. (hilaris), веселост, добра воља, ведрина: h. et laetitia; samma h. erat in eo. + + +hĭlărĭtĕr, adv. (hilaris) = hilare. + + +hĭlăro, 1. (hilaris), разведрити, разгалити: alqm; sensum. + + +hĭlărŭlus, adj. (dem. од hilaris), весео, добре воље. + + +hĭlăris и hĭlărus, adj. с comp. и sup., весео, добре воље, ведар (особ. као трајно својство; пор. laetus): h. homo; oratio; hh. oculi; literae. + + +hillae, ārum, f. (dem. од hira, празно црево), 1) мало или предње црево. 2) *врста кобасица. + + +Hīlōtae в. Helotes. + + +hīlum, i, n. (предкл.) упр. влаканце, отуда мало, ситница, маленкост, мрвица: neque proficit hilum, ништа не успева; отуда nihil = ne hilum, ништа, ни мрве. + + +Hīmella, ae, f. поток у Сабинској што утиче у Тибар. + + +Hīmēra, ae, 1) m. река на Сицилији. 2) f. варош на северној обали Сицилије; има и Hīmēra, ōrum, n. Отуда adj. Hīmēraeus. + + +hinc в. hic III. + + +hinnĭo, 4. рзати. + + +hinnītŭs, ūs, m. рзање. + + +*†hinnŭlĕus, ĕi, m. јеленче, лане, срндаћ. + + +hĭo, 1. 1) упр. зјати, зијати, јапити, отворен бити: oculi hh.; concha h.; напосе = зевати. 2) trop. а) о говору, бити непотпун, крњ: loqui matila et hiantia; б) *†уста расклопити, ба) од жеље за чим: domus hiare ac poscere alqd videtur; emptor hians, жељан, бб) од чуђења. + + +hippăgĭnes, um, f. = в. hippagogi. + + +hippăgōgi, f. (αί ἱππαγωγοί), лађе за превоз коња. + + +Hipparchus, i, m. (Ἵππαρχος), 1) син Пизистратов који је с братом својим Хипијом у Атини владао (в. Aristogiton). 2) грчки математичар и астроном, око 160 пр. Хр. + + +Hippĭās, ae, m. (Ἱππίας), Хипија, 1) син Пизистратов. После смрти Хипархове побегао је к Персијанима, с којима је пошао на Грчку и код Маратона погинуо. 2) чувен софиста из Елиде. + + +Hippō, ōnis, m. (Ἵππων), 1) варош у Нумидији, прозвана H. Regius. 2) варош у афричкој провинцији Zeugitana, недалеко од Утике. Отуда adj. Hippōnensis. 3) варош у Хиспанији. + + +hippŏcentaurus, i, m. (ἱπποκένταυρος), баснословно створење, пола човек, пола коњ (пор. Centaurus). + + +Hippŏcrătēs, is, m. (Ἱπποκράτης), чувени грчки лекар с острва Која (Cos) око 436 пр. Хр. + + +Hippŏcrēnē, ēs, f. (ἵππου κρήνη), “коњски извор” на Хеликону, постао на месту где је коњ Муза Пегаз копитом о земљу ударио. + + +*hippŏdrŏmus, i, m. (ἱππόδρομος) тркалиште за коње. + + +Hippŏlўtus, i, m. (Ἱππόλύτος), син Тезејев (в. Hippolyte), не хтеде пристати на грешну љубав своје маћехе Федре; стога га ова оцрни код оца, те га на клетву очину растргну његови поплашени коњи; али га Ескулапије опет оживи, те буде под именом Virbius од Дијане у Арицију пренесен, и као херој штован. + + +hippŏmănĕs, is, n. (τὸ ἱππομανές), упр. коњски бес, 1) слуз од кобиле упаљенице. 2) коњска слезина, мала месна израстао на челу младог ждребета, употребљавана као љубавно средство. + + +Hippŏmĕnēs, ae, m. (Ἱππομένης), муж Аталантин. + + +Hippōnax, actis, m. (Ἱππῶναξ), чувен песник заједљивих песама (у јамбима), родом из Ефеза, око 540 пр. Хр. Отуда Hippōnactēus, adj.; trop. = заједљив. + + +†hippŏpērae, ārum, f. (ἱπποπῖραι), кожна торба коњаничка. + + +†hippŏpŏtămus, i, m. (ἱπποπόταμος), нилски коњ, хипопотам. + + +Hippŏtădēs, ae, m. (Ἱπποτάδης), придевак Еолов, који беше унук Тројанца Хипота (Hippotes) по његовој кћери Сегести. + + +hippŏtoxŏta, ae, m. (ἱπποτοξότης), стрелац коњаник. + + +hīr, indecl. n. (χείρ) (предкл.), рука. + + +hīra, ae, f, црево, празно црево. + + +hircĭnus, adj. (hircus), јарећи, јарчев: barba; pellis; alae hh., што заударају на прчевину (в. hircus, 2, б). + + +*†hircōsus, adj. (hircus), што смрди на прчевину. + + +hircŭlus, i, n. (dem. од hircus), јаре; јарчић. + + +hircus, i, m. 1) јарац. 2) trop. а) = гадан или бестидан човек; б) неповољни задах под пазувом, прчевина. + + +hirnĕa, ae, f. крчаг, канта. + + +Hirpīni, ōrum, m., племе самнитско у доњој Италији. Отуда Hirpīnus, adj. + + +hirsūtus, adj. с comp. 1) куждрав, космат, рутав, длакав, чекињав, чупав (пор. hirtus, hispidus): bestia; crura genaeque; comae; barba; juba; vepres hh.; imagines, слике старих Римљана из времена кад су још носили дугу косу и браду. 2) trop. суров, неотесан, неизображен. + + +Hirtĭus, име римскога племена, од којега је најпознатији Aulus H., пријатељ Цезаров, који је погинуо у боју код Мутине. Отуда Hirtĭānus, adj., Хиртијев; Hirtīnus, adj.: proelium, бој код Мутине. + + +Hirtĭus, име римскога племена, од којега је најпознатији Aulus H., пријатељ Цезаров, који је погинуо у боју код Мутине. Отуда Hirtĭānus, adj., Хиртијев; Hirtīnus, adj.: proelium, бој код Мутине. + + +hirtus, adj. с comp. = hirsutus (в. ту реч); trop. суров, неизображен: ingenium. + + +hĭrūdo, ĭnis, f. пијавица. + + +hĭrundĭnīnus, adj. (hirundo), ластин: nidus. + + +hĭrundo, ĭnis, f. ласта; trop. као реч одмила. + + +hisco, —, —, 3. (hio), 1) intrans. а) *отворити се, пуцати, зијати: tellus; б) уста отворити = писнути, бекнути: non audent hiscere. 2) *trans. изустити, казати: alqd. + + +Hispălis, is, f., варош у југозападној Хиспанији, сад Севиља. Отуда а) Hispălensis, adj.; б) Hispălĭenses, ĭum, m., Хиспаљани. + + +Hispāni, ōrum, m., становници Хиспаније, Хиспанци (Шпањолци). Отуда 1) Hispānĭa, ae, f., Пиринејско полуострво (Шпањолска и Португалска), подељено на H. citerior или Tarraconensis, и H. ulterior или Lusitania и Baetica. 2) Hispānus и †Hispānĭcus, adj. хиспански, што припада Хиспанији. 3) Hispānĭensis, adj. = ко се у Хиспанији налази, тамо борави и сл.: non Hispaniensis natus sed Hispanus, родом Хиспанац, а није рођен од Римљанина који се у Хиспанији бави; bellum H., рат Цезаров у Хиспанији; iter H., пут у Хиспанију. + + +*†hispĭdus, adj. рапав, рутав, чупав, дивљег и суровог изгледа (уколико неповољно дејствује на очи): facies; frons; agri hh., запуштен. + + +Hister в. Ister. + + +histŏrĭa, ae, f. (ἱστορία), 1) (ретко) испитивање и тим стечено знање: ut est in omni h. curiosus, како у сваком испитивању брижљиво истражује све појединости; si quid est in ea epistola historiā dignum, ако има што у том писму што је вредно да се знаде. 2) прича, приповетка, отуда а) (Com.) = говор: satis historiarum est!; б) *= предмет приповетке: uti fieres nobilis historia, да цела варош о теби говори. 3) уопште повесница, историја, и то или = историјска наука, или = приповедање некога низа догађаја (“историја кога рата”, “историја Рима”), и исто тако истраживање, као и писање историје: prima est historiae lex ne etc; h. Romana; у plur. = поједини делови историје; scriptor historiarum; legere historias. + + +†histŏrĭcē1, ēs, f. (ἱστορική), тумачење којега писца. + + +†histŏrĭcē2, adv. (historicus), историјски. + + +histŏrĭcus, adj. (ἱστορικός), историјски, што спада у историју: genus, начин писања; homo h., зналац историје, и subst. histŏrĭcus, i, m. историк, како онај што догађаје истражује, тако и онај што их пише. + + +Histr- в. Istr-. + + +Istrĭ (Histri), ōrum, m. (Ἴστροι), становници Истрије. Отуда 1) Istrĭa (Histria), ae, f. (Ἰστρία), Истрија, покрајина на граници илирској. 2) Istrĭcus, adj. 3) Istrĭāni, ōrum, m. = Istri. + + +histrĭcus, adj. (застарело hister = histrio), глумачки, представљачки: h. imperium, позоришна управа. + + +histrĭo, ōnis, m. (испрва hister, хетрурска реч), упр. неко ко уз свирку и играње представља какву лакрдију, дакле уопште глумац (пор. comoedus, tragoedus, mimus). + + +histrĭōnālis, adj. (histrio) (Tac.) = histricus. + + +histrĭōnĭa, ae, f. (histrio), глумачка, позоришна вештина. + + +hĭulcē, adv. (hiulcus), несклопљено, разјапљено: h. loqui, говорити не склапајући уста (кад се заједно стеку многи самогласници). + + +*hĭulco, 1. (hiulcus), расклопити, разјапити, расцепати: terram. + + +*hĭulcus, adj. (hio), 1) што зја, зева, отворен, распуцан: arva hh., испуцане (од суше). 2) trop. а) о говору, нескладан, разјапљен (због многих нагомиланих самогласника): h. concursus verborum; б) = жељан, лаком, похотан, попашан. + + +hŏdĭē, adv. (hoc-die), 1) данас: h. mane, јутрос; h. ad vesperum, до довече; nonae sextiles h. sunt, данас је пети август. 2) дан-данас, сад, у ово доба, у наше дане: locus ubi h. est illa urbs; hodieque = hodie quoque, и сад, још и сад. + + +hŏdĭernus, adj. (hodie), данашњи: edictum; dies; h. die, данас; †in hodiernum (sc. diem), до данашњега дана. + + +hoedus в. haedus. + + +Hŏmērus, i, m. (Ὅμηρος), Хомер (Омир), најстарији и најславнији песник грчки, певац Илијаде и Одисеје. Отуда 1) *Hŏmērĭăcus, †Hŏmērĭus и Hŏmērĭcus, adj. 2) Hŏmērŏmastix, īgis. m. (μάστιξ), бич = кудилац Хомеров, придевак граматичара Зоида (в. Zoilus). 3) Hŏmērŏnĭdēs, ae, m., који подражава Хомеру. + + +hŏmĭcīda, ae, f. comm. (homocaedo), ко људе убија, убица, крвник, крвница (као општи појам, и никада се не додаје генитив да се изрази ко је убијен, пор. interfector). + + +†hŏmĭcīdĭum, ĭi, n. (homocaedo), убиство. + + +hŏmo, ĭnis, comm. човек (као супротност и боговима и животињама, значи и мужа и жену; пор. mas и vir): genus hominum, људски род; h. adolescens; senex; nemo homo (ретко), нико живи; hh. Romani; inter homines esse, с људима живети; nihil hominis est, незнатан је; quid hoc hominis est, какав је то човек?; monstrum hominis, грдоба од човека; ajunt homines, говори се. Напосе а) у добру смислу, човек разборит, разуман, човечан, поуздан, од речи и сл.: si homo esset, да је разборит (да има памети); si vis h. esse, recipe te ad nos, ако си од речи, доћи к нама; homo sum, humani nihil a me alienum puto; б) у злу смислу, слаб, грешан: nemo non nostrum peccat, homines sumus, свак од нас греши, та слаби смо људи; в) homines tui, твоје присталице; h. alcjs, нечији роб; г) sum paucorum hominum, дружим се с мало људи; д) место заменице is, hic, ille: valde hominem (м. eum) diligo; ibi homo (m. ille) coepit me obsecrare; hic homo = ја (пор. hic); кадшто homo = aliquis; ђ) homo као супротност жени: mi homo et mea mulier!; е) у plur. пешаци: hh. equitesque. + + +Hŏmŏlĕ, ēs, f. (Ὁμόλη) гора у Тесалији (пор. наше Омоље). + + +†hŏmōnўma, ōrum, n. (ὁμώνυμα), једнога имена (н. пр. Taurus је и гора и животиња). + + +hŏmullus, i, m., hŏmuncĭo, ōnis, m. и hŏmuncŭlus, i, m. (dem. од homo), човечуљак, мали човек (прве две речи кажу се о појединој личности према другим људима и значе = незнатна особа; а последња каже се о човеку, као слабијем створу према боговима). + + +†hŏnestāmentum, i, n. (honesto), украс, накит. + + +hŏnestās, ātis, f. (honestus), 1) част, углед; omnem honestatem amittere, свако поштовање, ceterae ante partae honestates, од пре стечени углед. Отуда а) omnes hh. civitatis = све угледније особе; б) = лепота, сјајност: si h. est in rebus ipsis. 2) врлина, часност, пристојност и сл. ubi est dignitas nisi ubi honestas?; h. sola est expetenda. + + +hŏnestē, adv. с comp. и sup. (honestus), поштено, часно, пристојно: se gerere; parum h. habere pudicitiam, мало штовати. + + +hŏnesto, 1. (honestus), штовати, одликовати, дичити: h. alqm laude et honore; pudor h. formam. + + +hŏnestus, adj. с comp. и sup. (honor), 1) угледан, поштован, узорит, честит, цењен, одличан и сл.: homo h. et nobilis; honesto loco ortus, од добре породице. 2) пристојан, поштен, штовања вредан: h. convivium; homo; labor. Често subst. hŏnestum, i, n. = врлина, морално добро: h. a virtute divelli non potest. 3) добра изгледа, а) = пристојан, леп: oratio h., беседа коју је угодно слушати; nomen h., лепо име, леп глас; б) *убав, лепушкаст, лепа лика: facies; homo. + + +hŏnor (hŏnos), ōris, m. 1) част која се коме указује, почаст, пошта (пор. gloria): decorari honoribus amplissimis; habere alqm magno honore или in magno honore, указати коме велику част; esse in honore apud alqm или esse magno honore, бити у части; habere (tribuere, praestare) alci honorem и afficere (augere) alqm honore, указати коме част; in honorem adducere alqm, начинити кога угледним; honori alqd ducere alci, урачунити коме што у част; honori ducitur illud, то се прима у част. Напосе а) quem honoris caussā nomino, с поштовањем (каже се као изговор кад се чије име спомене, а не зна се хоће ли онај да буде именован); б) honoris alcjs caussā или †in honorem alcjs, коме у почаст; в) honorem praefari или dicere = с опроштењем, с допуштењем, да опростите! — 2) = част, служба, чин, достојанство: h. tribunicius; h. amplissimus = конзулство; hh. amplissimi, уопште све највише државне службе. — 3) почасни дар, а) плата, хонорар: honorem habere medico, платити лекару за труд; б) жртва као принос боговима, светковина: honorem indicere templis, заказати светковину по црквама; mactare hh., заклати животиње на жртву одређене; в) h. mortis, укоп; г) *= песма у чију хвалу. — 4) *лепота, драж, украс, накит: December silvis decutit honorem, лишће с дрвета; *cinctus honore (венцем) caput. + + +hŏnōrābilis, adj. (honoro) (ретко), частан, поштен. + + +hŏnōrārĭus, adj. (honor), што бива части ради, што служи као почаст, почастан: vinum, frumentum h., у почаст поклоњено; arbiter h., из почасти изабран; tumulus, празан гроб, у почаст подигнут ономе чије се тело није могло наћи (= cenotaphium); docere debitum est, delectare honorarium, учење се даје из дужности, а забава из почасти, добре воље. Отуда subst. †hŏnōrārĭum, ĭi, n., почасни дар, јабука, douceur. + + +†hŏnōrātē, adv. с comp. и sup. (honoratus), часно, с поштовањем. + + +hŏnōrātus, adj. с comp. и sup. (honoro), 1) поштован, угледан: vir; senectus; cani hh., часна седина. 2) *†ко је у каквој државној служби: honoratior, у вишој служби; honoratissimus, у највишој. + + +hŏnōrĭfĭcē, adv. с comp. (hŏnōrĭfĭcentĭus) и sup. (hŏnōrĭfĭcentissĭmē) (honorificus), часно, с почашћу. + + +hŏnōrĭfĭcus, adj. с comp. (hŏnōrĭfĭcentĭor) и sup. (hŏnōrĭfĭcentissĭmus), частан, што част и углед даје: res; verba; hoc est honorificum apud Graecos; illud mihi est h. hŏnōro, 1. (honor), поштовати, част одавати, одликовати: alqm; virtutem; h. alqm sellā curuli; h. alqm dignis muneribus. + + +*†hŏnōrus, adj. (honor), частан, угледан, дичан. + + +hŏnos в. honor. + + +†hŏplŏmăchus, i, m. (ὁπλομάχος), јако наоружан борац (гладијатор). + + +Hŏra1, ae, f. име у богове примљене Херсилије, жене Ромулове. + + +hōra2, ae, f. (ὥρα) 1) час, код Римљана према разним годишњим временима различите дужине, пошто су Римљани природни дан (од изласка до заласка сунца) увек на дванаест часова делили, те су им тако часови само у време равнодневице били једнаки с астрономским часовима, иначе пак лети дужи, а зами краћи. Напосе а) in hora, док један час прође; hora quarta, decima итд. (рачунећи од изласка сунца); quota hora est, колико је часова?; h. prima noctis; hh. legitimae, законом одобрено време говорнику за говорење; б) mutari in horas, свакога часа; vivere in horam, мислити само на садашњи тренутак; omnium horarum homo est, свакога је часа добро расположен. — 2) plur. = часовник: mittere ad horas, послати кога да види колико је часова. — 3) *уопште време: atrox h. caniculae; septembres hh.; arbor omnibus horis pomifera, преко целе године. — 4) као nom. propr. Hōrae, ārum, f. (Ὧραι), Хоре, девојке богиње реда у природи и годишњих времена која се правилно враћају, кћери Јупитера и Темиде. + + +hōraeum, i, n. (ὡραῖον), саламура од младих рибица. + + +Hŏrātĭus, име римскога племена. У најстарије доба позната су три брата Хоратија, који су за владе краља Тула Хостилија надвладали три брата Куријатија из Албе; H. Cocles, који је војску краља Порсене на мосту зауставио; и доцније славни лирски песник Quintus H. Flaccus, рођен у Венузији 65, умро 8 пр. Хр., љубимац Меценатов и пријатељ Виргилијев. + + +hordĕācĕus, adj. (hordeum), јечмен: farina. + + +hordĕārĭus, adv. (hordeum), јечмен: aes h., годишња сума од две хиљаде аса, коју је сваки римски витез на издржавање коња (equus publicus) добијао, а коју су морале плаћати удовице и неудате наследнице. + + +hordēĭus, adj. (hordeum), јечмен. + + +hordĕum, i, n. јечам. + + +hŏrĭa, ae, f. чамац, рибарски чун. + + +hŏrĭŏla, ae, f. (dem. од horia). + + +hŏrīzōn, ontis, m. (ὁρίζων = што ограничава), круг који дели небо на два једнака дела, од којих један видимо, а други не видимо, видик, хоризонт. + + +hornōtĭnus, adj. (hornus), летошњи, овогодишњи: frumentum. + + +*hornus, adj. (ὥρινος) = hornotinus (в. ту реч). + + +hōrŏlŏgĭum, ĭi, n. (ὡρολόγιον), часовник (сунчаник и водени часовник). + + +†horrendus, adj. (gerund. од horreo), 1) страшан, грозан, страховит, ужасан: rabies; monstrum; nox; belua horrendum (као adv.) stridens. 2) поштовања вредан, што поштовање улива: Sibylla. + + +horrĕo, —, —, 2. 1) (највише *) стршити, најежити се, накострешити се: setae; villi hh. in corpore; capilli; comae. 2) о предмету на којем што стрши, који је чим стршљивим покривен или обрастао: corpus horret setis; ager horret aristis; mare h. fluctibus, жестоко се таласа; terga horrentia suum (од sus) или terga horrentia setis, обрасла чекињом. 3) о живим створовима, а) *од зиме, најежити се, дрхтати, цвокотати: calfacienda est manus illius quamvis horreo et ipse: б) од страха, најежити се, накострешити се, згрозити се, препасти се, бојати се, утрнути од страха (највећи ступањ страха где се и разум свлада; пор. formido): illuc progredi horreo, бојим се тамо ићи; horreo, ne alqd fiat; често trans. h. illum, h. crudelitatem ejus; в) *= дивити се, чудити се: alqd; г) = дрхтати, трепетати: seges h. ventis. 4) страшан и дивљи бити или изгледати, беснети: tempestas toto horret in anno. + + +horresco, rŭi, —, 3. (inchoat. од horreo), најежити се, накострешити се, грозити се, спопада ме језа и сл.; пор. horreo): segetes hh. flabris, лелијају се; puella h., дршће; h. procellas. + + +horrĕum, i, n., магаза, хамбар, житница; подрум: frumentum erat in hordeis; deripere amphoram horreo. + + +horrĭbĭlis, adj. с comp. (horreo), 1) грозан, ужасан, страховит, страшан: pestis; spectaculum; sonitus. 2) у разговору, ванредан, прекомеран: celeritas. + + +horrĭdē, adv. с comp. (horridus), само trop. а) без накита, прост: vivere; б) строго, осорно: alqm alloqui. + + +horrĭdŭlus, adj. (dem. од horidus). + + +horrĭdus, adj. с comp. (horreo), 1) најежен, накострешен, рутав, бодљикав, чекињав и сл.: barba; sus h. 2) суров, дивљи, мрзак: hiems; fluctus; aequora; ager, необрађен. 3) trop. о карактеру и понашању, суров, необразован, неотесан; дивљи, строг, непријазан: h. homo; Germania; vita; sermo. 4) највише *грозан, страшан, ужасан: aspectus; turba; proelia. 5) *ко од зиме дршће, стрепи; студен, леден: bruma horrida gelu, ледена. + + +*horrĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (horror-fero), 1) леден, студен: Boreas. 2) грозоносан, страшан: Erinnys; aestus. + + +horrĭfĭcē, adv. (horrificus), ужасно; на грозан начин; = са светом грозом. + + +*†horrĭfĭco, 1. (horror-facio), 1) узбуркати, узбунити: venti hh. mare. 2) страшити, задати страха. + + +*†horrĭfĭcus, adj. (horrorfacio), што страх задаје, страшан, страховит: letum; ruina. + + +*horrĭsŏnus, adj. што страшно звечи или зуји: fremitus. + + +*†horror, ōris, m. (horreo), 1) узбурканост пређе глатке површине. 2) дрхтање од зиме, језа: frigidus h. membra quatit. 3) дрхтање од страха, гроза, ужас, страва; напосе = свети страх, страхопоштовање: animos horrore imbuere. 4) предмет што страх причињава: Scipiades, Carthaginis horror. + + +horsum, adv. (huc-vorsum), овамо, на ову страну. + + +Horta, ae, f. варош у Хетрурији. Отуда Hortīnus, adj. + + +hortāmen, ĭnis, n. и hortāmentum, i, n. (hortor), понајвише *†ободравање, подстицање, побуђивање, саветовање, опомена и сл.; eventus Decii ingens hortamen erat ut etc.; hortamento esse. + + +hortātĭo, ōnis, f. (hortor), ободравање, побуђивање: h. non est necessaria. + + +†hortātīvus, adj. (hortor), што спада у опомену, ободрава. + + +hortātor, ōris, m. (hortor), ко ободрава, побуђује, опомиње: h. scelerum, на грех; isto hortatore, на његово подстицање. + + +†hortātrix, īcis, f. (hortor), која опомиње, ободрава: manus. + + +hortātŭs, ūs, m. (hortor) = hortatio; обично у plur. а у sing. само у abl. + + +†hortensis, adj. и sĭus, adj. (hortus), баштени, баштенски. + + +Hortensĭus, име римскога племена: Quintus H. Hortalus, рођен 114 пр. Хр., пре Цицерона први говорник римски. Отуда adj. Hortensĭānus. + + +hortor, dep. 1. ободравати, подбадати, нагонити, нукати (обраћајући се особито на чију вољу; пор. moneo): h. ad concordiam; h. alqm ut fugiat infamiam; h. alqs ne animo deficiant, да не клону духом; h. alqm imitetur vicinum suum; h. alqm alqd; pacem; h. alqm de alqa re. Напосе а) у војн. говору = војнике храбрити, соколити: pauca hortatus milites, пошто је с мало речи храбрио војнике; б) о стварима, нагонити, опомињати: multae res Gallos ad hoc consilium hortantur. + + +hortŭlus, i, m. (dem. од hortus). + + +hortus, i, m. 1) врт, башта, градина. 2) plur. башта за весеље, забаву. + + +hospĕs, ĭtis, m. 1) гост кога други дочека: recipere hospites; h. meus; h. vespertinus, који увече долази; 2) домаћин који госта дочека: alter ad cauponam devertit, alter ad hospitem. 3) странац, туђинац (према онима који су код куће; пор. peregrinus): h. hujus urbis; отуда trop. = непознат с чим, невешт у чему: h. in agendo. + + +hospĭta, ae, f. (упр. f. од hospitus), употребљава се као subst. као f. од hospes, гошћа; домаћица; туђинка. + + +hospĭtālis, adj. с comp. и sup. (hospes), гостински, гостов, гостољубан: sedes h., cubiculum h., гостинска соба; beneficia hospitalia, услуге према гостима; caedes h., убиство госта; hospitalem esse in alqm, гостољубан бити. + + +hospĭtālĭtās, ātis, f. (hospitalis), гостољубље, гостопримство. + + +hospĭtālĭter, adv. (hospitalis), гостољубно. + + +hospĭtĭum, ĭi, n. (hospes), 1) гостинство, гостинска свеза (између појединаца а и између држава): h. eos conjungit; h. mihi est cum illo и utor hospitio ejus, с њим сам у гостинској свези; facere h. cum alqo; jungere hospitia, с више њих ступати у гостинску свезу; renunciare h., отказати. 2) гостољубан дочек, чашћење, част: accipere alqm hospitio agresti, munifico; h. tibi praebebitur apud me; invitare alqm hospitio, позвати кога у госте. 3) стан, пребивалиште, конак (пор. deversorium, caupona): discedere ex h.; publicum h., државни. + + +†hospĭtor, dep. 1. (hospes), боравити где као гост: animus h. in corpore. + + +*hospĭtus, adj. (hospes), 1) туђ, стран: avis; navis. 2) гостољубан: terra; tellus; *unda hospita plaustris, вода преко које кола иду (кад се смрзне). + + +hostĭa, ae. f. (од застарелога hostio = ferio, бијем): жртва; живинче за клање: immolare (sacrificare) hostias, принети жртву, h. humana, клање људи на жртву. + + +hostĭātus, adj. (hostia), снабдевен живином за жртву. + + +*†hostĭcus, adj. (hostis), непријатељски: ager, hostensis; subst. hostĭcum, i, n. непријатељска земља. + + +hostīlis, adj. (hostis), 1) непријатељски, непријатељев: terra, navis; metus h., страх од непријатеља; bella hostilia ратови са спољашњим непријатељима (као супротност грађанским ратовима); condiciones hh., с непријатељем углављени услови. 2) о мишљењу и осећању, злобан, пакостан, душмански: multa hostilia facere, perpeti; hostilem in modum. + + +†hostīlĭtās, ātis, f. (hostilis), непријатељство; пакост, злоба. + + +hostīlĭtĕr, adv. (hostilis), непријатељски, душмански. + + +Hostīlĭus, i, m., име римскога племена, из кога беше трећи краљ римски, Tullus H. Отуда adj. Hostīlĭus, Хостилијев: curia H. + + +hostīmentun, i, n. (ретко) (hostio), изравнање, поравнање, накнада, наплата. + + +hostĭo, 4. изравнати, вратити, платити. + + +hostis, is, comm. 1) испрва странац, туђинац: status dies cum hoste. 2) непријатељ (тј. наоружан и који ратује те с којим је држава у непријатељству, а не појединац; пор. inimicus): confligere cum hoste; pacatus an hostis sit. Отуда уопште = непријатељ, душманин: h. omnium hominum (о гусару); h. diis hominibusque (о безбожнику); h. populo Romano; h. patriae; rhinoceros h. elephanto. 3) такмац (у љубави). 4) супарник (пред судом). + + +hūc, hucĭne в. hic IV. + + +hui, interj. усклик чуђења, еј! е! о! ај! + + +hūjuscĕmŏdi или hūjusmŏdi, употребљава се као adj., ове врсте, оваки, овакав, такав: h. casus; multa h. + + +hūjuscĕmŏdi или hūjusmŏdi, употребљава се као adj., ове врсте, оваки, овакав, такав: h. casus; multa h. + + +hūmānē, adv. с comp. и sup. (humanus), 1) човечно, човечански: loqui; h. pati, мирно, разумно; si qui forte alqd fecerunt humanius, ако су што човечности попустили. 2) човекољубно, људски, љубазно. 3) уљудно, фино. + + +hūmānĭtās, ātis, f. (humanus), 1) све чим се човек од животиње разликује, човечност, човечанска нарав: magnam vim habet h.; id quod est humanitatis tuae, што си себи као човеку дужан. Напосе = човечно чувство, човекољубље: exuere omnem h. 2) благост, љубазност, пријазност, уљудност и сл.: h. et mansueutdo; aequitas et h. 3) образованост, углађеност у говору и понашању, фини укус и сл.: h. politior; Belgae a cultu atque humanitate provinciae longissime absunt; capere alqm humanitate sua. + + +hūmānĭtĕr, adv. (humanus) = humane: ferre alqd h., као што човек мора подносити, тј. равнодушно, мирно. + + +hūmānĭtŭs, adv. (humanus) = humane: si quid mihi h. accidisset, да ми се што као човеку догодило, тј. да сам био умро. + + +hūmānus, adj. с comp. и sup. (homo; в. humanitas и homo), 1) људски, човечански, што спада у људску природу, човеков, човечји: h. species, vita; caput h.; genus h., људски род; hostia h. (кад се људи кољу на жртву); casus; res divinae et hh.; errare est humanum; subst. hūmānus = homo (предкл.); hūmānum, i, n. и plur. hūmāna, ōrum. n. људски удес, судба, срећа (добра и зла). 2) човечан, човекољубан, благ, љубазан, уљудан: facilis et h.; h. erga alqm; homo humanissimus. 3) изображен, пристојан, углађен, учтив: Syracusani, homines periti et h. + + +hūmātĭo, ōnis, f. (humo), сахрањивање, погреб, укоп. + + +*hūmecto (ūmecto), 1. (humectus), 1) trans. овлажити, поквасити: flumen h. campos. 2) intrans. влажан бити: oculi humectant, очи су пуне суза, сузе роне. + + +hūmectus, adj. (humor), влажан, мокар: locus. + + +*†hūmĕo (ūmĕo), 2. влажан, мокар бити: locus humet aquā; највише у partic. hūmens, tis, као adj. влажан, мокар: coelum; litora. + + +hŭmĕrus (правилније ŭmĕrus), i, m. раме, плеће (у човека, а armus у животиње): sagittae pendebant ab umero; ex umeris armi fiunt (о претварању човека у животињу); trop. sustinere tota comitia umeris suis. + + +*†hūmesco (ūmesco), —, —, 3. (humeo), овлажити се, бити мокар: equi hh. spumis, пена их обузела. + + +hūmĭdē, (ūmĭdē), adv. (humidus), влажно, мокро. + + +hūmĭdŭlus (ūmĭdŭlus), adj. (dem. од humidus). + + +hūmĭdus (ūmĭdus), adj. с comp. и sup. (humeo), влажан, мокар (где је и мокро и суво измешано и на површини и унутра; пор. aquosus, madidus, udus): ligna hh.; solum h.; *nox, росна. + + +hūmĭfĕr (ūmĭfĕr), fĕra, fĕrum, adj. (humor-fero), влагоносан, влажан. + + +hŭmĭlis, adj. с comp. и sup. (humas), 1) низак, мален: arbor; casa; homo; corpus; fossa h. = не дубок. 2) trop. а) по чину, сталежу, угледу, рођењу, низак, неугледан, незнатан: natus parentibus humilibus; homo humillimus de plebe; humili loco ortus, незнатна порекла; б) о лицима по способности, утицају, снази итд. слаб, лош: homines multis rebus humiliores sunt quam bestiae, у многом чему стоје испод животиња; в) о стварима, мале вредности, незнатан: res h. et contempta; nihil humile, ништа ниско; г) о говору, прост, обичан, ненакићен: verba hh. et vulgaria; miscere sublimia humilibus; д) о мишљењу, расположењу итд. да) низак, незнатан, свакидашњи, ситничарски: animus; curae, бриге о маленкостима; дб) понизан, покоран: animus; preces; дв) подал, ропски: assentator; дг) малодушан, снужден, плашљив: animus. + + +hŭmĭlĭtās, ātis, f. (humilis; в. ту реч), 1) низина (opp. висина): arboris; navium. 2) trop. а) нискост рода, достојанства, чина: h. et obscuritas; despicere humilitatem alcjs; б) незнатност угледа, моћи, а о стварима, маленкост; в) понижење: mors anteponenda fuit huic humilitati; descendere in humilitatem, понизити се; г) малодушност, плашљивост: metus habet humilitatem; д) понизност, подлост: saepe magnificentia plus proficit quam humilitas et obsecratio. + + +hŭmĭlĭtĕr, adv. с comp. и sup. (humilis), ниско; trop. малодушно, понизно, подло, пузећи: sentire; servire. + + +hŭmo, 1. (humus), покрити земљом, сахранити; дакле уопште закопати, укопати: alqm; militari honestoque funere alqm humare. + + +hūmor, ōris, m. (humeo), влага, мокрота, мокроћа: h. et calor qui est fusus in corpore; *h. Bacchi, вино; lacteus, млеко; roscidus, роса; pluvius, киша; h. labitur in genas, сузе теку низ образе. + + +hŭmus, i, f. земља (као најнижи део видљивога света; пор. terra, solum, tellus), тле, земља (на којој што расте): h. subacta, обрађена; pabulum humi, трава, зеље итд.; propter humum volare, близу земље; *humum mordere, од бола загристи у земљу. Напосе а) *да се означи нискост, простота у говору и мислима: vitare humum, клонити се проста израза; б) *= terra, предео, земља: h. Punica; в) као adv. ва) hŭmī, на земљи, на земљу: requiescere humi, лежати, одмарати се; stratus humi, оборен, изваљен; prosternere alqm h., оборити кога на тле; вб) hŭmō, са земље: surgere. + + +Hўăcinthus, i, m. (Ὑάκινθος) 1) лакедемонски младић, Аполонов љубимац, али од овога нехотице убијен; из његове крви израстао је цвет hyacinthus. Отуда Hўăcinthĭus, adj.; као subst. Hўăcintĭa, ōrum, n., светковина у славу Хијакинтову. 2) цвет hўăcinthus; али то не беше наш зумбул, него или нека врста перунике (Schwertlilie), или челебијина перчина (Rittersporn). Отуда adj. hўacinthĭnus. + + +*Hўădes, dum, f. (Ὑάδες) Хијаде, седам звезда што чине главу звезданога јата бика. Њихов излазак заједно са сунцем (7—21 маја) навешћивао је обично кишу, стога се зову pluviae; tristes. По скасци беху кћери Атлантове (Atlas) и Плејонине, а сестре Плејада. + + +hўaena, ae, f. (ὕαινα), хијена (звер). + + +*hўălus, i, m. (ὕαλος), стакло (чисто лат. vitrum). + + +Hўampŏlis, is, f. (Ὑάμπολις), варош у Фокиди. + + +Hўantes, tum, m. (Ὕαντες), стари становници Беотије. Отуда Hўantēus или Hўantĭus, adj. значи и = беотски. + + +Hўărōtĭs, ĭdis, f. (Ὑάρωτις), река у Индији, притока Индова. + + +Hўās, antis, m. (Ὕας), син Атлантов (Atlas), брат (по другима отац) Хијада. + + +Hȳbla, ae, f. (Ὕβλα), 1) гора на Сицилији, пуна цвећа и пчела. Отуда *Hȳblaeus, adj. хибалски. 2) варош на гори Хибли; отуда subst. Hȳblenses, ĭum, m. Хибљани. + + +hўbrĭda в. hibrida. + + +Hўdaspēs, is, m. (Ὑδασπης), река у Индији, притока реке Инда, сад Бехут или Џелам. + + +hȳdra, ae, f. (ὕδρα), 1) водена змија, као бајословно чудовиште, особ. многоглава змија из језера Лерне, коју је Херкул убио. 2) водена змија (звездано јато). + + +†hydraula или hydraules, ae, m. (ὑδραύλης), свирач на воденим оргуљама. + + +†hydraula или hydraules, ae, m. (ὑδραύλης), свирач на воденим оргуљама. + + +†hydraulĭcus, adj. (ὑδραυλικός), што се тиче водених оргуља: organa hh., водене оргуље. + + +hydraulus, i, (ὕδραυλος) водене оргуље. + + +Hydrēla, ae, f, варош у Карији. Отуда Hydrēlātānus, adj. + + +hydrĭa, ae, f. (ὑδρία), крчаг, тестија, врч (пор. urna). + + +*hydrŏchŏus, i, m. (ὑδροχόος), водолија (звездано јато у зодијаку). + + +*hydrōpĭcus, adj. (ὑδρωπικός), ко има водену болест. + + +*†hydrops, ōpis, m. (ὕδρωψ), водена болест. + + +*hydrus1, i, m. (ὕδρος), водена змија, и уопште змија. Напосе у власима Фурија и Медузе. + + +Hydrūs2, untis, f. (Ὑδροῦς) или Hydruntum, i n. варош у Калабрији. + + +hўems в. hiems. + + +Hўgīa, ae, f. (ὑγεία), скраћено из ὑγίεια, Хигија, богиња здравља. + + +Hȳlaeus, i, m. (Ὑλαῖος), „шумски човек”, неки Кентаур, којега је Аталанта убила; отуда Hȳlaeus, adj. + + +Hўlās, ae, m. (Ὕλας), Хила, млађани пратилац и љубимац Херкулов, којега су због његове лепоте Нимфе отеле. + + +†hȳlē, ēs, f. (ὕλη), материја, градиво. + + +Hyllus, i, m. (Ὕλλος), син Херкулов и Дејанирин. + + +*Hўmēn, ĕnis, m. (Ὑμήν) и Hўmĕnaeus, i, m. (Ὑμεναῖος), 1) бог свадбе и брака. 2) сватовска песма. 3) сватови. + + +Hўmettus, и, н. (Ὑμηττός), брег у Атици, чувен са свога мрамора и меда. Отуда adj. Hўmettĭus. + + +hymnus, i, m. (ὕμνος), похвална песма божанству, химна. + + +Hўpaepa, ōrum, n. (τὰ Ὕπαιπα), варошица у Лидији. Отуда Hўpaepēni, ōrum, m. Хипепљани. + + +Hўpănis, is, m. (Ὕπανις), река у Сармацији, сад Буг. + + +Hўpăsis в. Hyphasis. + + +Hўpăta, ae, f. (Ὕπατα), варош у Тесалији. Отуда Hўpătaeus и Hўpătensis, adj. и subst. Hўpătaei, ōrum, m., Хипаћани. + + +†hўperbăton, i, n. (ὑπερβατόν), премештај речи (рет. фигура; чисто лат. transgressio). + + +†hўperbŏlē, ēs, f. (ὑπερβολέ), рет. фигура, претеривање какве ствари (чисто лат. superlatio или superjectio). + + +Hўperbŏrĕi, ōrum, m. (Ὑπερβόρεοι), Хиперборејци, баснословни народ на крајњем северу крај Океана, као људи невини и од богова благословени. Отуда adj. Hўperbŏrēus. + + +Hўpĕrĭdēs, is, m. (Ὑπερείδης), чувен говорник атински, савременик Демостенов. + + +*Hўpĕrīōn, ōnis, m. (Ὑπερίων), један Титан (син Урана и Геје = земље), муж Теје а отац Хелија (Sol), Селене (Luna) и Еоје (Eos, Aurora). Отуда а) Hўpĕrīŏnĭdēs, ae, f. (Ὑπεριονίδης), син Хиперионов = Helios; б) Hўpĕrīŏnĭs, ĭdis, f. кћи Хиперионова = Aurora. + + +Hўpermnestra, ae, f. (Ὑπερμνήστρα), кћи Данајева (в. Danaus), која је једина своме мужу Динкеју живот сачувала. + + +Hўphăsĭs, is, m. (Ὕφασις), река у Индији, сад Беја (в. Hypasis). + + +†hўpŏcaustum, i, n. (ὑπόκαυστον), у купалишту соба за знојење, која се одоздо грејала (в. caldarium, sudatio). + + +†hўpŏcrĭta, или hўpŏcrĭtēs, ae, m. (ὑποκριτής), мим (mimus), који је говор правога представљача покретима тела пратио. + + +†hўpŏcrĭta, или hўpŏcrĭtēs, ae, m. (ὑποκριτής), мим (mimus), који је говор правога представљача покретима тела пратио. + + +*hўpŏdĭdascălus, i, m. (ὑποδιδάσκαλος) нижи учитељ, подучитељ. + + +hўpŏmnēma, ătis, n. (ὑπόμνημα), писмена белешка, примедба. + + +hўpŏthēca, ae, f. (ὑποθήκη), (на непокретна добра), хипотека (пор. pignus). + + +Hypsĭpўlē, ĕs, f. (Ὑψιπύλη), Хипсипила, кћи Тоанта (Thoas), краља на острву Лемну. + + +Hyrcānī, ōrum, m., становници земље Hyrcānĭa, ae, f., персијске провинције на јужној обали Каспијскога мора, које се по њој и mare Hyrcanium зове. Отуда као adj. Hyrcānus или Hyrcānĭus. + + +I као број = 1. + + +I. (пред вокалима a, o, u чини засебан слог; отуда је н. пр. Iacchus реч тросложна, Ionia четворосложна, Iulus тросложна). + + +*Iacchus (ĭ), i, m. (Ἴακχος) име мистичкога Баха; meton. = вино. + + +*ĭambēus, adj. (ἰαμβειος) јампски. + + +ĭambus, i, m. (ἴαμβος), а) јампска стопа (U —); б) јампска песма. + + +Iăpĕtus (ī), i, m. (Ἰαπετος), Титан, отац Прометејев, Епиметејев, Атлантов и Менетијев: genus lapeti = Prometheus. Отуда Iăpĕtīŏnĭdēs (ī), ae, m. потомак Јапетов = Atlas. + + +Iāpўdes (ĭ), dum, m. (Ἰάπυδες), народ у северозападној Илирији. Отуда 1) *Iāpўs (ĭ), Iāpўdis, adj. 2) Iāpўdĭa (ĭ), ae, f, Јапидска (земља). + + +Iāpyx (ĭ), ўgis, m. 1) син Дедалов (по некима и брат Даунов, в. Daunus), који је насеобину одвео у јужну Италију. Отуда Iāpўgĭa (ĭ), ae, f, део Калабрије, сад Terra d’ Otranto. 2) Јапигац, а) име реке у Апулији; б) западо-северозападни ветар; в) као adj. јапишки. — Отуда ва) *Iāpўgĭus (ĭ), adj. = апулски или калабријски; вб) Iāpўgĭa (ĭ), ae, f., в. горе; *= Апулија или Калабрија. + + +*Iarba (ĭ) и *Iarbās (ĭ), ae, m. афрички краљ, љубавни супарник Енејин (код Дидоне). Отуда Iarbīta (ĭ), ae, m., потомак Јарбин; *= Мауретанац или уопште Афричанин. + + +*Iarba (ĭ) и *Iarbās (ĭ), ae, m. афрички краљ, љубавни супарник Енејин (код Дидоне). Отуда Iarbīta (ĭ), ae, m., потомак Јарбин; *= Мауретанац или уопште Афричанин. + + +*Iardănĭs (ĭ), ĭdis. f, кћи Јарданова = Omphale. + + +*Iăsĭdēs (ī), ae, m., (Ἰασιδης) потомак Јазијев = Palinurus. + + +Iăsĭus (ī), ĭi или Iăsĭōn (ī), ōnis, m. (Ἰάσιος, Ἰασιων), 1) син Јупитера и Електре, брат Дарданов, љубимац Церерин. 2) краљ у Аргу, отац Аталантин. + + +*Iăsĭs (ī), ĭdis, f., кћи Јазијева = Atalanta. + + +Iăsĭus (ī), ĭi или Iăsĭōn (ī), ōnis, m. (Ἰάσιος, Ἰασιων), 1) син Јупитера и Електре, брат Дарданов, љубимац Церерин. 2) краљ у Аргу, отац Аталантин. + + +Iāsōn (ĭ), ŏnis, m. (Ιάσων) 1) син тесалскога краља Езона, вођ Аргонаута у Колхиду, откуда је довео своју жену Медеју. Отуда а) Iāsŏnĭdēs (ĭ), ae, m., потомак Јазонов; б) Iāsŏnĭus (ĭ), adj. 2) тиран ферски (Pherae) у Тесалији. + + +ĭaspĭs, ĭdis, f. (ἴασπις), зелен драги камен, јаспис. + + +Iassus (ĭ), f., варош у Карији. Отуда Iassĭus (ĭ), adj.; subst. Iassĭi, ōrum и Iassenses, ĭum, m. + + +†ĭātrălipta и ĭātrăliptēs, ae, m. лекар који мазањем лечи. + + +†ĭātrălipta и ĭātrăliptēs, ae, m. лекар који мазањем лечи. + + +Iāzўges (ĭ), um, m. (Ἰάζυγες), сарматско племе на Дунаву. Отуда *Iāzyx (ĭ), ўgis, adj. + + +Ibēres (ĭ) или Hĭbēres, um, m. (Ἴβηρες), Иберци, I. грчко име Хиспанаца; у sing. Ibēr (ĭ), ēris = Иберац. Отуда А) Ibērus (ĭ), adj., хиспански, шпански: pastor I. = Geryon; subst. а) Ibērus (ĭ), i, m., река Ебро у Хиспанији; б) Ibēri (ĭ), ōrum, m. = Iberes. Б) Ibērĭa (ĭ), ae, f. = Хиспанија, Шпанија. В) Ibērĭcus (ĭ), adj. = хиспански, шпански. Г) *†Ibērīna (ĭ), ae, f., Хиспанкиња. — II. племе у Кауказу у Азији (зове се и Ibēri (ĭ), ōrum), што станује у пределу Ibērĭa (ĭ), ae, f., = данашња Георгија (Ђурђија). + + +ĭbi (i на крају ĭ и ī), adv. (is), 1) о простору, тамо, онде: i. fui; †i. loci, тамо. 2) о времену = тада, онда: ille ubi me vidit, ibi homo coepit etc.; ibi demum, тек онда. 3) о другим одношајима = у тој ствари, том приликом, у том: ibi peccavi; i. juventutem suam exercuit; ibi nos reperiet; subsensi illos i. esse, да су и они у то помешани. + + +ĭbīdem, adv. (ibi-dem), 1) на истом месту, управо онде: i. fuerunt alii; = на исту страну: i. eam una traho. 2) управо при том, истом приликом: laesit in eo illum, sublevavit ibidem. + + +Ibĭs, ĭs и ĭdis (ἰβις), ибис, мисирска птица (врста роде), посвећена богињи Изиди. + + +Ibўcus (ī), i, m. (Ἴβυκος), грчки лирски песник око г. 540 пр. Хр. + + +Icādĭus (ī), ĭi, m., злогласан гусар. + + +Icarĭa (ī), ae, f. (Ἰκαρία) острво у Егејском мору. + + +Icărĭus (ī), ĭi, m., (Ἰκάριος), брат Тиндарејев, отац Пенелопин. Отуда Icărĭōtĭs (ī), ĭdis, f. (Ἰκαριωτίς), а) кћи Икаријева = Пенелопа; б) adj. икарски. + + +Icărus (ī), i, m. (Ἲκαρος), 1) (и Icărĭus), Атињанин, савременик Пандионов, после смрти заједно са кћерју Еригоном (в. Erigone) уврстише га у звезде, Prop. Ov. 2) син Дедалов; он је одлетео са острва Крете са својим оцем на вештачки начињеним крилима; али како се сунцу јако приближио, отопи се восак којим су крила слепљена била и удави се у мору, које се по њему mare Icarium прозове (југоисточни део Егејскога мора). + + +iccirco в. idcirco. + + +Icĕlos (ĭ), i, m. (ἴκελος), упр. сличан, налик, име брата Морфејева. + + +Icĕni, ōrum, m., народ у Британији. + + +ichneumōn, ŏnis, m. (ἰχνεύμων), фараонски миш, који тамани крокодилска јаја. + + +īco, īci, ictum, 3. (употребљавају се само облици ici, icit [3. pers. sing. praes. и perf.], icere, icisse и ictus), ударити, погодити ударцем, тући, бости, убити и сл.: icere femur alcjs, ударити по буту; ictus telo, lapide; ictus fulmine или e. coelo, громом ударен. Отуда а) јер се за потврду савеза или уговора убијала, тј. клала животиња на жртву, foedus icere = савез склопити; б) trop. ictus = врло (и особ. неповољно) дирнут, узрујан, узнемирен и сл.: ictus desiderio, metu; ictus conscientiā, мучен; rebellione, узнемирен; caput ictum, пијана (пуна вина) глава. + + +īcōn, ŏnis, f. (εἰκών), лик, образ, икона. + + +†īcŏnĭcus, adj. (εἰκονικός), по лику представљен, живописан: simulacrum i., слика у природној величини. + + +Icŏnĭum (ī), ĭi, n. (Ἰκόνιον), варош у Ликаонији (Малој Азији), сад Коије. + + +†ictĕrĭcus, adj. (ἰκτερικός), ко пати од жутице. + + +ictis, īdis, f. (ἰκτίς), врста ласице. + + +ictŭs, ūs, m. (ico), 1) удар, ударац, мах, бод, убод, хитац и сл.: i. gladiatoris; i. pilorum; fulminis; i. serpentis, ујед змије; *ictus alarum, pennarum, махање крилима при летењу; remorum, веслање; *solis (кад сунце пече). Отуда а) у музици, давање такта: senos reddere ictus; б) trop. i. calamitatis; hoc non habet ictum quo animum pellat, нема ништа чиме би се могло на душу утицати; в) †hoc est sub ictu nostro positum = то је у нашој власти; innocentia tua est sub ictu, у опасности је; esse extra ictum, изван опасности; legiones dantur (veniunt) sub ictum = тако близу да се могу напасти; г) нападај, јуриш: singulis velut ictibus bella transigere = сваки рат свршити једним ударцем; д) uno ictu temporis, у једном тренутку. + + +īcuncŭla, ae, f. (dem. од icon): puellaris. + + +Ida (ī), ae, f. (Ἰδη, Ἴδα) 1) висок брег у Троади где су се Париду три богиње указале и где је Јупитер Ганимеда са собом однео. Отуда Idaeus (ī), adj.: pastor (hospes) = Paris; mater = Cybele. 2) брег на Крети где је Јупитер одрастао. Отуда Idaeus (ī), adj. + + +Dactўli Idaei (Δάκτυλοι Ἰδαῖοι), прастари фригијски демони, свештеници богиње Кибеле; са службом њеном на Крету пренесени и овде с Корибантима истоветовани. + + +Idālĭum (ī), ĭi, n. (Ἰδάλιον), гребен и варош на острву Кипру, са храмом и лугом Венериним. Отуда Idālĭus (ī), adj, (често о Венери): astrum I., звезда Венера. + + +idcirco, adv., стога, зато, тога ради: i. vos moneo; non solum idcirco, quia etc. + + +†ĭdĕa, ae, f. (ἰδέα), духовни образац, идеја. + + +īdem, ĕădem, ĭdem, pron. demonstr. (is-dem), исти: i. Mithridates; i. semper vultus; in iisdem caussis; alter idem, „други ја”; ego idem: tu i., hic i. и i. hic; ille i. и i. ille; i. iste Mithridates; iidem omnes; unus et i., онај исти; idem (neutr.) juris, idem consilii, исто право, иста одлука. Напосе а) често се употребљава где се што ново казује о споменутој већ особи или ствари, и преводи се са и, такође, уједно, исто тако, ако се оно што се додаје слаже са пређашњим; у противном случају преводи се са ипак, премда: quidquid honestum est, idem est utile; — vitam pro patria profundere parati sunt, iidem gloriae ne minimam quidem jacturam facere volunt; б) при поређењу долази у савезу са pron. rel. или са et, ac (atque), ut, quam, quasi, и *†са cum или dat. и преводи се са као: eadem virtus quae in proavo; idem non est pertinacia et perseverantia; idem valere ac etc.; eisdem verbis ut actum est; eandem potestatem quam si lata esset lex: *hic eodem mecum patre genitus; *idem facit occidenti, чини исто што и онај који човека убије. — Отуда као adv. в) ĕādem, истим путем (в. ту реч), г) ĕōdem, управо тамо (в. ту реч). + + +ĭdentĭdem (= idem et idem), у више пута, поновљено, често: quaerere. + + +ĭdĕō, adv. стога, зато, ради тога; обично са quod, quia, quoniam, или са ut (ne), quin: non ideo delectos Patrum ad Porsenam missos, quin breviter reddi responsum potuerit, non recipi reges, sed etc., не зато — што не би итд. + + +ĭdĭōta и ĭdĭōtēs, ae, m. (ἰδιώτης) незналица, невежа, лаик (opp. вештак, учењак). + + +ĭdĭōta и ĭdĭōtēs, ae, m. (ἰδιώτης) незналица, невежа, лаик (opp. вештак, учењак). + + +†ĭdĭōtismus, i, n. (ἰδιωτισμός), својствени начин говорења, идиотизам. + + +Idistāvisus, i, m., равница на реци Везеру. + + +Idmōn, ŏnis, m. (Ἴδμων), отац Арахнин. Отуда Idmŏnĭus, adj. + + +†īdōlŏn, i, n. (εἴδωλον), утвара, опсена; кип у духу, представа. + + +Idŏmĕnē (ī), ēs, f., варош у Македонији. Отуда adj. Idŏmĕnĭus (ī). + + +Idŏmĕneus (ī), ĕi, m. (Ἰδομενύς), Идоменеј, краљ кретски, син Деукалионов, унук Минојев, један од грчких јунака под Тројом. + + +ĭdōnĕē, adv. (idoneus), згодно, прикладно. + + +ĭdōnĕus, adj., прикладан, згодан, спретан, способан (природним својствима или случајем, а не по плану и намери; пор. aptus), 1) act. ко је способан да што учини, вредан, ваљан, поуздан и сл.: i. ad agendum; i. ad amicitiam; с dat. чешће код песника; vixi puellis nuper idoneus, мио; †i. in alqd; idoneum visum est dicere; са qui c. conj.: Laelii persona mihi idonea visa est quae de amicitia dissereret; auctor, testis i. = веродостојан, поуздан; tempus i., удесно. 2) pass. способан да се за што употреби: locus i. castris; verba minus idonea. + + +†īdos, n. indecl. (εἰδος), слика. + + +Idūmē (ĭ), ēs или Idūmaea, ae, f. предео у Палестини; отуда Idūmaeus, adj. + + +Idūmē (ĭ), ēs или Idūmaea, ae, f. предео у Палестини; отуда Idūmaeus, adj. + + +Idus (ī), ŭum, (застар. глагол iduo = divido, од основе ID, VID), дан којим се дели месец на два не сасвим једнака дела, и то петнаести у марту, мају, јулију и октобру, а тринаести у осталим месецима, идује: Idus Martiae, 15 марат; I. Apriles, 13. април; haec scripsi idibus Octobribus, 15. октобра; a. d. VIII. Idus Januarias, осмога дана пред идуама јануарским = 6. јануара. На идује плаћале се обично камате. + + +Idȳia (ĭ), ae, f. (Ἰδυῖα), мати Медејина, жена Ејетова. + + +†īdyllĭum, ĭi, n. (εἰδύλλιον), упр. мала слика; отуда мања песмица. Напосе пастирска песма, идила. + + +Igĭlĭum (ī), ĭi, n., мало острво у Тиренском мору. + + +ĭgĭtŭr, conjct. 1) дакле, по томе; особ. кад се какав закључак изводи (пор. ergo, које је јаче) и у упитним реченицама: in quo i. loco est? а имено кад се пита с иронијом: haec i. est tua disciplina?, то ли је итд. 2) укратко, речју: pro imperio, pro exercitu, pro provincia, pro his igitur omnibus rebus. — Обично стоји у реченици иза једне а и иза више речи, а кадшто и на првом месту. + + +ignārus, adj. са sup. (ingnarus), 1) невешт чему, неискусан, непознат с чим: hujus oppidi ignarus; ignari quo essent loco, не знајући где се налазе; me ignaro, без мога знања; non sumus ignari multos contra esse dicturos, знамо већ да ће многи итд. 2) *†непознат (= ignotus): i. lingua; regio hostibus ignara, непријатељима непознат предео. + + +ignāvē и ignāvĭtĕr, adv. с comp. (ignavus), 1) тромо, немарно, лењиво, без енергије и снаге. 2) страшљиво, кукавички. + + +ignāvĭa, ae, f. (ignavus), 1) леност, немар, тромост (због недостатка моралне снаге или воље за рад; пор. desidia, inertia, pigritia, segnitia); кадшто и = страшљивост: aetatem agere per luxum et ignaviam; i. est contraria fortitudini. + + +ignāvĭtĕr в. ignave. + + +ignāvus, adj. с comp. и sup. (in-gnavus), тром, лен, млитав, кадшто = немаран, беспослен (ко не може или неће да ради; пор. deses, iners, piger, segnis); кадшто = страшљив, кукавица: i. senectus; ex ignavo strenuus factus est. Отуда *†o стварима: а) nemora ignava, неплодан; palatum i., без гласа; annus, кад се не ради; б) што чини кога тромим: frigus; aestus. + + +ignesco, —, —, 3. (ignis), упалити се, ужећи се: mundus; trop. *irae ignescunt Rutulo, плане гневом. + + +ignĕus, adj. (ignis), 1) огњен, ватрен: sidera; *ii. arces, небо; sol, aestas, жарко; Chimaera i., из које пламен лиже; *= ватрене боје. 2) trop. жарки, ватрен, жесток: furor; homo. + + +ignĭcŭlus, i, m. (dem. од ignis), ватрица, пламичак, искра; често trop. = први почетак, зачетак, порекло и сл.: sunt in animis quasi virtutum igniculi et semina. + + +*ignĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (ignisfero), ватроносан. + + +*ignĭgĕna, ae, m. (ignis-gigno), ватророђени = Бах, Ov. met. 4, 12. + + +*ignĭpĕs, ĕdis, adj., ватроног = врло брз: equus. + + +*ignĭpŏtens, tis, adj., над ватром моћан, који влада ватром: deus i. = Вулкан. + + +ignĭs, is, m. 1) ватра, огањ: capere ignem ab igne, ватру на ватри запалити; concipere (comprehendere) ignem, запалити се; ignem facere, accendere, запалити; pluribus simul locis ignes coorti sunt, на више места се у исти мах ватра појавила; *Jovis ignibus ictus, громом ударен; *luna inter ignes minores, међу мањим звездама. 2) светлост, сјајност, блистање, блесак: ignis oculorum; ostendere ignem suum (каже се о звезди). 3) trop. а) ватра страсти, гнева, бесноће: exarsere ignes animo; особ. пак љубави: caeco carpi igne, сатирати се огњем потајне љубави; отуда *ignis meus (о предмету љубави); б) да се означи нешто опасно што погибију носи, пожар, буктиња; тако о рату, о Ханибалу. + + +†ignītus, adj. (ignis), ватрен, зажарен. + + +ignōbĭlis, adj. с comp. и sup. (in-nobilis), 1) непознат, незнатан: homo; civitas. 2) од проста рода: familia; vulgus; agmen; abi, ignobilis!, иди, рђо, ниткове! + + +ignōbĭlĭtās, ātis, f. (ignobilis), 1) незнатност, неугледност. 2) прост род, просто порекло: i. generis. + + +ignōbĭltĕr, adv. (ignobilis), на прост начин, просто. + + +ignōmĭnĭa, ae, f. (in-nomen), упр. одузимање доброг имена, 1) губитак грађанске части, погрда (услед претрпљене грађанске или војничке казне, али не уједно и услед општег јавног мишљења, на које се односи infamia): animadversio censoris i. dicitur; notare (afficere) alqm ignominiā; legionem missam fecit cum i., отпустио легију. 2) (ретко) уопште погрда, срамота, ругло: i. amissarum navium, због изгубљених лађа; i. senatus, сенату нанесена. + + +†ignōmĭnĭōsē, adv. с comp. (ignominiosus), срамотно, ружно. + + +ignōmĭnĭōsus, adj. (ignominia), 1) погрдан, срамотан, стидан: fuga; dominatio. 2) погрђен, осрамоћен: homo. + + +ignōrābĭlis, adj. (ignoro), непознат: homo oculis meis i. + + +†ignōrantĭa, ae, f. (ignoro), незнање, непознавање чега (чему је човек сам крив; пор. ignoratio): hoc est maximum ignorantiae malum; ретко с gen.: i. loci; discriminis; scripturae. + + +ignōrātĭo, ōnis, f. (ignoro), незнање, непознавање (чему човек није сам крив; пор. ignorantia): locorum; juris; excusare ignorationem regis, извињавати се што ко краља није познавао. + + +ignōro, 1. (ignarus), нешто не знати, не умети, не познавати: i. patrem alcjs; caussam; ignoratur, не познају га; quis ignorat, Pompejum fecisse foedus?; ille ignorat, quam vere id fiat; i. de alqo; quis ignorat, quin tria Graecorum genera sint; ignorans hoc fecit, у незнању; ignoratus evasit; non ignoro, знам добро. + + +ignoscens, tis, adj. с comp. (part. од ignosco), склон на праштање, помирљив. + + +ignosco, nōvi, nōtum, 3. (innosco), упр. не познавати = не хтети познати, не обзирати се на што, отуда праштати (уједно и заборавити погрешку, а veniam dare значи опростити казну): i. alci; i. adolescentiae tuae, због твоје младости; i. peccatum alcjs; *dementia ignoscenda, опростљива. + + +ignōtus1 в. ignosco. + + +ignōtus2, adj. с comp. и sup. (in-gnotus = notus), 1) pass. непознат, туђ, стран: homo; locus; terrae ignotae; hoc mihi est ignotum. Отуда *= простога рода: mater. 2) act. (ретко) = ignarus, невешт, непознат с нечим: alqd ignotis notum facere. + + +Igŭvĭum, ĭi, n., варош у Умбрији. Отуда Igŭvīni, ōrum, или Igŭvīnātēs, tum, m., становници Игувије. + + +Ilercaonensēs (Ilergavonensēs), ĭum, m., племе у источној Хиспанији. + + +Ilerda (ĭ), ae, f. утврђена варош у североисточној Хиспанији, сад Lerida. Отуда Ilerdensēs (ĭ), ĭum, m., становници Илерде. + + +Ilercaonensēs (Ilergavonensēs), ĭum, m., племе у источној Хиспанији. + + +Ilergĕtēs, tum, m., племе у североисточној Хиспанији, са главним местом Илердом. + + +ilex, ĭcis, f. храст, цер, церово дрво (Steineiche). + + +īlĭa1, ĭum, n., 1) доњи део трупа између последњих ребара и полних удова, слабине: ducere (trahere) ilia стењати, тешко дисати; ilia rumpuntur ei invidiā, хоће да пукне од зависти. 2) *дроб, црева. + + +Ilĭa2 (ī). в. Ilion 5) б). + + +Ilĭădēs (ī) в. Ilion. + + +Ilĭas (ī) в. Ilion. + + +īlĭcet (illicet), adv. (ire-licet), 1) (Com.) може се ићи, хајдемо, хајде! ilicet, quid hic operam conterimus frustra?; i. in malani crucem! 2) (Com.) пропало је, прошло је: actum est, ilicet! 3) *одмах, сместа: fugit i. ocior Euro. + + +īlĭco в. illico. + + +illĭco или īlĭco, adv. (inloco?), 1) на месту: manete illico. 2) одмах, сместа, таки. + + +Ilĭensēs (ī), ĭum, m. 1) племе на Сардинији. 2) в. Ilion. + + +īlignĕus или īlignus, adj. (ilex), церов, храстов. + + +īlignĕus или īlignus, adj. (ilex), церов, храстов. + + +Ilĭŏn (ī), ĭi, n. или Ilĭos (ī), ĭi, f. и Ilĭum (ī), ĭi, n., песничко име Троје. Отуда 1) Ilĭăcus (ī), adj.; carmen lliacum = Илијада. — 2) Ilĭădēs (ī), ae, m. (Ἰλιάδης), а) Тројанац = Ganymedes; б) син Илије = Romulus или Remus (в. 5) б). — 3) Ilĭăs (ī), ădis, f. (Ἰλιάς), а) Тројанка, често у plur.; б) песма Хомерова, Илијада. 4) Ilĭensis (ī), adj.; отуда subst. Ilĭenses, ĭum, m. Тројанци. — 5) Ilĭus (ī), adj., тројански. Отуда subst. а) Ilĭi (ī), ōrum, m., Тројанци; б) Ilĭa (ī), ae, f., Тројанка = Rhea Sylvia, мати Ромулова и Ремова. + + +Ilĭŏna (ī), ae, или Ilĭŏnē, ēs, f. (Ἰλιόνη), најстарија кћи Пријамова и Хекубина. Тако се звала и једна комедија Пакувијева. + + +Ilĭŏna (ī), ae, или Ilĭŏnē, ēs, f. (Ἰλιόνη), најстарија кћи Пријамова и Хекубина. Тако се звала и једна комедија Пакувијева. + + +Ilĭŏneus (ī; neus једносложно), ĕi, m. 1) син Ниобин. 2) неки Тројанац. + + +Ilĭŏs (ī) в. Ilion. + + +Ilīthȳia (ī), ae, f. (Εἰλείθυια), богиња породиљâ, порођаја; чисто лат. Juno Lucina. + + +Ilĭum (ī) в. Ilion. + + +ill- в. in-l. + + +illā в. ille. + + +*illăbĕfactus, adj. непоколебљив; trop. concordia. + + +illābor, lapsus sum, dep. 3. упадати, пасти, срушити се, потонути, утицати: in stomachum illabuntur ea quae accepta sunt ore; *si fractus illabatur orbis, ако се свет сруши; flumen illabitur mari. + + +†illăbōrātus, adj необрађен, без муке начињен: terra; oratio. + + +illăbōro, трудити се чиме: aedibus, зидањем кућа, Tac. + + +illāc в. illic. + + +illăcessītus, adj. нераздражен, неузнемирен, Tac. + + +illăcrĭmābĭlis, adj. 1) неоплакан: omnes illacrimabiles urgentur longa nocte, Hor. 2) неумољив: Pluto. + + +illăcrĭmo, 1. и illăcrĭmor, dep. 1. 1) оплакивати, плакати за чим: morti alcjs; malis nostris; †mortem alcjs. 2) *о неживим стварима, капати, сузити, знојити се: fons illacrimat; ebur illacrimat templis. + + +illăcrĭmo, 1. и illăcrĭmor, dep. 1. 1) оплакивати, плакати за чим: morti alcjs; malis nostris; †mortem alcjs. 2) *о неживим стварима, капати, сузити, знојити се: fons illacrimat; ebur illacrimat templis. + + +*†illaesus, adj., неповређен, читав: corpus. + + +*illaetābĭlis, adj., жалостан, неповољан: ora. + + +*illăquĕo, 1. (in-laqueus), заплести: alqm. + + +*†illaudātus, adj. 1) нехваљен, неслављен. 2) неславан = недостојан хвале. + + +illautus в. illotus. + + +illŏtus или illautus, adj. неопран, неочишћен, нечист: manus; sudor. + + +ille, illa, illud, pron. dem. онај, показује оно што је од говорника простором, временом или мишљу удаљеније, за разлику од hic, што показује ближи предмет, премда не без изузетка (пор. hic). Често се свезује с другим заменицама (ille ipse и ipse ille, huic illi legato, est idem ille tyrannus). Напосе: а) познат, славан, знаменит и сл.: Xenophon, Socraticus ille, онај славни Сократов ученик; Medea illa, позната; Solonis illud, она позната изрека Солонова; б) hic et ille или ille et ille = и један и други, тај и тај; в) *ex illo, од тада, од онда. Отуда adverbia: 1) illa, а) онде, на оној страни, оним путем: ire; vides eum; б) онуда, онамо: hăc vel illā cadit. 2) illō, а) онамо, на ону страну: venit; accessit; б) trop. тамо (= к тој ствари): haec codem illo pertinent. + + +illĕcĕbra, ae, f. (illicio), примама, дражење: virtus suis illecebris hominem trahere debet; libidines suis illecebris eos incendunt; illecebra juventutis, способност омладину заводити. + + +illĕcĕbrōsus, adj. с comp. (illecebra), примамљив. + + +illectŭs, ūs, m. (illicio), примамљивање, примама. + + +*†illĕpĭdē, adv. (illepidus), непристојно, неуљудно. + + +illĕpĭdus, adj. непристојан, неуљудан, суров: homo; deliciae. + + +illex1, ĭcis, adj. (illicio), примамљив, дражестан; — subst. ко примамљује, дражи. + + +illex2, ēgis, adj. незаконит. + + +illībātus, adj. (in-libo), неумањен, неокрњен, читав: divitiae; gloria. + + +illībĕrālis, adj., што се слободну мужу не пристоји, дакле неплеменит, невредан, непристојан, прост, подал, прљав и сл.: i. quaestus; facinus; jocandi genus; i. in alqm = неуљудан према коме. Напосе = тврд (неиздашан): adjectio i. + + +illībĕrālĭtās, ātis, f. (illiberalis), понашање слободна мужа недостојно. Напосе = тврдоћа (неиздашност). + + +illībĕrālĭtĕr, adv. (illibealis), неплеменито, подло. Напосе као што чине тврдице. + + +illic (ĭc и īc), illaec, illōc и illūc, pron. dem. (ille-ce), он (она, оно) главом: i. homo; monstra mihi illunc; quid illuc est?; са упитном честицом ne: illĭcĭne. — Отуда adv. 1) illāc (sc. parte), оним путем, онуда, онде: hac atque illac, овамо и онамо; illac facere припадати оној странци. 2) illīc тамо, онде; кадшто и = на оном свету; trop. = у оној особи или ствари: bellu a Vitellio coepit et initium illic fuit; illic, ubi opus est, nihil verentur. 3) illinc (и застарело illim), с оне стране, оданде: venire. 4) illūc и (Com.) illōc, онуда, онамо, на ону страну: ire; huc et i.; haec res i. pertinet. + + +illĭcet в. ilicet. + + +illĭcĭne в. illic. + + +illĭcĭo, lexi, lectum, 3. (inlacio), мамити, примамити, надражити, обично у злу смислу (пор. allicio) = обманути, навести на што: i. alqs ad bellum, ad proditionem; i. alqm in fraudem; ab eo illecti sumus. + + +illĭcĭtātor, ōris, m. (in-licito), привидни купац (при лицитацији онај који у корист продавца више нуди и тим купце гони да више даду). + + +†illĭcĭtus, adj. недопуштен, недозвољен: exactiones. + + +illĭco или īlĭco, adv. (inloco?), 1) на месту: manete illico. 2) одмах, сместа, таки. + + +*†illīdo, līsi, līsum, 3. (iulaedo), 1) ударити о што (хотимице; пор. offendo): i. manus ad vulnus; naves in brevia; caputforibus. 2) trop. смрвити, разлупати: serpens illisa morietur. + + +illĭgo, 1. 1) свезати, привезати: alqm in currum; manus post tergum; *jugum tauris. Отуда trop. 2) а) = обвезати: magnis et multis pignoribus illigatus; б) спојити, приљубити, утврдити: in quo (orationis genere) omnes sententiarum lepōres illigantur; iis condicionibus illigabitur pax; в) заплести, замрсити, сапети: i. se et copias impeditis locis; illigari bello Romano. + + +illim в. illic. + + +*illīmis, adj. (in-limus), без блата, чист. + + +illinc в. illic. + + +*†illĭno, lēvi, lĭtum, 3. 1) мазати по чему, намазати: i. collyria oculis; aurum vestibus illitum, увезено; i. alqd chartis (подругљиво) = надрљати што. 2) нечим бојадисати, намазати, обложити: facem et taedam pice; navem bitumine ac sulfure illitam; donum inimicorum veneno illitum, непријатељски поклон у отров умочен. + + +illĭquĕfactus, part. растопљен: tanquam ii. voluptates. + + +illītĕrātus, adj. са sup. 1) неучен, некњижеван: homo. 2) о стварима, ненаучан, незнанствен: literae. + + +illō в. ille. + + +illōc в. illic. + + +illŏtus или illautus, adj. неопран, неочишћен, нечист: manus; sudor. + + +illūc в. illic. + + +illūcĕo, —, —, 2. светлити чему или при чему, осветлити: capiti tuo pix illuceat. + + +illūcesco, luxi, —, 3. 1) свитати, сванути: quum tertio die sol illuxisset; nocte, cui illuxit dies caedis, оне ноћи за којом је дошао дан покоља; impers. illuxit, свануло је; illucescit, свиће, зора је; — засијати, почети светлети: novum sidus illuxit. 2) trans. обасјати: alqm. + + +illūdo, lūsi, lūsum, 3. 1) играти се чим: i. chartis, нешто као у играчки на хартију бацити, написати. 2) у злу смислу, играти се с ким, титрати се, шалу збијати, ругати се, подсмевати се: i. alqm; artem; i. dignitati horum virorum; rebus humanis; in alqm и in alqo; capto, заробљенику. Отуда а) = шкодити, упропастити: capreae illudunt frondi; paene illusi vitam filiae; pedes illusi crapulā, ноге не стоје (о пијану човеку); б) i. mulieri, осрамотити; в) i. corpus mortui, обружити. + + +illūmĭnātē, adv. (illumino), јасно, светлости пуно: dicere. + + +illūmĭno, 1. (in-lumen), осветлити, светлим учинити (пор. illustro): sol i. lunam; обично trop. расветлити, разбистрити, отуда украсити: perfidia illorum horum fidem illuminat, њихово неверство баца већу светлост на верност ових; Pindari os i. Thebas, прославља Тебу. + + +illūsĭo, ōnis, f. (illudo), реторска фигура иронија, ругање. + + +†illustrāmentum, i, n. (illustro), средство за улепшавање говора. + + +illustrātĭo, ōnis, f. (illustro), реторски term. t. описивање, живо представљање. + + +illustris, adj. с comp. и sup. (in-lux), упр. оно што је у светлости, 1) осветљен, светао, сјајан: stella; nox; locus; domicilia. 2) trop. а) јасан, очевидан: haec sunt certa et illustria; res; expositio; exemplum illustre; б) сјајан, знаменит, славан: orator; nomen; illustri loco natus, отменога порекла; ros i., знаменита. + + +illustrĭus, adv. с comp. и sup. (illustris), јасније, разговетније. + + +illustro, 1. (illustris), 1) осветлити, расветлити (пор. illumino): sol omnia illustrat. 2) trop. а) разјаснити, изјавити, обелоданити, истумачити: i. consilia aliquorum; philosophiam veterem; б) украсити, улепшати: orationem; в) прославити, сјајним учинити: i. familiam suam; hominum injuria tuam amplitudinem illustrat; i. alqd versibus, спевати. + + +illūtĭbĭlis, adj. (in-luo), неоперив, неизгладив. + + +illŭvĭēs, ēi, f. (in-luo), 1) кал, гад, нечистота (од људи и животиња; пор. situs): homo immundus illuvie. 2) поплава, поводањ: aquarum. + + +†Illўrĭi, ĭōrum, m. народ у данашњој Далмацији и Албанији. Овамо спадају: 1) Illўrĭus, adj. и отуда subst. Illўrĭa, ae, f, Илирија. 2) Illўrĭcus, adj. и отуда subst. Illўrĭcum, i, n., Илирија. 3) *Illўrĭs, ĭdis, f. као adj. илирски, као subst. = Илирија. + + +Hēlōtes, tum, или Hēlōtae, ārum, а и Ilōtae (ī), ārum, m. (Εἵλωτες или Εἱλῶται), Хелоти, робови у Спарти. + + +Ilus (ī), i, m. (Ἶλος), 1) син Троја (Tros), краља тројанскога. 2) = Iulus, придевак Асканијев. + + +Ilva, ae, f., острво у Тосканском мору, сад Елба. + + +Imachara, ae, f., варош на источној обали Сицилије. Отуда Imacharensis, adj. и subst. Imacharenses, ĭum, m., Имахарани. + + +†ĭmăgĭnārĭus, adj. (imago), уображен, привидан: fasces. + + +†ĭmāgĭnātĭo, ōnis, f. (imaginor) уображење, представљање (у мислима). + + +†ĭmāgĭnor, dep. 1. (imago), уобразити себи што, представити (у мислима или у сну): Calpurnia uxor imaginata est collabi fastigium domus, Suet. + + +ĭmāgo, ĭnis, f. 1) слика, прилика (обично живописна, а пластична се зове effigies; пор. simulacrum, statua, signum): imagines et statuae; deus effigies hominis et imago. Напосе а) imagines (majorum), попрсја или воштане маске предака које су римски племићи (nobiles) у својим атријима (в. atrium) чували. При свечаном погребу ношена су ова попрсја пред мртвацем. Отуда imagines fumosae, због дима што га беше у атрији на огњишту; non habeo imagines, немам предака; homo multarum imaginum, ко има много предака; senatoriae imagines, слике предака који беху сенатори; — б) слика, прилика (која се указује мислима или машти). Напосе слика у сну, привиђење, утвара, сенка ког покојника, отуда = привидност, варљива сенка, опсена (супротно стварности): i. Creusae; imagines somniorum; umbram equitis Romani et imaginem videtis. — 2) trop. а) слика у духу, представа, идеја, појам: imagines extrinsecus in animos nostros per corpus irrumpunt; б) i. servitii, нешто што је налик на ропство; i. temporum meorum, опис; plurima mortis i., разни начини смрти, смрт у више видова; в) сличност, подобност: si ego hac compellor imagine; г) *i. vocis одјек, ехо. + + +†ĭmāguncŭla, ae, f. (dem. од imago). + + +imbĕcillis в. imbecillus. + + +imbĕcillus (†imbĕcillis), adj. с comp. и sup. (imbĕcillissĭmus и imbĕcillĭmus), слаб и телесно (немоћан, млитав, болешљив), и душевно (без срца, без поуздања): senex i.; i. et valetudine et natura, болешљив и слаб; — и о стварима: i. regnum; vox; suspicio; i. animus. + + +imbĕcillĭtās, ātis, f. (imbecillus), слабост, немоћ, болешљивост: morbus et i. corporis; i. et fragilitas generis humani; често о душевној немоћи: i. animi, consilii. + + +imbĕcillĭus, adv. у comp. (imbecillus), слабо: i. assentiri, оклевати. + + +imbĕcillus (†imbĕcillis), adj. с comp. и sup. (imbĕcillissĭmus и imbĕcillĭmus), слаб и телесно (немоћан, млитав, болешљив), и душевно (без срца, без поуздања): senex i.; i. et valetudine et natura, болешљив и слаб; — и о стварима: i. regnum; vox; suspicio; i. animus. + + +imbellis, adj. (in-bellum) нератобаран, неспособан за рат: imbelles timid ique; i. turba, жене и деца; cervus i., миран, плашљив; *Tarentum i., разнежен; *telum i., немоћно; annus i., година кад нема рата. + + +imbĕr, bris, m. (ὄμβρος), 1) пљусак, плаха киша (пор. pluvia): erat i. maximus; maximo imbri, у највећем пљуску; i. lapidum; sanguinis. Отуда 2) *а) = кишни облак, непогода: caeruleus i. noctem hiememque ferens; б) = кишница, кишна вода: cisternae servandis imbribus; уопште = вода или друга течност, н. пр. сузе; в) i. ferreus, кад копља падају као киша; grandinis i., лед, град. + + +imberbis (можда и imberbus), adj. (in-barba), голобрад, без браде: juvenis. + + +imbĭbo, bĭbi, —, 3. 1) †упити, усисати. 2) trop. а) примити, усвојити и сл.: opinionem; tantum certamen animis imbiberant, тако им срца беху пуна кавге; б) наумити, наканити: alqd; eos reconciliare. + + +imbīto, —, —, 3. ући, улазити. + + +imbrex, ĭcis, f. (imber), 1) издубљена цигла (на крову, ради пропуштања кише). 2) о стварима што су налик на такву издубљену циглу, н. пр. длан при пљескању. + + +imbrĭcus, adj. (imber), кишовит, што кишу доноси: auster, Plaut. + + +*imbrĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (imber - fero), кишовит, кишоносан: ver. + + +Imbros, i, f. (Ἴμβος) острво у северном делу Егејскога мора. Отуда Imbrĭus, adj. + + +imbŭo, bŭi, būtum, 3. (ἐμβύω); осн. BU, откуда и bibo), 1) поквасити, навлажити, омочити, загњурити: vestem sanguine; gladii imbuti sanguine; *quo semel est imbuta recens servabit odorem testa diu. 2) trop. душевно, а) напунити: opinio deorum mentem ejus imbuit; pectora pietate; imbutus religione; admiratione; — у злу смислу, окаљати, окужити, заразити, оскрнавити и сл.: imbutus superstitione, maculā sceleris, crudelitate; bellum odio imbutum, где има много мрзости; animus imbutus malis artibus; б) = на нешто привикавати, у чему поучити, упутити и сл.: i. se studiis talibus; imbutus alqo usu, ко има неко искуство; imbutus certaminibus plebejis, привикнут на нешто; †ad legem, ad officia; imbuuntur contemnere deos, уче се не поштовати богове; в) *нешто први пут радити, покушати, почети и сл.: i. terras vomere, први пут орати; imbue opus tuum, почни. + + +ĭmĭtābĭlis, adj. (imitor), чему се може подражавати: subtilitas. + + +*ĭmĭtāmĕn, ĭnis, n. и †ĭmĭtāmentum, i, n. (imitor), подражавање. + + +ĭmĭtātĭo, ōnis, f. (imitor), подражавање: alcjs; factorum nostrorum; †imitatio imitationis, копија копије. + + +ĭmĭtātor, ōris, m. (imitor), подражатељ: hominis; — у злу смислу, мајмун: imitatores, servum pecus, Hor. + + +ĭmĭtātrix, īcis, f. (imitor), подражатељка: voluptas i. boni. + + +ĭmĭtor, dep. 1. (осн. IM, откуда и imago), 1) подражавати (радити као други, или чинити што слично другој ствари; пор. aemulor): alqm; alqd; imitando alqm effingere. 2) подражавањем што представити, изразити, начинити: i. luctum penicillo; chirographum fratris; *i. capillos aere. 3) заменити што чим; i. ferrum sudibus. + + +immăcŭlātus, adj. (part. од immaculo), чист, неокаљан, неоскрнављен. + + +*†immădesco, dŭi, —, 3. поквасити се, навлажити се: genae ii. lacrimis. + + +*†immānē и immānĭtĕr, adv. 1) одвећ, превећ, сувише, премного. 2) страшно, грозно, ужасно. + + +immānis, adj. с comp. и sup. (in и основа MAC, откуда старолат. manus [= bonus] magnus, macte), 1) грдан = ванредно велик, огроман: spelunca; poculum; praeda; acta Herculis; immani corporum magnitudine homines; anguis; corpus, дивско. 2) о карактеру, страшан, грозан, ужасан, дивљи и сл.: gens; homo; belua; natura; facinus. + + +immānĭtās, ātis, f. (immanis), 1) (ретко) огромност, грдна величина. 2) ужасност, грдоба, гроза, суровост, нечовечност: feritas et i. beluae; gentes immanitate efferatae. + + +*†immānē и immānĭtĕr, adv. 1) одвећ, превећ, сувише, премного. 2) страшно, грозно, ужасно. + + +*†immansuētus, adj. с comp. и sup. неупитомљен, неукроћен, дивљи, суров: gens; ingenium. + + +†immātūrē, adv. (immaturus), незрело, рано, у невреме. + + +immātūrĭtās, ātis, f. (immaturus), 1) (ретко) незрелост, недоспелост. 2) trop. наглост, рад у невреме. + + +immātūrus, adj. 1) незрео: pirum. 2) trop преран, незгодан: infans i., прерано рођено дете, недоношче; *i. filius obiit, у раној младости. + + +*immĕdĭcābĭlis, adj. неизлечив: vulnus; telum, од кога је рана смртна. + + +immĕmor, adj. ко се чега не опомиње, што не памти, што заборавља: i. rerum a se gestarum; i. beneficii; i. cibi; in testando nepotis immemor, у тестаменту није се сетио свога унука; i. libertatis, немаран према слободи; i. difficultatum, не помишљајући на тешкоће; i. rerum Romanarum, незналица у римској историји; nox i. quietis, ноћ кад се није мислило на спавање; ingenium, mens i.; *pectus i., неосетљив; †i. eum sic nominari, не мислећи да му је то име. + + +immĕmŏrābĭlis, adj. 1) неспоменљив: versus. 2) неисказан: spatium. 3) ћутљив, мучаљив. + + +*immĕmŏrātus, adj. неспоменут; стога subst. immĕmŏrāta, ōrum, n. новости. + + +immensĭtās, ātis, f. (immensus), неизмерност: camporum. + + +immensus, adj. с comp. и sup. (in-metior), неизмеран, безмеран, огроман, непрегледан и сл.: i. magnitudo regionum; i. mare; i. pondus auri; trop. i. vorago vitiorum. Често као subst. immensum, i, n. неизмеран простор: immensum loci, неизмерна даљина; i. altitudinis, неизмерна дубина; augere ad i., безгранично; ardet in immensum, врло јако; immenso plus, преко сваке мере, небројено много: immenso mercari, по огромну цену; †често као adv. immensum crescere; luxus immensum prorumpit, врло јако. + + +*†immĕrens, adj. ко што не заслужује, невин: dominus. + + +†immĕrentĕr, adv. (immerens), невино. + + +immergo, si, sum, 3. 1) умочити, загњурити, потопити, уронити: i. manum in aquam; *i. nautas pelago; alqm undā; †ferrum aquae. 2) i. se или immergi, куда ући, упасти, увући се: ubi Ister amnis immergitur, тече у море; i. se in mediam contionem, улетети усред збора; i. se studiis, удубити се у студије. + + +immĕrĭtō в. immeritus. + + +immĕrĭtus, adj. 1) act. ко није ништа скривио или заслужио, невин: gens; vestis; locus; *i. mori, ко није заслужио смрт; subst. immerito meo, без моје кривице. 2) pass. незаслужен: laus; querela. Adv. immĕrĭtō, незаслужено, невино; често non immerito = с пуним правом; и у sup. immeritissimo. + + +*immersābĭlis, adj. (inmerso), који се не може утопити = ко се не да свладати. + + +*immētātus, adj. неизмерен: jugera ii. + + +immĭgro, 1. уселити се: aliquo; in locum alienum; in hortos paternos. + + +immĭnĕo, —, —, 2. 1) надвести се, надводити се, надвити се, бити над чим или код чега: coelum imminet orbi; arbor i. antro; *imminente luna, спрам месечине. Отуда а) дотицати се чега, граничити с чим: tumulus moenibus imminens: carcer imminens foro; б) вијати, ићи за ким сустопице: *alci. 2) trop. а) бити близу, предстајати: non videre quae quotidie imminent; б) претити, грозити: Parthi ii. Ciliciae; agmen universum imminet; periculum, bellum, mors nobis i. предстоји нам, прети нам; в) тежити за чим, чезнути, вребати што: duo reges toti Asiae imminent; is i. in fortunas nostras; in occasionem exercitus opprimendi. + + +immĭnŭo, nŭi, nūtum, 3. 1) умалити, умањити: copias; tempus. Отуда = одузети: i. alqd de voluptate. 2) trop. а) ослабити, обеснажити: animum; vires; rempublicam; б) повредити, упропастити, уништити: i. auctoritatem; jus; laudem alcjs; i. pudicitiam mulieris; *damnosa quid non imminuit dies?; mens imminuta, лудило. + + +immĭnūtĭo, ōnis, f. (imminuo), 1) умањење, слабљење: dignitatis; malorum. 2) i. corporis, сакаћење. + + +immiscĕo, miscŭi, mixtum или mistum, 2. умешати, помешати, смешати: veteribus militibus tirones, новаке помешати са старим војницима. Отуда trop. immisceri affinitatibus, сродити се; i. se bello, заратити; i. se colloquiis aliquorum, упустити се с ким у разговор; i. sortem regni cum rebus Romanis, везати судбу своје државе с римском. + + +*immĭsĕrābĭlis, adj. неожаљен, ко не налази саучешћа. + + +immĭsĕrĭcordĭtĕr, adv. (Com.) немилосрдно. + + +immĭsĕrĭcors, dis, adj. (Com.), немилосрдан, немилостив. + + +immĭssĭo, ōnis, f. (immitto), упр. упуштање; отуда пуштање да што расте, подизање: sarmentorum. + + +immĭtis, adj. с comp. и sup. (понајвише *†) неблаг = опор, строг, суров, свиреп: homo naturā i. ferreusque; i. tyrannus; immitia mandata. + + +immitto, mīsi, missum, 3. 1) шиљати или пуштати у што или куда: gladiatores in forum; milites in stationes. Отуда trop. i. alqm in bona alcjs = увести кога као власника у чије имање; i. fugam alci, натерати да бежи. 2) бацити, избацити: i corpus in undas; pila in hostes; tigna in flumen, спустити у реку, потопити; se in medios hostes, улетети; *aurum filis i., уткати. 3) напустити, попустити: i. equum in alqm, у трку појахати на коња; i. habenas, попустити узде; отуда: пустити што да расте: i. vitem; barba immissa, дуга брада. 4) trop. подбости, подстаћи, напујдати: alii eum a Cicerone immissum dicebant; interfecit eum immisso tribuno militum. + + +immo или īmo (ŏ и ō), adv. 1) дакако, наравно, штавише (кадшто појачано са vero, certe, etiam, hercle, edepol): Verum vis dicam? Immo etiam, да л' да кажем истину? Дакако; — hic tamen vivit; vivit? immo vero etiam in senatum venit. 2) о не, напротив: Ubi fuit Sulla? Num Romae? Immo longe abfuit; — quid tu? nullane habes vitia? Immo alia et fortasse majora. + + +immōbĭlis, adj. с comp. 1) непокретан, непомичан: terra; phalanx. 2) trop. †= непоколебљив, непроменљив: pietas. + + +immōbĭlĭtās, ātis, f. (immobilis), непокретност, непомичност. + + +immŏdĕrātē, adv. с comp. и sup. 1) неправилно: moveri. 2) неумерено, претерано, разуздано: vivere. + + +immŏdĕrātĭo, ōnis, f. неумереност: verborum. + + +immŏdĕrātus, adj. с comp. и sup. 1) *неизмеран: aether. 2) trop. неумерен, претеран, разуздан: homo; cupiditas; luxuria; potus. + + +immŏdestē, adv. с comp. неумерено, непристојно, разуздано. + + +immŏdestĭa, ae, f. неумереност, непристојност, разузданост: i. militum, непослушност. + + +immŏdestus, adj. 1) неумерен. 2) неучтив, разуздан: genus jocandi; mores; largitio i., претерана. + + +immŏdĭcē, adv. неумерено, без мере: gloriari. + + +*†immŏdĭcus, adj. 1) неумерен, прекомеран, превелик, претеран: frigus; oratio, одвише дуга беседа. 2) trop. што прелази меру, претеран, разуздан; licentia; fastus; i. in numero augendo, ко претерује у бројевима; i. linguā; verbis et dictis, говорљив; †i. irae, laetitiae. + + +*immŏdŭlātus, adj. нескладан, немелодичан. + + +immoenis в. immunis. + + +immŏlātĭo, ōnis, f. (immolo) приношење жртве, жртвовање: in ipso immolationis tempore. + + +immŏlātor, ōris, m. (immolo) ко жртву приноси, жрец. + + +immōlītus, part. (in-molior) назидан, саграђен. + + +immŏlo, 1. (in-mola), упр. посипати жртвеним брашном, отуда жртвовати, на жртву принесено живинче убити: i. bovem; homines; hostias; se; Dianae vitulum; impers. pluribus diis immolatur; i. hostiis (abl.) cuique deo; Sulla immolat ante praetorium; *= убити. + + +immordĕo, —, —, 2. само у part. immorsus, угризен, загризен: collum; trop. stomachus i., надражен љутим јелима. + + +*†immŏrĭor, mortŭus sum, mŏri, dep. 3. умрети на чему или у чему: i. sorori, на мртвом телу сестрином; trop. i. studiis = сатрти се послом. + + +immŏror, dep. 1. бавити се, задржавати се при чему: avis i. nido; trop. i. honestis cogitationibus; in re alqa. + + +immorsus в. immordeo. + + +immortālis, adj. бесмртан: animus; отуда уопште непролазан, вечан: memoria; gloria: opus. Отуда а) = вечно славан: fieri i.; б) *= блажен (као богови). + + +immortālĭtās, ātis, f. (immortalis), бесмртност: animorum. Отуда а) = неумрла слава: i. consequitur illam mortem; б) = блаженство (као у богова). + + +immōtus, adj. (понајвише *†), 1) непокретан, непомичан: arbor; dies i., без ветра; aqua, смрзнута. 2) trop. чврст, непромењен, непоколебљив: mens; fata; fixum et immotum animo mihi sedet, то ми је тврда одлука. + + +*immūgĭo, 4. при чему рикати, тутњати: Aetna; procella. + + +*†immulgĕo, —, —, 2. мусти у што: i. ubera labris. + + +immundĭtĭa, ae, f. нечистоћа. + + +immundus, adj. с comp. и sup. (предкл. *†) нечист, прљав, неопран: homo; popina; contactus; dicta immunda, простачки говори. + + +immūnĭfĭcus, adj. неиздашан, тврд, скуп. + + +immūnĭo, 4. утврдити, хранити: praesidium, Tac. + + +immūnis, adj. (in-munus), 1) слободан од јавне службе или од терета државних, пореза и сл.: ager; civitas i. et libera; i. militiā; ab omni opere; ретко и с genit., i. portoriorum. 2) уопште ко ништа не прилаже, не даје: *terra i., необрађена; immunis placui, допадао сам се без поклона. 3) *†ко у чему не учествује, од чега слободан, ослобођен: urbs i. tanti belli; manus ii. tantae caedis, чисте од толиког крвопролића; dentes ii. a dolore. + + +immūnĭtās, ātis, f. (immunis), 1) слобода од јавних терета или дужности; i. omnium rerum. 2) уопште ослобођење од чега: i. magni muneris. + + +immūnītus, adj. 1) неутврђен: castellum. 2) via i., без калдрме. + + +*†immurmŭro, 1. мрмљати у чем, жуборити: silvis immurmurat auster, шушти по шумама. + + +immūtābĭlis1, (immuto), промењен, променљив. + + +immūtābĭlis2, adj. непроменљив. + + +immūtābĭlĭtās, ātis, f. (immutabilis2), непроменљивост. + + +immūtātĭo, ōnis, f. (immuto), промена, замена у говору. Напосе метонимија. + + +immūtātus1, adj. непромењен. + + +immūtātus2, part. од immuto, промењен. + + +†immūtesco, mūtŭi, —, 3. занемети. + + +immūto, 1. сасвим променити, преобразити; често у злу смислу = покварити: animum alcjs; ordinem verborum; alqd de institutis priorum. + + +īmo (ŏ, ō) в. immo. + + +immo или īmo (ŏ и ō), adv. 1) дакако, наравно, штавише (кадшто појачано са vero, certe, etiam, hercle, edepol): Verum vis dicam? Immo etiam, да л' да кажем истину? Дакако; — hic tamen vivit; vivit? immo vero etiam in senatum venit. 2) о не, напротив: Ubi fuit Sulla? Num Romae? Immo longe abfuit; — quid tu? nullane habes vitia? Immo alia et fortasse majora. + + +*†impācātus, adj. неумирен, немиран; отуда и = непријатељски: gens; vita. + + +impār, ăris, adj. неједнак, нераван (величином, простором, бројем, трајањем итд.; пор. dispar): i. numerus; *carmina imparibus facta modis, елегијски стихови (од шест и пет стопа); ludere par impar, играти се лихо или тако. Напосе а) снагом, утицајем и вредношћу нераван = коме или чему недорастао, који се с ким не може мерити, слабији или мањи од другога: i. alci; i. dolori, ко клоне под болом; i. optimatium conspirationi, ко се не може одупрети; *facies i. nobilitate, лице што не одговара пореклу; често с abl.: impar consilio et viribus; impares numero, мање на броју; impari juncta erat, удата за мужа који је нижега порекла; б) *о ономе, чему или коме човек није дорастао: pugna; certamen; certavi imparibus, с јачима. + + +impărātus, adj. са sup. неспреман, неприправан, неснабдевен: paratus incidit in imparatos; inermis et i.: imparati sumus a pecunia; omnibus rebus imparatissimus. + + +†impărĭlis, adj., неједнак. + + +*†impărĭlĭtăs, ātis, f. (imparilis), неједнакост. + + +*impărĭtĕr, adv. неједнако, неравно: versus i. juncti, елегијски стихови. + + +impartĭo в. impertio. + + +*impastus, adj. ненапасен, ненахрањен, гладан: leo. + + +impătĭbĭlis (или impĕtĭbĭlis), adj. (in-patior), несносан, несношљив: dolor; cruciatus. + + +impătĭens, tis, adj. с comp. и sup. 1) који што не подноси, не трпи, или не може да поднесе, да трпи, дакле нетрпељив: homo i. dolorum; vulneris; moeroris; remediorum; *i. irae; ко се не уме у гневу умерити; и о неживим предметима: cera i. caloris, који се на врућини истопи. 2) неосетљив, равнодушан: animus. + + +impătĭentĕr, adv. с comp. и sup. (impatiens), нестрпљиво, нерадо. + + +impătĭentĭa, ae, f. (impatiens), 1) неподношљивост; нетрпељивост, нестрпљење: i. frigorum; silentii; i. nauseae et molestiae navigandi. 2) †неосетљивост, бестрасност. + + +impăvĭdē, adv. неустрашиво. + + +*†impăvĭdus, adj. неустрашив, срчан: homo; pectora; impavidum ferient ruinae. + + +impĕdīmentum, i, n. (impedio), 1) чиме се ко заплеће и задржава, препрека, препона: i. alci facere или inferre; haec res est impedimento или impedimenti loco, чини сметњу; vicit ii. naturae, природне препоне. 2) у plur. пртљаг (уколико смета бржем путовању), особ. војни пртљаг (тежи; пор. sarcina): diripere ii.; conferre se ad ii. et carros suos. + + +impĕdĭo, 4. (in и PED, ΠΕΔ), откуда и ped-s [= pes], ποδ-ς [= πούς], πεδ-άω), упр. ноге заплетати, 1) *†заплетати, умотати, замрсити: i. se in plagas; vincula impediunt pedes; i. alqm amplexu; cornua sertis. Отуда trop. смести, збунити: i. alqm nuptiis, заплести кога у женидбу; curae me impediunt; i. se, доћи у неприлику; exercitum eadem fortuna, quae impedierat (смéла), expedivit. Отуда = учинити што неприступним, затворити: locum; iter; i. saltum munitionibus. 2) пречити, спречити, бранити, заустављати: i. manum alcjs; iter; rem; impediri religione, устручавати се због вере; i. alqm a suo munere; i. alqm negotiis, задржати га од; i. alqm in suo jure; impedivit ne facerem; nulla re impedior quin id faciam; nihil impedit quominus id facere possim; pudor impedit me haec exquirere, не да ми стид да то истражујем; nihil impedio = против тога немам ништа. + + +impĕdītĭo, ōnis, f. (impedio) (ретко), препона, препрека, сметање. + + +impĕdītus, adj. с comp. и sup. (part. од impedio), 1) спречен, задржан, особ. као term. t. о војницима, оптерећен, за бој неспреман и сл. (opp. expeditus): hostibus impeditis propter ea quae ferebant onera. 2) тежак, с тегобама скопчан, особ. о месту = неприступан, непроходан: locus; navigatio; tempora ii., незгодне околности; via; saltus i.; quid horum non impeditissimum?, пуно препона. + + +impello, pŭli, pulsum, 3. 1) *ударити о што, запети: i. montem cuspide; aequora remis. 2) отиснути, одгонити, одбацити, покренути: i. navem remis; sagittam nervo, избацити; i. remos, веслати; i arma, махати; i. aciem, потиснути; исто тако и i. alqm in fugam; i. alqm in periculum, in fraudem, довести кога у опасност, у замку. Отуда и = оборити, упропастити: arborem; i. alqm ruentem, оборити некога који већ пада. 3) trop. потицати, побудити, склонити, натерати, надражити, наговорити: i. alqm ad scelus; ad crudelitatem; ad metum; ad illamartem; i. alqm ut faciat alqd; *i. alqm facere alqd. + + +impendĕo, —, —, 2. 1) висити над чим, надвишивати: saxum i. Tantalo; gladius i. cervicibus ejus. 2) често trop. висити над чијом главом, претити, предстојати: poena ei i.; quae partim jam adsunt, partim impendent. + + +impendĭō, adv. (abl. sing. од impendium), код компаратива = много, знатно, далеко, одвише: i. magis, много већма. + + +impendĭōsus, adj. (impendium), ко или што много трошка прави. + + +impendĭum, ĭi, n. (impendo), 1) трошак, потрошак (пор. impensa, sumptus: sine impendio; facere ii. Често у abl. sing. impendio publico, државним трошком; особ. = губитак, пожртвовање: impendio probitatis, с пожртвовањем поштења; victoria tanto i. stetit. 2) камата на главно: fenus et i. + + +impendo, di, sum, 3. упр. одмерити, 1) трошити на што, употребити, издати: i. pecuniam in illas res; i. sumptum. 2) уопште употребити, обратити на што (н. пр. труд, време, рад и сл.); i. operam, curam in alqd; †i. vitam usui alcjs. + + +impĕnĕtrābĭlis, adj. 1) непробојан, непроходан: silex i. ferro. 2) †неодољив, непобедљив: pudicitia. + + +impensa, ae, f. (impendo), 1) трошак, потрошак, издатак: facere impensam in re alqā или in rem alqam, трошити на што; parcere impensae, штедети трошак; ii. ludorum, cenarum, трошак на игре, части. 2) trop. пожртвовање, употреба чега на што: i. cruoris; impensis suis, на рачун добра имена. + + +impensē, adv. с comp. и sup. (impensus), 1) великим трошком: alqm humare. 2) јако, силно, жестоко и сл.: orare: milites i. retinere, строгошћу; cupiditate imperii multo impensius accendi, много јаче успламтети. + + +impensus, adj. с comp. и sup. (impendo), 1) о цени, скуп: pretium i. Отуда = скупоцен, што много трошка стаје: nihil impensius est homine ingrato. 2) знатан, велик, силан, јак: voluntas; cura; cibo iste factus est impensior; preces impensissimae, прекомерне молбе. + + +impĕrātor, ōris, m. (impero), 1) уопште старешина, начелник, вођа: i. histrionum, управитељ глумаца; bini ii. = конзули. 2) врховни заповедник, војвода (који води рат suis auspiciis; пор. dux): aliae sunt legati partes, aliae imperatoris, друге су дужности итд. Напосе а) као почасни наслов што га војници даваху свом војводи после победе; б) †= римски цар. + + +impĕrātōrĭus, adj. (imperator), 1) војводски: edictum; laus; nomen; partes ii. (задаћа, дужност); i. navis, адмиралска лађа 2) †царски. + + +impĕrātrix, īcis, f. (impero) (ретко), господарица, владарка. + + +*imperceptus, adj. (in-percipio), непознат, непримећен; imperceptā fraude. + + +imperco, —, —, 3. (in-parco), штедети: alci, Plaut. + + +*impercussus, adj. (in-percutio), неударен: pes i. (кад се иде на прстима). + + +*imperdĭtus, adj. (inperdo), неупропашћен. + + +imperfectus, adj., несвршен, непотпун, несавршен: cibus i., несварено; bellum; opera. + + +*imperfossus, adj. (in-perfodio), непробушен, непрободен. + + +impĕrĭōsus, adj. (imperium), 1) моћан, властан, ко заповеда: civitas; populus: dictatura i., строга; *i. sibi, влада над собом. 2) у прекорном смислу, насилан, опор, деспотски, охол, тирански: philosophi nimis ii., aequor i. узбуркано. + + +impĕrītē, adv. с comp. и sup. (imperitus), неискусно, невешто, глупо. + + +impĕrītĭa, ae, f. (imperitus), неискуство, невештина, незнање: i. rerum et verborum. + + +impĕrĭto, 1. (intens. од impero), 1) заповедати, захтевати: alqd; re a aequam. 2) владати, господарити над ким или чим: i. magnis gentibus; alci; decen imperitant, командују. + + +impĕrītus, adj. с comp. и sup. неискусан, невешт, неук, недотупаван, глуп: i. juris; †in verbis; imperiti facile ad credendum impelluntur. + + +impĕrĭum, ĭi, n. (impero), 1) заповест, налог, наредба: i. exsequi, извршити; parēre imperio, слушати; abnuere i., не слушати. 2) господство, власт, моћ, влада: i. in; ilqm, над ким; esse sub imperio alcjs; i. populi Romani; certare de imperio, отимати се о власт; redigere sub imperium alcjs, потчинити чијој власти. 3) напосе државна власт, и то а) (ређе) грађанска: i. tribuni; ii. decemvirorum; б) чешће војничка власт = врховно заповедништво, главна команда: dare alci imperium; i. Hispaniae, у Хиспанији; esse in или cum imperio, имати врховну команду; summa imperii mihi defertur, предаје ми се врховна власт; haec gesta sunt in meo imperio, за време мог заповедништва; imperia et magistratus (као супротности) = војничке и грађанске власти; gerere ii., бити заповедником. Кадшто = †краљевско достојанство: Romulus i. accepit. 4) (ретко) у plur. = заповедници, поглаварство: provincia erat plena imperiorum, пуна војничких и грађанских власти, чиновника. 5) држава, царевина, особ. римска: i. hoc; nostrum; Alexander in Asia fines imperii propagavit. + + +impermissus, adj. недопуштен: gaudia. + + +impĕro, 1. 1) заповедати, налагати, прописати, наредити: alqd; i. alci ut abeat; ne quid celet; †imperat Liviam ad se deduci; *imperat Horas jungere equos; imperor, налаже ми се. Отуда А) part. impĕrātum, i, n. заповест, налог: facere, detrectare imperata; venire ad i., на заповест. Б) напосе наредити штогод, и то а) да се што набави, да се што даде: i. civitatibus equites; pecuniam; obsides; б) о лекару, прописати лек; в) i. cenam alci, наредити да се ко постара за ручак. 2) владати ким или чим, заповедати, господарити, командовати: i. alci; omnibus gentibus; trop. i. sibi; animo; cupiditatibus, зауздавати; често i. in pace; domi; illo imperante, под његовим главним заповедништвом; nimis i. voci, напрезати глас. + + +†imperpĕtŭus, adj. непостојан, несталан. + + +†imperspĭcŭus, adj. непровидан = нејасан, мрачан. + + +*imperterrĭtus, adj. неустрашен. + + +impertĭo, 4. (и impertĭor, dep. 4) (in-partior), 1) коме што саопштити, уделити, дати: i. alci alqd или de re alqā; i. se alci talem, показати се такав; i. tempus cogitationi, употребити време на размишљање; dolorem suum alci, приопштити; i. alci salutem, поздравити кога. 2) = обдарити кога чим, учесником учинити: i. alqm re alqā; i. alqm osculo, пољубити; aetatem puerilem doctrinis, упознати с наукама. + + +impertĭo, 4. (и impertĭor, dep. 4) (in-partior), 1) коме што саопштити, уделити, дати: i. alci alqd или de re alqā; i. se alci talem, показати се такав; i. tempus cogitationi, употребити време на размишљање; dolorem suum alci, приопштити; i. alci salutem, поздравити кога. 2) = обдарити кога чим, учесником учинити: i. alqm re alqā; i. alqm osculo, пољубити; aetatem puerilem doctrinis, упознати с наукама. + + +*†imperturbātus, adj. неузнемирен, миран. + + +*†impervĭus, adj. непролазан, непроходан: amnis; iter. + + +impĕtĕ в. impetus. + + +impĕtĭbĭlis в. impatibilis. + + +impĕtis в. impetus. + + +impĕtrābĭlis, adj. (impetro), 1) достижан што се може добити: pax; triumphus. 2) а) ко што лако постигне, изради: homo; б) dies i., срећан дан, (кад ми се каква жеља испунила). + + +impĕtrātĭo, ōnis, f. (impetro), (само у plur.), добивање, постизање. + + +impĕtrĭo в. impetro. + + +impetro, 1. (in-patro), 1) извести, извршити: incipere facilius est quam i. 2) уопште, молбом или заузимањем постићи, добити, израдити и сл.: i. alqd; alqd ab alqo; i. alqd cum gratia, voluntate, добрим; i. ut abire liceat; ne mihi succenseat; impetrari non potuit, није се могло постићи. — Узгредни облик impĕtrĭo, 4. настајати да се што постигне повољним знацима (auspicium, haruspicium): solent impetriri magnae res avibus; impetritum est, добивено је. + + +impĕtus, ūs, m. (*има и gen. impetis и abl. impete од неупотребљаваног nom. impes) (in-peto), 1) брзо кретање унапред, брз трк, јака навала, насртај и сл.: i. maris, струја: coeli, окретање; ii. ventorum, навала; тако и i. fluminis, ignis. 2) trop. А) јака жеља, наклоност, жудња: i. imperii delendi; i. est alqd facere, воља ми је да итд. Б) жестина, наглост, страсност, напраситост у срцу, говору и раду: i. animi; belli, жестина рата; †i. C. Gracchi; †multitudinis, пука. Напосе а) = брза и често неразборита одлука: capere impetum regis occidendi; impetu magis quam consilio; б) полет духа, у говору и сл.: aliter nec vis nec i. in oratione est; i. divinus одушевљење. Б) нападај, насртај, навала; facore impetum in alqm, навалити на кога; sustinere impetum alcjs; ferre или propulsare impetum hostium, одбити; magno impetu oppugnare urbem. + + +impexus, adj. 1) *неочешљан: barba. 2) †trop. неискићен, прост: antiquitas. + + +impĭē, adv. (impius), безбожно, опако. + + +impĭĕtās, ātis, f. безбожност, опачина, заборав дужности (према боговима, отаџбини, родитељима и сл.): i. in principem, увреда величанства. + + +impĭgĕr, gra, grum, adj. нелењ, неуморан, чио, жустар, вредан: patiens et i. in itineribus et laboribus; i. in scribendo; ad belli labores; †i. militiae; *i. vexare, готов да злостави. + + +impĭgrē, adv. (impiger), неуморно, брзо, окретно. + + +impĭgrĭtās, ātis, f. (impiger), неуморност, вредноћа, окретност. + + +impingo, pēgi, pactum, 3. (in-pango), 1) лупити чим о што, ударити кога чим, турати, терати.: i. pugnum in os, песницом по лицу ударити; i. alci lapidem, бацити се каменом; i. se in columnam, ударити о стуб; i. caput parieti, главом о зид; i. navem, ударити лађом о; i. alci compedes, оковати; hostes in vallum, натерати на нешто; i. alqm in carcerem, бацити у тамницу. 2) trop. i. alqm in litem, заплести у парницу; i. alci dicam, наметнути парницу; i. alci calicem mulsi, натутнути; impingi hostibus, натрапати на непријатеље. + + +impĭo, 1. (предкл., *†) грехом окаљати: i. se erga alqm, скривити коме што; i. oculos, cor оскрнавити очи, срце. + + +impĭus, adj. 1) безбожан, опак (без љубави и поштовања према светоме, као боговима, родитељима, родбини и сл.), немаран према боговима итд.: i. et sceleratus; i. erga parentes; dii ii., “зли богови” (који се призивају кад се куне). 2) *о стварима = безбожан, опак, мрзак, убитачан и сл.: factum; venena ii; fama; Tartara ii., где станују безбожници после смрти. 3) = зао, лош, рђав: poëta; carmen; habitatio. + + +implācābĭlis, adj. непомирљив: i. in alqm; praebere se implacabilem alci, према коме. + + +†implācābĭlĭtĕr, adv. (само у comp.), непомирљиво: implacabilius alci irasci. + + +*implācātus, adj. непомирен, неублажен: trop. gula i., незасићен. + + +*implăcĭdus, adj. неблаг, суров, осоран, дивљи. + + +*†implecto, —, xum, 3., употребљава се скоро само у part. implexus, уплетен, заплетен, умотан, заметен: dracones; capillus; manus; implexae crinibus angues; series implexa caussarum, низ узрока који су у међусобној свези. + + +implĕo, plēvi, plētum, 2. 1) пунити, напунити: i. pateram vino; amphoram ad summum, до горе; ређе с gen., i. ollam denariorum. Отуда trop. а) i. urbem nomine suo; alqm spe; i. hostes fugae et formidinis: б) i. se sanguine, крвљу се окаљати; i. caput alcjs fustibus, Plaut. = излемати; †i. vestigia alcjs, поћи чијим трагом; в) *†= испунити, повећати: cum aut inchoatur aut impletur luna (о новом и пуном месецу); modica exercitatio implet corpus; г) *†обременити, трудном начинити: alqam. 2) = заситити, trop. задовољити: *implentur veteris Bacchi pinguisque ferinae, напију се стара вина и наједу претиле дивљачи. 3) неку меру испунити: а) попунити: cohortes; ut essent impleta sex milia armatorum; б) број какав достићи: modius grani non implet sedecim libras; в) доба живота навршити: i. annum sexagesimum; i. finem vitae, живот свршити; г) место испунити, заменити кога: i. vicem alcjs; locum principem. 4) извршити: consilium, план. Отуда = испунити: fata; spem; promissa. + + +implĭcātĭo, ōnis, f. (implico), 1) заплет, уплетање: nervorum. 2) trop. замршај, забуна: rei familiaris. + + +implĭcātus, adj. с comp. и sup. (part. од implico), замршен, заплетен: quaestio. + + +implĭciscor, —, —, dep. 3. (implico), заплести се, забунити се. + + +implĭcĭtē, adv. (implico), заплетено, замршено, сметено. + + +implĭco, āvi, ātum (а и cŭi, cĭtum), 1. 1) уплести, умотати, замрсити: А) *implicari in complexum alcjs, загрлити се; *Iulus implicat se dextrae (patris), привине се уз; †acies inter se implicuēre, помешаше се. Б) trop. а) = удубити што у друго што, саопштити: vim suam dii immortales hominum naturis (dat.) implicant; i. ignem (жар љубави) ossibus; б) = тачно и неразлучно свезати (обично у pass.): conjuncti et implicati; res implicata re alqā; често о родбини и пријатељству: i. se societate, склопити савез; implicatus familiaritatibus nostris, пријатељством с нама везан; в) implicari morbo или in morbum, разболети се. 2) а) нешто око чега обвити, обмотати: brachia collo; б) нечим обвити, обухватити: crinem auro; impliciti laqueis. Отуда в) заплести, збунити, смести и сл.; implicari negotiis; erroribus; i. alqm ne etc; irae implicant animos eorum гнев их збуњује. + + +implōrātĭo, ōnis, f. (imploro), призивање у помоћ: deorum. + + +implōro, 1, плачући молити, а) = у невољи призивати (у помоћ или за сведока): deos; alqm; i. fidem illorum; jura libertatis, позивати се на права слободе; често i. auxilium; fidem; misericordiam alcjs; †i. alqm in auxilium; б) = молити се коме: i. auxilium a populo Romano; mulieres implorabant ne se in servitutem traderent. + + +*†implūmis, adj. (in-pluma), без пера, го, голуждрав: pulli. + + +implŭo, plŭi, —, 3. 1) †intrans. и impers.: impluit in arcam, пада киша у; leviter impluit, тиха киша пада, ромиња. 2) *trans. кишом оросити, поквасити; silvas; trop. malum impluit alci, батине падају као киша. + + +implŭvĭātus, adj. (impluvium), налик на impluvium = четвороугласт: vestis. + + +implŭvĭum, ĭi, n. (impluo), средина унутрашњег дворишта у римским кућама, имплувија, четвороугаони простор где се купила кишница која је долазила комплувијом (compluvium), справом намештеном у имплувији за купљење кишнице. Имплувија беше део каведије (cavaedium), наоколо затворен покривеним ходницима, у богатим кућама засађен дрвећем и украшен киповима. + + +impoene в. impune. + + +impŏlītē, adv. неуглађено, неукрашено. + + +impŏlītus, adj. 1) неуглађен. 2) trop. неизображен, необразован. 3) недовршен. + + +†impollūtus, adj. чист, неокаљан, неоскрнављен: virginitas. + + +impōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. (предкл. posīvi, postum), 1) ставити, поставити, метнути на што: i. alqd in navem; i. alqm in rogum; mulieres eo (= in equos), посадити (на коње); dextram in caput alcjs, на чију главу положити; i. clitellas bovi; dona aris, жртвене приносе на олтар; pontes paludibus, мост преко бара; †pedem super cervicem, ногу за врат; claves portis, турити кључ у врата; *i. alqm coelo, подићи на небо; i. praesidium urbi, ставити посаду у варош. Напосе = укрцати: i. milites in naves; *alqm carinae. 2) trop. а) задати, наложити: alci labores; negotium; necessitatem; civitati leges per vim. Тако и: i. civitati stipendium, vectigal, наметнути; i. tributum in singula capita, разрезати данак на поједине главе; б) i. alci vulnus, plagam, задати; injuriam, нанети увреду; belli invidiam consuli, натоварити на конзула мрзост због рата; nomen alci, наденути ком име; i. finem (modum) rei alci, учинити чему крај; i. summam (extremam) manum rei alci, довршити; i. labem dictaturae suae, нанети љагу својој диктатури; в) кога у што поставити, наместити: i. alqm villicum; triginta viros Atheniensibus; г) (ретко) обманути (блаже од fallere): alci. + + +importo, 1. 1) уносити, уводити, увозити (особ. о роби из туђине; пор. infero, induco итд.): i. vinum; commeatus in oppidum; trop. i. artes. 2) trop. проузроковати, причинити и сл.: incommodum alci; pestem; detrimenta rebus publicis. + + +importūnē, adv. (importunus), 1) †досадно, у невреме. 2) безобзирно, осорно, жестоко. + + +importūnĭtās, ātis, f. (importunus), 1) †незгодан положај: loci. 2) безобзирност, осорност, жестина, суровост, неуглађеност: i. et superbia Tarquinii. + + +importūnus, adj. с comp. и sup. (in и POR-o, PORT-o, откуда portus, porta etc.; oppos. opportunus), 1) (ретко) по месту, незгодан, неудобан: locus i. machinationibus. 2) теготан, мучан: vi regere patriam importunum est, Sall. 3) безобзиран, осоран, жесток, насртљив, суров и сл.: i. et amens; hostis i.; i. natura; libido; i. paupertas, досадно, мрско; *importunus dat adimitque fasces, по ћуди даје и узима. + + +importŭōsus, adj. (ретко), без луке, пристаништа: mare; litus. + + +impŏs, ŏtis (in и POT, откуда и potis), немоћан у чему или над чим, ко није господар, нема што у власти: animi; i. sui, ко није при свести. + + +impŏsīvi в. impono. + + +†impossĭbĭls, adj. (in-possum), немогућ. + + +impŏtens, tis, adj. с comp. и sup. 1) немоћан, слаб: homo infans aut i.; ad opem impotentium, на помоћ слабих. 2) ко није чему господар, не може што савладати: i. equi regendi; i. irae, laetitiae. 3) ко се од какве страсти не може опростити, а) о људима, страстан, необуздан, разуздан: homo i.; iracundus et i.; б) о стварима, = разуздан, неумерен, претеран: animus; laetitia; postulatum; rabies; *Aquilo. + + +impŏtenter, adv. с comp. и sup. (impotens), 1) немоћно: elephanti impotentius regebantur, слонови скоро се не могаху водити. 2) неумерено, разуздано, деспотски. + + +impŏtentĭa, ae, f. (impotens), 1) (Com.) сиротиња, сиромаштво. 2) разузданост, раскалашност, страсност. Напосе = деспотизам, самовоља: i. muliebris; militum. + + +impraesentĭārum (скраћено = in praesentia rerum), за сада, у овај пар, у овим приликама. + + +†impransus, adj. који није доручковао = ташт, празан. + + +†imprĕcātĭo, ōnis, f. (imprecor), проклињање, клетва. + + +†imprĕcor, dep. 1. коме што желети, особ. зло желети: i. diras alci, проклињати кога. + + +impressĭo, ōnis, f. (imprimo), 1) (ретко) утискивање, утисак. 2) непријатељска навала, нападај, насртај: facere impressionem in hostes, напасти. 3) trop. а) у говорничкој благогласности, impressiones = дизање и спуштање гласа; б) јасан изговор: explanata vocum i.; в) као филозофски term. t. = упечатак, што га чини спољашњи свет на душу. + + +imprīmīs, adv. (primus), пре свега, особито. + + +imprĭmo, pressi, pressum, 3. (in-premo), 1) утиснути, притиснути, урезати, убости: impressa vestigia Platonis; i. dentes alci (= ујести); trop. i. alqd in mente, утувити; memoria tabulis publicis impressa, спомен урезан у. 2) нешто притиском насликати, ударити печат, добити отисак: sigillum in cera i.; literam A humi; i. notas; vestigia ibi. 3) нешто притиском забележити, ударити на што знак или жиг: i. rem signo; trop. i. omnia municipia vestigiis flagitiorum, у свима муниципијама оставити трагове својих срамних дела. + + +†imprŏbābĭlis, adj. (improbo), што се не може одобрити, што је за одбацивање. + + +imprŏbātĭo, ōnis, f. (improbo), неодобравање, одбацивање. + + +imprŏbē, adv. с comp. и sup. (improbus), 1) †неисправно. 2) зло, опако, непоштено. 3) неумерено, претерано. 4) дрско, безобразно. + + +imprŏbĭtās, ātis, f. (improbus), 1) неваљалство, непоштење: i. perversitasque. 2) напосе безобразност: i. muscae. + + +imprŏbo, 1. не одобравати, одбацити, кудити: utrumque consilium; i. judicium, пресуду касирати; i. frumentum, храну (набављену) не примити. + + +*†imprŏbŭlus, adj., dem. од iprobus. + + +imprŏbus, adj. с comp. и sup. 1) физички неваљао, лош: merx. 2) морално неваљао, непоштен, опак: homo i. et nefarius. И о стварима, testamentum i., незаконит, непоштен; defensio i., непоштена, злонамерна. Напосе а) прекомеран, претеран, огроман: labor; i. rabies ventris, ненасита глад; и само improbus = гладан, прождрљив: anser; anguis; б) = безобразан, дрзак: dicta; adulatio. + + +†imprōcērus, adj. неугледан, мален: pecora. + + +†imprŏfessus, adj. 1) act. који се није за што пријавио: vel improfessi, не исповедајући јудејство, Suet. Dom. 2) pass. непријављен, неоглашен. + + +impromptus, adj. не брз, неодрешен: linguā, на језику. + + +*imprŏpĕrātus, adj. неускорен, спор, тром: vestigia. + + +†imprŏprĭus, adj. несвојствен, неприкладан: verba. + + +†improspĕr, ĕra, ĕrum, adj. несрећан, неповољан: partus; fama. + + +imprōvĭdē, adv. (improvidus), несмотрено, неопрезно. + + +imprōvĭdus, adj. 1) ко што не предвиди, не слути: hostes improvidos opprimere; improvidi futuri certaminis, не слутећи битку. 2) неопрезан, несмотрен, безбрижан: i. aetas puerorum. + + +imprōvīsō, adv. (improvisus), изненада. + + +imprōvīsus, adj. непредвиђен, изненадан: res; bellum; *i. cunctis. Отуда као adv. de (ретко ex) improviso, изненада. + + +imprūdens, tis, adj. с comp. и sup. 1) ко што не зна, не слути, ко се чему не нада: i. hoc fecit, у незнању; imprudente Caesare, без знања Цезарова. 2) невешт, незналица: i. legis; *laborum, непознат са тешкоћама; i. maris, ко никад није био на мору. 3) непаметан, будаласт: ex prima fronte judicare imprudentium est, будале суде по првом упечатку. + + +imprūdentĕr, adv. с comp. (imprudens), 1) у незнању, без знања. 2) неразборито, несмотрено, непаметно. + + +imprūdentĭa, ae, f. (imprudens), 1) незнање: eventūs. 2) несмотреност, непажња, ненамерност: i. oculorum = нехотичан поглед; per imprudentiam fit, нехотице, без намере. + + +impūbēs, ĕris и *†impūbis, e, adj. 1) неодрастао, малолетан, незрео, још није за женидбу: filius; puer; genae impuberes, голобрад; subst. impuberes = дечаци. 2) чист, невин, неожењен: qui diutissime impuberes manserunt. + + +impŭdens, tis, adj. с comp. и sup. бестидан, бесраман, безобразан: homo; mendacium; literae; trop. у шали i. pecunia = врло много. + + +impŭdentĕr, adv. с comp. и sup. (impudens), бестидно, бесрамно, безобразно. + + +impŭdentĭa, ae, f. (impudens), бестидност, бесрамност, безобразност: i. atque audacia; i. scribendi. + + +†impŭdīcē, adv. (impudicus), бесрамно, блудно. + + +impŭdīcĭtĭa, ae, f. (impudicus) (предкл. и касно), бесрамност, блуд. + + +impŭdīcus, adj. с comp. и sup. 1) блудан, бесраман: homo; mulier. 2) безобразан, дрзак. + + +impugnātĭo, ōnis, f. (impugno), нападање, навала, јуришање. + + +impugno, 1. напасти, ударити на некога, јуришати: terga hostium; urbem. Отуда уопште борити се с ким или чим, нападати на што: regem; morbum; dignitatem alcjs; sententiam. + + +impulsĭo, ōnis, f. (impello), 1) ударац = утицај споља. 2) trop. а) унутрашња побуда, нагон; б) као реторска фигура, повод: i. ad hilaritatem. + + +impulsor, ōris, m. (impello), trop. подбадач, ко на што наговара, побуђује: profectionis meae i.; me impulsore, по мом наговору. + + +impulsus, ūs, m. (impello) (скоро само у abl. sing.), 1) удар, особ. онај који што покрене: moveri non alieno impulsu sed sua sponte; scutorum impulsu, ударајући штитове (једне о друге). 2) trop. нагон, побуда, дражење: impulsu meo; patris; impulsu libidinum. + + +impūnĕ, adv. с comp. и sup. (in-poena; adj. impunis налази се тек касније), без казне, некажњено: i. alqm occīdere; hoc mihi est i. или hoc i. fero, то ће ми проћи без казне; habere alqd i., пропустити без казне. Отуда trop. = без штете, губитка, опасности, сигурно: i. navigare; pasci; in otio esse; revisere aequor. + + +impūnĭtās, ātis, f. (impune), безбедност од казне, слобода: i. peccandi; alci veniam et impunitatem dare. Отуда разузданост: gladiatorum; flagitiorum. + + +impūnītē, adv. (impunitus), без казне, некажњено. + + +impūnītus, adj. без казне, некажњен: injuriam dimittere inultam et impunitam; scelus i. Отуда разуздан, раскалашан: libertas; licentia. + + +impūrātus, adj. са sup. (part. од impuro), окаљан, прљав: homo, нитков, неваљалац. + + +impūrē, adv. са sup. нечисто; trop. ружно, срамно. + + +impūrĭtās, ātis, f. и impūrĭtĭa, ae, f. (impurus), морална нечистота, неваљалство. + + +impūrus, adj. с comp. и sup. 1) (ретко) нечист. 2) trop. морално нечист = прљав, гнусан, сраман: i. et impudicus; mulier non impura = поштена; impuri mores. + + +†impŭtător, ōris, m. ко урачунава: i. beneficii, ко јако цени доброчинство што га је другом указао. + + +*†impŭtātus1, adj. (part. од puto), необрезан: vitis. + + +impŭtātus2, part. од imputo. + + +†impŭto, 1. урачунити. Напосе коме што урачунити у заслугу или кривицу, приписати: i. alci beneficium; caedem; i. crimen = зло дело урачунити себи у заслугу. + + +imŭlus, adj. (dem. од imus), најдоњи: oricilla. + + +īmus в. inferus III. 2. + + +ĭn, praep. (пор. грчко ἐν и εἰς), I. с abl. значи да је нешто у чему или на чему: 1) у простору, у, на: esse in Sicilia; in urbe; in foro; sedēre in solio; coronam habere in capite; ponere alqd in mensa; trop. in eo loco sunt res nostrae, наше ствари стоје овако. Напосе а) код, у, на: Caesaris nomen obscurius erat in barbaris, код варвара; in Sequanis, у Секванској (земљи); erat in illo summa doctrina; in hoc homine admiror eloquentiam; б) у, међу: sapientissimus in Graecis; habere alqd in bonis, рачунити што у добро. — 2) у времену, а) in omni aetate, у свако доба; in tali tempore, у таквим околностима; in gravissimis ejus temporibus, у најнеповољнијим његовим приликама; б) да се означи време кад што бива: in pueritia; in bello; in pace; bis in die, два пута дневно; в) in tempore, у своје доба. — 3) у другим одношајима да се означе околности, стање итд., код, у, при: а) in magno aere alieno, покрај многих дугова; in summo timore omnium, док сви беху у великом страху; in tantis tuis occupationibus, код толиких твојих послова; in tanta hominum perfidia, кад су људи тако неверни; б) in vitio esse, не имати право; res est in integro, in facili = res est integra, facilis; res in eodem genere est, ствар је овака; esse in eadem pulchritudine, бити исте лепоте; esse in eadem sententia, бити истог мишљења; in summa quatuor, свега четири; in parte, од чести; в) у погледу, с погледом на што, што се тиче: idem in bono servo dici potest, с погледом на доброг слугу. Тако често код gerund.: in deliberando, при саветовању; in literis dandis, при писању писама; nocere hostibus in agris vastandis, пустошењем њива. II. с acc. означује кретање или правац у што, 1) у простору, у, на (с acc.): ire in illam urbem; mittere in ultimas gentes; ascendere, suspicere in coelum; confugere in aram, на олтар; spectare, vergere in orientem, на исток, према истоку. — 2) у времену, а) за, на: petere alqd in annum, на годину дана; invitare alqm in posterum diem, за други дан; in perpetuum, насвагда, заувек; in futurum, заунапредак; in praesens, за сад; praedicere in multos annos; †in tempus, на време; б) у, до: in multam noctem, дубоко у ноћ; in multum diei, кад је већ увелико дан. — 3) а) о мери: sex pedes in longitudinem, у дужину; б) код поделе: dividere in tres partes, на три дела; в) in singulos annos, сваке године; in singulos dies или само in dies, сваки дан; mutabilis in diem, свакога дана; sextantes in capita conferre, на свакога, на главу; г) кад се означује цељ, на, к, за, ради: in hoc, на то, тога ради; in detrimentum, науштрб; uti cibo in voluptatem; legere in id certamen, изабрати за ту борбу; in exemplum, ради примера; pecunia data in rem militarem, на војне потребе; in honorem alcjs, коме у почаст; д) к, за, према, против: amor in patriam; indulgentia in liberos; merita in patriam, за отаџбину; vim habere in alqd, имати утицај на некога или нешто; oratio in alqm, против; hoc dicitur in philosophiam, о филозофији; ђ) disputare in utramque partem, “за” и “против”; multa dicuntur in hanc sententiam, у овом смислу; in eas leges, под овим условима; senatus consultum fit in haec verba, овим речима; е) servilem in modum, ропски; in urbium modum, варошки; ж) in universum, уопште; in speciem, привидно; in tantum, утолико; in incertum, неизвесно; in vices, наизменце. III. кадшто уз глаголе esse и habere стоји in с acc., где би се очекивао abl., јер се у глаголу мира садржи некако и појам кретања, н. пр. esse in potestatem alcjs, бити у чијој власти (доћи под чију власт); mihi in mentem fuit, било ми је у памети (дошло ми је). Обратно се налази н. пр. arma comportabantur in templo (м. templum), оружје се доносило у цркву (чувало се у цркви), јер ту глагол кретања има у себи и појам мира. + + +*†ĭnaccessus, adj. (accedo), недоходан, неприступан: spelunca i. radiis solis, куда зраци сунца никада нису допрли. + + +*†ĭnăcesco, ăcŭi, —, 3. ускиснути; trop. haec tibi inacescant, пресело ти! + + +Inăchus (ī), i, m. (Ἴναχος), речни бог и митски краљ у Аргу, отац Јонин (Io). Отуда 1) *Inăchĭus (ī), = аргивски или грчки: Inachia juvenca, bos = Io; heroinae Inachiae = Данајеве кћери као Аргивке. 2) Inăchĭdēs (ī), ae, m. мушки потомак Јонин = Персеј и Епаф (син Јонин). 3) Inăchĭs (ī), ĭdis, f. као adj. = Инахова, инашка; као subst. = кћи Инахова, Ιονα (Io). + + +ĭnadc- в. inacc-. + + +ĭnadf- в. inaff-. + + +ĭnadp- в. inapp-. + + +ĭnadsc- в. inasc-. + + +ĭnadsuētus в. inassuetus. + + +ĭnadt- в. inatt-. + + +*ĭnădustus, adj. (aduro), незапаљен, неопаљен. + + +ĭnaedĭfĭco, 1. 1) (само у pass.) надозидати, узидати: inaedificatur sacellum in domo tua; †tecta celeriter erant inaedificata. 2) заградити, зазидати: portas; plateas. + + +ĭnaequābĭlis, adj. 1) нераван. 2) trop. неједнак. + + +ĭnaequābĭlĭtĕr, adv. (предкл. и касно), неједнако. + + +*†ĭnaequālis, adj. с comp. и sup. 1) нераван: locus. 2) trop. неједнак = променљив: mare; auctumnus; procellae; tonsor i., невешт берберин који неједнако шиша. + + +ĭnaequālĭtās, ātis, f. (inaequalis; предкл. и касно), неједнакост, разлика. + + +ĭnaequālĭtĕr, adv. (inaequalis), неједнако, различно. + + +*ĭnaequātus, adj. неједнак: onus. + + +ĭnaequo, 1. изравнати: stipites. + + +ĭnaestĭmābĭlis, adj. што се не да оценити, неоцењив: nihil tam incertum nec tam i. est quam etc. Отуда а) = неоцењив, од велике вредности: gaudium; б) = што нема вредности, невредан. + + +*ĭnaestŭo, 1. ускипети, врети: bilis. + + +†ĭnaffectātus, adj. неусиљен, природан. + + +†ĭnăgĭtātus, adj. непомичан; trop. i. terroribus, неустрашљив. + + +ĭnalpīnus, adj. ко на Алпима станује: gens; subst. ĭnalpīni, ōrum, m. Алпљани. + + +*†ĭnămābĭlis, adj. нељубазан = одвратан, грозан, мрзак и сл.: homo; palus = Styx; regnum Plutonis. + + +*ĭnămăresco, rŭi, —, 3. постати горак, горакнути, гркнути. + + +*ĭnambĭtĭōsus, adj. несујетан, неславољубан. + + +ĭnambŭlātĭo, ōnis, f. (in ambulo) (ретко), шетање, проходање. + + +ĭnambŭlo, 1. шетати се, проходати се (у простору ограниченом; пор. ambulo, deambulo, obambulo): in gymnasio; in foro; domi. + + +*ĭnămoenus, adj. непријатан, неугодан, невесео: regna ii. (о подземном свету). + + +ĭnānĭae, ārum, f. (inanis), празнина, Plaut. + + +ĭnānĭlŏgus (или ĭnānĭlŏquus од loquor), adj. (λέγω), који ништаве ствари говори, шупље разговоре води. + + +ĭnānĭlŏgus (или ĭnānĭlŏquus од loquor), adj. (λέγω), који ништаве ствари говори, шупље разговоре води. + + +†ĭnănĭmans, tis, adj. без живота, нежив, мртав. + + +ĭnānĭmentum, i, n. (inanio), празнина, Plaut. + + +ĭnănĭmus, adj. (in-anima), без живота, нежив, мртав. + + +ĭnānĭo, 4. (inanis) (предкл. и касно), упразнити: locum. + + +ĭnānis, adj. с comp. и sup. 1) празан (што би требало да је пуно, дакле значи укор; пор. vacuus, vanus; opp. plenus, confertus, onustus и сл.), без садржаја: vas i.; domus nuda et i.; equus i., без коњаника; corpns i., без живота = мртво; funus inane, погреб без мртваца; umbra i., без тела; regna inania, подземни свет. Напосе а) redire i., с празним рукама; б) homo i., сиромашак; в) *laeva i., без прстења; palea i., лака; vultus i., без очног вида, слепо; г) venter i., гладан; д) као subst. ĭnānĕ, is, n., празнина, празан простор; ђ) i. re alqā или ab re alqā или rei alcjs, оскудевати у чему. 2) trop. а) празан = ништав, ташт: literae; verba; sonus vocis; б) = залудан, некористан: o inanes nostras contentiones!; cupiditates ii; в) сујетан, хвалисав: ingenium. + + +ĭnānĭtās, ātis, f. (inanis), 1) празнина, празан простор: i. oris, шупљина. 2) trop. = ништавило, сујета, таштина: versari in summa inanitate, бавити се ништавим стварима. + + +ĭnānĭtĕr, adv. (inanis), празно; trop. сујетно, бескорисно. + + +ĭnappărătĭo, ōnis, f. неспремност, неспремање. + + +*ĭnărātus, adj. неоран, неузоран. + + +*†ĭnardesco, arsi, —, 3. 1) зажећи се, запалити се. 2) trop. о страсти, успламтети: i. cupiditate. + + +†ĭnāresco, ārŭi, —, 3. сушити се, осушити се; trop. liberalitas inarescit nimia profusione, усахне. + + +†ĭnargūtē, adv. без духа, без оштроумља. + + +Inărĭmē (ī), ēs, f. (ἐιν Ἀρίμοις) = Aenaria (в. ту реч), сад Искија. + + +ĭnăro, 1. 1) уорати: fimum. 2) орати, узорати, поорати. + + +†ĭnartĭfĭcĭālis, adj. не уметнички. + + +†ĭnartĭfĭcĭālĭtĕr, adv. неуметнички, не по правилима уметности. + + +†ĭnascensus, adj. (part. од ascendo), на што се нико није попео: locus. + + +*†ĭnassuētus, adj. непривикнут: equi. + + +*ĭnattĕnŭātus, adj. неумањен: fames. + + +*ĭnaudax, adj. несмели = страшљив, плашљив. + + +ĭnaudĭo, 4. (понајвише предкл.) чути, начути, дочути. Напосе = какав глас, какву тајну: alqd; de re alqā; i. thesaurum esse domi. + + +ĭnaudītus, adj. 1) нечувен: novus et i. 2) нечувен = несаслушан: reus; alqm inauditum damnare. + + +ĭnaugŭrātō в. inauguro 1). + + +ĭnaugŭro, 1. 1) intrans. аугурије држати, мотрити на летење птица: inaugurare fierine possit alqd, аугуријама питати, да ли итд.; abl. part. abs. ĭnaugŭrātō = после држаних аугурија. 2) trans. држањем аугурија посветити: locum; flaminem. + + +ĭnaurēs, ĭum, f. обоци (минђуше). + + +ĭnauro, 1. (in-aurum), позлатити: statuam; обично у part. inauratus, као adj. = позлаћен: *vestis i., златом проткана; trop. = врло обогатити: alqm. + + +ĭnauspĭcātō, adv. (inauspicatus), без ауспиција (в. auspicium). + + +ĭnauspĭcātus, adj. 1) где није било ауспиција: lex. 2) што на зло слути, несрећан: nomen. + + +*†ĭnausus, adj. (part. од audeo), на што се ко не одважује, непокушан. + + +*incaedŭus, adj. (in-caedo), несечен: silva. + + +incălesco, lŭi, —, 3. 1) угрејати се, зажарити се: vino; dies i. 2) trop. успалити се страшћу: amore; i. deo, заљубила се у некога. + + +*incalfăcĭo, 3. угрејати, зажарити: culmos. + + +incalĭdē, adv. нелукаво, невешто. + + +incallĭdus, adj. нелукав, невешт, непаметан: judex; servus. + + +*†incandesco, dŭi, —, 3. 1) побелети: terra i. pulvere. 2) усијати се, зажарити се: plumbum i.; ara i., запали се огањ на олтару. + + +*incānesco, nŭi, —, 3. побелети, оседети, сед постати: unda i. spumis. + + +incanto, 1. упр. припевати, 1) (предкл.) чаробну формулу изрећи или отпевати: i. malum carmen. 2) опчарати, опчинити: alqm; part. incantātus, очаран; vincula incantata (љубавни окови). + + +*†incānus, adj. сасвим сед: barba; trop. ii. saecula, седа древност. + + +incassum в. cassus. + + +*incastīgātus, adj. некажњен = неукорен. + + +incautē, adv. (incautus), 1) безбрижно. 2) несмотрено. + + +incautus, adj, 1) act. који није на опрезу, безбрижан, несмотрен: incautus oppressus est ab hoste; hic homo, i. et rusticus et Romae ignotus, facile occiditur; juvenis i. a fraude fraterna, који се није надао превари од свога брата. 2) pass. од чега се човек не чува: а) = изненадан, непредвиђен: scelus; б) = несигуран: tenebrae ii.; iter incautum hostibus, пут што га непријатељи нису посели или утврдили. + + +incēdo, cessi, cessum, 3. 1) ходити, ступати, ићи (озбиљно, величанствено, поносно и сл., пор. eo, gradior, vado): incedit ovans victoriā; i. scaenam, ступити на позорницу; често о војницима кад одмереним корацима ступају (марширају): victor exercitus i. per urbem. Отуда trop. i. ad rem или rei, латити се посла; i. itineri, латити се пута. 2) trop. (скоро само у perf. и plusq.) о страстима, напасти, свладати, обузети: timor incessit exercitui; cura i. patribus, забринути се; cupido i. illum. + + +†incĕlĕbrātus, adj. неоглашен, необјављен. + + +incēnātus и incēnĭs, adj. (incena), ко још није јео, гладан, Plaut. + + +incendĭārĭus, adj. (incendium), што пали, пожар причињава; subst. incendĭārĭus, ĭi, m. паликућа. + + +incendĭum, ĭi, n. (incendo), 1) пожар, ватра, огањ: facere, excitare, conflare i., запалити; exstinguere i., угасити; caedes et ii. Отуда а) = ватра, жеравица; б) = †сјај, светлост: i. siderum; в) = *зубља, бакља, буктиња, угарак: jactas incendia dextrā. 2) trop. а) = велика опасност, пропаст: communi incendio deflagrare; i. meum; б) = ватра страсти: ii. cupiditatum; excitare incendia, љубавни жар. + + +incendo, di, sum, 3. (in и осн. CAND, откуда candeo, 1) упалити, запалити, ужећи (сасвим, и више с погледом на унутрашњи жар; пор. accendo, succendo, inflammo): i. domum; urbem; classem; naves; *tura et odores; lychnum; *i. aram, огањ на олтару запалити. 2) (понајвише*) осветлити, осијати: luna incensa radiis solis. 3) trop. а) распалити страшћу, раздражити: i. alqm или animum alcjs; cupiditatem; incensus amore; incendi gloriā ad studia; incensus ab aliquo in aliquem, раздражен на кога; б) *i. coelum clamore = напунити; annonam, скупоћу причинити; i. vires, напрегнути; в) упропастити: genus tuum, Plaut. + + +incēnis в. incenatus. + + +incēnātus и incēnĭs, adj. (incena), ко још није јео, гладан, Plaut. + + +incensĭo, ōnis, f. (incendo), паљење, пожар: Capitolii; delere urbem incensione. + + +incensĭo, ōnis, f. (inscendo), пењање унутра, улажење: in navem, укрцавање. + + +incensus1, part. од incendo. + + +incensus2, adj. којега цензор није проценио и у списак свој завео; subst. incensi, ōrum, m. + + +inceptĭo, ōnis, f. (incipio), почињање: tam praeclari operis. + + +incepto, 1. (intens. од incipio), започети, започињати: canere; i. alqd, предузети што; i. cum alqo, завадити се с ким. + + +inceptor, ōris, m. (incipio) (Com.), зачетник, ко почиње што. + + +inceptum, i, n. и (ретко) inceptŭs, ūs, m. (incipio) почињање, предузетак, намера: perficere i. + + +incernĭcūlum, i, n. (incerno), сито, протак. + + +†incēro, 1. (in-cera), навоштити, воском помазати. + + +incertō1, adv. (incertus), неизвесно, сумњиво. + + +incerto2, 1. (incertus), учинити што неизвесним, сумњивим. + + +incertus, adj. 1) pass. = о чему смо неизвесни, неизвестан, несигуран, непоуздан, сумњив: res; consilium; eventus; tempora incerta; incertum est num etc.; amicus certus in re incerta (у нужди) cernitur; *luna i., слаба месечина; crines, разбарушена; securis, која не погађа; Italici incerti utrum socii an hostes essent, о којима се није знало да ли су итд. Често n. као subst.: creatus in incertum, на неопредељено време; vocare alqd in incertum, учинити неизвесним, res est in incerto, неизвесна је; Alexander, incertum (est) qua fide pacem fecit. 2) act. = ко је о чему у неизвесности, није сигуран, двоуми, колеба се: plebs Romana suspensa est et i.; me incerto, без мога знања; incertus quid dicam; incertus rerum suarum. + + +incesso, incessīvi и incessi, —, 3. (intens. од incedo), напасти, навалити, насрнути: alqm jaculis saxisque; trop. речима, грдњом и сл., напасти на кога: i. alqm conviciis; criminibus. + + +incessŭs, ūs, m. (incedo), 1) ход, ступање (особ. величанствено и достојанствено; в. incedo): citus; tardus; erectus; *vera incessu patuit dea, по ходу се показала права богиња. 2) а) непријатељска навала: primo incessu solvit obsidium; б) приступ, улазак: incessus hostium claudere. + + +incestē, adv. (incestus1), нечисто, скрнавно, грешно. + + +*†incestĭfĭcus, adj. (incestum-facio), ко скрнавно дело учини. + + +*†incesto, 1. (incestus1), морално или религиозно окаљати, оскрнавити: classem funere, лађу мртвим телом. Напосе блудом окаљати, оскрнавити, обешчастити: puellam; thalamos novercae. + + +incestum в. incestus1 2). + + +incestus1, adj. (in-castus), 1) морално и религиозно нечист, окаљан, грешан, безбожан: homo; res; concessa apud Judaeos, quae nobis incesta, Tac. 2) напосе = блудан, нечист: amores; voces; sermo. Отуда као subst. incestum, i, n. = блуд (са блиским сродницима или и иначе религијом забрањен): facere (committere) i.; incesta sororum, са сестрама; ii. virginum Vestalium; incesto polluere; incesti damnare. + + +incestŭs2, ūs, m. (ретко) = incestum; в. incestus1 2). + + +inchŏātus, adj. (part. од inchoo), започет = недовршен, непотпун: i. officium, non perfectum; magis inchoatae quaestiones quam ad exitum perductae. + + +inchŏo или incŏho, 1. почети, започињати, предузимати (у супротности са свршивањем; пор. ordior, incipio): absolvere eam partem statuae quae inchoata erat; luna inchoatur, младина је; i. sermonem; initia belli inchoata a Philippo. Напосе а) = почети развијати, описивати: i. philosophiam, развијати филозофску науку; б) †= у сенату што предложити, говорити о чему: inchoante Caesare de etc. + + +incīdo, cīdi, cīsum, 3. (incaedo), 1) урезати, усећи, удупсти: *i. dentes, усећи зупце у тестеру; alqd incisum est in aere; in columna aenea; in tabula; i. leges in aes. 2) расећи, разделити: funem, пресећи; venas alci, отворити жиле; i. pennas, подсећи; vites, arbores, подрезати; corpora mortuorum, парати. 3) trop. а) прекинути, зауставити: poëma; sermonem; б) одузети: alqd; horam; spem. + + +incĭdo, cĭdi, —, 3. (in-cado), 1) упасти, пасти на што: belua i. in foveam; caput i. arae, на олтар; amnes ii. flumini, утичу; *i. ad terram; tela incidunt, згађају. 2) изненада у или на што доћи, наићи, натрапати, нагазити: in hostes; in alqm или alci; in manus alcjs. Отуда 3) trop. а) i. in morbum; in amicitiam alcjs, заплести се у чије пријатељство (у злу смислу); i. in mentionem rei alcjs, случајно доћи на разговор о чему; i. in sermonem; id mihi in mentem incidit, паде ми на ум; i. in Diodorum, пристати уз мишљење Диодорово; б) падати (о времену): in quem diem incidit etc., у који дан пада итд.; bella gravissima ii. in ejus aetatem; в) догодити се, збити се: saepe incidunt tempora ut etc.; res atrox incidit; potest incidere quaestio; potantibus incidit mentio, у пићу дођоше на тај разговор; forte ita incidit ut (или ne) etc.; incidit per id tempus ut etc.; г) снаћи, спопасти и сл.: terror incidit exercitui; pestilentia incidit in urbem. + + +incīlĕ, is, n. (м. incidile од incīdo) (предкл. и касно), прекоп. + + +incīlo, 1. (предкл.), корити, карати. + + +incingo, cinxi, cinctum, 3. опасати: i. se или incingi serpentibus; отуда уопште окружити: aras verbenis; incinctus pellibus, одевен. + + +*†incĭno, —, —, 3. (cano), 1) intrans. дувати (у трубу). 2) trans. запевати, почети певати: varios modos. + + +incĭpĭo, cēpi, ceptum, 3. почети, 1) trans. = започети, предузети (у супротности са довршити; пор. inchoo): i. facinus; iter; bellum; quid incipiam? Често с inf.: i. bellum gerere; frumentum i. maturescere. Често = почети говорити, певати: sic statim rex incipit; i. a Jove; ab illa parte. 2) intrans. = отпочети: ver incipit. + + +incĭpisso, —, —, 3. (Plaut.) = incipio. + + +incīsē и incīsim, adv. (incīdo), укратко (у кратким ставовима или члановима): dicere. + + +incīsĭo, ōnis, f. и incīsum, i, n. (incīdo), упр. урез; члан или одсек периоде (грч. κόμμα). + + +incĭtāmentum, i, n. (incito), средство што дражи, побуђује: i. periculorum, на опасности; ad honeste moriendum, на часну смрт. + + +incĭtātē, adv. с comp. (incitatus), брзо, журно, жестоко. + + +incĭtātĭo, ōnis, f. (incito), 1) дражење, побуђивање: languentis populi; pass. = покретање, брз покрет: sol fertur tanta incitatione, толиком брзином. 2) trop. побуда, нагон: mentis; animi. + + +incĭtātus, adj. с comp. и sup. (part. од incito), брз, нагао: cursus; equo incitato, у скоку. + + +incĭto, 1. 1) ставити у брзо кретање, потерати: i. equos; naves remis; i. se, јурити напред; fluvius incitatur pluviis, тече брже због кише. Отуда i. vitem, и сл. = терати да брже расте. 2) trop. побудити, подбости, узрујати, дражити и сл.: i. animos; incitari ad laborem; i. studium scribendi; furor incitatus, још већма узбуђено беснило. Напосе а) = одушевити: terrae vis incitat Pythiam; б) надражити, разљутити: alqm in consules; civitas ob eam rem incitata. + + +*incĭtus1, adj. (in-cieo), брзо покретан, брз: hasta; delphinus. + + +incĭtus2, adj. (in и cieo), непомичан, непокретан; само у фрази: ad incitas redigere alqm = кога довести у највећу неприлику (јер calces incitae зваху се у игри на коцке они камени који се не могаху даље вући). + + +†incīvīlis, adj. 1) неуљудан, непристојан, суров: ingenium. 2) неправедан: multis nincivilibus gestis. + + +incĭvĭlĭtĕr, adv. (incivilis), 1) неуљудно, непристојно, сурово. 2) неправедно. + + +inclāmĭto, 1. (intens. од inclamo), викати на кога: alqm. + + +inclāmo, 1. 1) привикнути, довикнути коме: i. alci ut opem ferat fratri; i. in eum se vidisse etc., привикне му да је видео итд. 2) звати кога, довикати, викати: alqm magna voce; alqm nomine. Напосе а) звати у помоћ: suos; б) = корити, карати: alqm acriter. + + +†inclāresco, rŭi, —, 3. прославити се: docendi genere, начином предавања. + + +inclēmens, tis, adj. суров, опор, груб: dictator; verbum. + + +inclēmentĕr, adv. с comp. сурово, опоро, немилице. + + +*†inclēmentĭa, ae, f. суровост, немилосрђе, осорност: mortis; coeli. + + +†inclīnābĭlis, adj. (inclino), који лако нагиње; trop. in pravum. + + +inclīnātĭo, ōnis, f. (inclino), 1) нагињање, пригибање: corporis. Отуда i. vocis, дизање и спуштање гласа. 2) trop. а) склоност, наклоност на што: crudelitas est i. animi ad asperiora; особ. блага наклоност према некоме: judicum i. ad nos; б) = промена, обрт; i. fortunae; i. ad spem meliorem, бољи изглед. + + +inclīnātus, adj. с comp. (part. од inclino), 1) нагнут, сагнут; о гласу = наизменце висок и дубок. 2) trop. а) што опада, иде нагоре: fortuna; res ii.; б) наклоњен, одан, добро расположен према некоме: animus ad pacem i.; i. ad caussam alcjs. + + +inclĭno, 1. I. trans. 1) нагибати, нагнути, сагнути, пригнути се. caput in dextram partem; sol i. se, седа; dies inclinatur in pomeridianum tempus, клони се к западу; често i. aciem = потиснути; *i. oculos, склопити. 2) trop. а) душевно, кога на што склонити, обратити и сл.: i. se ad Stoicos, нагињати к назорима стоика; fortuna se eo i. quo favor hominum; i. animos in illam sententiam, ad hanc caussam, задобити духове за нешто; б) ставити у други, особ. неповољнији положај, окренути нагоре: i. inclitus eloquentiam; rempublicam omnia. — II. intrans. 1) *нагињати: corpora ii.; sol i., седа. 2) устукнути: acies i., узмиче. 3) trop. бити чему наклоњен, добро расположен према чему; i. ad voluptates; sententiae multorum ii. eo ut pugna differatur; animus inclinat = склоњен сам итд. + + +inclĭtus в. inclutus. + + +inclŭtus (inclitus или inclytus), adj. са sup. (сродно са κλύω, κλυτός и clueo), чувен, славан, знаменит: homo; justitia Numae; fama; mons inclutus magnitudine. + + +inclūdo, si, sum, 3. (in-claudo), 1) затворити, закључати: i. alqm in carcerem inter fures nocturnos; ibi in carcere includi; *alqm equo; dux regiā inclusus; i. castra majoribus castris; i. se Heracleae или Heracleam. 2) запушити, спречити, уздржати: i. os spongiā; vocem; lacrimas. 3) trop. а) уметнути што (као у какав оквир): i. alqd orationi, у говор уметнути; i. verba versu, саставити речи у стих; smaragdum auro, опточити, оковати у злато; oratio inclusa libro quinto, беседа што је у петој књизи; б) *†закључити, свршити: forsitan includet crastina fata dies. + + +inclūsĭo, ōnis, f. (includo), затварање, затвор. + + +inclŭtus (inclitus или inclytus), adj. са sup. (сродно са κλύω, κλυτός и clueo), чувен, славан, знаменит: homo; justitia Numae; fama; mons inclutus magnitudine. + + +inclўtus в. inclutus. + + +inclŭtus (inclitus или inclytus), adj. са sup. (сродно са κλύω, κλυτός и clueo), чувен, славан, знаменит: homo; justitia Numae; fama; mons inclutus magnitudine. + + +†incŏactus, adj. непринуђен, добровољан. + + +incoctus, adj. (предкл.), некуван. + + +incoenātus в. incenatus. + + +incoenis в. incenis. + + +incōgĭtābĭlis, adj. (Plaut.) и incōgĭtans, tis, adj. (Ter.), несмотрен, нерасудан. + + +incōgĭtantĭa, ae, f. (incogitans), несмотреност, нерасудност. + + +incōgĭtātus, adj. 1) †pass. непромишљен. 2) (предкл. и касно) несмотрен. + + +*incōgĭto, 1. измишљати што против кога: fraudem alci. + + +incognĭtus, adj. непознат, незнан: res; hoc Gallis erat incognitum; *i. oculis nostris, невиђен. Напосе неиспитан, judicare re incognita; alqm caussā incognitā condemnare. + + +incŏhĭbĕo, —, —, 2. држати у свези: rem, Lucr. + + +incŏho в. inchoo. + + +inchŏo или incŏho, 1. почети, започињати, предузимати (у супротности са свршивањем; пор. ordior, incipio): absolvere eam partem statuae quae inchoata erat; luna inchoatur, младина је; i. sermonem; initia belli inchoata a Philippo. Напосе а) = почети развијати, описивати: i. philosophiam, развијати филозофску науку; б) †= у сенату што предложити, говорити о чему: inchoante Caesare de etc. + + +incŏla, ae, comm. (in-colo), 1) становник, житељ: incolae Syracusani; Pythagorei, incolae paene nostri, земљаци; Socrates totius mundi se incolam arbitrabatur. 2) о животињама, bestiae ii. aquarum; quaedam stagni incolae. + + +incŏlo, cŏlŭi, cultum, 3. 1) trans. становати где: urbem; locum. 2) intrans. становати: cis или trans Rhenum. + + +incŏlŭmis, adj. с comp. (in и columis, од неупотр. cello), неповређен, ненарушен, неумањен, здрав, читав: exeritum salvum et incolumem reducere; incolumes a calamitate. + + +incŏlŭmĭtās, ātis, f. (incolumis), неповређеност, здравље, добро стање, безбедност (пор. salus): i. est salutis tuta et integra conservatio. + + +*incŏmĭtātus, adj. непраћен, без пратње, сам; externis virtus incomitata bonis, врлина без спољашњих добара. + + +incŏmĭtĭo, 1. (in и comitium), силом довући кога у комиције; јавно осрамотити. + + +*incommendātus, adj. непрепоручен = напуштен. + + +incommodē, adv. с comp. и sup. (incommodus), незгодно, досадно, у невреме. + + +incommŏdestĭcus, adj. (Plaut.) шаљиво начињена реч место incommodus. + + +incommŏdĭtās, ātis, f. (incommodus), 1) неприлика, незгода: i. temporis; multae ii., многе штете. 2) непристојност, неуљудност: abstinere se incommoditate. + + +incommŏdo, 1. (incommodus), (ретко); неприлике чинити, досађивати: alci; nihil tibi incommodo. + + +incommŏdum, i, n. (n. од adj. incommodus), 1) неприлика, незгода: locus ille plus habet adjumenti quam incommodi. 2) тегоба, неповољност, штета: affici incommodo или accipere i., трпети, afferre i., другом нанети; i. valetudinis, слабо здравље. + + +incommŏdus, adj. с comp. и sup. 1) незгодан, досадан, теготан: iter; severitas morum; valetudo incommoda, слабо здравље. 2) о људима, немио, неуљудан, непријатан: alci; incommodus voce, у речима, говору. + + +incommūtābĭlis, adj. (ретко), непроменљив: status. + + +†incompărābĭlis, adj. несравњен, несравњив, који се не може поредити: magister. + + +incompertus, adj. незнан, недознан. + + +incompŏsĭtē, adv. (incompositus), без реда, неуредно: dicere. + + +incompŏsĭtus, adj. неуређен, неуредан: agmen; oratio; motus, кретање неправилно. + + +†incomprĕhensĭbĭlis, adj. што се не може ухватити; скоро само trop. а) i. in disputando, коме се не може доскочити; б) непојмљив; в) безграничан: opus. + + +incomptus, adj. с comp. 1) неуређен, неуглађен, ненакићен: capillus; caput; homo. 2) trop. о говору, неуметан: oratio; versus. + + +*inconcessus, adj. 1) недопуштен, забрањен. 2) ускраћен = немогући. + + +inconcĭlĭo, 1. 1) за се задобити: alqm. 2) задобити кога против другога = надражити, раздражити. + + +inconcinnĭtās, ātis, f. (inconcinnus), неспретно свезивање, оскудица свезе: sententiarum. + + +inconcinnus, adj. неспретан, нескладан, незграпан: homo, asperitas agrestis et i. + + +†inconcussus, adj. неуздрман, сталан, крепак: pax; gaudium. + + +†incondĭtē, adv. (inconditus), неуређено, незграпно, невешто: cogitare. + + +incondĭtus, adj. (condo), 1) неуређен, неправилан: acies; отуда trop. суров, неуглађен, без уметности, без правила: genus dicendi; verba; carmina; barbaria i.; libertas. 2) †несахрањен, неукопан. + + +†incongrŭens, tis, adj. (ретко), недоследан: sententia alcjs. + + +†inconsĕquentĭa, ae, f. (inconsequor), неследовање (кад за каквом реченицом не дође оно што би требало, него друго нешто). + + +inconsīdĕrantĭa, ae, f. (inconsidero), неразборитост, несмотреност. + + +inconsīdĕrātē, adv. с comp. (in-considero), неразборито, несмотрено. + + +inconsīdĕratus, adj. с comp. и sup. 1) pass. непромотрен, непромишљен = пренагљен; cupiditas; temeritas. 2) act. неразборит, несмотрен: homo; inconsideratior in secunda quam in adversa fortuna. + + +*inconsōlābĭlis, adj. неутешан = неизлечљив: vulnus. + + +†inconspectus, adj. непромотрен, непромишљен, неразборит. + + +inconstans, tis, adj. с comp. и sup. непостојан, несталан, недоследан, променљив: homo; res; venti. + + +inconstantĕr, adv. с comp. и sup. (inconstans), непостојано, нестално, недоследно: loqui. + + +inconstantĭa, ae, f. (inconstans), непостојанство, несталност, недоследност, променљивост: mentis. + + +inconsultē и inconsultō, adv. с comp. (inconsultus), непромишљено, несмотрено. + + +inconsultē и inconsultō, adv. с comp. (inconsultus), непромишљено, несмотрено. + + +inconsultus1, adj. 1) непитан за савет: senatu inconsulto alqd facere. 2) *који није добио савета: abire i. 3) неразборит, непромишљен: homo i. et temerarius; largitio; pugna. + + +inconsultŭs2, ūs, m. (inconsulo), непитање; само у abl. sing.: inconsultu meo, не питавши мене. + + +*inconsumptus, adj. непотрошен, неумањен. + + +incontāmĭnātus, adj. неокаљан. + + +incontentus, adj. (contendo) незатегнут, ненапет: fides. + + +incontĭnens, tis, adj. 1) који не може при себи задржати: uterus. 2) trop. *неуздржљив, неумерен: manus; i. sui. + + +incontĭnentĕr, adv. (incontinens), неуздржљиво, неумерено. + + +incontĭnentĭa, ae, f. (incontinens), 1) немогућност задржати што при себи: urinae. 2) неуздржљивост, неумереност. + + +inconvĕnĭens, tis, adj. несугласан, несличан: corpus. + + +*incŏquo, coxi, coctum, 3. 1) укувати, скувати у чему: cruorem herbis; radices Baccho, корење у вину. 2) мастити, бојадисати: vellera Tyrios incocta rubores, руно бојадисано тирским црвенилом. 3) trop. pectus incoctum honesto, груди пуне поштења. + + +†incorpŏrālis, adj. бестелесан. + + +*incorrectus, adj. непоправљен. + + +incorruptē, adv. с comp. (in-corruptus), неподмићено, часно, беспристрасно. + + +incorruptus, adj. 1) непокварен, неповређен: sanguis i.; templum i., непорушен; praeda, неомањен. 2) trop. а) прав, истинит, искрен, чист: fides; animus; i. sensus, поуздан; judicium; б) virgo i., чиста, невина; в) неподмићен, неподмитљив: judex. + + +incrēbresco или incrēbesco, brŭi (bŭi), —, 3. учестати, јачати, ширити се, расти: ventus; fama belli; mores deteriores. + + +incrēbresco или incrēbesco, brŭi (bŭi), —, 3. учестати, јачати, ширити се, расти: ventus; fama belli; mores deteriores. + + +incrĕbro, 1. (in-creber), често чинити, учестати, Plaut. + + +incrēdĭbĭlis, adj. 1) невероватан: res; voluptas; hoc incredibile est dictu; incredibilem in modum, невероватно (као adv.). 2) невероватан, непоуздан. + + +incrēdĭbĭlĭtĕr, adv. (incredibilis), невероватно. + + +†incrēdĭtus, adj. (part. од credo), невероватан, чему се не верује. + + +*†incrēdŭlus, adj. неверни, (који неће одмах да верује): patronus. + + +incrēmentum, i, n. (incresco), 1) растење биљке и сл.: vitium (vitis); urbis. 2) trop. успевање, множење: afferre i. alci rei; esse in incremento, напредовати. 3) *а) семе; б) питомац: magnum Jovis i. + + +incrĕpĭto, 1. (intens. од increpo), упр. привúкнути; отуда гласно викати, и а) *подбадати, соколити; б) корити, карати, грдити: i. et accusare Belgas; vocibus; verbis. Отуда †= пребацивати: alci ignaviam. + + +incrĕpo, āvi, ātum (и чешће а у Цицерона увек pŭi, pĭtum), 1. 1) intrans. шуштати, звекетати, праскати, лупати, клопотати: discus i.; arma ii.; quidquid increpat, чим што зашушти. Отуда trop. чује се, гласа се и сл.: suspicio tumultus i. 2) trans. а) *орити се, заорити се, затутњити: tuba i. terribilem sonum; i. alqd = извикати; б) trop. ба) корити, карати, псовати: filiŭm; milites; i. in alqm, бб) †тужити, окривити: singulos avaritiae increpat; бв) *гонити: bovem stimulo; бг) пребацити: perfidiam alcjs; бд) *јадиковати за чим: absumptum Itym. + + +incresco, crēvi, —, 3. 1) на чему или у чему расти, прирасти: squamae increscunt cuti; trop. irae ii. animis. 2) уопште расти, већи бивати: dolor; audacia. + + +*†incrētus, adj. (in-cerno), непросијан, неодељен, помешан: piper i. cum sale. + + +*incrŭentātus, adj. некрвав, бескрван. + + +incrŭentus, adj. некрвав, бескрван: proelium; victoria. + + +incrusto, 1. (incrusta) (предкл. и касно), обложити, замазати: vas sincerum. + + +incŭbĭto, 1. (предкл. и касно), = incubo: alqm. + + +incŭbo, āvi, ātum и ŭi, ĭtum, 1. 1) лежати у или на чему: stramentis; cortici; *i. purpurā, auro. Напосе а) лежати у храму и сл.: ишчекујући какво откровење: i. in fano; i. fano (dat.) Aesculapii; i. Jovi = у храму Јупитерову; б) *i. ferro, gladio, пасти на свој мач = пробости се; в) лежати на јајима: gallinae incubant fetibus alienis; ova incubita, из којих се излегло пиле. 2) trop. а) = бавити се где, боравити: rure; б) = што брижно чувати, седети на нечему: i. pecuniae; divitiis; в) тежити за чим, претити чему: incubans Italiae. + + +incūdo, (cūdi), cūsum, 3. ковати; само у part. perf. pass. lapis incusus, заоштрен камен за ручни млин. + + +inculco, 1. (in-calco), 1) угазити, утапкати: semen. 2) trop. а) утрпати, умешати: verba Graeca; б) уследити, уселити (у главу и срце): alqd memoriae judicis; в) наметнути: qui se auribus nostris inculcant. + + +*†inculpātus, adj. непрекоран, беспорочан. + + +incultē, adv. с comp. (incultus), 1) без углађености, сурово. 2) о говору, без накита, просто. + + +incultus1, adj. 1) необрађен: ager; regio; *i. via, непрокрчен. 2) trop. а) необразован, сиров, неотесан: ingenium; homines ii. et indocti; versus, неуглађени; б) неуређен, ненакићен, запуштен: coma; homines intonsi et ii. + + +incultŭs2, ūs, m. (in-colo), 1) недостатак неге = занемареност: suos honores (почасни споменик) desertos esse per incultum. 2) недостатак образованости: ingenium incultu torpescit. + + +incumbo, cŭbŭi, cŭbĭtum, 3. (incubo), 1) лећи, сагнути се, наслонити се на што: i. toro; aratro; olivae; i. in alqm. Напосе а) i. in gladium или i. ferro, наслонити се на мач = пробости се; б) i. in hostem и сл., навалити на некога; в) стајати до чега: *silex incumbit ad amnem; laurus i. arae; г) ventus i. mari, silvae = наваљује свом снагом на; д) i. fato, ускорити судбу. — 2) trop. а) одати се на што, трудити се, напрезати се око чега: i. in bellum; in aliquod studium; in rempublicam; i. ad ulciscendas injurias; ad laudem; †i. huic cogitationi; i. ut etc. (ретко); huc i. = ad hoc; б) наклоњен бити чему: municipia incumbunt eodem, нагињу истој странци; inclinatio voluntatum incumbit ad bonum virum. + + +incūnābŭla, ōrum, n. 1) пелене (детиње), Plaut. 2) trop. а) = место рођења; б) први почетак, порекло: reverti ad sua ii. + + +*incūrātus, adj. ненегован: vulnus, неизлечена. + + +incūrĭa, ae, f. (incura), безбрижност, небрига, немарност, равнодушност: i. tantae rei, у тако важној ствари; humana i. + + +incūrĭōsē, adv. с comp. (incuriosus), безбрижно, немарно. + + +†incūrĭōsus, adj. 1) безбрижан, равнодушан, немаран: in capite comendo; i. proximorum, према својим сродницима. 2) занемарен, немарно рађен: finis; historia. + + +incurro, curri (ређе cŭcurri), cursum, 3. 1) натрчати на што: in columnas. Напосе непријатељски на кога или што навалити, насрнути, напасти: in alqm и alci (Тацит има и i. novissimos); ea gens incurrit in Macedoniam. 2) trop. а) agri privati incurrunt in publicum, граниче се. б) натрчати, нагазити на што, ударити о што: quis est tam Lynceus qui nusquam incurrat?; в) i. oculis или in oculos, пасти у очи; г) доћи у какву неприлику, упасти у зло: *in maximam fraudem; in difficultatem; in damna; in reprehensiones; in odia hominum, постати предмет укора, мржње; исто тако i. in voces, изићи на (рђав) глас; д) навалити на кога, испрескакати га: in tribunos; ђ) погодити, стићи, снаћи: casus qui in sapientem potest incurrere; е) збити се, догодити се, падати: incurrit in alqm diem, нада на неки дан. + + +incursĭo, ōnis, f. (incurro), 1) навала: atomorum. 2) непријатељска навала, нападај, четовање: facere incursionem in fines Romanorum. + + +†incursĭto, 1. (intens. од incurso). + + +incurso, 1. = појачано incurro, в. ту реч, 1) *на што натрчати: rupibus. 2) напосе а) непријатељски на кога или што навалити, насрнути на кога или што: in alqm; in agmen Romanorum; отуда = напасти: i. alqm; agros Romanorum; agmen incursatum ab equitibus, чета на коју су коњаници нападали; б) i. auribus, oculis, падати у уши, у очи. + + +incursŭs, ūs, m. (incurro), 1) навала, сила: fluminis. 2) насртај, нападај: refugere tela et incursus. + + +incurvisco (или incurvesco), —, —, 3. (incurvus) (предкл.), савијати се, грбити се. + + +incurvĭcervīcus, adj. (incurvus-cervices) (предкл.), с искривљеним вратом. + + +incurvisco (или incurvesco), —, —, 3. (incurvus) (предкл.), савијати се, грбити се. + + +incurvo, 1. (incurvus), накривити, искривити, савијати: arcum; trop. понизити, уцвелити: injuria i. animum. + + +incurvus, adj., крив, искривљен: homo; statua; lituus. + + +incus, ūdis, f. (incudo), наковањ. Отуда trop. а) prov. eandem incudem tundere, све једно те једно терати; б) incudi reddere versus = прерадити; juvenis positus in ipsa incude studiorum = који се још бави учењем. + + +incūsātĭo, ōnis, f. (incuso), окривљење: укор. + + +incūso, 1. (in-causa), окривити, тужити се (непосредно ономе који нам је скривио, а не суду; пор. accuso), отуда јако карати, пребацивати: i. alqm superbiae et luxus; i. factum alcjs; i. alqs quod etc.; †mortes liberorum ei incusatae sunt, њему се уписивало у кривицу. + + +†incussŭs, ūs, m. (incutio), ударање о што: armorum. + + +*†incustōdītus, adj. 1) нечуван, нехрањен: ovile; urbs. 2) пренебрегнут, занемарен: observatio dierum. 3) нескривен, неутајен: amor. 4) несмотрен. + + +incŭtĭo, cussi, cussum, 3. (inquatio), упр. 1) а) ударити по чему или што о што: i. scipionem in caput alcjs, кога штапом по глави; prorae puppibus incutiebantur, предњи делови лађа ударали се о стражње; i. alci colaphum, ћушити кога; б) бацити што за ким или на што: i. faces et hastas. 2) trop. задати, причинити: alci terrorem; desiderium; i. alci foedum nuntium, саопштити коме рђаву вест. + + +indāgātĭo, ōnis, f. (indago1), њушкање, трагање, истраживање: verbi rarioris; veri. + + +indāgātor, ōris, m. (indago1) (предкл. и касно), ухода, ко истражује. + + +indāgātrix, īcis, f. (indago1), која истражује, испитује: philosophia, i. virtutis. + + +indāgo1, 1. 1) нањушити (о ловачком псу): canis natus ad indagandum. 2) trop. истраживати, испитивати, изнаћи: inusitatas vias; tu quidquid indaga (ve)ris de re publica facito ut sciam, што будеш дознао о стању државе, извести ме. + + +*†indāgo2, ĭnis, f. 1) опасивање шуме мрежом или намештеним ловцима, хајка: saltus cingere indagine; отуда и о непријатељском опасивању: debellare gentem quasi indagine. 2) †истраживање, испитивање. + + +indĕ, adv. (is), 1) о простору, отуда, оданде, одонуд: non i. venit unde mallem; i. loci, с онога места. 2) trop. са значењем praep. ex, а) tum oritur audacia, inde (м. ex quā) omnia scelera gignuntur; б) erant duo filii, inde (m. ex quibus) majorem adoptavi; в) са те или с оне стране: spectare; pugnare. 3) о времену, а) онда, затим; б) од онда, од тада, од то доба; в) i. a principio, одмах с почетка; i. usque a pueritia, још од детињства. + + +*†indēbĭtus, adj. што не припада, недужан, незаслужен: praemia poscere non indebita, искати заслужену награду. + + +*indĕcens, tis, adj. с comp. непристојан, ружан: nasus; risus. + + +†indĕcentĕr, adv. с comp. и sup. непристојно, ружно. + + +†indĕcet, —, —, 2. не пристоји се: alqm. + + +†indēclīnābĭlis, adj. непроменљив, ко се не да преклонити, савити. + + +*indēclīnātus, adj. непреклоњен = непромењен. + + +indĕcōrē, adv. (indecorus), непристојно, неприлично. + + +*†indĕcŏris, adj. (in-decor), неславан, сраман. + + +*indĕcŏro, 1. (in-decor) (ретко) срамотити, ружити. + + +indĕcōrus, adj. непристојан, неприкладан, ружан, гадан: gestus; visus; hoc ut turpe sic indecorum est. + + +†indēfătīgābĭlis, adj. неуморан, неутрудан. + + +†indēfătīgātus, adj. неуморен, неутруђен. + + +indēfensus, adj. небрањен, нештићен. + + +*†indēfessus, adj. неуморен, неутруђен. + + +*indēflētus, adj. неоплакан. + + +†indēflexus, adj. непромењен, неослабљен: maturitas aetatis. + + +*indējectus, adj. необорен, незбачен. + + +*indēlēbĭlis, adj. неизгладљив, непролазан, сталан, бесмртан. + + +*indēlībātus, adj. нетакнут, неповређен: virgo: opes. + + +indemnātus, adj. (damno), несуђен, неосуђен: civem indemnatum interficere. + + +†indemnis, adj. (indamnum), неоштећен. + + +†indēnuntĭātus, adj. необјављен. + + +*indēplōrātus, adj. неоплакан. + + +†indēprāvātus, adj. непокварен. + + +*indēprĕhensus (indēprensus), adj. непримећен, неопажен: error. + + +*indēsertus, adj. неостављен. + + +*indēstrictus, adj. (destringo), неокрзнут, нетакнут, неповређен. + + +*indētonsus, adj. неострижен, необријан. + + +*indēvītātus, adj. од чега се не може уклонити: telum. + + +index, ĭcis, comm. 1) о људима, ко потказује, сок, одавач, известилац: indices detulerunt haec; i venit ad eum qui nuntiaret, дошао му је гласник. Напосе = ухода, издајица: saeptus armatis indicibus. 2) о стварима, а) vox i. stultitiae, глас који издаје будалу; oculi ii. animi, очи што одају расположење душе; anulus i. auctoris; б) digitus i. или само index, кажипрст; в) на књизи наслов, на слици и сл. натпис; г) †списак, садржај: librorum; poëtarum. + + +Indi, ōrum, m., становници Индије, Индијани. Отуда а) sing. Indus, i, m. Индијац, Индус; *= Етиопљанин или Арапин; б) Indĭa, ae, f. (ivsla), Индија; в) Indus и †Indĭcus, adj. индијски. + + +indĭcātĭo, ōnis, f. (indico) (предкл. и касно), означај цене, такса. + + +indīcens, tis, part. (in и dico) (ретко), који не казује; само у свези: me indicente, без мога казивања. + + +indĭcĭum, ĭi, n. (index), 1) пријава, изјава, проказивање, откривење: i. conjurationis; facere i. alci или deferre i. ad alqm, проказати коме што; profiteri i., изјавити да ће ко што проказати (особ. пред судом да би му се казна опростила). Отуда а) = допуштење за такав проказ: postulare i.; б) награда за проказ: partem indicii accipere. 2) знамење, знак, доказ: ii. et vestigia veneni; dare, edere i.; indicio esse, служити за доказ. + + +indĭco1, 1. 1) одати = пријавити: caussam rei; alqd; напосе, казати цену којој ствари, проценити: i fundum alci. 2) пријавити = открити, издати: vultus i. mores; i. dolorem lacrimis. + + +indīco2, dixi, dictum, 3. огласити, навестити, обзнанити, определити, утврдити: i. concilium Bibracte; supplicationem Romae; i. diem comitiis. Напосе а) i. exercitum ad portas, наредити војсци да се искупи код врата; б) = наметнути: alci multam; tributum; в) i. familiaribus cenas = позвати сам себе на част код својих пријатеља. + + +†indictĭo, ōnis, f. (indico2), 1) објава: belli. Напосе намет данка. 2) време од петнаест година. + + +indictus1, adj. 1) неречен, неказан: dictum reddere indictum; *i. nostris carminibus, у мојим песмама неопеван. 2) напосе indictā caussā = без саслушања, без одбране: alqm capitis damnare. + + +indictus2, part. од indico2. + + +Indĭcus в. Indi. + + +indĭdem, adv. (inde - idem), управ оданде: i. ex Ameria, такође из Америје. + + +indĭēs (in dies) в. dies. + + +indiffĕrens, tis, adj. равнодушан, а) у моралном погледу = ни добар, ни зао; б) †syllaba i., слог што може бити и дуг и кратак; в) homo i. circa victum, који није избирач у јелу. + + +†indiffĕrentĕr, adv. (indifferens), 1) без разлике. 2) равнодушно. + + +indĭgĕna, ae, comm. (indo = in и gigno), урођен, урођеник, домаћи (opp. advena); miles; homo; bos. + + +indĭgentĭa, ae, f. (indigens), потреба (субјективно, кад ко осећа да нема чега; пор. inopia): a natura potius quam ab indigentiā orta amicitia; такође као филозофски term. t. недовољство, ненасито захтевање. + + +indĭgĕo, gŭi, 2. (indo = in и egeo), 1) потребовати, требати (осећати потребу; пор. careo, egeo): i. patris; consilii; i. alqo, помоћ чију требати; †i. addiscere alqd. Отуда = захтевати што, чезнути за чим: i. auri. 2) оскудицу трпети. i. pecuniā; existimatione. Отуда part. као subst. indĭgens, tis, и (предкл.) indĭges, is, m. сиромашак. + + +indĭges1, ĕtis, m. (indo = in и gigno), урођеник, особ. = домаћи херој који се после смрти као земаљски заштитник поштује; Juppiter; Aeneas; dii indigetes, домаћи богови. + + +indĭges2, ĭs, в. indigeo. + + +*indĭgestus, adv. неуређен: moles. + + +indignābundus и indignans, tis, adj. (indignor), зловољан, срдит. + + +indignātĭo, ōnis, f. (indignor), негодовање, зловоља, срдња: tanta i. senatus exarsit. + + +†indignātĭuncŭla, ae, f. dem. од indignatio. + + +indignē, adv. с comp. и sup. 1) недостојно, срамно, увредљиво: alqm injuriā afficere. 2) с негодовањем, неповољно: alqd pati, негодовати због чега. + + +indignĭtās, ātis, f. (indignus), 1) недостојност, невредност: i. accusatoris (јер он беше роб). Напосе недостојно и увредљиво понашање, срамота: omnes indignitates et molestias perferre. 2) = indignatio; tacita poterit esse nostra indignitas? + + +indignor, dep. 1. држати што за недостојно, срамотно, срдити се, љутити се на што (с неодобравањем и презирањем; племенитији је израз него irascor, stomachor): i. alqd; †de alqā re; i. quod hoc factum sit; i. aerarium expilari; *fluvius i. pontem не трпи мост на себи; indignandus, на што се човек мора срдити. + + +indignus, adj. с comp. и sup. 1) недостојан, невредан, који што не заслужује: i. honore; i. qui haec impetret, не заслужује да то добије: (ретко) ii. ut redimantur; *i. referri, не заслужује да се прича о томе; *i. avorum, невредан својих предака. Често и = невин: calamitates hominum indignorum; ad indignos et non idoneos exemplum transferre, невине казнити. Тако и = i. es qui illud facias, одвише си племенит а да то учиниш; *circumdat vincula collo indiguo, који (врат) не требаше да сноси окове. 2) = непристојан, неприкладан: haec sunt indigna majestate populi Romani; non indignum videtur narrare etc. 3) недостојан, сраман, мрзак, гадан: i. facinus; mors: nihil illo est indignius; *i. hiems = оштра; кадшто као усклик i. facinus! или само indignum! срамота! + + +*†indĭgus, adj. (indigeo), потребит, оскудан: opis; auxilii; ређе и с abl. + + +indīlĭgens, tis, adj. с comp. немаран, небрежљив, непажљив: i. rei alcjs, у чему. + + +indīlĭgentĕr, adv. с comp. (indiligens), немарно, небрижљиво. + + +indīlĭgentĭa, ae, f. (indiligens), немар, немарност, небрига, небрежљивост: i. veri, у истраживању истине. + + +indĭpiscor, deptus sum, dep. 3. (предкл. има и indĭpisco, —, —, 3) (indo = in и apiscor), 1) стићи, постићи: navem; letum indipiscitur alqm; indipisci multum dolorem, осећати. 2) добити, постићи: mercedem; divitias. 3) †почети: pugnam. + + +†indīrectus, adj. неуправан, индиректан. + + +†indīreptus, adj. неоплењен, неопљачкан. + + +*†indiscrētus, adj. 1) нерастављен, неодељен: caput; suus cuique sanguis indiscretus, свакоме је своје дете неразлучно. 2) без разлике: nomina; similitudo; voces indiscretae, где вичу један једно, а други друго. + + +indīsertē adv (indisertus), неречито. + + +indīsertus, adj. неречит. + + +†indispŏsĭtē, adv. (indispositus), неуредно. + + +†indispŏsĭtus, adj. неуредан. + + +indissŏlūbĭlis, adj. неразрешив. + + +†indistinctus, adj. неразликован, неодлучен, неуређен; trop. нејасан, замршен: orator. + + +indīvĭdŭus, adj. 1) недељив. 2) неразлучљив. + + +†indīvīsus, adj. неподељен, заједнички. + + +indo1 (endo), старински облик од praep. in. + + +indo2, dĭdi, dĭtum, 3. 1) ставити, метнути, положити што у или на што: i. salem in aquam; ignem in aram; guttam in os, усути; i. compedes servis, оковати; pontes, наместити; custodes придодати; urbem monti, саградити на брегу. 2) trop. i. alci nomen, наденути; i. alci pavorem, застрашити; i. hostibus alacritatem, улити; i. novos ritus, увести. + + +indŏcĭlis, adj. 1) ненаучљив, тврде главе, који тешко или нерадо учи: i. et tardus; *i. pauperiem pati, не може да се научи подносити сиротињу. 2) *†неук; невешт, незналица, неизображен: genus. 3) pass. а) што се тешко даје учити: ind. disciplina usūs (gen.), споро учење вежбањем; б) *неучен, непоказан: via. + + +indoctē, adv. с comp. (indoctus) (предкл. и касно), неучено, невешто. + + +indoctus, adj. с comp. и sup. неучен, ненаучен, неизображен, суров: homo; manus; mos; *i. ferre juga, неук да носи јарам; i. pilae, који се не уме лоптати. + + +indŏlentĭa, ae, f. (in-doleo), неосећање бола, безболност. + + +indŏlēs, is, f. (indo = in и olesco, расти; само у sing. код класика), 1) прирођено својство, природни дар (који се може и развијати; пор. ingenium): i. arborum, frugum pecudumque (особине врста). 2) напосе о човеку, природа, дар, таленат, наклоност, карактер: adolescentes bonā indole praediti; i. segnis; i. virtutis или ad virtutem, природна наклоност к врлини. + + +indŏlesco, lŭi, —, 3. (doleo), 1) †а) болети: pes i.; б) бол осећати: i. tactum hominum, од додира људи. 2) жалостити се: *i. alqd и re alqā; i. me tam sero hoc cognoscere. + + +indŏmābĭlis, adj. неупитомљив, неуктротив. + + +indŏmĭtus, adj. 1) неупитомљен, неукроћен: equus. 2) trop. а) непобеђен: Hercules; mors; nationes; б) необуздан, дивљи: cupiditas; libido: mare; ventus, жесток. + + +indormĭo, 4. 1) спавати у или на чему. i. cubili; congestis saccis. 2) trop. заспати над чим = немарно или споро радити што: i. malis suis, равнодушан бити код својих неприлика; i. tam diu in isto homine colendo, проспавати згоду, да се томе човеку укаже поштовање. + + +indōtātus, adj. неопремљен, без мираза: soror; *corpora ii., закопана без обичних мртвачких дарова и почасти. + + +indu (indo), стари облик за = in. + + +†indŭbĭtābĭlis, adj. о чему се не може сумњати, без сумње. + + +*indŭbĭtātē, adv. (indubitatus), без сумње. + + +indŭbĭtātus, adj. о чему се не сумња, изван сумње. + + +*indŭbĭto, 1. сумњати о чему: viribus suis (dat.). + + +†indŭbĭus, adj. о чему нема сумње; известан, јамачан. + + +indūcĭae в. indutiae. + + +Indŭcĭŏmărus в. Indutiomarus. + + +indūco, duxi, ductum, 3. I. увести, одвести, водити куда: i. oves in rura; exercitum in Macedoniam. Напосе 1) †i. reos in curiam = водити пред суд; i. elephantos in circum, довести на бориште; i. gladiatores; tragoediam, изнети на позорницу представљати. 2) trop. а) увести у обичај: i. novos mores; novum verbum in linguam Latinam; и = навести (у говору или спису): novam personam; Tiresiam deplorantem caecitatem suam. Отуда = отпочети: sermonem; б) trop. ба) урачунити: i. pecuniam in rationem alci, увести у рачун новце које је неко платио; бб) кога на што побудити, склонити, навести и сл.: i. alqs ad bellum; ad misericordiam; i. alqm ad credendum, да верује; i. alqm ut mentiatur, да лаже; i. in errorem; бв) особито у злу смислу = завести: alqm spe; pretio. Отуда бг) обманути, преварити: socios; бд) i. in animum или само i. animum, уселити себи што у главу, решити се на што, предузети (нешто важно где се треба свладати); i. alqd; i. ut illud obliviscaris; ne id aegre feras; defendere vitam ejus. — II. 1) навући, обући, обути: i. sibi calceum; i. soleas in pedes; caestus manibus. 2) покрити што чим, обложити, превући и сл.: i. plumas membris; nubem coelo; i. coria super lateres; i. pontem flumini, саградити мост на реци; i. scuta pellibus. 3) на воштаној плочи написана слова превући = избрисати: i. nomina, дугове; senatus consultum = укинути. + + +inductĭo, ōnis, f. (induco), 1) увођење, увод: juvenum, приступ у арену; aquarum, спровођење; i. erroris, навођење на погрешку. 2) а) i. animi, стална одлука; б) реторски term. t. индукција = доказивање навођењем сличних примера. + + +inductor, ōris, m. (induco), ко облачи, навлачи: ii. nostri tergi = који нас лемају, Plaut. + + +inductŭs, ūs, m. (induco), побуда, намама; само у abl. sing.: alicujus persuasu et inductu, наговором и намамом. + + +indūcŭla, ae, f. (induo), женска доња хаљина, Plaut. + + +indŭgrĕdĭor, (предкл.) = ingredior. + + +indulgens, tis, adj. с comp. и sup. (part. од indulgeo), 1) попустљив, благ, милостив: alci и in alqm. 2) одан чему, наклоњен к чему: aleae. + + +indulgentĕr, adv. с comp. и sup. (indulgens), попуштајући, благо, милостиво. + + +indulgentĭa, ae, f. (indulgens), 1) попустљивост, доброта, милост (opp. severitas): in alqm; trop. †i. coeli, блага клима. 2) напосе нежна љубав, нежност (према деци, родитељима): educari in sinu et indulgentia matris; i. fortunae, повољна срећа. + + +indulgĕo, dulsi, dultum, 2. (īn и dulcis), 1) intrans. попуштати, по вољи чинити, кроз прсте гледати: i. debitori; Caesar i. civitati Aeduorum. Отуда а) угађати, попуштати: alci; ardori militum; precibus alcjs; б) старати се о чему, неговати, дворити: valetudini; hospitio, дворити госта; в) одати се чему, склон бити на: novis amicitiis; irae; somno; vino; lacrimis; г) i. sibi, себи одвише угађати. 2) trans. †коме што допустити, дозволити, даровати: alci alqd. + + +indŭo, dŭi, dūtum, 3. (ἐνδύω), 1) *уметнути; само trop. i. alqs ex facie hominum in vultus ferarum = преобразити. 2) i. se (и ређе indui), доспети куда, пасти у што, уплести се: i. se vallis, hastis, доспети међу; venti se induunt in nubem, завију се у што; i. se in laqueos, обесити се; arbor i. se in florem, заодене се цвећем. Отуда trop. i. se in laqueos, заплести се у неприлике; indui suā confessione, заплести се својим сопственим признањем; i. se reipublicae, везати се неразлучно с државом; indui in poenasn legum, потпасти под закону казну. 3) навући, обући, огрнути, обути: i. alci vestem; sibi torquem; i. galeam, метнути шлем на главу; soleas pedibus; *indutus vestem, обучен у одело; i. aures aselli, добити магареће уши. Отуда trop. а) i. alci nomen, наденути ком име; б) = примити, преузети: munia ducis; i. personam judicis и i. proditorem, улогу судије, издајника; в) †усвојити: i. mores Persarum; hostiles spiritus, дух непријатељски; г) †i. societatem, ступити у савез; i. seditionem, подићи буну. 4) *†покрити, обложити, снабдети и сл.: i. cratera coronā, обвити венцем; arbor i. se pomis; често у pass. indutus veste; armis galeā. + + +indŭpĕdĭo (предкл.) = impedio. + + +indŭpĕrātor (предкл.) = imperator. + + +†indūresco, rŭi, —, 3. 1) отврднути. 2) trop. corpus induruit, тело је отврдло; milites induruerant pro Vitellio, одржали су веру Вителију. + + +*†indūro, 1. 1) крутити, тврдим учинити: nivem. 2) trop. учврстити, очеличити: animum; i. frontem, показати безобразно чело; hostium timor induratus resistendo, плашљиви непријатељ постаде отпором чвршћи. + + +Indus, 1) adj., в. Indi. 2) subst. Indus, i, m. а) река у Индији. б) река у Фригији и Карији. + + +indūsĭārĭus, ĭi, m. (indusium), кројач женских горњих хаљина, Plaut. Aul. + + +indūsĭātus, adj. (indusium), обучена горњом хаљином, Plaut. Epid. + + +indūsĭum или intūsĭum, ĭi, n. (induo), горња женска хаљина (opp. subucula). + + +industrĭa, ae, f. постојана радиност, марљивост (пор. assiduitas, diligentia): i. in agendo; ponere indnstriam in scribendo, уложити труд у писање; i. itineris, брзо путовање. Особито de или ex industriā, хотимице, с намером, навлаш. + + +industriē, adv. с comp. (industrius) марљиво, ревносно. + + +industrĭōsē, adv. (industriosus), врло марљиво, ревносно. + + +†industrĭōsus, adj. = (industrius). + + +industrĭus, adj. с comp. (industria), марљив, вредан, ревностан: acer et i. in rebus gerendis. + + +indūtĭae, (не indūcĭae), ārum, f. (од induo = tempus indutum „уметнуто време”), примирје: indutiae biennii cum hoste erant, на две године; per indutias, за време примирја; indutias facere; отуда trop. уопште = мир, тишина. + + +Indŭtĭŏmărus, i, m. кнез Тревераца у Галији. + + +†indūtŭs, ūs, m. (induo), (ретко, и само у dat. sing.), облачење: ea, quam indutui gerebat, vestis. + + +indŭvĭae, ārum, f. (induo), одело, хаљине, Plaut. Men. + + +†ĭnēbrĭo, 1. (in-ebrius), 1) опити, пијаним учинити: alqm. 2) trop. а) = напунити, омочити чим; б) i. aures alci = набрбљати. + + +ĭnĕdĭa, ae, f. (in-edo), једноуђење, гладовање, пост (објективно, не осврћући се на осећање глади; пор. fames, esuries): necatus vigiliis et inediā. + + +*ĭnēdĭtus, adj. необзнањен, још непознат. + + +†ĭneffĭcax, ācis, adj. без дејства, слаб: vox i. verborum, глас без речи. + + +†ĭnēlăbōrātus, adj. неизрађен: oratio. + + +†ĭnēlĕgans, tis, adj. не леп, без укуса, неестетичан. + + +ĭnēlĕgantĕr, adv. (inelegans), 1) неодабрано: dicere. 2) нелепо, неукусно. + + +*†ĭnēluctābĭlis, adj. из чега се човек не може извити, исплести, неизбежан: fatum; tempus; servitus. + + +†ĭnēmendābĭlis, adj. непоправљив. + + +*ĭnēmŏrĭor, —, dep. 3. умрети у или при чему. + + +*†ĭnemptus, adj. некупљен. + + +ĭnēnarrābĭlis, adj. неисказан, неописан. + + +ĭnēnōdābĭlis, adj. (in-enodo) неразрешљив; trop. необјашњив. + + +ĭnĕo, ĭi, (ређе īvi), ĭtum, 4. I. trans. 1) упр. унићи, ући: in urbem; и i. urbem; i. domum; viam, ударити путем; i. convivia, ићи на части. 2) trop. а) започети, отпочети, настати: bellum; magistratum; consulatum initā aestate, пошто је лето отпочело; б) учинити, склопити: societatem; foedus; hospitium; indutias; в) i. consilium, наумити; i. gratiam ab alqo или apud alqm, задобити чију наклоност; *somnum, заспати; г) i. numerum, означити, израчунати. Напосе i. rationem га) = начинити предрачун: operarum; гб) промислити, размислити, измислити: i. rationem (план) ad alqm interficiendum; i. aestimationem, учинити процену; д) спопасти, ухватити: febris init alqm. 3) = лећи с ким, парити се; reginam; ineuntur canes a partu sexto mense. — II. intrans. почети (понајвише у partic.): ineunte anno, у почетку године; ab ineunte aetate, од ране младости. + + +ĭneptē, adv. с comp. и sup. (ineptus), 1) незгодно, неудесно. 2) невешто, будаласто, лудо. + + +ĭneptĭae, ārum, f. (само Com. у sing.), лудорије, детињарије, будалаштине: ii. paene aniles, будаласти, скоро бапски разговори. + + +*ĭneptĭo, 4. (ineptus), говорити будалаштине, проводити лудорије, лудовати. + + +ĭneptus, adj. с comp. и sup. (in-aptus), 1) незгодан, нескладан, неудесан, непристојан. 2) невешт, будаласт, педантан: homo; res; особ. inepti = људи што све претерују, без укуса. + + +†ĭnĕquĭtābĭlis, adj. где се не може јахати: campus = неудесно за коњицу. + + +ĭnĕquĭto, 1. на чему јахати campis (dat.), по пољима. + + +ĭnermis и ĭnermus, adj. (inarma), неоружан, без одбране: miles; trop. i. in philosophia, у филозофији неспреман, слаб; *carmen inerme, што никога не вређа; provincia i., без војске; senectus, без деце. + + +ĭnermis и ĭnermus, adj. (inarma), неоружан, без одбране: miles; trop. i. in philosophia, у филозофији неспреман, слаб; *carmen inerme, што никога не вређа; provincia i., без војске; senectus, без деце. + + +ĭnerrans, tis, adj. који не лута: stella i. = звезда непокретница. + + +*†ĭnerro, 1. 1) лутати где: i. montibus (dat.), по бреговима. 2) trop. лебдети: memoria imaginis i. oculis, лебди пред очима; versus i. in ore = стоји ми наврх језика (кад сам већ на путу да га се сетим). + + +ĭners, tis, adj. с comp. и sup. (in-ars), 1) (ретко) невешт, неспособан: homo. 2) нерадин, лен (пор. ignavus, nequam): homo; otium; senectus; *gleba, неплодна; *aqua, барска, стајаћа; tempus (hora), у нераду проведено; *stomachus, што не сварује; *frigus, што чини тромим; nota censoria, безуспешна; querela, бојажљива; *in proelia trudere inertem, плашљивца гурнути у битку. + + +ĭnertĭa, ae, f. (iners), 1) невештина, неспособност. 2) нерад, леност, тромост: segnities et i.; i. laboris. + + +†ĭnērūdītē, adv. (ineruditus), неучено, невешто. + + +ĭnērūdītus, adj. неучен, необразован: homo; voluptas i. сурово. + + +ĭnesco, 1. (in-esca), на јело намамити: i. animalia cibo; trop. i. alqm spe beneficii. + + +†ĭnēvītābĭlis, adj. неизбежан: fatum. + + +†ĭnexcĭtābĭlis, adj. упр. што се не може разбудити = из чега се не може пробудити: somnus. + + +*ĭnexcĭtus, adj. неузрујан = миран. + + +†ĭnexcōgĭtātus, adj. неизмишљен. + + +*ĭnexcūsābĭlis, adj. који или што се не да извинити: tempus. + + +ĭnexercĭtātus, adj. неизвежбан: histrio; miles. + + +*†ĭnexhaustus, adj. неисцрпен, неисцрпљив. + + +ĭnexōrābĭlis, adj. неумољив: in или adversus alqm; †i. delictis, према преступима; trop. i. disciplina, неумољиво строга; odium, непомирљива. + + +*ĭnexperrectus, adj. непробуђен. + + +ĭnexpertus, adj. 1) act. неискусан у чему, непознат с чим: cultura potentis amici dulcis est inexpertis, друговање с моћним пријатељем слатко је онима који те одношаје још не познају; animus i. ad contumeliam, непривикнут. 2) pass. непокушаван, што се искуством још није дало познати: fides militum; *ne quid inexpertum relinquat. + + +ĭnexpĭābĭlis, adj. 1) од чега се ко опрати (очистити) не може: scelus; fraus. 2) непомирљив, упоран: homo; bellum. + + +ĭnexplēbĭlis, adj. ко се не може напунити: stomachus, несит; trop. cupiditas i.; и ca gen. i. sanguinis. + + +*ĭnexplētus, adj. ненапуњен, ненасићен. + + +ĭnexplĭcābĭlis, adj. 1) неразмршљив, неразлучљив, неразрешив: vinculum; laqueus. 2) trop. = због тешкоћа несавладљив, неизвршив и сл.: bellum i., бескрајан; morbus, неизлечљив; via, неутрт; multitudo, безбројна. + + +ĭnexplōrātō, adv. (inexploratus), без претходног испитивања, не промотривши: proficisci. + + +ĭnexplōrātus, adj. неиспитан, непромотрен, непознат. + + +ĭnexpugnābĭlis, adj. непредобитан, који се не може освојити: urbs; arx; trop. homo i., непоколебљив, сталан; gramen, неискорењива; via, којим се не може ићи. + + +ĭnexspectātus, adj. неочекиван: *hostis adest; †omnia ii. + + +*ĭnexstinctus, adj. неугашен: ignis; trop. i. fames, неутољена, nomen, бесмртно; libido, ненаситна. + + +ĭnexsŭpĕrābĭlis, adj. 1) непрелазан, што се не може прећи: Alpes. 2) непреодољив, непобедљив: vis fati; trop. који се не може превазићи, највећи: bonum. + + +*†ĭnextrīcābĭlis, adj. неразрешив, неразмрсив: *error (о лабиринту). + + +infăbrē, adv. неуметно, неспретно: vas non i. factum. + + +*infăbrĭcātus, adj. неизрађен, неурађен. + + +†infăcētē (infĭcētē), adv. грубо, неукусно, неслано, неоштроумно. + + +*infăcētĭae, ārum, f. будалаштине, лудорије, детињарије, глупости. + + +infăcētus (infĭcētus), adj. недосетљив, неслан, неукусан, непристојан: homo; dictum. + + +infācundus, adj. с comp. неречит, невешт говору. + + +infāmĭa, ae, f. (infamis), зао глас, бешчаст, срамота (опште мишљење о човеку у моралном погледу; пор. ignominia): i. et ignominia; trahere aliquid ad infamiam; in infamia esse; †infamiam capere, доћи у зао глас; subire infamias (то исто). + + +infāmis, adj. (in-fama), злогласан, озлоглашен, срамотан, извикан: homo; quaestus; vita; i. re alqā, због нечега. + + +infāmo, 1. (infamis), 1) озлогласити, осрамотити: alqm. 2) окривити, сумњичити: infamari impudicitiae (gen.). + + +infandus, adj. (for), упр. што се не сме казати = грозан, гадан, гнусан: res; dolor; mors; epulae infandae (о човечјем месу); dies, casus, жалостан, несрећан. + + +infans, tis, adj. с comp. и sup. (in-for), 1) нем, који не може говорити: puer i. natus; *pudor i., неми стид. 2) ко не уме течно говорити, неречит: homo. 3) о детету, нејак, млад, мален: puer i. или само infans, мало дете; ab infante или †ab infantibus, од детињства. Отуда а) *детињи, дететов: os; б) детињаст, бенаст: omnia haec infantia fuerunt; в) subst. = дете у утроби. + + +infantĭa, ae, f. (infans), 1) немогућност говорити. 2) неречитост. 3) детињство: ab infantia; често и = деца. + + +infantīlis, adj. (infans), детињски: infantilibus blandimentis. + + +infarcĭo (infercĭo), farsi (fersi), farsum (fersum) и fartum (fertum), 4. 1) утрпати, уметнути: salem; trop. inferciens verba quasi rimas expleat, утрпавајући речи, као да ће какве пукотине да попуни. 2) накљукати, напунити: alqd re alqā. + + +†infătīgābĭlis, adj. неуморан. + + +infătŭo, 1. (in-fatuus), залудити, лудим учинити: alqm. + + +*infaustus, adj. 1) злокобан, што несрећу доноси: dies; auspicium. 2) несрећан: bellis, у ратовању. + + +infector, ōris, m. (inficio), мазало, мастилац (бојаџија). + + +infectus1, adj. (in-factus), 1) неучињен, неурађен, што се није догодило: factum infectum fieri nequit, учињено не може постати неучињено (= што би, би!); *facta atque infecta, истинито и измишљено; omnia sint pro infecto, узеће се као да се није догодило; re infectā, не свршивши ништа; pace infectă, не закључивши мир; victoria infectā, не задобивши победе. 2) необрађен, некован: aurum. 3) немогућ: nihil ei infectum ratus, Sall. + + +infectus2 в. inficio. + + +†infēcundĭtās, ātis, f. неплодност: terrarum. + + +infēcundus, adj. неплодан: ager i. arbore, без дрвећа. + + +infēlīcĭtās, ātis, f. несрећа, зла срећа. + + +infēlīcĭtĕr, adv. с comp. и sup. несрећно. + + +infēlīco, 1. (infelix), унесрећити: alqm, Plaut. + + +infēlix, īcis, adj. с comp. и sup. 1) неплодан: arbor; tellus i. arboribus, где не расте дрвеће. 2) а) несрећан: homo; patria; б) = злокобан, што доноси несрећу: homo reipublicae infelix; arbor i. вешала. + + +infensē, adv. с comp. (infensus), непријатељски, огорчено. + + +infenso, 1. (infensus), непријатељски поступати с ким: Armeniam bello i., напасти (Tac.); само значи = злобити, пакостити: diis infensantibus. + + +infensus, adj. (in и неупотр. fendo), непријатељски, огорчен, срдит (означава расположење душе; пор. infestus): animus inimicus et i.; *i. alci; †servitium i., мрско; valetudo, слабо. + + +infĕrĭae, ārum, f. (inferus), жртва за умрле: inferias dare, ferre. + + +infĕrĭus, adv. в. infra. + + +infernē, edv. (infernus), доле. + + +infernus, adj. (inferus), 1) доњи: pars; subst. inferna, ōrum, n. доњи део тела. 2) напосе подземни: dii; *rex i. = Pluto; Juno i. = Proserpina; palus i. = Styx; отуда inferni = inferi (в. inferus I. б, ба). + + +infĕro, intŭli, illātum, inferre, 3. 1) унети, носити, бацити, метнути, ставити што куда или у што или на што: i. alqd domum suam; in ignem, бацити у ватру; i. spolia templo (dat.); i. pedem in aedes, ући у кућу; i. se aliquō, отићи куда; i. se per medios hostes, јурити посред непријатељске војске; i. fontem urbi, спровести у варош; у pass. flumen infertur in mare, утиче. Отуда а) напосе, i. alqm sepulcris = укопати; б) i. signa hosti или in hostem, напасти; i. pedem alci, навалити на; исто тако и i. pugnam, i. gradum; в) i. se, отићи куда; i. se in periculum; i. se hostibus, навалити; г) урачунити, у рачун увести: i. alqd rationibus; i. sumptum alci, урачунити трошак; д) trop. да) i. sermonem, повести; i. mentionem rei alcsj, споменути што; i. alci timorem, задати; i. alci spem, дати; дб) i. bellum Italiae; i. bellum contra patriam, рат подићи, завојштити; i. arma напасти; дв) *i. ignem gentibus, донети, упознати их с њом; дг) i. alqm in pauperiem, увалити. 2) i. alqm in equum, посадити на коња. 3) i. scalas ad moenia, прислонити лествице уз бедеме; i. vallum usque ad stationes, начинити насип. Отуда trop. а) ī. alci injuriam, нанети увреду, i. alci calamitatem, periculum, moram, причинити; mortem (vulnera) alci, задати; i. manus alci или in alqm, дићи руку на кога; i. vim alci, учинити насиље; i. crimen, litem alci, тужити, дићи парницу; certamen, започети кавгу; б) †i tributum alci, плаћати; в) принети, жртвовати: honores Anchisae. 4) rhet. term. t. закључити. + + +infĕr(us), adj. I. pos. доњи; употребљава се само а) у sing. n.: limen i., mare i. = тосканско; б) у plur. ба) m.: dii inferi, подземни богови; напосе као subst. infĕri, ōrum, m., подземни (умрли) = доњи свет: apud (ad) inferos, у доњем свету; excitare alqm ab inferis, ускрснути кога из мртвих; бб) n.: omnia supera infera, све што је над и под земљом; loca ii. II. comp. infĕrĭor, 1) доњи, нижи: i. locus; ferri in inferius, ићи наниже; ex inferiori loco dicere, говорити са земље (а не са говорнице, са трибунала; opp. ex superiori loco). 2) trop. а) у времену, доцнији, млађи: aetate; rant inferiores quam illorum aetas, живљаху доцније него они; б) бројем, достојанством, својствима и сл. нижи, мањи, erat pecuniis, fortunā, gratiā; ii. animo, мање храбри; caussa i., лошија парница; i. erat numero navium; crudelis erga inferiores; †Alexandrum inferiorem fore, да ће бити побеђен. III. sup. 1) infĭmus, а) најдоњи, најнижи: solum; radices montis; i. ara, најдоњи део олтара; ab infimo, одоздо; ad infimum, до доле; б) trop. најнижи по достојанству, сталежу, вредности и сл., најгори: i. faex populi; i. condicio; infimo loco natus; preces infimae, најпонизније. 2) īmus, а) најдоњи, најнижи: ab imis unguibus usque ad verticem, од пете до главе; vox, најнижи глас, бас; ab imo, одоздо; i. quercus, најдоњи део храста; suspirare ab imo, дубоко уздахнути; *superi et imi deorum, горњи и доњи богови; *petere ima, пасти на дно; б) trop. у времену, последњи: mensis; ad imum, напослетку. + + +*†infervesco, ferbŭi, —, 3. врети, узаврети. + + +infestē, adv. с comp. и sup. (infestus), злобно, пакосно, непријатељски. + + +†infesto, 1. (infestus), 1) злобити, узнемиривати: beluae ii. illas oras. 2) штетити, слабити: vinum i. nervos. + + +infestus, adj. с comp. и sup. 1) pass. узнемирен, несигуран, опасностима и нападајима изложен: pars Ciliciae; senectus ejus; vita filii; via i. excursionibus hostium, због упадаја непријатеља. 2) act. опасан, непријатељски (означава привремено, пролазно непријатељство; пор. adversus, inimicus, infensus, hostilis): i. alci; gens i. Romanis; често = спреман за нападај: infesto exercitu venire; consistere infestis signis; trop. scelus i., грозно; bellum, крвав. + + +infĭcētē в. infacete. + + +infĭcētus в. infacetus. + + +infĭcĭae- в. infitiae-. + + +infĭcĭo, fēci, fectum, 3. (infacio), 1) бојадисати, намазати чим, омочити, поквасити: i. se vitro; mare sauguine; pallor albus inficit ora, пребледи; *nigri volumina fumi infecere (помрачише) diem; *inticit et nigras alba senecta comas, почиње седети. Отуда trop. а) sapientia animum ejus non coloravit sed infecit, само га је споља изменила; б) i. alqm artibus, образовати, наставити. 2) помешати: aquam re alqā. Напосе а) *i. pocula veneno, отровати; furia infecta venenis, што носи на себи змије отровнице; б) окужити, окаљати, покварити: animum desidiā; infici opinionum pravitate. + + +infĭdēlis, adj. с comp. и sup. неверан, непоштен, вероломан: homo; socii. + + +infĭdēlĭtās, ātis, f. (infidelis), невера, непоштење, вероломство, непоузданост; и у plur.: vide quantae sint infidelitates in amicitiis. + + +infīdus, adj. неверан = непоуздан, несигуран: amicus; pax; *mare. + + +infīgo, fixi, fixum, 3. 1) убости, забости, увртети, усадити: i. gladium in pectus; *i. hastam terrae; *sagitta infigitur arbore, забоде се у дрво; vulnus infixum, копљем задата рана. 2) trop. у part. perf. утувити, учврстити: id quod infixum est in hominum cogitationibus; dolor infixus pectori; cura infixa animo. + + +infĭmātis, is, m. (infimus; пор. nostras, vestras), један из најпростијега пука. + + +*infindo, fĭdi, fissum, 3. урезати, усећи, резати у нешто: sulcum telluri; *i. sulcos mari, бродити, веслати. + + +infīnĭtās, ātis, f. (in-finis), бесконачност, бескрајност, неизмерна даљина: locorum; in omnem infinitatem peregrinari, путовати по бескрајном простору. + + +infīnītē, adv. (infinitus), 1) бескрајно, бесконачно. 2) †неопредељено. + + +infīnītĭo, ōnis, f. бесконачност. + + +infīnītus, adj. 1) бесконачан, бескрајан: spatium; imperium; spes; potestas; i. multitudo; odium; bellum. 2) неопредељен, општи (opp. definitus, finitus): quaestio; res. + + +infirmātĭo, ōnis, f. (infirmo) (ретко), 1) слабљење = обеснажење, укидање: judiciorum. 2) оповргнуће: rationis. + + +infirmē, adv. (infirmus), слабо, немоћно; напосе = малодушно. + + +infirmĭtās, ātis, f. (infirmus), 1) слабост, немоћ, млитавост: i. corporis; напосе † = болест, нелагодност. Отуда meton. = слаби пол или узраст: haec i. = жене и деца. 2) trop. душевна слабост, несталност, превртљивост: i. animi, малодушност. + + +infirmo, 1. (infirmus), 1) слабити: legiones. 2) trop. значење или дејство чега слабити, а) = оповргавати, побијати: alqd; res tam leves; б) слабити, потрести, уздрмати: fidem testis; auctoritatem; в) укинути: legem. + + +infirmus, adj. с comp. и sup. 1) слаб, не јак или чврст (негативан појам; пор. debilis, imbecillus): i. homo; classis; valetudo; i. ad resistendum; adversus alqm; nuptiae ii., брак који ће се лако покварити. Напосе = болешљив: homo; corpus. 2) trop. а) бојажљив, кукавица, неодважан: hac re terrentur infirmiores; б) = празноверан; в) = непоуздан; г) незнатан, без вредности: res. + + +infit (ретко; само у овом облику), verb. def. почиње: i. ibi postulare; напосе само infit = каже, почне говорити: ibi i., annum se tertium et octogesimum agere. + + +infĭtĭālis, adj. (infitias), који одриче: quaestio. + + +infĭtĭās (боље него infĭcĭās) (infateor), acc. plur. f., само у свези infitias ire (обично с одрицањем), одрицати, не признавати (пор. infitior и eo1): quod nemo it infitias, што нико не одриче. + + +infĭtĭātĭo, ōnis, f. (infitior), одрицање (бах, хаша): negatio et i. facti. + + +infĭtĭātor, ōris, m. (infitior), ко што одриче, не пристаје, особ. дуг: lentus i. + + +infĭtĭor, dep. 1. (infitias), одрицати (из субјективних побуда и с обзиром на своју корист; пор. nego): i. alqd; особ. = дуг или какву поверену ствар. + + +inflammātĭo, ōnis, f. (inflammo), 1) †паљење, палеж. 2) †као лекарски term. t. запаљење. 3) trop. песнички жар: animorum. + + +inflammo, 1. 1) запалити, ужећи (да пламен букне; пор. accendo, incendo): taedas; classem; vulnera inflammantur. 2) trop. успламтити, распалити, раздражити: populum in improbos; i. cupiditates; alqm amore. + + +inflātē, adv. с comp. (inflatus), надувено, а) = охоло; б) = претерано. + + +inflātĭo, ōnis, f. (inflo), надимање, 1) кипљење вреле воде. 2) причињавање ветрова у стомаку. 3) запаљење у грудима. + + +inflātus1, adj. с comp. и sup. (part. од inflo), 1) надут, отечен, наједрао: bucca; amnis, нарасла река; capilli ii. расплетена. 2) trop. а) надмен, охол: re alqā; б) жесток, узрујан: animus. + + +inflatŭs2, ūs, m. (inflo), дување, надахнуће; trop. i. divinus. + + +inflecto, flexi, flexum, 3. 1) савијати, кривити; capillum, коврчити; i. se и inflecti, савијати се. 2) trop. а) гласом извијати, модуловати: i. voces cantu; б) савијањем мењати, променити: animum; orationem; i. magnitudinem animi = умањити; i. jus = изврнути; i. alqm precibus = дирнути. + + +inflētus, adj. неоплакан. + + +†inflexĭbĭlis, adj. који се не да савити, приклонити; trop. = непроменљив. + + +inflexĭo, ōnis, f. (inflecto) савијање. + + +†inflexŭs, ūs, m. савијутак, кривина, окука (реке); савијање гласа. + + +inflīgo, flixi, flictum, 3. ударити чим о што: i. alci securim; puppis inflicta vadis, лађа што је насела. Отуда i. alci vulnus, задати; turpitudinem, detrimentum, нанети, причинити. + + +inflo, 1. 1) удухнути: aquam in os palumbi. 2) надувати: ventus i. carbasum; trop. i. ambas buccas alci = претити коме. 3) свирати у што: calamum; tibias. Отуда а) i. sonum, дати тон у музици; б) tibicen inflat, почиње дувати. 4) trop. а) надути, охолим учинити: rumor falsus i. animos; б) scriptor vehementius i., мало се више хвали. + + +inflŭo, fluxi, fluxum, 3. 1) утицати, уливати се: fluvius i. in pontum; trop. copiae Gallorum in Italiam ii., продиру. 2) trop = помало и неприметно ући, уселити се; пор. insinuo): i. in animos = задобити наклоност; sermo Graecus i. in civitates Asiae, шири се. + + +infŏdĭo, fōdi, fossum, 3. укопати, затрпати, зарити: taleas in terram; *corpora terrae. + + +informātĭo, ōnis, f. (informo), слика у души, представа, појам: i. quaedam dei. + + +informis, adj. (in-forma), 1) неличан, без правог облика: res; caro. 2) ружан, нагрђен, незграпан: cadaver; monstrum; facies. + + +informo, 1. 1) *дати чему обличје, правити: clipeum. 2) trop. а) представити: i. deos, представити себи богове; б) наставом изобразити: aetatem puerilem ad humanitatem. + + +infŏro, 1. (in-forum), шаљиво скована реч, водити на трг = тужити суду; alqm, Plaut. Curc. + + +infortūnātus, adj. (ретко) несрећан. + + +infortūnĭum, ĭi, n. (in-fortuna), несрећа, особ. = казна, батине: habebis i., зло ћеш проћи. + + +infrā (м. inferā sc. parte), I. adv. с comp. infĕrĭus, 1) доле: i. esse; *inferius currere, ниже; i. scripsi, написао сам доле (у писму); само infra *= у подземном свету. 2) мање вредности, ниже: despectare alqm ut multum infra. — II. praep. с acc. 1) испод, под: ad mare i. oppidum; i. coelum. 2) trop. а) о времену = после, доцније од: Homerus non i. Lycurgum erat; б) по величини, испод, мањи од: ursi sunt magnitudine i. elephantos; в) по вредности, угледу, испод, мањи од: eum i. homines infimos esse puto; non i. speciem illius est, у лепоти не стоји испод њега; г) о броју, испод: i. decem. + + +infractĭo, ōnis, f. (infringo), разбијање; trop. i. animi, малодушност. + + +infractus, adj. (part. од infringo), упр. сломљен; trop. 1) ослабљен, слаб: animus i., клонули; oratio, малодушан; tributa, умањен. 2) о говору, прекидан: infracta loqui. + + +*†infrăgĭlis, adj. што се не да разбити, сломити; trop. јак, неослабљен, крепак: vox. + + +*infrĕmo, mŭi, —, 3. мумлати, мукло рикати, гроктати: aper. + + +infrēnātus, adj. незауздан: eques i., који јаше незауздана коња. + + +*infrendĕo, —, —, 2. шкргутати: deutibus. + + +*†infrēnis и infrēnus, adj. (infrenum), 1) незауздан: equus. Отуда trop. = необуздан, неукроћен: lingua. 2) = infrenatus: Numida infrenis. + + +infrēno, 1. 1) зауздати, обуздати: equum; *i. currum, упрегнути коње у кола. 2) trop. обуздати, упитомити, зауставити: impetum; navigia; alqm. + + +infrēnus в. infrenis. + + +*†infrēnis и infrēnus, adj. (infrenum), 1) незауздан: equus. Отуда trop. = необуздан, неукроћен: lingua. 2) = infrenatus: Numida infrenis. + + +infrĕquens, tis, adj. с comp. и sup. 1) о људима, ко што не чини често или ко куда не иде често: deorum cultor i., штедљив, редак поштовалац богова. 2) о стварима, што не бива или се не употребљава често: vocabulum; usus. 3) који није многобројан: senatus; copiae. 4) о простору. слабо посећен, самотан, пуст; pars urbis infrequentissima, где врло мало има становника; caussa i., где мало има слушалаца; pars urbis i. aedificiis, где мало има зграда. + + +infrĕquentĭa, ae, f. (infrequens), 1) малени број: i. senatūs; i. legionum, непотпуност. 2) самотност, запуштеност; locorum, Tac. + + +†infrĭco, frĭcŭi, frictum и frĭcātum, 1. утрти: alqd ulceri, намазати што на; i. dentes, трти чим зубе. + + +infringo, frēgi, fractum, 3. (in-frango), 1) кидати, разбити, преломити: i. florem, откинути; remus infractus, весло преломљено (изгледа у води због преламања светлости); *vestes, подерати. 2) често trop. слабити, обесилити: militum vim; conatus adversariorum; i. alqm или animum alcjs; у pass. veritas pluribus modis infracta, изопачена; fides infracta metu, поколебана; testamentum infringitur, уништава се; †vox infringitur, постаје тањи. 3) *ударати о што и разбити: i. cratera alci; i. colaphum alci, ћушити кога. + + +*infrons, dis, adj. без лишћа = без дрвећа: ager. + + +†infructŭōsus, adj. бесплодан; trop. = залудан, безуспешан. + + +†infrūnītus, adj. (in-fruniscor), недотупаван, прост: mulier; animus. + + +infucātus, part. од неупотр. infucare (in-fucus), намазан: vitium. + + +infŭla, ae, f. 1) везица, врпца. Напосе широка вунена везица око главе (турбан, чалма) коју су носили свештеници и молиоци; кадшто су њоме кићене и животиње одређене на жртву. 2) trop. = украс, накит, почасни знак; infulae imperii = државна земљишта у која се не сме дирати; †esse infularum loco = бити поштован. + + +†infŭlātus, adj. (infulo), украшен инфулом (о некоме коме предстоји смрт, као жртвеним животињама). + + +†infulcĭo, si, tum, 4. укљукати, утрпати: cibum. + + +infundĭbŭlum, i., (infundo), левак. + + +infundo, fūdi, fūsum, 3. 1) сипати, ливати, усути, улити у што: i. alqd in vas; i. alci venenum, натерати кога да пије отров; i. alci poculum; flumen infunditur mari, улива се у море. Отуда о нетечним предметима: i. hordea jumentis, бацити; populus infusus circo, који је поврвео у цирк. 2) посути, пошкропити, положити и сл.: i. oleum extis; ceram tabulis; mare i. gemmas litori, избацује на брег; *infusa humoris capillos, којој паде коса на рамена; infusus gremio alcjs, почивајући у крилу; infusus collo alcjs, савијен око врата. 3) trop. а) i. alqd in animum, усадити; i. vitia in civitatem; б) homines infunduntur in alienum genus, мешају се. + + +infusco, 1. 1) учинити што тамним, загаситим, црнкастим: i. aquam atramento; i. vellera; rufum colorem nigro. 2) trop. = искварити, нагрдити: barbaries eos infuscaverat, покварило им је језик; i. gloriam alcjs, помрачити; vox infuscata, нејасан. + + +Ingaevōnes, num, m. племе у северозападној Немачкој. + + +Ingauni, ōrum, m. племе лигурско на источној страни Алпа. + + +*ingĕmĭno, 1. 1) trans. удвојити, усугубити: ictus; i. vocem, поновити; i. Creusam, зове више пута Креузу. 2) intrans. умножити се, удвојити се, често се понављати: clamor; curae; austri ii., јаче дувају. + + +ingĕmisco, mŭi, —, 3. (ingemo), уздахнути за чим или при чему: i. malo alci; i. interitum alcjs; ingemiscendum est, треба уздахнути; pueri ii. dolore. + + +*†ingĕmo, —, —, 3. = ingemisco: intrans. in alqā re; condicioni suae; trans. interitum alcjs. + + +ingĕnĕro, 1. усадити, створити: natura i. amorem quendam in eos qui etc.; често part. ingeneratus, урођен: frugalitas ingenerata alci. + + +ingĕnĭātus, adj. (ingenium), од природе створен: lepide; ad astutiam. + + +ingĕnĭōsē, adv. (ingeniosus), духовито, оштроумно, досетљиво. + + +ingĕnĭōsus, adj. с comp. и sup. (ingenium), 1) *од природе способан, прикладан за што: ager i. ad segetes. 2) даровит, духовит, оштроуман, досетљив и сл.: homo i. et sollers. + + +†ingĕnĭtus, adj. (in-gigno) (ретко), урођен. + + +ingĕnĭum, ĭi, n. (in и осн. GEN; пор. γίγνομαι, gigno), 1) *прирођено својство чега, природа: i. loci; camporum. 2) о људима, а) у погледу на моралност, ћуд, нарав, темпераменат, карактер: i. pium ac pudicum; inhumanum; mobile; suoingenio vivere; redire ad suum i., вратити се на своју стару навику; б) у погледу на разумевање, дух, ум, таленат, геније, оштроумље, досетљивост и сл.: i. acre; tardum; acutum aut retusum; ingenii lumen, vis, celeres motus; ingenio abundare; i. alere, exercere, acuere; ii. hominum; ii. rudia; в) †у plur. = духовити, генијални људи. + + +ingens, tis, adj. 1) врло велик, голем, огроман, знаменит и сл. (више него magnus): campus; pecunia; clamor; gloria, trop. i. spiritus, genus i., узвишен. 2) *†богат у чему, јак, силан: i. famā; opibus; i. animi, крепка духа; i. rerum, која је велика дела починио. + + +ingĕnŭē, adv. (ingenuus), 1) како се слободну човеку пристоји, према сталежу: i. educatus. 2) племенито, слободоумно, отворено, искрено итд. + + +ingĕnŭĭtās, ātis, f. (ingenuus), 1) сталеж човека рођена у слободи. 2) trop. нарав која доликује слободну човеку, племенитост, искреност. + + +ingĕnŭus, adj. (in и осн. GEN; пор. γίγνομαι, gigno), 1) *а) домаћи, урођен, у земљи произведен: tophus i.; б) прирођен, природан: indoles; color. 2) у слободи рођен, од слободних родитеља (пор. liber): homo; ingenua est an libertina? 3) trop. племенит, искрен, отворен, великодушан; а и = изображен: ars; vita; animus; timiditas. 4) *слаб, разнежен: vires. + + +ingĕro, gessi, gestum, 3. 1) нешто уносити, носити, сипати, бацати, метати у или на што: *i. ligna foro; i. aquam, налити; i. alci osculum, пољубити; pugnos in ventrem, грувати; i. verbera iilci, избити; i. saxa in subeuntes, бацати камење на; †i. se aliquō, угурати се. Отуда trop. i. alci contumelias; probra in alqm, изгрдити; i. alqd coram, у очи рећи; *i. scelus sceleri, товарити злочин на злочин. 2) наметнути, наринути: alci alqd. + + +ingigno (само у perf. act. и у part. pass.), gĕnŭi, gĕnĭtum, 3. рођењем улити, усадити: tellus ingenuit herbas rupibus; †*vitia ingenita. + + +inglōrĭus, adj. (in-gloria), неславан, без славе: homo; vita; inglorius militiae, у рату. + + +*†inglŭvĭēs, ēi, f. 1) гуша у птица; ждрело. 2) trop. прождрљивост. + + +ingrātē, adv. с comp. и sup. (ingratus), 1) непријатно. 2) незахвално, неблагодарно: i. alqd ferre, примити незахвално. + + +ingrātĭa (реконструисан облик), в. ingratiis. + + +ingrātĭfĭcus, adj. (ingratusfacio), незахвалан. + + +ingrātĭīs, abl. plur. од неупотр. subst. ingratia = незахвалност; адвербијално = преко воље, нерадо: ingratiis alcjs, против чије воље; i. alqs cogere ad pugnandum. + + +ingrātus, adj. с comp. и sup. 1) непријатан, неповољан: labor; jocus; sapor; oratio non ingrata Gallis fuit. 2) што се не прима с благодарношћу, неблагодаран: id tibi ingratum erit, на томе ти неће нико захвалити. 3) незахвалан, неблагодаран: homo; animus; i. in alqm; †adversus beneficia alcjs; *ager i., неплодна њива. + + +ingrăvesco, —, —, 3. 1) отешчати, тежи постати; *= затруднети. 2) trop. расти, особ. у злу смислу = постати гори, досаднији: malum i.; morbus i.; aetas ingravescens, старост; annona i., постаје скупља; Caesar quotidie i., постаје силнији, опаснији; ingravescente aevo, у старијим годинама. + + +*†ingrāvo, 1. отеготити, тежим учинити: illa casus meos ingravat; anni ingravant, постају теже, досадније. + + +ingrĕdĭor, gressus sum, dep. 3. (in и gradior), 1) ићи, ступати у или нешто, ући, улазити: in vitam; *i. castris, у табор; i. domum illam; pontem Milvium, ступити на; viam, поћи путем. Отуда trop. а) i. in spem, одати се нади; i. in sermonem, отпочети; nonum annum, ступити у девету годину, i. iter, поћи на пут; i. pericula, подврћи се; i. vestigia alcjs, поћи чијим трагом; б) почети што, упустити се у што: i. orationem; disputationem; i. dicere, scribere, почети говорити, писати; само ingredi = почети говорити. 2) intrans. ићи, ходати, ступати (пор. gradior, incedo): i. tardius; †pedibus, пешке. + + +ingressĭo, ōnis, f. (ingredior), 1) улазак, приступ: fori, к тргу. 2) о говору, ток, течај. + + +*ingressŭs, ūs, m. (ingredior), 1) улазак = непријатељска навала: excipere ingressus hostiles. 2) ступање, ход (у супротности са стајањем, лежањем; пор. incessus): prohiberi incessu, да не сме ко ни коракнути. 3) *†почетак, приступ, увод. + + +ingrŭo, ŭi, —, 3. (in-ruo), грунути, срнути у што: *Aeneas i. Italis, срне међу; trop. morbus i. in alqs, напасти; bellum i., букне; tela ii., полете. + + +inguĕn, ĭnis, n. слабине (у човека): suffodere inguina alci, пробости; отуда голи удови. + + +ingurgĭto, 1. (in-gurges), у вртлог бацити, ронити; trop. а) i. se in flagitia, заронити се у вртлог порока; i. se in copias alcjs, благовати у чијем богатству; б) прекомерним јелом и пићем претоварити: i. se in vinum; i. ingenium crebris poculis; i. se, најести се и напити. + + +*ingustātus, некушан, неуживан. + + +ĭnhăbĭlis, adj. 1) неспретан, незграпан, тежак: navis; telum; corporis moles (о слоновима). 2) trop. невешт, неспособан за што: i. studiis; labori; ii. ad consensum, који се не могу у чему споразумети. + + +ĭnhăbĭtābĭlis, adj. где се не може становати. + + +†ĭnhăbĭto, 1. становати, живети на ком месту: regionem; само inhabitantes, становници. + + +ĭnhaerĕo, haesi, haesum, 2. 1) висити у или о чему, бити забоден, приденут, углављен, прилепљен у или за што: sidera ii. sedibus suis; animi ii. corporibus; *umeris abeuntis inhaerens, висећи о врату. 2) trop. привржен, веран, одан коме или чему бити: †i. alci, увек бити око кога; *i. studiis, одати се на науку; i. oculis, бити пред очима; illud i. in mente, утврдило се у памети. + + +ĭnhaeresco, haesi, haesum, 3. (inchoat. од inhaereo), остати где висећи, запети: i. in re alqā или i. rei alci. + + +ĭnhālo, 1. (ретко), задахнути кога, давати од себе пару (мирис): quum isto ore foetido teterrimam nobis popinam (мирис од поједених јела) inhalasses. + + +ĭnhĭbĕo, 2. (in-habeo), 1) задржавати, заустављати, пречити: i. frenos; equos. Напосе а) i. remis или i. navem retro или само inhibere аа) натраг веслати (не окрећући лађе); аб) престати с веслањем; б) trop. i. impetum victoris; в) = уздржати: i. alqm a re alqā; г) †= prohibeo, пречити: inhibemur credere или quominus credamus, не да нам се да верујемо. 2) = adhibeo, употребити, вршити, у дело привести; i. imperium in deditos; i. supplicia alci или in alqm; i. damnum, наредити новчану глобу; i. modum, меру поставити. + + +ĭnhĭbĭtĭo, ōnis, f. (inhibeo), заустављање: i. remigum, веслање натрашке. + + +ĭnhĭo, 1. 1) зинути на што или за чим: infans i. uberibus. 2) trop. *†а) = жељно пиљити у што, радознало гледати, слушати што: auribus inhiat divinam vocem; б) жељно за чим тежити: aurum; hereditatem; али и с dat. auro; hortis; в) само inhio = чудити се. + + +ĭnhŏnestē, adv. (inhonestus), непоштено, срамотно. + + +*ĭnhŏnesto, 1. (inhonestus), обешчастити, осрамотити, нагрдити. + + +ĭnhŏnestus, adj. с comp. и sup. 1) непоштен, срамотан, бешчастан: vita; mors; vulnus; cupiditas. 2) о сталежу, незнатан, неугледан: inhonestus matre ignota. 3) *гадан, ружан. + + +ĭnhŏnōrātus, adj. с comp. и sup. 1) непоштован, без части, без угледа. 2) необдарен, без почасна дара. + + +†ĭnhŏnōrĭfĭcus, adj. бешчастан. + + +†ĭnhŏnōrus, adj. (in-honor), 1) непоштован, без угледа. 2) ружан, гадан: signa ii., без украса. + + +ĭnhorrĕo, —, —, 2. стршити: acies. + + +ĭnhorresco, rŭi, —, 3. 1) почети стршити, јежити се: gallinae ii.; aper i. armos, накостреши се. 2) *задрхтати, затрести се, затреперити, заталасати се: аër i.; mare i.; unda. 3) од зиме или страха згрозити се (в. horreo). + + +*†ĭnhospĭtālis, adj. негостољубив, где се не може становати. + + +ĭnhospĭtālĭtās, ātis, f. (ретко), негостољубивост. + + +*ĭnhospĭtus, adj. = inhospitalis. + + +ĭnhūmānē, adv. с comp. нечовечно, против човечјега чувства. + + +ĭnhūmānĭtās, ātis, f. (inhumanus), 1) нечовечност, варварство. 2) недостатак образованости и хуманитета = неуљудност, суровост, неуслужност, безобзирност. + + +ĭnhūmānĭtĕr, adv. (inhumanus) = inhumane. + + +ĭnhūmānus, adj. с comp. и sup. 1) нечовечан, грозан, варварски: scelus; homo. 2) ко нема образованости и хуманитета, а) = неуљудан, непристојан: homo; negligentia; б) неуглађен, неизображен: aures. + + +ĭnhŭmātus, adj. (part. од hŭmo), незакопан, несахрањен. + + +ĭnĭbi (ĭ и ī), adv. 1) управо онде, тамо. 2) о времену = скоро, поготову: i. est, биће скоро. + + +ĭnĭcĭo в. injicio. + + +ĭnĭmīcē, adv. с comp. и sup. (inimicus), непријатељски. + + +ĭnĭmīcĭtĭae, ārum, f. (inamicitia), непријатељство (у приватном животу, в. inimicus): suscipere inimicitias; gerere, habere, exercere inimicitias cum alqo; sunt (intercedunt) mihi ii. cum alqo. + + +ĭnĭmīco, 1. омразити, раздвојити: urbem. + + +ĭnĭmīcus, adj. с comp. и sup. (in-amicus), 1) непријатељски (у приватном животу; пор. hostilis, hostis, infestus, infensus), ненаклоњен, противан, мрзак: i. alci 2) неповољан, штетан: omnia ei inimica sunt; odor nervis i. 3) *= hostilis: terra i.; tela ii., оружје непријатеља. 4) subst. ĭnĭmīcus, i, m. непријатељ, душманин: i. alcjs; meus, и ĭnĭmīca, ae, f. непријатељица. + + +†ĭnĭmtābĭlis, adj. чему се не може подражавати. + + +ĭnīquē, adv. с comp. и sup. (iniquus), 1) неједнако, неравно, неправо: dividere. 2) неправично. 3) неповољно, против воље: i. alqd ferre, нерадо трпети. + + +ĭnīquĭtās, ātis, f. (iniquus), 1) неједнакост, неравност тла. 2) тешкоћа, неповољне околности: loci; temporum. 3) неправичност, неправда, претерана строгост: hominis; exitii. + + +ĭnīquus, adj. с comp. или sup. (in-aequus), 1) неједнак, нераван, кос, стрм: locus; ascensus. 2) неповољан, А) о стварима, а) особ. о месту = незгодан, тегобан: locus; via; tempus; б) = штетан, шкодљив: vina iniqua capiti; в) несугласан, неприличан: hoc iniquum est comico choragio, не слаже се с; г) *= прекомеран, претеран: sol i., одвише жарко; pondus i., превелик. Б) о људима = ненаклоњен, непријатељски: alci и in alqm; а и subst. iniqui mei, моји непријатељи. 3) неправичан, неправедан, претерано строг: pater; condicio. 4) зловољан, неравнодушан: iniquo animo (= inique) alqd pati (ferre); animo iniquissimo mori. + + +†ĭnĭtĭāmenta, ōrum, n. (initio), посвећење у тајно богослужење. + + +†ĭnĭtĭātĭo, ōnis, f. (initio) свечано вршење тајног богослужења услед посвећења. + + +ĭnĭtĭo, 1. (initium), посветити у тајно богослужење, особ. у мистерије Церерине: i. alqm Cereri; †trop. уопште посветити кога у што, упутити: alqm studiis. + + +ĭnĭtĭum, ĭi, n. (ineo), 1) приступ = почетак: belli; omnium rerum; facere i. dicendi; sumere (capere) i. ab re alqā; †порекло: ii. obscura. Напосе као adv. initio, у почетку, прво. 2) у plur. а) стихије, елементи; б) прва знања које науке (пор. principia); в) тајно богослужење, мистерије. Отуда*и справе што су се употребљавале код тајнога богослужења. + + +ĭnĭtŭs, ūs, m. (ineo), 1) улазак, долазак, Lucr. 2) почетак, Lucr. 3) *†спáрēње. + + +inl- в. il-. + + +inm- в. imm-. + + +*innābĭlis, adj. где се не да пливати: unda. + + +innascor, nātus sum, dep. 3. родити се, расти, постати у чему или на чему: robora innascuntur rupibus; eodem solo innati; trop. hoc in animis eorum innatum (урођено) et insitum est. + + +*†innăto, 1. 1) пливати у што: pisces ii. in concham; dulcis unda i. freto, улива се у што. 2) пливати на чему или у чему: homines ii. flumini; trop. innatans verborum facilitas, површна лакоћа речи. + + +innāvĭgābĭlis, adj. где лађе пловити не могу. + + +innecto, nexŭi, nexum, 3. 1) надвезати што на што, обмотати, скопчати, свезати, уплести: i. palmas remis; comas; innecti cervicibus alcjs, обвити се око врата. Отуда trop. а) i. caussas morandi, навести узроке бављења један за другим; б) innexus conscientiae alicujus, заплетен у чију савест = нешто зна што и онај други; в) i. fraudem alci, обманути; г) innexus alci или rei alci, тесно свезан с ким или чим. 2) нечим обвити, обмотати: tempora lacertis; fauces laqueo, стегнути. + + +innītor, nixus sum, nīti, dep. 3. 1) наслонити, ослонити се на што, одупрети се: i. hastae или hastā; i. in alqm; in cubitum; *alis, летети; trop. salutem suam incolumitate Pisonis inniti, да му је спас у нечему. 2) †= свршује се на нешто: syllaba innititur in b literam. + + +inno, 1. пливати у чему или на чему: aquae; *i. fluvium; trop. classis i. mari, плови на мору. + + +innŏcens, tis, adj. с comp. и sup. 1) нешкодљив: vinum; epistola. 2) невин, недужан, некрив, некажњив, уопште поштен: homo; напосе = несебичан, праведан: praetor. + + +†innŏcentĕr, adv. с comp. и sup. (innocens), невино, некажњиво, поштено. + + +innŏcentĭa, ae, f. (innocens) 1) †нешкодљивост. 2) невиност, некажњивост, поштење. 3) напосе несебичност, праведност. + + +*innŏcŭē, adv. (innocuus), нешкодљиво: vivere i., без вређања других. + + +*†innŏcŭus, adj. (in-noceo), 1) нешкодљив: herba; litus innocuum, сигурна обала. 2) невин, поштен: homo. 3) неповређен: navis. + + +*†innōtesco, tŭi, —, 3. постати познат: re alqā, нечим. + + +innŏvo, 1. обновити: trop. i. se ad suam intemperantiam, повратити се опет на своју пређашњу неумереност. + + +†innoxĭē, adv. (innoxius), 1) нешкодљиво. 2) некажњиво. + + +*†innoxĭus, adj. 1) нешкодљив: animal; vulnera ii., лаке ране; saltus; iter i., безопасан. 2) невин: servus. 3) незаслужен: paupertas. 4) неоштећен, неповређен. + + +innūbĭlus, adj. ведар, ненаоблачен, Lucr. + + +*†innūbis, adj. (in-nubes), ведар, безоблачан. + + +innūbo, nupsi, nuptum, 3. удати се у коју породицу: i. thalamis nostris, доћи на своје место као жена. + + +*innŭbus, adj. (in-nubo), неудата: laurus innuba, девичанска ловорика (јер Дафна, претворена у ловорику, беше неудата). + + +ĭnnŭmĕrābĭlis, adj. безбројан. + + +innŭmĕrābĭlĭtās, ātis, f. (innumerabilis), безбројност, безбројна множина. + + +innŭmĕrābĭlĭtĕr, adv. (innumerabilis), небројено пута, Lucr. + + +innŭmĕrālis, adj. (Lucr.) = innumerabilis. + + +*†innŭmĕrus, adj. = innumerabilis. + + +innŭo, nŭi, —, 3. намигнути, дати знак (главом, руком итд.): alci. + + +*innuptus, adj. неудата: Minerva; subst. innuptae, девојке. + + +†innūtrĭo, 4. одгајити где или при чему: i. alqm castris, у стану; mari, на мору. + + +Inō (ī), ūs или ōnis, f. (Ἰνώ), Инона, кћи Кадмова и Херлионина, жена тебанскога краља Аталанта (Athamas), мати Леархова и Меликертова, маћеха Фриксова и Хелина (в. ове речи). Отуда Inōus (ī), adj. + + +*ĭnoblītus, adj. који не заборавља, који се опомиње, памти. + + +*ĭnobrŭtus, adj. непокривен, необасут. + + +†ĭnobsĕquens, adj. непослушан. + + +†ĭnobservābĭlis, adj. неприметан: error. + + +†ĭnobservantĭa, ae, f. непажња; неуредност. + + +†ĭnobservātus, adj. неопажен, непримећен. + + +ĭnocco, 1. дрљати, влачити: semen. + + +ĭnōcĭōsus в. inotiosus. + + +*†ĭnoffensus, adj. 1) ко не удари ни о што: pedem inoffensum referre. 2) trop. а) незапречен, незадржан: mare; vita; б) непрекидан: cursus honorum. + + +ĭnoffĭcĭōsus, adj. неуљудан, неуслужан: in alqm; напосе testamentum i. (кад се најближим рођацима не остави ништа). + + +ĭnŏlens, tis, adj. (oleo), безмирисан, Lucr. + + +*†ĭnŏlesco, ēvi, ētum, 3. расти на чему или у чему, урасти, прирасти: trop. vox inolevit linguae, прирасла уз језик, остала у памети. + + +*ĭnōmĭnātus, adj. злосрећан. + + +†ĭnŏpertus, adj. непокривен. + + +ĭnŏpĭa, ae, f. (inops), недостатак, оскудица: 1) неимање: i. argenti; rei frumentariae. 2) напосе оскудица у нужним стварима, сиротиња (објективно; пор. egestas и indigentia). Отуда trop. о говорнику = оскудица у мислима и речима: i. et jejunitas. + + +ĭnŏpinans, tis, adj. који не слути: inopinantes eos oppressit; illo inopinante, кад се није надао. + + +†ĭnŏpīnantĕr, adv. (inopinans), изненада. + + +†ĭnŏpīnātē и ĭnŏpīnātē, adv. (inopinatus), изненада. + + +ĭnŏpīnātus и *†ĭnŏpīnus, adj. изненадан, неслућен. + + +ĭnŏpĭōsus, adj. (inopia), врло потребит: consilii, Plaut. + + +ĭnopportūnus, adj. (ретко), неугодан. + + +ĭnops, ŏpis, adj. (in-ops, opes), који нема помоћи, 1) без помоћи, без средстава. Напосе = сиромашан, потребит: inopes relicti a duce; vita i., на убог; aerarium i., исцрпљена. 2) потребан, убог, сиромашан у чему: i. ab amicis или amicōrum; homo i. mentis. 3) trop. а) о стилу и говору, сувопаран, мршав: orator; б) *animus i., малодушан; amor i., безуспешан. + + +ĭnōrātus, adj. неговорен; само у свези re inoratā = не говоривши о ствари, као што би требало. + + +ĭnordĭnātus, adj. неуређен; о војсци = нестављена у ред; subst. ĭnordĭnātum, i, n. = неред: alqd ex inordinato in ordinem redigere. + + +ĭnŏrĭor, dep. 4. (сумњиво), показати се. + + +ĭnornātē, adv. без накита: dicere. + + +ĭnornātus, adj. 1) некићен. 2) trop. а) о говору, некићен: verba; б) нехваљен, неслављен. + + +†ĭnōtĭōsus, adj. небеспослен. + + +Inōus (ī),в. Ino. + + +inp- в. imp-. + + +inquam (необично inquĭo), inquis, inquit, verb. def. (од ἐνέπω), велим, кажем: 1) кад се чије речи наводе, долази inquit после једне или више речи: Romulus, “Juppiter”, inquit, “tuis jussus avibus” etc.; ретко с dat.: i. mihi. 2) кад ко понавља своје речи, па их наглашује, велим, рекох: hunc unum diem, hunc unum, inquam, diem. + + +†inquĭēs, ētis, adj. = inquietus, немиран. + + +†inquĭētātĭo, ōnis, f. (inquieto), узнемиривање, узнемирење. + + +inquĭēto, 1. (inquietus), узнемиривати: alqm. + + +†inquĭētūdo, ĭnis, f. (inquietus), немир. + + +inquĭētus, adj. с †comp. и sup. немиран: ingenium; mare, узбуркано. + + +inquĭlīnus (м. incolinus од incola), ко станује гдегод не имајући права на власништво, 1) adj. дошљак, са стране: i. civis Romae (о Цицерону). 2) subst. укућанин (кирајџија): te inquilino, non domino. + + +inquĭnātē, adv. (inquinatus), нечисто, погано: i. loqui. + + +inquĭnātus, adj. с comp. и sup. (part. од inquino), 1) окаљан, прљав, поган. 2) †премазан чиме, отуда = нешто познат с нечим: i. literis. + + +inquĭno, 1. окаљати, упрљати (нагрдити што је лепо; пор. contamino, maculo, polluo): vestem; trop. опоганити, скрнавити, осрамотити: amicitiam nomine criminoso; famam alterius; i. se parricidio; vita inquinata omnibus vitiis. + + +inquĭo в. inquam. + + +inquīro, quīsīvi, quīsītum, 3. (in-quaero), 1) тражити, потражити: corpus alcjs; i. vitia alcjs. 2) истраживати, испитивати (пор. anquiro): i. in patrios annos; inquiritur quid sit furere; nimium in se i., бити одвише строг према себи. 3) напосе тражити објашњења, доказе за тужбу на кога: i. in competitores. + + +inquīsītĭo, ōnis, f. (inquiro), 1) тражење, скупљање: novorum militum; cave, ne inquisitioni mihi sis (Plaut.), немој да те тражим = нађи се око мене. 2) истрага, испитивање: i. veri. 3) тражење објашњења и доказа за тужбу на кога. + + +inquīsītor, ōris, m. (inquiro), 1) тражилац сумњивих особа, ухода, шпијун. 2) испитач: rerum. 3) напосе тражилац објашњења и доказа за тужбу на кога, истражник. + + +inr- в. irr-. + + +insaeptus в. inseptus. + + +†insălūbris, adj. нездрав, шкодљив здрављу: tempus; potus. + + +*insălūtātus, adj. непоздрављен. + + +insānābĭlis, adj. неизлечљив: morbus; trop. contumolia i., што се не да поправити. + + +insānē, adv. с comp. и sup. (insanus), лудо, махнито, бесно; = врло жестоко: amare; esurire. + + +insānĭa, ae, f. (insanus), 1) лудило, махнитост, беснило, безумно понашање; у plur. = будалаштине: *belli, луда жеља рата. 2) (в. insanus), а) = песничко одушевљење; б) = претераност (у трошењу, велелепности и сл.): i. mensarum; villarum; libidinum, у раскалашности. + + +insānĭo, 4. (insanus), лудовати, бити махнит, беснети, помамити се (особ. од какве страсти, љубави, мржње, гнева и сл.; пор. furo): i. ex amore; ex injuria; *i. amore alcjs, бити лудо у кога заљубљен; i. in libertinas, лудовати за ослобођеницама = бити у њих заљубљен; *i. similem errorem, патити од исте погрешке; i. sollemnia лудовати за модом. + + +insānĭtās, ātis, f. (insanus) (само у Цицерона), нездравост, болесно стање. + + +insānus, adj. с comp. и sup. (упр. нездрав), 1) махнит, луд. 2) од страсти (љубави, мржње, гнева и сл.) безуман, бесан (да не влада својим разумом; пор. vesanus): homo; mens; cupiditas. 3) trop. а) *vates insana, богом одушевљена и у том одушевљењу разума лишена свештеница (Сибила); б) о стварима. ба) *procellae, fluctus ii., буран, силан; forum insanum, где има много вике и немира; бб) превелик, претеран, огроман: mons; dolor; fulgores. Отуда n. insanum као adv. = прекомерно: insanum magnus. + + +insăpĭens в. insipiens. + + +insătĭābĭlis, adj. 1) ненаситан, несит: cupiditas; avaritia; †с gen. i. sanguinis. 2) чега се човек не може наситити: varietas; pulchritudo. + + +insătĭābĭlĭtĕr, adv. (insatiabilis), ненаситно, несито. + + +insătĭĕtās, ātis, f. ненаситност, неситост. + + +insătūrābĭlis, adj. ненаситан. + + +insătūrābĭlĭtĕr, adv. ненаситно. + + +inscalpo в. insculpo. + + +inscendo, di, sum, 3. (in-scando) (предкл. и касно) = ascendo, пењући се ући у нешто или ступити на нешто: in currum; in lectum; in arborem; i. quadrigas; equum; navem; само inscendere ући у лађу. + + +inscĭens, adj. 1) који не зна, без знања: me insciente, без мога знања; insciens fecit, у незнању је учинио. 2) (Com.), луд, бенаст. + + +inscĭentĕr, adv. (insciens) (ретко), лудо, глупо: facere. + + +inscĭentĭa, ae, f. (insciens), незнање, непознавање (само недостатак знања; пор. inscitia): i. et error; i. locorum, непознавање предела; i. belli. + + +inscītē, adv. с comp. и sup. (inscitus), невешто, неспретно. + + +inscītĭa, ae, f. (inscitus), 1) кад ко не уме да употреби оно што зна, невештина, неспретност, незграпност (пор. inscientia): i. temporis, невештина у избору времена; i. rerum, неискуство. 2) *†= inscientia, незнање: i. veri; aedificandi; i. erga domum suam, у својим кућевним пословима. + + +inscĭtus, adj. с comp. и sup. невешт, неспретан, луд. + + +inscĭus, adj. (in-scio), који не зна (увек с укором; пор. nescius): homo; fecit inscius, у незнању; me inscio, без мога знања; i. omnium rerum и i. de re alqā (Plaut); ii. quid gereretur, не знајући шта се збива. + + +inscrībo, scripsi, scriptum, 3. 1) *означити, обележити: versā pulvis inscribitur hastā, обрнутим копљем пише се по прашини. Отуда и жигосати. 2) писати у чему или на чему: i. alqd in statua и i. alqd monumento (dat.), ставити натпис на; trop. inscriptum est in fronte ejus = с лица му се чита. Отуда trop. а) i. alqd in animo, урезати у срце; б) i. sibi nomen philosophi, присвајати себи име; i. vitiis sapientiam, пороцима дати име мудрости. 3) натписом обележити: statuam; aras. Напосе а) = књизи дати наслов: liber qui Oeconomicus inscribitur, што се зове економ; б) изложеном таблицом и сл. нудити на продају или у најам: i. aedes venales, написати на кућу да је на продају; i. alqm literatorem, нудити роба на продају као књижевна човека. + + +inscriptĭo, ōnis, f. (inscribo), 1) натпис на статуи и сл. 2) наслов књиге. 3) жигосање. + + +†inscriptus, adj. 1) неписан. 2) о чему ништа не пише што се не спомиње (у законима). + + +insculpo, sculpsi, sculptum, 3. 1) урезати, усећи: alqd saxo; literas tabellae. 2) trop. усадити: alqd in mente. + + +†insĕcābĭlis, adj. недељив. + + +insĕco, sĕcŭi, sectum, 1. 1) сећи, резати: corpora mortuorum. 2) cutem, засећи. + + +insectātĭo, ōnis, f. (insector), 1) гоњење, терање: hostis. 2) trop. ругање, грдња, опадање: alcjs. + + +insectātor, ōris, m. (insector), гонилац; trop. корилац (који кори, кара): vitiorum. + + +insector, dep. 1. и (Plaut.) insecto, 1. гонити, нападати, а) оружјем и сл.: i. hostem telo; б) речима и сл. = корити, ругати се (пор. insequor, invehor): i. alqm maledictis; i. audaciam alcjs. + + +†insectum, i, n. (inseco), инсекат. + + +insēdābĭlĭtĕr, adv. (sedo), неутољиво = непрекидно. + + +insĕnesco, nŭi, —, 3. остарити у чему или при чему = дуго се око кога, чега забавити: *libris; negotiis. + + +insensĭlis, adj. (предкл.), неосетљив = што се чулима не може познати. + + +†insēpărābĭlis, adj. нераздељив, неразлучив. + + +†inseptus (insaeptus), adj. ограђен = окружен. + + +insĕpultus1, adj. (part. од неупотр. глагола insepelio), (унутра) укопан; trop. сакривен. + + +insĕpultus2, adj. непокопан, несахрањен: alqm insepultum projicere; sepultura insepulta, погреб као и да није погреб = несрећан, проклет. + + +insĕquor, sĕcūtus sum, dep. 3. 1) ићи непосредно за ким или чим, следити, следовати, особ. о времену (пор. insector): insequi alqm; suspicio i. facta improborum; nox insequens. 2) пратити: i. navem oculis; особ. непријатељски = гонити, нападати, вијати: i. alqm bello, завојштити на кога; i. hostem. Отуда = кога речима, и сл. напасти, корити, карати, грдити и сл.: i. alqm dietis, contumeliā; i. turpitudinem vitae. 3) а) продужити, наставити: i. alqd facere; б) наваљивати, трудити се: non te insequor ut erudiam. + + +insĕro1, sēvi, sĭtum, 3. 1) сејати у што, усејати, посејати, усадити, накаламити; surculum arbori или in arborem. 2) trop. а) усадити, улити, уселити: eloquentia i. novas opiniones; i. vitia. Напосе part. insĭtus = прирођен, укорењен: hoc naturā est insitum; huic populo libertas est insita; б) insitus in Calatinos, примљен у породицу Калатина; в) спојити, сјединити: corpora animis. + + +insĕro2, sĕrŭi, sĕrtum, 1) ставити, метнути, наместити у што: collum in laqueum; rostrum lagenae; i. cibum alci in os. 2) trop. умешати, помешати, уплести: i. querelas; i. deos vel minimis rebus, и у најмање ствари; *i. alqm stellis, уврстити у звезде; insertus numero civium, примљен у број грађана; †i. nomen famae, прославити; *i. alqm vitae, одржати у животу. + + +*inserto, 1. (intens. од insero2), уплести, ставити у; dexteram clipeo. + + +inservĭo, 4. упр. робовати код кога, 1) 1†ретко) служити, бити слуга: alci. 2) trop. а) бити ком услужан, угађати: alci и (Pl.) alqm; б) управљати се по чему: i. temporibus, по времену; в) одан бити чему, трудити се у чему, honoribus; famae, suis commodis. + + +*insĭbĭlo, 1. звиждати на што, шуштати: Eurus i. pinetis. + + +insĭdĕo, sēdi, sessum, 1. (insedeo), 1) седети у чему или на чему: toro; equo. Отуда trop. = усадити се, прилепити се, владати и сл.: res i. in animo, чини сталан упечатак на дух; desiderium mihi insidet; voluptas i. in mente. 2) војн. term. t. посести: arcem; locum. Отуда = становати: ea loca. + + +insĭdĭae, ārum, f. (insideo), 1) заседа, бусија (и место где се намешта заседа, и људи, који се размештају у заседу): insidias locare, collocare, struere, disponere; milites collocare in insidiis; invadere alqm ex insidiis. 2) trop. замка, лукавство: interficere alqm ab insidiis или per insidias; insidias vitae facere; insidias alci parare; insidias comparare in caput alcjs или capiti alcjs или contra alqm. Отуда уопште = подмуклост, варка, превара: adhibere insidias. + + +insĭdĭātor, ōris, m. (insidior), 1) војник који је постављен у заседу. 2) trop. вребало, прислушкивало: viae; imperii. + + +insĭdĭor, dep. 1. (insidiae), бити у заседи; отуда trop. плести коме замке, вребати кога: i. alci; i. tempori, вребати прилику. + + +insĭdĭōsē, adv. са sup. (insidiosus), лукаво, подмукло. + + +insĭdĭōsus, adj. с comp. и sup. (insidiae), лукав, подмукао: homo; о стварима опасан, варљив: locus; pocula. + + +insīdo, sēdi, sessum, 3. 1) сести, посадити се у или на, спустити се: apes i. flori; i. alci, коме у крило; *digiti ii. membris, остане траг од притиска прстију; †Capitolium insessum diris avibus, спустише се на Капитолију. 2) trop. а) усадити се, укоренити се: quum semen insedit in iis locis; id penitus insedit in memoria; б) *заузети, посести: i. arces; viam; itinera. + + +insignĕ в. insignis II. + + +*†insignĭo, 4. (insignis), означити, обележити, одликовати: alqm; i. alqd alqā re; *clipeum Io auro insignibat, штит је красила златна слика Јонина; dii annum tempestatibus et morbis insignivere, обележише; trop. insignir. = одликовати се. + + +insignis, adj. с comp. и sup. (in-signu), I. adj. 1) означен чим, што се може познати по чему, пада у очи: i. maculis; Phoebus i. crinibus; trop. homo i. omnibus notis turpitudinis, жигосан; vestis i., необична хаљина. 2) ванредан, и у добру смислу = одличан, изредан, и у злу = грдан, прекомеран: i. virtus; i. studium erga alqm, наклоност; i. odium; periculum; impudentia; homo insignis facie, одличне лепоте; homo insignis debilitate alqā corporis, нагрђен каквом телесном маном. II. subst. insignĕ, is, n. 1) знак, белега, обележје, чиме се што означава или украшава: i. fortunae; i. virtutis; laudis; i. veri; insigne vestis latus clavus. 2) знак, сигнал: quod erat insigne quum arma capienda essent. 3) напосе а) = почасни знак каквог достојанства (особ. у plur.): insignia regia, венац, дијадема; ii. consularia, pontificalia или pontificum; б) i. navis, застава или каква слика на стражњем делу лађе. + + +insignītē, adv. с comp. (insignitus), особито, одлично. + + +insignĭtĕr, adv. с comp. (insignis), особито, одлично. + + +insignītus, adj. с comp. (part. од insignio), 1) означен, обележен. 2) особит, одличан. + + +insĭlĭa, ĭum, n. мосур, калем (у ткача), Lucr. + + +insĭlĭo, sĭlŭi (ретко sĭlĭi), sultum, 4. (in-salio), скочити у што или на што: in equum; in phalangas; e navi in scaphum; *†i. puppi (dat.); *i. undas, у воду. + + +†insĭmul, adv. заједно. + + +insĭmŭlātĭo, ōnis, f. (insimulo), тужба: probrorum; criminis. + + +insĭmŭlo, 1. 1) потворити што на кога, оптужити кога (неправедно; пор. accuso, criminor): i. alqm proditionis; i. alqmfalso; alqm falso crimine; Alcibiades insimulatur mysteria enuntiavisse; i. alqd in alqm. 2) с acc. кривице: i. malitiam inimici. + + +*†insincērus, adj. нечист, покварен: cruor. + + +insĭnŭātĭo, ōnis, f. (insinuo), реторски term. t., жив приступ говора којим се говорник труди да задобије срца својих слушалаца. + + +insĭnŭo, 1. 1) пустити да што уђе, продре у унутрашњост кога предмета: i. ordines, војничке редове пустити да продру у празнине непријатеља. Напосе i. se или само insinuare = продрети, доспети: ad alqm; in equitum turmas; flumen i. se inter valles, вијуга се; †Tigris i. se mari, утиче у море. 2) trop. а) i. se in philosophiam, удубити се; б) i. se in familiaritatem, consuetudinem, usum alcjs, увући се у чије пријатељство; в) †i. alqm alci, прибавити коме чију наклоност. + + +insĭpĭens, tis, adj. с comp. и sup. (in-sapiens), непаметан, будаласт. + + +insĭpĭentĕr, adj. (insipiens), непаметно, лудо. + + +insĭpĭentĭa, ae, f. (insipiens), неразумност, безумље, лудост. + + +insisto, stĭti, —, 3. 1) стати, ступити, поставити се у што или на што: i. in jugo; i. jacentibus (dat.), стати на оне што су пали; †i. in sinistrum pedem; i. firmiter, стати чврсто; prave insistere, ударити кривим путем; i. vestigiis alcjs, поћи чијим трагом; i. honoribus alcjs, примити се истих почасних звања; i. limen, стати на праг; i. iter, viam, поћи, ударити путем. 2) гонити, терати: hostibus; bellum insistit moenibus, допире до зидова. 3) бавити се, својски се занимати чим: i. rei alci и in rem alqam; i. studiis; i. negotium, вршити посао; i. munus, отправљати службу. 4) наставити, продужити: flagitare; urbem oppugnare. 5) стати, стајати: stellae insistunt. 6) наваљивати, окупити (молбом, искањем). 7) сумњати: in reliquis rebus. + + +†insĭtīcĭus или insĭtītĭus, adj. (insero1), уметнут, накаламљен; trop. sermo, стран, туђ. + + +insĭtĭo, ōnis, f. (insero1), каламљење, уцепљење. + + +†insĭtīcĭus или insĭtītĭus, adj. (insero1), уметнут, накаламљен; trop. sermo, стран, туђ. + + +*†insĭtīvus, adj. (insero1), накаламљен; trop. лажан, подметнут. + + +*insĭtor, ōris, m. (insero1), који калами, уцепљује. + + +insŏcĭābĭlis, adj. неудружљив, несношљив, несложан: gens; i. alci; regnum est i. (не могу више њих краљевати заједно). + + +*insōlābĭlĭtĕr, adv. неутешно. + + +insŏlens, tis, adj. с comp. и sup. (soleo), 1) ко чему није вичан, ненавикнут: i. belli; i. ruris colendi; i, in dicendo; i. malarum artium, невешт у нечему; infamiae; (Com.) quid tu Athenas insolens, шта ћеш ти у Атини, куда обично не долазиш? 2) необичан, прекомеран, претеран: laetitia. 3) обестан, охол (пор. arrogans, superbus): i. et superbus; secundis rebus i., adversis timidus; i. in re aliena = пуст и распикућа. + + +insŏlentĕr, adj. с comp. и sup. (insolens), 1) против обичаја, необично. 2) претерано. 3) обесно, охоло. + + +insŏlentĭa, ae, f. (insolens), 1) невичност у чему, непознавање чега: i. judiciorum; fori. 2) необичност, новост: i. loci; verborum. 3) прекомерност, претераност, особ. у трошковима: i. hujus seculi. 4) често обест, охолост: hominis. + + +insŏlesco, —, —, 3. (insoleo), (ретко), надути се, охол постати: rebus secundis. + + +*insŏlĭdus, adj. негуст, редак, слаб. + + +insŏlĭtus, adj. 1) act. ненавикнут, невешт: rerum bellicarum; equi insoliti ejus tumultus; exercitus i. ad laborem; cogo alqm prodire insolitum, против његовог обичаја. 2) pass. необичан: i. mihi loquacitas; labor. + + +†insŏlūbĭlis, adj. 1) неразрешив. 2) што се не може исплатити: creditum. 3) неоспоран, што се не да спорити. + + +insomnĭa, ae, f. (insomnis), неспавање (неимање сна: insomniis fatigari. + + +*†insomnis, adj. (in-somnus), бèсан (ко нема сна): homo; nox. + + +*†insomnĭum1, ĭi. n. (insomnus), сан, сањање. + + +insomnĭum2, ĭi, n. (in-somnus) = insomnia. + + +*†insŏno, sŏnŭi, sŏnĭtum, 1. дати звук (глас) од себе, зазујати, орити се: caverna insonat, забруји; ventus i., зашушти; nervus ab arcu, зазуји. + + +insons, tis, adj. 1) невин, некрив: arguere alqm insontem; *i. fraterni sanguinis, невин у убиству брата свог. 2) *нешкодљив, невредљив: ii. casae. + + +*insōpītus, adj. неуспаван = будан: draco. + + +inspectĭo, ōnis, f. (inspicio), 1) гледање, посматрање: agri. 2) trop. а) преглед, ревизија: rationum, рачуна; б) размишљање, испитивање; отуда = теорија. + + +inspecto, 1. гледати: alqm; alqd; me inspectante, на моје очи, пред мојим очима. + + +†inspectŭs, ūs, m. (inspicio), гледање, посматрање. + + +inspĕrans, tis, adj. (не налази се у nom. sing.), ко се не нада, не очекује: me insperante, преко мог надања; accidit mihi insperanti. + + +inspērātē и inspērātō (предкл. и касно), adv. (insperatus), изненада, неочекивано. + + +inspērātē и inspērātō (предкл. и касно), adv. (insperatus), изненада, неочекивано. + + +inspērātus, adj. с comp. изненадан, неочекиван; praesidium; pecunia; malum; ex insperato = изненада. + + +inspergo, si, sum, 3. (in-spargo), посути, попрскати, пошкропити: molam et vinum; i. farinam potioni, помешати. + + +inspĭcĭo, spexi, spectum, 3. (in-specio), 1) гледати у што или на што: i. in speculum; i. domos, гледати доле на куће. Често = загледати у што, читати; напосе i. libros (Sibyllinos). 2) прегледати, развидети, посмотрити: i. exta, дроб жртвених животиња. Напосе о војводама и старешинама = надгледати, држати смотру над: i. arma; viros; classem; singulos milites. 3) душевним оком гледати, посматрати = испитивати, упознати се с чим; i. ingenia Graecorum; legem; i. alqm (његов карактер, начин живота итд.); i. quid deceat. + + +*inspīco, 1. (in-spica), заоштрити, заошиљити (да изгледа као клас). + + +*†inspīro, 1. 1) intrans. дувати у што или на што: aurae ii. ramis arborum; i. conchae, дувати у шкољку. 2) trans. а) удахнути, удувати: venenum; i. animam homini. Обично trop. aa) = улити, уселити: alci amorem; iram; аб) †i. sonum fistulā, фрулом дати тон; б) одушевити: alqm; и уопште = зажарити, успалити. + + +*†inspŏlĭātus, adj. непоробљен, неопљачкан. + + +inspŭo, spŭi, spūtum, 3. пљунути у што или нашто: i. alci in frontem; in faciem alcjs. + + +inspūto, 1. (frequent. од inspuo): alqm. + + +*†instăbĭlis, adj. 1) на чему се не може стајати: tellus; locus. 2) што не стоји чврсто, лабав, гибак: gradus; ingressus; hostis i. ad conferendas manus, који није јунак да се изблиза бије. 3) trop. несталан, непостојан: motus; animus. + + +instans, tis, adj. с comp. (part. од insto), 1) садашњи, присутан: tempus; bellum; periculum; subst. instantĭa, ĭum, n. садашњи положај. 2) силан, жесток: cura tyrannus. + + +instantĕr, adv. с comp. (instans), силно, жестоко: dicere; petere. + + +†instantĭa, ae, f. (instans), 1) садашњост. 2) наваљивање. 3) жестина у говору. 4) истрајност у мољењу или искању. + + +instăr, indecl. 1) *слика, прилика, изглед: navis urbis instar habere videtur, изгледа као варош. 2) у свези с gen. значи instar и ad instar неку сличност, подобност: equus i. montis, толики као брег; cohortes quaedam, quod i. legionis videretur, post silvam erant, неке кохорте беху иза шуме, а то се чинило као да је читава легија; obtinet i. puncti, изгледа као тачка; Plato mihi est i. omnium, Платон ми више вреди него сви скупа; alqd mortis i. putare, нешто држати за тако исто зло као и саму смрт. + + +instaurātĭo, ōnis, f. (instauro), понављање, обнављање (в. instauro). + + +instaurātīvus adj. (instauro), поновљен (по други пут представљен): ludi. + + +instauro, 1. 1) поновити (по други пут приредити што, особ. какву светковину): i. ludos; ferias; sacrificium. Отуда *= прославити: i. diem donis. 2) уопште поновити (по други пут учинити што): bellum; caedem. Отуда а) †= обновити, поправити, оправити; б) *наплатити (дати шило за огњило): alci alqd; talia Grajis. + + +insterno, strāvi, strātum, 3. (понајвише *†), 1) прострети што на што: i. pulpita tignis; pontes, саградити. 2) покрити чим: i. cavernam paleā; alipedes (брзоноги коњи) instrati ostro, гримизним покровцем; insternor humeros pelle, заогрнем се преко рамена кожом; torus modice instratus, постеља скромно застрта. + + +†instīgātĭo, ōnis, f. (instigo), подбадање, подбуњивање. + + +†instīgātor, ōris, m. и instīgātrix, īcis, f. (instigo), подбадач, подбадачица. + + +instīgo, 1. (in и STIG-o = στίξω, откуда и instinguo), подбадати, дражити, бунити: Romanos in Hannibalem; te instigante, твојим подбадањем. + + +instillo, 1. 1) усипати кап по кап: oleum caulibus; merum in ignem; trop. *i. praeceptum auriculis, пришапнути. 2) *капати, падати на: guttae ii. saxa. + + +instĭmŭlātor, ōris, m. (in-stimulo), подбадач (бунџија). + + +*instĭmŭlo, 1. дражити, подбадати: alqm. + + +instinctor, ōris, m. (instinguo), подбадач на: belli; sceleris, Tac. + + +instinctŭs, (скоро само у abl. sing.), ūs, m. (instinguo) подбадање, побуда: instinctu divino; и = унутрашњи нагон. + + +instinguo, stinxi, stinctum, 3. (in и STIG-o = στίξω, = отк. и instigo) (понајвише у part. pass.), подбадати, дражити: instinctus illis vocibus; divino spiritu. + + +instĭpŭlor, dep. 1. = stĭpulor. + + +*†instĭta, ae, f. руб на туници римске госпође. + + +instĭtĭo, ōnis, f. (insisto), застајање, мировање: stellarum institiones. + + +instĭtor, ōris, m. (insto), продавац, трговац са ситницама и старежју, покућар (што разноси еспапе по кућама): †aqua habet institores, и водом се тргује; trop. i. eloquentiae, ко се својом речитошћу размеће. + + +†instĭtōrĭum, ĭi, n. (institor), радња инститорова (в. institor). + + +instĭtŭo, stĭtŭi, stĭtūtum, 3. (in-statuo), 1) упр. а) (Com.) ставити унутра, унети: argumenta in pectus, размишљати; alqd in animum, уселити у главу; б) поставити, наместити: aciem, поредити; arbores, посадити. 2) подићи = саградити: turrim; pontem. 3) подићи = основати, уредити: officinam; vineam. Отуда а) приредити, спремити: convivium; sermonem; б) уредити, наместити, удесити: vitam; aciem; в) увести, наредити, наложити: i. festos dies; ludos; i. legem, поставити; i. condicionem, ставити; portorium, завести; metalla, копати руднике; i. ut etc., наредити да итд.; г) поставити: alqm heredem; tutorem; д) набавити, удесити: magnum pilorum numerum; i. alqs sibi amicos, стећи неке пријатеље; ђ) правити: navem; amphora coepit institui. 4) почети, латити се чега: historiam; iter; особ. с inf.; institui scribere. 5) наумити: alqd facere. 6) учити, изобразити: mores; i. alqm ad dicendum, за говорника; i. alqm artibus, у наукама; lyrā, да удара у лиру; i. alqm latine loqui. + + +instĭtūtĭo, ōnis, f. (instituo), 1) уредба (= уређивање; пор. institutum), наредба: rerum; i. hominis, природа човекова. 2) поступак, план: ratio et i. nostra; дакле и = обичај. 3) настава, поука: puerilis; suscipere institutionem de re alqā, расправљати ствар. + + +instĭtūtum, i, n. (part. од instituo), 1) уредба, установа (= оно што је уређено; пор. institutio), обичај, навада, особ. у државним и грађанским пословима: leges et ii. majorum; parēre institutis patriae, владати се по уобичајеним правилима; ex instituto, по уговору. 2) обичај, навика, уобичајен начин живота: oblivisci instituti sui. 3) подузеће, намера, план, нацрт: perficere i.; institutum vitae capere, нацртати себи план за живот; i. libri, грађа, план књиге. 4) настава, поука; напосе ii. philosophiae или philosophorum, филозофска наука спојена са практичним вежбањем (орр praecepta). + + +insto, stĭti, —, 1. 1) *†стајати у чему или на чему: i. in medio triclinio; i. jugis. Отуда (Pl.) i. in rectam viam, ударити правим путем. 2) о простору, близу бити: Varus i. cum tribus legionibus. 3) о времену, близу бити = предстајати: poena, ludi ii.; iter mihi i., морам путовати; exitium eum instat (Pl.), прети му; agere id quod instat, бавити се с оним што предстоји. 4) trop. а) непријатељски близу бити, гонити, вијати: i. fugientibus; hostes audacius ii., навале; б) трудити се око чега, одати се на што: i. operi; *i. currum, око грађења кола; i. mercaturam, одати се на трговину; insta, жури се, Com.; i. famae, старати се за свој добар глас; в) продужити, не одустати од чега: poscere; г) постојано и силно захтевати што: negare alci instanti; i. ut fiant nuptiae; i. alci, навалити на ког с потраживањем; д) (Com.) стално тврдити: alqd esse factum. + + +instrātus, adj. непокривен: cubile. + + +instrĕnŭē, adv. не храбро = кукавички: mori. + + +*†instrĕnŭus, adj. непредузимљив, немаран; напосе плашљив, неодважан: dux. + + +*instrĕpo, pŭi, pĭtum, 3. зашуштати, зазвечати, зашкрипати. + + +instructē, adv. с comp. (instructus) спремно = с великом припремом. + + +instructĭo, ōnis, f. (instruo), 1) †грађење, намештај: balnei. 2) стављање у ред: militum. + + +instructor, ōris, m. (instruo), уредник, приређивач: convivii. + + +instructus1, adj. с comp. и sup. (part. од instruo), 1) уређен, намештен. 2) снабдевен чим: re alqā. 3) поучен и упућен: in re civili; omnibus artibus; accusatores instructi et subornati, спремљени и поучени. + + +instructŭs2, ūs, m. (instruo), опрема: i. ornatusque. + + +instrūmentum, i, n. (instruo), скуп свега онога што коме треба за какав год рад, дакле 1) справе и оруђа сваке врсте: i. villae или rusticum, справе за земљорадњу; i. militare, ратне справе, потребе; venatorium. 2) одело, пошња: ii. anilia. 3) trop. помоћно средство: ii. virtutis, природна својства која потпомажу човека у вршењу врлине; ii. oratoris (dicendi), све што треба говорнику. + + +instrŭo, struxi, structum, 3. 1) узидати, зидајући саставити: i. contabulatīonem in parietes. 2) подићи, саградити: muros; aggerem. 3) поређати, у ред поставити, наместити (особ. војнике): i. aciem; copias; i. milites in plures ordines; i. insidias in loco alqo. 4) уредити, наредити: litem; accusationem, прибавити све што за тужбу треба; i. testes, упутити сведоке у свему што им треба; i. fraudem, смислити превару. 5) снабдети чим, опремити: i. mensas epulis; i. socios armis, наоружати; i. domum, потребним стварима снабдети: i. se ad alqd, спремати се; †i. filiam, опремити; i. или parare bellum, спремати се за рат; *dolis instructus, пун преваре; i. alci aurum = набавити. 6) поучити, наставити: alqm artibus. + + +insuăvis, adj. с comp. и sup. несладак, непријатан, немио: odor; litera; homo. + + +Insŭbres, ĭum, m. племе у Галији цисалпинској (сев. Италији). У sing. Insŭber, bris, m., а и као adj. = инсубарски. + + +*†insūdo, 1. знојити се при чему или на чему: libellis. + + +insuēfactus, adj. (part. од неуп. insue-facio), привикнут, на што научен: equus. + + +insuesco, suēvi, suētum, 3. 1) trans. кога на што привикнути: pater me insuevit ut etc; ista a pueris insueti sunt, од детињства су на то привикнути. 2) intrans. привикнути се на што: alci; ad alqd; mentiri; potare. + + +insuētus, adj. 1) act. ко чему није вичан, ко се није навикао да што чини: i. laboris; i. navigandi; i. vera audire, чути истину; i. operi, није вичан послу; i. ad onera portanda; ad tale spectaculum, да тако што гледа. 2) pass. необичан, нов: iter; solitudo; *fetus, пòметање. + + +insŭla, ae, f., 1) острво, ада. 2) кућа (обично на више бојева) грађена за више сиромашнијих породица и одељена од других кућа уским простором (angiportus). отуда јој и име. Тако се зову и више кућа ако су међу собом спојене и од других одељене и припадају једноме господару. + + +insŭlānus, i, m. (insula), острвљанин, становник острва. + + +insŭlārēs, ĭum, m. чувари и становници храма који стоји сам за себе, в. insula 2). + + +insulsē, adv. с comp. и sup. (insulsus), неукусно, неслано, неуглађено: loqui; non insulse interpretari, досетљиво. + + +insulsĭtās, ātis, f. (insulsus), неукусност, несланост, сувопарност, неуглађеност: i. villae, неукусан распоред; insulsitate offendere, неотесаношћу. + + +insulsus, adj. с comp. и sup. (in-salsus), 1) неслан = неукусан: cibus. 2) trop. неслан, неотесан, досадан: homo; dicta. + + +†insultātĭo, ōnis, f. (insulto) упр. ускакивање; trop. ругање, исмевање. + + +insulto, 1. (in-salto), 1) *скакати у што или на што или по чему: i. rogo; busto; aquis; carinae ii. fluctibus, скакућу (“играју”) на валима; *i. nemora, по шумама. 2) ругати се коме, исмевати кога: i. alci in calamitate; i. casibus alcjs; i. in miserias alcjs; *i. morte alcjs, при чијој смрти показати се пуст; †i. omnium capitibus, са свима спрдњу терати. + + +insultūra, ae, f. (insilio), скакање на што. + + +insum, fŭi, esse, 1) бити у чему или при чему, налазити се: numi insunt in marsupio; vitium inest in moribus, лежи у карактеру; и с dat.: huic virile ingenium inest; audacia inest animo, станује у његовој души. 2) *бити на чему: anulus inest digito; comae insunt capiti. + + +insūmo, sumpsi, sumptum, 3. 1) узети к чему, употребити на што: i. pecuniam in rem alqam; frustra i. operam, узалуд се трудити; †i. paucos dies classi reficiendae, на оправку лађа; i. operam rei alci или in re facienda; i. curam ad alqd faciendum. 2) †на се узети: i. animum alqd faciendi, одлучити, учинити што. + + +insŭo, sŭi, sūtum, 3. ушити: alqm in culeum, ушити кога у џак (казна за оцеубице); *i. puerum femori; i. aurum vestibus, увéсти; *insutus pelle, умотан у кожу. + + +insŭpĕr, I. (предкл. и касно) praep. с acc. изнад. — II. adv. 1) одозго, горе: i. incumbere; castellum imponere. 2) осим тога, к томе: stipendio i. imposito; aliam i. addere ignominiam. + + +insŭpĕrābĭlis, adj. 1) куд се не може проћи или прећи: Alpium transilus; via. 2) непреодољив, непобедив: gens; i. morbus, неизлечива болест; i. fatum, неизбежна. + + +*†insurgo, surrexi, surrectum, 3. усправити се, подићи се, устати (н. пр. кад ко падне, а особ. кад се диже да што учини, да кога удари, посече итд.): si forte prolapsus est, insurgere haud licitum; напосе *i. remis (о веслачима који се веслајући дижу с клупа да тим снажније грабе воду); *Entellus ostendit dextram insurgens (о ономе ко се бори песницом). Отуда а) aquilo i., диже се; pulvis i.; tenebrae campo insurgunt; б) trop. ба) mens, poëta, oratio i., узима полет; vox i., диже се; бб) = подићи се, ојачати: Romanae opes ii.; Caesar i.; в) напосе ва) дићи се за што = трудити се око чега; вб) дићи се на (против) кога или што: i. regnis alcjs. + + +insŭsurro, 1. шапнути, пришапнути: alci alqd; insusurrare familiariter in aurem. + + +*†intābesco, bŭi, 3. топити се; cera i. igni; отуда нестајати, гинути: i. videndo, нестајати од зависти. + + +intactĭlis, adj. неопипљив. + + +intactus1, adj. 1) недирнут, нетакнут: i. cervix, врат јармом нетакнут; saltus, шума несечена или у коју још нико није ступио; trop. i. Pallas, девичанска; i. virgo, чиста, невина. 2) напосе = неповређен, неозлеђен, читав: i. profugit; intactum alqm dimittere; vires intactae, неослабљена. Напосе с abl. = прост, чист, слободан од чега: intactus infamiā; cupiditate; superstitione; i. a sibilo, неизвиждан. 3) непокушан: nihil intactum reliquit. + + +intactŭs2, ūs, m. недодирљивост. + + +*intāmĭnātus, adj. чист, неокаљан: virtus intaminatis fulget honoribus, Hor. + + +†intectus, adj. 1) непокривен: homo prope i., скоро го; pedes intecti, без сандала. 2) trop. искрен, простодушан. + + +intĕgellus, adj. (dem. од integer). + + +intĕgĕr, gra, grum, adj. с comp. и sup. (in и TAG, tango), упр. нетакнут, 1) цео, неповређен, неокрњен, непокварен, неумањен: i. thesaurus; annus; exercitum integrum reducere; integra valetudo, потпуно здравље; aetas, цвет младости; vires integrae, свеже; i. ac salvus. Напосе а) aper i. = свеж, још не заудара; б) gentes ii., ненападнута; има и ii. ab alqo; integri procumbunt, падну нерањени; в) virgo i., чиста, невина; г) die integro, док још читав дан имамо пред собом = рано ујутру. Отуда restituere in integrum, повратити у пређашње стање; de или ab или ex integro, изнова, поново. — 2) trop. а) здрав, свеж: corpus; sanguis; б) у моралном погледу, непокварен, невин, непрекоран, частан, поштен и сл.: vir; vita; animus; testis i., поштен, што љуби истину; *integer vitae scelerisque purus, часна живота и чист од греха, i. a conjuratione, непомешан у заверу; в) чист од страсти, порока и сл.: adhuc i. = још није заљубљен; servare se integrum, остати беспристрастан; mens i., миран, непокварен; г) неодлучен, нерешен: certamen i.; pugna i.; res erat integra или in integro, у ствари не беше се још ништа предузимало; discipulus i., који још није примио наставу; est mihi integrum, још ми је слободно, имам одрешене руке. + + +intĕgo, texi, tectum, 3. покрити: turrem coriis. + + +intĕgrasco, —, —, 3. (integro) (Com.) обновити се. + + +intĕgrātĭo, ōnis, f. (integro) (Com.) обнова. + + +intĕgrē, adv. с comp. и sup. (integer), 1) †сасвим, посве. 2) trop. а) непокварено, пречисто: dicere; scribere; б) непорочно, поштено, несебично. + + +intĕgrĭtās, ātis, f. 1) целост, неповређеност, потпуност: corporis; valetudinis. 2) trop. а) чистота, непоквареност: sermonis; i. mulieris, чистота, невиност; б) непорочност, поштење, несебичност. + + +intĕgro, 1. (integer), 1) у пређашње стање повратити: artus in pravum elapsos (ишчашене удове) integrare. Отуда trop. окрепити, опоравити: animus defessus integratur. 2) обновити: pugnam; seditionem, изнова отпочети. + + +intĕgŭmentum, i, n. (intego), покривало, завој. Отуда trop. i. dissimulationis, наличник претворности; i. flagitiorum, покривало неваљалства; (Plaut.) у шали: i. corporis alcjs (о неразлучном пратиоцу). + + +intellectĭo, ōnis, f. (intelligo), разумевање. + + +intellectŭs, ūs, m. (intelligo), 1) †осећање помоћу чула: i. saporum; acrimoniae = кушање. 2) разумевање, поимање: i. boni; mali; hoc caret intellectu, ово се не може разумети, нема смисла. 3) † = разум, моћ увиђења: nostro intellectu, по нашем увиђењу. 4) појам, смисао, значење које речи и сл.; verba quaedam diversos intellectus habent. + + +intellĕgo в. intelligo. + + +intellĭgo или intellĕgo, lexi, lectum, 3. (inter-lego), 1) опажати, опазити, осетити, видети и сл., понајвише спољашњим чулима: ex vultu cujusdam ephori intellexit Pausanias, insidias sibi fieri, de gestu intelligo (по покрету видим), quid respondeas; ex tuis literis intelligo te audisse etc.; intelligor falsus esse. Tac, опажа се да сам варалица. 2) увидети, разумети, поимати, појмити: i. alqd; i. quid sit deus; i. ista esse vera; i. magna ex parvis. Напосе а) non multum in re alqā intelligere, не разумевати се много у чему; nihil i.; Catonem sua aetas non intellexit: б) (Com.) intellextin’ (м. intellexistine), јеси л' разумео?; в) intelligendi auctor, мислилац; г) кадшто = мислити што, појам имати, разумети: sanguinem quid intelligis? шта мислиш да је крв?; hoc intelligi volo, ово хоћу да се тако разуме; motum illum ex aeterno intelligi convenit, ваља држати да је кретање то одвека. + + +intellĭgens, tis, adj. (part. од intelligo), 1) ко се у чему разумева: vir i. dicendi; subst. intellĭgentes, m. зналци, стручњаци. 2) уопште разборит, разуман. + + +intellĭgentĕr, adv. (intelligens), разборито, разумно. + + +intellĭgentĭa, ae, f. (intelligens), 1) разум (моћ којом се схвата и поима): id quod in nostram intelligentiam cadit, што смо у стању појмити. 2) увиђење, разумевање, знање: ii. omnium rerum; i. pecuniae quaerendae. + + +†intellĭgĭbĭlis, adj. (intelligo), схватљив, појмљив. + + +intellĭgo или intellĕgo, lexi, lectum, 3. (inter-lego), 1) опажати, опазити, осетити, видети и сл., понајвише спољашњим чулима: ex vultu cujusdam ephori intellexit Pausanias, insidias sibi fieri, de gestu intelligo (по покрету видим), quid respondeas; ex tuis literis intelligo te audisse etc.; intelligor falsus esse. Tac, опажа се да сам варалица. 2) увидети, разумети, поимати, појмити: i. alqd; i. quid sit deus; i. ista esse vera; i. magna ex parvis. Напосе а) non multum in re alqā intelligere, не разумевати се много у чему; nihil i.; Catonem sua aetas non intellexit: б) (Com.) intellextin’ (м. intellexistine), јеси л' разумео?; в) intelligendi auctor, мислилац; г) кадшто = мислити што, појам имати, разумети: sanguinem quid intelligis? шта мислиш да је крв?; hoc intelligi volo, ово хоћу да се тако разуме; motum illum ex aeterno intelligi convenit, ваља држати да је кретање то одвека. + + +Intĕmĕlĭi, ōrum, m. племе лигурско на источној страни Алпа. Отуда (Albium) Intĕmĕlĭum, n. (Ἐντεμέλιον), главно место њихово. + + +*†intĕmĕrātus, adj. неповређен, неокаљан, неоскврњен: fides; modestia; castra, ненападнут. + + +intempĕrans, tis, adj. с comp. и sup. који се не зна умерити, неумерен, необуздан: homo; animus; i. in cupiditate rei alcjs. Напосе = неуздржљив, похотљив. + + +intempĕrantĕr, adv. с comp. и sup. (intemperans), неумерено. + + +intemperantĭa, ae, f. (intemperans), неумереност, недостатак владе над страстима: i. libidinum; militum i., ризузданост, непослушност; i. Pausaniae = обест, самовоља; i. vini, у пићу; i. risus, у смејању. + + +intempĕrātē, adv. неумерено; vivere. + + +intempĕrātus, adj. 1) †(о клими) неумерен. 2) претеран: benevolentia; fui paulo ante intemperatior, слободнији. + + +intempĕrĭae, ārum, f. (intempero) (предкл. и касно), 1) intemperies 1). 2) trop. бес, махнитост: quae te intemperiae tenent?, јеси л' полудео? + + +intempĕrĭēs, ēi, f. 1) о времену, непогода: i. coeli = хладно, нездраво време; i. aquae, прекомерна киша, поплава; уопште ружно време. 2) trop. а) = несрећа; б) неумерено понашање: amici; militum, упорност. + + +intempestīvē, adv. и †intempestīvĭtĕr, adv. (intempestivus), у невреме. + + +intempestīvus, adj. незгодан, неприличан, што бива у невреме: epistola; timores. + + +intempestus, adj. (in-tempestas), 1) у свези intempesta nox = глуво доба, тамна ноћ. 2) *нездрав, непогодан. + + +intendo, tendi, tentum или tensum, 3. 1) напети, пружити, протегнути, растегнути: arcum; chordas; i. dextram ad statuam. Отуда а) наместити: *i. vincula collo, оковати врат; б) i. longiorem fugam, даље бежати; в) tenebrae intendunt se, мрак се хвата све већма; г) i. brachia caesto, обмотати руке каишем; citharam nervis, затегнути жице на цитари; *i. locum sertis, обвити венцима; tabernacula intenta velis, са разапетим једрима; д) *i. sagittam, одапети стрелу. — 2) trop. напети, напрегнути: vocem; animum; se ad firmitatem; i. officia, с напрезањем бити услужан. Отуда а) умножити, увећати: i. odium; formidinem; i. pretia alimentorum; б) = тврдити: intendit se esse illius sororem. — 3) управити куда, нишанити: i. pugnam in omnes partes; trop. quoad aciem oculorum intendere possum, колико могу догледати. Отуда а) i. animum in или ad rem или rei alci, своје мисли и пажњу на што обратити; исто значи и i. curam, ingenium и сл., као и i. se; quo animum intendis, шта си наумио?; б) i. iter или само intendere = поћи: in Italiam; aliquo; в) intendere или animo i., намеравати, предузимати: alqd; alqd facere; г) i. alci litem, actionem, тражити да ко коме наметне парницу на врат; i. crimen in alqm, дићи тужбу на кога; i. alci fallaciam, ићи на превару; i. periculum alci или in alqm, спремати коме какву опасност. + + +†intentātĭo, ōnis, f. (intento), пружање на што: oculi comprimuntur ad intentationem subitam digitorum, очи се склопе кад ко нагло потече на њих прстима. + + +intentātus, adj. непокушан: vacca i. jugo, нетакнута. + + +intentē, adv. с comp. (intentus), 1) пажљиво, брижљиво: audire. 2) с напрезањем, свом силом: bellum apparare. + + +intentĭo, ōnis, f. (intendo), 1) растезање, напон: corporis; аëris. 2) напрезање, напор: animi. Напосе = напрегнута пажња на што: i. lusūs, на игру. 3) †а) = воља, намера: haec i. tua ut libertatem revoces; б) тужба на суду; в) реторски term. t. = први члан у силогизму. + + +intento (intens. од intendo), 1. 1) пружити, управити што против чега: manus in alqm; gladium i. alci, тргнути мач на кога. 2) trop. претити коме чим: i. alci vulnera; mortem; i. arma Latinis, претити ратом; i. nomen Romanum, плашити кога именом римскога народа; periculum intentatur ab re alqă, грози опасност; i. crimen, тражити повода да кога тужимо; само intentare = напасти, тужити. + + +intentus1, adj. с comp. и sup. (part. од intendo), запет: trop. а) ревносно забављен чим у послу, занимању: i. operi; i. alqo negotio; Romani ii. festinabant; б) пажљив на што: i. rei alci или in или ad rem aliquam; в) = напрегнут, реван: cura; г) oratio i., топла, ватрена; disciplina i., строга; pretium i., повишена. + + +intentŭs2, ūs, m. (intendo), пружање: palmarum intentus (plur.). + + +*intĕpĕo, —, —, 2. бити млак. + + +†intĕpesco, pŭi, —, 3. постати млак. + + +inter, praep. с acc. [in и адвербијски наставак ter], (кадшто стоји и после падежа: saxa inter et alia loca), значи да је који предмет окружен са две или више страна, али не са свију страна (пор. intra), 1) о простору, међу: mons Jura est i. Sequanos et Helvetios; proeliari i. equites. Отуда: judicare i. Marcellos et Claudios; interest i. hominem et bestiam; quum Hercules i. homines esset; i. multitudinem; versari i. tela hostium; i. se, i. nos = међусобно; honestissimus i. suos numerabatur; †disertus i. paucos, као што их мало таквих има. 2) о времену, а) међу, између: i. horam tertiam et quartam; б) у течају, у току, за време: inter decem annos; i. diem, за дана; i. ipsum pugnae tempus, за време битке саме; i. bibendum, при пићу; i. principia, у почетку; i. cenam, при вечери; i. has turbas; i. haec, дотле; inter ea (interea), међутим; i. vias, успут; i. omnia, i. cuncta, пре свега; i. cetera, наиме. + + +intĕrāmenta, ōrum, n. дрво за грађење лађе. + + +Intĕramna, ae, f. варош у Умбрији; отуда adj. Intĕramnās, ātis. + + +intĕrāresco, —, —, 3. усахнути. + + +interbĭbo, —, —, 3. испијати: fontem. + + +interbīto, —, —, 3. = intereo. + + +intercălāris, adj. (intercalo), уметнут, преступан: dies; mensis; Calendae intercalares, први дан уметнутог месеца (Цезар је, да би годину у ред увео, уметнуо два месеца). + + +intercălārĭus, adj. = intercalaris. + + +intercălātĭo, ōnis, f. (intercalo), уметање једнога дана или месеца. + + +intercălo, 1. (упр. међу што викнути = објавити) уметнути; често impers. intercalatur, умеће се (дан или месец). + + +intercăpēdo, ĭnis, f. (intercapio), прекидање, одлагање на неко време. + + +intercēdo, cessi, cessum, 3. 1) доћи, ступити међу што: luna i. inter solem et terram; huc si quis intercedat tertius, ако се умеша. 2) trop. а) aegritudo i. huic gaudio, меша се у ову радост; magni casus ii., догађају се (међутим); б) о времену, између тога проћи, пролазити: pauci dies; nox nulla; в) спречавајући умешати се, н. пр. о пучким трибунима, противан бити, приговорити, протестовати: i. legi; i. rogationi; i. de re alqă; i. pro alqo, у чију корист; i. quominus alqd fiat; и уопште противити се, опрети се: i. iniquitatibus magistratuum; i. casibus, помоћи; г) посредовати, јамчити: pro alqo; i. magnam pecuniam pro alqo, прибавити својим јамством. 2) бити, лежати међу чим: palus i. Отуда trop. о одношају између две особе или ствари, постајати, бити међу: ira i. inter eos; vetus nobis usus i., одавна смо у пријатељству; amicitia; bellum i. + + +interceptĭo, ōnis, f. (intercipio), одузимање, отимање. + + +interceptor, ōris, m. (intercipio), отимач: praedae; i. litis alienae, ко себи приграби оно око чега се други парниче. + + +intercessĭo, ōnis, f. (intercedo), 1) противљење, протестовање. 2) посредовање, јамство. + + +intercessor; ōris, m. (intercedo), 1) који се противи, протестује 2) посредник, јамац. + + +†intercessus, ūs, m. (intercedo), посредовање. + + +intercīdo1, cīdi, cīsum, 3. (inter-caedo), расећи, пробости, пресећи (целину тако да се свеза прекине): i. arundinem; venas; Isthmum, прокопати; montem, просећи; pontem, раскинути; aedes, развалити. + + +intercĭdo2, cĭdi, —, 3. (inter-cado), 1) пасти међу што: nullum telum vanum intercidit inter arma et corpora. Отуда trop. збити се, догодити се: si quae interciderunt. 2) изгубити се, пропасти: inimici; libri; verba ii., изиђу из употребе; hoc mihi intercidit, заборавио сам. + + +*intercĭno, —, —, 3. (intercano), певати између чега: ne alqd medios intercinat actus, да се што не пева између чинова. + + +intercĭpĭo, cēpi, ceptum, 3. 1) нешто ухватити, дочекати, узети: i. tela; literas, задржати; commeatum; asuis interceptus, одсечен, растављен; *i. hastam, погођен бити копљем које беше другоме намењено. 2) одузети, уграбити, отети: alqd ab alqo или *alci; i. pecunias, проневерити. Отуда и = пре времена умрети (од смрти уграбљен бити): interceptus veneno; *i. Cererem, усев уништити. 3) †прекинути, пресећи: iter; sermonem. + + +intercīsē, adv. (intercido), прекидано, без свезе. + + +interclūdo, clūsi, clūsum, 3. (inter-claudo), 1) затворити, пречити: fugam; viam; i. alci aditum; hostibus commeatum. 2) одлучити, раставити кога од чега: i. alqm re frumentaria; ab auxilio. Отуда = спречити: dolore intercludor quominus etc. 3) затворити, закључати: i. alqm angustiis или in angustiis, у теснацу. + + +interclūsĭo, ōnis, f. (intercludo), 1) пречење, затвор: animae, дисања. 2) парентеза, заграда (у писању). + + +intercŏlumnĭum, ĭi, n. (inter-columna), празно место између два стуба. + + +intercurro, cŭcurri и curri, cursum, 3. 1) упр. трчати између чега. Отуда trop. а) поткрасти се, умешати се међу: dolor i. his exercitationibus, помеша се с; б) посредовати. 2) међутим похитати куда: ipse i. Vejos. + + +intercurso, 1. (предкл. и касно), трчати између чега; бити, лежати између чега. + + +intercursŭs, ūs, m. (inter-curro) (ретко, само у abl. sing.), брзи долазак међу што: rixa sedata est intercursu consulum. + + +intercus, cŭtis, adj. (intercutis), поткожан, што је под кожом: aqua intercus, водена болест. + + +interdīco, dixi, dictum, 3. 1) приговорити, забранити, запретити: i. ne illud facias; i. alci alqā re; †i. alci alqd; feminis convivia; *interdicta voluptas, забрањено уживање; gener interdici non potest socero, не може се тасту забранити да се не састане са зетом. Напосе i. alci aquā et igni = прогнати: aquā et igni mihi intercitur, прогнат сам. 2) term. t. о претору, interdicere = издати привремену наредбу, док се спорни предмет (особ. питање о притежању) судском пресудом не реши. + + +interdictĭo, ōnis, f. (interdico), забрањивање: i. finium, да се ко граници не приближи; i. aquae et ignis, прогнанство, заточење. + + +interdictum, i, n. (interdico), 1) забрана. 2). term. t. наредба преторова, в. interdico 2). + + +interdĭū и (предкл.) interdĭus, adv. (inter-dies), дању, обдан (opp. noctu или nocte, ноћу, обноћ). + + +interdĭū и (предкл.) interdĭus, adv. (inter-dies), дању, обдан (opp. noctu или nocte, ноћу, обноћ). + + +interdo, dĭdi, dătum, 1. (Lucr.) и interdŭo, conj. interduim (Plaut.), 1) поделити: cibus interdatus, раздељен по телу. 2) дати за што, марити: nihil interdo, не дам за то ништа, не марим. + + +interdŭātim, adv. (предкл.) = interdum. + + +interductŭs, ūs, m. дељење речи, интерпункција. + + +interdŭim в. interdo. + + +interdum, adv. (м. interduatim од interdo), 1) кадшто, каткад, понекад (пор. nonnunquam): interdum — alias; nonnunquam interdum. 2) †= interea. + + +interdŭo в. interdo. + + +interdo, dĭdi, dătum, 1. (Lucr.) и interdŭo, conj. interduim (Plaut.), 1) поделити: cibus interdatus, раздељен по телу. 2) дати за што, марити: nihil interdo, не дам за то ништа, не марим. + + +intĕrĕā, adv. 1) међутим (означује трајну радњу која испуњава извесно време; пор. interim): i. tamen dum haec etc. 2) опет, ипак: quum interea; tamen interea. + + +*†interĕgo, —, —, 3. између чега (овде онде) брати, откидати: frondes. + + +†intĕremptor, ōris, m. (interimo) = interfector, убица: alcjs. + + +intĕrĕo, ĭi, ĭtum, īre, 4. изгубити се, престати, погинути, пропасти (јаче од pereo); literae intereunt: navis interit naufragio; muriae stilla interit magnitudine maris, изгуби се у великом мору; (Com.) interii, пропао сам! Често = погинути (ма којом смрћу, а pereo каже се о насилној смрти): inteream si etc., пропао да бог да, ако итд. + + +intĕrĕquĭto, 1. јахати између чега: i. ordines, између редова. + + +interfātĭo, ōnis, f. (interfor), утицање у говор, прекидање (свога или туђега) говора. + + +interfectĭo, ōnis, f. (interficio) (врло ретко), убијање, убиство. + + +interfector, ōris, m. (interficio), убица (увек с именовањем онога кога је убио; пор. homicida): i. fratris. + + +†interfectrix, īcis, f. (interficio), убица, крвница: alcjs. + + +interfĭcĭo, fēci, fectum, 3. (interfacio), убити уопште (пор. neco, jugulo, occido итд.): alqm; i. exercitum, упропастити; *i. messes, fructum, уништити. + + +interfīo, fĭĕri (pass. од interficio = interficior), пропасти. + + +interflŭo, fluxi, —, 3. (предкл. и касно), тећи међу: fretum interfluit illas urbes. + + +interfŏdĭo, —, —, 3. (предкл.), ископати, раскопати, избости. pupillas. + + +interfor (неупотр. у првом лицу praes. ind.), dep. 1. ући коме у реч, прекидати коме говор, пресећи коме реч: alqm. + + +interfŭgĭo, —, —, 3. (предкл.), бежати између чега. + + +interfulgens, tis, part. сијати, блистати се између чега. + + +*†interfundor, fūsus, pass. 3. уливати се, протицати између: aequora interfusa Cycladas, море што струји измећу Киклада. + + +intĕrĭbi, adv. (предкл. и касно) = interim. + + +intĕrim, adv. (inter), 1) међутим (о тренутном догађају; пор. interea). Отуда а) за сада; б) покрај свега тога. 2) †= interdum. + + +intĕrĭmo, ēmi, emptum, 3. (inter-emo), узети из средине, смакнути, убити, уништити: i. alqm; vitam; sensus; stirpem fratris virilem. + + +intĕrĭor, adj. у comp. (пор. intimus) (intra), унутарњи, унутрашњи: i. pars domus; nationes ii., које станују даље од мора; epistolā interiore, у средини писма. Отуда а) cursus, gyrus i. = краћи ток, мање коло; б) rota i., (код утркивања), точак ближи циљу; *i. ictibus tormentorum, ближе него докле справа добацује = изван опасности; *i. notā Falerni, оном врстом фалернскога вина која се чува усред подрума = племенитијом; в) trop. societas, amicitia i., тешње, поверљивије; timor i., већи; consilia interiora, потајни, поверљиви. + + +intĕrĭtĭo, ōnis, f. (ретко) и intĕrĭtŭs, ūs, m. (intereo), пропаст, погибија: legum; exercitus. + + +intĕrĭus, 1) n. од interior. 2) comp. од intra. + + +interjăcĕo, —, —, 2. лежати међу: campus i. Tiberi ac moenibus Romanis; †с acc: i. duas syrtes; i. jnter eam et Rhodum. + + +interjăcĭo в. interjicio. + + +interjĭcĭo или interjăcĭo, 3. бацити, ставити, метнути, умешати међу: i. cohortes; nasus interjectus est oculis, лежи у средини између; paucis diebus interjectis, после неколико дана; longo intervallo interjecto, после дужег времена. + + +†interjectĭo, ōnis, f. (interjicio), 1) уметање = парентеза. 2) усклик (у граматици), интерјекција. + + +interjectŭs, ūs, m. (interjicio), уметак = долазак међу два предмета; interjectu terrae (измећу сунца и месеца); interjectu temporis, после неког времена; i. noctis, после ноћи. + + +interjĭcĭo или interjăcĭo, 3. бацити, ставити, метнути, умешати међу: i. cohortes; nasus interjectus est oculis, лежи у средини између; paucis diebus interjectis, после неколико дана; longo intervallo interjecto, после дужег времена. + + +interjungo, junxi, junctum, 3. (ретко), 1) међу собом сјединити, свезати: manus. 2) †испрегнути: equos; отуда trop. intrans. одморити се. + + +*interlābor, lapsus sum, dep. 3. између чега падати, летети, тећи: inter enim labentur aquae. + + +interlĭno, lēvi, lĭtum, 3. 1) мазати међу: i. caementa luto. 2) писмене исправе мазањем или брисањем појединих речи изопачити: tabulas. + + +†interlŏcūtĭo, ōnis, f. (interloquor), пресецање туђег говора. + + +interlŏquor, locūtus sum, dep. 3. (предкл. и касно), пресецати туђ говор: alci. + + +interlūceo, xi, —, 2. 1) сијати се између, пробијати светлошћу: duos soles interluxisse. 2) *провидети се, провидан бити: corona militum. 3) trop. показати се, видљив бити: alqd interlucet (показује се разлика) inter gradus dignitatis et fortunae. + + +*†interlūnĭum, ĭi, n. (interluna), нов месец, мена. + + +interlŭo, lŭi, —, 3. 1) прати између: manus. 2) тећи између: fretum interluit Capreas et Surrentum. + + +intermenstrŭus, adj. између два месеца: tempus. + + +intermĭnātus1, adj. неограничен, неизмеран: magnitudo regionum. + + +intermĭnātus2 в. interminor. + + +intermĭnor, dep. 1. (предкл. и intermĭno) претити, грозити: alci; i. alci vitam, претити да ће ком узети живот. Отуда = претећи, забранити: i. ne quis etc.; cibus interminatus, забрањено јело. + + +intermiscĕo, miscŭi, mistum и mixtum, 2. смешати, помешати једно с другим: dignos indignis. + + +intermissĭo, ōnis, f. (intermitto), прекидање, престајање на неко време: i. operae forensis; i. epistolarum, дописивања. + + +intermitto, mīsi, missum, 3. I. trans. 1) уметнути, метнути међу: diem; nullum tempus i. quin etc., не пропустити ниједан дан, а да не итд.; brevi tempore intermisso, пошто је мало времена прошло; trabes intermissae paribus spatiis, греде између којих беху једнаки простори. 2) оставити празно, просто, незаузето, обично у part.: pars intermissa a flumine, где река не допире; loca intermissa custodiis, где не беху страже; per intermissa = кроз отворе у зиду. 3) на неко време прекинути, обуставити, с нечим престати (пор. mitto, omitto, cesso): i. studia; proelium; laborem; cultum agrorum. Особ. често долази part. intermissus: vento intermisso, кад престаде ветар; mos i., изобичајен; verba ii. ab usu quotidiano, речи што се више не употребљавају у говору. — II. intrans. прекинути се, престати: quā flumen intermittit, куда река не тече. + + +intermŏrĭor, mortŭus sum, dep. 3. умирати (мало-помало; пор. morior, demorior, emorior итд.); отуда често trop. губити се, слабити: ignis i., stirps i. гаси се; civitas intermoritur, пропада; особ. у part. intermortuus: contiones, као изумрли; boni mores; такође и = онесвестити се. + + +intermundĭa, ōrum, n. (intermundus), простори међу световима где су по Епикуровој системи богови живели у вечитом миру и блаженству, не бринући се ни шта за овај свет. + + +intermūrālis, adj. (intermurus), што се међу зидовима налази. + + +internascor, nātus sum, nasci, dep. 3. расти између чега: internatae saxis herbae. + + +internĕcĭo или internĭcĭo, ōnis, f. (inter-neco), потпун пораз, погибија: exercitūs, војска сасвим потучена; cum magna internecione improborum; bella gerere ad internecionem, на живот и смрт; deleri, trucidari ad i., изгинути до последњег човека. + + +internĕcīvus, adj. (internecio), крвав, страшан: bellum. + + +internĕco, —, —, 1. (предкл.), потући, уништити: hostes. + + +*internecto, —, —, 3. спојити, свезати, скопчати: fibula crinem i. + + +internĭcĭo в. internecio. + + +internĕcĭo или internĭcĭo, ōnis, f. (inter-neco), потпун пораз, погибија: exercitūs, војска сасвим потучена; cum magna internecione improborum; bella gerere ad internecionem, на живот и смрт; deleri, trucidari ad i., изгинути до последњег човека. + + +†internĭtĕo, —, —, 2. просијати између: qua sidera internitebant. + + +*†internōdĭum, ĭi, n. (inter-nodus), простор између два зглавка на животињском телу или између два чвора на биљци. + + +internosco, nōvi, nōtum, 3. разазнати, распознати = разликовати: i. blandum amicum a vero. + + +internuntĭo, 1. с обе стране слати гласнике узајмично. + + +internuntĭus, ĭi, m. и internuntĭa, ae, f. посредник, посредница. + + +*†internus, adj. (intra), унутарњи, унутрашњи: mare i., Средоземно море; trop. discordia; bellum i., грађански рат. + + +intĕro, trīvi, trītum, 3. (предкл. и касно), утрти, удробити: alqd potioni; trop. tute hoc intristi, tibi omne est exedendum, Ter., ти си то удробио, мораш све и покусати. + + +interpellātĭo, ōnis, f. (interpello), 1) прекидање (особ. говора). 2) препона, сметња. + + +interpellātor, ōris, m. (interpello), прекидач: sermonis; — који другоме смета: sine interpellatoribus. + + +interpello, 1. 1) пресећи коме реч: alqm. 2) навести што као приговор: alqd. 3) уопште пречити, сметати, прекидати: alqm in jure suo; victoriam jam partam; долази и с ne, quominus и *с inf. 4) молбама или питањима наваљивати на кога: alqm. + + +interpŏlis, e, adj. (предкл. и касно), намазан, накићен, промењен, изопачен: mulier; vestis. + + +interpŏlo, 1. (inter-polio), преобразити, променити: i. togam, наново бојадисати; i. tabulas, изопачити; (Plaut.) шаљиво i. alqm = тучењем изменити, дати му другу боју. + + +interpōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. 1) ставити, положити, метнути што међу што, умешати: i. pedites equitatui. Напосе = уплести у говор: verba; alqd. 2) trop. а) о времену, пустити да прође: i. moram, одуговлачити, отезати; i. spatium, дати времена; triduo interposito, пошто прођу три дана; б) i. judicium, издати пресуду; i. decretum, издати одлуку; i. poenas, одредити; i. auctoritatem, служити се својим угледом; в) i. fidem suam in rem alqam, дати обећање (реч) од себе; i. jusjurandum, положити заклетву; г) као разлог навести: i. caussam, навести као узрок; gladiatores interpositi sunt, подметнути су гладијатори = људе намењене на убиство издавали су за гладијаторе; д) i. operam, studium pro alqo, уложити труд; ђ) умешати, помешати: querelas; i. se bello; i. se in istam pacificationem, као посредник умешати се; е) противити се, опрети се: audaciae alcjs; nihil me interpono, немам ништа против тога; i. se quominus etc. + + +interpŏsĭtĭo, ōnis, f. (interpono), 1) уметање, уплетање: certarum personarum; особ. уметање речи у готов спис. 2) парентеза. + + +interpŏsĭtŭs, ūs, m. (interpono), долазак међу што: interpositu terrae (међу сунце и месец). + + +interpres, prĕtis, comm. (inter и PRET, ΦΡΑΔ, φράξω), 1) упр. “посредник говорник“, посредник: pacis; judicii corrumpendi, при подмићивању судија; te interprete, твојим посредовањем. 2) тумач: i. juris = правник; i. coeli = астроном; i. comitiorum = haruspex (који пази на знаке); i. divûm, пророк или свештеник. 3) преводилац: nec converti ut i. sed ut praetor. 4) тумач: appellare, audire alqm per interpretem; loqui sine interprete. + + +interprĕtātĭo, ōnis, f. (interpretor), изјашњење, тумачење: juris; ostentorum et somniorum. + + +interprĕtor, dep. 1. (interpres), 1) (Plaut.) intrans. бити посредник; trop. i. memorae alcjs, помоћи чијем памћењу. 2) trans. а) објаснити, разјаснити, тумачити: i. somnia; fulgura; jus alci. Напосе: i. alqd in mitiorem partem, блаже; sententiam alcjs recte i., добро схватити; interpretabatur se jurejurando esse liberatum, тумачио је као да је разрешен од своје заклетве; pauci Agricolam interpretati sunt, мало је њих што су Агриколу појмили; interpretari consilium ex necessitate, из нужде правити закључак на намеру; б) изразити се, одлучити: non interpretor, recte an perperam illud factum sit. + + +interprĭmo, pressi, pressum, 3. згњечити, згњавити: alci fauces. + + +interpunctĭo, ōnis, f. (interpungo), разликовање, растављање речи тачкама: interpunctione verborum. + + +interpungo, punxi, punctum, 3. стављати тачку међу две речи, тачкама разликовати. Отуда part. interpunctus, како треба растављен, подељен: oratio; као subst. interpunctum, i, n. = interpunctio. + + +interquĭesco, quĭēvi, quĭētum, 3. стати мало, одморити се: quum haec dixissem et paulum interquievissem. + + +interregnum, i, n. међувлада, 1) за владе краљева, време између смрти једнога краља и избора његова наследника, за које време сваких пет дана имађаше по један сенатор као interrex највишу власт. 2) за републике, време кад није било конзула (било да су умрли или да нису били у Риму); за избор нових конзула и за вршење врховне власти биран је interrex међу сенаторима од патрицијског сталежа. + + +interrex, rēgis, m. привремени краљ, в. interregnum. + + +*†interrĭtus, adj. неустрашен: vultu interrito; *mens interrita leti, срце што се не боји смрти. + + +interrŏgātĭo, ōnis, f. (interrogo), 1) питање; напосе = испитивање, саслушавање: i. testium. 2) у реторици = закључак, силогизам (јер су дијалектици често изводили своје силогизме питањем). + + +interrŏgātĭuncŭla, ae, f. dem. од interrogatio. + + +interrŏgo, 1. 1) питати, упитати (обично с неком формалношћу, као званично и сл.; пор. quaero); i. alqm alqd или de re alqā; i. sententias, питати сенаторе за њихово мишљење; sententiae interrogari coeptae sunt; sententiam interrogatus, упитан за своје мишљење. Напосе = судски испитати, саслушати: testem. 2) тужити кога, звати на суд: i. alqm lege или legibus или само interrogare. 3) †intrans. закључак чинити, питањем правити силогизам, в. interrogatio 2). + + +interrumpo, rūpi, ruptum, 3. 1) нешто што је у свези, раскинути, прекинути и сл.: i. venas, пресећи; pontem, прекинути. 2) trop. прекинути, сметати: orationem; iter. + + +interruptē, adv. (interruptus), испрекидано. + + +†interruptĭo, ōnis, f. (interrumpo), прекидање, прекид. + + +interruptus, adj. (part. од interrumpo), прекинут, испрекидан: voces; consuetudo; *ignes ii., муње. + + +intersaepĭo, saepsi, saeptum, 4. 1) запушити, зачепити: foramina. 2) преградити, заградити. 3) препречити, пресећи, раставити: iter; i. urbem vallo ab arce. + + +interscindo, scĭdi, scissum, 3. 1) раскинути: i. pontem, прекинути; i. venas, отворити; aggerem, порушити. Отуда = делити, одвојити, раставити: Chalcis interscinditur freto. 2) trop. прекинути, сметати: laetitiam. + + +†interscrībo, scripsi, scriptum, 3. писати између чега. + + +intersĕco, sĕcŭi, sectum, 1. (ретко), расећи: res illas. + + +intersēpĭo в. intersaepio. + + +intersĕro1, sēvi, sĭtum, 3. сејати, садити између чега: vites. + + +intersĕro2, sĕrŭi, sertum, 3. уметнути, додати: *oscula verbis; interserens caussam, наводећи за узрок. + + +†intersisto, —, —, 3. запети, стати усред говора. + + +†intersĭtus, adj. (part. од intersero1), што се налази између чега. + + +interspīrātĭo, ōnis, f. дисање између чега, одисање (при говору, пићу). + + +interstinguo1, —, stinctus, 3. чим нашарати: facies interstincta medicaminibus, нашарано (фластером). + + +interstinguo2, —, stinctus, 3. у pass. = угасити: ignem interstingui. + + +†interstrātus (part. од неупотр. intersterno), постављен између чега. + + +*interstrĕpo, —, —, 3. између чега зујати, шуштати, шкрипити и сл.: anser i., гаче. + + +interstringo, —, —, 3. завезати, стегнути: alci gulam. + + +intersum, fŭi, esse, 1) бити, налазити се између чега, а) у простору: pons interest inter eos; б) у времену: quadraginta anni intersunt inter eos. Отуда в) trop. различан бити, разликовати се: vera ii. а falsis; quoniam τὸ νεμεσᾶν interest τοῦ φθονεῖν, пошто је разлика између „негодовања“ и „злурадости“; (Com.) hoc dominus ac pater interest, у томе се разликују господар и отац. 2) бити при чему присутан (и у том учествовати; пор. assum): i. in convivio; i. negotio alci; proelio; †i. alci, бити код некога. 3) impers. interest, а) има разлике: i. inter hominem et bestiam; multum i., велика је разлика; nihil i., нема разлике; б) стало је до тога мени, теби итд., тиче се мене, тебе итд.: interest meā; tuā; illius; Ciceronis; i. multum; magni; maxime, много је до тога стало; ad rem nihil i., до тога није ништа стало; multum i. duos esse consules; i. ut (ne) illud fiat; i. qualis aditus sit. + + +†intertextus (part. од intertexo): проткан: vestis i. pluribus notis. + + +intertrăho, traxi, —, 3. одузети: puteo illi omnem animam = потпуно исцрпсти. + + +intertrīmentum, i, n. (inter-tero), 1) отпадак тарењем. 2) trop. губитак, штета. + + +interturbātĭo, ōnis, f. (interturbo), забуна, немир: animi. + + +interturbo, 1. узнемиривати, сметати. + + +intervallum, i, n. (intervallus), упр. простор између два коца на насипу, 1) простор међу, удаљеност: sequi alqm maguo intervallo. 2) у времену, међувременост, пауза: video te longo (или ex longo) intervallo, после дугог времена; sine intervallo loquacitas, непрекидна говорљивост. 3) разлика, неједнакост: quantum i. est inter te et illum? + + +†intervello, velli (vulsi), vulsum, 3. ишчупати, откинути, орезати између чега: barbam aut vellunt aut intervellunt, ишчупају поједине длаке. + + +intervĕnio, vēni, ventum, 4. 1) наићи = доћи, док се што још догађа, траје итд.: vereor ne molestus interveniam: i. sermoni, доћи за време разговора; i. alci, изненадити кога доласком; casu i., доћи случајно. 2) trop. а) доласком што прекинути, спречити, сметати, на пут стати и сл.: nox i. proelio; i. gloriae alienae; i. alci alqd cogitanti; б) †посредовати; в) својим се угледом послужити, с ne: eatenus interveniebat ne quid perperam fieret; г) збити се, догодити се: exigua fortuna i. sapienti, мудру слабо служи срећа. + + +interventor, ōris, m. (intervenio), посетилац (који смета доласком): liberiore et magis vacuo ab interventoribus die. + + +interventŭs, ūs, m. (intervenio), долазак међу што: hominis; noctis; lunae (о помрачењу сунца); trop. = посредовање, помоћ. + + +interverto (intervorto), verti (vorti), versum (vor-sum), 3. (предкл. и касно), упр. на другу страну управити, 1) изменити: ingenia. 2) проневерити, преваром присвојити: pecuniam; i. consulatum, од другога уграбити и на се пренети. 3) оглобити кога, преварити, отети што од кога: alqm mulire i.; possessione. 4) расути, проћердати: pecuniam. + + +intervīso, vīsi, vīsum, 3. 1) гледати за чим, надгледати: quid faciant coqui. 2) походити каткад: alqm. + + +intervŏlĭto, 1. летети међу, пролетати. + + +intervŏmo, —, —, 3. (предкл.) избљувати, излити: undas dulces inter salsas. + + +intervorto в. interverto. + + +intestābĭlis, adj. с comp., који због рђавог владања свог не може сведок бити или тестаменат правити; отуда бешчастан, непоштен, гадан: homo; saevitia; кадшто и = ушкопљен. + + +intestātō, adv. (intestatus), без тестамента: mori. + + +intestātus, adj. 1) (Com.) непосведочен, недоказан сведоцима. 2) који пре смрти није направио тестамента: mortuus est i. 3) ушкопљен. + + +intestīnus, adj. (intus), унутарњи, унутрашњи: malum; bellum. Напосе као subst. intestīna, ōrum, n. црева, утроба (пор. exta, viscera). + + +intexo, texŭi, textum, 3. 1) уткати, уплести: i. diversos colores picturae; *purpureas notas filis; vestes auro intextae, златом извезене. Отуда пор. уплести, умешати, уметнути: venae toto corpore intextae; intexta laeta tristibus; ridicula versibus; *i. facta chartis, написати. 2) *обвити, обмотати: ulmos vitibus; hastas foliis. + + +intĭbum в. intubum. + + +intĭmē, adj. (intimus), 1) најповерљивије, најискреније: alqo uti. 2) најсрдачније: commendari alci ab alqo. + + +intĭmus, adj. (intra), sup. од interior. 1) најунутрашњији: in i. sacrario, у најунутрашњијем делу светилишта; abdidit se in intimam Macedoniam, у унутрашњост Македоније. 2) trop. а) = дубокоуман: i. artificium; disputatio; philosophia; б) = тајан, скривен: consilia; в) поверљив, поуздан, искрен: amicus; familiaritas; intimus consiliis alcjs, познат с чијим намерама. Отуда subst. intĭmus, i, m. повереник, поузданик: i. alci; intimi mei, моји пријатељи. + + +*†intingo (или intinguo), tinxi, tinctum 3. умочити, умакати: calamum; faces sanguine. + + +*†intingo (или intinguo), tinxi, tinctum 3. умочити, умакати: calamum; faces sanguine. + + +intŏlĕrābĭlis, adj. несносан: frigus; dolor; saevitia. + + +intŏlĕrandus, adj. несносан: tyrannus; hiems; superbia. + + +intŏlĕrans, tis, adj. с comp. и sup. 1) act. који не трпи или не може да трпи: homo i. laboris; i. rerum secundarum, не уме да понесе срећу. 2) pass. *† = intolerabilis. + + +intŏlĕrantĕr, adv. с comp. и sup. (intolerans), несносно: i. gloriari. + + +intŏlĕrantĭa, ae, f. (intolerans), 1) нетрпљење. 2) несносност: morum; regis. + + +intŏno, tŏnŭi, tŏnātum, 1. I. intrans. грмети, загрмети: pater (Juppiter) intonat ab alto coelo; trop. грмети, орити се: vox tribuni; nemus. — II. trans. загрмети чим: i. alqd. громовитим гласом рећи; *hiems intonata fluctibus Eois, бура која захучи источним валима. + + +intonsus, adj. нестрижен, нешишан: capilli; coma; deus; os; *mons i., зелена, шумовита; trop. homo i., строг и опор (јер стари Римљани не шишаху косе и браде). + + +intorquĕo, torsi, tortum, 2. 1) савити, обмотати, окренути, обрнути: i. mentum; oculos; pallium circa brachium, око мишице обавити; i. angues capillis, уплести; i. funem, плести, сукати; trop. oratio intorta, заплетен. 2) завијајући бацити, замахнути: telum in hostem; *hastam equo, бацити се копљем на коња. + + +intrā (м. interā sc. parte, од неупотр. adj. inter[us], в. interior), I. adv. унутра, изнутра. II. praep. с acc. 1) о простору, изражава да је нешто са свих страна затворено и ограничено, унутра, с глаголима кретања (пор. inter): esse i. parietes; i. Taurum montem; venire i. illas regiones. Отуда 2) за означење броја, мере, границе: i. verba peccare, погрешити али тако да дође само до речи (а не и до дела); i. nos, међу нама; i. legem, у границама закона; classis erat i. centum, не више од стотине (и мање). 3) о времену, а) за, пре него што прође: i. viginti dies; i. decimum diem quam Pheras venerat; б) у току од: i. viginti annos tectum non subierat, пуних двадесет година. + + +intrābĭlis, adj. (intro), приступан. + + +*†intractābĭlis, adj. с ким се не може изићи на крај: homo i., суров; gens i. bello, непобедљив; locus, где се не може становати; bruma, несносна. + + +intractātus, adj. недирнут, непокушан: equus, неизјахан; scelus, непокушан. + + +†intrĕmisco, —, —, 3. и *†intrĕmo, задрхтати, потрести се: genua ii. timore; terra. + + +†intrĕmisco, —, —, 3. и *†intrĕmo, задрхтати, потрести се: genua ii. timore; terra. + + +intrĕpĭdē, adv. (intrepidus), неуплашено, неустрашено. + + +intrĕpĭdus, adj. неустрашен, ко не дрхће: homo; vultus; hiems i., кад се ужива мир. + + +†intrĭbŭo, —, —, 3. приносити, прилагати (у име пореза): alqd. + + +intrīco, 1. (in-tricae), заплести, забунити, смести: alqm. + + +†intrinsĕcus, adv. (intra), унутра. + + +intrītus, adj. (tero), упр. неотрвен, неотрт; trop. неослабљен. + + +intrō1, adv. (м. intero sc. loco), унутра: venire i. ad alqm; alqm i. ducere; cibum i. ferre. + + +intro2, 1. ући, улазити: in hortos; ad alqm; често о непријатељима = провалити, продрети: i. intra praesidia. Отуда а) trop. i. in rerum naturam, проникнути; i. in mentem judicis = од судије бити добро схваћен; in familiaritatem alcjs, опријатељити се с ким; б) trans. ући у што, ступити: i. portum; januam; regnum; i. mare, пловити по мору; trop. cupido gloriae intravit animos, обузела је духове; в) напасти: hostem; г) пробости: aprum. + + +intrōdūco, duxi, ductum, 3. уводити унутра, увести: i. milites; copias in fines hostium; i. ambitionem in senatum; i. consuetudinem; exemplum. + + +intrōductĭo, ōnis, f. (introduco), увођење, увод. + + +intrŏĕo, īvi и ĭi, ĭtum, 4. ући, улазити: i. in urbem; ad alqm; i. domum; curiam; urbem; i. portā, на врата. + + +intrōfĕro, tŭli, —, 3. унети: alqm; liberis cibum; lecticā introferri. + + +*intrōgrĕdĭor, gressus sum, dep. 3. (gradior) (ретко), ући, улазити. + + +intrŏĭtŭs, ūs, m. (introeo), 1) улазак, улаз: nocturnus i. Smyrnam, у Смирну; i. in urbem; primo introitu; prohibere alqm introitu, не пустити унутра. Отуда trop. а) ступање у службу: i. sacerdotii; б) увод, почетак, предигра: i. defensionis; operis; fabulae. 2) concr. улазак = приступ каквом месту: omnes ii. praeclusi erant. + + +intrōmitto, mīsi, missum, 3. послати, пустити унутра: alqm ad alqm; legiones; neminem in aedes; trop. †i. verba in usum, увести. + + +introrsum или introrsus, adv. (introversum или versus), 1) унутра: accipere hostes i. in castra; i. perspicere. 2) *†изнутра: i. est turpis. + + +introrsum или introrsus, adv. (introversum или versus), 1) унутра: accipere hostes i. in castra; i. perspicere. 2) *†изнутра: i. est turpis. + + +intrōrumpo, rūpi, ruptum, 3. продрети, провалити: in aedes. + + +intrōspecto, 1. гледати унутра, Plaut. + + +intrōspĭcĭo, spexi, spectum, 3. 1) гледати у: domum; trop. †= гледати на што, посматрати: aliorum felicitatem aegris oculis. 2) trop. = испитивати, размишљати: mentem alcjs; in mentem suam; in omnes reipublicae partes. + + +intrōvŏco, 1. узвати: alqm ad filium. + + +intrūdo, si, sum, 3. утурати; trop. i. se, наметнути се. + + +intŭbum (intĭbum), i, n. (и intŭbus, i, m.), ендивија, цикорија (трава). + + +intŭĕor, tŭĭtus sum, dep. 2. (предкл. и intŭor, dep. 3), 1) упрети очи у што, тачно посматрати (пор. contueor, contemplor, specto): i. solem; i. in. alqm; huc atque illuc; напосе = гледати с дивљењем, с поштовањем: alqm. 2) trop. душевно што посматрати, а) = размишљати, промислити: alqd; б) обзирати се на што, имати пред очима; tempestatem impendentem; oratores, quid illi sentiant. + + +*†intŭmesco, mŭi, —, 3. 1) отећи, отицати: genae; vulnus. 2) trop. а) = дизати се, расти: vox i.; fluctus i.; motus i.; б) = надути се, понети се; в) i. alci, расрдити се на кога. + + +*intŭmŭlātus, adj. неукопан, несахрањен. + + +intŭor в. intueor. + + +†inturbātus, adj. незбуњен, непоплашен. + + +inturbĭdus, adj. (Tac), 1) неузнемирен: annus. 2) ко не прави немире: homo. + + +intus, adv. (in и tus [= од, са], пор. ivtŏs), 1) (Com.) изнутра: obsero ostium i.; alqd i. proferre foras. 2) унутра (на питање: где?): esse i.; estne frater i., је ли ти брат код куће?; *intus digna geri, што треба да се збива унутра (не на позорници, већ за кулисама); (Pl.) i. domum esse, код куће бити. Отуда trop. = у својој унутрашњости, у срцу: intus canere = мислити само о својој користи. 3) унутра (на питање; куда?): deducere alqm i. + + +intūsĭum в. indusium. + + +indūsĭum или intūsĭum, ĭi, n. (induo), горња женска хаљина (opp. subucula). + + +intūtus, adj. 1) неутврђен, нечуван: castra. 2) несигуран, непоуздан: amicitia. + + +īnŭla, ae, f. оман (биљка). + + +ĭnultō в. inultus. + + +ĭnultus, adj. 1) неосвећен: inultus animam amisit. 2) некажњен: i. injuria; alqm inultum sinere; hostes inultos abire pati, отрпети да оду; *dum catulos ferae celent inultae, неузнемирене. Отуда adv. ĭnultō, некажњено, без казне. + + +*†ĭnumbro, 1. 1) засенити, сенком својом покрити: locum; vesperā inumbrante, кад се смркавало. 2) помрачити: sidera; dignitatem alcjs. + + +†ĭnundātĭo, ōnis, f. поводањ, поплава. + + +ĭnundo, 1. 1) trans. потопити, поплавити: terram; campum; quā fluvius inundaverat; trop. Cimbri ii. Italiam. 2) *†intrans. пун бити, покрити се чим: fossae inundant sanguine. + + +ĭnungo, unxi, unctum, 3. (ретко), намазати: inungi, дати се мазати. + + +ĭnurbānē, adv. (inurbanus), непристојно, неуглађено, просто. + + +ĭnurbānus, adj. 1) неуглађен, неукусан, недосетљив: dictum; homo. 2) непристојан, неуљудан, неотесан: homo; gestus; habitus. + + +ĭnurgĕo, ursi, —, 2. (предкл. и касно), навалити: cornibus, роговима. + + +ĭnūro, ussi, ustum, 3. 1) ужећи, жигосати: notam vitulo. 2) trop. а) жигосати кога чим: i. alci notam; i. alqm notā; i. alci ignominiam; famam turpitudinis; б) причинити ком зло, болове и сл.: i. alci dolorem; i. rei publicae mala multa; i. leges nobis, натурити нам мрске законе. + + +ĭnūsĭtātē и ĭnūsĭtātō, adv. с comp. и sup. (inusitatus), необично. + + +ĭnūsĭtātē и ĭnūsĭtātō, adv. с comp. и sup. (inusitatus), необично. + + +ĭnūsĭtātus, adj. с comp. и sup. необичан, неуобичајен. + + +ĭnūsŭs, ūs, m. (Plaut., сумњиво), неупотреба. + + +ĭnūtĭlis, adj. с comp. и sup. некористан, неупотребљив, неспособан: homo i. ad pugnam или pugnae; i. ad usus civium; res est i. mihi. Често = шкодљив, убитачан: civis seditiosus et i.; oratio i. civitati. + + +ĭnūtĭlĭtās, ātis, f. (inutilis), непотребност, неупотребљивост; често = шкодљивост. + + +ĭnūtĭlĭtĕr, adv. (inutilis), некорисно, штетно. + + +Inŭus (ĭ), бог Пан, као оплодилац стада. + + +invādo, vāsi, vāsum, 3. 1) ићи, ступати у или на што, продрети, провалити у неки простор (обично непријатељски; пор. irrumpo, irruo): quocunque ignis i.; malum i. in vitam hominum; i. in collum alcjs, жестоко загрлити. Отуда *i. viam, ударити путем, поћи на пут; i. magnum alqd, предузети. 2) напосе непријатељски навалити, напасти, ударити: i. in Asiam; in alqm; i. castra; hostes. Отуда = речима жестоко напасти, насрнути, карати: i. alqm minaciter; i. consules cur etc.; i. dictum alcjs. 3) ствар коју присвојити, силом заузети: i. regnum; i. in alcjs praedia. 4) напасти, спопасти, обузети: terror i. hostes; avaritia i. in animos eorum; и само terror invasit, настаде страх. + + +invălĕo, —, —, 2. (предкл.) јак бити. + + +invălesco, lŭi, —, 3. јак постати, јачати, отимати мах, расти: tantum opibus invaluit; luxuria, amor i.; verba ii., долазе у обичај. + + +invălĭdus, adj. с comp. и sup. 1) слаб = нејак, немоћан, неделателан (пор. imbecillus, infirmus, debilis): homo; exercitus; stationes ii., с маленом посадом; moenia ii. adversus irrumpentes, што не дају довољне заштите. 2) слаб због болести, ослабљен, болешљив: i. et aeger. + + +invāsor, ōris, m. (invado) (касно), нападач. + + +†invectīcĭus, adj. (inveho), са стране унесен, уведен: trop. gaudium i., што не до лази од срца. + + +invectĭo, ōnis, f. (inveho), 1) увоз робе: rerum. 2) жесток нападај речима, псовање. + + +invĕho, vexi, vectum, 3. 1) уводити, увести, увозити: i. pecuniam in aerarium; vinum in Galliam; divitiae ii. avaritiam, доноси са собом. 2) Отуда pass. invehi и part. invehens, а) invehi curru, equo, navi (али се ове речи кадшто и изостављају ако се из смисла могу допунити) = возити се, јахати, једрити у: invehi in urbem; litori, к обали; vehiculo i. corpori patris, с колима прећи преко очина тела; *per auras invehens curru, возећи се на колима по ваздуху; invehere se, јурнути (о коњиштву); б) = навалити, напасти на кога: invehi in alqm: hostis invehitur; особ. trop. = речима напасти, жестоко карати: vehementer invehi in alqm; multa invehens in eum, нападајући га жестоким речима и пребацивањима. + + +invendĭbĭlis, adj. што се не може продати. + + +invĕnĭo, vēni, ventum, 4. 1) наићи на што, наћи, налазити (обично случајно; пор. reperio): i. alqm domi; i. naves paratas; inveniuntur qui etc., има их који итд. Често i. in libro, in annalibus, apud plerosque auctores и сл. = видети, читати. 2) дознати, сазнати: alqd ex captivis. 3) открити: conjurationem. 4) смислити, измислити: artes; fallaciam; non invenio quid faciam. 5) примити, добити, набавити: i. gloriam ex re; veniam ab hoste; nomen ex re alqā; *i. mortem manu, погинути од душманске руке; i. laudem, добити; (Com.) i. infortunium, допасти несреће. 6) *†i. se, умети се наћи. + + +inventĭo, ōnis, f. (invenio), изналазак; abstr. изналажење, и = дар за изналажење. + + +†inventĭuncŭla, ae. f. (dem. од inventio). + + +inventor, ōris, m. (invenio), изналазач: legis, виновник; Zeno inventor Stoicorum, оснивач школе стоичке. + + +inventrix, īcis, f. (invenio), изналазачица: philosophia i. legum. + + +inventum, i, n. (part. од invenio), изналазак: i. meum est; inventa Zenonis, учење, назори Зенонови. + + +†invĕnustē, adv. (invenustus), без дражи, непријатно, не љупко. + + +invĕnustus, adj. 1) нелеп, непријатан, недражестан. 2) несрећан у љубави (Com.). + + +†invĕrēcundē, adv. (inverecundus) безобразно, бестидно. + + +inverēcundus, adj. са sup. безобразан, бестидан, бесраман. + + +invergo, —, —, 3. левати, излити, налити: vina fronti; liquores in alqm. + + +inversĭo, ōnis, f. (inverto), 1) извртање, обртање: verborum. 2) trop. у реторици, а) иронија, б) алегорија, в) премештај речи. + + +inversus в. inverto. + + +inverto, verti, versum, 3. 1) окренути, обрнути, изврнути: anulum; alvei navium inversi. Отуда *invertere terram vomere = орати; i. mare = узбуркати, i. vinaria, испразнити; Boreas invertit ornos, обара; coelum invertifur (о ноћи); annus inversus, навршена. 2) trop. изврнути, искривити, изопачити, нагоре изменити: i. virtutes, врлине злим тумачењем представити као пороке. Напосе part. inversus као adj.: verba inversa, изопачење речи: mores inversi, искварени; consuetudo inversa, навика нешто наопачке радити. + + +invespĕrascit, —, —, 3. impers., мрак се хвата. + + +investīgātĭo, ōnis, f. (investigo), истраживање, ислеђивање. + + +investīgātor, ōris, m. (investigo), ко истражује, ислеђује. + + +investīgo, 1. 1) истраживати, ислеђивати, трагати (као ловац за зверком; пор. indago): captivos; caussas rerum; voluptates. 2) испитујући пронаћи, у траг ући, открити: alqd; ubi ille sit: hominem; conjurationem. + + +†investĭo, 4. (ретко), заоденути, покрити, обложити: porticum picturā. + + +invĕtĕrasco, vĕtĕrāvi, —, 3. (invetero), старити, остарити; особ. = угнездити се, одомаћити се: aes alienum inveterascit, дугови застарују, не плаћају се; mos, opinio i., утврђује се; inveteravit in nostra civitate ut etc, стари је у нас обичај да итд.; si inveteravit, actum est, ако се одгоди, пропало је. + + +invĕtĕrātĭo, ōnis, f. (invetero), застарење = укорењење кога зла. + + +invĕtĕro, 1. (vetus), старим учинити; скоро само у медијалном облику inveterari = остати непромењен, и part. invĕtărātus као adj. = стар, укорењен, утврђен: amicitia; malum. + + +invĭcem, adv. (в. vicis), 1) наизменце (сад један, сад други; пор. mutuo, vicissim): timor atque ira i. sententias variabant; his i. sermonibus nox traducta est. 2) узајамно, међусобно (један према другоме): haec i. obstant, ово се једно другом противи; i. diligere; multae i. clades. 3) а, напротив: requiescat Italia, uratur i. Africa. + + +invictus, adj. са sup. (vinco), непобеђен, непредобивен, али и непобедив: imperator; gens i. armis; i. a labore; †i. adversus gratiam animus; i. in mortem. Отуда trop. defensio i., неоповргљива; pietas, непоколебљива; civitas sibi quaedam invicta fecerat = сама је себи поставила неке непреступне границе; *i. ad vulnera, који не може бити рањен. + + +invĭdentĭa, ae, f. (invideo) (ретко), филозофски term. t. завист, завиђење. + + +invĭdĕo, vīdi, vīsum, 2. 1) (предкл. и песн.), злобним оком погледати што, урећи: alqd. 2) завидети коме што: i. honori alcjs; i. commodis alcjs; (ретко) i. alci in re alqā; чешће i. alci re alqā; *†i. alci rem alqam, завидети коме што: *res invidenda, због које се коме мора завидети = сјајна, красна; invidetur mihi, завиде ми. Отуда *= пречити, сметати и сл.: multa invident pure apparere tibi rem, много ти шта смета да чисто видиш какву ствар; cur ego iuvideor, за што им се крати? + + +invĭdĭa, ae, f. (invideo), завист, ненавист, суревњивост, мрзост и сл. (пор. livor, malignitas): а) act. завиђење, мржња итд.: proditus est invidiā ducum; б) pass. бити предмет зависти, мржње итд.: esse in invidiā или invidiam habere, бити омражен; adducere alqm in invidiam, навући на кога општу мржњу; regnare sub alienā invidiā, да мржња падне на другога; i. decemviralis, мржња на децемвире. + + +invĭdĭōsē, adv. с comp. (invidiosus), завидљиво, мрско: i. alqm criminari (тако да се на онога мржња побуди). + + +invĭdĭōsus, adj. с comp. и sup. (invidia), 1) *завидљив, суревњив: dea; alci. 2) чему се завиди, што побуђује завист: possessio; pecunia. 3) омражен, мрзак, немио: res; homo; i. apud alqm; hoc vobis invidiosum est, то буди мржњу на вас. + + +invĭdus, adj. (invideo), завидљив, суревњив, злобан: i. laudis alcjs, због чије славе; *nox invida coeptis nostris, незгодна за моју намеру; subst. invĭdus, i, m., завидљивац. + + +*†invĭgĭlo, 1. 1) бити над чим: i. rei alci. 2) trop. бринути се, старати се о чему: i. victui; pro re alqā; i. venatui, бити ревностан ловац. + + +*†invĭŏlābĭlis, adj. неповредљив. + + +invĭŏlātĕ, adv. (inviolatus), неповређено. + + +invĭŏlātus, adj. (part. од violo), 1) неповређен: ne quid inviolatum relinqueret. 2) неповредљив: templum; tribunus plebis. + + +invĭsĭtātus, adj. (visito), невиђен, необичан: alci. + + +invīso, vīsi, vīsum, 3. 1) надгледати: res rusticas; domum. 2) походити, посетити: alqm; Delum. + + +invīsus1, adj. с comp. и sup. (part. од invideo), омражен, нерадо виђен, мрзак: homo; negotium; res invisa alci. + + +invīsus2, adj. (video), невиђен. + + +invītāmentum, i. n. (invito) драж, дражест, примама. + + +invītātĭo, ōnis, f. (invito), 1) позив: benigna; hospitis; i. alcjs in Epirum. Напосе нуђење гостију за столом; отуда = част, гозба. 2) trop. = позив, опомена: ad dolendum. + + +invītātŭs, ūs, (само у abl. sing.) m. = invitatio: invitatu tuo, на твој позив. + + +invītē, adv. с comp. (invitus), нерадо, преко воље. + + +invīto, 1. 1) позвати кога као госта: i. alqm ad cenam, i. alqm hospitio или in hospitium; i. alqm domum или tecto ac domo. Отуда а) = напити коме: i. alqm poculis; б) i. se (Com.), угађати себи = јести и пити, частити се. 2) уопште позвати, мамити, дражити: i. alqm ad audiendum; in libidinem; hostes ad deditionem; i. et allicere appetitum animi; i. assentionem, мамити на ласкање; *i. culpam, мамити на преступ; *i. somnos, успављивати. + + +invītus, adj. са sup. (in-volo), ко чини нерадо, против воље: invitus hoc feci; invitissimus eum dimisi, сасвим против моје воље; id fiet illo et me invitissimo, биће и против његове и против моје воље; *ope invitā, помоћ нерадо пружена. + + +invĭus, adj. (in-via), непролазан, непрокрчен: saltus; *maria invia Teucris; nil virtuti invium, врлини ништа није немогуће; subst. invĭa, ōrum, n. (sc. loca), непролазна места. + + +†invŏcātĭo, ōnis, f. (in-voco), призивање. + + +invŏcātus1, adj. (part. од voco) незван, непозван. + + +invŏcātus2 в. invoco. + + +invŏco, 1. 1) призвати, призивати (за сведока или у помоћ): i. deos; fidem militum; alqm ad fortunam communem defendendam; i. arma alcjs adversus alqm. 2) (предкл. и касно), именовати кога, звати именом: i. alqm dominum; quem invocant omnes Jovem. + + +invŏlātŭs, ūs, m. (involo), лет, полет: ex alitis involatu. + + +*invŏlĭto, 1. (intens. од involo), летати, лебдети: *ii. comae umeris. + + +invŏlo, 1. 1) летети у или на што. 2) trop. непријатељски на кога или на што навалити, насрнути: i. ad alqm; alci in oculos; i. in possessiones alcjs, присвојити. Отуда као trans. = напасти, ударити на: i. castra; alqm; cupido i. animos; обузима; *i. alqd = заузети што. + + +invŏlūcrum, i, n. (involvo), завој, завитак, покривало: trop. multis involucris simulationum tegitur uniuscujusque natura. + + +invŏlūtus, adj. са sup. (part. од involvo), застрт = таман, неразумљив: res. + + +involvo, volvi, vŏlūtum, 3. 1) котурати, ваљати што у што или на што: i. montem monti; *Olympum Ossae; *mons involvens secum silvas, ваља са собом доле. 2) а) што око чега обмотати, обвити: i. alqd corpori; б) што чим обмотати; отуда увити, завити, умотати, покрити: i. sinistras sagis; *nimbi ii. diem; capite involuto, замотаном главом; trop. i. se literis, зарити се у књиге; bellum pacis nomine involutum, скривен под плаштом мира; explicare res involutas. + + +involvŭlus, i, m. (involvo), гусеница што се у лист завија (Wickelraupe), Plaut. Cist. + + +invulgo, 1. (ретко), обнародовати, објавити. + + +†invulnĕrābĭlis, adj. који или што се не може ранити, неповредљив. + + +invulnĕrātus, adj. нерањен, неповређен. + + +†injectĭo, ōnis, f. (injicio), полагање. Напосе i. manūs, кад ко своју ствар силом заузме без судске одлуке (в. injicio 2). + + +injectŭs, ūs, m. (injicio), 1) †набацање, наслагање: pulveris. 2) убацивање, улагање, усељење: i. animi in corpus, Lucr. + + +injĭcĭo, jēci, jectum, 3. (injacio), 1) бацити, метнути, ставити у што: i. ignem castris, запалити стан; i. se in ignem, in medios hostes, morti, срнути у. Отуда trop. а) улити, уселити, задати: alci timorem; spem; б) причинити, проузроковати: cunctationem; в) изјавити: alqd; i. de re alqā, споменути што. 2) бацити, ставити на што: i. pallium in alqm или (чешће) alci, заогрнути огртачем; brachia collo, савити руке око врата; pontem flumini, премостити реку. Напосе i. alci manum, положити руку на кога, а) да се ко утиша; б) да ко свој предмет без судске одлуке заузме; отуда trop. i. manum quieti alcjs, узнемирити кога у његовом миру; в) = позвати кога на суд. + + +injūcundē, adv. с comp. непријатно, неугодно. + + +injūcundĭtās, ātis, f. (injucundus), непријатност, неугодност. + + +injūcundus, adj. 1) непријатан: labor nobis i. 2) непријазан, строг: adversus malos. + + +injūdĭcātus, adj. (предкл. и касно), несуђен, а) непресуђен, без пресуде: homo; б) нерешен: res. + + +injungo, junxi, junctum, 3. 1) уклопити, углавити: tigna in asseres. 2) придати, сајузити, спојити: vineas et aggerem muro (dat.). 3) trop. а) нанети, причинити: alci injuriam; laborem; б) наложити, наметнути, натоварити: civitatibus servitutem; alci munus; onus; †i. alci ut alqd faciat. + + +injūrātus, adj. (упр. part. од juro), незаклет, који није положио заклетве. + + +injūrĭa, ae, f. (in-jus), 1) неправда = повреда права, насиље: facere, inferre, imponere alci injuriam, нанети ком неправду; defendere, propulsare injuriam, бранити се од неправде: accipere i., трпети неправду; per injuriam, неправедно. Често с gen. а) i. ejus, tua, неправда нанесена од њега, од тебе; б) i. sociorum, tua, неправда нанесена савезницима, теби; в) i. judicii, неправда нанесена пресудом. 2) напосе а) у plur. као судски term. t. увреде, инјурије; actio injuriarum парница због увреда; б) (Com.) неправична строгост: i. paterna; в) = неправедно узето добро: obtinere injuriam; г) освета за нанесену неправду; д) обешчашћене жене; ђ) повреда, штета: sine injuria, без штете; i. frigoris, штета зимом нанесена. + + +†injūrĭor, dep. 1. (injuria), нанети неправду. + + +injūrĭōsē, adv. с comp. (injuriosus), неправедно, против права. + + +injūrĭōsus, adj. (injuria), 1) неправедан, ко ради против права: in alqm. 2) trop. који вређа, шкодљив: *ventus; *pes, насилничка. + + +injūrĭus или (сумњиво) injūrus, adj. (injuria) (ретко), неправедан. + + +injussŭs1, ūs, m. незаповест; само у abl. sing. injussū meo, i. alcjs, без моје, без чије заповести. + + +*injussus2, adj. (part. од jubeo), без налога = сам од себе, од своје воље. + + +injustē, adv. с comp. и sup (injustus), неправедно, против права: i. facta, неправедни чинови; i. vendere, врло скупо. + + +injustĭtĭa, ae, f. (injustus), неправда, неправедно поступање. Напосе = неправична строгост. + + +injustus, adj. с comp. и sup. неправедан, а) = ко неправду чини: homo; *i. noverca, немилостива; deus, завидљив; б) о стварима = неправдом нанесен, стечен: onus; *regnum i. + + +ĭō1, interj. (ἰώ, ἰού), израз бола и жалости: ах, јао, куку, леле!; или израз весеља (особ. io triumphe!), хај, ијују! + + +Iō2 (ī), ūs или ōnis (Ἰώ), Јона, кћи аргоскога краља Инаха, љубимица Јупитерова коју љубоморна Јунона претвори у краву, коју чуваше стооки Арго (Argus). + + +Iŏcasta (ĭ), ae, f. (Ἰοκάστη), жена тебанскога краља Лаја, мати, а доцније жена Едипова. + + +Iŏlāus (ĭ), i, m. (Ἰόλαος), Јолај, Ификлов син, друг Херкулов. + + +Iolcus (ĭ), i, f. (Ἰωλκύς), варош у Тесалији где је Јазон саградио лађу Арго. + + +Iŏlē (ĭ), ēs, f. (Ἰόλη), кћи Еуритова у Ехалији коју је Херкул отео и удао за свога сина Хила. + + +Iōnes (ĭ), num, m. (Ἴωνες), Јонци, једно од четири главна племена Грчке. Отуда 1) *Iōnĭăcus (ĭ), adj. 2) Iōnĭcus (ĭ), adj. јонски. 3) Iŏnĭus (ī) и *Iōnus (ĭ), adj.: Ionium mare; *I. aequor; *I. sinus, и само *Ionium = Јонско море између Сицилије, Италије и Грчке. Отуда subst. Iōnĭa (ĭ), ae, f., предео у Малој Азији. + + +Ios (ĭ), f. (Ἴος), спорадско острво. + + +Iōsēphus (ĭ), i, m. (Ἰώσηπος), Јосиф, Јосип, јудејски историк. + + +ĭōta, n. indecl. (ἰῶτα), грчко јота. + + +Iphĭgĕnīa (ī) или Iphĭănassa (ī), ae, f. (Ἰφιγένεια, Ἰφιάνασσα) кћи Агамемнонова и Клитемнестрина, коју је одвела богиња Дијана у таурски Херсонез из Аулиде, где је хтедоше Грци њој на жртву принети да ублаже њен гнев. + + +Iphĭăs (ĭ), ădis, f. (Ἰφιάς), Евадна, кћи Ифијева (Iphis). + + +Iphĭcrătēs (ī), is, m. (Ἰφικράτης) атински војвода. Отуда. adj. Iphĭcrătensis (ī). + + +Iphĭgĕnīa (ī) или Iphĭănassa (ī), ae, f. (Ἰφιγένεια, Ἰφιάνασσα) кћи Агамемнонова и Клитемнестрина, коју је одвела богиња Дијана у таурски Херсонез из Аулиде, где је хтедоше Грци њој на жртву принети да ублаже њен гнев. + + +ipse (предкл. и ipsus), ipsa, ipsum, gen. ipsīus (*ipsĭus), dat. ipsi, pron. demonstr. (is и наставак pse = грч. σφέ), 1) сам, сама, само; исти, иста, исто; quaeram ex ipso, питаћу њега самог; ego ipse, ја сâм (ја главом); tu i.; ille i.; Caesar i. (он сам, главом) cum legionibus proficiscitur; omnibus potius quam nobis ipsis (нама самима) consuluimus; valvae ipsae se aperuerunt, саме од себе се отвориле; ipsius domus, његова сопствена кућа. Напосе 2) а) ipse per se или само ipse = сам по себи, сам собом: per se ipsa maxima est, највећа је већ по себи; moventur per se ipsa, мичу се сама собом; б) ipse = кућни газда, домаћин; ipsa = газдарица, домаћица: ego eo quo me ipsa misit; ipse dixit (αὐτός ἔφα) позната формула Питагорејаца; в) et ipse = и, такође: victor ex Aequis transiit in Volscos et ipsos bellum molientes, који су се такође за рат спремали; г) = управо, баш: natali suo ipso die, лицем на свој рођендан; triennio ipso minor, пуне три године млађи; triginta ipsi erant dies, било је управо тридесет дана; nunc ipsum, баш сад; tum ipsum, баш онда; ad ipsum mane, до белога дана; incidere in ipsam flammam civilis discordiae (усред пламена). + + +īra, ae, f. гнев, љутина, срџба и сл.: i. vulnerum, због рана; fugae, због бежања; i. praedae amissae; irae suae, гнев на се; ii. paternae, на оца; plenus irarum paternarum, под теретом гнева очина; irae coelestes, гнев богова; per iram (= irā incensus) alqd feci, у гневу, у срцу; res mihi est irae, побуђује ми гнев; eo irarum procedere, дотле доћи у љутини; *esse alci irae, мрзак бити коме; differre iras = одгодити освету. + + +īrācundē, adv. са sup. (iracundus), гневљиво, љутито, срдито. + + +īrācundĭa, ae, f. (iracundus), 1) гневљивост (склоност на гнев), срдитост. 2) жестина, напраситост, љутина: reprimere, remittere iracundiam, умерити гнев; iracundiam suam reipublicae dimittere, ради државе одустати од срдње; inflammari iracundiā. + + +irācundus, adj. с comp. и sup. (ira), гневљив, срдит, напрасит, жесток: homo; i. in (adversus) alqm; *leo i.; *iracunda fulmina, громови осветници, у гневу избачени. + + +īrascor, —, —, dep. 3. (ira) срдити се, љутити се на некога (као непријатељ, и да задаје страх; пор. indignor, stomachor): alci; i. admonitioni, због опомене; i. alqd, због нечега; i. de nihilo, без узрока; *taurus irascitur in cornua, излива срдњу у рогове = боде роговима. + + +†īrātē, adv. с comp. (iratus), срдито, гневно, љутито. + + +īrātus, adj. с comp. и sup. (ira), срдит, гневан, љутит: alci, на некога; quum iratior factus esset; *mare i., бурно; *sitis, љута; *venter, гладан. + + +Irĭs (īi, ĭdis, f. Ἶρις, 1) Ирида, богиња дуге, кћи Тауманта (Thaumas) и Електре, весница богова. 2) †дуга (на небу). 3) перуника (биљка). + + +īrōnīa, ae, f. (εἰρώνεια), говор с подсмехом, иронија. + + +irrāsus, adj. нестрижен, нешишан: caput. + + +†irrătĭōnālis, adj. неразуман, неразборит: usus quidam i., механично вежбање. + + +irraucesco, rausi, —, 3. (inraucus), промукнути. + + +*irrĕdĭvīvus, adj. упр. ко не може опет оживети, што се не може више повратити, поправити: ponticulus. + + +*irrĕlĭgātus, adj. непривезан: irreligata comas, с расплетеном косом. + + +†irrĕlĭgĭōsē, adv. (irreligiosus), безбожно, непобожно. + + +irrĕlĭgĭōsus, adj. безбожан = ко не поштује богове, веру. + + +*irrĕmĕābĭlis, adj. (inremeo), откуда нема више повратка: unda (река Styx у подземном свету). + + +†irrĕmĕdĭābĭlis, aāj. (in-remedium) 1) неизлечив. 2) trop. непомирљив. + + +*†irrĕpărābĭlis, adj. ненакнадљив, непоправљив. + + +*irrĕpertus, adj. ненађен, непронађен. + + +irrēpo, repsi, reptum, 3. 1) пузати, милети у или на што: serpens i. in (ad) alqm; arbori, успуза се на дрво. 2) trop. увући се (пор. influo, insinuo), неопажен ући: i. in animos hominum; in testamenta locupletium; †dolor i. animo; само irrepere = увући се као пријатељ. + + +*irrĕprĕhensus, adj. непрекоран: i. responsum, истинит. + + +*irrĕquĭētus, adj. немиран, неуморан. + + +*irrĕsectus, adj. непосечен, необрезан. + + +*irrĕsŏlūtus, adj. неразрешен. + + +irrētĭo, 4. (in-rete), у мрежу ухватити, заплести: alqm; trop. i. alqm corruptelarum illecebris; laqueis interrogationum. + + +*irretortus, adj. неодвраћен, неокренут: oculo irretorto, не скренув ока. + + +†irrĕvĕrens, ntis, adj. који не поштује: i. operis, равнодушан према делу. + + +†irrĕvĕrentĕr, adv. (irreverens), с непоштовањем. + + +†irrĕvĕrentĭa, ae, f. (irreverens), непоштовање, несмерност: i. studiorum. + + +*†irrĕvŏcābĭlis, adj. с comp. 1) неповратан, неповратљив: aetas; verbum. 2) trop. непоречан = непроменљив: casus; animus i., непомирљив: Domitiani natura irrevocabilior. + + +*irrĕvŏcātus, adj. 1) непозван натраг. 2) неодвратан, који се не да задржати: lupus. + + +irrīdĕo, rīsi, rīsum, 2. 1) intrans. смејати се, ругати се: in re alqā. 2) trans. некога исмејати, ругати се коме (у шали или злурадо; пор. derideo): i. alqm; deos. + + +irrīdīcŭlē, adv. недосетљиво. + + +irrīdīcŭlum, i, n. (irrideo), подсмех, поруга: irridiculo habere alqm, збијати с ким шалу; esse irridiculo, бити на подсмех. + + +irrĭgātĭo, ōnis, f. (irrigo), заливање, натапање: agrorum. + + +irrĭgo, 1. 1) навести воду на што: i. aquam in areas. Отуда *imbres, излити кишу; trop. somnus i. quietem per membra, распростире по удовима. 2) натапати, заплавити: Nilus i. Aegyptum; i. hortulos fontibus. Отуда оросити, залити, поквасити: cruor i. terram; ille i. genas fletu; шаљиво i. alqm plagis, излемати (полити батинама). + + +*†irrĭgŭus, adj. (irrigo). 1) act. што натапа, кваси: ii. aquae. 2) pass. заплављен, навлажен, наквашен: liortus; corpus mero. + + +irrīsĭo, ōnis, f. (irrideo), исмевање, ругање. + + +irrīsor, ōris, m. (irrideo), подсмевач. + + +irrīsŭs, ūs, m. (irrideo), исмевање, подсмевање, ругање: irrisui esse alci, бити коме на подсмех; alqm habere irrisui, ругати се коме. + + +irrītābĭlis, adj. (irrito), раздражљив, гневљив. + + +*irrītāmĕn, ĭnis, n. и irrītāmentum, i, n. (irrito), средство што дражи, страст распаљује и сл.: acuere iras militum omnibus irritamentis; i. gulae, invidiae; *opes irritamenta malorum, што дражи на злочин. + + +irrītātĭo, ōnis, f. (irrito), дражење, подбадање: gulae; animorum. + + +†irrītātor, ōris, m. (irrito), који дражи, подбадач. + + +irrīto, 1. 1) дражити, подбадати, особ. на гнев и сл.: i. alqm; i. animos ad bella; i. iracundiam. 2) *†побудити, покренути; причинити: i. infantiam ad discendum; haec segnius irritant animos, спорије покреће духове; i. cupiditatem; suspiciones; amores. + + +irrĭtus, adj. (in-ratus), 1) што не важи: testamentum. 2) залудан, безуспешан, бескористан: inceptum; labor; telum, оружје (што је промашило); donum; lingua, ком се не верује; често subst. irrĭtum, i, n.: ad (in) irritum cadere (redigi), ништа не постићи. 3) *†о људима, који ништа не изради, несрећан у ком послу: irritus revertitur, не свршивши ништа; i. legationis, који није успео у своме посланству; i. spei, преварен у своме наду. + + +irrŏgātĭo, ōnis, f. налагање, досуђивање: multae. + + +irrŏgo, 1. упр. што против кога предложити народу и с предлогом продрети; дакле наложити, досудити: i. alci multam; poenam; supplicium; i. sibi mortem, убити се. + + +*†irrōro, 1. 1) trans. оросити, наквасити, овлажити: i. crinem aquis; liquores vestibus. 2) intrans. сипити на што као роса: lacrimae irrorant foliis. + + +irructo, 1. подригивати, ригати у што: alci in os. + + +irrumpo, rūpi, ruptum, 3. 1) продрети, провалити, грунути унутра (силом; пор. irruo): in castra; intra tecta; *i. portam, на врата; pontem, преко моста. 2) trop. уопште продрети: imagines ii. in animos nostros; i. in patrimonium alcjs, заузети; i. in fletum alcjs = пречити, задржавати. + + +irrŭo, rŭi, —, 3. 1) грунути унутра, продрети (нагло и неразборито; пор. invado, irrumpo): in mediam aciem. 2) trop. а) in alienas possessiones, силом заузети; б) ne quo irruas, да не посрнеш; i. in odium offensionemque populi Romani, навући на се. + + +irruptĭo, ōnis, f. (irrumpo), продирање, насилни улазак, насртај: facere i. in popinam. + + +*irruptus, adj. нераздеран, нераскидљив: copula. + + +Irus (ī), i, m. (Ἶρος), просјак у кући Улисовој на Итаци; у пословици = сиромашак: Irus et est subito, qui modo Croesus erat, Ov. + + +ĭs, ĕa, ĭd (ἴ, ἴς), pron. demonstr. 1) кад стоји само за се, он, она, оно: mihi venit obviam puer tuus: is mihi literas reddidit; is est, an non est, је ли то он, или није? 2) кад стоји са супстантивом, преводи се са овај, ова, ово; онај, она, оно; тај, та, то; исти, иста, исто (а кадшто се и не преводи); in eum locum convenire; ob eam caussam; ea caussa belli fuit. Напосе а) у свези са et или que = и то: sermo isgue multus de nobis fuit, било је о нама говора, и то многог; vincula eaque sempiterna; б) кадшто је у свези с глаголима првог и другог лица: haec omnia is feci qui sodalis ejus eram, ја који итд., qui in proximum annum consulatum peteres, is per municipia cucurristi, ти који си тражио конзулат за идућу годину итд.; в) ако је у предњој реченици nomen или pronomen, а за њом се умеће каква реченица, онда иза те уметнуте реченице долази обично is, те подсећа на онај nomen или pronomen у предњој реченици: nos, quorum majores Antiochum regem vicerunt, ii nullo in loco etc.; plebem, quae etc, eam Milo delen ivit; г) = такав, тај: non is es qui glorieris, ниси ти тај (такав) да се хвалиш; д) id est = то јест: mollitia animi, id est, laborum et dolorum fuga; quid sonat haec vox, id est, quae res huic voci subjicitur?; ђ) homo id aetatis, човек тог доба; ad id loci или ad id locorum или само ad id, до сада; id temporis, у исто време; id quod, јер, што; id prodeo, зато излазим; idne estis auctores mihi, то ми зар светујете; in id, уз то, стога; ex eo, дакле; in eo, у томе; in eo est или res in eo est или res in eo sunt, ствар је у томе. + + +Isaeus (ī), m. (Ἰσαῖος), грчки говорник из Халкиде, учитељ Демостенов. + + +Isăra (ĭ), ae, m. река у Галији, сад Isĕre. + + +Isauri (ĭ), ōrum, m., становници земље Isaurĭa (ĭ), ae, f. (Ἰσαυρία) у јужном делу Мале Азије. Отуда adj. Isaurĭcus и *Isaurus. + + +Ischŏmăchē, ēs, f. (Ἰσχομάχη), жена Пиритојева, иначе звана и Хиподамија. + + +†īsĕlastĭcus, adj. (εἰσελαστικός), што се тиче свечаног уласка: certamen i., надметање за прославу свечаног уласка (ког победиоца). + + +Isēum (ī), i, n. (Ἴσειον), храм Изидин. + + +Isĭs (ī), ĭdis или is, f. (Ἶσις), главна богиња мисирска, жена Озиридова (Osiris). Отуда †Isĭăcus, adj.; subst. Isĭăcus, i, m. свештеник Изидин. + + +Ismărus, i, m. и Ismăra, ōrum, n. (Ἴσμαρος), гора и варош у Тракији. Отуда *Ismărĭus, adj. трачки. + + +Ismēnus, i, m. (Ἰσμηνός), река у Беотији код Тебе. Отуда 1) *Ismēnĭs, ĭdis, f. = Тебљанка. 2) *Ismēnĭus, adj. = тепски. + + +Isŏcrătēs (ī), is, m. (Ἰσοκράτης), чувени говорник у Атини; после битке код Херонеје 338 пр. Хр. уморио се глађу. + + +Issa, ae, f. (Ἴσσα), острво у Јадранском мору. Отуда Issaeus, Issăĭcus и Issensis, adj.; subst. Issenses, ĭum, m., становници острва Исе. + + +Issus, i, f. (Ἰσσύς), приморска варош у Киликији, чувена с победе Александрове над Даријем. Отуда Issĭcus, adj.: sinus. + + +istāc в. istic. + + +istāctĕnus в. istic. + + +istĕ, ista, istud, gen. istīus, dat. isti, pron. demonstr. (is и наставак te), тај, та, то; овај, ова, ово; онај, она, оно, односи се обично на особу којој се говори и на све што се ове особе тиче (пор. hic), тако да се често може превести са твој, ваш: ista oratio, онај твој говор; nunc isti doceant, они филозофи којих се ти придржаваш; ista ipsa in dicendo facilitas, управо та твоја лакоћа у говору; adventu tuo ista subsellia (те клупе на којима ти седиш) vacuefacta sunt. Напосе а) iste има често у себи узгредан појан презирања и омразе (можда стога што се у парницама према противнику реч iste употребљава, као што се и Цицерон у својим беседама против Вера скоро увек служи том заменицом): non erit ista amicitia, sed mercatura, неће то бити пријатељство, већ трговина; б) о стварима о којима је већ отпре било говора или наговештаја = тај исти: Att. “Platonem videlicet dicis?” M. “Istum ipsum Attice!” — Отуда istō, adv. а) стога, зато; б) тамо (где си ти); в) trop. онамо = у ону ствар: admiscere alqm isto. + + +*†Ister (Hister), tri, m. (Ἴστρος), доњи Дунав; пор. Danuvius. + + +Isthmus, i, m. (Ἰσθμός), 1) земљоуз, превлака; особ. коринтска. Отуда *Isthmĭcus и Isthmĭus, adj.; subst. Isthmĭa, ōrum, n., игре на истму код Коринта. 2) = земљоуз дарданелски. + + +istĭc (isthĭc), istaec, istŏc или istŭc, pron. demonstr. (iste и hic), јаче од iste, тај (та, то), ту или тамо: quid istic narrat?; istuc considerabo, што ти ту кажеш; homo istuc aetatis, тог доба. У питању istĭcĭne?, да ли тај ту? — Отуда адвербије, 1) istāc (Com.), овуда, овим путем. 2) istāctĕnus (Plaut), довде, дотле. 3) istīc (isthic), а) ту, тамо, на том месту (које спомињеш): istic mane, чекај ту; prius hic te nos, quam istic tu nos videbis; б) у тој ствари (коју спомињеш): i. sum = пристајем; в) trop. i. sum, ево ме = слушам, пазим. 4) istim (предкл.) одатле. 5) istinc (isthinc) а) одатле, отуда (где си ти): istinc loquere; б) отуда, од тога (што имаш): dimidium mihi i. de praeda da! 6) istō (види горе под iste). 7) istōc (Com.), тамо (где си ти). 8) istor sum (isto - versum) (Com.), тамо (где си ти). 9) istūc, а) = istoc; б) trop. тамо = на ствар: istuc ibam, управо хтедох о том говорити; post istuc veniam, после ћу се вратити на ту ствар. + + +istim в. istic. + + +istinc в. istic. + + +istīusmŏdi, adj. indecl. такав, од те врсте. + + +istō в. iste. + + +istōc в. istic. + + +istorsum в. istic. + + +Istrĭ (Histri), ōrum, m. (Ἴστροι), становници Истрије. Отуда 1) Istrĭa (Histria), ae, f. (Ἰστρία), Истрија, покрајина на граници илирској. 2) Istrĭcus, adj. 3) Istrĭāni, ōrum, m. = Istri. + + +istūc в. istic. + + +ĭtă, adv. (is и наставак ta) 1) (ретко) да се њиме означи неки ступањ, тако, толико, тако силно (пор. adeo, tam): ita acriter; ita sunt avidae aures meae. 2) да се означи начин, тако, овако, на тај начин: ita se gessit, tanquam etc.; ita est; quum ea ita sint, кад је тако; ita sunt res nostrae. 3) напосе а) у питању = да, јест, дакако: “Mihine?” “Ita”; б) при уверавању = тако ми (н. пр. здравља), вере ми: ita vivam ut maximos sumptus facio; в) да се означи неко ограничење = само толико, само под тим условом и сл.: ita vos irae indulgere oportet, ut potiorem irā salutem habeatis (нека вам је прече здравље од гнева); г) non ita = не баш, не особито: non ita multi; haud ita magnā manu; non i. valde. + + +Itălĭa (ĭ), ae, f., земља Италија. Отуда 1) Itălĭcus, adj.: bellum I. савезнички рат. Отуда а) Itălĭci, ōrum, m., становници Италије; б) Itălĭca, ae, f. ба) име вароши Корфиније за време савезничког рата; бб) варош у Hispania Baetica; отуда Itălĭcenses, ĭum, m. становници Италике. 2) *Itălĭs, ĭdis, f., adj. италски; као subst. Италијанка. 3) *Itălĭus, adj. 4) Itălus, adj.; отуда subst. Itălli, ōrum, m. Италијани. + + +ĭtăquĕ, adv. 1) = = et ita, и тако. 2) тако, дакле, по томе, према томе, стога (у класичних писаца на првом месту у реченици, а у доцнијих после једне или више речи). + + +ĭtem, adv. (is, ita), 1) исто тако, на исти начин, једнако: fecisti i. ut praetores solent. 2) такође, и: Romulus augur cum fratre Remo i. augure. + + +ĭter (стар. облик ĭtĭnĕr), ĭtĭnĕris, n. (eo), 1) ход, пут куда: in itinere, успут, на путу; parare, instituere i., спремати се на пут; ingredi i., отиснути се, ићи на пут; conficere, довршити; intendere (maturare), ускорити; habeo i. aliquo, имам некуда да путујем. 2) пут као мера за дужину: i. unius diei; Caesar quam maximis potest itineribus in Galliam contendit, ускореним маршовима. 3) пут (као правац којим се к циљу иде, а via значи начињен пут = друм): itinera pedestria, за пешаке; deviis itineribus proficisci, странпутицама путовати. Отуда а) = улица у вароши; б) trop. iter pronum ad honores; напосе = начин, средство, поступање: i. salutis; duo itinera audendi; в) право ићи некуда: dare alci iter (приступ) in provinciam. + + +ĭtĕrātĭo, ōnis, f. (itero), понављање: lectio non cruda, sed multā iteratione mollita. + + +†ĭtĕrātō, adv. (itero), опет, још једанпут. + + +ĭtĕro, 1. (iterum), по други пут чинити, понављати што: alqd; i. facta sua, поново приповедати; itera mihi haec, кажи ми то још једанпут; i. pugnam, снова отпочети; campum, по други пут орати; *i. januam, кроз врата проћи по други пут; *aequor, опет бродити; lanae iteratae, по други пут бојадисана. + + +ĭtĕrum, adv. 1) по други пут, опет, још једном: i. consul; primo, iterum, tertio; semel iterumque = неколико пута; i. atque i., више пута. 2) (ретко) = с друге стране, напротив. + + +Ithăca (ĭ), ae, или Ithăcē, ēs, f. (Ἰθάκη), острво у Јонском мору, држава Улисова. Отуда Ithăcensis и*Ithăcus, adj.; као subst. Итачанин; напосе = Улис. + + +Ithăca (ĭ), ae, или Ithăcē, ēs, f. (Ἰθάκη), острво у Јонском мору, држава Улисова. Отуда Ithăcensis и*Ithăcus, adj.; као subst. Итачанин; напосе = Улис. + + +ĭtĭdem, adv. (item-dem), на исти начин, исто тако, такође: mihi i. ut tibi. + + +ĭtĭnĕr в. iter. + + +ĭter (стар. облик ĭtĭnĕr), ĭtĭnĕris, n. (eo), 1) ход, пут куда: in itinere, успут, на путу; parare, instituere i., спремати се на пут; ingredi i., отиснути се, ићи на пут; conficere, довршити; intendere (maturare), ускорити; habeo i. aliquo, имам некуда да путујем. 2) пут као мера за дужину: i. unius diei; Caesar quam maximis potest itineribus in Galliam contendit, ускореним маршовима. 3) пут (као правац којим се к циљу иде, а via значи начињен пут = друм): itinera pedestria, за пешаке; deviis itineribus proficisci, странпутицама путовати. Отуда а) = улица у вароши; б) trop. iter pronum ad honores; напосе = начин, средство, поступање: i. salutis; duo itinera audendi; в) право ићи некуда: dare alci iter (приступ) in provinciam. + + +ĭtĭo, ōnis, f. (eo), ходање, ход: obviam i.; domum i.; ii. crebrae. + + +Itĭus portus (ĭ), пристаниште у Галији, према Британији. + + +ĭto, 1. (intens. од ео) (ретко) ићи, ходити: ad legionem; ad cenas. + + +Itōnē (ĭ), ēs, f. и Itōnus, i. m. (Ἰτώνη, -νος), варош у Беотији, с храмом богиње Атине. Отуда Itōnĭus, adj. + + +Itūraei (ĭ), ōrum, m. сирско племе, становници покрајине Itŭraea (ĭ), ae, на североистоку Палестине. + + +ĭtŭs, ūs, m. (eo), ход, ходање; у супротности са reditus = одлазак, полазак: pro itu et reditu. + + +Itўlus (ĭ), i, m. (Ἴτυλυς), син тепскога краља Зета и Аједоне (Zethus, Aĕdon), од матере нехотице убијен. + + +Itўs (ĭ), ўos, m. (Ἴτυς), син Тереја и Прокне (Tereus, Procne), убијен од матере и пред оца на софру као јело изнесен. + + +*Iūlēus (ĭ), adj. 1) Јулов, што се тиче Јула, сина Енејина. 2) што се тиче Јулија Цезара и његове породице = Iulius, Јулијев, јулијски. + + +Iūlus (ĭ), i, m. син Енејин, иначе назван Ascanius. + + +Ixīōn, ŏnis, m. (Ἰξίων), краљ лапитски у Тесалији, отац Пиритојев (Pirithous), за казну због напаствовања Јуноне свезан у подземном свету за точак који се непрестано окреће. — Отуда 1) Ixīōnĭus, adj. 2) Ixīōnĭdēs, ae, f. син Иксионов = Pirithous. + + +jăcĕo, jăcŭi, jăcĭtūrus, 2. 1) лежати (opp. усправо стајати, и о живим и неживим предметима; пор. cubo, situs est): j. humi; in litore; ad pedes alcjs; j. in aqua; jacuit rupto corpore. Напосе а) = лежати мртав, рањен или савладан: j. pro patria sua, погинути; victa jacet pietas; б) = лежати болестан: cura, ut valeas, ne ego, te jacente, bona tua comedam; в) = лежати (код нас: седети) за столом; г) = у постељи лежати или уопште одмарати се: ad quartam horam jaceo, post hanc vagor; д) *oculi jacentes, очи доле оборене; ђ) †о местима, бити раван, лежати ниско: loca urbis plana et jacentia; *mare jacet, море је мирно. Отуда уопште о земљама, народима и сл.: quae gens jacet supra Ciliciam, станује; pontus jacens inter Cyrenas et Aegyptum, море које је између Кирене и Мисира; е) = висити, падати: lora jacentia, узде испуштене; crines jacent in collo или collo, коса пала око врата; ж) *canities j. mento, брада му је седа. — 2) trop. а) бити у каквом год стању: j. in moerore, amore, in silentio; б) бавити се где подуже (особ. беспослен): j. Brundisii: omnia hic jacent, овде је све мирно, не ради се ништа; в) бити смућен, изгубити срце: militum animi jacent; Gnejus noster totus jacet; г) бити без моћи, угледа, утицаја, изгледа, поуздања и сл.: Caesar nunc j.: pauper ubique j.; justitia jacet. Отуда о стварима = бити занемарен, омаловажен, пренебрегнут, запостављен: ars illa j.: ea jacent quae improbantur; д) не употребљавати се, стајати без употребе: pecunia j., не ради се с новцем, не доноси плода; ђ) pretia jacent, цене надају, малене су. + + +jăcĭo, jēci, jactum, 3. 1) бацити, вргнути: jacĕre fulmen in medium mare; lapides in murum; alea jacta est, коцка је пала; j. ancoram, спустити; flores, просипати; semen, сејати; arbor poma jacit, на дрвету роде јабуке. Отуда а) j. odorem, давати од себе, пуштати; б) j. scuta, бацити од себе; в) trop. odium, сејати мржњу; j. contumeliam in alqm; j. probra; j. crimen, querelas, изнети тужбе; j. sermones, почети говор; j. mentionem rei alcjs, споменути што; j. verba, voces, казати, рећи; j. probra in feminas illustres, грдити отмене госпође; г) у разговору што узгред изустити, изјавити, споменути: j. alqd и de re alqā; inter alias res jacit oportere decreta omnia rescindi, у току разговора спомену он, како би требало да се итд. 2) бацајући подићи, поставити, основати што и сл.: j. fundamenta urbis; j. aggerem, *j. muros. + + +jactans, ntis, adj. с comp. (part. од jacto), који се сам хвали, размеће: epistola; rex. + + +†jactantĕr, adv. с comp. (jactans), хвалећи се. + + +†jactantĭa, ae, f. (jactans), хваљење себе самога, разметање: militaris; j. sui. + + +jactātĭo, ōnis, f. (jacto), 1) разбацивање, жестоко кретање, дрмање и сл., особ. у говорника: j. corporis; manus, размахивање; j. navis, лађе у бури; j. maritima, кад је море усталасано. 2) trop. а) хваљење, величање самога себе, поношљивост, сујета: j. et insolentia hominum nonnullorum; j. verborum, разметање; б) jactationes animorum incitatae, жестоки покрети, узрујаност душе; в) j. popularis, ташта тежња за наклоношћу народа (популарношћу). + + +†jactātor, ōris, m. (jacto), хвалилац, хвалиша. + + +*†jactātŭs, ūs, m. = jactatio 1). + + +jactĭto, 1. (intens. од jacto) (ретко), често спомињати, говорити: ridicula. + + +jacto, 1. (intens. од jacio), 1) често бацати, метати: j. hastas; lapides in locum alqm; *jactant vulnera, задају један другоме ране копљима. Често = бацити од себе, одбацити, збацити: arma; merces; *j. jugum, стрести; j. sua, напустити. Отуда а) *j. lucem, светлост од себе давати; odorem, испуштати мирис; б) trop. у говору изјавити, изустити: j. verba; preces; j. probra in alqm, просути грдњу на кога; j. versus, отпевати; j. terrorem, хтети заплашити говором. 2) јако разбацивати, кретати, дрмати, махати (наиме о говорнику и његовој гестикулацији): j. brachia; cerviculam; corpus; oculos; se; jactari adversa tempestate, непогодом; *multum ille et terris jactatus et alto, бацан тамо-амо и по копну и по мору. Отуда trop. а) jactari febri, clamore, ab alqo, бити мучен, узнемириван; б) numus jactatur, вредност новца мења се, течај скаче и пада; в) j. curas pectore, занимати се бригом; г) нешто често спомињати, говорити: j. rem in contione, претресати ствар у збору; j. alqm beatum, називати кога срећним; jactantur voces, говори се, зуца се; fabula jactaris in urbe, о теби се говори у Риму; д) j. se: да) хвалити се: j. se intolerantius in re alqā; дб) величати се, разметати се, разбацивати се: j. se magnificentissime; j. se in bonis Roscii; j. se in pecuniis insperatis, разметати се и трошити немилице, дошавши до новаца преко очекивања; дв) j. se и pass. jactari марљиво се занимати чиме: forensi labore; in caussis; ђ) = хвалити се чим: j. gratiam urbanam, омиљеношћу својом у Риму; j. nomen, с поносом спомињати. + + +jactūra, ae, f. (jacio), 1) избацивање (особ. из претовареног брода у море): si in mari j. est facienda. 2) жртвовање, жртва (особ. у новцу), трошак: provincia exhausta sumptibus et jacturis; magnam jacturam facere. Отуда 3) губитак (који од своје воље подносимо да избегнемо већи или да што више добијемо; пор. damnum, detrimentum), штета: jacturam facere или accipere, претрпети штету; jacturam afferre, причинити; j. rei familiaris. + + +jactŭs, ūs, m. (jacio), хитац, бацање: fulminum; teli; tesserarum; *sagittae. Отуда jactu se dare in mare = скочити у море; *intra, †extra teli jactum, у домашају, изван домашаја стреле; †fortuitus j. vocis, случајни говор. + + +*jăcŭlābĭlis, adj. (jaculor), што се даје бацити: telum. + + +†jăcŭlātĭo, ōnis, f. (jaculor), бацање: fulminatio est jaculatio cum ictu; trop. j. verborum. + + +jăcŭlātor, ōris, m. (jaculor), који баца; као војн. term. t. стрелац: jaculatores Numidae (служили се метаћим копљем). + + +*jăcŭlātrix, īcis, f. (jaculor), која баца копље, стрељачица (о богињи Дијани). + + +jăcŭlor, dep. 1. I. trans. *†1) бацати, метати (из праћке): jaculari ignes puppibus; silicem in hostes. Отуда j. se in tela hostium, јурнути; j. verba, избацити речи; j. lucem, давати од себе светлост. 2) стрељати, згађати: cervos; sacras jaculatus arces, Hor., громове бацати на. Отуда *trop. j. multa = тежити за чим. — II. intrans. бацати се копљем (џилитати се): j. in dextrum latus; totum diem. Отуда trop. j. in alqm probris, грдњом напасти на кога. + + +jam, adv. 1) већ: scio jam; j. a prima adolescentia; admirabatur non j. supplicium de eo sumptum esse; j. diu; j. dudum. 2) о будућности = одмах, таки: ille quidem aut j. hic aderit aut j. adest; jam intelliges. Отуда а) jam ut (Plaut.) = чим, како; б) *†jam-jam = сад-сад, час-час, то-то: gaudet equo jamque hos cursu jam praeterit illos; в) напосе кад се заповеда што, дедер, та!: j. age; j. desine, та престани! 3) при одрицању или кад се пита у негативном смислу = дуже, више: non jam hic est, није више овде; quid jam amplius exspectas? (= не треба дуже да чекаш). + + +jamdĭū (jam diu), adv. дуго (давно) већ. + + +jamdūdum (jam dudum), adv. давно (одавно) већ. + + +jamjam (jam jam), adv. већ већ. + + +jamprīdem (jam pridem), adv. већ дуже време, давно (одавно) већ. + + +Jānālis в. Janus II. 1). + + +Jānĭcŭlum, i, n. или mons Janiculus, један од седам брежуљака римских. + + +*Jānĭgĕna, ae, comm. (Janus-gigno), Јаново дете. + + +jānĭtor, ōris, m. (janua), вратар: j. coelestis aulae = Janus; вратар подземнога света = Cerberus. + + +jānĭtrix, īcis, f. (janitor), вратарка: laurus janitrix Caesarum (ловор пред кућом). + + +jānŭa, ae, f. (Janus), кућна врата, врата (приватне куће, првобитно се замишља као отвор; пор. ostium, fores, valvae): claudere, aperire januam. Отуда а) *улазак уопште: j. Ditis; б) trop. улазак у говор = увод: aliā januā ingredior in caussam. + + +Jānŭārĭus в. Janus II. 2). + + +Jānus, i, m. I. као nom. propr. бог свакога почињања, дакле бог године, времена итд.; његов кип беше са два лица. Он имађаше у Риму малу црквицу (управо покривен пролаз са двојим вратима, кроз која је војска пролазила кад је у рат ишла, која су дакле за време мира била затворена, а у рату отворена): claudere Janum; Janus apertus. II. као nom. appell. покривен пролаз из једне улице у другу; таквих је у Риму било три, који су с трга водили у побочне улице, и звали се Janus summus, medius (средиште саобраћаја где бејаху трговци, мењачи и књижари) и imus. — Отуда 1) *Jānālis, adj. Јанов, од Јана примљен. 2) Jānŭārĭus, adj. Јанов: J. mensis, месец јануар; Januariae Kalendae, Nonae, Idus, први, пети и тринаести дан јануара. + + +jĕcŭr, jĕcŏris или jĕcĭnŏris, n. и jŏcŭr, jŏcĭnĕris, n., јетра, црна џигерица; у песника често се зове седиштем страсти, особ. љубави и гнева. + + +jĕcŭr, jĕcŏris или jĕcĭnŏris, n. и jŏcŭr, jŏcĭnĕris, n., јетра, црна џигерица; у песника често се зове седиштем страсти, особ. љубави и гнева. + + +jĕcŭr, jĕcŏris или jĕcĭnŏris, n. и jŏcŭr, jŏcĭnĕris, n., јетра, црна џигерица; у песника често се зове седиштем страсти, особ. љубави и гнева. + + +jĕcuscŭlum, i, n. (dem. од jecur), јетрица. + + +jējūnē, adv. с comp. (jejunus), наште срца; само trop. мршаво, сувопарно (у говору). + + +jējūnĭtās, ātis, f. (jejunus), 1) наштина, празан желудац. 2) trop. а) мршавост, сувопарност (у говору); б) незнање чега: bonarum artium. + + +jējūnus, adj. с comp. 1) који није ништа јео, ташт, празна желуца, гладан: plebecula misera et j.; *dentes jejuni; *Cerberus jejuno sono, завија од глади; *= жедан: negare jejunae aquam. 2) trop. а) празан, без нечега: corpora jejuna suco, сува, без сока; *j. divitiarum et imperii, жељан блага и господства; б) мршав, неплодан: ager; отуда cognitio j., бескорисно знање; в) јадан, незнатан: animus, слаб; res gesta; ars; г) напосе о говору, мршав, сувопаран. + + +jentācŭlum, i, n. (jento), прост доручак (рано ујутру за раскошнике, слаботиње и децу; пор. prandium). + + +jento, 1. доручковати. + + +jŏcātĭo, ōnis, f. (jocor) (ретко), шаљење, шала. + + +jŏcor, dep. 1. (предкл. и joco, 1) (jocus), шалити се: cum alqo; de re alqā; jocari alqd, рећи што у шали. + + +jŏcōsē, adv. с comp. (jocosus), шаљиво, враголасто: ludere. + + +jŏcōsus, adj. (jocus), шаљив, враголаст: homo; res; imago vocis, одјек, ехо. + + +jŏcŭlāris и (Com.) jŏcŭlārĭus, adj. (joculus), шаљив, враголаст, смешан; subst. jŏcŭlārĭa, ĭum, n. шале, враголије. + + +†jŏcŭlārĭtĕr, adv. (jocularis), шаљиво, враголасто. + + +jŏcŭlāris и (Com.) jŏcŭlārĭus, adj. (joculus), шаљив, враголаст, смешан; subst. jŏcŭlārĭa, ĭum, n. шале, враголије. + + +jŏcŭlātor, ōris, m. (joculor), шаљивац, шаљивчина, домишљан. + + +jŏcŭlātōrĭus, adj. (joculator), шаљив, враголаст, досетљив. + + +jŏcŭlor, dep. 1. (jocus), само у praes. part., шалити се, у шали што рећи: incondita quaedam militariter joculantes, проводећи незграпне војничке шале. + + +jŏcŭlus, i, m. dem. од jocus. + + +jŏcŭr в. jecur. + + +jŏcus, i, m. (у plur. joci и joca), шала, враголија, особ. речима (пор. ludus): agere, agitare jocos cum alqo, збијати шалу с ким; joco или per jocum, у шали; extra jocum или remoto joco, окром шале; hospes multi joci, шаљивац; jocos dare alci, дати повод шали; jocum movere alci, забављати кога; *= ludus, забава, играчка. + + +Jordānes, is, m. Јордан, главна река у Палестини. + + +Jōsēphus в. Iosephus. + + +jōta, в iota. + + +Juppĭter (или Jūpĭter), Jŏvis, m. (Jovis-pater), 1) син Сатурнов и Рејин, брат Нептунов и Плутонов, брат и муж Јунонин, грчки Ζεύς, господар неба и целе природе као и свију осталих богова. 2) планета Јупитер. 3) небо, зрак: sub Jove, под ведрим небом. + + +jŭba1, ae, f. грива у животиња; trop. перјаница, креста. + + +Jŭba2, ae, f. краљ Нумидије, син Хијемпсалов, присталица Помпејев. + + +*jŭbăr, ăris, n. (juba), зрачна светлост небесних тела; кадшто и = сјајно небесно тело: exorto jubare, пошто се сунце родило; hanc animam fac jubar, од ове душе начини звезду. + + +jŭbātus, adj. (juba), што има гриву, кресту: anguis; draco. + + +jŭbĕo, jussi, jussum, 2. 1) рећи да што буде или да се учини, заповедити, наложити (пор. impero): jubeo alqm abire; j. alqm sine cura sse; jubet illos in hoc loco exspectare; jubet illum duci, да га одведу; j. alqd aegrotanti dari; consules jubentur exercitum scribere, конзулима се наложи да итд.; faciunt quod jussi sunt, учине што им је заповеђено; locus lautiaque legatis praeberi jussa sunt, заповеђено је да се посланицима даде одређено место и да се почасте. Отуда а) = наметнути, одредити: †j. alci tributum; labores jussi, прописани послови; mors, poena jussa. одређена; (ретко) j. alqm alqd; б) у блажем смислу = позвати, световати, рећи ком што и сл.: j. alqm salvere, поздравити кога; j. alqm valere = опростити се с ким. 2) као term. t. о сенату и народу, одредити, закључити, одобрити; j. legem, rogationem, одобрити; j. alqm regem, tribunum, изабрати кога за краља, трибуна; j. alci provinciam, одредити коме провинцију. + + +jūcundĭtās, ātis, f. (jucundus), пријатност, милина, наслада: vitae; dare se jucunditati, предати се уживању; о људима напосе = ведрина, добро расположење, веселост: tanta est in homine j.; plurimae tuae jucunditates, многе твоје услужности. + + +jūcundus, adj. с comp. и sup. (м. juvicundus од juvo), пријатан, љубак, мио (што непосредно срцу годи; пор. carus, suavis, gratus): j. homo; agri odor; ista veritas etiamsi jucunda non est, mihi tamen grata est; verba jucunda auditu или ad audiendum. + + +Jūdaea, ae, f. (Ἰουδαία), Јудеја: у ширем смислу цела Палестина, у ужем само јужни део њен. Отуда 1) Jūdaei, ōrum, m. Јудејци, Чивути. 2) Jūdaeus и Judāĭcus, adj. + + +jūdex, ĭcis, m. (jus-dico), 1) судац у правној ствари (пор. arbiter, recuperator, centumvir): habere alqm judicem de re alqā; esse judicem de alqā re или inter alqs; ferre alci judicem, предложити коме судију (= звати га на суд); (о тужиоцу) judicem ferre, ni ita sit = обвезати се да ће пред судијом доказати да је тако (о оптуженоме) judicem dicere, se id non fecisse = обвезати се да ће пред судијом доказати да он то није учинио; judicem dare, судију одредити (о претору). Напосе j. quaestionis, од претора изабрани први судија поротног суда, који је кадшто и претора замењивао у председништву истога суда. 2) пресудилац уопште. + + +judĭcātĭo, ōnis, f. (judico), 1) судско истраживање. 2) пресуда. + + +†jūdĭcātrix, īcis, f, (judico), која суди, пресуђује. + + +jūdĭcātŭs, ūs, m. (judico) (ретко), суд, судство. + + +jūdĭcĭālis, adj. (judicium), судски, што спада у суд: consuetudo; genus dicendi. + + +jūdĭcīārĭus, adj. (judicium), судски, што се тиче суда: controversia. + + +jūdĭcĭum, ĭi, n. (judex), 1) судска истрага, суд: facere j. de alqā re, пресудити; dare j., допустити (о претору); committere j., сазвати судије: accipere j., подврћи се судској истрази; tollere, perrumpere judicia, поништити; jj. legitima, законом одређени. Отуда а) = судница, место где се суди: alqm in judicium vocare, deducere, adducere, терати кога на суд; б) = парница: habere j.; vincere j., добити парницу; в) судије: sortiri j. 2) судска пресуда: j. condonare potentiae alcjs, удесити пресуду према жељи каквог моћног човека. 3) уопште суд, назор, мишљење, уверење: j. facere rei alcjs или de re alqā, судити о којој ствари; meo judicio, по мом мишљењу; res non est mei judicii, ствар не спада у моју “надлежност”; si quid est mei judicii, колико ја могу судити. 4) моћ суђења, увиђење, оштроумље, укус и сл.: j. intelligens; subtile; judicio minus firmo praeditus. Отуда и = умишљај, намера: judicio alqd facere. + + +jūdĭco, 1. (judex), 1) о суду, судити, пресуду изрећи: j. rem minime dubiam, у ствари сасвим јасној; j. alqm pecuniae, због неплаћеног новца; res judicata, ствар судски пресуђена. 2) мимо суда: а) уопште судити, мислити, закључити: recte; alqd; de re alqa; j. alqd verum esse; б) судити, држати, ценити: j. alqm ex suo ingenio; j. alqd pondere, ценити по тежини; sensu oculorum, од ока; в) прогласити кога за што: j. alqm hostem; Socratem sapientissimum; г) решити, одлучити: j. abesse ab eorum consiliis; mihi judicatum est, тврдо сам одлучно. + + +*†jŭgālis, adj. 1) о јарам сапет, упрегнут: jumenta. 2) брачан: vinculum; lectus. + + +jŭgātĭo, ōnis, f. (jugo), привезивање винове лозе уз тачке. + + +jŭgĕrum, i, n. (gen. plur. jugerūm, dat. и abl. plur. jugeribus) (jugis), јутро, ланац (земље), (240 стопа дужине, 120 ширине). + + +jŭgis, adj. (jungo), 1) сјармљен, спрегнут: juge auspicium, ако су се спрегнути бикови приликом ауспиција побалегали и тим ауспиције покварили. 2) трајан, непресушан: jugis fons. + + +jūglans, dis, f. (Jovis glans), врста ораха (die Wallnuss). + + +jŭgo, 1. (jugum), упр. сјармити, 1) привезати лозу уз тачке. 2) trop. а) спојити, свезати: virtutes inter se jugatae sunt; б) браком свезати: alqam alci. + + +*jŭgōsus, adj. (jugum), брдовит. + + +jŭgŭlāe, ārum, f. (jugum), три звезде у пасу Ориона, штапци. + + +†jŭgŭlātĭo, ōnis, f. (jugulo), убијање, клање. + + +jŭgŭlo, 1. (jugulum), 1) некоме гркљан пресећи, заклати га: suem; hominem; дакле убити (особ. мучки; пор. neco, trucido, obtrunco, occīdo): alqm. 2) trop. = уништити, упропастити, оборити: j. alqm factis decretisque; jugulari sua confessione. Пословице в. под gladius. + + +jŭgŭlum, i, n. (*има и jŭgŭlus, i, m.) (jugum), 1) кључњача, кључна кост. 2) гркљан: dare, praebere, offerre alci jugulum, пружити коме гркљан = предати се коме; petere j., хтети заклати кога; trop. j. caussae = главна ствар, тачка. + + +jŭgum, i, n. (основа JUG, откуда и jungo, грчки ΖΥΓ, отк. ξυγόν), 1) иго, јарам: imponere bestiis j.; equi excutiunt j. Отуда а) спрега, пар (два упрегнута вола или коња): arare paucioribus jugis; *flectere juga, колима скренути. Отуда trop. = пар уопште: j. impiorum (о Антонију и Долабели); б) trop. ба) да се означи ропство, потчињеност: j. servile; accipere j.; exuere j., стрести; бб) да се означи каква слога, заједница (у раду, љубави, браку, пријатељству): pari jugo niti, трудити се једнаком ревношћу; ferre j. pariter, све труде и терете једнако сносити. 2) напосе јарам начињен од три копља, испод ког су јарма морали пролазити побеђени непријатељи за знак да су покорени: mittere sub jugum; ire sub jugum. 3) о разним предметима: а) попречна греда; б) мерила, теразије (звездано јато у еклиптици); в) вратило (у ткача); г) клупа веслачка; д) врх брега, коса, било: summum j. montis; jugum Alpium. + + +Jŭgurtha, ae, m. краљ Нумидије, с којим су Римљани дуго ратовали, докле га Марије није победио. Отуда Jŭgurthīnus, adj. + + +Jūlĭānus в. Julius. + + +Jūlĭus, име старог патрицијског племена у Риму, из којега су најпознатији 1) Gajus Julius Caesar, диктатор, рођен 100, умро 44 пр. Хр. 2) његов посинак, унук сестре његове, Gajus Julius Caesar Octavianus. Обојица су познати из историје. — Од жена из овог племена најпознатије су Juliae: а) кћи Јулија Цезара, удата за Помпеја; б) злогласна кћи цара Августа, удата прво за Марцела, затим за М. Випсапија Агрипу, а напослетку за Тиберија. — Отуда 3) а) Jūlĭānus, adj. што се тиче Јулија Цезара, Јулијев; б) Jūlĭus, adj.; напосе Julius (mensis), месец јулије, који се пређе звао Quintilis. + + +Jūlĭus, име старог патрицијског племена у Риму, из којега су најпознатији 1) Gajus Julius Caesar, диктатор, рођен 100, умро 44 пр. Хр. 2) његов посинак, унук сестре његове, Gajus Julius Caesar Octavianus. Обојица су познати из историје. — Од жена из овог племена најпознатије су Juliae: а) кћи Јулија Цезара, удата за Помпеја; б) злогласна кћи цара Августа, удата прво за Марцела, затим за М. Випсапија Агрипу, а напослетку за Тиберија. — Отуда 3) а) Jūlĭānus, adj. што се тиче Јулија Цезара, Јулијев; б) Jūlĭus, adj.; напосе Julius (mensis), месец јулије, који се пређе звао Quintilis. + + +jūmentum, i, n. (м. jugimentum од jungo), теглећа марва (коњ, магарац, во); jumentum каже се за поједино живинче, а armentum за више њих у скупу. + + +juncĕus, adj. (juncus), рогозни, од рогоза; trop. (Com.) virgo j., танка као рогоз. + + +juncōsus, adj. (juncus), пун рогоза. + + +†junctim, adv. (jungo), сложно, скупа или одмах узастопце: j. gessit duos consulatus. + + +junctĭo, ōnīs, f. (jungo) (сумњиво), спона, свеза. + + +*†junctūra, ae, f. (jungo), свеза: j. genuum, зглавак у колену; jj. laterum, оба краја од паса што беху кариком скопчана; trop. i. generis, сродство; j. verborum, састављање. + + +junctus, adj. с comp. и sup. (part. од jungo), свезан, спојен, здружен: corpora inter se juncta; junctior ponto, ближи; junctissimi, најближи рођаци; oratio j., лепо сложена; trop. што граничи с чим: Italia juncta Dalmatis. + + +juncus, i, m. рогоз; сита. + + +jungo, junxi, junctum, 3. свезати, сјединити (уопште; пор. necto, copulo): j. naves; j. tigna inter se; verba; j. virtutem cum eloquentiā; j. se alci, с ким; improbitas scelere juncta; est pes cum pede junctus. Напосе а) j. alqam alci, удати за кога; j. alqam secum matrimonio или in matrimonium, оженити се којом; *j. se или jungi alci, оженити се, удати; б) j. foedus, amicitiam, склопити савез, пријатељство; в) jungunt dextras, рукују се; jungunt oscula, љубе се; г) = упрегнути: equos; boves juncti; currus junctus, кола упрегнута; currus junctus equis, у која су коњи упрегнути; д) j. ostia, fenestras, затворити; ђ) j. verba, састављати. + + +Jūnĭānus в. Junius 2) б). + + +jūnĭor в. juvenis. + + +jūnĭpĕrus, i, f. боровица, смрека, вења. + + +Jūnĭus, име римскога племена, из ког беху најпознатији: 1) Lucius J. Brutus, Marcus J. Brutus и Decimus J. Brutus, в. Brutus2. 2) Decimus J. Silanus, за време расправе о судбини Катилининих сузавереника consul designatus. Отуда а) Jūnĭus, adj. Јунијев, особ. Junius (mensis), месец јуније; б) Jūnĭānus, adj. Јунијев, јунијски. + + +jūnix, īcis, f. или jŭvĕnix, īcis, f. јуница, теле. + + +Jūno, ōnis, f. (= Jovino), Јунона, кћи Сатурнова и Рејина (Rhea), сестра и жена Јупитерова, краљица неба и богиња кућанства и брака. Отуда 1) J. inferna = Proserpina; urbs Junonis = Argos. 2) *Jūnōnālis, adj.: tempus J. = mensis Junius. 3) *Jūnōnĭcŏla, ae, comm. (colo), поштоватељ, поштоватељка Јунонина. 4) *Jūnōnĭgĕna, ae, m. (gigno), син Јунонин = Vulcanus. 5) *Jūnōnĭus, adj.: J. custos = Argus; mensis, месец јуније; hospitia или regna Junonia = Karthago; ales, паун; Hebe, кћи Јунонина. + + +Juppĭter (или Jūpĭter), Jŏvis, m. (Jovis-pater), 1) син Сатурнов и Рејин, брат Нептунов и Плутонов, брат и муж Јунонин, грчки Ζεύς, господар неба и целе природе као и свију осталих богова. 2) планета Јупитер. 3) небо, зрак: sub Jove, под ведрим небом. + + +Juppĭter (или Jūpĭter), Jŏvis, m. (Jovis-pater), 1) син Сатурнов и Рејин, брат Нептунов и Плутонов, брат и муж Јунонин, грчки Ζεύς, господар неба и целе природе као и свију осталих богова. 2) планета Јупитер. 3) небо, зрак: sub Jove, под ведрим небом. + + +Jūra, ae, m. брег у Галији. + + +†jūrāmentum, i, n. (juro). заклетва. + + +jūrandum, i, n. (juro) (Plaut.) = jusjurandum, заклетва. + + +jūrātor, ōris, m. (juro) (предкл. и касно), заклети сведок, судија. + + +jūrātus в. juro. + + +jūrĕconsultus или jūrisconsultus, i, m. упр. adj. правник, в. consultus. + + +jŭrisconsultus (jūreconsultus) в. consultus. + + +jūrĕus, adj. (jus2), чорбаст, од чорбе. + + +jurgĭum, ĭi, n. (jurgo), свађа, препирка, кавга (ограничена на речи, али у гневу; пор. altercatio, contentio, proelium, rixa): *jj. vicina, свађе међу суседима; nectere jurgia или jactare, почети свађу; caussam jurgii inferre, то исто. + + +jurgo, 1. (од jure ago), свађати се, инатити се: cum alqo; отуда а) корити, карати; alqd, због чега; б) прети се, парничити се: contra alqm. + + +jūrĭdĭcĭālis, adj. (jus-dico), правни, правнички: constitutio. + + +jŭrisconsultus (jūreconsultus) в. consultus. + + +jūrĕconsultus или jūrisconsultus, i, m. упр. adj. правник, в. consultus. + + +jūrisdictĭo, ōnis, f. правосуђе, суд у грађанским парницама: j. urbana et peregrina, судство што су га вршили у Риму praetor urbanus и praetor peregrinus. + + +jūro, 1. (jus), 1) клети се заклети се: juro aram tenens. Напосе а) j. per Jovem или j. Jovem, Јупитером; per deos, боговима; б) jurare in verba alcjs, говорити речи заклетве за ким = заклети се коме на верност и послушност; j. in legem, in nomen principis, заклети се на закон, на верност и послушност владаоцу; trop. j. in verba magistri = слепо се држати кога; в) *†заверити се, уротити се: in facinus; г) често part. juratus, онај који се заклео, заклет: jurato mihi crede, веруј ми на моју заклетву. 2) trans. нешто заклетвом тврдити: j. jusjurandum pulcherrimum; j. falsum, криво се клети; j. morbum, да је болестан; j. se eum non esse deserturum, да га неће оставити. Напосе а) j. alqd in se, у заклетви желети што на своју главу; б) j. calumniam, заклетвом одбити од себе лажну тужбу (в. calumnia). + + +jūror, dep. 1. = juro. + + +jūs1, jūris, n. 1) право = скуп закона, наредаба и обичаја: j. naturale; humanum; gentium, међународно; j. civile; j. praetorium; Quiritium; j. divinum, прописи о стварима вере; j. belli; отуда jura често = закони. 2) право = што се слаже са законима, правицама итд., што је законито и праведно: j. suum obtinere; amittere; eripere alci; respondere de jure; dare, reddere, dicere j., правду делити; summum j., строго право; jure, с правом; optimo или meo (tuo etc.) jure, с пуним правом; petere j., тражити да му се суди. 3) право = повластица да ко што чини, дакле = власт, моћ: esse sub jure alcjs; esse sui juris, независан. 4) скуп права, политични положај савезника или побеђених народа према римској држава: civitas optimo jure; suo jure, по свом особном праву; j. civitatis. 5) суд: ire, vocare, rapi in jus. + + +jūs2, jūris, n. јуха, чорба: jure illo nigro, о спартанској чорби. + + +jūsjūrandum, jūrisjūrandi итд., n. заклетва, присега (грађанска; пор. sacramentum): j. dare, jurare, положити; violare, negligere, погазити; j. servare, jurejurando stare, одржати заклетву; jurejurando teneri, бити везан заклетвом; obstringere civitatem jurejurando, заклетвом обвезати; adigere alqm jurejurando или jusjurandum, натерати кога на заклетву. + + +jussum, i, n. (part. од jubeo), заповест, налог, наредба: efficere jussa, извршити; detrectare jj. alcjs, не примати; jussis alcjs, на чију заповест. + + +jussŭs, ūs, m. (jubeo), само у abl. sing.: jussu alcjs, нечијим налогом. + + +justē, adv. с comp. и sup. (justus), право, праведно, правично, пристојно. + + +*justĭfĭcus, adv. (justus-facio), правотворан, праведан. + + +justĭtĭa, ae, f. (justus), 1) правда, праведност; кадшто = правичност, доброта и сл. 2) = jus 1). + + +justĭtĭum, ĭi, n. (jus-sisto), престанак (прекид) суђења, судски одмор (кад се никакви правни послови не отправљају): edicere j., наредити; indicere, објавити; remittere, укинути. + + +justus, adj. с comp. и sup. (jus), 1) прав, праведан, коме је право свето: homo; lex; j. in socios. 2) што је према строгоме праву = праведан, законит, заслужен и сл.: j. poena; querela; timor, основан; caussa, пуноважна; bellum j., у ком су све формалности и уобичајени обреди извршени; uxor, пуноважним браком с ким сједињена. Отуда = праведан, благ: servitus j., где робови добијају све што им припада. Отуда напосе као subst. justa, ōrum, n. а) justa tua, то што ти припада; praebere servis justa, дати што им припада; б) = законити или обичајни обреди или формалности: jj. ludorum, обреди при играма; jj. funebria или само justa, обреди при погребима; conficere jj. funebria; jj. solvere funeri. 3) прав, потпун, тачан, уредан, довољан, пристојан, као што треба и сл.: j. numerus; aetas; iter; altitudo muri; plus justo, више но што је право. + + +Jūturna, ae, f., нимфа једнога извора у Лацији, сестра Турнова; уједно и име извора. + + +*†jŭvĕnālis1, adj. (juvenis), млађан (или уопште или с похвалом; пор. juvenilis): lusus; corpus; ludi; subst. jŭvĕnālĭa, ĭum, n., врста игара што их установи Нерон. + + +Jŭvĕnālis2, is, m. (Decimus Junius J.), римски писац сатира под Домитијаном и доцнијим царевима. + + +jŭvenca в. juvencus. + + +jŭvencŭlus, i, m. (dem. од juvencus), младић. + + +*jŭvencus (= juvenicus), 1) adj. млад: equus. 2) subst. а) jŭvencus, i, m. аа) јунац, млад бик; аб) млад човек; б) jŭvenca, ae, f. ба) јуница, млада крава; бб) млада женска (девојка или жена). + + +*†jŭvĕnesco, nŭi, —, 3. (juvenis), 1) одрасти, дорасти. 2) подмладити се. + + +jŭvĕnīlis, adj. (juvenis), млађан, младићки (или уопште или корећи; пор. juvenalis): licentia, несташлук; anni jj. + + +jŭvĕnīlĭtĕr, adj. (juvenilis), млађано, младићки, као младић: Annibal juv. exsultans. + + +jŭvĕnis, adj. с comp. jūnĭor (касније и ретко и juvenior), 1) *†млад, млађан: anni juvenes; ovis j. 2) subst. comm. млад човек, млада женска (отприлике између 20 и 40 година): juvenes utriusque sexus. + + +jŭvĕnix, (скраћено jūnix), īcis, f. = juvenca, в. juvencus. + + +jŭvĕnor, dep. 1. (juvenis), младићки се владати, наиме = живети раскалашно као младић. + + +*†jŭventa, ae, f. (juvenis), младост = млађано доба; отуда и млађи свет, омладина. + + +jŭventās, ātis, f. (juvenis), 1) *= juventus. 2) Jŭventās, богиња младости, грчка Hebe. + + +jŭventūs, ūtis, f. (juvenis), младост а) = млађано доба (в. juvenis); б) = млади људи, омладина, напосе као војн. term. t. момци, јунаци, ратна момчадија: j. convenerat; j. nostra dediscit paene discendo; princeps juventutis, за време републике онај витез чије се име прво спомињало у списку цензорском; за време царева, царев син, царевић. + + +jŭvo, jūvi, jūtum (jŭvātūrus), 1. 1) помагати, користити (у труду и тежњи; пор. auxilium fero, subvenio, opitulor, succurro): j. alqm in re alqā; hostes frumento; viatico a me juvabitur; *imbres juvant arva, корисне су усевима; diis juvantibus, божјом помоћу 2) веселити, годити, милити се, допадати се: fabulae te juvant; multos castra juvant. Често impers. juvat, допада се, годи, мили се: j. me tibi tuas literas profuisse, да су твоја писма теби користила; j. haec facere. + + +juxtā (jungo), I. adv. 1) тик до (мене, тебе итд.), близу: legio quae j. constiterat; *accedere j., доћи близу. 2) исто тако, на исти начин, једнако, без разлике: suae hostiumque vitae j. pepercit; j. hieme atque aestate; j. reipublicae acsibi consulere; j. ac si hostes adessent, као да је непријатељ ту, j. mecum omnes intelligitis, сви као и ја. — II. praep. с acc. 1) тик до, уз, крај, код: j. murum; Rhenum; virgo astat j. genitorem: (Tac.) j. libertatem = код слободних народа, где има слободе. Отуда trop. скоро, готово, налик: gravitate annonae j. seditionem ventum, због скупоће хране дошло је скоро до буне; velocitas j. formidinem, брзина налик на страх. 2) после, одмах за: j. deos in tua manu positum est, после бога у твојој је руци; doctissimus j. Varronem, одмах за Вароном. juxtim, adv. (jungo) (предкл. и касно) = juxta: j. assidere. + + +K, као име = Kaeso. + + +Kălendae в. Calendae. + + +Karthāgo в. Carthago. + + +L. 1) као име (praenomen) = Lucius. 2) као број = 50. 3) L = libra (as); отуда LLS = HS = HS (duae librae semis) = два аса и по = sestertius, sestertium. + + +lăbasco, —, —, 3. (labor), 1) колебати се, падом претити: res. 2) trop. колебати се у мислима, одлуци и сл., поколебати се. + + +Labdăcus, i, m. Λάβδακος, краљ тепски, отац Лајев, дед Едипов. + + +lăbĕa, ae, f. (предкл. и касно) = labium. + + +Labĕātes, tĭum, m. племе северно од Македоније, источно од Илирије, са главним местом Scodra (Скадар). Отуда Labĕātis, ĭdis, f. adj. terra; palus. + + +lābēcŭla, ae, f. (dem. од labes), мала срамота. + + +lăbĕfăcĭo, fēci, factum, 3. (у класичној прози ретко), 1) потрести, уздрмати: l. turrim; partcm muri; *arborem; *epistola labefacta a vinculis, отворено; l. dentes alci, избити. 2) trop. а) упропастити, порушити: alqd; fidem; б) ослабити: *ignem; в) поколебати кога: alqm; animus vario labefactus vulnere. + + +†lăbĕfactātĭo, ōnis, f. (labefacto), trop. потрес. + + +lăbĕfacto, 1. (intens. од labefacio), 1) потрести, уздрмати: arborem; signum; l. alci dentes. 2) trop. а) потрести = ослабити, упропастити, срушити и сл.: l. alcjs dignitatem; opinionem; fidem; caussam; Carthaginem; amicitiam; leges; l. alqm = лишити угледа и сл. Отуда *l. vitas hominum, узнемирити; l. onus ventris, убити плод утробе; б) у мишљењу поколебати: alqm. + + +labellum1, i, n. (dem. од labrum1), усница. + + +lăbellum2, i, n. (dem. од labrum2), мала кадица, леген. + + +Lăbĕo, ōnis, m. (ко има велике усне), римски придевак у племенима Fabii и Antistii: M. Antistius Labeo, славан правник у доба Августово. + + +Lăbĕrĭus, ĭi, име плебејскога племена у Риму: Decius Laberius, витез и римски песник, вршњак Цезаров. + + +lābēs, is, f. (labor1), 1) пад: 1. terrae, провала; agri, пропадање; dare labem, сурвати се, пасти. 2) trop. пад, пропаст, погибија: l. ac ruina innocentiae; prima l. mali, први несрећни случај. Отуда и о човеку који другима на пропаст иде: Verres l. ac pernicies provinciae. 3) а) пега, мрља (увек као прекор; пор. macula): victima или toga sine labe; отуда trop. б) љага, срамота, покор: l. animi; saeculi; labes (у plur) conscientiae. Отуда в) = гадан, невредан човек: coenum illud ac 1. + + +lăbĭa, ae, f. (предкл. и касно) = labium. + + +Lăbīci (Lăvīci), ōrum, m. и Lăbīcum, i, n. стара варош у Лацији. Отуда Lăbīcānus, adj. и subst. а) Lăbīcānum, i, n., пољско добро близу Л.; б) Lăbīcāni, ōrum, m., Лабичани. + + +Lăbĭēnus в. Attius. + + +lăbĭōsus (или lăbĕōsus), adj. (labium), уснат, с великим уснама, Lucr. + + +lăbĭum, ĭi, n. (предкл. и касно) = labrum1, усна: labiis ductare alqm = ругати се коме. + + +lăbo, 1. 1) колебати се, њихати се, клонити се паду (означава могућност пада и скори пад; пор. cado, labor): murus l.; naves sine justo pondere labant. 2) trop. а) колебати се особ. у мишљењу и вери: animi plebis labant; labamus mutamusque sententias; fides labat; б) пропадати, ићи на мањак: res Trojana labat; memoria labat, издаје. + + +lābor1, lapsus sum, dep. 3. (labo), 1) попузнути, поклизнути, омакнути се, падати, рушити се (означава почетак пада; пор. labo, cado), о свему што се полагано даље миче или пада: amnes labuntur de fontibus; folia lapsa cadunt; sidera labuntur; serpens labitur; lacrimae ll. per genas; labi per funem, спуштати се по конопцу; domus l., руши се. Отуда а) †= умакнути, измаћи: labi custodiā и e manibus custodientium; res pectore labitur = заборавља се; б) *†= пролазити, минути, тећи: aetas; tempus; в) l. longius = удаљити се од предмета. — 2) trop. а) labi spe, преварити се у нади; б) = поклизнути, погрешити, варати се: labi in re alqā; per errorem; labi casu, consilio, случајно, с намером погрешити; в) пропасти, падати: mores; respublica; fides; voces labuntur, губе се = не чују се; г) полагано доћи у какво стање, пасти у што (особ. у какво зло): l. in adulationem; labor eo, ut assentiar Epicuro; misericordiā (из сажаљења) lapsus est in speciem crudelitatis. + + +lăbŏr2 (стар. облик lăbōs), ōris, m. 1) напор, трудан рад: l. corporis; impendere laborem rei alci или ad rem alqam; res est magni laboris, иште много труда; homo magni laboris, човек који много ради; nullo labore, без труда. Отуда а) радиност, марљивост: summus l. in rebus publicis privatisque; б) = трудом извршено дело: labores operum, грађевина, зграда; ll. hominum или boum, обрађена поља; ll. belli, јуначка дела; тако и о делима уметности. 2) тегоба, мука, јад, невоља, неприлика: labores viae, путовање; militiae; in labore meo, у мојој невољи. Напосе а) болест; б) болови; в) *labores solis, помрачење сунца. + + +*lăbōrĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (labor-fero), који подноси напор, муке. + + +lăbōrĭōsē, adv. с comp. и sup. (laboriosus), трудно, теготно: l. jus dicere, брижљиво, истрајно; невољно, јадно: *male est Catullo tuo, male et l. + + +lăbōrĭōsus, adj. с comp. и sup. (labor), 1) мучан, трудан, тежак, теготан: opus; vitae genus; exercitatio corporis. 2) радин, марљив: homo. 3) мучен, невољан, бедан, јадан: quid nobis laboriosus? + + +lăbōro, 1. (labor), I. intrans. 1) радити, напрезати се, трудити се (појам теготности превлађује; пор. elaboro): laborare ut (ne) alqd fiat; *brevis esse laboro; l. in или de re alqā; †l. circa или in alqd. 2) трпети, патити, мучити се: artus ejus vehementer laborant, пати од костобоље; *l. utero, трудити се (о породиљи); l. ex intestinis, од утробе; ex pedibus, боле га ноге; али и trop. l. ex invidia, ex inscitia; ex aere alieno, од дугова; l. odio apud hostes, бити омражен; *laborare in alqo = бити у кога заљубљен. 3) уопште бити у нужди, у неприлици, у невољи, не умети себи помоћи: succurrere suis laborantibus (у бици); naves laborant ex concursu, оштећене су, пострадале су; *querceta laborant aquilonibus, савијају се; *laborantes silvae, што стењу под теретом снега. Отуда: luna laborat (о помрачењу месеца); veritas laborat, помрачава се. 4) бринути се, старати се: nihil laboro nisi ut salvus sis, не бринем се ни о чему другом, до само да си здрав; l. alienis malis: non (nihil) laboro quis illud fecerit, равнодушно ми је. — II. trans. *1) с трудом израдити, начинити: alqd; vestes laboratae auro, златом извезене; б) напрегнутим радом производити: frumentum. + + +lăbōs в. labor. + + +lăbrum1, i, n. (lambo), 1) усна: l. superius, горња; l. inferius, доња; prov. primis labris philosophiam gustare или attingere (= површно се упознати с филозофијом). 2) ивица каквог суда, јарка и сл.: l. dolii; fontis. + + +lăbrum2, i, n. (м. lavabulum, lavabrum од lavo), 1) леген, када (за купање). 2) каца (за гажење грожђа). + + +lābrusca, ae, f. вињага. + + +Lăbўrinthus, i, m. (λαβύρινθος), лабиринт, зграда са многим замршеним ходницима; таква беше у средњем Мисиру и на Крети. Отуда *Lăbўrinthēus, adj. λαβυρίνθειος, лабиринтски. + + +lāc, lactis n. 1) млеко: cum lacte nutricis, с дојиљиним млеком; *lac dare, дојити. Отуда а) prov. l. gallinaceum = врло ретка ствар; б) trop. *cetera lactis erant = све остало беше бело као млеко; orationes vestrae sitae sunt in melle et lacte = сладак говор. 2) *†бели сок, млеко у биљака. + + +Lăcaena, ae, f. (Λάκαινα) adj. лакедемонски, спартански; subst. Лакедемонка; (*о Јелени). + + +Lăcĕdaemōn, ŏnis, f. (Λακεδαίμων), варош Лакедемон или Спарта. Отуда Lăcĕdaemŏnĭus (Λακεδαιμόνιος), adj. и subst. Lăcĕdaemōnĭus, ĭi, m. Лакедемонац. + + +lăcĕr, ĕra, ĕrum, adj. 1) подеран, поцепан, раздрапан, нагрђен: vestis; corpus; l. currus, покрхан. 2) *што раздире: morsus. + + +lăcĕrātĭo, ōnis, f. (lacero), раздирање, раскидање: corporis; muliebres lacerationes genarum. + + +lăcerna, ae, f. горња хаљина, кабаница коју су Римљани преко тоге носили, особ. на путу. + + +†lăcernātus, adj. заогрнут лацерном, в. lacerna. + + +lăcĕro, 1. (lacer), 1) раздерати, растргнути (понајвише дерући, гризући, бијући итд.; пор. lanio): l. corpus alcjs morsu; l. vestem; comas, l. terga verberibus. 2) trop. а) речима кога изгрдити, испсовати: l. alqm; famam alcjs; carmina; б) упропастити, злостављати: socios; plebem; patriam omni scelere; moeror me lacerat, мучи ме. Отуда l. bona patria, pecuniam, расути, проћердати; l. diem, провести без користи, изгубити. + + +lăcerta, ae, f. гуштер. + + +lăcertōsus, adj. (lacertus), снажан, с јаким мишицама. + + +lăcertus1, i, m. 1) месната мишица од рамена до лакта (пор. brachium, ulna). 2) Отуда а) у plur. = мишићи, мускули: carnis plus habet, minus lacertorum; б) уопште = рука: excutere lacertos, махати; amplecti colla lacertis, загрлити; в) trop. снага говора: in Lysia sunt lacerti. + + +lăcertus2, i, m. 1) = lacerta. 2) морска риба. + + +lăcesso, cessīvi, cessītum, 3. (lacio), 1) некога мамећи или боцкајући на отпор дражити, изазивати, досађивати, мира му не дати (пор. sollicito): l. alqm ferro; maledictis, грдити; l. hostes proelio или ad proelium, на бој; l. alqm injuriā, bello, најпре кога увредити, с ким заратити и тим га надражити да то врати; исто тако l. alqm scripto или ad scribendum, писмом присилити кога на одговор. Отуда а) *aera lacessita sole refulgent, оружје сунцем обасјано одсјајкује; б) †l. alqm capitaliter, тужити кога на живот и смрт; в) l. deos precibus, досађивати молбама; г) *l. pelagus carinā, пркосити мору лађом, бродити морем; д) †l. pacem, нарушити; ђ) l. aures, visum, упечатак начинити на уши и очи. — 2) о стварима, побудити, изазвати, проузроковати: sermones hos; pugnam; bellum. 3) *ударити о што: l. pectora manibus; equus l. carceres pede. + + +Lacetāni, ōrum, m. племе у северној Хиспанији. у покрајини Lacetānĭa, ae, f. + + +†lăchănisso (lăchănīzo) 1. (λαχανίξω), у пучком говору = langueo. + + +Lăchĕsis, is, f. (Λάχεσις), једна од три Парке. + + +Lăcĭădēs, ae, m. (Λακιάδης), човек из Лакијева среза, (Λάκιος δῆμος) у Атици. + + +lăcĭnĭa, ae, f. (lacer), упр. крпа; отуда = скут од хаљине; prov. obtinere laciniā, држати за крај (= тешком муком); — мало парче земље: brevis lacinia. + + +Lăcīnĭum, ĭi, n. (τὸ Λακίνιον ἄκρον), гребен у Брутији код Кротона, где Јунона имађаше храм. Отуда adj. Lăcīnĭus: diva L. = Juno. + + +lăcĭo (неупотребљавана основа од allicio, illicio итд.). + + +Lăcō, ōnis, m. (Λάκων), 1) Лаконац, Лакедемонац. Отуда а) Lăcōnĭcus (Λακωνικός) adj. лаконски, лакедемонски. Отуда subst. б) Lăcōnĭca, ae, f. земља Лаконија у Пелопонезу, са престоницом Спартом; в) Lăcōnĭcum, i, n. ва) (sc. balneum) соба за знојење у купатилу; вб) (sc. vestimentum), лаконска хаљина. 2) *Lăcōnĭs, ĭdis, adj. лаконски. + + +lăcrĭma (или lăcrŭma, правилније него lacryma), ae, f. 1) суза; *dare alci lacrimam = оплакивати кога; ire in lacrimas, плакати; prae lacrimis (од суза) loqui non possum; hinc illae lacrimae (Ter.) = (скоро као пословица „отуда зловоља, ту лежи!” *2) †влага што цури из биљака. + + +*lăcrĭmābĭlis, adj. (lacrimor), достојан плача, суза, плачан, тужан: bellum civile; gemitus. + + +lăcrĭmābundus, adj. (lacrimo), плачући, сузе ронећи. + + +lăcrĭmo, 1. (кадшто и као dep. lăcrĭmor, 1), 1) плакати, сузе ронити (из ког му драго узрока, н. пр. од дима, љутих ствари, жалости, радости; не треба да буде гласно; пор. fleo, ploro); l. gaudio, од радости; oculi lacrimantes; l. id, стога. 2) *о соку у биљкама, сузити, цурити. + + +*†lăcrĭmōsus, adj. (lacrima), 1) пун суза, сузан: oculi. 2) што натерује сузе: fumus; отуда = јадан, тужан: bellum; funus; carmen l. + + +lăcrĭmŭla, ae, f. (dem. од lacrima), сузица. + + +lăcrŭma в. lacrima. + + +lăcrĭma (или lăcrŭma, правилније него lacryma), ae, f. 1) суза; *dare alci lacrimam = оплакивати кога; ire in lacrimas, плакати; prae lacrimis (од суза) loqui non possum; hinc illae lacrimae (Ter.) = (скоро као пословица „отуда зловоља, ту лежи!” *2) †влага што цури из биљака. + + +lăcrĭma (или lăcrŭma, правилније него lacryma), ae, f. 1) суза; *dare alci lacrimam = оплакивати кога; ire in lacrimas, плакати; prae lacrimis (од суза) loqui non possum; hinc illae lacrimae (Ter.) = (скоро као пословица „отуда зловоља, ту лежи!” *2) †влага што цури из биљака. + + +lactans, tis, part. неупотр. глагола lacto (lac), што млека даје, доји: ubera lactantia. + + +lactens, tis, part. од неупотр. глагола lacteo (lac), 1) који сиса: infans; Romulus; hostia l. или само lactens, на жртву намењено живинче што још сиса. 2) млечан, сочан: frumenta; sata; ficus. + + +lactĕŏlus, adj. (dem. од lacteus), млечаст, бео као млеко. + + +lactes, ĭum, f. 1) танка црева, опорњак: prov. canem fugitivum agninis lactibus alligare (о некорисном подузећу). 2) млечац у рибе: muraenarum. + + +lactesco, —, —, 3. (lac), 1) претворити се у млеко. 2) †млечним постати (добити млека за дојење). + + +lactĕus, adj. (lac), 1) млечан, од млека: humor l. (= lac). 2) пун млека: ubera lactea. 3) млечаст, бео као млеко: collum; brachia; orbis l., circulus l. или via l., млечни пут на небу, кумовска слама. + + +lacto1 (непосведочено), l., дојити, в. lactans. + + +lacto2, l. (lacio), намамити, завести, преварити: alqm; animos. + + +lactūca, ae, f. салата. + + +lactūcŭla, ae, f. (dem. од lactuca), млада салата. + + +lăcŭātus в. laqueatus. + + +*†lăquĕātus или lăcŭātus, adj. (laquear), што има таван подељен на заоквирена поља: tecta (собе) laqueata; templum laqueatum auro. + + +lăcūna, ae, f. (lacus), 1) рупа, јама, особ. где има воде = бара, локва. 2) trop. празнина = недостатак, губитак, штета: explere lacunam rei familiaris. + + +lăcūnăr, ăris, n. (lacuna), таван (плафон) у соби која није на свод, већином бојадисан, а кадшто и слоновом кошћу и златом украшен; подељен на поља, од којих су нека коцкасто издубљена (пор. laquear): prov. *spectare lacunar = бити расејан. + + +lăcūno, 1. (lacuna), упр. издупсти; отуда привити украсе да буду као lacunar, в. ту реч. + + +lăcūnōsus, adj. (lacuna), пун јама или бара; отуда trop. недостатачан, где има празнина. + + +lăcŭs, ūs, m. 1) језеро (пор. lama, stagnum, palus итд.); *врело, река. 2) место за воду, вештачки начињен басен; и = већи суд за течности, када, каца. + + +Amsancti lacus (Ampsancti), језеро у земљи хирпинској, познато са свога загушљивог испаривања, стога се држало да је ту улазак у подземни свет; сад Lago d'Ansante. + + +Lārĭus lacus, језеро у северној Италији, сад Lago di Como. + + +Lĕmannus lacus, језеро у Хелвецији, сад женевско (генфско) језеро. + + +Lŭcrīnus lăcus, језеро на обали Кампаније, на гласу са својих острига. Отуда Lŭcrīnus и Lŭcrīnensis, adj. + + +Vădĭmōnis lacus, језеро близу Америје у Хетрурији, сад Lago di Bassano. + + +Lacydēs, is, m. (Λακύδης), академијски филозоф из Кирене, ученик Аркезилин (Arcesilas). + + +Lādās, ae, m. (Λάδας), скоротеча Александра Великога, чија је брзина у трчању ушла већ у пословицу. + + +Lādōn, ōnis, m. (Λάδων), река у Аркадији. + + +laedo, si, sum, 3. 1) *†повредити, оштетити, кварити (пор. violo): lora laedunt colla; hiems laedit frondes; laedere alqm vulnere; l. collum = обесити се. 2) trop. увредити, вређати, повредити, цвелити: l. voluntatem alcjs; alqm; l. foedus; fidem, погазити реч; testis laesit eum, сведочио је против њега; infortunia tua me laedunt, жалосте ме. + + +Laelĭus, име плебејског племена у Риму, из којега су најпознатији: 1) Gajus L., пријатељ старијега Афричанина, конзул г. 190 пр. Хр. 2) Gajus L., пријатељ млађега Афричанина, с придевком Sapiens, познавалац и пријатељ грчке образованости и књижевности, по ком је Цицерон прозвао свој спис о пријатељству Laelius. + + +laena, ae, f. (χλαίνα), постављена вунена горња хаљина, огртач. + + +Lāërtēs, ae, m. (Λαέρτης), отац Улисов. Отуда 1) Lāërtĭădēs, ae, m. (Λαερτιάδης), син Лајертов = Улис. 2) Lāërtĭus, adj. + + +laesĭo, ōnis, f. (laedo), упр. повреда; trop. говорнички нападај на особу противникову. + + +Laestrȳgŏnes, num, m. (Λαιστρυγόνες), митско племе на Сицилији. Отуда Laestrȳgŏnĭus, adj. + + +laetābĭlis, adj. (laetor), радостан, повољан. + + +laetātĭo, ōnis, f. (laetor), радовање, радост. + + +laetē, adv. с comp. и sup. (laetus), 1) радосно, весело. 2) плодно. + + +laetĭfĭco, 1. (lactus-facio), 1) обрадовати, развеселити кога: alqm. 2) плодним чинити, гнојити, ђубрити: agros. 3) laetificans, intrans. = радостан. + + +*laetĭfĭcus, adj. (laetus-facio), што причињава радост, радостан. + + +laetĭtĭa, ae, f. (laetus), 1) радост, весеље (радост која се јавља, пор. gaudium; радост, као прелазно расположење душе, пор. hilaritas): l. et voluptas; perfrui laetitiā; efferri, exsultare laetitiā, бити разуздан од весеља. 2) trop. †а) = лепота, милина: membrorum; orationis; б) = плодност: loci; в) изобиље, бујност: pabuli. + + +laetor dep. 1. (letus), веселити се, радовати се (радост осећати и изјавити; пор. gaudeo): l. re alqā, de или in re alqā, а и alqd, због чега; laetor eum natum esse; *nec longum laetabere, нећеш се дуго радовати. + + +laetus, adj. с comp. и sup. 1) весео, радостан (као прелазно расположење душе; пор. hilaris): l. et erectus; l. de re alqā; *l. animi, у својој души. Отуда а) = задовољан, миран; б) = вољан, готов: laetus decreverat etc. 2) а) *†= ко се чему радује, у чему ужива, што радо има: l. sanguine equino; l. laborum; а и = задовољан с чим: laetus sorte sua; б) што на радост побуђује, радостан, угодан, пријатан итд. (пор. jucundus, gratus): omnia erant laetiora; prodigium laetum; в) = што чини пријатан упечатак на спољашња чула, леп, пријазан, свеж, убав, живостан, красан и сл.: l. color; flores laeti; trop. laetum genus dicendi; г) = плодан, обилан, бујан и сл.: ager; seges; armenta; pascua; *laetus umbrae, пун лада. + + +*laevē, adv. (laevus), trop. невешто, натрашке. + + +laevis в. lēvis. + + +laevo в. lēvo. + + +laevus, adj. 1) леви (одабранија и поетскија реч него sinister): manus; pes; latus; subst. laeva (manus), левица или (sc. pars) лева страна: petere laevam или in (ad) laevam, или *laevum, ићи лево, на леву страну. 2) trop. а) неспретан, незграпан, невешт, бенаст: mens; o ego laevus!; tempus l., незгодно; б) у аугурском језику, ба) по римском обичају (пошто је римски аугур на југ био окренут, те му је исток — као срећна страна — падао с лева), срећан, повољан: omen laevum; *intonuit laevum, загрми с лева; бб) (ретко) по грчком обичају, где се гаталац лицем к северу обраћао, несрећан, неповољан. + + +*†lăgănum, i, n. (λάγανον), нека врста колача од брашна и уља. + + +lăgēna в. lagoena. + + +lăgoena или lăgōna (не ваља lăgēna), ae, f. (λάγυνος), суд с уским грлом, стакло, боца, флаша. + + +*†lăgēos, i, f. (λάγειος), грчко вино, по боји грожђа названо зечје вино. + + +lăgoena или lăgōna (не ваља lăgēna), ae, f. (λάγυνος), суд с уским грлом, стакло, боца, флаша. + + +lăgōĭs, ĭdis, f. (λαγωΐς), нека птица, можда тетреб или јаребица. + + +lăgōna в. lagoena. + + +lăgoena или lăgōna (не ваља lăgēna), ae, f. (λάγυνος), суд с уским грлом, стакло, боца, флаша. + + +†lăguncŭla, ae, f. (dem. од lagoena), бочица, флашица. + + +Lāïs, ĭdis, f. (Λαΐς), Лајида, име двеју хетера у Коринту, од којих старија живљаше у време пелопонескога рата, а млађа у доба Демостеново. + + +Lāĭus или Lājus, i, m. (Λάϊος), краљ тепски, син Лабдаков, отац Едипов. Отуда Lāĭădēs, ae, m. = Oedipus. + + +Lāĭus или Lājus, i, m. (Λάϊος), краљ тепски, син Лабдаков, отац Едипов. Отуда Lāĭădēs, ae, m. = Oedipus. + + +Lălăgē, ēs, f. име љубазнице Хоратијеве. + + +lāma, ae, f. (сродно са lacuna, lacus), локва, бара, млака. + + +lambĕro, l. (lambo), разлизати; раздерати; исмејати: meo meludo lamberas, Plaut. = враћаш ми мило за драго. + + +lambo, bi, bĭtum, 3. (λάπτω), лизати, олизати (без намере уживања; пор. lingo): l. alqd; l. linguā pueros (о вучици); canis l. vulnus. Отуда *= лако додирнути: ignis l. comas; flamma tectum; quae loca Hydaspes lambit = кваси. + + +†lāmella, ae, f. (dem. од lamina). + + +lāmenta, ōrum, n. нарицање, јадиковање. + + +lāmentābĭlis, adj. (lamentor), 1) оплакивања вредан, тужан, јадан: l. regnum Trojae. 2) плачан, тужан: vox. + + +lāmentārĭus, adj. (lamenta), што на плач гони, јадан. + + +lāmentātĭo, ōnis, f. (lamentor), нарицање, јадиковање, запевање: l. fletusque; plangor et l. + + +lāmentor, dep. 1. јаукати, кукати, лелекати, запевати: fleo et l.; l. rem alqm, оплакивати што; †l. matrem mortuam. + + +lămĭa1, ae, f. вештица (што људима крв пије), вампир. + + +Lămĭa2, ae, f. име римске породице у племену Елијеву (в. Aelius). Отуда Lămĭānus, adj. + + +Lămĭa3, ae, f. (Λαμία), варош у Тесалији, позната од ламијског рата, сад Зејтун. + + +lāmĭna или lamna, ae, f. (сродно с ἐλαύνω, ἐληλαμένος, кован), 1) танка плочица од метала, дрвета, камена и сл. плоча, лим, дашчица и сл.: l. plumbi; argentea; secare ossa in laminas. Отуда напосе 2) а) гвожђе од мача; б) †= тестера; в) златна или сребрна шипка; отуда *= новац: inimicus lamnae. + + +lamna в. lamina. + + +lāmĭna или lamna, ae, f. (сродно с ἐλαύνω, ἐληλαμένος, кован), 1) танка плочица од метала, дрвета, камена и сл. плоча, лим, дашчица и сл.: l. plumbi; argentea; secare ossa in laminas. Отуда напосе 2) а) гвожђе од мача; б) †= тестера; в) златна или сребрна шипка; отуда *= новац: inimicus lamnae. + + +lampăs, ădis, f. (λαμπάς), 1) свако светло тело, светило, зубља, бакља, свећа, кандило, фењер, лампа: ardens; corusca; manibus tenere lampades. Отуда prov. (с погледом на трчање с бакљама при неким светковинама, наиме у Атини, где се поглавито пазило на то да се бакља у брзом трчању не угаси): trado tibi lampadem = сад је на тебе ред; vitae lampadem tradere = умрети. Отуда *= светњак. 2) trop. = сјај, светлост небеских тела. l. Phoebea, сунчана светлост; prima l., први зрак дана. 3) ватрена појава у ваздуху, метеор. + + +Lampsăcum, i, n. или Lampsăcus, i, f. (Λάμψακος), варош у Мизији. Отуда Lampăcēnus, adj. и subst. Lampsăcēni, ōrum, n. Лампсачани. + + +Lămus, i, m. (Λάμος), 1) митски краљ лестригонски који је саградио варош Formiae; urbs Lami = Formiae. 2) син Херкулов. + + +lāna, ae, f. 1) вуна; *lanam ducere, прести; lanae dedita, која се марљиво бави с радом вуненим; prov. cogitare de lana sua, гледати свога посла; rixari de lana caprina = свађати се око ситница. 2) *о предметима што су налик на вуну, н. пр. машак на воћу и лишћу, паперје, танки облаци и сл. + + +lānārĭus, adj. (lana) (предкл. и касно), што припада вуни, што се тиче вуне: herba; radicula; отуда subst. lānārĭus, ĭi, m. ко ради што од вуне, вуноделац. + + +*†lānātus, adj. (lana), 1) вунат, вуноносан, рутав; као subst. fem. = овца. 2) машком или пепељком покривен: malura. + + +lancĕa, ae, f. копље у средини с ременом. + + +*†lancĭno, 1. = lacero. + + +lānĕus, adj. (lana), 1) од вуне, вунен: pallium. 2) *†вунаст, мекан као вуна. + + +Langŏbardi, ōrum, m. германско племе на Одри, Tac. + + +languĕfăcĭo, —, —, 3. ослабити, успавати: incitat languentes et languefacit excitatos, Cic. + + +languĕo, gŭi, —, 2. 1) бити слаб, млитав, малаксао, лен: l. de via; corpora ll. morbo; *flos l., увенуо је. 2) trop. бити душевно млитав и равнодушан, малаксати, попуштати и сл.: juventus languet nec satis in laudis cupiditate versatur; l. otio; amor l., охладнeла је; senatus; omnes illi ll., попустили су у ревности и малаксали су; vox, stomachus languens, слаб. + + +languesco, gŭi, —, 3. (langueo), 1) o телу, слабити, млитавити, изнемоћи и сл.: l. corpore; senectute; често = болешћу ослабити; *flos l., вене; vinum l., постаје блаже, губи опорину; luna l., помрчава. 2) trop. душевно млитавити, попуштати, слабити: studia militaria ll., занемарују се; industria l., опада. + + +languĭdē, adv. с comp. (languidus), млитаво, слабо, лено, без снаге и живости: †tela l. in hostes mittere. + + +languĭdŭlus, adj. (dem. од languidus). + + +languĭdus, adj. с comp. и sup. (langueo), 1) млитав, тром, лен, спор и сл.: homines ll. vino; pecus tarda et l.; *†ll. oculi, мутне очи; aqua, што споро тече; l. conviva, који слабо једе; ventus, тих; ignis, слаба; vinum l., благо. Кадшто = болешћу изнемогао. 2) trop. а) душевно млитав, тром, немаран и сл.: studium; milites nostri; animus; б) раслабљен, изнурен: senectus; homo; philosophus; в) што слаби, млитавим чини: voluptates. + + +languor, ōris, m. (langueo), 1) млитавост, слабост, умор, утруђеност: corporis; deambulutio me ad languorem dedit, уморила ме је шетња; често = слабост од болести: l. aquosus, слабост од водене болести; excusare languorem, извинити се слабошћу. 2) trop. душевна млитавост, тромост, неделатност, леност, немарност и сл.: languori se desidiaeque dedĕre, одати се немару и нераду. + + +†lănĭātĭo, ōnis, f. = laniatus. + + +lănĭātŭs, ūs, m. (lanio), раздирање, раскидање: ferarum; si recludantur tyrannorum mentes, posse aspici laniatus et ictus, Tac., кад би се могло завирити тиранину у срце, видело би се како је израњено и измучено. + + +*†lānĭcĭum, ĭi, n. (lana), вуна. + + +lănĭēna, ae, f. (lanio), месарница, касапница. + + +†lānĭfĭcĭum, ĭi, n. (lanafacio), рад око вуне (предење, ткање итд.). + + +*lānĭfĭcus, adj. (lana-facio), ко ради око вуне (преде, тка итд.): manus; ars. + + +*lānĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (lana-gero), вунат, вуноносан: l. pecus, овца, као subst. lānĭgĕr, -gĕri, m. = јагње или ован. + + +lănĭo, 1. раскинути, раскомадати (особ. оштрим оруђем, у што се броје и зуби, канџе, нокти; пор. lacero): hominem; vestem; trop.*l. carmen, јако скудити; †vitia laniant cor, раздиру. + + +†lănĭōnĭus, adj. (lanius), месарски: mensa. + + +lānĭpēs, pĕdis, adj. вунених ногу, тј. коме су ноге вуном обмотане: senex. + + +lănista, ae, m. 1) учитељ борења, учитељ гладијатора; отуда = разбојник, пустахија. 2) trop. (ретко) бунџија, подбадач на борбу или устанак. + + +lănĭus, ĭi, m. месар, касапин; напосе = онај који је клао живинчад за жртву одређену; и (Plaut.) = џелат. + + +†lānōsus, adj. (lana), вунат, пун вуне. + + +lanterna в. laterna. + + +*†lānūgo, ĭnis, f. (lana), вуница, вуни подобна мекана руња на воћу и лишћу; — прве длачице на бради. + + +Lānŭvĭum, ĭi, n. прастара варош у Дацији. Отуда Lānŭvĭnus, adj., и subst. Lānŭvīni, ōrum, m. Ланувијани. + + +lanx, lancis, f. 1) здела за јело (повећа и подубља, обично од метала), чанак. 2) зделица, плитица од ваге (теразија). + + +Lāŏcŏōn, ontis, m. (Λαοκόων), свештеник Нептунов у Троји који се копљем бацио на дрвенога коња, а затим га с оба његова сина уморише две грдне змије. + + +Lāŏdămīa, ae, f. (Λαοδάμεια), кћи Акастова, жена Протезилајева, за којим је она својевољно пошла у доњи свет. + + +Lāŏdĭcēa, ae, f. (Λαοδίκαια), име више градова, особ. оних у Великој Фригији и у Сирији. Отуда 1) Lāŏdĭcensis, adj. 2) Lāŏdĭcēni, ōrum, m. Лаодикејани. + + +Lāŏmĕdōn, ontis, m. (Λαομέδων), краљ тројански, син Илов, отац Пријамов и Хезионин, убијен од Херкула. Отуда 1) *Lāŏmĕdontēus или Lāŏmĕdontĭus, adj. = тројански. 2) Lāŏmĕdontĭădēs, ae, m. (Λαομεδοντιάδης), мушки потомак Лаомедонтов, особ. = Пријам; у plur. = Тројанци. + + +lăpăthum, i, n. или lăpăthus, i, f. (λάπαθον, -θος) кисељак (трава), rumex. + + +lăpĭcīda, ae, m. (lapis-caedо) каменар („каменорезац“). + + +lăpĭcīdīna, ae, f. (lupicida), камениште (мајдан где се камен ломи); обично у plur. + + +lăpĭdārĭus, adj. (lapis), што се тиче камена: latomiae ll., мајдан где се камен ломи. + + +lăpĭdātĭo, ōnis, f. (lapido), бацање камења, убијање камењем: saepe vidimus ll. + + +lăpĭdātor, ōris, m., ко се баца камењем. + + +lăpĭdĕus, adj. (lapis), 1) камени, од камена, каменит: murus; trop. l. sum = скаменио сам се од чуда. 2) †= lapidosus. + + +lăpĭdo, 1. (lapis), 1) камењем убити, каменовати: alqm. 2) intrans. impers. lapidat, пада камење (из облака); и pass. de coelo lapidatum est. + + +*†lăpĭdōsus, adj. (lapis), каменит, пун камења: mons; ager; corna lapidosa (због тврде коштице); panis l., или = пун камичака или = тврд као камен. + + +lăpillus, i, m. (dem. од lapis), камичак: lapilli nigri albique (при гласању о животу и смрти). Напосе а) камен у бешици; б) бисер, драги камен. + + +lăpis, ĭdis, m. 1) камен (уопште и без обзира на величину или облик; пор. saxum, calculus, cautes, rupes): l. bibulus, (камен) пешчар; l. Parius или Phrygius, мрамор; l. albus = сто од белога мрамора. 2) напосе а) lapis (али чешће dem. lapillus) albus или niger, да се означе срећни или несрећни дани а (у старије доба) при гласању на скупштинама гласови што правдају и што окривљују; б) = камен што означава миљу; таквих је било на главним друмовима на сваких 1000 корака (= 1 римска миља) по један: esse ad quintum lapidem; intra vicesimum l.; в) гранични камен; г) надгробни камен (кадшто и с adj. ultimus); д) камен или камено подножје, на ком стајаше телал (praeco), кад су се робови продавали; отуда trop. duo tribuni empti de lapide = подмићени. 3) trop. а) као грдња = клада, батина: quid stas, lapis?; б) prov. verberare lapidem = трудити се узалуд; loqui lapides, крупно, осорно говорити; в) jurare Jovem lapidem, клети се каменитим кипом Јупитеровим. + + +Lăpĭtha или Lăpĭthēs, ae, m. (Λαπίθης), Лапита; plur. Lăpĭthae (*gen. Lapithum м. Lăpĭthārum), Лапити, сурови брђани тесалски, који имађаху рат с Кентаурима. Отуда *Lăpĭthaeus и *Lăpĭthēĭus, adj. + + +Lăpĭtha или Lăpĭthēs, ae, m. (Λαπίθης), Лапита; plur. Lăpĭthae (*gen. Lapithum м. Lăpĭthārum), Лапити, сурови брђани тесалски, који имађаху рат с Кентаурима. Отуда *Lăpĭthaeus и *Lăpĭthēĭus, adj. + + +lappa, ae, f. чичак (трава). + + +lapsĭo, ōnis, f. (labor1), клизање, посртај, падање. + + +*†lapso, 1. (intens. од labor1), поклизнути, посртати, падати: *Priamus lapsans. + + +lapsŭs, ūs, m. (labor), 1) свако полагано мицање: клизање, летење, течење (ток), пузање, гмизање, пливање: volvuntur sidera lapsu; volucrum lapsus atque cantus; vitis serpens rnultiplici lapsu (пењање лозе); lapsus rotarum, окретање точкова. 2) пад: sustinere se a lapsu. 3) trop. погрешка, заблуда: ab omni lapsu cohibere temeritatem. + + +*†laquĕăr, āris, n. таван (плафон), подељен на поља са оквирима, који су налик на ужета (laquei; пор. lacunar). + + +*†lăquĕātus или lăcŭātus, adj. (laquear), што има таван подељен на заоквирена поља: tecta (собе) laqueata; templum laqueatum auro. + + +lăquĕus, i, m. 1) уже, коноп (као петља), замка, особ. за вешање: collum inserere in laqueum, намаћи замку око врата; frangere gulam alci (sibi) laqueo, обесити се, удавити кога. 2) trop. замка, мрежа, вигов и сл.: laquei interrogationum et dissputationum. + + +Lār1, lăris, m. 1) обично у plur. (Lăres, um и ĭum), Лари, римски богови заштитници путова, земље итд., али особ. куће, дакле кућни богови, добротворни дуси умрлих (пор. larva, lemur, penates): Lares domestici, privati, patrii, rustici, итд.; L. familiaris. 2) trop. = кућа, стан: ad larem suum reverti, вратити се кући; l. certus, сталан стан; l. paternus, очинска кућа; relinquere, deserere larem, иселити се. + + +Lār2 или Lars, tis, m. почасни назив код Хетруска, господар, кнез. + + +Lăra или Lărunda, ae, f., кћи речнога бога Алмона, којој је Јупитер због брбљавости одузео дар говора и која је у Риму светкована као Muta или Tacita. + + +lardum в. laridum. + + +lārĭdum или скраћено lardum, i, n. свињетина, сланина. + + +Lārentālĭa, ĭum, m. светковина у славу Аке Ларентије, в. Acca. + + +Lārentĭa в. Acca. + + +Acca Lārentĭa, жена пастира Фаустула, која је Ромула и Рема дојила. У њен спомен светковали су Римљани у децембру светковину, Larentalia или Accalia. + + +largē, aāv. с comp. и sup. (largus), обилно, обилато, много: largius aequo; l. effuseque donare. + + +largĭfĭcus, adj. (largus-facio), обилан, богат (Lucr.). + + +largĭflŭus, adj. (largus-fluo) (предкл.), што обилно тече. + + +largĭlŏquus, adj. (large-loquor), ко много говори, језичав, брбљав, говорљив (Plaut.). + + +largĭor, dep. 4. 1) обилно давати, издашно поклањати (обично у прекорном смислу): l. alci alqd; напосе = подмићивати: l. de alieno; corrumpere exercitum largiendo. 2) trop. коме што дати, уделити, поклонити, даровати: l. alci facultatem dicendi. Отуда а) = дозволити, допустити: alqd inertiae suae; plusculum amori; б) l. reipublicae injurias suas, опростити држави своје увреде. + + +largĭtās, ātis, f. (largus), 1) обилност, обилатост: muneris. 2) дарежљивост: terra fundit fruges cum maxima largitate. + + +largĭtĕr, adv. (= large), обилно, издашно, много: l. aquae, auri, argenti, много воде итд. + + +largītĭo, ōnis, f. (largior), 1) обилно давање, богато даривање, дарежљивост, особ. ради подмићивања, отуда кадшто = подмићивање: facere magnas largitiones; corrumpere tribum turpi largitione. 2) уопште даривање, подарење: l. civitatis, права грађанства; beneficiorum, указивање доброчинства. + + +largītor1, ōris, m. (largior), ко обилно дарива, издашно поклања, напосе = ко подмићује: l. pecuniae; l. praedae; али l. tribus illius, онај који је ону трибуу подмитио. + + +largĭtor2, dep. 1. (largior), издашно, обилно даривати. + + +largus, adj. с comp. и sup. 1) штедар, дарежљив, издашан (било из које му драге намере; пор. beneficus, benignus, liberalis, munificus, prodigus): duo sunt genera largorum, quorum alteri prodigi, alteri liberales; *largus operā suā, услужан, обилат у услугама; †l. promissis, издашан у обећавању; *lingua larga = брбљавост. 2) обилат, многи: aqua; imber; odores. 3) *богат у чему: l. opum. + + +lārĭdum или скраћено lardum, i, n. свињетина, сланина. + + +Lārīnum, i, n. варош у доњој Италији. Отуда Lārīnās, ātis, adj. и subst. Lārīnātes, tum, m. Ларинци. + + +Lārissa, ae, f. (Λάρισσα), 1) варош у Тесалији. Отуда *Lārissaeus, adj. и subst. Lārissaei, ōrum (или Lārissenses, ĭum), m. Ларишани. 2) L. Cremaste, варош у другом делу Тесалије. 3) варош у Мизији. 4) тврђава у Аргу. + + +Lārĭus lacus, језеро у северној Италији, сад Lago di Como. + + +lărix, ĭcis, f. (λάριξ), лиственица, бреза (дрво). + + +Lars в. Lar2. + + +Lār2 или Lars, tis, m. почасни назив код Хетруска, господар, кнез. + + +Lărunda в. Lara. + + +Lăra или Lărunda, ae, f., кћи речнога бога Алмона, којој је Јупитер због брбљавости одузео дар говора и која је у Риму светкована као Muta или Tacita. + + +larva, ae, f. 1) привиђење, аветиња, страшило (дух покојника што другима мира не да; пор. Lar1, lemur). 2) *†наличник, образина (маска). + + +†larvālis, adj. (larva), аветињаст. + + +larvātus, adj. (предкл.), очаран, опчињен. + + +lăsănum, i, n. (λάσανον), суд за кување (по другима ноћни суд, нужник). + + +lascīvĭa, ae, f. (lascivus), 1) у блажем смислу, раскалашна веселост, обест, несташност: hilaritas et l.; ut nudi juvenes per lusum et lasciviam currerent. 2) у горем смислу: а) распуштеност, разузданост: l. maledicendi, у оговарању; б) распуштен живот, безобразност, раскалашност, похотљивост (пор. petulantia, procacitas, protervitas): mulier luxuriae et lasciviae perditae; в) †сувише искићен слог (у писању, говору): recens haec l. + + +lascīvībundus, adj. (lascivio) (сумњиво), распуштен, обестан, весео. + + +lascīvĭo, 4. (lascivus), 1) у блажем смислу, бити распуштен и весео, шалити се: licet nunc lascivire; agnus lascivit fugā, одскакује весело. 2) у горем смислу, бити разуздан, безобразан, раскалашан: plebs l. magis quam saevit. Особито о сувише искићеном говору. + + +lascīvus, adj. с comp. и sup. 1) у блажем смислу, весео, несташан, шаљив, враголаст: capella; pueri; dicta; aetas. 2) у горем смислу, обестан, распуштен, разуздан, блудан, бесраман: amores; puella; oscula; lascivissimae picturae. + + +lăsĕr, ĕris, n. (λάσαρον), смоласт сок из биљке laserpicium, смрдљива смола (asa foetida, Teufelsdreck). + + +*lăserpīcĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj., покрајина где расте биљка laserpicium. + + +lăserpīcĭum в. laser. + + +lassĭtūdo, ĭnis, f. (lassus), умор, млитавост, утруђеност, тромост: nulla l. impedire officium et fidem debet. + + +*lasso, 1. (lassus), утрудити, уморити: alqm; corpus; brachia. + + +*lassŭlus, adj. (dem. од lassus), сасвим уморан: nimio labore. + + +lassus, adj. (сродно са laxus), 1) уморан, слаб, малаксао, сустао (објективно, без обзира на осећање уморнога; пор. fatigatus, fessus): l. opere faciendo; assiduo gaudio; *l. animi, тром; *maris et viarum, утруђен од пута. 2) trop. humus l. fructibus assiduis, исцрпена родом; collum, погнут; stomachus, слаб. + + +†lastaurus, i, m. (λάσταυρος), блудник, похотљивац. + + +lātē, adv. с comp. и sup. (latus), 1) широко, далеко: vagari; longe lateque vagari. 2) trop. а) *†обилато; б) опширно, надуго: loqui. + + +lătĕbra, ae, f. (lateo) (понајвише у plur. 1) заклон, скровиште, зачкољина: eripere se silvis ac latebris; impellere alqm in fugam et latebras. Отуда *ll. lunae = помрачење месеца; ll. teli, место где се стрела такорећи сакрила у телу. 2) trop. изговор, околишење, шеврдање: quaerere latebram perjurio. + + +lătĕbrĭcŏla, ae, m. (latebracolo), ко се радо врзе по зачкољинама, тј. по неваљалим кућама (Plant.). + + +lătĕbrōsē, adv. (latebrosus), сакривен: l. se occultare. + + +lătĕbrōsus, adj. (latebra), пун скровишта, зачкољина: via; locus. Отуда а) pumex l. = шупљикав; б) скривен: loca ll., буџаци, бордељи. + + +lătens, ntis, adj. (part. од lateo), невидљив, сакривен: saxa; res; caussa. + + +lătentĕr, adv. (lateo), тајно, кришом. + + +lătĕo, tŭi, —, 2. (сродно са грч. (λανθάνω, λήθω), 1) бити сакривен, скривати се: l. in occulto: in tenebris; apud alqm; id l. in animis hominum; scelus latet inter tot flagitia. 2) trop. а) живети скромно у миру: *bene qui latuit, bene vixit; б) бити заштићен, заклоњен, безбедан: portus l., заклоњено од ветрова, у заветрини; illi ll. sub umbra amicitiae Romanae. 3) бити непознат: latet, не зна се; latet alqm alqd, нешто је некоме непознато; res illum latet; *nec latuere doli fratrem Junonis. + + +lătĕr, ĕris, m. 1) опека, цигла; prov. lavare laterem = узалуд се трудити. 2) †l. aureus, argenteus, злато, сребро нековано, у шипкама и плочама. + + +lătĕrāmĕn, ĭnis, n. (later) (Lucr.), нешто од цигала направљено. + + +Lătĕrānus, породично име у gens Claudia, Sextia и Plautia. + + +lătercŭlus, i, m. (dem. од later), циглица, опечица. Отуда, због сличности облика = нека врста колача. + + +Lătĕrensis, римски придевак gentis Juvenciae; најпознатији је M. Juvencius Laterensis, тужилац Гнеја Планција, кога је Цицерон бранио. + + +lătĕrīcĭus, adj. (later), циглани, од цигала: murus. + + +lāterna (lanterna), ae, f. фењер, лампа, жижак. + + +lāternārĭus, ĭi, m. (laterna), лампоноша, који носи пред ким лампу, другар. + + +*lătesco, —, —, 3. (lateo), сакрити се. + + +*lătex, ĭcis, m., свака течност, н. пр. о води: occulti latices; *copia laticum, мноштво река; о вину: *l. meri; *Lyaeus или Lenaeus; о уљу: *l. Palladii = уље, зејтин; cupido laticum frugumque, жеђ и глад. + + +Lătĭālis в. Latium. + + +Lătĭăr в. Latium. + + +Lătĭāris в. Latium. + + +lătĭbŭlum, i, n. (lateo) = latebra, скровиште, заклон, али обично у презирном смислу; и о пећини дивље звери. + + +†lātĭclāvĭus, adj. (latus-clavus), широким пурпурним траком опшивен: tunica. Отуда subst. lātĭclāvĭus, ĭi, m., који такву хаљину носи, дакле = сенатор, војни трибун, патриције. + + +†lātĭfundĭum, ĭi, n. (latus-fundus), пространо пољско добро. + + +Lătīnē в. Latium. + + +Lătīni в. Latium. + + +lătĭo, ōnis, f. (fero), ношење, доношење, а) l. auxilii, помоћ; б) l. legis, предлог, предлагање закона; в) l. suffragii, гласање; особ. = право гласања. + + +†lătĭtātĭo, ōnis, f. (latito), прикривање, лежање у потаји. + + +lătĭto, 1. (lateo), скривати се; напосе да човек не мора ићи на суд. + + +lātĭtūdo, ĭnis, f. (latus), 1) ширина, величина: fossae; fluminis; possessionum. 2) trop. а) растезање у изговору: verborum; б) †богатство, бујност израза. + + +Lătĭum, ĭi, n. Лација, предео у Италији између Хетрурије и Кампаније, с главним градом Римом. — Отуда 1) *†Lătĭālis или Lătĭāris, adj., латински (лацијски); особ. Juppiter L., као предстојник латинскога савеза; а отуда опет subst. Lătĭăr, āris, n., светковина Јупитера лацијског. 2) Lătīnē, adv. латински: loqui l.; scire; vertere или reddere l., превести на латински. Напосе а) = добро латински: liber latine (не bene latine) scriptus, добро латински написана; male l. scriptus, рђаво латински; б) trop. = отворено, искрено, поштено: latine loquor, non accusatorie. 3) Lătīnĭensis, adj. (ређе) = Latinus; исто тако и subst. Lătīnĭenses, ĭum, m. = Latini. 4) Lătīnĭtās, ātis, f., својство Латина, и то а) чист израз у латинском језику; б) = jus Latii, латинско право, политични правни одношај Латина (испрва само латинских насељеника, а доцније и других племена која с Латинима бише изједначена) у римској држави. 5) Lătīnus, adj. латински: lingua; nomen; colonia; feriae ll. и само Lătīnae, ārum, f., светковина латинскога савеза, на којој се приносила жртва Јупитеру лацијском на брегу албанском. Отуда subst. Lătīnus, i, m. а) Латинац, Латин, становник латинске земље, Лације; у plur. Латини у правом смислу речи, тј. људи који су имали jus Latii; б) као nom. propr. Латин, краљ лаурентски који је Енеју гостољубно дочекао и своју кћер Лавинију за њега удао. 6) *Lătĭus, adj. = латински, кадшто = римски. + + +Latmus, i, m. (Λάτμος), брег у Карији. + + +Lātō, ūs, f. (Λητώ) или обичније у латинском облику Lātōna, ae, f, кћи Титана Кеја (Coeus) и Фебе, родила је Јупитеру Аполона и Дијану. Отуда 1) Lātōis, ĭdis, f. (Λητωΐς), а) као adj. = Латонин; б) као subst. кћи Латонина = Дијана. 2) Lātōĭus и Lētōĭus, adj. (Λατώϊς, Λητῷος), Латонин; subst. = Аполон или Дијана. 3) Lātōnĭus, adj. Латонин; subst. Lātōnĭa = Дијана. 4) Lātōus, adj. = Latoïus. + + +Latobrīgi, ōrum, m. галско племе на Рајни. + + +lātŏmĭae в. lautumiae. + + +lautŭmĭae (lātŏmĭae, lātŭmĭae), ārum, f. (λατομία), 1) (предкл.) мајдан од камена где су робови за казну камење ломили. 2) meton. а) у каменом мајдану исечена тамница у Сиракузи; б) тамница у Риму: carcer lautumiarum. Отуда lautŭmĭus, adj.: carcer. + + +Lātōna в. Lato. + + +lātor, ōris, m. (fero), доношач: l. legis, предлагач закона; отуда уопште предлагач. + + +lātrātor, ōris, m. (latro), 1) лајавац, лајач = пас. 2) †викач (о рђаву адвокату, рабулисти). + + +lātrātŭs, ūs, m. (latro) лајање, лавеж: tres edere latratus, три пута залајати. + + +lātrīna, ae, f. (скраћено од lavatrina, од lavo), проход, нужник. + + +*Lătris, ĭdis, f. (λάτρις), слушкиња (као nom. propr.). + + +lātro1, 1. (у доцнијих песника има и lătro (са кратким “а”), 1) лајати: *alqm, лајати на кога; *latrans, пас. 2) trop. а) = лармати, дерати се (особ. о рђаву адвокату); б) *stomachus latrans = гладан желудац; *undae ll., хучни таласи; в) natura id sibi latrat, иште жестоко; г) l. alqm, испсовати. + + +lătro2, ōnis, m. 1) (предкл.) војник најамник: conducere ll. 2) оружани пустахија, разбојник. Отуда *= ловац; †убица. 3) камен у игри (шаху), јер је представљао војника. + + +lătrōcĭnĭum, ĭi, n. (latrocinor), 1) разбојништво, насилно отимање: in furto aut latrocinio comprehendi. Отуда = нитковство, плетке: furtim et per latrocinia. 2) пустахије, разбојничка чета: unus ex tanto l. 3) игра (шаха). + + +lătrōcĭnor, dep. 1. (latro), 1) (предкл.) као најамник (војник) служити: regi, код краља. 2) бити пустахија, разбојник. + + +†lătruncŭlārĭus, adj. (latrunculus), што се тиче игре (шаха): tabula l., даска за игру (шаха). + + +lătruncŭlus, i, m. (dem. од latro), 1) прост разбојник, харамија. 2) камен у игри (шаха): lusus latrunculorum, играње шаха. + + +lātŭmĭae в. lautumiae. + + +lautŭmĭae (lātŏmĭae, lātŭmĭae), ārum, f. (λατομία), 1) (предкл.) мајдан од камена где су робови за казну камење ломили. 2) meton. а) у каменом мајдану исечена тамница у Сиракузи; б) тамница у Риму: carcer lautumiarum. Отуда lautŭmĭus, adj.: carcer. + + +lātus1 в. fero. + + +lātus2, adj. с comp. и sup. 1) широк, простран: flumen; fossa quindecim pedes lata; crescere in latum, у ширину; *latum incedere, “ширити се, разметати се” (подбочити се у ходу). 2) уопште широк, простран, велик, голем: regnum; solitudo; ager; mare: †gloria l., надалеко чувена. 3) trop. а) verba ll. (кад се речи растежу при изговарању); б) о говору, опширан, развучен. + + +lătŭs3, ĕris, n. 1) бок, страна у човечјем и животињском телу: dolor lateris или laterum, протисли; †artifices lateris, вештаци у кретању тела = играчи у балету, mutare l., лећи на другу страну. Отуда а) trop. tegere latus alci или alcjs = ићи покрај кога; dare (praebere) latus, изложити се непријатељском ударцу; latere tecto discedere, однети живу главу; б) да се означи близина: non discedere a l. alcjs или haerere (junctum esse) lateri alcjs, бити увек уз кога; adhaerere lateri alcjs = попети се коме на душу, седети за вратом; esse ab latere alcjs, спадати у чију пратњу, у поуздане пријатеље; в) = прси, груди, плућа: firmitas lateris, добре (јаке) прси; г) †род, родбина, побочна лоза: a meo tuoque latere. 2) страна или бок кога год предмета (виса, логора, лађе итд.); напосе = бок војске: dextrum l.; disponere equites ad latera; circumvenire legiones aperto latere. Тако се често каже: a (ретко ex, *de) latere или lateribus, с бока, са стране. И као математичан term. t., страна троугла и сл. + + +*lătuscŭlum, i, n. (dem. од latus), бок, страница. + + +laudābĭlis, adj. с comp. и sup. (laudo), хвале вредан, похвалан: vita; orator; carmen. + + +laudābĭlĭtĕr, adv. с comp. (laudabilis), хвале вредно, похвално. + + +laudātĭo, ōnis, f. (laudo), хваљење, беседа у похвалу, хвала. Напосе а) похвално сведочанство, дато коме пред судом; б) надгробни говор, похвала покојника: laudatio funebris или само laudatio alcjs; в) повољно сведочанство што су га становници провинција шиљали у Рим у похвалу својих намесника, као нека адреса захвалница. + + +†laudātīvus, adj. (laudo), похвални, што похваљује. + + +laudātor, ōris, m. (laudo), хвалилац, који што хвали: rerum; formae; *l. temporis acti se puero (хвали доба свога детињства). Напосе а) ко на суду даде ком похвалну сведоџбу; б) погребни говорник. + + +laudātrix, īcis, f. (laudo). хвалилица, која што хвали: vitiorum. + + +*†laudātus, adj. с comp. и sup. (part. од laudo), похваљен = хвале вредан, изврстан: vir; *virgo laudatissima, врло лепа. + + +†laudĭcēnus, adj. (laudocena), ко хвали обед, само да чешће буде позван, чанколиз. + + +laudo, 1. (laus), 1) хвалити, славити, признавати (коме врлине речима, искрено или не; пор. probo): alqm; legem. Отуда а) l. alqm = држати кога за срећног; б) говорити ком надгробну беседу. 2) навести, именовати, споменути с похвалом): alqm auctorem, testem. + + +laurĕa в. laureus. + + +laureātus, adj. (laurea), ловориком увенчан, ловоровим венцем украшен: literae ll. или само laureatae = гласови о одржаној победи; fasces; lictores. + + +Laurentum, i, n. варош у Лацији. Отуда 1) Laurens, ntis, adj.; subst. Laurentes, ĭum, m., Лауренћани. 2) Laurentĭus, adj.; отуда Laurentĭnum, i, n. миљак Плинија млађега. 3) *Laurentĭus, adj., лаурентски. + + +laurĕola, ae, f. (dem. од laurea); prov. quaeiere laureolam in mustaceo, тражити славу у ситницама. + + +Laurĕŏlus, i, m. злогласан разбојник, јунак позоришне игре мимографа Катула. + + +†Laurētum, i, n. (laurus), ловорова шума, ловорик, место на авентинском брду. + + +laurĕus, adj. (laurus), ловоров, од ловорике: corona. Отуда subst. laurĕa, ae, f. а) sc. arbor, ловорово дрво, ловорика; б) sc. corona, ловоров венац; отуда пор. = тријумф или победа. + + +laurĭcŏmus, adj. (lauruscoma) (Lucr.) ловориком обрастао: mons. + + +*laurĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (laurus-gero), ловороносан = ловором увенчан. + + +laurŭs, i, (ретко ūs), f. ловор, ловорика. Отуда = ловоров венац и trop. = тријумф, победа: laurus Parthica, победа над Парћанима. + + +laus, laudis, f. 1) хвала, похвала, слава, славан спомен (признање које год врлине речима; пор. gloria): afficere alqm laude, хвалити кога; habere laudem = заслужити хвалу; habere laudem de alqo = моћи се хвалити победом над ким; али habere laudes de alqo = говорити у чију похвалу; напосе laudes funebres, supremae = надгробни говор; vertere (dare) alci alqd laudi, уписати ком што у похвалу; hoc in tua laude pono, ово теби у хвалу; laudem sibi parĕre, стећи; laudi ducitur adolescentibus, иде у похвалу. 2) meton. похвално дело, заслуга: abundare bellicis laudibus; *dicere laudes alcjs, певати чија славна дела. + + +lautē, adv. с comp. и sup. (lautus), 1) сјајно, красно, господски: vivere. 2) изврсно, дивно, живо: lautissime alqm emungere (Com.). + + +lautĭa, ōrum, n. гошћење које је давано у Риму о државном трошку страним посланицима и одличним гостима (старање за јело, пиће, купатило и друге угодности): praebere legatis lautia. + + +lautĭtĭa, ae, f. (lautus) (обично у plur.), сјај, велелепност, елеганција у кући, покућству итд. + + +lautŭmĭae (lātŏmĭae, lātŭmĭae), ārum, f. (λατομία), 1) (предкл.) мајдан од камена где су робови за казну камење ломили. 2) meton. а) у каменом мајдану исечена тамница у Сиракузи; б) тамница у Риму: carcer lautumiarum. Отуда lautŭmĭus, adj.: carcer. + + +lautus, adj. с comp. и sup. (part. од lavo = „опран”), 1) сјајан, красан, чист, господски: supellex; cena; epulae; vina. 2) угледан, одличан, знатан, углађен: patrimonium; civitas, homines lauti et urbani; jam lautus es = одвише се држиш на цени. + + +lăvācrum, i, n. (lavo) (касно), купатило. + + +lăvātĭo, ōnis, f. (lavo), 1) купање, прање. 2) справе за купање, купатило: l. parata est. + + +Lăverna, ae, f. богиња заштитница добитка, особ. потајнога, дакле и краће итд. + + +Lăvernĭum, ĭi, n. место у Лацији близу Формије где је Публ. Сципион Афричанин имао свој миљак. + + +Lăvīcānus в. Labici. + + +Lăvīci в. Labici. + + +Lāvīnĭa, ae, f. кћи краља Латина, жена Енејина. + + +Lāvīnĭum, ĭi, n. варош у Лацији коју је Енеја саградио и именом своје жене назвао. Отуда Lāvīnĭus или Lāvīnus, adj. лавинијски: arva; litora. + + +lăvo, lāvi, lautum или lōtum и lăvātum, 1. (предкл. и песн. и lăvo, —, —, 3. (λούω), 1) прати, мити, купати: manum; manus manum lavat; vulnera, испирати. Отуда trop. а) поквасити, овлажити: vultum lacrimis; б) *опрати, спрати: mala vino; l. peccatum suum precibus, молбама испричавати своју погрешку. 2) intrans. lavo или lavor, купати се, прати се: ire lavatum, ићи на купање; l. in fluminibus; lautus, окупан (пор. горе lautus). + + +laxāmentum, i, n. (laxo), 1) проширење, раширење, отвор. 2) trop. а) попуштање, престајање; отуда рок, време (за одмор и сл.): nihil laxamenti hostibus dedit, није им дао ни одахнути; б) олакшање, умекшање, разблажење: leges nihil laxamenti habent. + + +laxē, adv. с comp. и sup. (laxus), 1) далеки, пространи: habitare; отуда о времену: laxius proferre diem, даље одгодити; volo laxius (pecuniam curari), не одмах наједанпут, мало-помало. 2) млитаво, алватно: manus vincire; отуда trop. без присиљавања, слободно: laxius vivere. + + +laxĭtās, ātis, f. (laxus), пространост, пространство: domus; loci. + + +laxo, 1. (laxus), 1) проширити, раширити: forum; foramina; manipulos, размаћи; laxatae custodiae, страже далеко једна од друге. Отуда о времену = продужити, одгодити: tempus; laxare necessitatem dicendi longiore dierum spatio, протегнути на више дана. 2) отворити, одрешити, попустити: l. claustra; vincula epistolae, отпечатити; pedem a nodo; ubi dolor vocem laxaverat, пошто је туга језик одрешила; l. arcum, одапети; rudentes, одрешити; corpora laxantur rugis, набирају се. Отуда trop. а) попустити, умерити, ублажити: l. alqd lahoris; iram; laxatur vis morbi; laxatur pugna, стишава се; l. laborem; curam; intrans. annona haud mnltum laxaverat, скупоћа није много попустила; б) олакшати, ослободити: *l. umeros pharetrā; l. animum a laboribus; se molestiis, опростити се; animum curis. + + +laxus, adj. с comp. и sup. 1) широк, простран: spatium; domus; toga, алватна; agmen l., размакнута; trop. laxior locus negligentiae est, има више маха за немарност. Отуда о времену, дуг: tempus; dies. 2) отворен: janua. 3) попуштен, незатегнут: habena; arcus. Отуда trop. 4) imperium l., млитав, без снаге и строгости; annona l., ниска цена храни. + + +*lĕa и lĕaena, ae, f. (λέαινα) (leo), лавица. + + +*lĕa и lĕaena, ae, f. (λέαινα) (leo), лавица. + + +Lĕandĕr, dri, m. (Λέανδρος), младић из Абида, пливао је често својој љубазници Херони (в. Hero) преко Хелеспонта у Сест, док се најпосле није удавио. + + +Lĕarchus, i, m. (Λέαρχος), син Атаманта и Иноне којега је отац у беснилу убио (в. Athamas). + + +Lĕbădĭa, ae, f. (Λεβαδία и Λεβάδεια), варош у Беотији. + + +Lĕbĕdus, i, f. (Λέβεδος) варош у Јонији. + + +*lĕbēs, ētis, (λέβης), m. котао, велики леген. + + +Lĕchaeum, i, n. (Λέχαιον), приморска варош с пристаништем на коринтском заливу. + + +lectīca, ae, f. 1) носиљка, носила (тетриван). 2) = носила (мртвачка). + + +lectīcārĭus, ĭi, m. (lectus) (sc. servus), носилац носиљке. + + +lectīcŭla, ae, f. 1) (dem. од lectica), мала носиљка. 2) постеља за отпочивање дању, канабе, диван, софа (миндерлук). + + +lectĭo, ōnis, f. (lĕgo1), 1) †купљење, скупљање: lapidum. 2) бирање, избор: judicum. 3) читање: librorum. 4) читање наглас, рецитовање: versuum. Напосе senatūs1, цензорово читање имена сенаторских, из чега се видело који су као недостојни из списка избрисани, ко ће бити princeps senatus итд. + + +lectisternĭātor, ōris, m., који приређује lectisternium. + + +lectisternĭum, ĭi, n. (lectus-sterno) (упр. застирање софре), гозба богова, јер су том приликом полагали кипове богова на софе и јастуке а пред њих ређали јела. + + +lectĭto, 1. (intens. од lĕgo1) 1) †често и ревносно ку̀̀̀пити: conchulas et umbilicos. 2) често и пажљиво читати: libros alcjs. + + +lectĭuncŭla, ae, f. (dem. од lectio), читање лаких (пријатних) ствари. + + +lector, ōris, m. (lego1), 1) читалац. 2) читач, тј. роб који господару чита. + + +lectŭlus, i, m. (dem. од lectus), 1) постељица (за спавање); напосе одар (мртвачки). 2) канабе, софа. + + +lectus1, adj. с comp. и sup. (part. од lego1), биран, одабран: verba; отуда уопште изврстан, одличан: homo; argentum, доброга кова, пуне вредности. + + +lectus2, i, m. 1) постеља за спавање, кревет: in lecto esse; lecto teneri (о болеснику); напосе l. jugalis, genialis, брачна постеља; oppos. l. caelebs, постеља нежењена човека. 2) софа за ручак: sternere lectum, поставити сто; recumbere lecto, сести (лећи) за сто 3) *мртвачки одар. + + +Lēda, ae, f. и Lēdē, ēs, f. (Λήδα), кћи Тестијева, жена спартанскога краља Тиндареја; по причи родила је с Јупитером Полука (Pollux) и Јелену, а с Тиндарејем Кастора и Клитемнестру. Отуда *Lēdaeus, adj. + + +†lēgālis, adj. (lex), законит. + + +†lēgātārĭus, ĭī, m. (lēgo2), коме је у тестаменту што остављено. + + +lēgātĭo, ōnis, fem. (lĕgo2), I. посланство, и то 1) = служба, посао посланика или поклисара: suscipere legationem ad civitates; mittere alqm in legationem; l. irrita, безуспешна. Отуда а) садржај посланства; налог што га је посланик примио или одговор што га је донео, извештај, рапорт: renuntiare (referre) legationem, поднети извештај о посланству; б) l. libera, кад се ком сенатору допуштало да путује неко време по провинцијама с правима посланика (мада је ишао својим приватним пословима), те да му се по варошима све потребе бесплатно дају. 2) = посланици, особље посланства: l. Romam venit; Caesar illas legationes ad se reverti jussit; princeps ejus legationis. — II. служба легата: obire legationem. + + +lēgātor, ōris, m. (lēgo2), који што оставља у тестаменту. + + +lēgātum, i, n. (part. од lēgo2), завештање (што ко коме у тестаменту оставља), легат. + + +lēgātus, i, m. (part. од lēgo2), 1) посланик. 2) легат, подвојвода, у старије доба само војнички заповедник, доцније и помоћник у цивилној управи: legatum esse alci, код кога; ut legatus fratri (уз брата као легат) proficisceretur. 3) †за време царства од цара наименовани намесник царске провинције. + + +*lēgĭfĕr, fĕra, ferum, adj. законодаван: Ceres. + + +lĕgĭo, ōnis, f. (lego1), 1) легија, одељење римске војске, од 10 кохората (cohors) пешака (у почетку биће = 3000 момака и 300 коњаника; доцније је број војника у легији био између 4200 и 6000. Легије се називале или редним бројевима (tertia, quarta, decima), или по свом оснивачу (Claudiana) или по ком богу (Martia). 2) кадшто и о војсци других народа = чета, војска. + + +lĕgĭōnārĭus, adj. (legio), легијски: milites; subst. legionarii, војници из легије (opp. socii). + + +lēgĭrŭpa, ae, m. и lēgĭrŭpĭo, ōnis, m. (lex-rumpo) (предкл. и касно), нарушилац закона. + + +lēgĭtĭmē, adv. (legitimus), 1) законито, по закону. 2) пристојно, право. + + +lēgĭtĭmus, adj. (lex), 1) законит, законима одређен, законима сходан: l. poena; potestas; dies l. comitiis habendis; conjux; filius l.; subst. lēgĭtĭma, ōrum, n., законити обичаји, обреди. 2) уопште пристојан, ваљан, прав; numerus; sonus; vox. + + +lĕgĭuncŭla, ae, f. (dem. од legio), легијица. + + +lĕgo1, lēgi, lectum, 3. 1) брати, сабирати, ку̀пити, скупљати: ossa; nuces; spolia caesorum: flores in calathos. Отуда а) *= красти: sacra deum; б) *смотати, савити: l. fila, прести (о Паркама); l. vela, спустити; в) *l. sermonem alcjs, ушима купити = прислушкивати; г) l. vestigia alcjs, поћи чијим трагом; д) проћи, пребродити: l. saltus; mare; l. litus (oram), бродити крај обале. 2) = бирати, избирати, изабрати: l. judices; cives in patres, грађане за сенаторе; *vir virum legit, бира себи противника (за двобој). 3) читати: librum; legi apud Clitomachum Albium dixisse, читам код Клитомаха да је Албије итд.; l. poëtas, дела песничка; l. sepulcra, натписе на гробовима; legentes, читаоци. 4) наглас читати (другоме): orationes et carmina. Напосе l. senatum, в. lectio 4). + + +lēgo2, 1. 1) послати кога као посланика или поклисара с јавним налогом (пор. allego): l. alqs Romam ad senatum. Отуда а) †l. verba ad ducem hostium, поручити преко посланика; б) (Plaut.) наложити коме што званично: l. alci negotium. 2) поставити, или узети кога за легата, подвојводу (в. legatus 2): Caesar Cassium sibi legavit; ego me a Pompejo legari sum passus, допустио сам да ме Помпеј узме за легата. 3) тестаментом оставити, завештати: l. alci alqd; l. pecuniam a filio, оставити коме новаца, али да син као главни наследник исплати (пор. lēgo2 а, б). + + +lēgŭlējus, i, m. (lex), презриво име за адвоката који се педантно или злобно држи само форме законске и тиме свом противнику пркоси (“параграфлија”). + + +lĕgūmĕn, ĭnis, n. вариво (пасуљ, сочиво, боб итд.). + + +Lĕlĕges, gum, m. (Λέλεγες), пелазгијско племе у Малој Азији и Грчкој. Отуда *Lĕlĕgēĭs, ĭdis, f. и Lĕlĕgēĭus, adj., лелешки. + + +Lĕmannus lacus, језеро у Хелвецији, сад женевско (генфско) језеро. + + +lembus, i, m. (λέμβος), 1) мала брзопловка лађа, јахта. 2) чамац, чун. + + +lemma, ătis, n. (λημμα), 1) предмет, материја каквог списа. 2) кратка песма, епиграм. 3) натпис, наслов епиграма. + + +*Lemnĭcŏla, ae, comm. (Lemnos-colo), становник острва Лемна = Вулкан. + + +lemniscātus, adj. накићен лемнисцима, в. lemnisci. + + +lemnisci, ōrum, m. (λημνίσκος), шарене врпце на венцима и другим победним знацима, у прво доба од липове лике или од вуне, доцније од златна и сребрна лима; венац украшен таквим врпцама беше највећа награда победиоцу: ingerere alci lemniscos, бацати коме; palma lemniscata = сјајна победа. + + +Lemnos (Lemnus), i, f. (Λῆμνος), острво Егејскога мора, у причи главни стан бога Вулкана. Отуда 1) *Lemnĭăs, ădis, f. (Λημνιάς), Лемњанка. 2) Lemnĭensis, adj. (Plaut.). 3) Lemnĭus, adj.: pater L. = Вулкан; *turba L. = Лемњанке, које су једне ноћи своје мужеве поубијале; furtum L. = Прометејева, који је од Вулкана на Лемну ватру украо. Отуда subst. Lemnĭi, ōrum, Лемњани. + + +Lemnos (Lemnus), i, f. (Λῆμνος), острво Егејскога мора, у причи главни стан бога Вулкана. Отуда 1) *Lemnĭăs, ădis, f. (Λημνιάς), Лемњанка. 2) Lemnĭensis, adj. (Plaut.). 3) Lemnĭus, adj.: pater L. = Вулкан; *turba L. = Лемњанке, које су једне ноћи своје мужеве поубијале; furtum L. = Прометејева, који је од Вулкана на Лемну ватру украо. Отуда subst. Lemnĭi, ōrum, Лемњани. + + +Lemonĭa tribus, сеоска римска tribus крај друма via Latina, названа по местанцу Lemonium. + + +Lemōnum (не Limonum, Limo), i, n. варош пиктонска (Pictones) у келтској Галији, сад Poitiers. + + +Lemovīces, cum, m. галско племе у Аквитанији; сад Limoges. + + +Lĕmŭres, rum, m. сенке покојника, дуси умрлих уопште; добре беху штоване као lares, кућни богови, а зле тумараху као ноћне аветиње, larvae. Кадшто се употребљава lemures у значењу у ком и larvae = ноћне аветиње. Њима у почаст беше светковина Lĕmūrĭa, ōrum, n. + + +lēna, ae, f. подводница, сводиља; trop. natura est sui lena, привлачи к себи. + + +*Lēnaeus, adj. (ληναῖος), ленејски, Бахов, баховски: pater L. = Bacchus; latices ll., вино. + + +*lēnē, adv. (lenis) leniter. + + +*lēnīmĕn, ĭnis, n. и †lēnīmentum, i, n. (lenio), што ублажава, стишава, умекшава. + + +lēnĭo, 4. (lenis), 1) *†блажити, умекшавати, утишавати, разблаживати: tumorem; vulnera; saporem; l. alvum (добити столицу). 2) trop. ублажити, умирити, утолити, уталожити, стишати: lenire alqm iratum и iram alcjs; desiderium; l. dolores или dolentem: l. seditionem; clamorem; saepius fatigatus lenitur (Sall.), попушта. 3) intrans. умирити се, стишати се: irae leniunt (Plaut.). + + +lēnis, adj. с comp. и sup. 1) (физично) благ, нежан, мек и сл.: vox; fricatio; ventus; motus; vinum lene (старошћу постало блаже); fastigium l., што се по мало диже; venenum l., што споро ради; stagnum, што лагано тече. 2) trop. (душевно) благ, нежан, кротак, миран и сл.: homo; ingenium; verba; sententia; l. in alqm. + + +lēnĭtās, ātis, f. (lenis), 1) (физично) благост, нежност, мекост: l. fluminis, лаган ток; vocis. 2) (душевно) а) благост, нежност, кротост, тихост: dare se ad lenitatem; mollitia ac l. animi; l. animadvertendi, благост у кажњењу; l. legum; б) напосе о говору = мирноћа, благост. + + +lēnĭtĕr, adv. с comp. и sup. (lenis), благо, нежно, лагано, тихо, мирно: iter facere, полагано; collis l. acclivis, иде увис мало-помало; l. dicere, тихо. + + +lēnĭtūdo, ĭnis, f. (lenis) (врло ретко) = lenitas 2). + + +lēno, ōnis, m. 1) подводник. 2) trop. мамилац, посредник, агент: leno quidam Lentuli concursat circum tabernas, особа најмљена од Лентула да побуни пук, тумара по радионицама. + + +lēnōcĭnĭum, ĭi, n. (leno), 1) подвођење, подводништво, подводнички занат: facere (profiteri) l. 2) trop. мамљење, дражест потпомогнута уметно, примамљиво полепшавање: ll. corporum; cupiditatum; negligens omnis lenocinii, ко се не служи уметним дражима. + + +lēnōcĭnor, dep. 1. (leno), упр. подводити, терати подводачки занат; само trop. 1) пузећи ласкати коме, улагивати се, у свему угађати: alci. 2) полепшавати, препоручивати: novitas illi libro lenocinatur, новост препоручује ту књигу. + + +lēnōnĭus, adj. (leno), подводнички: coenum l., као псовка. + + +lens1, dis, f. гњида. + + +lens2, tis, f. сочиво. + + +lentē, adv. с comp. и sup. 1) лагано, полако. 2) trop. тихо, равнодушно, опрезно. + + +*†lentesco, —, —, 3. 1) постајати гипким, лепити се: salix, cera; tellus ad digitos lentescit, лепи се за прсте. 2) trop. попустити, стишати се: curae ll. + + +lentĭcŭla, ae, f. (dem. од lens), 1) мало зрно сочива, сочивица. 2) што је налик на сочиво, напосе пега (на лицу). + + +†lentīgĭnōsus, adj. (lentigo), пегав. + + +lentīgo, ĭnis, f. (lens2), 1) пега налик на сочиво: chartae. 2) пега (на лицу): sanare, tollere lentiginem. + + +*lentiscĭfĕr, ĕra, ĕrum, adj. (lentiscus-fero), што роди мастиковим дрветом. + + +lentiscus, i, f. или lentiscum, i, n. мастиково дрво; мастика (беложута смола). + + +lentĭtūdo, ĭnis, f. (lentus), 1) спорост, тромост, оскудица живости. 2) млитавост, неосетљивост, равнодушност: omnino non irasci interdum est lentitudinis. + + +*lento, 1. (lentus), 1) савијати: arcum, натегнути; *remos in unda, веслати (јер се чини да се весла у води савијају). 2) одуговлачити, протезати. + + +lentŭlus1, adj. (dem. од lentus), нешто лаган, спор; н. пр. у плаћању. + + +Lentŭlus2 в. Cornelius, Г) 1) 2). + + +lentus, adj. с comp. и sup. 1) гибак: vimen; vitis. 2) лепљив: pix; gluten. 3) *непомичан: pondera; marmor lentum, мирна површина морска. 4) trop. *спор, тром, лен (у свом кретању): amnis; asinus; ignis; carbo l., што споро гори. 5) дуг, дуготрајан: amor; militia; taedium; spes l., што се споро испуњава; lentus abest, дуго заостаје. 6) спор, лен (у говору или делу): l. in dicendo; l. infitiator, спор у плаћању; Teucris illa, l. negotium, спора у позајмљивању. 7) миран, трпељив; у злу смислу, без осећаја, равнодушан, небрига: patiens et l.; pectora lenta, хладна срца; *lentus in umbra, натенани у хладовини; *amara lento temperet risu, мирним осмејком. + + +lēnullus, i, m. (dem. од leno), подводник (Plaut.). + + +lēnuncŭlus1, i, m. (dem. од leno), подводник (Plaut.). + + +lēnuncŭlus2, i, m. (место lembunculus, dem. од lembus), лађица, барка, чамац. + + +lĕo, ōnis, m. (λέων), лав; *† = звездано јато. + + +Lĕōcŏrĭŏn, ĭi, ii, (Λεωκόριον) храм у Атини у почаст трима кћерима Леовљевим (Λέως) које су се за време куге за отаџбину жртвовале. + + +Lĕōn, ontis, m. (Λέων), местанце на Сицилији. + + +Lĕōnĭdās, ae, m. (Λεωνίδας), 1) краљ спартански који је погинуо код Термопила 480 пр. Хр. 2) учитељ млађега Цицерона (говорникова сина) у Атини (има и Leonides). + + +Lĕōnĭdēs, ae, m. (Λεωνίδης), 1) учитељ Александра Великога. 2) в. Leonidas 2). + + +lĕōnīnus, adj. (leo), лавов, лавски: cavum. + + +Lĕontīni, ōrum, m. (Λεοντῖνοι), варош на источној обали Сицилије. Отуда Lĕontīnus, adj. и subst. Lĕontĭni, ōrum, m. Леонтинци. + + +Lĕontĭum, ĭi, f. (Λεόντιον), атинска хетера, љубазница Епикурова. + + +lĕpăs (lŏpăs), ădis, f. прилепак, нека врста морских пужева што се за стене прилепе. + + +lĕpĭdē, adv. с comp. и sup. (lepidus), 1) пристојно, прикладно, пријатно, красно, дивно, изврсно: lepide mihi est, врло ми је добро; euge 1., прекрасно! 2) шаљиво, досетљиво. + + +lĕpĭdus1, adj. с comp. и sup. (lepor), 1) пристојан, љубак, пријатан, красан: homo; puella; forma; mores. 2) напосе о говору, шаљив, досетљив, забаван. + + +Lĕpĭdus2, римска породица у gens Aemilia. Најпознатији је M. Aeimlius Lepidus, тријумвир с Октавијаном и Антонијем. + + +Lĕpontĭi, ōrum, m., алпско племе у цисалпинској Галији. + + +lĕpōs (lĕpor), ōris, m. 1) пријатност, уљудност, љубазност (у понашању, изразу): Liberi l. (у шали, о вину). 2) напосе весела нарав, пријатна шала, фина досетка, хумор (пор. sales, cavillatio, dicacitas, facetiae): l. in jocando; l. et sales. + + +lĕpra, ae, f. (λέπρα) шуга, краста; губа. + + +lĕprōsus, adj. (lepra), шугав, крастав; губав. + + +Leptis, is, f. (Λέπτις), 1) две вароши у Африци, major и minor. Отуда а) Leptĭcus и Leptīnus, adj.; б) Leptĭtāni, ōrum, m. Лепћани. 2) варош у Хиспанији. + + +lĕpŭs, lĕpŏris, m. (λαγώς), 1) зец; и као реч одмила, mi lepus! 2) звездано јато. + + +lĕpuscŭlus, i, m. (dem. од lepus), мален зец, зечић. + + +Lerna, ae, f. (Λέρνη), бара недалеко од Арга где је Херкул убио познату змију (хидру) са више глава. Отуда Lernaeus, adj. + + +Lesbos, i, f. (Λέσβος), острво у Егејском мору. Отуда 1) Lesbĭăcus, adj. 2) Lesbĭăs, ădis, f. (Λεσβιάς), adj.; као subst. Лезбљанка. 3) Lesbĭs, ĭdis, f. (Λεσβίς), adj.; као subst. Лезбљанка. 4) Lesbĭus, adj.: civis L. = Alcaeus; vates Lesbia = Sappho. 5) Lesbōus, adj. + + +lessus, у acc. um (других облика нема), застарела реч, нарицање (за мртвима). + + +*†lētālis, adj. (letum), смртан, смртоносан: vulnus; ensis; serpens. + + +Lēthaeus в. Lethe. + + +*†lĕthargĭa, ae, f. и lĕthargus, i. m. (ληθαργία, -γος) мртви сан, дремовност, мртвило. + + +lēthargĭcus, adj. (ληθαργικός), који болује од мртвога сна, дремован, санан. + + +lēthargus в. lethargia. + + +Lēthe, ēs, f. (Λήθη), река у подземном свету, из које сенке умрлих пију заборав прошлости. Отуда Lēthaeus, adj. (Ληθαῖος), а) што доноси заборав: pocula Lethaeos ducentia somnos, што успављују, amor L., неверна љубав; б) подземни: ratis L., Харонтов чун; abrumpere vincula Lethaea = из мртвих у живот привести. + + +*†lētĭfĕr, ĕra, ĕrum, adj. (letum-fero), смртан, смртоносан: annus, кужна; locus (corporis), где је рана смртна. + + +*lēto1, 1. (letum), убити, усмртити. + + +Lētō2, Lētōis, в. Lato. + + +lētum, i, n. (понајвише *и у вишем стилу), 1) смрт (као уништење): leto affici (Nep.); turpi leto perire. 2) *= пропаст: Teucrorum res eripe leto. + + +Leucădĭa, ae, f. или Leucas, ădis, f. (Λευκαδία, -κάς), острво (некада полуострво) Јонскога мора. Отуда Leucădĭus, adj. леукадски: *sacra tristia peracta more Leucadio (јер су Леукађани сваке године по једног злочинца стрмоглавили с брега у море). Отуда subst. 1) Leucădĭa, ae, f. назив једне драме Турпилијеве. 2) Leucădĭi, ōrum, m. Леукађани. + + +Leucăs, ădis, f. 1) = Leucadia. 2) Leucatas. + + +leucaspis, ĭdis, f. (λεύκασπις), с белим штитом, белоштит: phalanx. + + +Leucātās или Leucātēs, ae, m. (Λευκάτας), гребен на острву Леукадији. + + +Leucātās или Leucātēs, ae, m. (Λευκάτας), гребен на острву Леукадији. + + +Leucē, ēs, f. (Λευκή), варош у Лаконији. + + +Leuci, ōrum, m. племе у Галији белгијској. + + +Leucippus, i, m. (Λεύκιππος), 1) отац Фебе и Хилајире (Phoebe, Hilaĭra), које беху отете Кастором и Полуком (Pollux). Отуда Leucippis, ĭdis, f., кћи Леукипова. 2) грчки филозоф, ученик Зенона Елејанина (Eleates). + + +Leucŏpĕtra, ae, f. (λευκόσπέτρα) бела стена, гребен у Брутији. + + +Leucŏphrўna, ae, f. (λευκόφρυς, с белим обрвама), придевак Дијанин. + + +Leucōsĭa, ae, f. (Λευκοσία), острво код вароши Песта (Paestum) у Луканији. + + +Leucŏsўri, ōrum, m. (Λευκόσυροι), народ на обалама Црнога мора (Pontus Euxinus). + + +Leucŏthĕa, ae, f. (Λευκοθέα), име Иноне (Ino), пошто је примљена међу морске богове (в. Athamas и Ino). + + +Leuctra, ōrum, n. (Λεῦκτρα), местанце у Беотији где је Епаминонда тукао Спартанце. + + +Levāci, ōrum, m. племе у Галији белгијској. + + +lĕvāmĕn, ĭnis, n. или lĕvāmentum, i, n. (levo), 1) олакшање, блажење: aegritudinis; doloris. 2) умањење; vitiorum. + + +lĕvĭcŭlus, adj. (dem. од levis), понешто лакоуман, сујетан. + + +lĕvĭdensis, adj. (levis2 и densus), незнатан, лош, мален: munusculum. + + +lĕvĭfĭdus, adj. (levis2 и fides), слабе вере, непоуздан (Plaut.). + + +†lēvĭgo, 1. (levis1), гладити, глачати: truncum falce. + + +lĕvĭpĕs, ĕdis, adj. лаконог. + + +lēvĭr, vĭri, m. (δαήρ), девер (мужевљев брат). + + +lēvis1 (погрешно laevis), adj. с comp. и sup. (λεῖος) 1) гладак, не храпав, углађен: corpusculum; locus; *juventus = голобрада; senex, ћелав. 2) trop. а) *= млађан, нежан, фин: frons; umeri; б) = накићен: vir; в) о говору, течан, складан: oratio; concursus verborum. + + +lĕvis2, adj. с comp. и sup. 1) лак (по тежини), што се лако носи (пор. facilis): pharetra; aura; sit tibi terra levis (о умрлима); *leve fit, quod bene fertur, onus. Напосе l. armatura, лако оружје и = лако (слабо) оружани војници. Отуда *: а) cibus l., лако сварљиво; б) = брз, хитар: cursus; hora; в) tactus l., нежан; strepitus, слаб. 2) trop. а) незнатан, маловажан, мален: dolor; periculum; caussa; proelium; pecunia ei est levis, новац пред њим нема велике цене; auditio l., несигурна вест, in levi habere, држати за ситницу; б) о карактеру, ба) лак, лакоуман, колебљив, несталан, непоуздан, без начела: homo; judex; auctor; amicitia; spes l., ташта нада; бб) = благ, услужан, милостив: reprehensio l., благ укор; l. exsilium, што се може поднети. + + +lĕvĭsomnus, adj. (Lucr.), лак на сну (који се лако пробуди). + + +lēvĭtās1, ātis, f. (levis1), 1) глаткост, глаткоћа: speculorum. 2) о говору, углађеност, течност. + + +lĕvĭtās2, ātis, f. (levis2), 1) лакоћа (по тежини): armorum; отуда = лакоћа у кретању, брзина: volucris l. 2) trop. а) несталност, променљивост, лакоумност: mobilitas et l.; l. temere assentientium; б) плиткоћа, површност, слабост: opinionis; judiciorum. + + +lĕvĭtĕr, adv. с comp. и sup. (levis2), 1) лако (по тежини): armati; trop. l. alqd ferre. 2) незнатно, мало, слабо: aegrotare; eminere; ut levissime dicam, да употребим најблажу реч. + + +lēvo1, 1. (levis1), гладити, глачати: os; corpus; trop. о говору, levare nimis aspera. + + +lĕvo2, 1. (levis2), 1) *олакшати, лакшим учинити: l. alqm fasce = скинути коме свежањ. Отуда trop. а) = олакшати, ублажити: l. vim morbi; injurias; suspicionem; б) = умалити, ослабити: vectigal; fenus; laudem alcjs; multa promissa fidem levant; в) = ослободити, опростити, избавити од чега: alqm onere; animum religione; fratrem aere alieno; г) = ојачати, укрепити, опоравити, развеселити: alqm; animos; arma deponere et l. corpora; l. alqm auxilio = помоћи. 2) дизати, исправити, дићи: l. se de caespite, устати; l. se alis, узлетети; aura levat cygnum, лабуд се диже увис. Отуда *а) скинути: l. vincula (manicas) alci; б) l. ictum dextrā, десницом одбити удар. + + +lēvor, ōris, m. (levĭs2) = levitas1. + + +lex, lēgis, f. (lĕgo = λέγω), 1) уговор, погодба, услов и сл.: leges foederis; pax data est in has leges, под овим условима; homines eā lege nati sunt ut etc., с тим опредељењем. Напосе l. mancipii, куповни уговор; l. censoria, уговори, под којим је цензор што под закуп дао; edicere leges, објавити услове. 2) законски предлог, основа: legem ferre, rogare, предложити закон; legem promulgare, објавити; jubere, одобрити: antiquare (repudiare), одбацити; perferre (кадшто и ferre), продрети с предлогом. 3) закон, напосе (у римској републици) по учињеном предлогу од народа у комицијама примљени закон: labefactare leges et jura; lex est ut etc., закон је да итд.; lege или legibus, по закону; lege agere, поступати по закону, а) о ликтору = извршити законом прописану казну, б) уопште ствар пред суд довести, тужити се суду; lege uti, поступати по закону. 4) уопште правило, пропис: orationem formare ad legem; obedire legi in certando; ex lege loci, према месту; sine lege, неправилно, неуредно. + + +lexis, is, f. (λέξις) (предкл. и касно), реч. + + +Lexovĭi (Lexobĭi), ōrum, m. племе у Галији на ушћу Сене. + + +Lexovĭi (Lexobĭi), ōrum, m. племе у Галији на ушћу Сене. + + +*lībāmĕn, ĭnis, n. в. libamentum. + + +lībāmentum, i, n. (libo), 1) што се прво узме од које ствари, покушај, првенци: ll. praedarum; trop. prima libamina ingenuarum artium; ll. famae carpere, увредити чију част. 2) жртва, боговима принесена, особ. о течностима, што се прво боговима у славу излије или баци: prma libamina, одрезана и у ватру бачена коса. + + +†lībārĭus, ĭi, m. (libum), колачар. + + +lībātĭo, ōnis, f. (libo), жртва течна, излив. + + +lĭbella, ae, f. (dem. од libra), 1) мерило за одређење хоризонталне (водоравне) површине, либела. 2) мален сребрн новац, десетина денарија, раван бакарноме асу. Отуда а) мален новац уопште, пара, новчић: ecquis ei unam libellam dabit?; tibi libellam argenti non credam; ad libellam, до новчића = тачно, потпуно; б) као as, о наследству, кад се хоће означити целина: heres ex libella, наследник свега (в. as). + + +lĭbellus, i, m. (dem. од liber), 1) књижица, писамце. Отуда *meton. in omnibus lĭbellis = у свима књижарама. 2) уопште сваки кратак писмени састав које му драго врсте. Напосе а) бележница, дневник: referre alqd in libellum; б) молбеница, писмена молба; отуда †(homo) a libellis, чиновник који прима и уводи молбенице; в) лист, писмо; г) споменица; д) позивница, листа, програм какве представе, предавања и сл.: l. gladiatorum; ђ) објава, оглас; е) пасквила, погрдно писмо; ж) писмена тужба. + + +lĭbens (lŭbens), tis, adj. с comp. и sup. (part. од libet), 1) вољан, ко што радо чини: l. hoc facio; me lubente istud facies, мило ће ми бити ако то учиниш; populus Romanus hoc fecit animo lubentissimo, врло радо. 2) (Com.) задовољан, радостан, весео: alqm libentem facere. + + +lĭbentĕr, adv. с comp. и sup. (libens), радо, драговољно (пор. sponte). + + +lĭbentĭa, ae, f. (libens) (предкл. и касно), 1) весеље, радовање. 2) богиња добре воље, весеља. + + +Lĭbentīna (Lŭbentīna), ae, f. (libeti, придевак Венерин = богиња телесне насладе. + + +lĭbĕr1, bri, m. 1) лико, луб, унутрашња кора на дрвету (пор. cortex): trunci obducuntur libro. 2) сваки спис од више листова, књига. Отуда уопште о сваком писменом саставу, а напосе а) = писмо; б) = каталог, списак; в) царски указ; г) често књиге религиозног или пророчког садржаја: ll. Sibyllini; Etruscorum. 3) књига = одељак списа: tres libri de officiis. + + +Lībĕr2, ĕri, m. (можда првобитно = син; sing. од lĭberi, в. ту реч), латинско име бога Баха. Отуда *= вино. + + +lībĕr3, ĕra, ĕrum, adj. с comp. и sup. 1) уопште слободан, неспречен и сл.: sapiens semper est l.; liberum arbitrium; *l. revertendi, коме је слободно вратити се. Отуда напосе а) слободан у грађанском одношају, ко није роб (пор. ingenuus): liber est jure Quiritium; б) у политичном одношају о народу који није потчињен апсолутном владару или другом ком народу. 2) слободан од чега: l. ab omni sumptu; l. curā et angore; mens libera omnibus vitiis; *l. laborum; locus liber, неузнемирено; res familiaris libera, без дуга. 3) неограничен, необвезан: *libera aqua, што тече без препоне; campus, отворено; quaestio l., опште питање (невезано за извесне личности или прилике); fenus l., кад ко може узимати камату колику хоће; libera mandata, неограничена пуномоћ; liberā fide, не бити везан обећањем; libero mendacio uti, лагати одрешено, слободно; liberum est mihi, стоји до моје воље. 4) с прекором, сувише слободан = разуздан, распуштен: adolescens; amor; vina libera, што човека прави распуштеним. 5) искрен, отворен, слободоуман: homo; animus; liber in tuenda communi libertate. + + +*Lībĕra, ae, f. 1) латинско име богиње Прозерпине. 2) = Аријадна, као жена бога Баха. + + +Lībĕrālĭa, ĭum, n. (Līber, ĕri), Бахова светковина у Риму 17. марта, кад су младићи облачили togam virilem. + + +lībĕrālis, adj. (liber3), 1) што се тиче чије слободе: conjugium liberale, брак са слободном женом (не робињом); nuptiae ll., брак између слободних; liberali caussā alqm asserere, пред судом изјавити да је ко слободан (в. assero). 2) што слободну човеку доликује, а) = племенит, пристојан, великодушан, слободоуман и сл.: ll. studia; ll. artes; doctrina l. et digna homine nobili; ingenium; mens l.; fortuna liberalior, боља; б) = благ, услужан, уљудан, учтив: responsum; verba; в) = издашан: l. et munificus; benefici et ll.; liberalis pecuniae, издашан новцем; l. in alqm, према коме; г) = богат, обилан: victus; epulae; viaticum; д) леп, угледан: facies; forma virginis, девојачка лепота. + + +lībĕrālĭtās, ātis, f. (liberalis), племенит, слободоуман начин мишљења или поступања, као што приличи слободну човеку, дакле а) = доброта, пријазно и услужно поступање, предусретљивост: homo popularis non liberalitate, ut alii, sed tristitiā; б) = издашност, штедрота: liberalitate ac benignitate; в) †meton. = поклон, дар. + + +lībĕrālĭtĕr, adv. с comp. и sup. (liberalis), достојно слободна човека, а) = пристојно, племенито; б) благо, уљудно: в) штедро, издашно; г) обилно: instructus. + + +lībĕrātĭo, ōnis, f. (libero), 1) ослобођење: l. mali, од несреће. 2) проглашење за невина на суду. + + +lībĕrātor, ōris, m. (libero), ослободилац; и адјективно: l. ille populi Romani animus. + + +lībĕrē, adv. с comp. и sup. (liber), 1) слободно, разуздано, распуштено: liberius vivere. Напосе слободно = неропски: educare. 2) = отворено, искрено: dicere. 3) *= добровољно. + + +lībĕri, ōrum, m. (в. Liber2), деца у одношају према родитељима (пор. puer): procreare, habere liberos. Кадшто реторски и о једном детету. + + +lībĕro, 1. (liber3), слободним учинити, и то 1) кога из ропства ослободити: alqm. 2) уопште решити, разрешити, опростити: l. linguam alcjs; fidem suam, искупити своју реч; promissa liberantur, не важе, не везују; l. nomina, дугове исплатити или уредити; l. se ex molestiis, опростити се; l. alqm ex incommodis; animus liberatus a corpore; l. obsidionem, дићи опсаду. 3) ослободити, избавити: l. alqm culpā, suspicione, sollicitudine, periculo; l. se aere alieno = платити своје дугове; liberari voti, испунити завет (или решен бити од дужности да испуниш завет). Напосе l. Byzantios = опростити им данак. 4) на суду ослободити, за невина прогласити: l. alqm crimine alqo; culpae alcjs; liberatur M. Antonius, non eo consilio profectus esse etc., решава се тужбе, као да је отпутовао с намером да итд. + + +lībertās, ātis, f. (liber), 1) слобода, вољност: l. est potestas vivendi ut velis; l. omnium rerum, у свему; l. coeli, слободан изглед. Напосе а) грађанска слобода личности (супротно ропству); б) политична слобода државе, република (супротно монархичном уставу или туђему господству (пор. liber). 2) †слободоумље, простодушност: ingenii; facundissima l. antiquae comoediae. 3) богиња слободе. + + +lībertīnus, adj. (libertus), ослобођенички: ordo (genus) l., сталеж ослобођенички; homo l., ослобођеник; mulier l., ослобођеница. Најчешће као subst. lībertīnus, i, m, и lībertīna, ae, f. ослобођеник, ослобођеница (као сталеж, у супротности са ingenuus и servus; пор. libertus). + + +lībertus, i, m. и līberta, ae, f. (liber3), првобитно adj. = на слободу пуштен, ослобођеник (слободњак), ослобођеница (чији или чија, тј. с обзиром на пређашњега господара који их је ослободио; пор. libertinus). + + +lĭbet или lŭbet, libuit или libitum est, —, 2. impers. допада се, мили се, повољно је, хоћу и сл.: si id tibi minus l.; faciat quod libet, нека чини што му драго; ut l., како ти је воља; l. mihi hinc concedere; l. mihi hoc nunc esse verum. Отуда part. као subst. †lĭbĭta, ōrum, n. воља, повољност. + + +Lībēthra, ae, f. (Λείβηθρα), извор у Македонији, Музама посвећен. Отуда Lībēthrĭdes, um, f. Nymphae L. = Музе. + + +†lĭbīdĭnor, dep. 1. (libido), бити похотљив. + + +lĭbīdĭnōsē, adv. (libidinosus), 1) разблудно, похотљиво и распуштено. 2) самовољно, ћудљиво. + + +lĭbīdĭnōsus, adj. с comp. и sup. (libido), 1) раскошан, похотљив, раскалашан: homo; voluptas. 2) самовољан, ћудљив, разуздан. + + +lĭbīdo, ĭnis, f. (libet), 1) пожуда, страсна, необуздана жеља: l. alqd faciendi; habere libidinem in re alqā (conviviis, scortis, armis), налазити у чему задовољство; iracundia est l. ulciscendi. 2) напосе пожуда телесног уживања, похотљивост, разблуда, распуштеност: accendi libidine; Pompejum non devocavit l. ad voluptatem. Отуда meton. libidines = разблудна приказивања (сликарством, пластичним вештинама). 3) самовоља, ћуд (ћеф) (у супротности са разборитом вољом; пор. voluntas, cupiditas): facere alqd ad libidinem; hoc positum est in libidine alīus; l. judicum, пристрасност. + + +lĭbĭta, ōrum. n., в. libet. + + +Lĭbĭtīna, ae, f. мртвачка богиња, у чијем се храму чувале погребне справе и попис мртваца; Libitinae quaestus acerbae, Hor.; trop. а) pestilentia tanta erat, ut L. vix sufficeret = да их није било могуће све закопати; б) *смрт: multaque pars mei vitabit Libitinam, избећи ће смрт; †exercere Libitinam, приређивати погребне спроводе. + + +†lĭbĭtīnārĭus, ĭi, m. (Libitina), приређивач погреба. + + +lībo, 1. (λείβω), 1) узети нешто мало од чега, одузети (увек тихо и благо, без силе или отпора): *dies libat alqd ab ore, време одузима по нешто од лепоте; *l. gramina dentibus, одгристи; *libavit oscula natae, нежно је пољубио кћер. Напосе trop. libare ex praestantissimis ingeniis excellentissima quaeque, повадити што је понајбоље; animos haustos et libatos a natura deorum habemus, душе су нам божанствена порекла. Отуда а) = дотакнути се: arenam pede; cibos digitis; б) окусити што, сркнути: jecur; pocula Bacchi; в) одузимањем умалити што, ослабити: vires; virginitas libata, оскврњена. 2) богу жртвовати, особ. течност какву излити ком богу у част: thura diis, палити тамјан; l. certas fruges certasque baccas; l. frugem Cereri; *pateras Jovi; trop. l. alci lacrimas, посветити, жртвовати. Отуда *= пошкропити: altaria pateris. + + +lībra, ae, f. 1) римска фунта = 12 унција (в. as): binae ll. ponderis; libra pondo и l. olei. 2) вага, теразије: per aes et libram или libra et aere emere = са свима формалностима (н. пр. да се каквим новцем ударило о вагу). 3) мерило за одређење хоризонталне (водоравне) површине (в. libella): ad libram, у истој висини. + + +lībrāmĕn, ĭnis, n. (libro) = libramentum 1). + + +lībrāmentum, i, n, (libro), 1) тег (којим се тежина ког предмета увећава), мах, замашај: l. plumbi, оловни тег. Отуда †пад воде у каквом водоводу и сл. 2) геометр. term. t. равнина, хоризонтална равница. 3) †равнотежа. + + +lĭbrārĭŏlum, i, n. (dem. од librarium), мали орман за књиге. + + +lĭbrārĭŏlus, i, m. (dem. од librarius2), преписивач књига. + + +lībrārĭus1, adj. 1) †што је тешко једну фунту. 2) *subst. lībrārĭa, ae, f. (sc. ancilla), слушкиња која је робињама одмерала вуну. + + +lĭbrārĭus2, adj. (liber1), књижни, књижевни: atramentum, мастило за писање; taberna, књижара; scriptor, преписивач књига. Отуда subst. а) †lĭbrārĭa, ae, f. књижара; б) lĭbrārĭum, ĭi, n. орман или полица за књиге; в) lĭbrārĭus, ĭi, m. ва) преписивач књига; вб) књижар, ко тргује књигама. + + +†lībrātor, ōris, m. (libro), 1) који вагом мери, нивелује (тражи водоравну површину). 2) ко руком или махином камење баца; пор. funditor. + + +lībrātus, adj. с comp. (libro), 1) водораван, хоризонталан. 2) замахнут: librata glans. + + +lībrīlis, adj. (libra), само у neutr. као subst. 1) sing., вага, теразије. 2) plur. камење од фунте. + + +lībro, 1. (libra), 1) држати или кретати што у равнотежи: quibus ponderibus terra libretur; *vela librantur a dubia aura; *Titan librat orbem paribus horis (каже се о равнодневици). 2) у хоризонталном положају замахивати (пор. vibro): l. hastam (да се тим снажније баци); *aves librant cursus или l. se in аëre, летети. 3) уопште завитлати, бацити: telum ab aure. + + +Lĭbŭi, ōrum, m. келтско племе у Gallia transpadana. + + +lībum, i, n. колач, особ. колач који се боговима на жртву приносио. + + +Lĭburnĭa, ae, f, предео у Илирији између Истрије и Далмације (данашња хрватска граница). Отуда Lĭburnĭcus и Lĭburnus, adj. а отуда subst. Lĭburni, ōrum, m., становници Либурније, Lĭburna или Lĭburnĭca (sc. navis), лађа брзопловка, каквом су се Либурњани служили. + + +Lĭbўa, ae, f. или *Lĭbўē, ēs, f. (Λιβύη), Либија или северна Африка. Отуда 1) Lĭbўcus (Λιβυκός), adj. 2) Lĭbys, ўos, m. (Λίβυς), adj.; отуда subst. Lĭbўes, um, m. Либијани. 3) Lĭbyssa, ae, f., adj. 4) *Lĭbystĭnus и Lĭbystis, ĭdis, f. adj. 5) †Lĭbўus, adj. + + +Lĭbўphoenīces, cum, m. (= Λιβυφοίνικες), племе у Либији, порекла феничкога. + + +lĭcens, tis, adj. с comp. (licet), слободан, обично у прекорну смислу = разуздан, дрзак, смео и сл.: audax et l. + + +lĭcentĕr, adv. с comp. (licens), слободно, обично у прекорну смислу = разуздано, дрско и сл. + + +lĭcentĭa, ae, f. (licens), 1) слобода, вољност: l. ludendi, у игри, Academia dat magnam licentiam. 2) у прекорну смислу, а) самовоља, дрскост: l. poëtarum, l. scribendi; б) разузданост, распуштеност и сл.: militum l., оскудица запта; magna est gladiorum l., коље се без икаква зазора. 3) personif. Licentia, као богиња разузданости. + + +†lĭcentĭōsus, adj. с comp. и sup. (licentia), сувише слободан, распуштен, самовољан. + + +lĭcĕo, 2. бити на продају: quanti licent horti, пошто су? + + +līcĕor, ĭtus sum, dep. 2. о купцу, нудити за нешто што се продаје: l. hortos; и само за се, liceri contra, нудити више. + + +lĭcet, lĭcŭit (и lĭcĭtum est), 2. impers. 1) слободно је, допушта се (показује моралну могућност с погледом на људске установе; пор. fas est, possum): si illud non l., saltem hoc l.; †omnia licent; l. per me, против тога немам ништа; l. tibim hoc facere; l. me id scire, смем то знати; l. eum consulem fieri; nihil dici l., ништа се не сме рећи; l. mihi esse otioso, може ми се у миру живети; l. esse beatis; l. hoc facias, просто ти је то учинити. 2) = може се, могуће је: hinc videre l. 3) кадшто има значење концесивне конјункције и преводи се са ма, мада, било да, нека: licet omnia concurrant, мада се све околности стеку; licet omnes terrores impendeant, нека ми се све страхоте попрете; quamvis enumeres multos licet, можеш их толико набројити колико ти је воља. + + +Lĭchās, ae, m. (Λίχας), слуга Херкулов. + + +līchēn, ēnis, m. (λείχην), лишај; краста. + + +Lĭcĭnĭus, име римскога племена; најпознатије породице и мужеви из истога беху: А) Crassi: 1) Lucius L. Crassus, славан говорник 140—91 пр. Хр. 2) Marcus L. Crassus Dives, тријумвир, познат из историје. Б) Luculli: 3) Lucius L. Lucullus Ponticus, изображен човек и славан као војвода у рату савезничком и против Митридата; богат и раскошан, В) Murenae: 4) Lucius L. Muraena, више година легат Лукулов у рату с Митридатом; год. 63 пр. Хр. као дезигнован конзул беше тужен да је своје бираче поткупљивао (в. ambitus), али услед одбране Цицеронове (која је сачувана до данас) и Хортензијеве буде проглашен за невина. + + +lĭcĭtātĭo, ōnis, f. (licitor), нуђење, понуда на јавној продаји (мунти). + + +lĭcĭtor, dep. 1. (liceor), нудити на јавној продаји (лицитацији: rem alqam; и само за се, licitari contra alqm, нудити више од другога. + + +*†lĭcĭtus, adj. (licet), допуштен, дозвољен: sermo. + + +*†līcĭum, ĭi, n. урезници, тј. нити од старог ткања, на које се нове нити надовезују; и уопште нит, нити. + + +lictor, ōris, m. (ligo1), ликтор, државни слуга (пратилац, пандур), придодат највишим чиновницима државним (диктатору по 24, конзулу по 12, претору по 6). Диктори иђаху пред овим чиновницима, вичући народу да иде с пута, и ношаху на раменима снопиће штапова (fasces). И неки свештеници и свештенице Весталке имађаху своје ликторе без fasces. + + +lĭēn, ēnis, m. (предкл. и касно), слезина. + + +lĭēnōsus, adj. (lien) (предкл. и касно), ко болује од слезине. + + +*†lĭgāmĕn, ĭnis, n. lĭgāmentum, i, n. (ligo1), свеза, свеска, узица. + + +Lĭgārĭus, име римскога племена; познат је само Quintus Ligarius, тужен од Луција Елија Туберона као Цезаров непријатељ, а брањен од Цицерона, чији је говор сачуван. Отуда Lĭgārĭānus, adj., Литаријев. + + +Lĭgārĭus, име римскога племена; познат је само Quintus Ligarius, тужен од Луција Елија Туберона као Цезаров непријатељ, а брањен од Цицерона, чији је говор сачуван. Отуда Lĭgārĭānus, adj., Литаријев. + + +Lĭger, ĕris, m. река у Галији, сад Лоара. + + +lignārĭus, adj. (lignum), дрварски; отуда subst. lignārĭus, ĭi, m., дрвар (ко тргује дрвима или ко прави што од дрвета, столар, дунђерин итд.). + + +lignātĭo, ōnis, f. (lignor), сечење дрва, ношење дрва, дрварење (в. lignor). + + +lignātor, ōris, m. (lignor), војник или слуга који дрва за војнички стан сече или носи. + + +lignĕŏlus, adj. (dem. од ligneus), од дрвета фино израђен. + + +lignĕus, adj (lignum), 1) дрвен, од дрвета: pons; turris; materies; trop. l. custodia, дрвени окови; salus l., поздрав који се писао на дрвеној плочици. 2) налик на дрво, дрвенаст: putamen; semen; шаљиво uxor l., мршава. + + +lignor, dep. 1. (lignum), војн. term. t. дрва у стан довозити, ићи по дрва, дрварити. + + +lignum, i, n. 1) дрво (као материја, пор. arbor; напосе као гориво, пор. materia); prov. ferre ll. in silvam = чинити нешто излишно. Отуда meton. = што је од дрвета. 2) што је тврдо на плоду (љуска, коштица). + + +lĭgo1, 1. 1) везати, свезати (без икаква насиља; пор. vincio): *l. manus post terga; l. mulam; l. sudarium circa collum; ligatus in glacie, замрзнут у леду. 2) обвити, обмотати: l. crus fasciā; l. guttura laqueo, стегнути; l. vulnera veste, завити. 3) trop. спојити, сјединити: alqm cum alqo; l. pacta, утврдити уговор. + + +lĭgo2, ōnis, m. мотика. + + +lĭgŭla или lingŭla, ae, f. (dem. од lingua), упр. језичац; отуда trop. = 1) уско а подуже полуострво (језик). 2) *†тањи крај каиша. 3) †кашика (као мера). 4) мали мач. 5) чеп. 6) дулац на фрули. 7) као грдња „ниткове“. + + +Lĭgŭres, rum, m., народ у северозападној Италији; sing. је отуда Lĭgus (ретко Lĭgur), ŭris, m. и f., често и као adj. = лигурски. Отуда 1) Lĭgŭrĭa, ae, f., предео где Лигурци станују (Генуа и Ница с једним делом Пијемонта). 2) Lĭgustīnus, adj. + + +lĭgurrītĭo (ligūrītĭo), ōnis, f. (ligurio), попашност, облапорност. + + +lĭgurrĭo (lĭgūrĭo), 4. (lingo), 1) лизати што, облизивати се (с појмом лакомости и облапорности; пор. lambo); l. pisces semiesos. Отуда а) жељно ићи за чим: rem alqam; б) l. alqm (Plaut.) = частити се код кога. 2) intrans. бити облапоран. + + +lĭgurrītĭo (ligūrītĭo), ōnis, f. (ligurio), попашност, облапорност. + + +lĭgustrum, i, n. свиб, зимолез (Hartriegel, Rainweide), грм с белим цветом. + + +līlĭum, ĭi, n. (λείριον), крин, љиљан, лијер. + + +Lĭlўbaeum, i, n. (Λιλύβαιον), предгорје на западу Сицилије. Отуда Lĭlўbaetānus и Lĭlўbēĭus, adj. + + +lĭma, ae, f. пила, турпија; trop. брижљив преглед и поправка каквога списа: *defuit et scriptis ultima l. meis, нисам их прегледао и исправио. + + +līmātē, adv. (limatus) (само у comp.), фино, углађено, тачно. + + +līmātŭlus, adj. (dem. од limatus), дотериван, лепо углађен. + + +līmātus, adj. с comp. (part. од limo), упр. пиљен; trop. углађен, усавршен, брижљиво поправљен, изображен: genus dicendi; genus librorum limatius (opp. populariter scriptum); scriptor; homo oratione maxime l. et subtilis. + + +līmax, ācis, f. (ретко m.), врста голих пужева. + + +limbŏlārĭus, ĭi, m. (limbus), који прави обруб на женским хаљинама (шериџија). + + +limbus, i, m. руб, скут, шерит на хаљини; крај, окрајак, ивица; појас. + + +līmĕn, ĭnis, n. 1) праг: attollere pedes super l., прећи праг; intrare l., ући у собу. 2) trop. а) = врата, улазак уопште: cohibere se intra l.; *pandere l., отворити врата; б) = међа, граница: l. Apuliae; l. maris interni, граница Средоземног мора (мореуз гибралтарски); в) = кућа, стан, обиталиште: pelli limine; mutare limina; l. sceleratum, где станују безбожници у подземном свету; г) *†= почетак: belli; leti; д) *преграде у тркалишту. + + +līmĕs, ĭtis, m. 1) упр. бразда између два поља или њиве, стога = камењем или чим другим означена међа, граница између поља (с појмом правничке и религиозне светиње: пор. terminus и finis): partiri limite campum; saxum ingens, limes agro positus. Отуда а) †граница које земље, напосе утврђена погранична линија: limite acto praesidiisque promotis; б) *= разлика. 2) уопште пут који води извесним правцем (ужи и мањи пут; пор. via), стаза: acclivis; rectus. Отуда а) *= аа) речно корито; аб) пруга на небу (о звездама што лете): *longo limite sulcus dat lucem; б) trop. *†l. iis patet ad coeli aditum; vestro limite gradior, идем вашим трагом; eundem limitem agere, ићи истим путем = служити се истим средствима. + + +†Limnātis, ĭdis, f. (Λιμνῆτις), придевак Дијанин, језеркиња. + + +līmo1, 1. (lima), 1) пилити: gemmas. Отуда trop. а) пилити = гладити, тачно исправити и полепшати: alqd; stilus et hoc et alia limat; б) тачно испитати, истраживати: veritatem in disputando. 2) а) отпилити, пилећи одузимати: plumbum limatum, опиљине од олова; trop. l. alqd de re alqă, одузети; l. commoda alcjs obliquo oculo, умањити; б) уопште трти: cornu ad saxa; шаљиво (Plaut.) l. caput cum alqo = љубити се, целивати се. + + +līmo2, 1. (limus), блатом попрскати: caput alci. + + +Limonum в. Lemonum. + + +*†līmōsus, adj. (limus2), блатан, глибовит, каљав: lacus; planities. + + +limpĭdus, adj. с comp. и sup. (сродно с liquidus), бистар, јасан: aqua; vox. + + +līmŭlus, adj. (dem. од limus1), нешто шкиљав, разрок (Plaut). + + +*†līmus1, adj. шкиљав, разрок: oculus; limis (sc. oculis) aspicere alqm, гледати кога са стране. + + +līmus2, i, m. 1) блато које се у води сталожи (по својој природи мекано; пор. lutum); trop. l. malorum. 2) нечистота. + + +*†līmus3, i, m. прегача, порфиром косо опшивена, коју су свештеници при жртвовању носили. + + +Lĭmўra, ae, f. и Lĭmўra, ōrum, n. (Λίμυρα), варош у Ликији. + + +līnārĭus, ĭi, m. (linus), платнар. + + +Lindus, i, f. (Λίνδος), варош на Роду. + + +līnĕa (или līnia), ae, f. (linum), 1) ланена нит, ланени кончић. Отуда а) висак, каламир, особ. зидара и дунђера: uti lineā; ad lineam или rectā lineā, rectis lineis, у правој линији, усправо, вертикално; б) †конац у мрежи; в) †мрежа; г) конац с удицом; trop. mittere lineam (Plaut), хтети кога уловити. 2) линија, потез, пруга, црта: ducere lineam. Отуда напосе а) међа, граница: transire lineas; trop. mors est ultima l. rerum, крај, мета; б) †нацрт, план: ducere primas lineas. + + +līnĕāmentum, i, n. (linea), 1) линија, пруга: l. est longitudo carens latitudine. 2) црта, потез: afierre extrema ll. orationi, потпуно довршити. 3) нацрти, основе, контуре: deorum; operis; ll. corporis; особ. ll. oris, црте лица: lineamentorum filiae similitudo. + + +†līnĕāris, adj. (linea), што се састоји у линијама, линијски: ratio l., геометрија, probatio l., математски доказ. + + +līnĕo, 1. (linea) (предкл. и касно), управити по правој линији, по виску: carinam. + + +*†līnĕus, adj. (linum), ланен, платнен, пртен. + + +*†lingo, nxi, nctum, 3. лизати (ради насладе; пор. lambo и ligurio): mel. + + +Lingŏnes, num, m. келтско племе у Галији, сад Langres. + + +lingua, ae, f. 1) језик: prima pars linguae, врх језика. Отуда а) језик као орган говора, дакле уопште = говор, дар говора: tenere, moderari linguam, зауздати; solvere, одрешити; retundere linguam alcjs, ућуткати кога; l. haeret, не зна шта да каже; l. haesitans, тежак на језику; commercia linguae = разговор. Напосе аа) = речитост: l. mihi est; аб) l. magna, хвалисање, разметање; ав) говор (кога беседника): l. dives; — б) *звук, глас, тон уопште: volucrum; в) разни предмети који су налик на језик (в. под ligula). 2) језик (говорни): l. Romana; Graeca; l. utraque = грчки и римски језик; кадшто = говор, дијалекат. + + +†linguārĭum, ĭi, n. (lingua), језични новац, тј. казна за несмотрене разговоре. + + +lingŭla в. ligula. + + +lĭgŭla или lingŭla, ae, f. (dem. од lingua), упр. језичац; отуда trop. = 1) уско а подуже полуострво (језик). 2) *†тањи крај каиша. 3) †кашика (као мера). 4) мали мач. 5) чеп. 6) дулац на фрули. 7) као грдња „ниткове“. + + +lingŭlăca, ae, f. (lingula), 1) језичница, блебетуша. 2) нека риба. + + +*līnĭgĕr, ĕra, ĕrum, adj. (linum - gero), ланоносан, у платно одевен (о богињи Изиди и њеним свештеницима). + + +lĭno, lēvi или līvi, lĭtum, 3. 1) мазати, намазати, помазати, премазати: ferrum pice; l. vinum (sc. pice), смолом запечатити; l. faciem, мазати лице. Отуда а) *нешто написано премазати и тим избрисати: alqd; б) покрити, превући: l. tecta auro, позлатити; в) trop. укаљати, нагрдити, понизити: *splendida facta carmine foedo. 2) *намазати: medicamenta per corpora. + + +linquo, lĭqui, —, 3. (обично у песника, у прози се употребљава relinquo), 1) оставити што где, проћи се чега: l. herum in obsidione; lupos apud oves; *nil intentatum linquere; nil linquitur nisi etc., не остаје ништа до итд. 2) оставити, напустити: terram; urbem; *l. lumen, vitam, animum = умрети; linquor animo или animus me linquit, падам у несвест. Отуда = одрећи се, оканити се: alqd. + + +lintĕātus, adj. (linteus), одевен у платно. + + +lintĕo, ōnis, m. (linteus), ткач. + + +lintĕŏlum, i, n. (dem. од linteum), мали ланен рубац, марамица. + + +lintĕr, tris, f. и (ретко) m. 1) чамац, лађица, чун; prov. а) loqui e lintre, љуљати се говорећи; б) *in liquidā nat tibi linter aquā, сад ти је дошла згода; *naviget hinc aliā jam mihi linter aquā, сад ћу да пређем на други предмет. 2) суд налик на чун, наћве, корито. + + +lintĕus, adj. (linum), ланен, платнен. Отуда subst. lintĕum, i, n. а) платно; б) што од платна прављено, као рубац, убрус, особ. једро. + + +lintrĭcŭlus, i, m. (dem. од linter), мали чамац, чунић. + + +līnum, i, n. 1) лан (ћетен). 2) о разним предметима што се од лана праве = а) конац, канап, напосе за везивање писама или за пецање рибе; б) коноп, уже; в) једро; г) мрежа за риболов; д) платнен рубац, платно. + + +Lĭnus, i, m. (Λίνος), 1) младић, син Аполонов, у раној младости насилном смрћу уморен, чија се успомена наставила тужном светковином, при којој се певала жалосна песма Λίνος са узвицима αἴλινος (в. aelinos). 2) син Аполонов и Терпсихорин, изврстан певач и свирач, убијен од свога ученика Херкула. + + +Lĭpăra, ae, f. (Λιπάρα), највеће од еолских острва што леже северно од Сицилије. Отуда Lĭpăraeus, -rensis и Lĭpărĭtānus, adj. + + +lippĭo, 4. (lippus), бити крмељив; trop. fauces lippiunt fame, гуша гори од глади. + + +lippĭtūdo, ĭnis, f. (lippus), крмељивост, запаљење очију, окобоља. + + +lippus, adj. 1) *о оку, крмељив: oculus. 2) о особи, крмељивац, ко пати од окобоље; *уопште = слабога вида. + + +lĭquĕfăcĭo, fēci, factum, 3. 1) растапати, растопити: ceram; glaciem. Отуда *= растворити: l. cibos, сварити јела: viscera lique facta, што су почела трунути. 2) trop. слабити, ослабити: pectora liquefiunt curis, изнемогне од бриге. + + +lĭquĕo, lĭqui или lĭcŭi, —, 2. (λείβω), 1) само у part. *liquens, (бити) бистар, течан: mel; vinum; fluvius; campi liquentes, пучина морска. 2) trop. бити јасан, разумљив, разговетан (понајвише у трећем лицу sing. као impers.: illud ei non liquet; liquet te esse meum, зна се да си мој; non liquet, „ствар (ми) није јасна“ (при гласању судије су се кадшто служиле овом формулом кад нису могле гласати опредељено да је оптуженик крив или некрив). + + +lĭquesco, —, —, 3. (liqueo), 1) отопити се, копнети: nix. 2) trop. а) †о води, разбистрити се; б) corpora liquescunt, труну. Отуда = проћи, умањити се, нестати: mens; fortuna l.; в) одмекнути, разнежити се: corpora ll. mollitiā. + + +lĭquĭdē (и lĭquĭdō), adv. (liquidus), стално, поуздано, извесно: liquidius negare. + + +lĭquĭdĭuscŭlus, adj. (dem. од liquidus), trop. блажи, нежнији (Plaut.). + + +lĭquĭdō в. liquide. + + +lĭquĭdus, adj. с comp. и sup. (liqueo), 1) *течан, растопљен (пор. fluidus): l. moles, море; subst. lĭquĭdum, i, n. = вода: si sit opus liquidi non amplius urnā, Hor.; iter liquidum = пут по ваздуху или мору; ll. odores, мирисне масти; l. aes, растопљен туч. 2) бистар, јасан, прозрачан: aqua; ignis; aether; color. 3) trop. а) чист, јасан: vox; vinum; б) течан, лак: genus dicendi; в) *миран, ведар: animus; г) непомућен, неузнемирен, непомешан: purus et l.; voluptas l.; д) разговетан, разумљив, известан, јасан: oratio; auspicium. Отуда subst. lĭquĭdum, i, n. извесност: ad liquidum perducere. + + +lĭquo, l. (liqueo), 1) отопити, растопити: lapidem igni. 2) *†чистити, претакати, процедити: vinum. + + +lĭquor1, —, dep. 3. 1) тећи, топити се: *liquitur et glacies; *sudor toto corpore liquitur. 2) проћи, изгубити се: res. + + +lĭquor2, ōris, m. (liqueo), 1) течност = течно својство. 2) течност = течна материја (вода, мед, млеко итд.): ll. perlucidi amnium; l. mellis; и = море. + + +Līris, is, m. река у Лацији, сад Гариљано. + + +līroe (Plaut.), латински облик од грчке речи λῆροι, лакрдије, ситнарије. + + +līs, lītis, f. 1) распра, свађа, спор: habere litem cum alqo; componere litem, расправити кавгу; *ad huc sub judice lis est, ствар није још решена. 2) напосе судска распра, парница, процес: l. intendere, inferre alci, дићи парницу на кога; orare litem, водити; obtinere, добити; amittere, изгубити. 3) term. t. предмет парнице: litem in rem suam vertere, поље због кога је вођена парница, за себе задржати (као судија); litem dare secundum eas tabulas = парницу решити према оним писменим исправама; aestimare litem = определити казну за онога који изгуби парницу. + + +Lissus, i, f. или Lissum, i, n. варош у Далмацији, сад Леш, Alessio. + + +Lĭtāna silva или само Lĭtāna, ae, f. шума у Gallia cisalpina. + + +lĭtātĭo, ōnis, f. (lito), приношење жртве с повољним знацима. + + +lītĕra (не littĕra), ae, f. (lino), 1) у sing. и plur. писмо, слово: literam A humo imprimere; duae literae, два слова (пор. 2. а); ad literam, дословно; in literam или literarum ordine, у азбучном реду; nescire literas, не зната читати и писати; facere literam или literas, писати; nullam ad me literam misit, није ми ни словца писао. Шаљиво (Plaut.) homo trium literarum = fur (јер се из три слова састоји); literam longam ex me faciam, начинићу од себе дугачко слово (тј. I) = обесићу се. Отуда = рукопис, рука: accedit ad similitudinem literae tuae. — 2) у plur. уопште што написмено, писмено, писмо: literis tradere или mandare, написати; illud literis non exstat, то није записано. Дакле а) писмо, лист (уопште; пор. epistola): dare alci literas ad alqm; unae, binae etc. literae, једно, два итд. писма (пор. 1); б) јавни списи, као записници, акта, исправе, рачунске књиге, спискови, листови и сл.: ll. publicae; ll. societatis; propter magnitudinem furti sunt literae factae, сачињен је куповни уговор, Cic. Verr.; в) писмени споменици, књижевност кога народа, књиге и списи уопште: abest historia nostris literis, немамо историјске књижевности; Graecae de philosophia literae, грчка филозофска књижевност. Напосе = историјска или филозофска. Уколико је књижевност главно средство за научну образованост, може реч literae значити и ва) ученост, научна изображеност, или вб) студије, науке, знаности (пор. artes, doctrinae, disciplinae): sit mihi orator literis tinctus; erant in eo plurimae literae; cognitio, studia literarum; nescire literas = бити без научног изображења. + + +†lītĕrārĭus, adj. (litera), почетни, што се тиче слова (читања и писања): ludus l., основна школа. + + +lītĕrātē, adv. с comp. (literatus), 1) разговетним словима: scribere. 2) дословно, од речи до речи: respondere. 3) учено, изображено, научно: literatius loqui quam ceteri. + + +*†lītĕrātor, ōris, m. (litera), зналац језика, граматичар. + + +lĭtĕrātūra, ae, f. (litera), 1) писање слова, писање: l. Graeca, грчки алфабет (азбука). 2) †наука о језику, филологија. + + +lītĕrātus, adj. с comp. и sup. (litera), 1) словима обележен: urna; servus l. = жигосан. 2) научно изображен, учен: homo; servus l., који добро пише; otium l., доколица науци посвећена. + + +Līternum, i, n. (Λίτερνον), варош у Кампанији, недалеко од ушћа реке Liternus, i, m. Отуда Līternus и Līternīnus, adj. + + +lītĕrŭla, ae, f. (dem. од litera), 1) мало слово. 2) писамце. 3) нешто мало знања из језика и књижевности: literulae meae, мој незнатни књижевни рад; *verna literulis Graecis imbutus, који нешто натуца грчки. + + +†lītĭgātor, ōris, m. (litigo), парничар, који се пре на суду. + + +lītĭgĭōsus, adj. (litigium), 1) пун парница = где има много препирке: disputatio; forum. 2) свадљив, готов на инат: homo. 3) споран, о чему се води парница: praedium. + + +lītĭgĭum, ĭi, n. (litigo) = lis. + + +lītĭgo, 1. (lis-ago), свађати се, препирати се: cum alqo; напосе = препирати се судски, парничити се: ll. inter se. + + +lĭto, 1. 1) с повољним знацима принети жртву, добити повољна знамења: sacrificare nec unquam litare; l. deo alci; *animā litandum Argolicā, мора се жртвовати живот кога Грка. Отуда *†trans. жртвовати: exta; sacra; sanguinem humanum. 2) о жртви, добра знамења дати: victima nulla litat. 3) trop. а) *l. alqd dolori, посветити; l. gaudio publico, задовољити јавно радовање; б) l. alqd poenā, осветити, измирити. + + +lītŏrālis и *lītŏrĕus, adj. (litus), прибрежни, приморски: *dii, заштитници обале. + + +lītŏrālis и *lītŏrĕus, adj. (litus), прибрежни, приморски: *dii, заштитници обале. + + +littĕr- в. liter-. + + +littus- в. litus-. + + +lītŭs или littŭs, ōris, n. 1) морски брег, обала (пор. ripa, ora): prov. arare l. узалуд се трудити; fundere arenas in l., радити нешто излишно. 2) а) †место где пристаје лађа; б) *брег језера или реке; в) приморје: cui dedimus litus ad arandum. + + +lĭtūra, ae, f. (lino), 1) мазање, замазивање. 2) премазивање воском на писаћим таблицама и тим начином брисање онога што је на њима написано, дакле = брисање, поправљање: unius nominis; nomen est in litura, избрисано је. 3) *мрља (крмача) у писању. + + +lītŭs или littŭs, ōris, n. 1) морски брег, обала (пор. ripa, ora): prov. arare l. узалуд се трудити; fundere arenas in l., радити нешто излишно. 2) а) †место где пристаје лађа; б) *брег језера или реке; в) приморје: cui dedimus litus ad arandum. + + +lĭtŭus, i, m. 1) крива палица аугурова. 2) корнет, рожак (музична справа за дување којом се знак давао у рату). 3) trop. који даје чему знак, повод: Quintum fratrem lituum profectionis meae fuisse. + + +*†līvĕo, —, —, 2. 1) бити оловне боје, модрити, плаветнети: dentes ll. rubigine; brachia ll. catenis. 2) trop. завидети, ненавидети: alci. + + +*līvesco, —, —, 3. (liveo), модрити, плаветнети. + + +līvĭdŭlus, adj. (dem. од lividus). + + +līvĭdus, adj. са sup. (liveo), 1) оловне боје, модар, плаветникаст: unda, вода реке Стига (Styx) у подземном свету; dens; brachia ll. armis. 2) †trop. завидљив: homo; oblivio. + + +Līvĭus, име римскога племена, из којега су најпознатији: А) Drusi: 1) Marcus L. Drusus, пучки трибун 91 пр. Хр., убијен мучки (по свој прилици из освете што је предложио да савезници добију право римског грађанства). 2) Livia (Drusilla), трећа жена Августова, пре тога удата за Тиберија Клаудија Нерона, с којим је родила Тиберија (доцнијег цара) и Друза. 3) Livia или Livilla, кћи Друзова (брата Тиберијева), сестра Германикова, удата за Друза, сина Тиберијева. Б) Salinatores: 4) Marcus Liv. Salin., борио се с Ханибалом. В) Други Livii: 5) L. Andronicus, роб и доцније ослобођеник некога Ливија, најстарији драматски писац у Риму. 6) Titus Liv. Patavinus, славни историк римски, рођен 59 пр. Хр., умро 16 п. Хр. + + +līvor, ōris, m. (liveo), 1) оловна, плаветникаста боја, модра пега, модрица. 2) trop. завист, ненавист. + + +lixa, ae, m. маргетан (пор. calo); plur. уопште сав скуп маргетана, слугу, кувара итд. у војсци. + + +lixābundus в. lascivibundus. + + +lŏcātĭo, ōnis, f. (loco), 1) намештање, ређање: verborum. 2) давање под закуп: l. praediorum; meton = закупни уговор: inducere locationem. + + +†lŏcātor, ōris, m. (loco), који даје под закуп (најам, кирију, аренду). + + +lŏcātōrĭus, adj. (locator): provincia l., у којој је ко само давалац под најам. + + +lŏcĭto, l. (intens. од loco 2). + + +lŏco, 1. (locus), 1) ставити, положити, наместити, метнути што где: l. milites super vallum in munimentis; l. insidias alci; equites pro cornibus. Отуда trop. а) l. civitatem in alcjs fide, поверити; l. operam, потрудити се, уложити труд; l. beneficium apud ingratos, указати доброчинство незахвалнима; б) напосе l. alqam in matrimonium (и in matrimonio) или l. alqam nu tum, удати; l. alqam alci nuptum, за кога удати; l. alqam in luculentam familiam, у отмену породицу; в) новце на камату уложити: l. pecuniam alci; г) *l. nomen, дати јемство. 2) дати под закуп: l. domum; l. se или operam suam, обвезати се на какву услугу за награду. Отуда а) = дати под закуп, аренду ономе ко највише понуди: l. vectigalia; portorium; agrum; б) = дати какав посао ономе који га се за најмању цену прими: l. templum Junoni; vestimenta exercitui. + + +Lŏcri, ōrum, m. (Λοκροί) 1) Локриђани, становници грчке земље Lŏcris, ĭdis, ĭdos, f. (Λοκρίς), Локрида; зову се и Lŏcrenses, ĭum, m.; Lŏcris, ĭdos, f., Локриђанка. 2) варош у доњој Италији, њени становници Lŏcri, ōrum, или Lŏcrenes, ĭum, m., Локрани. + + +†lŏcŭlāmentum, i, n. (loculus), преграда, полица (н. пр. за књиге); и за мање ствари, кутија, капсула. + + +lŏcŭlus, i, m. 1) у sing. а) dem. од locus, местанце; б) напосе = мртвачки ковчег. 2) у plur. ковчежић, кутија, капсула, особ. за новце, драгоцености и сл.: demittere numos in loculos. + + +lŏcŭples, ētis, adj. с comp. и sup. (locus и неупотр. pleo), 1) богат земљиштем, ко има много земље (пор. dives): “locupletes dicebant loci, hoc est agri, plenos”, Plin. 2) уопште богат, имућан: homo; domus l. et referta; munera locupletia, богати поклони. Отуда trop. богат у изразу: Lysias l. oratione; Latina lingua l. 3) поуздан, веродостојан: auctor, јемац; testis; tabellarius. + + +†lŏcŭplētātor, ōris, n. (locupleto), који обогаћава. + + +lŏcŭplēto, 1. (locuples), богатити, обогаћивати. + + +lŏcus, i, m. (у plur. lŏci и lŏca према разном значењу), 1) место: l. urbis, на ком је град; Romae per omnes locos, у свима крајевима (деловима) Рима; ea loca, онај предео; convenire in unum locum. Напосе а) l. superior (често о говорници или о трибуналу); дакле: dicere ex loco superiore (о говорнику или о судији); ex inferiore loco dicere (о човеку који има посла на суду); ex aequo loco dicere (у сенату или у приватну разговору); б) у војн. говору је често l. superior = узвишеност, део бојишта што више лежи: pugnare ex loco superiore; iniquo loco pugnare, на незгодну бојишту (у супротности са aequo, suo loco pugnare); в) кадшто се gen. loci или locorum ставља плеонастично иза адвербија ubi, quo, eodem, ibidem, ubicunque: ubi locorum sumus, где смо?; ad id loci или lucorum, дотле (у простору). — 2) место на ком неко јест или треба да буде: deserere locum virtutis; loco (abl.) cedere, напустити место; dejicere (movere, pellere и сл.) alqm loco, кога кренути, збацити, отерати с ког места. — 3) trop. = место, положај у каквом год односу: а) место у ком реду primo, secundo loco, прво, друго, или = најпре, затим; posteriori loco dicere, говорити напослетку. Овамо спада израз meo loco = у времену које ми је (као чијем заступнику) за говор одобрено; б) чин, достојанство (ранг): ascendere in summum locum civitatis; obtinere locum suum (opp. moveri loco suo); в) сталеж, порекло: l. equester, витешки (коњанички) сталеж; summo (nobili, obscuro, illustri, inferiore), loco natus; г) положај, стање: res nostrae meliore loco erant; res est eo loco или in eo loco; incidere in eum locum; is si eo loco esset, да је у том случају; in eum locum ventum est. до тога се дошло; д) hoc (eo, quo) loco, у том погледу, обзиру; ђ) вредност, значење које се коме или чему даје nullo loco numerare, не узимати ни у што; eo loco habere, тако ценити; fratris, filii loco habere alqm, понашати се као према брату, сину; criminis loco putant esse, сматрају за преступ. — 4) могућност, прилика, згода, повод итд.: l. est cognoscendi et ignoscendi; locum non relinquere precibus (= учинити што још пре молбе); dare locum suspicioni; l. est alci rei; res habet locum, догађа се; quaerere locum seditionis или insidiis. Отуда = време (понајвише у разговору): locus gaudendi; loco или in loco, у своје време; ponere alqd in loco, добро употребити; често додајући плеонастички loci или locorum иза адвербија inde, postea, interea или ad id, post id: interea loci, међутим; ad id locorum, дотле (о времену); postea loci или post id locorum, затим. 5) (особ. plur. loci) одељак каквог списа, одсек, место (у књизи): l. philosophiae gravissimus; perpurgatus est a me locus de finibus bonorum et malorum. + + +lōcusta1, ae, f. 1) скакавац. 2) морски рак. + + +Lōcusta2, ae, f. име злогласне отровнице за доба Неронова. + + +lŏcūtĭo, ōnis, f. (loquor), 1) говор, говорење. 2) изговор, изговарање: emendata et Latina. + + +Lŏcūtĭus в. Ajus. + + +Ajus (ā) Lŏcūtĭus (Loquens), m., онај глас који је Римљанима 394 пр. Хр. навестио да ће Гали доћи у Рим, и коме је Камило као богу посветио храм. + + +lōdĭcŭla, ae, f. dem. од lodix. + + +†lōdix, īcis, f. ткан покривач (за постељу). + + +lŏgĕum или lŏgĭum, ĭi, n. (λογεῖον, λόγιον), архива. + + +lŏgi, ōrum, n. (λόγοι), 1) (предкл. и касно), речи, говор. Напосе а) (Com.), празне речи, лакрдије; б) досетке, шале. 2) басне (као н. пр. Езопове). + + +lŏgĭcē, ēs, f. и lŏgĭca, ōrum, n. (λογική), логика. + + +lŏgĕum или lŏgĭum, ĭi, n. (λογεῖον, λόγιον), архива. + + +lōlīgo (lollīgo), ĭnis, f. сипа, (Tintenfisch). + + +lōlīguncŭla, ae, f. (dem. од loligo). + + +lŏlĭum, ĭi, n. љуљ (Lolch, Schwindelhafer). + + +Lollĭus, име римскога племена, из којега беше Marcus L. Palicanus, пријатељ Хоратијев и љубимац Августов, војевао 16 п. Хр. несрећно с Германима. Старијем његовом сину писао је Хоратије два писма (Epist. I. 2. и 18). + + +lōmentum, i, n. (lavo, м. lavimentum, laumentum), неко тесто (од пиринча и пасуљева брашна) којим су римске госпође гладиле кожу и уклањале с ње боре. + + +Londĭnĭum, ĭi, n., варош у Британији, сад Лондон. + + +*longaevus, adj. (longusaevum), дуговечан, стар, остарео, у годинама. + + +longē, adv. с comp. и sup. (longus), 1) у простору, далеко, надалеко: l. lateque; l. gradi, велике кораке правити. Напосе а) надалеко: l. videre; procedere; l. abesse, бити надалеко; abes l. gentium, далеко си у свету; б) издалека: l. accurrere; в) ab urbe l. milia passuum decem, на десет хиљада корака од Рима; г) *trop. l. abesse = не бити од користи; l. abesse ab alqo и *alci, некоме не бити ни од какве користи. 2) о времену, дуго, много: l. ante; l. prospicere futura, много пре; longius manebo, дуже ћу остати. 3) веома, јако, сасвим, посве и сл.: l. melior; l. optimus; l. maximus; l. ante alios insignis; l. dissentire; l. diversus; l. aliter; l. alqm superare. 4) опширно: dicere. + + +†longinquē, adv. (longinquus), јако удаљен. + + +longinquĭtās, ātis, f. (longinquus), 1) †дужина: viae. 2) о времену, дужина, дуготрајност: morbi; l. aetatis, старост; l. exsilii. 3) удаљеност. + + +longinquus, adj. с comp. и sup. (longus), 1) †дуг. 2) о времену, дуг, дуговечан, дуготрајан: vita; oppugnatio; longinquum loqui, дуго и много говорити. 3) далек, удаљен: loci; gentes; e longinquo, издалека; cura l., за далеке предмете; *longinqua, ōrum, n., далеки простори. Отуда а) homo l., стран, туђ; б) spes l., са далеким изгледима; tempus l. + + +longĭtĕr, adv. (longus) (Lucr.) = longe. + + +longĭtūdo, ĭnis, f. (longus), 1) дужина: itineris; in longitudinem (per longitudinem, in longitudine), у дужину. 2) о времену, дужина, дуготрајност: noctis; consulere in longitudinem, мислити далеко унапред. + + +longĭuscŭlus, adj. (dem. од comp. longior), подуг, подужи. + + +Longobardi в. Langobardi. + + +longŭlē, adv. (Com.) (dem. од longe), подалеко. + + +longŭlus, adj. (dem. од longus), подалек, подугачак. + + +longŭrĭus, ĭi, m., (longus), дуга мотка, летва. + + +longus, adj. с comp. и sup. 1) о простору, дуг, дугачак: hasta; via; epistola; navis 1., ратна лађа; fossa sex pedes longa; *homo l., висок, дугајлија; trop. *an nescis longas (што далеко дохватају) regibus esse manus? 2) †(ретко) = longinquus 3): militia l., војевање у даљини (далеко од отаџбине). 3) о времену, дуг, дуготрајан: mora; mensis; syllaba; negotium; *l. injuria (која се не може укратко испричати); *ll. anni, дубока старост. Отуда а) in longum ducere, одуговлачити; ex longo, одавна; б) l. societas, стари савез; в) longum est dicere, било би сувише опширно; ne longum sit, укратко; nihil mihi est longius = једва чекам то; г) longius facere alqd, пипаво радити што; longus esse nolo, нећу да говорим опширно; д) *longus spe, ко има далеке наде (мисли још дуго живети); ђ) *longum као adv. = дуго: longum clamare. + + +lŏpăs в. lepas. + + +lŏquācĭtās, ātis, f. (loquax), говорљивост, разговорност, брбљавост. + + +lŏquācĭtĕr, adv. (loquax), говорљиво, разговорно, брбљаво. + + +lŏquācŭlus, adj. (Lucr.), dem. од loquax. + + +lŏquax, ācis, adj. (loquor), говорљив, разговоран, брбљав: homo; *rana l., крекетуша; *lymphae ll., вода што жубори; *nidus 1., с брбљавим птићима; *stagna loquacia, пуне жаба крекетуша; oculi ll., очи пуне израза. + + +*lŏquēla, ae, f. (loquor), 1) говорење, реч. 2) говор, језик. + + +†lŏquentĭa, ae, f. (loquor), говорљивост. + + +lŏquĭtor, dep. 1. (предкл.) = loquor. + + +lŏquor, lŏcūtus или lŏquūtus sum, dep. 3. 1) intrans. говорити (мирно као у обичном животу; пор. dico): loqui cum alqo de re alqā; l. apud alqm, пред ким; ad или adversus alqm, окренут коме; pro alqo = за кога, у чију одбрану; trop. consuetudo loquitur; res ipsa l.; oculi loquuntur, показују јасно; *pinus loquens, што шушти. 2) trans. (често презорно) а) увек о чему говорити: nil nisi classes et exitus loquitur; omnia magna loquitur, говори високо, крупне ствари; б) уопште = споменути, говорити о чему: mera scelera; multi eum loquuntur, именују га. Отуда *= певати, опевати: proelia; в) (ретко) = dico, рећи: alqd; pugnantia l., што се не слаже. + + +†lōrāmentum, i, n. (lorum), ремен, каиш. + + +lŏrārĭus, ĭi, m. (lorum), 1) ременар. 2) који је робове бичем шибао. + + +lōrĕus, adj. (lorum), од каиша, каишни: trop. latera vestra lorea faciam, ишибаћу вас. + + +lōrĭca, ae, f. (lorum), 1) кожни оклоп (доцније окован металним колутима или љускама; пор. thoraxi, дакле уопште оклоп. 2) грудобран, прсобран на шанчевима и сл. + + +lōrĭcātus, adj. (lorica), снабдевен оклопом; оклопник. + + +lōrīcŭla, ae, f. (dem. од lorica), мали грудобран. + + +lōrĭpēs, pĕdis, adj. (lorumpes), кривоног, који у ходу ноге за собом повлачи. + + +lōrum, i, n. 1) ремен, каиш. 2) разне од ремена начињене ствари, као а) узда, кајас; б) бич, канџија; в) појас. + + +†lōtĭum, ĭi, n., мокраћа. + + +Lōtŏphăgi, ōrum, m. (Λωτοφάγοι), Лотофаги, митски народ на северној обали Африке који се биљком lotos хранио. + + +lōtos и lōtus, i, f. (λωτός), 1) = водени љиљан у Нилу, мисирски лотос. 2) дрво чијим су се плодом хранили Лотофаги. + + +lōtos и lōtus, i, f. (λωτός), 1) = водени љиљан у Нилу, мисирски лотос. 2) дрво чијим су се плодом хранили Лотофаги. + + +Lŭa, ae, f., богиња којој се посвећивало оружје у рату добивено. + + +lŭbens в. libens. + + +lŭbenter в. libenter. + + +Lĭbentīna (Lŭbentīna), ae, f. (libeti, придевак Венерин = богиња телесне насладе. + + +lŭbet в. libet. + + +lĭbet или lŭbet, libuit или libitum est, —, 2. impers. допада се, мили се, повољно је, хоћу и сл.: si id tibi minus l.; faciat quod libet, нека чини што му драго; ut l., како ти је воља; l. mihi hinc concedere; l. mihi hoc nunc esse verum. Отуда part. као subst. †lĭbĭta, ōrum, n. воља, повољност. + + +lŭbīdo в. libido. + + +†lūbrĭco, 1. (lubricus), угладити, углачати. + + +lūbrĭcus, adj. 1) гладак, клизав, а) = где се може лако поклизнути: glacies; fastigium; б) = што се лако измакне, јер је глатко: exta; anguis. Отуда *†аа) = што лако и брзо тече, пролази: amnis; annus l.; аб) oculi (vultus) ll., заљубљене, живе очи. 2) trop. а) сумњив, опасан, непогодан: vitae via; aetas puerilis; defensionis ratio; б) *лажан, варљив. + + +Lūca, ae, f. варош у Хетрурији, сад Lucca. Отуда Lūcensis, adj. + + +Lūcāni, ōrum, m. племе у доњој Италији. Отуда 1) Lūcānus, adj. 2) Lūcānĭcus, adj. лукански; отуда subst. Lūcānĭca, ae, f., врста кобасица од меса. 3) Lūca, ae, m. из Луканије: boves Lucae = слонови. 4) Lūcānĭa, ae, f. покрајина у доњој Италији. + + +Lūcānus1 в. Lucani. + + +Lūcānus2 (Marcus Annaeus), римски песник, родом из Кордубе, писац епа Pharsalia, погубљен за владе Неронове. + + +†lūcăr, āris, n. (lucus), доходак од шума, који се издавао на плате глумаца. + + +lŭcellum, i, n. (dem. од lucrum, мали добитак. + + +lūcĕo, luxi, —, 2. (lux), 1) сјати, светлети се (благом светлошћу; пор. splendeo, niteo): stella; rogus l.; *rubor l. in ore. Напосе impers. lucet, свиће, свануло је, дан је: nondum lucebat quum etc.; lucet hoc, већ је свануло. 2) trop. а) = видети се, очевидан бити: mea officia nunc lucent; res lucet tam claris argumentis; б) = одликовати се, у очи падати, сијати: *Arabio lucet bombyce puella. + + +Lūcĕres, rum, m. треће између три племена (tribus), на која су први слободни грађани римски у најстарије доба подељени били (в. Ramnes). + + +Lūcĕrĭa, ae, f. варош у Апулији. Отуда adj. Lūcĕrīnus и subst. Lūcĕrīni, ōrum, m. Луцеријани. + + +lŭcerna, ae, f. (luceo), светило, лампа, кандило, фењер: ante lucernas, за вида; ad extremas ll., до неко доба ноћи; *accedit numerus lucernis, о пијаноме који види две свеће место једне. Отуда meton. и за оно што се при свећи ради, као ноћне части, учење ноћу итд. + + +lūcesco или lūcisco, —, —, 3 (luceo), засијати, почети светлети: sol novus lucescit; cras Nonae lucescunt, сутра ће да сване пети (или седми) дан месеца; напосе impers. lucescit, свиће. + + +lūci, adv. в. lux. + + +lūcĭdē, adv. с comp. и sup. (lucidus), светло, сјајно, јасно, разговетно. + + +lūcĭdus, adj. с comp. и sup. (luceo), 1) светао, сјајан, бистар (пор. luculentus): domus; amnis; sidera; *бео као снег: lucida puella; ovis. 2) trop. јасан, разговетан: narratio; ordo; orator. + + +lūcĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (lux-fero), светлоносан: Diana; *equi, сунчани коњи; *manus l. Lucinae, која износи на свет (дете, помажући породиљама). Отуда subst. Lūcĭfĕr, ĕri, m., планета Венера или Даница; *= дан: tres Luciferos. + + +†lūcĭfŭga, ae, comm. (luxfugio), ко бежи од светлости; и = ко од ноћи прави дан, ноћник. + + +lūcĭfŭgus, adj. = lucifuga. + + +Lūcīlĭus, име римскога племена: Quintus L. Balbus беше присталица стоичке филозофије; Gajus Lucilius, савременик млађега Сципиона Афричанина, песник сатира. + + +Lūcīna, ae, f. (lux), богиња што уводи новорођену децу у светлост света, богиња порођаја. Отуда *= рођење, порођај: pati Lucinam. + + +lūcesco или lūcisco, —, —, 3 (luceo), засијати, почети светлети: sol novus lucescit; cras Nonae lucescunt, сутра ће да сване пети (или седми) дан месеца; напосе impers. lucescit, свиће. + + +lŭcrātīvus, adj. (lucror), стечен, уштеђен: opera. + + +Lūcrētĭlis, is, m. брег у земљи Сабинској. + + +Lūcrētīnum, i, n. пољско добро Атиково близу брега Lucretilis. + + +Lūcrētĭus, име римскога племена. Познат је у најстарије доба Spurius L. Tricipitinus и његова кћи Lucretia, коју је Sextus Tarquinius, син последњег краља римског Тарквинија Охолог осрамотио; а доцније Titus Lucretius Carus, писац епа de rerum natura. + + +lŭcrĭfăcĭo, сад се правилније пише одељено lucri facio, в. lucrum. + + +lŭcrĭfĭcābĭlis, adj. (lucrum-facio) (Plaut.) пробитачан, од чега има користи. + + +lŭcrĭfĭcus, adj. (lucrum-facio) (Plaut.) = lucrificabilis. + + +lŭcrĭfŭga, ae, comm. (lucrum-fugio) (Plaut.), ко бежи од добитка. + + +Lŭcrīnus lăcus, језеро на обали Кампаније, на гласу са својих острига. Отуда Lŭcrīnus и Lŭcrīnensis, adj. + + +Lŭcrīnus lăcus, језеро на обали Кампаније, на гласу са својих острига. Отуда Lŭcrīnus и Lŭcrīnensis, adj. + + +lŭcrĭpĕta, ae, comm. (lucrum-peto) (Plaut.), ко иде за добитком. + + +lŭcror, dep. 1. (lucrum), добити, стећи: magnam pecuniam; talentum; lucrari stipendium = за се задржати, не исплатити; l. nomen, стећи, задобити. + + +*†lŭcrōsus, adj. с comp. и sup. (lucrum), користан, пробитачан. + + +lŭcrum, i, n. 1) добит, добитак, корист (профит): l. facere ex re alqā, добити; lucro est, корисно је; ponere и deputare in lucro, сматрати као добит; lucri facere alqd, добити што; de lucro vivere, од туђе милости живети. 2) *= богатство, благо. 3) лакомост за добитком. + + +*luctāmĕn, ĭnis, n. (luctor), напрезање, напор; борба. + + +luctātĭo, ōnis, f. (luctor), 1) рвање, борба. 2) trop. а) напрезање, борба, н. пр. да се човек одржи на ногама; б) препирка, диспут: cum alqo. + + +*†luctātor, ōris, m. (luctor), рвач, борац. + + +*†luctĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (luctus-fero), што тугу доноси. + + +*luctĭfĭcus, adj. (luctus-facio), што тугу причињава, тужан. + + +*luctĭsŏnus, adj. тужногласан, тужан, жалостан. + + +luctor, dep. 1. (предкл. и lucto, 1), 1) рвати се: cum alqo. 2) trop. а) борити се: cum alqo; *l. fluctibus (dat.) с валима; †l. clementiā suā, са својом благошћу; б) напрезати се, трудити се, с напором радити: l. in arido solo; in turba, у гомили да себи пут прокрчи. + + +luctŭōsē, adv. с comp. (luctuosus), тужно, жалосно. + + +luctŭōsus, adj. с comp. и sup. (luctus), 1) тужан, жалостан: dies; tempora; exsilium. 2) *ојађен, ожалошћен: dii multa neglecti dederunt Hesperiae mala luctuosae, Hor. + + +luctŭs, ūs, m. (lugeo), 1) жалост, туга која се показује у спољашњим уобичајеним знацима (оделу, лицу итд.), наиме туга за мртвима или за изгнаником и сл. (пор. dolor, moeror): senatus est in luctu, сенат је у црнини; luctus finitur, deponitur, скида се црнина; l. domesticus, породична жалост. 2) *повод жалости: tu l. eras levior. + + +lūcu в. lux. + + +lūcŭbrātĭo, ōnis, f. (lucubro), 1) рад при свећи, ноћни рад: l. anicularum, бапски говор при свећи. 2) ноћни посао, што је при свећи израђено. + + +lūcŭbrātĭuncŭla, ae, f. (dem. од lucubratio). + + +†lŭcŭbrātōrĭus, adj. (lucubro), што је за ноћни рад: lecticula. + + +lūcŭbro, 1. (lux), 1) intrans. при свећи радити, ноћу радити. 2) trans. при свећи или ноћу израдити: opusculum. + + +lūcŭlentē или lūcŭlentĕr, adv. с comp. и sup. (luculentus), добро, лепо, красно, одлично, изврсно: calefacere; scribere; l. vendere, с добитком. + + +lūcŭlentē или lūcŭlentĕr, adv. с comp. и sup. (luculentus), добро, лепо, красно, одлично, изврсно: calefacere; scribere; l. vendere, с добитком. + + +lūcŭlentus, adj. (lux), 1) (ретко и *) светао, видан: vestibulum. 2) добар, леп, красан, знатан, ваљан и сл.: l. femina, лепа; facinus; legio; verba; oratio; l. plaga, велик; ll. divitiae, знатно; l. dies, срећан; auctor l., веродостојан; testis l., поуздан. + + +Lūcullus, i, m. породично име у gens Licinia, в. Licinius. Отуда Lūcullēus и Lūculĭānus, adj. + + +†lūcŭlus, i, m. (dem. од lucus), шумица. + + +Lŭcŭmo, ōnis, m. почасно име хетрурских великаша који беху уједно и свештеници. + + +lūcus, i, m. гај, луг, посвећен којему божанству; *= уопште шума. + + +Baduhennae lucus, (Tac), шума у земљи фриској (у Фризији). + + +lŭdī – măgistĕr, stri, m. учитељ, наставник. + + +Taurii ludi, игре у Риму на славу подземним боговима. + + +*†lūdĭa, ae, f. (ludius), 1) играчица на позорници. 2) жена гладијаторова. + + +lūdĭbrĭum, ĭi, n. 1) игра, играчка, шала: ll. fortunae, земаљска блага (као играчка судбине); ll. oculorum, што очи заваркује; *ne turbata volent (carmina) rapidis ludibria ventis, да их ветрови не разносе. Отуда = предмет ругања: Junius Brutus ductus erat Delphos, ludibrium verius quam comes. 2) ругло, поруга: habere alqm ludibrio, подсмевати се коме; per l., ругајући се; ludibria (male) seriis permiscere. + + +lūdĭbundus, adj. (ludo), 1) ко се игра, шали. 2) trop. = ко што чини лако, без муке: l. illuc pervenisti. + + +lūdĭcĕr (nom. sing. m. не налази се нигде), cra, crum, adj. (ludus), 1) шаљив, забаван: exercitatio; ars; sermo; certamen. 2) позоришни, што се тиче позоришта: res l., глумачка вештина, драматска поезија; partes ll., улоге (роле) у позоришном делу. Отуда subst. lūdĭcrum, i, n. позоришна игра (у позоришту или у цирку); l. Olympiorum. + + +lūdĭfăcĭo, fēci, factum, 3. шалу збијати, титрати се с ким: alqm (Plaut.). + + +lūdĭfĭcābĭlis, adj. (ludifico), чим се ко с ким титра (Plaut.). + + +lūdĭfĭcātĭo, ōnis, f. (ludifico), титрање, исмевање, ругање. + + +lūdĭfĭcātor, ōris, m. (ludifico), ко се ком подсмева, кога задиркује (Plaut.). + + +lūdĭfĭcātŭs, ūs, m. (Plaut.) = ludificatio. + + +lŭdĭfĭco, 1. (ludus - facio), шалу збијати с ким, за нос вући кога, обмањивати: alqm. + + +lūdĭfĭcor, dep. l. (ludus-facio), 1) = ludifico; l. virginem, оскврнити. 2) лукавством спречити, осујетити: locationem priorem; ea quae hostes agerent. + + +lūdĭo, ōnis, m. = ludius. + + +lūdĭus, ĭi, m. (ludo), глумац, комедијаш (с презирањем; пор. actor, histrio); пантомимски играч; *гладијатор. + + +lūdo, si, sum, 3. 1) играти се: l. aleā; pilā; talis; *†l. aleam, par irnpar (лихо или тако); lusit consimilem lusum = он је то исто чинио. Отуда напосе а) о телесном вежбању: *ludere qui nescit, campestribus abstinet armis; б) intrans. = изаћи на позорницу: ursi et elephanti ludunt; в) *играти: l. in numerum, по такту; г) = представљати (као улогу): l. bonum civem, издавати се за некога или нешто. 2) шалити се: ludens illud feci. Напосе а) занимати се чим у шали и за забаву: l. versibus; armis; б) узалуд уложити: l. operam. 3) ругати се, подсмевати се: alqm. 4) варати, обмањивати: alqm. + + +lūdus, i, m. (ludo) 1) игра ради забаве и одмора од озбиљног занимања (објективно; пор. lusus), н. пр. лоптање, коцкање, телесна вежбања и сл. Напосе а) у plur. = јавне игре: committere, facere ludos, приредити; ludis (abl.), за време игара; ludi Taurilia, Consualia. Ови ludi беху или scenici (у позоришту, драматске представе), или circenses (у цирку, утркивања, борбе звериња и сл.), или gladiatorii; само ludi каже се за позоришне представе; б) играчка, забава, шала, лакрдија: per ludum et negligentiam; facere ludos, шалити се; *dare amori ludum, дати маха љубави; dare alci ludum, забављати кога; али = ludos alci praebere, бити коме повод смеху. Напосе (Com.): ludos facere alqm = вући кога за нос; ille tibi ludus fuit, ти си му се ругао; ludos alci reddere (facere), изиграти кога; ludos facere operam, трудити се узалуд; в) trop. = маленкост, тричарија, лака ствар: l. est illa perdiscere; testimonium iis ludus est, они се играју са својом сведоџбом. 2) школа, училиште (мала школа, дечија или где су само телесна вежбања; пор. schola): l. literarum или literarius, основна школа; l. discendi; ludi magister, учитељ; l. gladiatorius, школа за борце (гладијаторе). + + +lŭēla (или lŭella), ae f. (luo) (Lucr.), казна. + + +*†lŭĕs, is, f. (luo). 1) помор, морија, заразна болест која се шири (пор. morbus, pestilentia, aegrotatio). 2) trop. несрећа, пропаст, погибија, н. пр. рат, земљотрес итд. + + +Lugdūnum, i, n. варош у Галији, сад Лион. Отуда Lugdūnensis, adj. + + +lūgĕo, xi, —, 2. 1) жалити, у жалости бити за ким (в. luctus); senatus l. eum, због њега се завио у црно. 2) уопште бити ожалошћен, оплакивати што: vitam hominum; mortem alcjs; interitum reipublicae. + + +lūgŭbris, adj. (lugeo), 1) тужан, жалостан: lamentatio; domus; cantus; *ales l., птица злогласница. 2) а) што причињава жалост: bellum; б) жалостив, плачан: vox; *lugubre (као adv.) canunt. + + +lumbĭfrăgĭum, ĭi, n. (lumbus-frango) (Plaut.), прелом бокова, скрхани бокови. + + +lumbrīcus, i, m. глиста; trop. (Plaut.) о човеку који је „из ништа и гнојишта“ нагло дошао до господства. + + +lumbus, i, m. бок, бедро, кук. + + +lūmĕn, ĭnis, n. (м. lucimen од luceo), 1) светило, светлост (= светло тело, предмет који даје светлост; пор. lux): luna illustratur a lumine solis или luna mutuatur lumen suum a sole. Отуда напосе а) светлост = свећа, луч, зубља, бакља и сл.: accendere lumina; ad lumina, до вечера; sub prima ll., кад се пале свеће; б) *ба) светлост дана, дан: secundo lumine, други дан; бб) светао ваздух, зрак: coeli l. spirabile; бв) светило живота, живот: adimere alci l.; в) вид очију, очи: amitterell.; г) светлост у или пред зградама: lumina mutantur, изглед се (због дограђивања) мења; obstruere luminibus alcjs, заградити (грађењем одузети) коме светлост и trop. = чију славу помрачити; д) †светлост у сликарству (у супротности са сенком). 2) trop. а) што шири светлост око себе, светла тачка, најсјајнији део чега, што је у чему најбоље, најкрасније, украс, дика: ll. civitatis, најврснији грађани; l. aliquod probitatis et virtutis, сјајан пример, узор поштења и врлине; l. consulatus suĭ, његов конзулат који је сјајношћу обасуо државу; б) = јасност, разговетност: ordo memoriae affert l.; в) = спас, помоћ: l. dubiis rebus. + + +lūmĭnārĭa, ĭum, n. (lumen), прозор, капци од прозора. + + +lūmĭnōsus, adj. (lumen), светао, пун, светлости; trop. одличан, изврстан: ll. partes orationis. + + +lūna1, ae, f. (м. lucina од luceo), 1) месец: l. plena, пун месец; tertia, quarta l., трећи, четврти дан после новог месеца; lunā senescente, кад иде на мањак; l. deficiens и *l. laborans, помрачен месец, помрачење месеца; per lunam, спрам месечине. 2) *†а) = месец (време); б) = ноћ; в) = слика налик на полумесец (првобитно слово C), што су је сенатори на својим ципелама носили. 3) богиња месеца, истоветна касније с Дијаном. + + +Lūna2, ae, f. варош на граници између Лигурије и Хетрурије. Отуда adj. Lūnensis и subst. Lūnenses, ĭum, m. Луњани. + + +lūnāris, adj. (luna), 1) месечни, месечев: cursus; equi. 2) *налик на месец. + + +lūno, 1. (luna), савити (искривити) налик на полумесец; особ. у part. lūnātus, савијен, искривљен као срп, као полумесец: ll. cornua. + + +lūnŭla, ae, f. (предкл.) (dem. од luna1), мален полумесец, као накит женски. + + +lŭo, lŭi, — (part. fut. lŭĭtūrus), 3. (упр. опрати, очистити; сродно са lavo, λούω), 1) трпети казну, испаштати што: noxam pecuniā; perjurium sanguine; l. caedem piaculo; *delicta majorum. 2) као казну платити: l. poenas или poenam (supplicium) peccati sui; pro caede; l. poenam reipublicae, од државе или због државе кажњен бити. Отуда l. aes alienum = платити дуг. + + +lŭpa, ae, f. 1) вучица, курјачица. 2) јавна блудница (у говору пучком; пор. scortum, meretrix, prostibulum). + + +lŭpānar, āris, n. (lupa), место где станују јавне блуднице (lupae), бордељ. + + +*lŭpātus, adj. (lupus), са гвозденим зупцима (што су налик на вучје зубе); напосе lupata frena или lupati freni и отуда као subst. lŭpāta, ōrum, n. или lŭpāti, ōrum, m., гвоздене жвале за коње (с таквим пупцима). + + +Lŭpercal, ālis, n. (Lupercus), 1) пећина на палатинском брегу у Риму, посвећена богу Луперку. 2) у plur. Lŭpercālĭa, ōrum или ĭum, n., светковина Луперкова. + + +†Lŭpercālis, adj. (Lupercus), Луперков: sacrum L. = Lupercalia. + + +Lŭpercus, i, m. 1) римско име Пана ликејскога, који одбија вукове (lupus arceo). 2) свештеник Луперков. + + +Lūpĭa (Luppĭa), ae, f. река у северозападној Германији, сад Lippe. + + +lŭpillus, i, m. (dem. од lupinus 2), мален вучји боб. + + +lŭpīnus (lupus), 1) adj. вучји, курјачји: ubera ll. 2) subst. lŭpīnus, i, m. вучји боб, дивља кафа, биљка коју су често деца у игри и глумци на позорници употребљавали место новца: quid distent aera lupinis, Hor. + + +lŭpus, i, m. 1) вук, курјак; prov. lupum auribus tenere = бити у великој неприлици; lupus in fabula (кад изненада дође, о ком се у исти мах говорило); committere ovem lupo, поверити кога његовом највећем непријатељу; eripere agnum lupo = радити на тешком послу. 2) *†нека прождрљива грабљива риба. 3) frena lupata, в. lupata. 4) железна кука. + + +lurchīnābundus, adj. (lurco) (предкл.) = прождрљив. + + +lurco, ōnis, m. (предкл. и касно), ждера, прождрљивац. + + +*lūrĭdus, adj. 1) бледожут, жућкаст, блед као мртвац (пор. pallidus): Orcus; umbra, сенка покојника; dentes ll., црни. 2) = што причињава бледило: horror. + + +*lūror, ōris, m. мртвачко бледило. + + +luscĭnĭa, ae, f. или (ретко) luscĭnĭus, ĭi, m. славуј. + + +luscĭnĭŏla, ae, f. (dem. од luscinia), славујак. + + +luscītĭōsus, adj. (luscus) (предкл.). кратковид, слаба вида. + + +luscus, adj. једноок, ћорав. + + +lūsĭo, ōnis, m. (ludo), играње: pilae; discendi, non lusionis causā. + + +Lūsītānĭa, ae, f., садашња Португалска и делови западне Шпањолске. Отуда Lūsītānus, adj., лузитански; subst. Lūsītăni, ōrum, m. Лузитанци. + + +lūsĭto, 1. (ludo) (предкл. и касно), играти се. + + +*†lūsor, ōris, m. (ludo), 1) ко се игра, шали, шаљивац: *tenerorum lusor amorum, ко пише љубавне песме. 2) подсмевач. + + +†lūsōrĭus, adj. (lusor), 1) што је за играчку, шалу: pila l., лопта. 2) забаван, шаљив: spectaculum; nomen; arma ll., које се само шале ради потрза. + + +lustra, ōrum, n. (luo, lavo?), 1) (предкл.), бара, локва. 2) боравиште зверади у шуми, ложа, легло. 3) блудничка кућа, бордељ: lustris confectus (о развратном животу). + + +lustrālis, adj. (lustrum), 1) што се тиче очишћења, помирења богова (покајања): sacrificium lustrale, покајна (помирна) жртва. 2) што се тиче велике светковине чишћења у Риму, в. lustrum2 2). 3) петогодишњи, што се збива сваке пете године: certamen. + + +lustrātĭo, onis, f. (lustro), 1) очишћење покајном (помирном) жртвом. 2) обилажење: municipiorum; ll. ferarum, скитање зверади по шумама; l. solis, ток сунца. + + +†lustrĭcus, adj. (lustrum), што се тиче очишћења: dies l., беше осми или девети дан од рођења детиња, јер се онда покајном (помирном) жртвом очистило и своје име добило. + + +lustro, 1. (lustrum), 1) покајном (помирном) жртвом очистити (у религијском погледу): l. agrum; exercitum; senem; *lustramur Jovi, чистимо се жртвом помирном, принесеном Јупитеру. 2) прегледати: exercitum (јер је при сваком лустру [в. lustrum2] и војска прегледана). 3) *тачно развидети, посматрати: corpus lumine; rem oculis. 4) trop. l. alqd animo, размислити, расудити. 5) обићи, пропутовати, проћи, посетити: l. Aegyptum; *lustrant ignem equis = јашу око ватре; *sol l. omnia flaminis = све осветљава; Aurora l. terras lampade Phoebeā, посећује земљу сунчаном светлошћу. + + +lustror, dep. l. (lustra) (Plaut.), повлачити се по блудничким кућама. + + +lustrum1, i, n. (в. lustra). + + +lustrum2, i, n. (luo? luceo?), 1) (ретко) уопште свака жртва ради чишћења и помирења с боговима (кајања). 2) велика жртва за очишћење, што су је сваких пет година у Риму цензори при крају своје службе приносили за цео народ кад је бивао и census (в. ту реч): condere (ретко claudere) lustrum, светковину завршити приношењем жртве и пописом грађана; sub l. = при крају цензуре. 3) време од пет година; *свако подуже време уопште. + + +lūsŭs, ŭs, m. (ludo), 1) играње, игра (субјективно, којом се ко бави; пор. ludus, lusio): aleae; calculorum; non me offendit lusus in pueris. 2) позоришна представа: l. Trojae (где се судба Троје представља). 3) забава (opp. стварни рад) = играчка: per lusum atque lasciviam. 4) †ругање: lusum dare alci, направити се смешним. + + +*†lūtĕŏlus (adj. dem. од luteus), жућкаст. + + +Lŭtētĭa, ae, f. (L. Parisiorum), варош у Галији, сад Париз. + + +lŭtĕus1, adj. (lŭtum), 1) блатан, земљан: opus l., ластино гнездо. 2) прљав, каљав: pes. 3) trop. презрен, незнатан, гадан: meretrix; negotium. + + +*†lūtĕus2, adj. (lūtum), златне (шафранове) боје, жућкаст: color. + + +lŭtŭlentus, adj. (lutum), 1) блатњав, пун блата: sus; amnis. 2) trop. а) прљав, гадан: homo; б) о стилу, нечист, нејасан. + + +lŭtŭlo, 1. (lŭtum) (Plaut.), упрљати, блатом окаљати; trop. = осрамотити: alqm. + + +lŭtum1, i, n. блато, кал (свака маса која спољним утицајем одмекне; пор. limus). Отуда а) глина, иловача; б) †прах којим су се борци посипали; в) trop. као псовка: г) prov. in luto esse или haerere = бити у забуни. + + +lūtum2, i, n. катанац (биљка што жуту боју даје), Reseda luteola L.; Wau, Gilbkraut. + + +lux, lūcis, f. 1) светлост (коју светло тело од себе даје; пор. lumen): l. solis; *l. ahenea (о сјајном оклопу); *luces = небесна тела. 2) напосе а) светлост дана, дан: cum primā luce; luce ortā, пошто је свануло; luce или luci и (предкл.) lucu, обдан, за дана; in lucem, до сванућа; ad lucem, пред зору; multā luce, пошто је одавна свануло; б) дан (време): centesima l. haec est; в) *светлост живота, живот: luce carentes, умрли; aspicere lucem = родити се; г) *†светлост очију, вид: adimere lucem, ослепити кога. 3) trop. а) = разјашњење, разговетност: historia est l. veritatis; б) = дика. украс: Roma l. orbis terrarum; mea lux!; lux Dardaniae! (Енеја вели Хектору); в) = јавност: non aspicere lucem = живети за себе; in luce atque in oculis omnium (opp. intus domique); carere luce forens, приватно живети; vocare familiam e tenebris in lucem, својој породици набавити угледа; benefacta in luce collocari volunt = хоће да свет види њихова доброчинства; г) = помоћ, спас: l. affulsit civitati; afferre reipublicae lucem. + + +luxo, 1. (λοξός), уганути, ишчашити: articulos. + + +luxor, dep. 1. раскошно живети. + + +luxŭrĭa, ae, f. и luxŭrĭēs, ēi, f. (luxus), 1) о биљкама, бујност, плодност, изобилност: segetum; in oratione, ut in herbis, est luxuries. 2) раскошност, раскалашност, неумереност, гиздавост, прекомерно трошење (субјективно, о наклоности и темпераменту; пор. luxus): l. et lascivia; l. senectuti foedissima est. И trop. о бујности и обилности говора. + + +luxŭrĭo, 1. и (†ретко luxŭrĭor, dep. 1) (luxuria), 1) о биљкама, бујати, узбујати, бујно расти: seges; ager luxuriat, њива је родила. Отуда а) *luxuriare re alqā, пун бити чега; б) *membra luxuriant, пуни, напирени; в) trop. о китњастом говору. 2) о животињама што им је одвећ добро, несташан бити, поигравати, поскакивати: pecus l. Отуда = у весељу и уживању раскалашан бити, бујно и раскошно живети, распуштен бити: ne animi otio luxuriarentur; nimiā gloriā luxuriat ingenium; luxuriant animi rebus secundis. + + +luxŭrĭo, 1. и (†ретко luxŭrĭor, dep. 1) (luxuria), 1) о биљкама, бујати, узбујати, бујно расти: seges; ager luxuriat, њива је родила. Отуда а) *luxuriare re alqā, пун бити чега; б) *membra luxuriant, пуни, напирени; в) trop. о китњастом говору. 2) о животињама што им је одвећ добро, несташан бити, поигравати, поскакивати: pecus l. Отуда = у весељу и уживању раскалашан бити, бујно и раскошно живети, распуштен бити: ne animi otio luxuriarentur; nimiā gloriā luxuriat ingenium; luxuriant animi rebus secundis. + + +luxŭrĭōsē, adv. (luxuriosus), 1) распуштено, несташно. 2) раскошно: vivere. + + +luxŭrĭōsus, adj. с comp. и sup. (luxuria), 1) бујан, што бујно расте: vitis; frumenta. 2) trop. раскошан, а) претеран, превелик, распуштен: amor; laetitia; б) = блудан, разблудан: homo; domus. + + +luxŭs, ūs, m. 1) бујност, превелика плодност земље и биља. 2) расипање, прекомерно трошење (о начину живота; пор. luxuria), обично у прекорну смислу = раскошност, уживање: l. et desidia; in vino et luxu; = трошење, сјајност: l. regius (скоро увек с прекором). + + +*Lўaeus, i, m. (λυαῖος) 1) subst. ко избавља од бриге, разбибрига = Bacchus; дакле meton. = вино. 2) adj. Бахов: latex L., вино. + + +Lўcaeus, i, m. (Λυκαῖος), брег у Аркадији, посвећен Јупитеру и Пану. Отуда Lўcaeus, adj. ликејски често subst. = Pan. + + +Lўcambēs, ae, m. (Λυκάμβης), Тебљанин, отац Необулин; кад Ликамбо не хтеде по свом обећању дати своју кћер за песника Архилоха, овај их је обоје дотле гонио својим песмама док се нису обесили. + + +Lўcāōn, ŏnis, m. (Λυκάων), краљ у Аркадији, кога је Јупитер у вука претворио. Отуда а) Lўcāŏnĭs, ĭdis, f. кћи Ликаонова = Callisto; б) Lўcāŏnĭus, adj. + + +Lўcāŏnes, num, m. (Λυκάωνες), племе у Малој Азији. Отуда adj. Lўcāŏnĭus; као subst. = Ликаонац; Lўcāŏnĭa, ae, f. земља Ликаонија. + + +Lўcēum (Lўcīum), ĭi, n., (Λυκεῖον) 1) Ликеј (Лицеј), гимназија у Атини, изван вароши, са лепим вртовима, где је Аристотел учио. 2) нешто томе слично на Цицеронову добру Tusculanum. + + +lychnŏbĭus, ĭi, m. (λυχνόβιος), ко при свећи живи, ноћник. + + +lychnūchus, i, m. (λυχνοῦχος), светњак (чирак). + + +lychnus, i, m. (λύχνος) лампа (= lucerna): l. pendens, што виси (као лустер). + + +Lўcĭa, ae, f. (Λυκία), покрајина у Малој Азији. Отуда Lўcĭus, adj. ликијски: hasta L., ликијскога краља Сарпедопа; subst. Lўcĭi, ōrum, m. Ликијани. + + +Lўcīum в. Lyceum. + + +Lўcŏmēdēs, is, m. Λυκομήδης), краљ острва Скира, по доцнијој причи таст Ахилов (в. Deidamia). + + +Lўcōrĭăs, ădis, f., морска нимфа, кћи Нереја и Дориде. + + +Lўcōrĭs, ĭdis, f., ослобођеница (liberta) сенатора Волумнија Еутрапела (стога прозвана и Volumnia, а право јој име беше Cytheris), глумица, љубазница М. Антонија тријумвира, а доцније песника Корнелија Гала. + + +Lўcormās, ae, m. (Λυκόρμας), река у Етолији. + + +Lўcus (Lўcos), i, m. (Λύκος), 1) више река истога имена у Азији, особ. у Пафлагонији и Фригији. 2) варош у Илирији. + + +Lyctus, i, f. (Λύκτος), варош на Крети. Отуда adj. Lyctĭus = кретски. + + +Lўcurgus, i, m. (Λυκοῦργος), 1) краљ едонски у Тракији; противио се поштовању бога Баха, који га је казнио беснилом, у ком се сам убио. 2) законодавац у Спарти. 3) жесток и строг говорник у Атини. Отуда Lўcurgĕus, adj.; subst. Lўcurgēi, ōrum, m. (Λυκούργειοι), присталице Ликургове; appell. = строге судије, неумољиве. + + +Lўcus (Lўcos), i, m. (Λύκος), 1) више река истога имена у Азији, особ. у Пафлагонији и Фригији. 2) варош у Илирији. + + +Lȳdĭa, ae, f. (Λυδία), земља у Малој Азији. Отуда Lȳdĭus и Lȳdus, adj. лидски, *= хетрурски; subst. Lȳdi, ōrum, m. Лиђани, *= Хетрурци. + + +*lympha, ae, f. (сродно с limpidus), чиста и бистра вода. + + +lymphātĭcus и lymphătus, adj. (lympha), упр. »ко се плаши од воде«, дакле уопште махнит, луд, изван себе: pavor; somnia; trop. numi lymphatici, махнит новац = што неће да остане у шпагу. Отуда (Plaut.) lymphātĭcum, i, n. као subst. махнитост, лудило. + + +Lyncestae, ārum, m. (Λυγκησταί), племе у Македонији; sing. Lyncestes = Alexander. Отуда Lyncestĭus, adj. + + +Lynceus (двосложно), ĕi, m. (Λυγκεύς) 1) један од Аргонаута, чувен с оштрога вида. Отуда а) *Lyncēus, adj. (Λύγκειος), appell. = који оштро види: quis est tam L.?; б) *Lyncīdēs, ae. m., мушки потомак Линкејев. 2) син Египтов, муж Хипермнестрин (в. Hypermnestra). + + +Lyncus, i, m. (Λύγκος), 1) краљ у Скитији, претворен у риса. 2) главна варош Линкестâ (в. Lyncestae). + + +lynx, cis, comm. (λύγξ) рис. + + +lўra, ae, f. (λύρα), 1) лира, лаута, лутња. Отуда и = лирска поезија. 2) звездано јато. + + +*Lyrcēus, i, m. извор у Пелопонезу; као adj. = лиркејски. + + +lўrĭcus, adj. (λυρικός), лирски. Отуда као subst. а) lўrĭca, ōrum, n. лирске песме; б) lўrĭci, ōrum, m. лирски песници. + + +†lyristēs, ae, m. (λυριστής), који удара у лиру, лаутар, лутњар. + + +Lyrnēsus (Lyrnessus), i, f. (Λυρνησός), варош у Троади, место рођења Бризејидино. Отуда а) Lyrnēsĭs, ĭdis, f. Лирнескиња = Briseis; б) Lyrnĕsĭus, adj. + + +Lyrnēsus (Lyrnessus), i, f. (Λυρνησός), варош у Троади, место рођења Бризејидино. Отуда а) Lyrnēsĭs, ĭdis, f. Лирнескиња = Briseis; б) Lyrnĕsĭus, adj. + + +Lysander, dri, m. (Λύσανδρος), 1) славан војвода у Спарти. 2) један ефор у Спарти. + + +Lysĭās, ae, m. (Λυσίας), чувени говорник атински. Отуда adj. Lysĭăcus. + + +Lȳsĭmăchīa, ae, f. (Λυσιμάχεια), варош у Тракији, основана Лизимахом. Отуда Lȳsĭmăchĭenses, ĭum, m. + + +Lȳsĭmăchus, i, m. (Λυσίμαχος), војвода Александра Великога, затим владалац у Тракији. + + +Lȳsippus, i, m. (Λύσιππος), славан медоливац из Сикиона, савременик Александра Великога, који је желео да га само Лизип од меди салије. + + +Lȳsis (Λῦσις), 1) m., ĭdis, питагорски филозоф, учитељ Епаминондин. 2) f. is, река у предњој Азији. + + +M 1) као име (praenomen) = Marcus. 2) M' = Manius. 3) M као број = mille, 1000. + + +Măcăreus (тросложно), ĕi или ĕos, m. (Μακαρεύς), син Еолов. Отуда Măcărēĭs, ĭdis, f. кћи Макарејева. + + +Măcĕdŏnes, num, m. (Μακεδόνες), Македонци; у sing. Măcĕdo, ŏnis. Отуда 1) Măcĕdŏnĭa, ae, f. (Μακεδονία), Македонија. 2) Măcĕdŏnĭcus, и (предкл.) Măcĕdŏnĭensis, а *Măcĕdŏnĭus, adj., македонски. + + +Măcĕdŏnĭcus, adj. придевак Квинта Цецилија Метела који је Македонију начинио римском провинцијом. + + +†măcellārĭus, adj. (macellum), месарнички: taberna m., месарница. Отуда subst. măcellārĭus, ĭi, m. месар (ко продаје месо сваке врсте, живину, рибу итд.). + + +măcellum, i, n. место где се продаје месо, живина, риба, зелен итд., тржиште за јестива. + + +măcĕo, —, —, 2. (macer) (Plaut.), мршав бити. + + +măcer1, cra, crum, adj. мршав, безмесан (о живим створовима, човеку и животињи; пор. gracilis, strigosus); али се каже и: macrum solum; ager; vinea. Отуда trop. = ојађен. + + +Măcer2, cri, m. (мршо), римско породично име: 1) Gajus Licinius M., историк. 2) Aemilius Macer, песник, пријатељ Виргилијев и Овидијев. + + +mācĕrĭa, ae, f. ограда, плот, зид и сл. око врта, винограда итд.; у рату на брзу руку начињен земљани бедем или грудобран. + + +mācĕro, 1. 1) наквасити, накиселити, намочити, умекшати: brassicam. 2) trop. а) телесно ослабити, исцедити, изнурити: alqm siti; fame; б) душевно мучити, једити: alqm; Phryne me macerat, мучи ме љубав према Фрини; macerari или macerare se, мучити се, бринути се, гристи се. + + +măcesco, —, —, 3. (maceo) (предкл. и касно), мршавити. + + +măchaera, ae, f. (μάχαιρα) (предкл. и касно), мач. + + +măchaerŏphŏrus, i, m. (μαχαιροφόρος), мачоносац, пратилац, пандур. + + +Măchāōn, ŏnis, m. (Μαχάων), син Ескулапов, славан лекар у стану грчком под Тројом. Отуда *Măchāŏnĭus, adj. Махаонов. + + +māchĭna, ae, f. (μηχανή), 1) уопште вештачки састављена справа којом се какво кретање производи или олакшава; напосе чекрк, витао којим се тешке ствари (греде, камење) увис дижу, стубови руше, бродови у море отискују итд.; опсадне машине у рату којим се камење баца, зидови нападају и сл.; *о дрвеном коњу у тројанском рату. 2) trop. хитрина, плетка, лукавство, превара. + + +māchĭnāmentum, i, n. (machinor), справа, махина. + + +māchĭnātĭo, ōnis, f. (machinor), 1) вештачко устројство за кретање, механизам: plaustrorum; aliquid movetur machinatione. 2) механична вештина; data est quibusdam bestiis m. quaedam et sollertia. 3) = machina (упр. и trop.). + + +māchĭnātor, ōris, m. (machinor), 1) који какву махину начини или изнађе, механичар: m. bellicorum tormentorum. 2) trop. подбадач, виновник: horum scelerum. + + +†māchĭnātrix, īcis, f. (machinor), trop. подбадачица, виновница. + + +māchĭnor, dep. 1. (machina), вештачки изумети, начинити, изнаћи: opus; особ. што рђаво или непријатељски = сновати: m. alqam astutiam; pestem in alqm; perniciem alci. + + +†māchĭnōsus, adj. (machina), вештачки склопљен. + + +măcĭēs, ēi, f. (macer), мршавост, сувоћа: hominis; equi; о њиви и о биљци = неплодност; о говору = сувопарност. + + +măcĭs, ĭdis, f. (Plaut.) нека (измишљена) биљка за зачин. + + +Mācra, ae, 1) m. река у Италији, између Лигурије и Хетрурије, c. Magra. 2) f. Mācra cŏmē (Μακρὰ κώμη), место у Локриди. + + +măcresco, —, —, 3. (macer) мршавити, губити се (в. macesco): invidus alterius macrescit rebus opimis, Hor. + + +Macri Campi, m., предео у Gallia cisalpina. + + +Mācrīnus, i, m. (M. Opelius Severus), цар римски у трећем веку п. Хр. + + +Macrŏbĭi, ōrum, m. (Μακρόβιοι), »који дуго живе«, народ у Етиопији. + + +Macrŏchīr, īros, m. (Μακρόχειρ), »Дугоруки«, придев краља Артаксеркса I. (лат. Longimanus). + + +macrŏcōlum (macrŏcollum) i, n. (μακρόκωλον), папир од највећег формата, регал-папир. + + +mactābĭlis, adj. (macto) (Lucr.), убитачан, смртан: plaga m. + + +*†mactātor, ōris, m. (macto), убилац, убица. + + +mactātŭs, ūs, m. (macto) (Lucr.), клање = убијање. + + +macte в. mactus. + + +macti в. mactus. + + +macto, 1. (сродно с magnus, в. mactus), упр. повећати, дакле 1) обдарити, снабдети, и то а) чим добрим = одликовати, почаствовати, напосе ког бога приносом жртве: m. deos manes extis puerorum; б) лечим злим = казнити, коме зло причинити: m. alqm infortunio; m. virum damno et malo. 2) (према 1) а) = жртвовати, на жртву заклати: hostiam; pecudes nigras manibus. Отуда trop. уништити, убити, упропастити: alqm summo supplicio; jus civitatis. + + +(mactus), adj. (сродно с magnus, в. macto), 1) само у voc. macte и plur. macti, које се речи обично с глаголом esse (у imper. и infin.), али кадшто и без њега, с abl. употребљавају кад се коме што честита = добра ти срећа!; у добри час!; срећан био!; благо теби!; право!; тако је! и сл.: macte virtute tuā esto, срећно ти било јунаштво!; macti virtute milites Rornani este; juberem (te) macte virtute esse, честитао бих твојему јунаштву; *m. novā virtute, puer!, срећан био с новим огледом твоје храбрости! 2) (Lucr.) = mactatus, на жртву принесен, заклан. + + +măcŭla, ae, f. 1) мрља, пега (која мења лице чему и прави шарено од онога што беше једне боје; пор. labes): insignis bos erat maculis, пегав. 2) често = labes, љага, срамота, жиг, покор: delere maculam; aspergere alci maculam; concipere, suscipere maculam, окаљати се. 3) петља у плетеним стварима, мрежи и сл. + + +măcŭlo, 1. (macula), 1) *чинити пегавим, шарати: m. telas ostro. 2) у злу смислу, укаљати, упрљати: terram sanguine. Отуда trop. = осрамотити. обешчастити, оскрнавити и сл.: m. belli gloriam turpi morte; *nomen crimine. + + +măcŭlōsus, adj. (macula), 1) пегав, шарен: lynx. 2) укаљан, упрљан: vestis; litera m., замрљано. 3) trop. осрамоћен, обешчашћен, сраман: homo; avaritiā et libidine foedus ac m. + + +Mădărus, adj. (Μαδαρός), ћелав, »ћело«, шаљиви придевак Гају Матију. + + +mădĕfacĭo, fēci, factum, 3. 1) поквасити, омочити, навлажити, оросити (пор. madidus): m. lanam aceto; *m. vellera sucis, бојадисати. 2) trop. *† опити: alqm. + + +Mădēna, ae, f. предео у великој Арменији. + + +mădĕo, —, —, 2. 1) мокар, влажан бити (в. madidus); paries m.; Persae mm. unguento, јако се мажу; m. metu (Plaut.) = знојити се од страха; *m. caede, бити сав попрскан крвљу; sudor madens, што цури; nix madens, што се топи. Отуда 2) *скувати се (о месу, које се као зноји док се кува). 3) *†препун бити чега, преливати се: madent generoso pocula Baccho; sermonibus madet Socraticis, натучен (пун) је Сократових разговора. + + +mădesco, dŭi, —, 3. (madeo), наквасити се, навлажити се: *terra multā aquā m. + + +mădĭdē, adv. (madidus), влажно, мокро; trop. m. madere, пијан трештен бити. + + +mădĭdus, adj. 1) мокар, влажан (на површини и споља; орр. siccus; пор. humidus): capilli; alae; *madidae genae, сузама поквашени; mm. fossae, пуни воде. Отуда 2) а) (Com.), пијан, напит: reddere alqm madidum, опити; б) мекан, умекшан, скоро скуван (о јелима). + + +mădulsa, ae, m. (madeo) (Plaut.), пијаница, мокри брат (у пучком говору). + + +Maeander, dri, m. (Μαίανδρος), 1) Меандар река у Јонији, позната са својих многих окука (сад Меиндер). Отуда као appell. 2) означава сваку кривину: а) кривудање, странпутице, околишење (у говору): quaerere maeandros flexionesque; б) *испреплетен руб у хаљине. Отуда adj. Maeandrĭus. + + +Maecēnās, ātis, m., римска породица старином из Хетрурије, из које је познат чувени Gajus Cilnius M., љубимац Августов, а заштитник и пријатељ Хоратијев и Виргилијев (в. Cilnius). + + +Maecĭus, име римскога племена: Spurius M. Tarpa, савременик Хоратијев, спомиње се као фини познавалац, особито драматских дела. + + +Maedi, ōrum, m. (Μαῖδοι), племе у Тракији. Отуда Maedĭcus, adj. + + +Maelĭus, име римскога племена: Spurius M. беше 440 пр. Хр. убијен, јер га окривише да тежи за краљевском влашћу. Отуда Maelĭānus, adj. + + +Maelĭus, име римскога племена: Spurius M. беше 440 пр. Хр. убијен, јер га окривише да тежи за краљевском влашћу. Отуда Maelĭānus, adj. + + +maena, ae, f. (μαίνη), мала морска риба коју су солили, те се њоме сиротиња хранила. Употребљавала се и за жртву подземним боговима; trop. као псовка. + + +Maenălus, i, m. (Μαίναλος) или Maenala, ŏrum, n., гора у Аркадији и варош истога имена. Отуда Maenălĭs, ĭdis, f. и *Maenălĭus, adj. аркадски: M. deus = Pan; versus, пастирске песме; ramus, тољага Херкулова. + + +Maenăs, ădis, f. (Μαινάς), »бесна« = Баханткиња; отуда уопште = богом одушевљена жена, пророчица. + + +Maenĭus, име римскога племена: 1) Gajus M., конзул 338 пр. Хр., због победе над Антијанима (в. Antium) дигоше му у славу стуб, columna Maenia, на главном тргу (forum Romanum). Код истога стуба бивали су кажњени зли робови и крадљивци, а ту се судило и рђавим дужницима. За њега се каже да је први начинио на својој кући балкон, доксат, који се стога и зове Maenianum. 2) Maenius, прозвани Pantolabus (παντόλαβος), »што све граби«), беше познат бекрија и неваљалац у доба Хоратијево. + + +Maeŏnes, num, m. (Μαίονες), становници земље Maeŏnĭa, ae, f, која беше део Лидије. Обе речи значе код песника кадшто Лиђане и Лидију, а кадшто Хетрурце и Хетрурију, јер постоји скаска да су Хетрурци (Тирени) лидскога порекла. Отуда 1) Maenĭdĕs, ae, m. (Maiov ($j]s), а) Лиђанин, напосе = Хомер; б) Хетруроц. 2) Maeŏnĭs, ĭdis, f. (Μαιονίς), Лиђанка Omphale или Arachne. 3) Maeŏnĭus (Μαιόνιος), а) лидски, дакле = хомерски, херојски: carmen; pes; б) хетрурски; subst. Maeŏnĭi, Хетрурци. + + +Maeōtae, ārum, m. (Μαιῶται), скитски народ на Азовском мору. Отуда 1) Maeōtĭcus, adj. 2) *Maeōtĭs, ĭdis, adj. (Μαιῶτι) = скитски; напосе palus M. = азовско море. 3) Maeōtĭus, adj.: tellus. + + +maerĕo (или moerĕo), rŭi, —, 2. тужан, сетан бити, туговати (тако да се туга и спољно показује у држању тела, изразу лица, сузама итд.; пор. doleo, lugeo); vultus maerens; nihil proficitur maerendo. Отуда trans. жалити за ким, оплакивати што: m. mortem filii; rei publicae calamitatem. + + +maeror (moeror), ŏris, m. жалост, туга, јад (као прелазно стање душе; пор. luctus, maestitia): in maerore esse; maerore confici; maerorem deponere. + + +maestē, adv. (maestus) (ретко), жалосно, тужно. + + +maestĭtĕr, adv. (предкл.) = maeste. + + +maestĭtĭa, ae, f. и (предкл. и касно) maestĭtūdo, ĭnis, f. (maestus), сета, туга, смућеност, жалост (као трајно стање; пор. maeror): in tantă maestitiā sum. + + +maestus, adj. 1) смућен, жалостан, тужан (о сетном и снужденом расположењу душе; пор. tristis). 2) *жалостан = што жалост показује или навешћује: vestis m., црнина; tectum m., несрећна, опасна кућа; avis m., злослутница. + + +Maevĭus, ĭi, m. 1) писар Веров. 2) лош песник у доба Виргилијево. + + +*măga, ae, f. (magus), врачара, вештица. + + +māgālĭa, ĭum, n. (пунска реч), колеба, шатра (в. mapalia). + + +măgĕ в. magis. + + +măgĭs2 или *măgĕ (сродно с magnus), adv. у comp. (pos. је valde, magnopere и сл., а sup. maxime), више, већма, боље; обично се везује с адјективима и адвербијама (наиме с онаквима који немају свога компаратива): magis necessarius; magis saepe; често и са глаголима: praeterita magis reprehendi possunt, quam corrigi. Напосе а) magis etiam, још више; longe magis и multo magis, много више; б) quo (quanto) magis — eo (tanto) magis и *tam magis — quam magis, колико више — толико више; в) magis magisque или magis et magis, више и више, све више (да се означи да што брзо расте; пор. paullatim); г) non magis quam може бити, га) = (једно) исто толико као и (друго) ако се за обоје што тврди: hoc non magis pro Lysone quam pro omnibus scripsi, или гб) = (једно) толико мало као и (друго) ако се за обоје што одриче: animus qui in morbo aliquo est, non magis sanus est quam corpus etc.; д) кадшто се *† додаје плеонастично каквом компаративу да се тим његово значење поткрепи: magis majores nugas agit; ђ) †magis minusque или magis ac minus, мање више; е) кадшто значи = potius, пре: irae vestrae magis ignoscendum quam indulgendum est. + + +Magetobrĭa, ae, f., варош келтска где је Ариовист потукао Гале, по свој прилици la Moigte de Broie у Бургундији (Caes. b. G. 1, 31). + + +*†măgĭcus, adj. (magus), чаробни, врачарски: artes; arma; dii mm., који се призивају кад се врача. + + +*†măgis1, ĭdis, f. (μαγίς), здела, чанак. + + +măgĭs2 или *măgĕ (сродно с magnus), adv. у comp. (pos. је valde, magnopere и сл., а sup. maxime), више, већма, боље; обично се везује с адјективима и адвербијама (наиме с онаквима који немају свога компаратива): magis necessarius; magis saepe; често и са глаголима: praeterita magis reprehendi possunt, quam corrigi. Напосе а) magis etiam, још више; longe magis и multo magis, много више; б) quo (quanto) magis — eo (tanto) magis и *tam magis — quam magis, колико више — толико више; в) magis magisque или magis et magis, више и више, све више (да се означи да што брзо расте; пор. paullatim); г) non magis quam може бити, га) = (једно) исто толико као и (друго) ако се за обоје што тврди: hoc non magis pro Lysone quam pro omnibus scripsi, или гб) = (једно) толико мало као и (друго) ако се за обоје што одриче: animus qui in morbo aliquo est, non magis sanus est quam corpus etc.; д) кадшто се *† додаје плеонастично каквом компаративу да се тим његово значење поткрепи: magis majores nugas agit; ђ) †magis minusque или magis ac minus, мање више; е) кадшто значи = potius, пре: irae vestrae magis ignoscendum quam indulgendum est. + + +măgistĕr, tri, m. (сродно с magis, magnus), 1) начелник, старешина, поглавар, управљач, надзорник, вођа и сл.: m. populi = диктатор; m. equitum, заповедник коњице, помоћник диктаторов; m. sacrorum, првосвештеник; m. scripturae или in scriptura и m. societatis или in societate, старешина дружине државних закупника; pro magistro, заступни управитељ; m. gladiorum, учитељ борења; m. elephanti, вођа слона; m. pecoris, пастир; navis, капетан лађе; m. morum = цензор; m. convivii, cenae, редитељ гозбе. 2) учитељ (као старешина и начелник наставе): habere alqm magistrum; m. artium, virtutis, у наукама, у врли. 3) trop. вођа, саветник, коловођа: capere alqm magistrum ad rem alqam. + + +lŭdī – măgistĕr, stri, m. учитељ, наставник. + + +măgistĕrĭum, ĭi, n. (magister), служба, посао магистров (в. magister), дакле = управа, руководство, врховни надзор, настава, савет и сл.: †magisteria convivii me delectant, радо сам начелник при гозбама. + + +măgistra, ae, f. настојница, управитељка, надзорница, учитељка итд.: vita rustica parsimoniae, diligentiae, justitiae magistra est, учитељка. + + +măgistrātŭs, ūs, m. (magister), 1) служба магистрова (в. magister), поглаварство, државна служба: mm. ordinarii et extraordinarii; majores et minores, curules итд.; magistratus et imperia, грађанска и војничка власт; magistratum inire (ingredi), ступити у службу; accipere, примити се службе; deponere magistratum или magistratu abire, оставити службу; esse in magistratu, вршити службу итд. 2) државни чиновник, власт (»надлежатељство«). + + +magnănĭmĭtās, ātis, f. (magnanimus), великодушност. + + +magnănĭmus, adj. великодушан, срчан, храбар итд. + + +magnēs, ētis, m. (μάγνης, в. Magnesia) (обично са додатком речи lapis), магнет. + + +Magnēsĭa, ae, f. (Μαγνησία), 1) предео у Тесалији. 2) варош у Карији. 3) варош у Лидији. Отуда а) Magnētes, tum, m., становници Магнезије; б) Magnēsĭus, adj.: lapis M. (= l. magnes), магнет; в) Magnessa, ae, f. Магнeзијанка (Hippolyte); г) Magnētarchēs, ae, m. (Μαγνητάρχης), највиши чиновник у Магнезији. + + +magnĭdĭcus, adj. (magnusdico) (предкл.) хвалиша, ко се хвали. + + +magnĭfăcĭo, fēci, factum, 3. много поштовати (правилније се пише одељено magni facio). + + +magnĭfĭcē, adv. с comp. и sup. (magnificus), 1) величанствено, велелепно, господски, сјајно (в. magnificus): m. vivere; alqm donare. 2) племенито, веледушно: m. dicere et sentire. 3) о говору, речито, патетично: loqui; laudare alqm. 4) о делима: славно, сјајно, дично: vincere; consulatum gerere. 5) с прекором = надуто, поношљиво: loqui de bello; se efferre; incedere. + + +magnĭfĭcentĕr, adv. (само у comp. и sup. (magnificus) = magnifice. + + +magnĭfĭcentĭa, ae, f. (magnificus) величанственост, 1) о људима, у добру смислу = веледушност, племенитост, узвишеност, сјајност: odit populus Romanus privatam luxuriam (расипање), publicam magnificentiam (сјајност) diligit; — у злу смислу = надутост, поношљивост: m. et despicientia rerum humanarum; oratio composita ad magnificentiam, говор надут (високопаран). 2) о стварима = велелепност, знатност, сјајност: epularum; villarum; publicorum operum. + + +magnĭfĭco, 1. (magnificus), 1) (предкл.) много штовати, поштовати: alqm. 2) †хвалити, славити, величати. + + +magnĭfĭcus, adj. с comp. (magnĭfĭcentĭor) и sup. (magnĭfĭcentissĭmus) (magnus-facio), 1) о људима, а) у добру смислу, веледушан, узвишен, племенит: vir factis m., делима узвишен, сјајан; — пријатељ велелепности: in deorum suppliciis magnifici, domi parci; б) у злу смислу надут, хвалиша. 2) о стварима, а) у добру смислу, величанствен, сјајан, славан, велелепан: res gestae; genus dicendi; villa; funus; б) у злу смислу, надут, искићен: verba. + + +magnĭlŏquentĭa, ae, f. (magniloquus), 1) као похвала, узвишен говор, узвишеност израза: Homeri. 2) као прекор, хвалисање, надутост: alqs. + + +*†magnĭlŏquus, adj. (magnus-loquor), хвалилац, ко се сам хвали. + + +magnĭtūdo, ĭnis, f. (magnus), 1) величина: m. mundi; corporum; mm. regionum. Отуда а) бројна величина, множина: m. copiarum; б) величине друге врсте: m. pecuniae; quaestūs; m. frigoris, јачина; m. flumims, велика вода; m. dierum, дужина. 2) о апстрактним предметима, величина, знатност: m. periculi; beneficii; doloris; m. odii, жестина; m. animi. Отуда † = важност, достојанство: imperatoria. + + +magnŏpĕre, adv. (м. magno, magnus. opere, као што се врло често пише), у comp. majore opere или magis, у sup. maximopere или maximo opere, врло, веома, јако (само с глаголима, а не с адјективима): m. desidero; peto. Отуда напосе а) с одрицањем = баш, особито: non magnopere, не баш јако; nulla m. expectatio est, изгледи нису баш особити; б) силно, крепко, журно: suadere; rogare; edictum mihi est magnopere ut etc. + + +magnus1, adj. (сродно с грчким μέγας), с comp. mājor и sup. maxĭmus, 1) велик, а) о простору = простран (уопште; пор. ingens, amplus): domus; mons; mare; oppidum; magnae aquae, велика вода; mare m. = бурно, узбуркано; homo, човек високога раста, висок; б) о броју = велик, многи, многобројан, знатан, силан: numerus; pecunia; divitiae; copia frumenti. 2) у погледу на апстрактна својства, велик = угледан, знаменит, изврстан; о људима = узвишен, моћан, веледушан и сл.; о осећајима и сл. = јак, жесток: m. opus; res gestae; causa; periculum; eloquentia; studium; m. rex; Juppiter optimus maximus; homo propter summam nobilitatem et potentiam singularem magnus; m. infamia; gaudium; alacritas; odium. Отуда: magnum est, то је нешто велико; quod majus est, што је још више; magna verba, magni sermones, крупне (претеране или хвалисаве) речи; in majus celebrare или nuntiare, претеривати; m. vox, наглас, велегласно; exclamare magnum, јако викнути, повикнути; magna loqui, хвалити се; (Com.) magnum me faciam, разметаћу се. 3) у comp. и sup. (а у pos. се у овој свези употребљава реч grandis) са или без речи natus (кад се просто чији век [доба живота] исказује, или natu (кад се чији век с другим поређује), старији, најстарији: а) о веку: frater (natu) major, старији брат; majores natu кадшто = сенатори; major herus, стари господар (отац); minor herus, млади господар (син). Напосе major (quam) triginta annos natus или major triginta annis, старији од тридесет година; а ређе се каже major triginta annis natus или natu и major triginta annorum (пор. natus под nascor); б) кадшто = ранији (пре другога живео): quaerere, uter major aetate fuerit, Homerus an Hesiodus. Отуда subst. mājōrēs, ūm, m. праоци, преци, дедови; в) о времену, дуг: tempus; quum esset magno natu, стар. 4) кад се означује цена, вредност и сл., стоји gen. magni, maximi (врло ретко majoris, место њега pluris), или abl. magno, maximo итд. скуп, велике цене, много вредан и сл.: magni или magno emere, vendere, facere итд. + + +Magnus2 в. Pompejus. + + +Māgo, ōnis, m. (Μάγων), 1) брат Ханибалов. 2) син старијега Хамилкара. + + +Magontĭăcum (Mogontĭăcum), i, n. варош у Германији, сад Mainz. + + +măgūdăris, is. f. (μαγύδαρις), семе (или као што други мисле) стабљика биљке laserpicium. + + +măgus, i, m. (μάγος), 1) персијски свештеник и научењак; отуда = врачар, чаробник, мађионик. 2) као adj. = magicus. + + +mājālis, is, m. ушкопљен брав; trop. као псовка. + + +mājestās, ātis, f. (major), узвишеност, висост, достојанство или поштованост, светост, величанство (о боговима, владаоцима, највишим властима, државама и народима, наиме о римском народу и сл.): m. divina; consulis; patria (света очинска власт); minuere (повредити) majestatem populi Romani; crimen majestatis; deminutio (повреда) majestatis; condemnari majestatis; lex majestatis, закон о повреди величанства; m. loci, светиња места; trop. quanta ei fuit in oratione majestas! За време царева употребљавала се ова реч отприлике као и данас »величанство«: m. tua (о Августу); m. imperatoris. + + +mājor в. magnus. + + +Mājus, adj. мајски; mensis M., месец мај; Kalendae Majae, први мај; Nonae Majae, седми мај; Idus Majae, петнаести мај. + + +mājuscŭlus, adj. (dem. од major), 1) повећи, нешто већи. 2) нешто старији. 3) прилично велик: cura. + + +māla, ae, f. (место mandela од mando), 1) чељуст, вилица (упр. само горња; пор. maxilla. 2) лице, образ (простији израз; пор. gena). + + +†Mălăca, ae, f. варош у Хиспанији, сад Malaga. + + +mălăcĭa, ae, f. (μαλακία), тишина на мору, маина. + + +mălăcisso, 1. (μαλακίζω) мекшати, гипким чинити, Plaut. + + +mălăcus, adj. (μαλακός) (Plaut.), 1) мекан: pallium; отуда = гибак, витак: m. ad saltandum. 2) trop. мекушац, разнежен. + + +mălĕ, adv. с comp. pējus и sup. pessĭmē (malus), зло, лоше, рђаво, худо и сл.: olēre; facere; dicere. Напосе а) m. loqui, m. dicere alci = грдити; de alqo, опадати кога; m. audire, стајати у рђаву гласу; m. velle alci, бити коме непријатељ; б) m. habere alqm = окупити кога; m. habere hostes, гонити, вијати; hoc me (animum meum) m. habet, то мене једи, мучи; m. mihi (animo meo) est, зловољан сам; али m. animo fit (est) = зло ми је, хвата ме несвестица; в) m. mecum agitur, зло стојим; m. sit ei, не имао среће!; г) = несрећно, неповољно, на пагубу и сл.: m. vivere; rem m. gerit, нема среће (о војсковођи; каже се и m. pugnare, бити побеђен); res m. cadit, зло испада; m. emere, скупо; m. vendere, на штету; m. sedulus, у невреме вредан; m. feriati Troёs, Тројанци што светковаху у невреме (због увученог у град дрвеног коња); д) кадшто се преводи са одрицањем не, или слабо, једва и сл.: m. parens = непослушан; m. sanus = insanus; m. gratus = ingratus; m. pertinax, ко се тек привидно опире; m. me continui, једва сам се уздржао; ђ) код речи које већ нешто рђаво значе = јако, жестоко, веома: m. odisse; metuĕre; mulcare; *vitare cane pejus et angue. + + +Mălĕa или Mălēa, ae, f. (Μαλέα, Μάλεια), гребен у Пелопонезу код Лаконије. Отуда Mălēus, adj. + + +mălĕdĭcax, ācis, adj. (Plaut.), злорек, подругљив. + + +mălĕdĭcē, adv. (maledicus), псујући, грдећи, ружећи. + + +mălĕdĭcens, adj. (упр. part.) с comp. и sup. (у класика се налази само comp. и sup., и pos. само у преткласично доба, јер се место њега писало maledicus), ко грди, псује, ружи, опада. + + +mălĕdĭco, dixi, dictum, 3. (често се пише растављено), зло говорити ком или о ком, грдити, ружити, псовати, опадати: alci. + + +măledictĭo, ōnis, f. (ретко), грдња, псовање, ружење. + + +mălĕdictĭto, 1. (Plaut.), грдити, ружити, опадати. + + +mălĕdictum, i, n. грдња, псовка, погрда; клетва, проклетство (уопште свака реч којом се хоће другоме да нашкоди; пор. convicium, opprobrium, probrum): conjicere mm. in alqm; probris et maledictis vexare alqm. + + +mălĕdĭcus, adj., в. maledicens. + + +mălĕfăcĭo, fēci, factum, 3. (обично пише се растављено), зло чинити: alci. + + +mălĕfactor, ōris, m. (male-facio) (Plaut.), злотвор. + + +mălĕfactum, i, n. (ретко), злочино, рђаво или опако дело: beneficia male locata male facta arbitror. + + +mălĕfĭcē, adv. (maleficus) (Plaut.), злочино, другима на штету. + + +mălĕfĭcĭum, ĭi, n. (male-facio), 1) зло дело, недело, злочин (општи израз за свако неморално дело): committere, admittere m., учинити. 2) напосе а) као супротност појму beneficium, нанесена штета, насиље (зулум) и сл.: prohibere alqm ab injuria et maleficio; sine ullo maleficio per provinciam iter facere; б) † = превара; в) † = чаролије, чини. 3) †шкодљиве животиње, гад (змије, црви итд.). + + +mălĕfĭcus, adj. с comp. mălĕfĭcentĭor и sup. mălĕficentissĭmus (male-facio), а) о људима = злотворан, опак, безбожан: homo; mores; vita; subst. maleficentissimi, најгори злочинци; наиме мађиници и сл.; б) † о стварима, шкодљив, убитачан: superstitio; в) = непријатан, завидљив: naturam maleficam habuit. + + +*mălĕsuādus, adj. (male-suadeo), ко зло саветује, на зло наводи. + + +Mălĕventum, i, n. старије име за Beneventum (в. ту реч). + + +mălĕvŏlens, tis, adj. ca sup. (male-volo) (pos. се налази само у преткласичних писаца, а класични употребљаваху реч malevolus), злурад, ненаклоњен, завидљив и сл.: alci: m. homo; ingenium. + + +mălĕvŏlentĭa, ae, f. (malevolens), зловоља. ненавист према коме, ненаклоност, непријатељство, мржња. + + +mălĕvŏlus, adj., в. malevolens. + + +Mālĭăcus sinus (κόλπος Μαλιακός), морски залив на југоистоку Тесалије. Отуда Mālĭensis и Mālĭus, adj. + + +Mālĭăcus sinus (κόλπος Μαλιακός), морски залив на југоистоку Тесалије. Отуда Mālĭensis и Mālĭus, adj. + + +Mālĭēs, ĕōn, m. (Μαλιεῖς) Малијани, становници око малијскога залива. + + +mālĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (malum-fero), јабукородан, где јабуке роде. + + +mălignē, adv. (malignus), 1) злобно, завидљиво, пакосно: loqui. 2) оскудно, врло штедљиво: dividere; laudare. Отуда = мало, нејако: apertus. + + +mălignĭtăs, ātis, f. (malignus), 1) злоћа, злоба, пакост (која другоме не жели добра; пор. malevolentia). 2) штедња, тврдоћа, неиздашност: m. conferendi, у прилагању; m. praedae partitae, у деоби плена. + + +mălignus, adj. с comp. и sup. 1) рђав: terra m. = неплодна. 2) злобан, опак, пакостан, завидљив и сл.: homo; sermo. 3) шкодљив, штетан, погубан: leges; studia. 4) trop. штедљив, тврд, неиздашан: m. in laudando. Отуда = мален, слаб, оскудан и сл.: lux; aditus, узак. + + +mălĭtĭa, ae, f. (malus), 1) злоба, пакост, подмуклост, неваљалство (које не поштује туђа права и законе, иде другима на шкоду): m. est versuta ac fallax nocendi ratio; fraus et m. Напосе често = подмукло и лукаво поступање у правним пословима, шикана. 2) у блажем смислу = враголија, несташност, особ. у plur.: mm. nostrae. + + +mălĭtĭōsē adv. с comp. (malitiosus), злобно, пакосно, подмукло. + + +mălĭtĭŏsus, adj. (malitia), злобан, пакостан, подмукао, лукав: homo; juris interpretatio. + + +Mālĭăcus sinus (κόλπος Μαλιακός), морски залив на југоистоку Тесалије. Отуда Mālĭensis и Mālĭus, adj. + + +mallĕŏlus, i, ra. (dem. од malleus), упр. чекић, маљић; отуда 1) гранчица дрвета или винова лоза која се одреже да се у земљу посади, положница. 2) врста стрела, обмотаних запаљивим стварима које су бацане у опседнути град да га запале. + + +mallĕus, i, m. маљ, чекић, млат, туцањ. + + +Malli, ōrum, m. племе у Индији. + + +Mallĭus, име племена римскога. + + +Mallos, i, f. (Μαλλός), варош у Киликији. + + +mālo, mālŭi, malle (magis-volo, м. māvŏlo), као што се у Плаута налази), 1) волети (радије хтети): m. alqm или alqd; m. abire quam pugnare; m. te abire и m. abeas, да одеш; multo malle, много радије хтети. 2) *† malo condiciones armis (abl.) м. quam arma. 3) кадшто се додаје плеонастично potius или magis: Uticae potius quam Romae esse malo. 4) напосе m. alci, већма волети, наклоњенији бити: malo illi quam tibi. + + +*†mālŏbathron, i, n. (μαλόβαθρον), 1) биљка, из које се правила скупоцена маст. 2) маст која се правила из те биљке. + + +mălum1, i, n. в. malus3. + + +mālum2, i, n. (μᾶλον), свако воће које има споља месо, а изнутра коштицу (opp. nux), напосе јабука; prov. ab ovo usque ad mala, од почетка ручка до краја (с јајима су почивали а с воћем свршивали ручак) и уопште, од почетка до краја. + + +mālus1, i, f. јабука (дрво). + + +mālus2, i, m. а) катарка; б) мотка, дирек у цирку, за које се везивало разапето платно. + + +mălus3, adj. с comp. pējor и sup. pessĭmus, што није као што ваља, рђав, лош, у најширем обиму ове речи (пор. pravus) = зао, злобан, неваљао, опак; худ, лош, гадан, ружан, непријатан; неспособан, неприкладан, невешт; бедан, јадан, несрећан, опасан, штетан, шкодљив и сл.: m. homo; conscientia; mores; civis; m. fur; lingua; m. aetas, старост; subst. mali (sc. cives, зли у политичном погледу); mm. gramina, herbae, шкодљиве, отровне; m. carmen, погрдна песма; m. avis, auspicium, злослутна; m. opinio, неповољно мишљење о коме; m. pugna, несрећна битка; m. fortuna; m. facies, crus, ружно; mulier non mala = лепа; sutor, poёta m., невешт; falx m., туп; m. pondus, лак терет; m. puella, несташна, лакомислена. Отуда као subst. mălum, i, n. зло, 1) = несрећа, невоља, јад, мука и сл.: m. inopinatum; externum, рат; malo tuo, на твоју штету; pessimo publico, на највећу несрећу по државу; hoc ei malo fuit, то му је било на несрећу. 2) = штета, казна: minari alci malum; coёrcere exercitum pudore magis quam malo (казном); malum erit iis (или malum habebunt), nisi etc, зло ће проћи ако не итд. 3) *= недело, порок: irritamenta malorum, што дражи на порок. 4) = мана, оскудица: mm. corporis; bona aut mala. 5) као усклик срдитости: до врага!, до беса!: quid tu, malum, me sequere?, шта идеш за мном? + + +malva, ae, f. слез, слезовача, употребљавала се као блаже средство за чишћење тела. + + +Māmercīnus, i, m. придев римски. + + +Māmercus, i, m. 1) придев римски. 2) војвода италски. + + +Māmertīni, ōrum, m. (од Mamers = Mars), становници вароши Месане на Сицилији; звали се синови бога Марта због свога јунаштва. Отуда Māmertīnus, adj. + + +mămilla, ae, f. (dem. од mamma), реч одмила, срдашце! (Plaut.). + + +mamma, ae, f. прси, дојка, сиса (пор. uber), особ. женска, али и мушка: dare puero mammam, дојити; viris ad ornatum datae sunt mammae atque barba. + + +Mammaea, ae, f. мати цара Александра Севера. + + +mammĕātus и mammōsus, adj. (mamma), прсат, сисат. + + +mammĕātus и mammōsus, adj. (mamma), прсат, сисат. + + +Māmŭrĭus, i, m. Veturius, који је начинио ancilia (в. ancile). + + +Māmurra, ae, m. римски витез из Формије, богат раскошник и Цезаров љубимац; први је своју кућу мрамором обложио. + + +mānābĭlis, adj. (mano) (Lucr.), упр. течан: frigus m., која продире. + + +manceps, cĭpis, m. (manus-capio), 1) упр. који што руком ухвати, тј. који што путем лицитације, куповином, уговором итд. себи прибави, дакле купац, закупник, предузимач и сл.: m. rei alcjs; m. hominis nobilissimi fit Chrysogonus, купац имања отменог човека; m. operarum, који држи раднике под платом да их после другом с добитком уступи. 2) а) који плаћа људе да пљескају у знак одобрења; б) јамац, који даје јамство. + + +Mancīnus, породично име у gens Hostilia: конзул Gajus Hostilius M. склопио је неславан мир с Нумантинцима, и био је стога, пошто сенат не хтеде мир потврдити, Нумантинцима издан. + + +†mancĭpātĭo, ōnis, f. и mancĭpātŭs, ūs, m. (mancipo), са свима формалностима извршена куповина и предаја купљене ствари купцу, који тиме добија потпуно право својине над тим предметом. + + +mancĭpĭum, ĭi, n. (gen. пише се обично mancipi, а особ. у свези res mancipi), 1) формална куповина ког предмета (в. mancipatio): lex mancipii, уговор о куповини. 2) формалном куповином стечено потпуно право својине, с овим правом спојено притежање (посед) и неограничена власт над којом особом (женом, дететом, робом) или стварју: dare alqd mancipio, дати што у својину, (тј. продати); accipere alqd mancipio, примити што у својину (тј. купити); †esse in mancipio alcjs, под чијом влашћу бити; sui mancipii esse, бити свој господар; res mancipi, предмет што га ко притежава (поседује) потпуним правом својине по римским законима. 3) роб, робиња (формалном куповином стечени као и друга ствар; пор. servus, famulus). + + +*†mancĭpo или mancŭpo, 1. (manceps; Цицерон употребљава реч emancipo), предати што коме у законитој форми у својину (в. mancipatio), отуда продати: m. servos alci; *usus mancipat quaedam, употреба учини гдешто чијом својином; trop. mancipatus luxu et desidiae, одан чему, «роб» чега. + + +*†mancĭpo или mancŭpo, 1. (manceps; Цицерон употребљава реч emancipo), предати што коме у законитој форми у својину (в. mancipatio), отуда продати: m. servos alci; *usus mancipat quaedam, употреба учини гдешто чијом својином; trop. mancipatus luxu et desidiae, одан чему, «роб» чега. + + +mancus, adj. 1) о човеку, уопште сакат, кљакав, богаљ: m. et debilis; отуда = слаб, немоћан. 2) trop. о стварима, крњ, непотпун, недостатачан, несавршен: virtus; praetura. + + +†mandātor, ōris, m. (mando1), који што другоме налаже, наручује; напосе = ко друге подстиче на лажне тужбе: delatores et mandatores. + + +mandātum, i, n. (part. од mando1), налог, наруџбина, комисија, посао коме поверен: procurare m., вршити; dare m.; accipere m.; persequi, exsequi mm., извршити; negligere, не извршити; literae et mandata, писмени и усмени налози; meo mandato, мојим налогом. + + +mandātŭs, ūs, m. (mando1), само у abl. sing. чијим налогом: mandatu meo; Caesaris. + + +Mandēla, ae, f. местанце у Сабинској. + + +mando1, 1. (manui do), 1) наложити, наручити, заповедити: m. alci alqd; m. alci, adeat (ut, ne adeat) Belgas. Отуда = наручити ком да што направи: m. vasa. 2) предати, оставити, поверити: alci honorem; magistratum; *m. hordea sulcis, посејати; corpus humo, погрепсти, покопати; m. se fugae, побећи; m. alqd memoriae, menti, упамтити, утубити; m. literis, записати; m. fruges vetustati, дуго чувати. 3) †поручити, јавити: alci или ad alqm; in urbem. + + +mando2, di, sum, 3. (μάω, μάσσω), 1) жватати: cibum; *m. humum, (у рату) пасти. 2) *†јести, појести: lora; membra. + + +*†mandra, ae, f. 1) штала. 2) стадо (оваца, волова итд.). + + +mandrăgŏrās, ae, m. (μανδραγόρας), нека биљка. + + +Mandŭbĭi, ōrum, m. племе у Галији. + + +mandūco, 1. (mando2) (предкл. и касно) = mando2. + + +mandūcus, i, m. (mando2) (предкл.) ждера; напосе комична фигура, лакрдијаш, пајац. + + +Mandūria, ae, f. варош у јужној Италији. + + +mānĕ, 1) subst. indecl. (у abl. sing. предкл. има и mani), јутро: *m. erat; dormire totum m.; vigilare ad ipsum m.; a primo m.; multo m., врло рано; †a mane diei, од јутра. 2) adv. ујутру: bene m., рано ујутру; hodie m., јутрос; cras m. + + +mănĕo, mansi, mansum, 2. 1) intrans. остати где (не мислећи на какво кретање које би или претходило или после дошло; пор. moror): m. domi; ad exercitum (као војвода); manetur, остаје се. Отуда често = преноћити: apud alqm. Отуда trop. а) остати при чему, устрајати: m. in eo quod convenit; m. in officio; in fide; in condicione, бити веран својој дужности, датој речи, уговору; б) остати у времену, у положају и сл.: nihil semper manet suo statu; affinitas, memoria m., траје; в) hoc mihi manet, то задржавам; bellum iis manet, они још ратују; ingenia senibus manent, старци су још при снази душевној. 2) trans. а) чекати чега, кога, што, предстоји ком што (какав удес и сл.; пор. exspecto, opperior, praestolor): mors sua quemque m.; б) (ретко) чекати = ишчекивати кога: m. alqm domi; hostium adventum. + + +mānes, ĭum, m. 1) обожавање душе покојника (пор. lares, larvae, lemures): expiare manes mortuorum. 2) душа једног покојника: manes Virgilii. 3) (ретко) = мртво тело: sepulcra diruta, omnium manes nudati. 4) *доњи свет или богови доњега света. + + +*†mango, ōnis, m., трговац који своју робу кити и углађује (а мане јој прикрива), напосе = трговац робља, људи. + + +mănĭcae, ārum, f. (manus), 1) дуги рукави од тунике који су и руку покривали и служили место рукавица. 2) *ручни окови, лисице, лисичине (opp. compes, pedica). + + +mănĭcātus, adj. (manicae), с рукавима: tunica. + + +mănĭcŭla, ae, f. (dem. од manus или од manicae), ручица или малене лисице. + + +mănĭfestārĭus, adj. (предкл. и касно) = manifestus. + + +†mănĭfestē (и mănĭfestō), adv. с comp. и sup. (manifestus), очевидно, јасно. + + +mănĭfesto1, 1. (manifestus), обелоданити, објавити, показати: gratam voluntatem. + + +mănĭfestō2, adv. = manifeste. + + +mănĭfestus, adv. с comp. и sup. (manus), 1) очевидан, јасан, познат: res; scelus. 2) ко даје јасне знаке о чему, ко одаје нешто: manifestus doloris, offensionis, ко показује знаке бола, увреде; m. vitae, ко даје од себе знаке живота. Отуда и m. sceleris, затечен на злу делу или о коме је доказано да је зло дело учинио. + + +Mānīlĭus, име римскога племена; најпознатији је Gajus M., на чији је предлог год. 66 пр. Хр. Помпеју поверено заповедништво против Митридата. + + +mănŭprĕtĭum (mănĭprĕtĭum), ĭi, n. или растављено mauus pretium, заслуга, плата: m. sīgni, за начињен кип; trop. m. eversae civitatis, награда, накнада. + + +mănĭpŭlāris, adj. (manipulus), 1) што спада у исти манипул: manipulares mei, моји другови из истога манипула. 2) манипулски = прост војник, редов: m. judex, биран између простих војника; imperator m., који је постао од простог војника. + + +†mănĭpŭlārĭus, adj. = manipularis: habitus m., одело простог војника. + + +mănĭpŭlātim, adv. (manipulus), 1) †на снопиће, снопић по снопић. 2) манипул по манипул, чету по чету: acies m. structa. + + +mănĭpŭlus, i, m. (manus), 1) руковет, снопић, свежњић н. пр. сена, сламе и сл. 2) војн. term. t. = манипул, трећина једне кохорте (в. cohors), или две центурије. + + +Manlĭus, име римскога племена, из којега су најпознатији: 1) Marcus M. Capitolinus, који је спасао Капитолију кад је Гали хтедоше заузети, а после беше стрмоглављен с тарпејске стене. 2) и 3) Lucius M. Capitolinus Imperiosus, отац и син, тако прозвани због своје строгости. Син је добио још и надимак Torquatus, пошто је убио у двобоју једнога Гала, и с врата му ланац (torques) скинуо; као конзул (344 пр. Хр.) погубио је свог сина због повређене војничке дисциплине. Отуда Manlĭānus, adj.: Manliana imperia, строге заповести (с погледом на Манлија Торквата; в. горе). + + +Manlĭus, име римскога племена, из којега су најпознатији: 1) Marcus M. Capitolinus, који је спасао Капитолију кад је Гали хтедоше заузети, а после беше стрмоглављен с тарпејске стене. 2) и 3) Lucius M. Capitolinus Imperiosus, отац и син, тако прозвани због своје строгости. Син је добио још и надимак Torquatus, пошто је убио у двобоју једнога Гала, и с врата му ланац (torques) скинуо; као конзул (344 пр. Хр.) погубио је свог сина због повређене војничке дисциплине. Отуда Manlĭānus, adj.: Manliana imperia, строге заповести (с погледом на Манлија Торквата; в. горе). + + +†mannŭlus, i, m. (dem. од mannus1) (ретко), галски коњиц. + + +*†mannus1, i, m. (галска реч), мали галски коњ, коњ за кочије; пор. equus, caballus итд.). + + +Mannus2, i, m. бог германски, син Туисконов. + + +māno, 1. 1) тећи, струјити, цурити, извирати (поглавити је појам отицања и истицања; пор. fluo): cruor; lacrima m. 2) капати, од чега мокар бити: simulacrum m. multo cruore; culter manans sanguine. Отуда *као trans. = лити, изливати: manare mella poёtica; lacrimas. 3) trop. а) произлазити, постајати, порекло вући: omnis honestas manat a partibus quattuor; peccata manant ex vitiis; б) простирати се, ширити се: malum manat latius; rumor m. tota urbe; fidei bonae nomen manat latissime. + + +mansĭo, ōnis, f. (maneo), 1) остајање, бављење, борављење: m. Formiis, у Формији. 2) †а) место борављења, напосе конак, станица, преноћиште, за људе и стоку, особ. за оне који државним послом путују; б) = дан хода, пут што се за дан пређе: octo mansionibus ab eo monte distat regio. + + +†mansĭto, 1. (intens. од maneo), боравити, настанити се. + + +mansuēfăcĭo, fēci, factum, 3. 1) животиње питомити, кротити: animalia; uros. 2) trop. о људима, а) уљудити, упитомити: homines; б) умирити, ублажити: plebem. + + +*mansuesco, —, —, 3. (manus-suesco), припитомити се; отуда trop. ублажити се, блажи постати: corda mansuescunt; tellus m., поправља се; fructus m., облагорођава се. + + +mansuētē, adv. (mansuetus), благо, кротко. + + +mansuētūdo, ĭnis, f. (mansuetus), 1) †питомост; 2) благост, умиљатост, пријазност. + + +mansuētus, adj. с comp. и sup. (manui suetus. руци привикнут), 1) о животињи, питом, припитомљен: sus. 2) trop. а) о човеку, благ, кротак, миран: homo; б) malum m., мање опасно; *ira, не сувише жесток; *litora, где се може пристати с лађом. + + +*†mantēle (mantīle), is, n. (manus), ручник, убрус за прање руку после јела; доцније = убрус за столом (што је домаћин давао; пор. mappa). + + +mantēlum (mantillum), i, n. (Plaut.), огртач, плашт; trop. покривач, покривало. + + +*mantĭca, ae, f, путничка торба, бисаге. + + +mantĭcĭnor, dep. 1. (μάντις и cano), прорицати, гатати. + + +Mantĭnēa, ae, f. (Μαντίνεια), варош у Аркадији, чувена због битке 362 пр. Хр. + + +manto1, 1. (intens. од maneo), постојано на што чекати, истрајати у чему. + + +Mantō2, ŭs, f. (Μαντώ), 1) кћи пророка Тирезије из Тебе. 2) нимфа пророчица италска. + + +Mantŭa, ae, f. варош у горњој Италији. Отуда Mantŭānus, adj. + + +†mănŭālis, adj. (manus), ручни: lapis m., руком бачени. + + +mănŭbĭae, ārum, f. (manus), 1) од продаје ратнога плена добивени новац (пор. praeda, spolia): praeda et mm. 2) †плен, пљачка, напосе ратна. 3) грабеж, незаконити добитак. + + +†mănŭbĭālis, adj. (manubiae), што се плена тиче: pecunia m. = manubiae 1). + + +mănŭbĭārĭus, adj. (manubiae) (Plaut.), што доноси корист; само trop. amicus m. = од кога имамо користи. + + +mănŭbrĭum, ĭi, n. (manus), ручка, ручица, држак; prov. eximere alci m. e manu = одузети ком прилику, згоду. + + +mănŭlĕa, ae, f. (manus) (предкл. и касно), дуг рукав. + + +mănŭlĕārĭus, ĭi, m. (manulea) (Plaut.), који прави дуге рукаве. + + +mănŭlĕātus, adj. (manulea), ca дугачким рукавима. + + +mănūmissĭo, ōnis, f. (manu-mitto), отпуштање испод своје власти, пуштање роба на слободу. + + +mănūmitto, mīsi, niissum, 3. (пише се и растављено), отпустити роба испод своје власти, пустити роба на слободу: servum. + + +mănŭprĕtĭum (mănĭprĕtĭum), ĭi, n. или растављено mauus pretium, заслуга, плата: m. sīgni, за начињен кип; trop. m. eversae civitatis, награда, накнада. + + +mănŭs, ūs, f. 1) рука: dextra; sinistra; sumere in manus; tenere in manu; deponere de manibus; tollere manus, дићи руке (од чуђења); manus tendere (пружати) ad alqm или alci. 2) напосе и од чести trop. а) esse in manibus (о књизи) = много се чита; иначе esse in manibus, бити при руци, у приправности; habere ad manum, имати при руци; manus afferre alci, напасти на кога; in manibus habere alqm, »на рукама носити« = врло волети; de manu, својеручно; per manus tradere, од руке до руке; inter manus, под рукама, али и = очевидно да се може рукама опипати; sub manu или manum, у близини, при руци = одмах; sub manus succedere = поћи за руком; esse prae manu, бити у приправности; manus (victas) dare, признати да си побеђен; али manum dare alci, пружити ком руку = помоћи му; manibus pedibusque = из петних жила; prov. manus manum lavat; plenā manu = и шаком и капом; б) рука, као оруђе за борбу: manu fortis, лично храбар; manum conserere или conferre, борити се из близа, у гомили; pugna jam venerat ad manus, дошло је већ до боја из близа, помешали се; *ferre manum in proelia, ићи у бој; aequā manu discedere, растати се с једнаком ратном срећом.; в) рука, као оруђе за рад, особ. да се тим означи људски рад (као супротност производима природе): in manibus habere alqd, бавити се каквим радом; oppidum naturā loci et manu munitum; manus operi admovere, латити се посла; manu satus или factus, руком начињен; munimenta manu ponere, саградити; extrema manus non accessit huic operi, још није довршено; г) рукопис: m. librarii; д) хитац у коцкању; ђ) удар, бод у борењу; е) = сила, власт: esse in manu alcjs. 3) чета, гомила, чопор, особ. о војницима: m. conjuratorum; facere, comparare manum, скупити. 4) manus ferreae, гвоздене чакље (којим су непријатељске бродове закачали). 5) trop. а) = предње шапе медвеђе; б) сурла у слона. + + +măpālĭa, ĭum, (пунска реч) = magalia, 1) колиба, дашчара. 2) шатра номадска. + + +mappa, ae, f. (пунска реч), комад платна за разну употребу, напосе а) = убрус за сто што га гости са собом доносе, «салвета» (пор. mantele); б) заставица од црвена платна којом је у цирку даван знак да почиње утркивање. + + +Mărăcanda, ōruin, n. главни град у Согдијани, сад Самарканд. + + +Mărăthōn, ōnis, m. (Μαραθών), место на источној обали Атике, чувено с битке г. 490 пр Xp. Отуда Mărăthōnĭus, adj. + + +Mărăthŏs, i, f. (Μαραθός), варош у Феницији. Отуда Marăthēnus, adj. + + +Marcellus, римско породично име, в. Claudius. Отуда 1) Marcellīa (или Marcellīēa), ōrum, n., светковина Марцелске породице у Сиракузи. 2) Marcellĭānus, adj. + + +Marcellus, римско породично име, в. Claudius. Отуда 1) Marcellīa (или Marcellīēa), ōrum, n., светковина Марцелске породице у Сиракузи. 2) Marcellĭānus, adj. + + +Ammiānus Marcellīnus, римски писац из IV. века после Христа, писао је римску историју од цара Нерве до Валента (91—378 п. Хр.) у 31 књизи, од којих су првих 13 пропале. + + +Marcellus, римско породично име, в. Claudius. Отуда 1) Marcellīa (или Marcellīēa), ōrum, n., светковина Марцелске породице у Сиракузи. 2) Marcellĭānus, adj. + + +marcĕo, —, —, 2. упр. увенути; отуда бити слаб, лен, тром: corpus; homines marcent luxuriā. + + +*†marcesco, —, —, 3. (marceo), 1) венути. 2) trop. слабити, млитавити, уленити се: eques m. desidiā; vires mm. senio, старошћу. + + +*†marcĭdus, adj. (marceo), 1) увели, увенули: lilia. 2) trop. млитав, слаб, истрошен: homo; m. somno. + + +†Marcĭpor, ŏris, m. = Marci puer, Марков роб. + + +Marcĭus, име римскога племена. Најпознатији су: 1) краљ Ancus M. 2) Quintus M. Philippus, конзул г. 186 и 164 пр. Хр., пошто је водио рат с Персејем, краљем македонским. 3) Lucius M. Philippus, присталица Сулин а после Помпејев, познат као говорник и са своје веселе ћуди и досетљивости. + + +Marcŏmāni (или Marcŏmanni), ōrum, m., моћно племе у Германији које се с Рајне и Мајне преселило у данашњу Чешку, истеравши оданде келтске Боје. + + +Marcŏmāni (или Marcŏmanni), ōrum, m., моћно племе у Германији које се с Рајне и Мајне преселило у данашњу Чешку, истеравши оданде келтске Боје. + + +†marcor, ŏris, m. (marceo), 1) увелост, трулост: segetis = неплодност. 2) trop. леност, дремљивост. + + +Mardi, ōrum, m., разбојничко племе крај Каспијскога мора. + + +Mardŏnĭus, ĭi, m. (Μαρδόνιος), персијски војвода (479 пр. Хр.). + + +mărĕ, is, n. 1) море (као супротност копну; пор. pelagus, pontus): mari, на мору, особ. често у свези terrā marique (terrā et mari); prov. mare coelo miscere = све покушати, упети се из петних жила; maria et montes polliceri, »обећавати златна брда«; fundere aquas in mare, радити што излишно. Отуда а) *= морска вода: vinum maris expers некрштено морском водом; б) †боја морска; в) *m. aeris, ваздух. 2) део мора: m. superum, Јадранско и Јонско море; inferum, тиренско; externum, атлантско; nostrum или internum, средоземно. + + +Aegĕum mare в. Aegaeus. + + +Caspĭum mare, Каспијско море. Овамо спадају 1) Caspĭus, adj. каспијски. 2) †Caspĭāni, ōrum, m. становници око Каспијског мора. + + +Erythraeum mare, ἡ ἐρυθρὰ θάλασσα, (mare rubrum), Арабијско море, кадшто у ужем значењу = арабијски залив или Црвено море. + + +Mărĕa, ae, или Mărĕōta, ae, f, језеро у доњем Мисиру и варош на том језеру, чувена са свога вина. Отуда Mărĕōtĭs, ĭdis, и *Mărĕōtĭcus, adj. = мисирски. + + +Mărĕa, ae, или Mărĕōta, ae, f, језеро у доњем Мисиру и варош на том језеру, чувена са свога вина. Отуда Mărĕōtĭs, ĭdis, и *Mărĕōtĭcus, adj. = мисирски. + + +margărīta, ae, f. бисер. + + +Margĭāna, ae, f. предео у Азији између Бактрије и Хирканије. + + +margĭno, 1. (margo), порубити: viam, оградити. + + +margo, ĭnis, m. крај, руб, ивица (као математична црта, без ширине; пор. ora): m. fluvii. Отуда *= граница, међа: m. imperii. + + +Mărĭandȳni, ōrum, m. (Μαριανδινοί), племе у Битинији. + + +Mărĭānus в. Marius. + + +Mărĭus, име племена римскога; најпознатији је Gajus Marius, победилац Југурте и Кимбара, противник Сулин и вођа демократске странке. Његов син истога имена, друг очин у борби са Сулом итд. умро је наскоро после оца. Отуда Mărĭus и Mărĭānus, adj. + + +Marīca, ae, f., италијска нимфа, мати краља Латина; њој беше посвећен луг и језеро код вароши Минтурне. + + +mărīnus, adj. (mare), морски: humores; aestus; *casus marini, догађаји на мору; Venus marina, Венера што се из мора појавила. + + +mărisca, ae, f. 1) врста великих смокава. 2) венерична брадавица. + + +mărīta в. maritus 2). + + +*†mărītālis, adj. (maritus), свадбени, брачни: vestis. + + +mărĭtĭmus или mărĭtŭmus, adj. (mare), 1) морски, приморски: navis; urbs; cursus; res maritimae, морска струка (марина); imperium, заповедништво на мору; homines mm., морнари; bellum m., рат на мору, напосе = рат против изауријских гусара; praedo m., гусар, морски разбојник; subst. mărĭtĭma, ōrum, n. приморје. 2) trop. несталан, променљив (Plaut.). + + +†mărīto, 1. 1) удати, а и оженити: filiam; cuncti suadebant principem maritandum. 2) о животињи и биљу, спарити се, оплодити се (увек у pass.): maritari, парити се. 3) trop. стабло дрвета свезати с каквом биљком која се уза њ вије, особ. виновом лозом: m. ulmos; *m. populos vitium propagine. + + +mărĭtĭmus или mărĭtŭmus, adj. (mare), 1) морски, приморски: navis; urbs; cursus; res maritimae, морска струка (марина); imperium, заповедништво на мору; homines mm., морнари; bellum m., рат на мору, напосе = рат против изауријских гусара; praedo m., гусар, морски разбојник; subst. mărĭtĭma, ōrum, n. приморје. 2) trop. несталан, променљив (Plaut.). + + +mărītus (mas), 1) *adj. а) брачан, женидбен: fax; sacra; fides; lex, закон о браку; fratre marita soror; б) о дрвећу, привијен, привезан. 2) subst. а) *mărīta, ae, f. жена (супруга); б) mărītus, i, m. ба) муж; *мужјак код животиња; бб) *заручник, вереник, просилац. + + +Mărĭus, име племена римскога; најпознатији је Gajus Marius, победилац Југурте и Кимбара, противник Сулин и вођа демократске странке. Његов син истога имена, друг очин у борби са Сулом итд. умро је наскоро после оца. Отуда Mărĭus и Mărĭānus, adj. + + +Marmărĭca, ae. f. (Μαρμαρική), предео у западном делу северне Африке. + + +*Marmărĭdēs, ae, m. (Μαρμαρίδης), родом из Мармарике. + + +marmŏr, ŏris, n. 1) мрамор, мермер. Отуда = уметничко дело од мрамора, кип, споменик и сл.: marmora incisa notis. 2) *= глатка и сјајна површина морска. + + +marmŏrārĭus, adj. (marmor), што се тиче мрамора, мраморски: faber m. и subst. само marmŏrārĭus, ĭi, m. ко прави ствари од мрамора. + + +marmŏrĕus, adj. (marmor), 1) мраморни, од мермера: signum. 2) *налик на мрамор, гладак или бео као мрамор: cervix; brachium; palma; aequor m., површина морска. + + +Măro, ŏnis, m. римско породично име, в. Virgilius. + + +Mărōnēa или Mărōnīa, ae, f. (Μαρώνεια), 1) варош у доњој Италији. 2) варош у Тракији. Отуда Mărōnēus, adj. + + +Mărōnēa или Mărōnīa, ae, f. (Μαρώνεια), 1) варош у доњој Италији. 2) варош у Тракији. Отуда Mărōnēus, adj. + + +Marpessus, i, f. место у Фригији; отуда Marpes, Marpesĭus, adj. + + +Marpēsus или Marppessus, i, f. брег на острву Пару; отуда Marpēsĭus, adj. + + +Marpēsus или Marppessus, i, f. брег на острву Пару; отуда Marpēsĭus, adj. + + +Marrŭbĭum, или Marrŭvĭum, ĭi, n. варош у Лацији; отуда Marrŭbĭus, adj. + + +Marrūcīni, ōrum, m., племе у приморју латинском. Отуда Marrūcīnus, adj. + + +Marrŭbĭum, или Marrŭvĭum, ĭi, n. варош у Лацији; отуда Marrŭbĭus, adj. + + +Mars (старински и песнички и Māvors), tis, m., син Јупитеров и Јунонин, отац Ромулов, а као такав уједно и праотац и народни бог Римљана, бог рата. Отуда meton. а) рат, бој, убојна бука: accendere Martem cantu, Mars coecus кад се у мраку бију; M. Hectoreus, бој с Хектором; б) начин борбе: suo Marte pugnare, својим уобичајеним начином; alieno M., туђим начином (н. пр. коњаник као пешак); в) свршетак боја, ратна срећа: aequo Marte pugnare, с једнаком срећом; incerto, vario Marte, с неизвесним, променљивим успехом; г) prov. suo (vestro, meo итд.) Marte alqd facere, на своју руку, без туђе помоћи; д) = храброст: si quid patrii Martis habes; ђ) Mars, планета: stella Martis. Отуда 1) Martĭālis, adj. а) Мартов: flamen; б) мартовски, што припада легији Мартовој: milites. 2) *Martĭcola, ae. m. (colo), поштовалац Марта. 3) *Martĭgĕna, ae, comm. (gigno), од Марта рођен, син Мартов. 4) Martĭus и *Māvortĭus, adj. Мартов, Марту посвећен итд.: campus; anguis; Roma. Отуда а) *ратоборан, ратни: arma; vulnera, у рату добивене; б) напосе = што спада у месец Март, мартовски: M. mensis; Martiae Calendae, први март; Martiae Nonae, седми март; Idibus Martiis, петнаестога марта. + + +Marsi, ōrum, m. 1) племе у Лацији, познато са чарања и бајања змија, у савезничком рату најжешћи непријатељи римски. Отуда Marsĭcus и Marsus, adj. 2) племе у северозападној Германији. + + +marsŭpĭum, ĭi, n. (μαρσύπιον), кеса за новце. + + +Marsўăs, ae, m. (Μαρσύας), 1) име сатира фригијског, вештака на фрули, који се с Аполоном у свирци надметао, али од овога би побеђен и жив одеран. Кип његов стајаше на тргу римском. 2) река у Фригији. + + +Martĭālis (Marcus Valerius), знаменит песник епиграма у Риму за време царева Домитијана, Нерве и Трајана. + + +Marus, i, m. река у Дацији, данашњи Мориш. + + +mās, măris, m. 1) мушки, мушкога рода, и subst. муж (у чисто физичком погледу; пор. vir), мужак, мужјак: mares homines; dii mares et feminae; m. vitellus; и о биљкама, in tilia mas et femina differunt omni modo. 2) *= virilis, мушки = мушкога духа, храбар, срчан. + + +†mascŭlīnus, adj. (mas), мушки = мушкога рода: membra mm., удови мушкога пола. + + +mascŭlus, adj. (mas), 1) мушки, мушкога рода: infans; genus. 2) trop. *а) мушки = мужа достојан, храбар, крепак и сл.: proles; ingenium; б) Sappho mascula, која се нечим занима, чиме се иначе само људи занимају (тј. поезијом). + + +Măsĭnissa, ae, m. краљ Нумидије, дед Југуртин, савезник римски против Картагине. + + +massa, ae, f. тесто, грудва, маса, комад: picis; aeris; m. lactis coacti = сир. + + +Massăgĕtae, ārum, m. скитски народ крај каспијског мора. + + +Massĭcus, i, m. брег између Лације и Кампаније, чувен с добра вина. Отуда Massĭcus, adj. + + +Massĭlĭa, ae. f. (Μασσαλία), стара и славна варош у Gallia Narbonensis, сад Marseille. Отуда Massĭlĭānus или Massĭlĭensis, adj. и subst. Massĭlenses, ĭum, m. становници Масилије. + + +massŭla, ae, f. (dem. од massa). + + +Massȳli, ōrum, m. (Μασσύλιοι), племе у северној Африци. Отуда Massȳlus, adj. = афрички. + + +mastīgĭa, ae, m. (μαστιγίας), као грдња, лупеж, неваљалац (Com.). + + +mastrūca, ae, f. (сардинска реч), кожух, оџаклија; trop. као грдња, блесан, звекан. + + +mastrūcātus, adj. (mastruca), ко је у кожуху. + + +Măsŭrĭus Săbīnus, чувен правник за владе цара Тиберија. + + +mătăra, ae, или mătăris и mătĕris, is, f. (келтска реч), копље, џилит галски. + + +mătăra, ae, или mătăris и mătĕris, is, f. (келтска реч), копље, џилит галски. + + +mătella, ae, f. (dem. од matula), суд за течности, лонац, особ. ноћни лонац. + + +mătellĭo, ōnis, m. = matella. + + +mātĕr, tris, f. (μήτηρ), 1) мати: facere alqam matrem, обременити, трудном учинити; matrem fieri de alqo, затруднети од кога; matrem esse, бити трудна; mater familias или familiae, домаћица. Отуда trop. а) = стабло дрвета (као супротност гранама); б) о апстрактним предметима = виновница, створитељка, извор, почетак: pax m. juris et religionis; luxuries est m. avaritiae; в) = мати варош у одношају према њеним насеобинама. 2) као почастан назив за жене, где не значи матерински одношај, него достојанство и величанство; тако особ. о богињама, Vesta mater; Flora m.; m. magna или само mater = Cybele. + + +Stata mater = Vesta. + + +mātercŭla, ae, f. (dem. од mater), мамица, мајка, мајчица. + + +mātĕrĭa, ae, f. и mātĕrĭēs, ĕi, f. (mater), 1) материја, од које се што прави: m. rerum. основи, елементи. И = грађа сваке врсте (као супротност послу): materiam superabat opus, напосе дрво по својој користи за грађу, огрев итд. (пор. lignum): materiam caedere; m. caesa; arida. 2) trop. а) предмет, задатак, тема: m. sermonum, *sumite materiam vestris qui scribitis aequam viribus; m. ad jocandum; б) = узрок, извор, повод, порекло: m. invidiae; m. omnium malorum; seditionis: в) способност, таленат, природни дар: m. et indoles Catonis. г) *ужитак, храна. + + +mātĕrĭārĭus, adj. (materia), грађарски: fabrica; faber m., дунђерин; subst. mātĕrĭārĭus, ĭi, m. грађар, ко тргује грађом. + + +mātĕrĭātus, adj. (materia), грађом снабдевен: aedes male materiatae, од зле грађе. + + +mātĕrĭēs в. materia. + + +mātĕrĭor, dep. 1. (materia) о војницима, дрва сећи, набављати. + + +mătĕris в. matara. + + +mătăra, ae, или mătăris и mătĕris, is, f. (келтска реч), копље, џилит галски. + + +māternus, adj. (mater), матерњи, материн, мајчин: res maternae, материнство; *arma materna оружје од мајке дано; m. nobilitas, с материне стране; tempora materna, време трудноће. + + +mātertĕra, ae, f. (mater), мајчина сестра, тетка. + + +măthēmătĭcus, adj. (μαθηματικός), математски, математички. Отуда као subst. 1) măthēmătĭca, ae, f. математика. 2) măthēmătĭcus, i, m. а) математичар; б) астролог, гаталац из звезда. + + +Mătīnus, i, m., брдо на подножју горе Garganus у Апулији. Отуда Mătīnus. adj. + + +Matisco, ōnis, варош едујска на Арару, сад Macon. + + +Matĭus, име римскога племена; Gajus M. познат као песник и преводилац Илијаде; можда је истоветан с овим Gajus M., пријатељ Цезаров и Октавијанов. + + +Mātrālĭa, ĭum, n. (mater), светковина коју су славиле римске госпође 14. јунија сваке године у част богиње mater Matuta. + + +mātrĭcīda, ae, m. (mater-caedo), убица матере. + + +mātrĭcīdĭum, ĭi, n. (mater-caedo), убиство матере. + + +mātrĭmōnĭum, ĭi, n. (сродно с mater), 1) женидба, брак (opp. concubinatus); код Римљана беше m. justum (између Римљанина и Римљанке; в. confarreatio, coёmptio) `или injustum (са туђинкама): alqam in matrimonio habere, имати коју за жену; petere alqam in matrimonium, искати, просити за жену; ducere alqam in m., оженити се; dare или collocare alqam in m., удати коју за кога. 2) †у plur. = удате жене. + + +mātrīmus, adj. (mater), чија мати још живи. + + +†mātrix, īcis, f. (mater), 1) о животињи, женка (за приплод). 2) о биљци, стабло. 3) материца. + + +mātrōna1, ae, f. (mater), 1) часна, у слободи рођена или одлично удата госпођа, матрона (opp. meretrix). 2) уопште чија жена. + + +Mātrona2, ae, m. река у Галији, сад Marne. + + +mātrōnālis, adj. (matrona), што се тиче законите жене, матронски: decus; stola; gravitas. + + +*matta, ae, f. асура, ћебе. + + +†mattĕa, ae, f. (сродно с ματτύα), слаткиш, сладак залогај. + + +Mattĭăcum, i, n. варош у Германији по свој прилици близу данашњег Визбадена. Отуда Mattĭăcus, adj. + + +mătŭla, ae, f. 1) лонац, особ. ноћни лонац. 2) trop. као грдња = блесан, будала (Plaut). + + +mātūrātē, adv. (maturo), брзо, журно. + + +mătūrātĭo, ōnis, f. (maturo), хитња, журење. + + +mātūrē, adv. с comp. и sup. (maturus), рано, 1) = у своје време. 2) = рано, брзо, скоро. + + +mātūresco, rŭi, —, 3. (maturus), зрети, дозрети, сазревати: frumentum m.; trop. virgo m., дорасла за удају; partus m., на путу је да се роди; virtus m., јача, развија се. + + +mātūrĭtăs, ātis, f. (maturus), 1) зрелост (савршенство у физичном развитку): frumenti; partus. 2) угодно време, доспелост = потпун развитак (душевни и телесни): pervenire ad maturitatem; ejus rei m. nondum venit, томе још није време; m. aetatis ad prudentiam; maturitates temporum, наступање годишњих времена у своје доба; m. poenae, ускорење казне. + + +mātūro, 1. (maturus), 1) учинити да сазре, до зрелости довести; uvas. 2) trop. а) нешто у своје време учинити: alqd; б) ускорити (без пренагљења; пор. propero): m. alci mortem; insidias consuli; *m. fugam, брзо побећи; m. iter, брзо путовати; в) с inf. пожурити се: m. proficisci, што пре отпутовати; m. venire, што пре доћи. 3) intrans. журити се: Romanus maturat ne etc.; legati maturantes (журно) in Africam venerunt; maturato opus est, треба се пожурити. + + +mātūrus, adj. с comp. и sup. (maturissimus, кадшто maturrimus), 1) зрео, о плодовима: pomum. 2) уопште што се развило како ваља, зрео, савршен, способан, ваљан: а) ovis m., добра за приплод; virgo, дорасла за удадбу; partus m., зрео плод утробе; особ. о жени = трудна, скоро да се породи; venter, близу порођаја; m. ex Jove, трудна од Јупитера; maturus militiae, способан за војничку службу; б) maturus aevi или aevo = стар; aetas m., зрело, крепко доба; centuriones maturi, ислужени; m. animi, зрео разумом; в) spes m., тврда; seditio, готова да букне; virtus, савршена; gloria, на своме вршку. 3) trop. а) што је у своје доба, благовремен: m. tempus scribendi; honores maturi, почасти у своје доба указане; б) преран, ран, брз, скори: decessio; hiems; judicium; *maturior sumillo, дошао сам пре њега; loca maturiora messibus, где жито пре сазрева. + + +Mātūta, ae, f, стара италска богиња јутра, обично mater Matuta названа. + + +mātūtīnus, adj. (matuta, mane), јутарњи, ран: horae, frigus; *ales matutinus петао; equi mm. коњи Аурорини. Отуда као subst. mātūtīnum, i, n. (само у abl.), јутро. + + +Mauri, ōrum. m. Маури (Маври), становници Мауританије, на северној обали Африке. Maurĭtānĭa (Maurĕtānĭa), ae, f. (Μαυρετανία), сад Фес и Мароко. Отуда 1) Maurus, adj. маурски (маварски) и *= пунски или афрички. 2) Maurūsĭus, adj. = Maurus и subst. Maursĭi, ōrum, m. Мауританци. + + +Mausōlus, i, m. (Μαύσωλος), краљ каријски, коме је жена му Артемизија после смрти подигла диван споменик Mausōlēum, i, n. (Μαυσώλειον); стога ова реч значи уопште = сјајан надгробни споменик. + + +māvŏlo в. malo. + + +Māvors в. Mars. + + +Mars (старински и песнички и Māvors), tis, m., син Јупитеров и Јунонин, отац Ромулов, а као такав уједно и праотац и народни бог Римљана, бог рата. Отуда meton. а) рат, бој, убојна бука: accendere Martem cantu, Mars coecus кад се у мраку бију; M. Hectoreus, бој с Хектором; б) начин борбе: suo Marte pugnare, својим уобичајеним начином; alieno M., туђим начином (н. пр. коњаник као пешак); в) свршетак боја, ратна срећа: aequo Marte pugnare, с једнаком срећом; incerto, vario Marte, с неизвесним, променљивим успехом; г) prov. suo (vestro, meo итд.) Marte alqd facere, на своју руку, без туђе помоћи; д) = храброст: si quid patrii Martis habes; ђ) Mars, планета: stella Martis. Отуда 1) Martĭālis, adj. а) Мартов: flamen; б) мартовски, што припада легији Мартовој: milites. 2) *Martĭcola, ae. m. (colo), поштовалац Марта. 3) *Martĭgĕna, ae, comm. (gigno), од Марта рођен, син Мартов. 4) Martĭus и *Māvortĭus, adj. Мартов, Марту посвећен итд.: campus; anguis; Roma. Отуда а) *ратоборан, ратни: arma; vulnera, у рату добивене; б) напосе = што спада у месец Март, мартовски: M. mensis; Martiae Calendae, први март; Martiae Nonae, седми март; Idibus Martiis, петнаестога марта. + + +Māvortĭus в. Mars. + + +maxilla, ae, f. (dem. од mala), доња вилица (пор. mala). + + +maxĭmē (старији облик maxŭmē), adv. од maximus, sup. од magis, 1) највише, највећи, врло много: nos coluit m.; m. velle, cupere; homines m. feri; ојачано са unus, unus omnium, multo, vel, omnium = највише: unus onmium maxime; vel maxime итд.; quam m., што већма, што више; ut quisque maxime dives est, ita minime divitiis suis contentus, што је ко богатији, тим је мање задовољан богатством. 2) особито, поглавито: et quidem maxime, и то особито. 3) tum maxime = управ сада, баш сади. 4) у разговору кад се што одобрава, јест, да, дакако, драге воље. + + +maxĭmĭtās, ātis, f. (maximus) (предкл.) = magnitudo. + + +maxĭmŏpĕre, adv., место maximo opere, као што се обично пише (пор. magnopere), врло, веома. + + +maxĭmus в. magnus. + + +Māzăca, ae, f. (Μάζακα), главна варош Кападокије. + + +Măzăces, cuui, m. племе у Мауританији. + + +Māzāgae, ārum, f. варош у Индији. + + +māzŏnŏmus, i, m. (μαζονομος), здела (чинија) за јело. + + +*†mĕātŭs, ūs, m. (meo), 1) ходање, ход; понајвише trop. = ток, кретање и сл., али ретко о људима и животињи: m. solis; coeli; aquilae, лет; spiritūs, дисање. 2) concr. пут, путања: mm. Danuvii, ушћа дунавска. + + +mēcastor, тако ми Кастора!, заклетва римских жена (в. Castor). + + +†mēchănĭcus, adj. (μηχανικός), механички; subst. mēchănĭcus, i, m. механик, механичар. + + +Mēdēa, ae, f. (Μήδεια), кћи краља Ејета у Колхиди, на гласу мађиница, жена Јазонова, ком је помогла да уграби златно руно. Отуда Mēdēĭs, ĭdis, f. adj.: turba. + + +mĕdēla, ae, f. (medeor), лек, помоћ. + + +mĕdĕor, —. dep. 2. 1) лечити, видати (пор. curo, sano): morbo; capiti; ars medendi, лекарство. 2) trop. помоћи, отклонити што: malo; incommodis; inopiae; m. satietati lectoris; reipublicae afflictae; dies medetur stultis, време излечи луде. + + +Mēdi, ōrum, m. (Μῆδοι), Меди, Међани, народ у Азији; песнички и = Persae, Parthi, Assyrii; sing. *Medus = Persa. Отуда 1) Mēdĭa, ae, f. (Μηδία), Медија у данашњој Персији. 2) *Mēdĭcus, adj. = персијски или асирски. 3) *Mēdus, adj. = Medicus. + + +mĕdĭastīnus, i, m. (medius), кућни слуга. + + +mĕdĭcābilis, adj. (medicor), 1) *излечив, што се даје излечити: amor nullis m. herbis. 2) †лековит: sucus; mel. + + +mĕdĭcāmĕn, ĭnis, n. (medico, medicor), лек, лекарија (с обзиром на материјални састав њен; пор. medicina); напосе а) †маст, мелем; б) отров; в) чаробни напитак. + + +mĕdĭcāmentārĭus, adj. (medicamentum), што спада у medicamentum, отуда као subst. а) †mĕdĭcāmentārĭa (sc. ars), f. наука о лековима, фармација; б) †mĕdĭcāmentārĭus, ĭi, m. апотекар. + + +mĕdĭcāmentum, i, n. (medico, medicor), 1) лек, лекарија, напосе маст, мелем: uti violentis medicamentis. Отуда trop. = помоћ, помоћно средство: m. laborum. 2) отров. 3) *чаролије, чаробни напитак: tantum possunt medicamenta. 4) trop. вештачко средство за полепшавање какве ствари, = а) сок за бојадисање; б) белило и руменило за лице. + + +*mĕdĭcātŭs1, ūs, m. (medico), чаролија, враџбина, чини. + + +mĕdĭcātus2, 1) part. од medico. 2) adj. лековит. + + +mĕdĭcīna, ae, f. (medicus), упр. adj. лекарски; отуда 1) sc. ars (која се реч кадшто и додаје), лекарство, медицина: m. est ars valetudinis; exercere (facere) medicinam, лечити. 2) sc. officina (предкл.), дашчара, официна лекарова. 3) sc. res, лек, лекарија (с обзиром на лековитост и на болест; пор. medicamen, medicamentum): adhibere medicinam, узимати лек; dare m. Често trop. = средство, помоћ против чега: m. doloris, лек од бола; periculorum; exspectare medicinam temporis, чекати лек што га време доноси. + + +*†mĕdĭco, 1. (medicus), обично само у part. perf. pass., 1) = medeor. 2) нечим испремешати, пошкропити, поквасити: m. semina, поквасити да боље никне. Отуда part. medicatus, а) sedes m., места пошкропљена травним соковима; potio m. = смеса (микстура); m. sapor aquae, минерални укус; vinum m., прављено, дотеривано; б) somnus m., соковима или чаролијом произведен; в) отрован чим; г) mortui arte medicati, лешеви балзамовани. 3) бојадисати, мастити: capillos. + + +*†mĕdĭcor dep. 1. (medicus) = medeor, лечити: *alci; *alqd. + + +Mēdĭcus1, Mēdĭca, в. Medi. + + +mĕdĭcus2 (medeor), 1) *† adj. лековит, што лечи, даје здравље: manus; ars; vis. 2) subst. mĕdĭcus, i, m. лекар. + + +mĕdĭē, adv. (medius), средње, у средњу руку. + + +mĕdĭĕtās, ātis, f. (medius), (реч коју је начинио Цицерон према грчкоме μεσότης), у plur. = средина; (доцније) половина: ex medietate, напола. + + +mĕdimnum, i, n. или mĕdimnus, i. m. (μέδιμνος), грчка мера за жито = шест римских модија (в. modius) или две амфоре. + + +mĕdĭŏcris, adj. (medius), 1) средњи, умерен, приличан, у средини између онога што је много и што је мало, али је обично ближе овоме последњем, дакле и незнатан, мален (што се тиче вредности, величине и разне каквоће; пор. medius, modicus): m. orator; poёta; m. spatium; praemium; mm. copiae; mediocres = људи нижега сталежа; mediocria = незнатне ствари; често non (haud) m. = велик, одличан. 2) у својим жељама и тежњама умерен, малим задовољан animus non m., који тежи на високо. + + +mĕdĭŏcrĭtās, ātis f. (mediocris), 1) средња врста, осредњост, незнатност: ingenii. 2) средњи пут, мера, умереност у чему: m. dicendi или in dicendo; само mediocritates = умерене страсти; *auream mediocritatem diligere. + + +mĕdĭŏcrĭtĕr, adv. с comp. (mediocris), 1) у средњу руку, умерено, незнатно, нешто мало. 2) мирно, равнодушно, трпељиво: alqd ferre. + + +Mĕdĭōmatrĭci, ōrum, m. племе у Галији уз реку Мозелу, у околини данашње вароши Меца. + + +Mĕdĭōn, ōnis, m. (Μεδίων), варош у Акарнанији. + + +mĕdĭoxĭmus, adj. (medius) (предкл. и ретко), најсредњији: uxor (Plaut.). + + +†mĕdĭtābundus, adj. (meditor), ко ревно мисли о чему: bellum. + + +†mĕdĭtāmentum, i, n. (meditor), мишљење о чему, отуда = спремање, вежбање, припрема: belli. + + +mĕdĭtātē, adv. (meditatus), 1) смишљено, промишљено: m. probra effundere, с намером. 2) alqd m. tenere, добро, тачно познавати. + + +mĕdĭtātĭo, ōnis, f. (meditor), 1) мишљење, размишљање о чему: m. futuri mali. 2) спремање, припрема за нешто: mortis; muneris obeundi. Отуда 3) претходно вежбање сваке врсте: m. dicendi, у говорништву; m. campestris, телесно вежбање. + + +mĕdĭtātus, adj. (part. од meditor), смишљен, промишљен, промозган: scelus; verbum; oratio. + + +mĕdĭterrānĕus, adj. (medius-terra), средоземни, што у среди земље (далеко од мора) лежи, копнен (opp. maritimus): m. locus; commercium; homines mm.; subst. mĕdĭterrānĕum, i, n. или чешће mĕdĭterrānĕa, ōrum, n. унутарња земља. + + +mĕdĭtor, dep. 1. 1) мислити о чему, размишљавати, премишљати: alqd; rostra curiamque; ретко m. ad rem или de re alqā. 2) мислити о чему, бавити се, занимати се чим, спремати се на што (пор. cogito): m. fugam; accusationem; pestem alci; m. proficisci. 3) вежбати се, приправљати се на што: Demosthenes perfecit meditando (вежбањем) ut etc.; *silvestrem musam avenā meditari, певати пастирску песму. + + +mĕdĭus fĭdĭus в. fidius. + + +mĕdĭus, adj. (μέσος), 1) средњи, што је у средини (с обзиром на место; пор. mediocris, modicus): media pars versūs, средина стиха; m. locus mundi; inter pacem et bellum medium nihil est; in medio foro, на сред трга; per medios hostes, средином кроз непријатеље; arripere alqm medium, ухватити око паса; m. tempus. 2) trop. а) у времену, †vir medius или aetatis mediae, средњих година; m. dies, подне; mediā nocte, у поноћи; mediā aestate, усред лета; б) у средини између две крајности, умерен, средњи, приличан (обично ближи ономе што је много, него ономе што је мало; пор. mediocris): homo; oratio; ingenium; consilium; в) ко ни на једну од обе стране не нагиње, ва) = неизвестан, двосмислен, неодлучан: responsum; vocabulum; вб) = ко ни једној странци не припада, неутралан, непристрастан: gerere se medium, држати се неутрално; то исто и mediis consiliis stare; вв) који посредује, посредник: offerre se medium; medius fratris et sororis, посредник између брата и сестре; вг) *idem pacis eras mediusque belli, био си исти усред мира и у рату; г) усред, међутим, док и сл.: in mediā potione, усред напитка; in honore deûm medio, за време славе богова. Отуда као subst. mĕdĭum, ĭi, и. 1) средина, средње: in medio aedium, m. diei, подне; medio ire, средином; relinquere in medio, оставити нерешено. 2) особ. о ономе што је јавно и свима приступно, очевидно, свима познато итд.: а) in m. alqd proferre, обзнанити; in m. venire (procedere), постати познат; res est in medio, свима је позната, јавна; б) prodire in medium, изићи на јавност, свима се показати; в) e medio recedere и сл., уклонити се с пута; de (e) medio tollere, с пута уклонити, убити; e m. abire, excedere = умрети; г) verba e medio sumpta, из обичног живота узете; д) vocare rem in medium, изнети ствар пред суд јавности; ђ) in medium consulere, саветовати се о општем добру; communes utilitates in medium afferre, старати се о општој користи; laudem conferre in medium, дати свима учешћа у слави; res cedit in medium, постаје опште добро; res in medio positae, свима приступне; rem in medium dare, уступити за општу употребу. + + +mĕdulla, ae, f. 1) мозак, мождина, срж, срце (у животиње и у биљке). 2) trop. = унутрашњост, особ. срца: haerere in medullis alci, бити коме врло мио. + + +Mĕdullĭa, ae, f. варошица у Лацији. Отуда Mĕdullīnus, adj. + + +mĕdullĭtŭs, adv. (medulla), из мождине = од срца, срдачно: amare (Plaut.). + + +mĕdullŭla, ae, f., (dem. од medulla). + + +Mēdus, 1) adj., в. Medi. 2) subst. Mēdus, i, m., река у Персији. 3) син Медејин. + + +Mĕdūsa, ae, f. (Μέδουσα), једна од трију сестара, названих Горгона (в. Gorgo), чија је глава место косе змијама била обрасла, те се сваки који је год погледао окаменити морао. Персеј јој је одсекао главу; из њене крви постао је коњ Пегаз. Отуда Mĕdūsaeus, adj.: fons M., извор Hippocrene (в. ту реч). + + +Mĕgăbocchus (Mĕgăboboccus), i, m. Gajus, претор на Сицилији, друг Катилинин у завери. + + +Mĕgăbocchus (Mĕgăboboccus), i, m. Gajus, претор на Сицилији, друг Катилинин у завери. + + +Mĕgaera, ae, f. (Μέγαιρα), »која се срди«, једна од Фурија. + + +Mĕgălensĭa (Mĕgălēsĭa), ĭum, n., светковина у почаст богиње Кибеле (Cybele), која је прозвана велика мати (magna mater, ἡ μεγάλη). + + +Mĕgălensĭa (Mĕgălēsĭa), ĭum, n., светковина у почаст богиње Кибеле (Cybele), која је прозвана велика мати (magna mater, ἡ μεγάλη). + + +Mĕgălŏpŏlis, is, f. (Μεγαλόπολις), варош у Аркадији. Отуда 1) Mĕgălŏpŏlītae, ārum, m. Мегалопољани. 2) Mĕgălŏpŏlītānus, adj. и subst. Mĕgălŏpŏlītāni, ōrum. m. становници Мегалопоља. + + +Mĕgăra, ae, f. и Mĕgăra, ōrum, n. (Μέγαρα), 1) главна варош у покрајини Мегариди (Megaris). 2) варош на Сицилији. Отуда а) Mĕgărensis, adj. и subst. Mĕgărenses, ĭum, m., Мегарани; б) *Mĕgărēus и *Mĕgărēĭus, adj., мегарски; в) Mĕgăreus (eus једносложно), ĕi, или eŏs, m. (Μεγαρεύς), Мегаранин; г) Mĕgărĭcus, adj.; напосе Mĕgărĭci, ōrum, m. мегарски филозофи, присталице Еуклидове; д) *Mĕgărus, adj. + + +Mĕgăreus1 в. Megara 2) в). + + +Mĕgăreus2 (eus једносложно), ĕi, m., син Нептунов, отац Хипоменов, који се стога зове и heros Mĕgărēĭu s. + + +Mĕgăris, ĭdis, f. (Μεγαρίς), 1) покрајина у Грчкој до Атике. 2) варош на Сицилији, названа и Megara. + + +†mĕgistānes, num, m. (сродно с (μέγας), великаши. + + +Mĕto3 или Mĕgōn, ŏnis, m. (Μέτων), славан атински астроном који је ради изједначења сунчеве године с месечном пронашао круг (cyclus) од деветнаест година; стога се у шали каже за спора дужника, quando iste Metonis annus veniet? + + +mĕhercŭle в. Hercules. + + +mējo, —, —, 3. мокрити, пишати (простачки израз; пор. mingo). + + +mĕl, mellis, n. (μέλι), мед; *често у plur.; отуда trop. а) mellapoёtica, лепе песме; melli mihi est, слатко ми је; б) као реч одмила, mel meum, сласти моја: mel ac deliciae tuae. + + +Mela, ae, m. в. Mella. + + +Mella или Mela, ae, m., река у горњој Италији. + + +Melae, ārum, f. сеоце у Самнији. + + +Mĕlampūs, ŏdis, m. (Μελάμπους), на гласу пророк и лекар. + + +mĕlanchŏlĭcus, adj. (μελαγχολικός), црножучан, меланхоличан, сетан. + + +Mĕlănippē, ēs, f. (Μελανίππη), кћи Еолова или Десмонтова (Desmontes), која је родила с Нептуном Беота и Анкла (Boeotos, Anclos). + + +Mĕlanthus, i, m. (Μέλανθος), 1) река у Сармацији. 2) краљ у Елиди, затим у Атини, отац Кодров; отуда Mĕlanthēus, adj. + + +mĕlănūrus, i, m. (μελάνουρος), црнорепац (нека риба). + + +melcŭlum в. melliculum. + + +Meldi, ōrum, m. племе у Gallia Celtica, у околини садашње вароши Meaux. + + +Mĕlĕāger, gri, m. (Μελέαγρος), син Енеја (Oeneus), краља калидонског и Алтеје, познат са своје трагичне смрти после великога лова калидонског. Отуда Mĕlĕāgrĭdes, dum, f., по причи сестре Мелеагрове, које су дотле оплакивале смрт његову, док се нису претвориле у морске кокоши, које се истим именом зову. + + +mĕlĕāgris, ĭdis, f. (в. Meleager), морска кокош, бисерка (Perlhuhn). + + +mēles или mēlis, is, f. мала четвороножна животиња, по свој прилици куна. + + +Mĕlēs, ētis, m. (Μέλης), река у Јонији. Отуда Mĕlētēus, adj. = хомерски. + + +Mĕlĭboea, ae, f. варош у Тесалији, Филоктетово место рођења. Отуда Mĕlĭboeus, adj. + + +Mĕlĭcerta или Mĕlĭcertēs, ae, m. (msaixeptg), син Инонин и Атамантов (в. Athamas и Ino). + + +Mĕlĭcerta или Mĕlĭcertēs, ae, m. (msaixeptg), син Инонин и Атамантов (в. Athamas и Ino). + + +*†mĕlĭcus, adj. (μελικός), 1) музичан. 2) лирски: poёma. Отуда subst. mĕlĭcus, i, m. (sc. poёta), лирски песник. + + +mĕlĭlōtos, i, f. или mĕlĭlōton, i, n. (μελίλωτος), ждраљика, кокотац (Steinklee). + + +mĕlĭmēlum, i, n. (μελίμηλον), јабука слаткача. + + +mēlīnus1, adj. (meles), од куне, кунин; subst. mēlīna, ae. f., кеса од кунине коже. + + +mēlĭnus2, adj. (од μῆλον, јабука, гуња), од гуња; отуда као subst. mēlīnum, i, n. 1) (sc. oleum), уље од гуњиног цвета. 2) (sc. vestimentum), хаљина жуте боје као гуња. + + +mĕlĭnus3, adj. (mel), медени, од меда, с медом; отуда као subst. mĕlĭna, ae, f. медно пиће, медњика. + + +Mēlīnus4, adj. (Melos2), мелски, с острва Мела; отуда Mēlīnum, i, n. (sc. pigmentum), бела боја, мелско белило. + + +mĕlĭor в. bonus. + + +mēles или mēlis, is, f. мала четвороножна животиња, по свој прилици куна. + + +mĕlisphyllum, i, n. (μελίφυλλον), пчелињак (Melissa officinalis), биљке што је пчеле воле. + + +Mĕlissus, i, m. (MeAiooog), 1) грчки филозоф с острва Сама 2) ослобођеник Меценатов, библиотекар Августов. + + +Mĕlĭta, ae, f. (Μελίτη), острво између Сицилије и Африке, сад Малта. Отуда Mĕlĭtensis, adj.; напосе Mĕlĭtensĭa, ĭum, n. одело мелитско. + + +Mēlĭus1 в. Melos2. + + +mĕlĭus2 в. bene. + + +mĕlĭuscŭlē, adv. demin. (в. bene), мало боље, побоље, нешто више. + + +mĕlĭuscŭlus, adv. comp. (dem. од melior), нешто бољи: meliusculum esse, бити мало боље са здрављем. + + +Mella или Mela, ae, m., река у горњој Италији. + + +mellĭcŭlum, i, n. (dem. од mel), упр. нешто мало меда; trop. као реч одмила, срце моје, душице! + + +*mellĭfer, fĕra, ferum, adj. (mel-fero), медоносан, што мед бере: apis. + + +mellĭfĭco, 1. мед правити. + + +mellilla, ae, f. (mel), као реч одмила, слатка моја! (Plaut.). + + +mellīnĭa, ae, f. сласт, наслада: magnae melliniae est mihi (Plaut.). + + +mellītŭlus, adj. (dem. од mellitus), меден. + + +mellītus, adj. са †sup. (mel), 1) медљан, медом заслађен: placenta; favus. 2) сладак као мед: sapor. 3) trop. (Com.) = мио, љубак, пријатан: oculi; suavium; mi mellite, слатки мој! + + +Melodūnum, i, n. варош у Галији, сад Melun. + + +*mĕlŏs1, n. (μέλος), певање, песма. + + +Mēlos2, i, f. (Μῆλος), острво Егејскога мора. Отуда Mēlĭus и Mēlīnus, adj. + + +Melpŏmĕnē, ēs, f. (Μελπομένη), Муза трагичне и лирске поезије. + + +membrāna, ae. f. (membrum), 1) танка кожица што покрива унутарње делове животињскога тела; кожица; *спољна кожа змијина. 2) за писање приређена кожа, пергаменат: †membranae, писаће таблице од пергамента. 3) површина, спољашпост: coloris (Lucr.). + + +†membrānācĕus, adj. (membrana), кожни, пергаментни. + + +membrānŭla, ae, f. (dem. од membrana), пергаментно писмо. + + +membrātim, adv. (membrum), 1) члан по члан, мало-помало: deperdere sensum. 2) појединце; напосе о говору = у малим одељицма, ставовима: dicere. + + +membrum, i n. 1) уд животињскога тела (пор. artus). 2) trop. део какве целине, н. пр. куће, државе.; напосе = одељак у говору, члан у ставу. + + +mĕmĭnī, nisse, verb. def. 1) сећати се, опомињати се чега, памтити што (дакле о трајном стању; пор. reminiscor и recordor): bene meminisse, врло се добро сећати; meminisse beneficia; memini hujus loci; memineram Paullum, запамтио сам га добро; memini te narrare, сећам се да си приповедао; memento mori, сећај се смрти; memineris mei, опомени ме се. 2) (ретко) споменути, спомињати: rei alcjs; de exsulibus. + + +Memmĭus, име римскога племена; неки Gajus M. беше пријатељ Цицеронов. Отуда 1) Memmĭădēs, ae, m. неко из Мемијева племена. 2) Memmĭānus, adj. + + +Memmĭus, име римскога племена; неки Gajus M. беше пријатељ Цицеронов. Отуда 1) Memmĭădēs, ae, m. неко из Мемијева племена. 2) Memmĭānus, adj. + + +mĕmŏr, ŏris, adj. (memini), 1) ко се сећа чега, памти што: officii; facti illorum; memor Lucullum periisse; m. et gratus. Отуда а) m. regni sui tirmandi, који не пропушта утврдити своју државу; б) само за се memor значи ба) = захвалан; бб) ко добро памти: mendacem oportet esse memorem; в) о стварима: ira; poena m. осветљива; auris m. што верно задржи оно што је чуло; supplicium parum m. rerum humanarum = нечовечна казна; m. libertatis vox, реч којом се још помишља на слободу. 2) = што подсећа, опомиње на што: imprimere memorem dente notam, ујести (оставити белегу од зуба за спомен). + + +mĕmŏrabĭlis, adj. с comp. (memoro), 1) што се може спомињати, причати, замислити. 2) што је вредно да се спомиње, знаменит, знатан: vita; auctor; virtus; facinus. + + +mĕmŏrandus, adj. (gerund. од memoro), спомена вредан, знаменит. + + +*mĕmŏrātor, ōris, m. (memoro), приповедач. + + +mĕmŏrātus1, adj. (part. од memoro) = memorandus. + + +mĕmŏrātŭs2, ūs, m. (me-moro) (предкл. и касно), спомињање, причање. + + +mĕmŏrĭa, ae, f. (memor), памет 1) = памћење, моћ памћења: m. bona; tenacissima; ex memoriā, напамет; memoriae alqd mandare, запамтити; deponere alqd ex memoriā, заборавити; hoc fugit meam memoriam, то им је испало из памети. 2) = спомен, успомена: viri digni memoriā; revocare memoriam rei alcjs; adhibere memoriam nullam rei, пустити да што оде у заборав; prodere (tradere, mandare) alqd memoriae, написати, причати што (о историку); post hominum memoriam, од памтивека; omni memoriā, колико се зна; memoria alcjs rei excidit или abiit, нешто се заборавило. 3) време, уколико га се ко сећа: superiore memoriā, у старо доба; hujus memoriae philosophi, садашњи; usque ad nostram memoriam, до наших времена. 4) = догађај, случај којега се ко сећа: †miserrima Alesiae m. 5) усмени или писмени извештај, причање: duplex est m. de hac re. 6) споменица, мемоар. + + +†mĕmŏrĭālis, adj. (memoria), што служи памћењу или сећању: libellus m., споменица, записци, мемоар. + + +mĕmŏrĭŏla, ae, f. (dem. од memoria), памћење. + + +mĕmŏrĭtĕr, adv. (memor), 1) напамет, из главе, наизуст: m. multa ex orationibus Demosthenis pronuntiare. 2) с верним памћењем, тачно, да се ништа не заборави и не остави: m. multa narrare. + + +mĕmŏro, 1. (memor) (ређе је од сложенога commemoro) причати, говорити, извешћивати о чему: m. alqd; de re; memora mihi nomen реци ми име; memorant id esse factum. + + +Memphis, is или ĭdis, f. (Μέμφις), стари град у средњем Мисиру. Отуда 1) Memphītēs, ae, m. (Μεμφίτης), adj. мемфиски, мисирски: bos M. = Apis. 2) Memphītĭcus и *Memphītis, ĭdis adj. = мисирски. + + +Mĕnae, ārum, f. (Μέναι), варош на Сицилији. Отуда Mĕnaeni, ōrum m., Мењани. + + +Mĕnandĕr, dri, m. (Μένανδρος), 1) главни песник новије атичке комедије, узор Терентијев. Отуда *Mĕnandrēus, adj. 2) име једног роба Цицеронова. + + +Mĕnăpĭi, ōrum, m. племе у северној Галији. + + +menda в. mendum. + + +mendācĭlŏquus, adj. с comp. (mendacium-loquor), лажљив (Plaut.). + + +mendācĭŏlum и mendācĭuncŭlum, i, n. (dem. од mendacium), мала лаж. + + +mendācĭum, ĭi, n. (mendax), 1) неистина, лаж: dicere m. 2) trop. а) † подражавање којим се причињава обмана; б) *измишљање, фикција: mendacia vatum. + + +mendācĭuncŭlum в. mendaciolum. + + +mendācĭŏlum и mendācĭuncŭlum, i, n. (dem. од mendacium), мала лаж. + + +mendax, ācis, adj. с comp. и sup. (mentior), 1) лажљив, ко говори неистину: homo; Carthaginienses mendaces, неверни; mendacissimus, »преиспољна лаж«; *infamia mendax, неправедна, незаслужена. 2) trop. а) = варљив, лажан: speculum; visum; fundus m., што мање роди него што се газда надао; *= измишљен: damnum, или = подражавањем начињен: pennae. + + +mendīcābŭlum, i, и. (mendico) (предкл. и касно), просјак. + + +†mendīcātĭo, ōnis, f. (mendico), просјачење: m. vitae, за живот. + + +†mendīcē, adv. (mendicus), просјачки. + + +mendīcĭtās, ātis, f. (mendicus), просјачки живот, жебрачина, пука сиротиња. + + +mendīco, 1. и mendīcor, dep. 1. (mendicus) (предкл. и песнички), просити: alqd; mendicatus cibus. + + +mendīco, 1. и mendīcor, dep. 1. (mendicus) (предкл. и песнички), просити: alqd; mendicatus cibus. + + +mendīcŭla, ae, f. (mendicus), просјачка хаљина. + + +mendīcus, adj. 1) просјачки, жебрачки, врло сиромашан: homo; као subst. mendīcus, просјак, жебрак. 2) уопште јадан, жалостан: instrumentum: као грдња, битанга. + + +mendōsē, adv. с comp. и sup. (mendosus), погрешно: scribere. + + +mendōsus, adj. с comp. и sup. (mendura), 1) погрешан, пун погрешака: exemplar testamenti; mores; historia. 2) ко често греши, погрешке прави. + + +mendum, i, n. и †menda, ae, f. погрешка, мана: а) телесна мана; б) †погрешка у писању, у рачуну. + + +Mĕnĕclēs, is, m. (Μενεκλῆς), име азијског ретора. Отуда Mĕnĕclēius, adj. + + +Mĕnĕdēmus, i, m. (Μενέδημος), 1) филозоф из Еретрије. 2) говорник из Атине. + + +Mĕnĕlāus, i, m. (Μενέλαος), син Атрејев, брат Агамемнонов, муж Јеленин, краљ у Спарти. Отуда 1) *Mĕnĕlāēus, adj., Менелајев. 2) Menelai portus, пристаниште и варош у Мисиру. + + +Mĕnēnĭus, име римскога племена; најпознатији је Men. Agrippa, који је склонио плебејце на повратак у Рим. + + +Mĕnexĕnus, i, m. (Μενέξενος), наслов једном дијалогу Платонову. + + +Mēninx или Mēnix, ingis, f. (Μήνιγξ), мало острво крај афричке обале. + + +Mĕnippus, i, m. (Μένιππος), 1) кинички филозоф, врло заједљив. 2) азијски говорник у доба Цицероново. + + +Mēninx или Mēnix, ingis, f. (Μήνιγξ), мало острво крај афричке обале. + + +Mĕnoeceus (eus једносложно), ĕi, m. (Μενοικεύς), син тебанскога краља Креона који је жртвовао свој живот за отаџбину. + + +Mĕnoetĭus, ĭi, m. (Μενοίτιος), син Акторов, отац Патроклов. Отуда Mĕnoetĭădēs, ae, m., Менетијев син = Patroclus. + + +Mĕnōn, ōnis, m. наслов дијалога Платонова. + + +mens, tis, f. 1) душа као биће што мисли и суди (различно од animus, једно стога што animus може да значи душу уопште, а mens један део њене радње; а друго, што animus напосе означава вољу, тежњу или осећај, а mens мисао, што је претежније), ум, разум, дух, памет: regnum totius animi a natura tributum est menti; animus et mens, срце и дух; mente alqd comprehendere (complecti и сл.), појмити, схватити; adimere alci mentem, одузети памет; captus mente глуп; mentis suae esse или mentis suae compotem esse, бити при себи, при свести. 2) а) = мисао, мишљење, сећање, ум, памет: venit mihi in mentem oris tui, дошло ми је на памет твоје лице; б) намера, план: eā mente с том намером; mihi in mente est dormire, наумио сам; quid tibi in mentem venit? utinam tibī dii hanc mentem dent!; в) назор, мишљење, мњење: longe mihi alia mens est; intelligere mentem alcjs; г) = размишљање, промишљање: sine ulla mente; д) = наклоност, расположење: hominum mentes erga te; ђ) = срце, храброст: addere mentem alci, охрабрити; demittere mentes, клонути духом (о више њих); е) мисао = брига: mentes hominum. + + +mensa, ae, f. (сродно са emineo), 1) а) сто уопште. Напосе б) = трпеза, софра (за којом се руча): surgere a mensa; super или apud mensam, за столом, за време ручка; mittere alci de mensa, послати ком са стола што за ручак. Отуда 2) а) јело, јестиво: mensae Syracusiae = раскошне части; m. secunda, поручак (воће и посластице после ручка); б) жртвеник; в) месарска клупа; г) мењачки сто: m. publica = општинска каса, јавна банка. + + +mensārĭus, ĭi, m. (mensa), упр. adj. а) јавни банкар, мењач који је уређивао примања и издавања државне касе (пор. argentarius; али су се mensarii приватно занимали истим пословима као и argentarii); б) mensarii quinqueviri и triumviri, тројица или петорица које је сенат бирао на извесно време да уреде дугове. + + +mensĭo, ōnis, f. (metior), мерење. + + +mensis, is, m. месец (= време од 30 дана): primo mense; ineunte и exeunte mense, у почетку и при крају месеца. + + +*†mensor, ōris, m. (metior), мерилац, земљомер. + + +menstrŭālis, adj. (mensis) (предкл. и касно), месечни: epulae. + + +menstrŭus, adj. (mensis), месечни, 1) на месец, за месец дана, једномесечни: vita; cibaria menstrua. 2) месечни = што бива свакога месеца: feriae; subst. menstrŭum, i, n. а) = месечни оброк војников; б) menstruum meum, месечна моја служба. + + +mensŭla, ae, f. (dem. од mensa), мали сто. + + +mensūra, ae, f. (metior), 1) *†мерење: facere mensuram rei alcjs. 2) мера којом се мери: majore mensură reddere alqd. 3) мера као резултат мерења, дужина, ширина, обим, множина итд.: m. aquae, дубина; itineris, дужина пута; dare alci mensuram bibendi, прописати ком извесну меру. Отуда trop. m. legati, достојанство; submittere se ad mensuram discentis, управљати се по схватању ученикову. + + +menta или mentha, ae, f. (μίνθη), метвица (трава). + + +menta или mentha, ae, f. (μίνθη), метвица (трава). + + +mentĭo, ōnis, f. (memini), помен, спомен, напомена, говор о чему, предлог и сл.; mentionem facere (inferre, movere) rei alcjs или de re alqā, споменути што (или већ познато, или ново; пор. commemoro); incidere in mentionem rei alcjs, случајно споменути што; mentionem facere in senatu, предложити; serere mentiones, чешће спомињати; (Com.) mentionem facere cum alqo, говорити с ким. + + +mentĭor, dep. 4. 1) intrans. неистину рећи (с намером или нехотице), лагати: aperte; apud alqm, некоме; in или de re alqā; *mentiar nisi etc, лажа био ако не итд. (као уверавање); ne joco quidem mentiri, ни у шали не лагати. Отуда а) *= измислити (о песницима) Homerus ita mentitur; б) = постати лажа, не држати речи: *alci; в) = варати: frons, oculi, vultus persaepe mentiuntur. 2) trans. а) лажно измислити, тврдити, неистину исказати: dolores capitis; auspicium; б) *† лажно себи присвајати, издавати се за нешто: m. originem regiae stirpis, да је краљевска порекла; m. juvenem; lana mentita varios colores, која је узимала на се разне боје; в) *варати, обманути: seges mentitur spem. + + +mentītus, adj. (part. од mentior), измишљен, лажан: pater; arma. + + +Mentōr, ŏris, m. (Μέντωρ), 1) пријатељ Улисов, коме је овај, пошав на Троју, дом свој препоручио, у чијој је слици и Минерва пратила Телемаха, док је овај оца свога Улиса тражио и мудре му савете давала. Отуда је Ментор и као appell. = мудри саветник или руковођа. 2) славан вештак у резању полуузвишених (рељефних) слика на металном посуђу, око 356 пр. Хр. Отуда Mentŏrĕus, adj. + + +mentŭla, ae, f. мушки уд. + + +mentum, i, n. брада (доња вилица), подбрадак. + + +*†mĕo, 1. (сродно с eo), ићи = правилно кретати се извесном путањом (ретко о човеку и животињи; пор. eo): sol; aura meat; spiritus, plaustra, naves meant. + + +mĕphītis, tis, шкодљиво, кужно испарење; personif. богиња шкодљивих, заразних испарења. Отуда mĕphītĭcus, adj. кужан, прилепљив. + + +mĕrācŭlus, adj. (dem. од meracus), прилично чист, немешан. + + +mĕrācus, adj. с comp. (merus), чист, непомешан: vinum; trop. m. libertas, неограничена. + + +*mercābĭlis, adj. (mercor), што се може купити. + + +mercātor, ōris, m. (mercor), трговац (већи; угледнија реч него caupo и institor, а мање угледна него negotiator). + + +mercātōrĭus, adj. (mercator), трговачки: navis m. (Plaut.). + + +mercātūra, ae, f. (mercor), 1) трговина, трговање: facere mercaturam (или mercaturas, ако их више има), трговати. 2) тровачка роба: mercaturam habere (Plaut.). + + +mercātŭs, ŭs, m. (mercor), 1) = mercatura 1). 2) трг = тржиште, скуп купаца и продавалаца (сајам, панађур, вашар): m. frequens; indicere mercatum, одредити, заказати; habere, држати. Отуда m. Olympiacus, свечани збор у Олимпији, с којим беше скопчан и трг. + + +mercēdŭla, ae, f. (dem. од merces), мала плата, награда; слаби дохоци. + + +mercennārĭus (не mercenarius, јер долази од mercedinarius, скраћ. mercednarius, асимиловано mercennarius), 1) за плату најмљен, погођен: miles m., плаћен (најамник, »солдат«); testis = подмићен, поткупљен; и о стварима: arma mm., којега се ко прима за новац. 2) subst. mercennārĭus, ĭi, m. најамник, надничар. + + +mercēs, ēdis, f. 1) плата, награда (за трајну службу; пор. pretium): m. operae; m. manuum; mercede militare; често у злу смислу = мито: lingua astricta mercede, везан митом; prov. unā mercede duas res assequi = једним хицем два зеца убити. 2) уопште цена, наплата: constituere mercedem rei alcjs, утврдити цену; non aliā bibam mercede, ни под којим другим условом. 3) = штета или казна: non sine magnā mercede, не без велике штете; statuere gravem mercedem temeritatis, казну за дрскост. 4) закуп (аренда, кирија), доходак од кућа, поља и сл.: m. praediorum, habitationum. + + +mercĭmōnĭum, ĭi, n. (merx), трговачка роба. + + +mercor, dep. 1. (merx), купити, куповати (где се одмах помишља на трговање; пор. emo): alqd ab alqo; m. fundum ab (de) alqo; m. alqd magno pretio. + + +Mercŭrĭus, ĭi, m. грчки Ἐρμῆς, син Јупитера и Маје, гласник богова, бог вешта говора, лукавства, проналазака, трговине, вођа душа покојника, у подземни свет итд. Отуда Mercŭrĭālis, adj. Меркуријев: viri Mercuriales = песници као љубимци Меркуријеви. Напосе а) stella Mercurii, планета Меркурије; б) meton. = Хермов стуб (в. Hermes). + + +merda, ae, f. нечистота тела, поган. + + +mĕrē, adv. (merus), чисто, не помешано. + + +mĕrenda, ae, f. ужина, око 4—5 часова после подне. + + +†mĕrendārĭus, adj. (merenda), ко (из милости) добија ужину. + + +mĕrĕo, rŭi, rĭtum, 2. и mĕrĕor, ritus sum, dep. 2. 1) (понајвише у активном облику) заслужити, стећи, добити: numos vicenos; *hic liber meret aera Sosiis, носи им новаца; m. alqm dote, миразом добити мужа; quid mereas ut etc., колико да ти се плати што итд. Напосе m. stipendia или само = merere = служити у војсци; m. equo, као коњаник; m. pedibus, као пешак. 2) заслужити = бити чега вредан (и у добру и у злу; пор. dignus): m. laudem; praemia; m. ut (ne) praemio decorer; *m. mori; poenas pati; si mereo; *Lycaon merens expendit poenas, био је по заслузи кажњен. Отуда mĕrens, tis, као adj. = крив. 3) (понајвише dep.) intrans. стећи заслуге, заслужан бити за: bene, male mereri de aĭqo; de republica, и (Plaut.) erga alqm. + + +mĕrĕo, rŭi, rĭtum, 2. и mĕrĕor, ritus sum, dep. 2. 1) (понајвише у активном облику) заслужити, стећи, добити: numos vicenos; *hic liber meret aera Sosiis, носи им новаца; m. alqm dote, миразом добити мужа; quid mereas ut etc., колико да ти се плати што итд. Напосе m. stipendia или само = merere = служити у војсци; m. equo, као коњаник; m. pedibus, као пешак. 2) заслужити = бити чега вредан (и у добру и у злу; пор. dignus): m. laudem; praemia; m. ut (ne) praemio decorer; *m. mori; poenas pati; si mereo; *Lycaon merens expendit poenas, био је по заслузи кажњен. Отуда mĕrens, tis, као adj. = крив. 3) (понајвише dep.) intrans. стећи заслуге, заслужан бити за: bene, male mereri de aĭqo; de republica, и (Plaut.) erga alqm. + + +mĕrĕtrīcĭē, adv. (meretricius), блуднички, курварским начином. + + +mĕrĕtrīcĭus, adj. (meretrix), блуднички, курварски; отуда subst. mĕrĕtrīcĭum, ĭi, n. занат курварски. + + +mĕrĕtrīcŭla, ae, f. (dem. од meretrix), јавна блудница. + + +mĕrĕtrix, īcis, f. (mereo), јавна блудница, курва (с обзиром на занимање, у грађанском погледу; пор. scortum, prostibulum итд.). + + +mergae, ārum, f. двороге виле; trop. (Com.) mergae pugneae, песнице. + + +*†mergĕs, ĭtis, f. сноп (жита итд.). + + +mergo, si, sum, 3. 1) уронити, загњурити, потопити: m. pullos in aquam; aves mergunt se in mare; *m. classem, потопити: *m. alqm aequore: mergi aquā или ad caput aquae, утопити се, удавити се; али mergi (о звезди) = заћи. 2) уопште унутра ставити, спустити у, завући: *canes mersis in corpora rostris (заболи њушке) dilacerant dominum; fluvius mergitur in Euphratem, утиче; *m. alqm funere, покопати, погрепсти. Отуда *= сакрити: vultum. 3) trop. сурвати, бацити, увалити у што и сл.: m. alqm malis; se in voluptates; mersus (савладан) vino somnoque; m. secundis rebus, пун среће; *mersis fer opem rebus, помози пропалом стању; usurae mergunt sortem, камате су веће од главнога. + + +mergus, i, m. (mergo), 1) ронац (птица). 2) положница (винове лозе). + + +†mĕrīdĭālis, adj. (meridies), подневни, полудневни: ventus. + + +mĕrīdĭānus, adj. (meridies), 1) подневни, полудневни: tempus; somnus. 2) јужни: pars orbis; regio; circulus, екватор. + + +mĕrīdĭātĭo, ŏnis, f. (meridio), полудневно отпочивање, спавање у подне. + + +mĕrīdĭēs, ēi, f. (medius-dies), 1) подне = пола дана. 2) подне = југ, јужна страна. + + +*†mĕrīdĭo, 1. или mĕrīdĭor, dep. 1. (meridies), спавати у подне, одмарати се. + + +*†mĕrīdĭo, 1. или mĕrīdĭor, dep. 1. (meridies), спавати у подне, одмарати се. + + +Mērĭŏnēs, ae, m. (Μηριόνης), Крећанин, кочијаш Идоменејев под Тројом. + + +mĕrĭtō1, adv. ca sup. (упр. abl. од meritum), по правди, по заслузи, с правом: m. ac jure laudari; m. sum iratus Metello. + + +mĕrĭto2, 1. (intens. од mereo), заслужити. + + +mĕrĭtōrĭus, adj. (meritum), чим се новац заслужује, најамни: †cenaculum; rheda, кола што се под најам дају. Отуда subst. mĕrĭtōrĭa, ōrum, n. соба под најам (на краће време). + + +mĕrĭtum, i, n. (упр. neutr. од adj. meritus), 1) плата = заслуга, и као = награда и као = казна. 2) заслуга бити вредан, достојан чега: merito tuo, ejus, по твојој (његовој) заслузи; 3) доброчинство, услуга (пор. beneficium, officium): magna ejus in me non dico officia, sed merita sunt. 4) кривица: nullo meo in se merito, нисам му ништа скривио. + + +mĕrĭtus, adj. ca sup. (part. од mereo), заслужен, праведан: poena; mors; fama. + + +Mermessus, i, f. варош у Фригији. Отуда Mermessĭus, adj. + + +†mĕro, ōnis, m. (merus) »винолок«, погрдни надимак Неронов. + + +mĕrŏbĭbus, i, m. (merus-bibo) што пије немешано вино: anus. + + +Mĕrŏē, ēs, f. (Μερόη), велико острво нилско у Етиопији. + + +Mĕrŏpē, ĕs, f. (Μερόπη), кћи Атлантова, жена Сизифова, једна од седам Плејада. + + +Mĕrops1, ŏpis, m. (Μέροψ), краљ етиопски, муж Клименин, с којом је бог сунца (Sol, Helios) родио Фајетона (Phaёthon). + + +mĕrops2, ŏpis, f. (μέροψ), жуна, вуга, пчелождер (птица). + + +*†merso, 1. (intens. од mergo), загњурити, потопити. + + +mĕrŭla, ae, f. 1) кос (птица). 2) нека риба. 3) име једне породице у gens Cornelia. + + +mĕrus, adj. 1) немешан, особ. vinum merum = чисто, немешано с водом (као што га пијанице пијаху); *unda m., непомешана с вином; lac; argentum, чисто, право; напосе као subst. mĕrum, i, n. чисто впно. Отуда trop. а) = прав, неискварен: libertas; mera illa Graecia; б) velut ex diutinā siti nimis avide meram haurientes libertatem, потпуну, претерану слободу. 2) значи (са искључењем свега другога) сам, чист, пук, го и сл.: mera monstra nuntiat; loquuntur mera scelera, говоре само грешне ствари; m. bellum. 3) (ретко и *†), го, непокривен: pes. + + +merx, mercis, f. 1) роба (еспап): merces femineae = женски накити; mutare merces, трговати у промену, трампити; haec quoque sunt in merce, на продају. 2) ствар: aetas mala merx est tergo, старост је зла ствар за леђа (не могу да се исправе). + + +Mĕsembrĭa, ae, f. (Μεσημβρία), варош у Тракији на Црном мору. Отуда Mĕsebrĭăcus, adj. + + +mĕsŏchŏrus, i, m. (μεσόχορος) упр. коловођа; trop. вођа пљескача у позоришту («клакер»). + + +Mĕsŏpŏtămĭa, ae, f. (Μεσοποταμία), покрајина у Азији међу Еуфратом и Тигром. + + +Messāla в. Valerius. + + +Messālĭna, ae, f., прва жена цара Клаудија. + + +Messāna, ae, f. (Μεσσήνη), варош на Сицилији, сад Месина. Отуда Messānĭus, adj. + + +Messăpĭa, ae, f, старо име данашње Калабрије у доњој Италији. Отуда Messăpĭus, adj. и subst. Messăpĭi, ōrum, m. становници Месапије. + + +Messēnē, ēs, f. (Μεσσήνη), главни град у покрајини Месенији у Пелопонезу. Отуда Messēnĭus adj. и subst. Messēnĭi, ōrum, m. Месењани. + + +messis, is, f. (meto), жетва, 1) косидба и скупљање плодова: facere messem; sementis ac m. 2) *= време жетве: per messes. 3) *† = жито које треба пожети или које је већ пожњевено. Prov. messes suas urere = шкодити себи самом; adhuc tua messis in herba est = још си далеко од успеха. + + +messor, ōris, m. (meto), жетелац, косац. + + +messōrĭus, adj. (messor), жетелачки: falx. + + +met, наставак на pronomina: ego, tu, meus итд., сам, главом: memet, мене сама, мене главом; nobismet ipsis; suismet ipsi corporibus. + + +mēta, ae, f. 1) свака фигура налик на купу или на пирамиду (н. пр. пласт сена, глава шећера и сл.): collis in modum metae. 2) напосе metae у римском цирку беху купасти стубови на крајевима зида (spina), око којих се утркиваоци мораху на колима по седам пута возити (в. circus), мета, циљ: *optatam cursu contingere metam; trop. interiorem metam cursu terere, не околишити у говору, држати се ствари. Отуда *= гребен, предгорје, око којега лађа плови: m. Pachyni. 3) trop. *= циљ, крај, граница: m. vitae; aevi; utraque m., обе крајње сунчеве тачке = јутро и вече. + + +†mĕtălepsis, is, f. (μετάληψις), реторска фигура = transsumtio. + + +mĕtallum, i, n. (μέταλλον), 1) метал, ков: m. auri; m. aeris; *libertas potior metallis, вреднија од злата; *= новац; †о минералима уопште, н. пр. креда, сумпор. 2) руда, рудник: m. aurarium; colere metalla, копати руде; †damnare in mn., condemnare ad metalla, осудити да ради у рудницима. + + +†mĕtămorphōsis, is, f. (μεταμόρφωσις), преображај; име спева Овидијева. + + +†mĕtăphŏra, ae. f. (μεταφορά), реторска фигура, тј. замена једне речи другом због сличнога појма, лат. translatio. + + +†mĕtăplasmus, i, m. (μεταπλασμός), граматичка промена, неправилност облика које речи. + + +Mĕtăpontum, i, n. варош у Луканији. Отуда Mĕtăpontīnus, adj. + + +mētātor, ōris, m. (metor), који кољем што обележава, премерава: castrorum. + + +Mĕtaurus, i, m. (Μέταυρος), река у Умбрији, знаменита због битке 207 пр. Хр. + + +Mĕtellus, име римске породице у gens Caecilia (в. Caecilius). + + +Mĕtĕrēa turba, племе у околини Дунава и Црнога мора. + + +†mĕthŏdĭcē, ēs, f. (μεθοδική), систематски израђена наука о језику, граматика. + + +Mēthymna, ae, f. (Μήθυμνα) Варош на острву Лезбу. Отуда 1) Mēthymnaeus, adj. и subst. Mēthymnaei, ōrum, m. Метимњани. 2) *Mēthymnĭăs, ădis, f. adj. + + +mĕtĭcŭlōsus, adj. (metus), 1) страшљив. 2) страшан. + + +mētĭor, mensus sum, dep. 4. 1) мерити, измерити, премерити (пор. metor): agrum; frumentum, pedes syllabis m., мерити стопе по слоговима; prov. numos metiri = бити врло богат. Отуда а) одмерити, на меру дати; frumentum militibus; б) поделити: annum; versum. 2) trop. а) пролазећи мерити = пребродити, прећи, превалити: aequora cursu; sacram viam; б) само metiri = ићи: m. gradibus militaribus, корачати војнички; в) време навршити: diem; г) у духу мерити, прорачунати, проценити, расудити: alqd auribus metiri; m. omnia voluptate, по уживању; m. alqd quaestu, по користи, m. odium aliorum suo odio. + + +Metĭosēdum, i, n. варош у Галији, сад Meudon. + + +Mĕtĭus или Mettĭus, ĭi, m., врховни војвода албански у време краља Тула Хостилија. + + +mēto1, 1. в. metor. + + +mĕto2, messŭi, messum, 3. 1) жети, косити, покосити, пожети: m. segetem; pabulum falce, *apes metunt flores, сисају сокове из цвећа = сабирају мед; m. vindemiam (о берби). Prov. ut sementem feceris ita et metes, како си cejao онако ћеш и жети; sibi quisque ruri metit = сваки је себи најпречи; mihi istic nec seritur nec metitur, од тога немам користи. 2) *одсећи, одрезати, одбити: barbam; lilia summā virgā. Отуда = оборити, посећи, особ. у рату: alqm gladio; Orcus omnia metit = сви морају умрети. + + +Mĕto3 или Mĕgōn, ŏnis, m. (Μέτων), славан атински астроном који је ради изједначења сунчеве године с месечном пронашао круг (cyclus) од деветнаест година; стога се у шали каже за спора дужника, quando iste Metonis annus veniet? + + +†mĕtŏposcŏpus, i, m. (μετωποσκόπος), који прориче човеку судбу из његова чела, „челоглеђа“. + + +mĕtor, dep. 1. (*и † имају и mēto, 1) (meta), 1) после мерења обележити кољем место какво (пор. metior): castra; agrum; regiones. 2) *пропутовати: locum. + + +mĕtrēta, ae, m. (μετρητής), главна мера за течности код Грка = 1 1/2 римске амфоре, ¾ атичког медимна. + + +†metrĭcus, adj. (metrum), што се тиче мере стихова или слогова, метрички: leges metricae. + + +Mētrŏdōrus, i, m. (Μητρόδωρος), 1) M. Lampsacenus (али родом Атињанин), присталица Епикурова. 2) M. Scepsius, ученик Карнеадов, познат и као државник. + + +Mētrŏpŏlis, is, f. (Μητρόπολις), варош у Тесалији. Отуда Mētrŏpŏlĭtae, ārum, m. Метропољани, и Mētrŏpŏlītānus, adj. метрополски: campus. + + +†mĕtrum, i, n. (μέτρον), мера, напосе мера стихова. + + +Mettīus в. Metius. + + +Mĕtĭus или Mettĭus, ĭi, m., врховни војвода албански у време краља Тула Хостилија. + + +mĕtŭens, tis, adj. с comp. (part. од metuo), бојећи се, забринут за: *m. rei alcjs; periculi; legum. + + +mētŭla, ae, f. (dem. од meta), малена купа, пирамида. + + +mĕtŭo, tŭi, —, 3. 1) бојати се чега, у страху бити (кад страх потиче из опрезности; пор. timeo, vereor): m. alqm; supplicia ab alqo; m. ne alqd fiat, да ће се што догодити; m. ut aliquis veniat, да неко неће доћи; m. de vitā suā, бринути се за свој живот; m. alci, за некога; m. ab Hannibale, бојати се Ханибала. 2) а) *нешто не смети или не хтети: m. Austrum nocentem; metuit alqd reddere (о рђаву дужнику); б) бити у неизвесности: metuo quid futnrum sit; m. quid agam. + + +mĕtŭs, ūs, m. (metuo), 1) страх, бојазан, немир, брига (в. metuo): esse in metu или metum habere, бојати се, бити у страху; ea res mihi est in metu, задаје ми страх; concipere metum страховати; facere (afferre, injicere) alci metum, задати коме страх; removere metum, опростити се страха итд.; m. hostium, од непријатеља; а Romanis; m. regius, од краља; aliemis, од других; semper sunt in metu ne etc.; *= верско страхопоштовање. 2) основ, повод страху: ponere alqd in metu, држати што за страшно; nullus m. in propinquo est, нема блиског повода страху. + + +mĕus, (voc. mi и *meus), pron. poss. (ἐμός), мој (у српском кадшто и свој): domus m., herus m.; mei, моји рођаци или пријатељи; omnia mea mecum porto, све своје имање носити са собом; m. injuria, неправда коју сам нанео или која ми је нанесена; mentiri non est meum, није ми обичај; meum esse puto illud facere, сматрам за своју дужност да то учиним. Напосе а) у разговору, mi, драги мој! mea, драга моја! mi homo, пријатељу! И кад се о ком говори: Nero meus, мој пријатељ Нерон; б) у разговору, meus homo или само meus, »мој човек" = особа, о којој говорим (обично подругљиво); в) *vix meus sum = једва сам при себи; meus sum, свој сам господар; г) (Com.) meus est = имам га, уловио сам га. + + +Mēvānĭa, ae, f. варош у Умбрији. + + +Mēzentĭus, ĭi, m. име краља церскога (Caere) у Хетрурији, противника Енејина. + + +mi1, скраћено од mihi. + + +mi2, voc. од meus. + + +mĭa, ae, adj. у fem. (грчко μία), једна (Lucr.). + + +*†mīca, ae, f. мрва, мрвица, залогајић: m. panis; auri; m. salis, зрно соли, а trop. нешто мало памети. + + +Mĭcipsa, ae, m. син Масинисе, краља нумидијскога. + + +mĭco, mĭcŭi, —, 1. 1) трзајући или дршћући тамо-амо мицати, трзати, дрхтати, трептети и сл.: venae et arteriae micant, куцају; *linguis micat ore trisulcis (о змији кад миче језиком); m. auribus equus, стриже ушима. Напосе m. digitis, обична игра прстију у Римљана (један пружи нагло прсте а други погађају колико је прстију пружио); prov. dignus est quicum in tenebris mices, можеш се с њим и у мраку играти прстију = поштен је човек. 2) о таком мицању светлости, блистати се, севати, трептети: sidus, ignis micat; oculi mm.; gladii, hastae mm. + + +*mictūrĭo, 4. (mingo), наваљује на мокрење (пишање). + + +Mīdaeum, i, v. (Μιδάϊον), стара варош у Фригији. Отуда Mīdaeenses, ĭum, m. Мидејани. + + +Mīdās, ae, m. (Μίδας), митски краљ у Фригији, коме бог Бах испуни луду жељу да се све чега се дотакне претвори у злато; пошто се покајао и окупао у реци Пактолу, почне она река златан песак носити. Кад се Аполон с Паном у свирци надметао, даде Мида првенство Пану, и зато га Аполон обдари магарећим ушима. + + +Migdĭlybs, ўbis, m. (μίγδαλύψ), »смешани Либијанин« m. ј. либијског и тирског порекла, Картагињанин. + + +mĭgrātĭo, ōnis, f. (migro), 1) сељење, пресељење. сеоба: in illas oras. 2) trop. прелаз речи у друго (тропско) значење. + + +mĭgro, 1. 1) intrans. селити се, одселити се, иселити се (значи сталну промену становања; пор. meo): m. ex urbe rus; Romam; ad generum (да код њега станујем); in tabernas: m. e (de) vita = умрети. Напосе trop. прећи у нешто друго, променити се: in nigrum colorem; omnia mm., све се мења. 2) trans. а) однети, уклонити: alqd; б) преступити, прекршити: legem; jus. + + +Mīlănĭōn, ŏnis, m. (Μειλανίων), муж Аталантин. + + +mīlĕ, etc., b. mille etc. + + +milĕs, ĭtis, comm. 1) војник. Напосе а) = пешак (opp. eques); б) = прост војник, момак, редов: m. gregarius; в) collect. miles = војници, војска. 2) trop. *nova miles, о жени која се први пут породила; *miles Phoebes, пратиља, другарица Фебина; камен у шаху (в. latro). + + +mīlēsĭmus в. millesimus. + + +Mīlētus, i (Μίλητος), 1) m. отац Каунов и Библидин (Byblis), оснивач вароши Милета. 2) f. богата и силна трговачка варош у Карији, Талово (Thales) место рођења. Отуда а) Mīlēsĭus, adj., милетски: carmina Milesia бесрамне песме; subst. Mīlēsĭi, ōrum, m., Милећани; б) Mīlētĭs, ĭdis, f. ба) кћи Милетова; бб) adj. милетски: urbs M. = Tomi, насеобина милетска. + + +mīlĭēs или mīlĭens, в. millies. + + +mīlĭēs или mīlĭens, в. millies. + + +milĭtāris, adj. (miles), војнички, војни, ратни: tribunus; lex; disciplina; signa; ornatus; aetas m., доба за војника (од 17 до 46 године); via m., друм; arma militaria, правилно, уредно, војничко. + + +mīlĭtārĭtĕr, adv. (militaris), војнички, по обичају војничком: oratio m. incorrupta. + + +mīlĭtĭa, f. (miles), 1) ратни поход, војевање: m. adversus Graecos; transmarina. 2) рат: militiae, у рату (opp. domi, у миру); обично спојено domi militiaeque, magister militiae, војвода. 3) ратна служба: facere militam, служити у војсци; disciplina militiae; vacatio militiae, отпуст из војске. Отуда а) † = часнички (официрски) чин: equestres militias is ita ordinavit; б) = војници, војска: cogere militiam, скупити; в) trop. = сваки трудан посао и служба: haec urbana m. respondendi, scribendi etc. 4) храброст, смелост: uxor virilis militiae. + + +†mīlĭtĭŏla, ae, f. (dem. од militia), кратка, незнатна војна служба. + + +mīlĭto, 1. (miles), 1) војевати, служити у војсци: sub signis alcjs; adversus alqm; apud Persas; sub alqo; *bellum militatur, рат се води. 2) trop. служити и у другим односима: catulus m. in silvis; *m. castris alcjs, помагати коме. + + +mīlĭum, ĭi, n., проја, npoco. + + +millĕ (mĭlĕ), 1) adj. indecl. num. card. хиљада, тисућа: m. equites; m. passibus; *bis ter m., две, три хиљаде; trop. = врло многи, небројени. 2) subst. neutr. с gen. а) у sing. indecl. (али само у nom. и acc.) једна хиљада: mille passuum erant; ibi mille hominum occiditur; б) у plur. mīlĭa (обичније него millia), ĭum, више хиљада: duo, tria milia hominum; кадшто и без gen., али који се увек подразумева: sagittarios tria milia numero (на броју) habebat. + + +millēsĭmus, adj. num. ord. (mille), тисућни, хиљадити: †m. usura, месечно по један од хиљаде. Отуда као adv. millesimum, по тисућни пут. + + +millĭārĭus, adj. (mille), што садржи у себи од чега год хиљаду: ala m., од хиљаду момака; porticus, хиљаду стопа дуг; aper хиљаду фуната тежак. Отуда subst. millĭārĭum, ĭi, n. 1) камен који је означавао даљину од хиљаду корака (= пет хиљада стопа) или једну римску миљу: ad tertium m. consedit. 2) † = римски миља: fossam inchoabat longitudinis per centum sexaginta milliaria. + + +milliēs или millĭens, adv. num. (mille), хиљаду пута; trop. = небројено пута. + + +milliēs или millĭens, adv. num. (mille), хиљаду пута; trop. = небројено пута. + + +Mĭlo1, ōnis, m. (Μίλων), на гласу атлета из Кротона. + + +Mĭlo2, ōnis, m., римско породично име, в. Annius. Отуда Mĭlōnĭănus, adj. + + +Miltĭădēs, is, m. (Μιλτιάδης), Милтијад, славни атински војвода, победилац код Маратона 490 пр. Хр. + + +milvīnus, adj. (milvus), јастребљи, сокољи: plumae; trop. ungulae mm. (о крадљивцу). Отуда subst. milvīna, ae, f. (sc. fames) = вучја глад. + + +milvus, i, m. (кадшто и тросложно miluus), 1) соко голубар; trop. грабљивац. 2) грабљива риба. 3) *једна звезда према Великом Медведу. + + +Mĭlўăs, ădis, f. (Μιλυάς), предео у Великој Фригији. + + +mīma, ae, f, мимска уметница, балетска играчица, в. mimus. + + +Mĭmās, antis, m. (Μίμας), 1) гребен у Јонији. 2) један гигант (gigas). + + +†mīmĭambi, ōrum, m. (μιμίαμβοι), мимске песме у јампским стиховима. + + +*mīmĭcē, adv. (mimicus), мимски (в. mimicus). + + +mīmĭcus, adj. (mimus), 1) мимски (в. mimus). Отуда jocus m. = претерана шала. 2) †привидан. + + +Mimnermus, i, m. (Μίμνερμος), грчки елегијски песник око 500 пр. Xp. + + +†mīmŏgrăphus, i, m. (μιμογράφος) писац мимских игара. + + +mīmŭla, ae, f. (dem. од mima). + + +mīmus, i, m. (μῖμος), 1) мимски уметник, мимик (в. 2). 2) мимска позоришна игра, лакрдија, представљана на гозбама, а поглавито на позорници суровим а од чести и зазорним подражавањем (у изразу лица, кретању тела и игрању): mimos scribere; mimum agere. Отуда trop. означава привидност, лицемерство, комедију и сл.: mimus vitae humanae. + + +mĭna1, ae, f. (μνᾶ), 1) грчка мера за тежину = 100 драхми = 1/60 таланта. 2) новчана вредност (не новац), наиме а) сребрна = 100 атичких драхми или римских денарија (око 80 наших динара = око 35 фор.; б) златна = пет сребрних мина. + + +mĭna2, adj. само у свези m. ovis, овца гола трбуха. + + +mĭnācĭtĕr, adv. с comp. и sup. (minax), претећи, с претњом. + + +mĭnae, ārum, f. (сродно с предкл. mineo), 1) промољени вршци на зидовима: mm. murorum. 2) trop. претње, грожње: jactare minas; nullae in fronte minae (о бику); mm. frigoris. + + +mĭnātĭo, ŏnis, f. (minor), грожење, претња. + + +mĭnax, ācis, adj. с comp. и sup. (minor), 1) *што стрши, што се промаља: scopulus. 2) што прети, грози: homo; pestilentia; aequor. + + +Mincĭus, ĭi, m. река код Мантује у горњој Италији, сад Mincio. + + +Mĭnerva, ae, f, римска богиња, истоветна са грчком Ἀθήνη), кћи Јупитерова, богиња мудрости, вештина (особ. ткања) и наука, а и ратне вештине. Отуда а) *= посао око вуне; а) prov. pingui (crassā) Minervā, без вештине и научености; sus Minervam (sc. docet), кад незналица хоће да учи бољег од себе; invitā Minervā, без природног позива, без дара; в) Mĭnervae arx или Mĭnervĭum, ĭi, n. варош у Калабрији с храмом Минервиним. + + +mingo, minxi, minctum или mictum, 3. мокрити, пишати (пристојније од mejo). + + +mĭnĭānus, adj. (minium), црвенилом бојадисан, црвенкаст. + + +mĭnĭātŭlus, adj. (dem. од miniatus), нешто мало црвенкаст. + + +mĭnĭātus, adj. (part. од minio), црвенилом бојадисан, црвенкаст: cerula. + + +mĭnĭmē, adv. (minimus, в. parvus), 1) најмање или врло мало: illud m. apparet. 2) никако, нипошто. + + +mĭnĭo, 1. (minium), црвенилом мазати: Jovem. + + +mĭnister, stri, m. (осн. MIN, откуда и minus), 1) слуга = подворник, послужитељ (слободан рођењем и који добровољно служи; пор. adjutor, servus). 2) помоћник, помагач mm. regis; mm. legum, државни чиновници; Hannibale ministro, помоћу и саветом Ханибаловим; m. Falerni = пехарник; *ales m. fulminis, opao што Јупитеру громове додаје. + + +mĭnistĕrĭum, ĭi, n. (minister), 1) служба, послуга, помоћ; вршење посла, посао: m. alci facere, дворити кога; m. scribarum, писарска служба; m. nauticum, морнарска. 2) домаћа чељад, слуге: m. aulicum, дворске слуге. + + +mĭnistra, ae, f. (minister), слушкиња, дворкиња, помоћница. + + +mĭnistrātor, ōris, m. (ministro), помоћник, саветник. + + +mĭnistrātrix, īcis, f. (ministrator), помоћница. + + +mĭnistro, 1. 1) intrans. ићи коме на руку, служити, дворити (особ. за столом): alci; servi mm.; impers. ministratur majoribus poculis, вино се износи у већим чашама. 2) trans. а) пружити што: m. alci cibos; б) дати, набавити: vinum verba m.; m. alci viros et arma; в) извршити, урадити: omnia timide; jussa alcjs. + + +mĭnĭtābundus, adj. (minitor), који прети, грози. + + +mĭnĭtor, dep. 1. (intens. од minor), претити, грозити: m. alci; m. bellum, ратом; m. alci mortem; m. alci gladio; m. se esse abiturum, одласком. + + +mĭnĭum, ĭi, n. сирик, црвенило (цинобер). + + +Mĭnĭus, ĭi, m. река у Лузитанији, сад Мињо (Minho). + + +mĭnor1, dep. 1. (mineo; пор. minae), 1) intrans. надвишивати, помаљати се: duo scopuli mm. in coelum. 2) trans. претити, грозити: alci bellum; alci mortem; m. gladio (в. minitor). + + +mĭnor2 в. parvus. + + +Mīnōs, ōis, m. (Μίνως), Миној, 1) син Јупитеров и Еуронин, муж Пазифајин, краљ и законодавац на Крети, после смрти због своје правичности судија у подземном свету. 2) Миној II., унук пређашњега, отац Аријаднин, вештином Дедаловом сагради лавиринт и присили Атињане да му шаљу (за казну због убијена му сина Андрогеја) сваке девете године по седам младића и девојака за Минотаура, кога је Тезеј убио. Отуда 1) Mīnōĭs, ĭdis, f., кћи Минојева = Аријадна. 2) *Mīnōĭus или Mīnōus, adj. = кретски. + + +Mīnōtaurus, i, m. (Μινώταυρος), чудовиште што је људе прождирало, пола човек, пола бик. + + +Minturnae, ārum, f, варош у Лацији на граници Кампаније. Отуда Minturnensis, adj. + + +Mĭnūcĭus, ĭi, m. име римскога племена: Quintus Min. Rufus беше г. 217 пр. Хр. magister equitum под диктатором Квинтом Фабијем Максимом Кунктатором. + + +mĭnŭo, ŭi, ūtum, 3. (minor), 1) *разбити, сатрти, расцепити: m. ligna; alqm, смрвити. 2) умалити, умањити, ограничити: imperium; rem familiarem; molestias vitae. 3) а) = ослабити, повредити: gloriam; religionem; suspicionem; opinionem, побијати; controversiam, расправити; б) изменити: consilium. + + +mĭnŭs, adv. comp. од paulum и parum (minor, в. parvus), 1) мање: m. bonus; m. diu vivunt; m. placet; minus quam etc, мање него итд.; haud m. duo milia, не мање од две хиљаде. Напосе а) quo minus – eo etc. што мање – утолико итд.; б) *minus minusque, све мање и мање; в) у одговору: nihil m. = никако; г) *= изузевши, осим, изван: sex ceciderunt me minus uno, осим мене. + + +mĭnuscŭlus, adj. (dem. од minor, b. parvus), омањи, мајушан: villa; epistola, покраће. + + +*†mĭnūtal, ālis, n. (minuo), јело из наситно исеченог јестива? + + +mĭnūtātim, adv. (minutus), 1) на ситно. 2) trop. комад по комад, мало-помало, појединџе: m. interrogare; discere; addere. + + +mĭnūtē, adv. с comp. и sup. (minutus), 1) на ситно. 2) ситничарски, сувише тачно: m. alqd tractare, цепидлачити. + + +†mĭnūtĭa, ae, f. (minutus), маленкост, ситница. + + +mĭnūtim, adv. (minuo), 1) ситно. 2) мало-помало. + + +†mĭnūtĭo, ōnis, f. (minuo), умањење. + + +mĭnūtŭlus, adj. (dem. од minutus), премален, сићушан. + + +mĭnūtus, adj. с comp. и sup. (part. од minuo), 1) мален, ситан: puer; res; epistula; iter. 2) незнатан, лош: imperator; carmen. 3) †ситничарски: cura. + + +Mĭnўās, ae, m. (Μινύας), митски краљ у Орхомену у Беотији, праотац Минија (Mĭnўae, ārum, m. = Аргопловци, Argonautae). Отуда 1) Mĭnўēĭăs, ădis, f. кћи Минијина. 2) Mĭnўēĭdĕs, dum, f, кћери Минијине (в. Alcathoё). 3) Mĭnўēĭus, adj. + + +mīrābĭlis, adj. с comp. и sup. (miror), чудан, чудноват, ванредан, особит: homo; pugnandi cupiditas; hoc est mirabile dictu; mirabilem in modum, на чудноват начин. + + +mīrābĭlĭtĕr, adv. с comp. (mirabilis), чудно, чудновато, ванредно, особито: homo m. moratus, чудноватог карактера човек. + + +mīrābundus, adj. (miror), зачуђен. + + +mīrācŭlum, i, n. (miror), чудо, ванредна, натприродна ствар (пор. monstrum, portentum, prodigium): m. audaciae, чудо од смелости, чудновата смелост; esse miraculo alci, побудити чије чуђење; adjiciunt mm. huic pugnae, при тој бици по причању збили се чудновати догађаји. + + +mīrāndus, adj. (gerund. од miror), чудноват, чему се ваља чудити. + + +mīrātĭo, ōnis, f. (miror), чуђење, дивљење. + + +*†mīrātor, ōris, m. и mīrātrix, ĭcis, f. (miror), који или која се чему диви. + + +mīrē, adv. (mirus), чудно, чудновато, дивно, ванредно: mire quam, ванредно; m. favere, врло. + + +mīrĭfĭcē, adv. (mirificus) = mire. + + +mīrĭfĭcus, adj. с comp. и sup. (mirus-facio), диван, чудноват, ванредан, особит: homo; pugna; studium. + + +mirmillo, ōnis, m. врста гладијатора. + + +mīror, dep. 1. (mirus), 1) чудити се, дивити се чему: m. alqm; negligentiam hominis; miror eum hoc fecisse или quod hoc fecit; qui mirari se ajebat, quod non rideret haruspex, haruspicem quum vidisset; miror quae causa sit = желео бих знати зашто итд. 2) чудећи се гледати што, забленути се у што: alqm; puerorum corpora et formas; tabulas; *m. se, допадати се самом себи; *m. alqm justitiae, дивити се коме због његове праведности. + + +mĭrus, adj. чудноват, особит, дивљења вредан: facinus; desiderium; mirum in modum (*miris modis), чудновато, дивно. Особ. n. mirum долази у овим свезама: а) mirum si (nisi) = јамачно, чудо би било кад (ако) не би; б) m. quantum или quam eum diligam = ванредно, не могу исказати колико или како га љубим; в) quid mirum, је ли чудо? + + +Mĭsargўrĭdēs, ae, m. (μισέω - ἀργύριον), мрзиновац (иронично име једнога лихвара), Plaut. + + +†miscellānĕa, ōrum, и. (miscellus), мешавина јела = рђава храна. + + +†miscellus, adj. (misceo), мешовит. + + +miscĕo, miscŭi, mistum или mixtum, 2. 1) мешати, помешати, смешати (што се опет може раставити; пор. tempero): maria se mm.; m. aquas nectare; pix mista sulphure; m. fletum cruori; misceo lacrimas meas cum tuis; *о више њих, m. certamina, proelia, manus, упустити се у бој; mixtus ex rebus dissimillimis, сложен. Отуда а) †m. curas cum alqo, делити; б) спремати напитак: mulsum; poculum alci. 2) у неред довести, смести, узбунити и сл.: m. rempublicam; m. maria coelo. Отуда а) немир, буна, преврат: m. tumultum; seditiones; б) *испунити што чим: campus miscetur pulvere; domus luctu. 3) сајузити, спојити: animum alcjs cum suo; severitatem comitati; homines cum hominibus sanguinem et genus miscent, свезују се браком. + + +mĭsellus, adj. (dem. од miser), сиромашан, бедан. + + +Mīsēnum, i, n. и *na, ōrum, n. гребен и варош у Кампанији. Отуда Mīsēnensis, adj. + + +Mīsēnus, i, m. 1) син Еолов, у пратњи Енејиној. 2) = Misenum (јер онде беше Misenus закопан). + + +mĭsĕr, ĕra, ĕrum, adj. с comp. и sup. бедан, а) = несрећан, јадан, жалостан: homo; fortuna; condicio; б) кукаван, невредан, гадан, рђав: homo; voluptus; ambitio; praeda; carmen; в) *жесток, страстан: amor. + + +mĭsĕrābĭlis, adj. с comp. (miseror), 1) вредан сажаљења: homo. 2) жалостан, плачан: vox; elegi. + + +mĭsĕrābĭlĭtĕr, adv. с comp. (miserabilis), 1) тужно, жалосно, јадно: emori; laudare m., у надгробној беседи хвалити да се побуди сажаљење. 2) јадикујући epistola m. scripta. + + +mĭsĕrandus, adj. (gerund. од miseror), вредан жаљења. + + +mĭsĕrātĭo, ōnis, f. (miseror), жаљење, сажаљење; особ. као реторски term. t., врста говора којом се иде на то да се у слушаоцима сажаљење побуди. + + +mĭsĕrē, adv. с comp. и sup. (miser), 1) јадно, бедно, жалосно: vivere; morj. 2) лоше: scriptum est m. 3) жестоко, врло: cupere; amare. + + +mĭsĕrĕor, ĕrĭtus (ретко mĭsertus sum). dep. 2. (предкл. и mĭsĕrĕo, —, —, 2) (miser): жалити, сажаљевати кога или што (пор. miseror): alcjs; nominis Romani. + + +mĭsĕresco, —, —, 3. (miser), 1) сажаљевати: regis. 2) impers. = miseret. + + +mĭsĕret, —, 2. (и pass. miseretur, miseritum est ca истим значењем) (misereor), verb. impers. жао ми је кога, жалим кога: m. me tui, сажаљевам те. + + +mĭsĕrĭa, ae, f. (miser), беда, невоља, несрећа, нужда, јад: in miseria esse; in miseriis versari, sedare miserias, олакшати. + + +mĭsĕrĭcordĭa, ae, f. (misericors), милосрђе, сажаљење: m. populi, народа; али m. puerorum, ca децом; misericordiam magnam haec habent, то побуђује велико сажаљење; али (Plaut.) misericordias habere = имати милосрђа. + + +mĭsĕrĭcors, dis, adj. с comp. (sup. касније), милосрдан, жалостив: esse m. in alqm или in alqo; animus m. + + +mĭsĕrĭtĕr, adv. (miser) предкл. и *) = misere. + + +mĭsĕror, dep. 1. (miser), 1) жалити, сажаљевати кога (речима; пор. misereor): alqm; fortunam alcjs. 2) *= misereor: miserans attollit amicum; sortem animo miseratus iniquam. + + +mĭsĕrŭlus, adj. (предкл. и *), dem. од miser. + + +†missīcĭus, adj. (mitto), отпуштен (из војске). + + +missĭcŭlo, 1. (frequent. од mitto), често слати: literas. + + +missĭlis, adj. (mitto), што се баца, избацује или одапиње, метаћи: lapis, камен из праћке; ferrum, копље. Отуда subst. а) missĭle, is, n. метаће копље (џилит); б) missilia или res missiles, дарови што их цареви бацаху међу народ. + + +missĭo, ōnis, f. (mitto), 1) шиљање, одашиљање: literarum; legatorum; m. telorum, бацање или одапињање. 2) отпуст; напосе а) пуштање заробљеника на слободу; б) отпуст из службе, особ. из војске: m. gratiosa, из милости; oppos. m. justa; в) у боју = милост (пардон): pugnare sine missione; nascimur sine m. = морамо умрети. 3) пропуштање, престанак: m. ludorum. + + +missĭto, 1. (frequent. од mitto), често слати: auxilia. + + +missŭs, ūs, m. (mitto), 1) (cumo у abl. sing.) слање: venire missu Caesaris. 2) (ретко) хитац: pili; sagittae. 3) †у цирку, вожење унаоколо. + + +mistim или mixtim, adv. (misceo) (Lucr.), мешовито. + + +*†mistūra или mixtūra, ae, f. (misceo), мешање, смеса. Отуда trop. сједињење, свеза: rerum; virtutum et vitiorum. + + +mĭtella, ae, f. (dem. од mitra). + + +mītesco, —, —, 3. (mitis), 1) о плодовима, сазрети, одмекнути, изгубити опорину: uva; herba m. 2) trop. о погоди времена и сл., ублажити се, попуштати. 3) о зверовима, укротити се, припитомити се: ferae; beluae; и о људима, nemo adeo ferus est, ut non mitescere possit, Hor. + + +Mithrās или Mithrēs, ae, m. персијско божанство, сунце. + + +Mithrās или Mithrēs, ae, m. персијско божанство, сунце. + + +Mĭthrĭdātēs, is, m. (Μιθριδατης), краљ понтски (Pontus), познат са својих ратова с Римљанима. Отуда Mĭthrĭdātĭcus, adj. + + +mītĭfĭco, 1. (mitis-facio), 1) умекшати: cibus mitificatus, сварено. 2) trop. а) ублажити: hominem; б) укротити; elephantum. + + +mītĭgātĭo, ōnis, f. (mitigo), блажење, стишавање. + + +mītĭgo, 1. (mitis), 1) умекшати: cibum (кувањем). 2) trop. а) облагородити: arborem; б) припитомити: animal; в) ублажити: morbum; tristitiam; severitatem; leges. г) утишати, умирити: alqm или animum alcjs. + + +mītis, adj. с comp. и sup. 1) *благ, нежан, мек (што није храпаво или опоро): uva; pomum mite, зрела. 2) trop. благ, нежан, миран, тих: homo; animus; doctrina; *† m. alci, према некоме; fluvius mitis, тиха; taurus m., миран. + + +*†mĭtra, ae, f. (μίτρα), повез око главе, нека врста чалме или турбана код Азијата; у Грчкој а доцније и у Риму ношаху је жене (а кадшто и разнежени мушкарци). + + +*†mĭtrātus, adj. (mitra), ко носи митру, митроносан. + + +mitto, mĭsi, missum, 3. 1) слати, послати (уопште; пор. lego): m. filium ad propinquum; equitatum auxilio alci; legatos Romam; literas ad alqm; misit qui diceret, послао некога да каже. Напосе а) = послати, јавити, поручити: m. alci salutem, писмено поздравити; Attico misit quid ageret, Атику је јављао (Октавијан) шта ради; б) = бацати, метати, хитати и сл.: m. pila, lapides in alqm; m. alqm de ponte in foveam; m. se ab saxo, скочити ca стене, *m. manum ad arma, метнути; в) *m. alci mentem, удахнути коме мисао. 2) = пустити, учинити да ко или што оде: а) m. centurias in suffragium, пустити да гласају; m. judices in consilium, пустити да се посаветују; б) = пустити од себе: m. vocem; sonum; в) о биљци: m. radices, folia, пуштати корен, листати; г) m. alci sanguinem, крв пустити; д) m. alqm in ora hominum, да се о коме говори; m. se in foedera, ступити у савез. 3) отпустити, не задржавати: m. hostem e manibus; alqm ex vinculis, из затвора; mitte me, мани ме. Отуда а) m. senatum, распустити; m. exercitum, отпустити; m. uxorem, раставити се; m. servum, ослободити роба; б) missum facere alqm, пустити кога = не гонити га више. 4) напустити што = престати с чим: m. odium; certamen; curas ex animo. Отуда а) = у говору што прећутати: alqd; m. de illā re; б) = не обзирати се на што, одрећи се чега: officium; misso officio, не обзирући се на дужност. + + +*mītŭlus в. mytilus. + + +Mĭtўlēnē в. Mytilene. + + +mȳtĭlus (mitylus, mutilus, mutulus), врста шкољке која се једе. + + +mistim или mixtim, adv. (misceo) (Lucr.), мешовито. + + +*†mistūra или mixtūra, ae, f. (misceo), мешање, смеса. Отуда trop. сједињење, свеза: rerum; virtutum et vitiorum. + + +Mnēmōn, ŏnis, adj. (μνήμων), који добро памти, надимак персијскога краља Артаксеркса. + + +*Mnēmŏnĭdĕs, dum, f. Музе, кћери Мнемосинине. + + +Mnēmŏsўnē, ēs, f. (Μνημοσύνη), памћење, оличено у слици Мнемосине, Титанке (кћери Уранове и Гејине, Gaea), која је с Јупитером родила Музе. + + +mnēmŏsўnum, i, n. успомена, споменик. + + +Mnēsarchus, i, m. (Μνήσαρχος), стоички филозоф. + + +mōbĭlis, adj. с comp. и sup. (moveo), 1) покретан, што се лако преноси на друго место: m. turris; oculi mm.; m. pedibus, брзоног. 2) trop. окретан, гибак, хитар: animus; aetas. Отуда у прекорну смислу = променљив, несталан: animus; m. in consiliis capiendis. + + +mōbĭlĭtās, ātis, f. (mobilis), 1) окретност, лакоћа и брзина у кретању: m. linguae: equitum; fulminis. 2) trop. променљивост, несталност, колебљивост: ingenii; fortunae; vulgi. + + +mōbĭlĭtĕr, adv. с comp. и sup. (mobilis), 1) окретно, брзо. 2) trop. m. excitari ad bellum, лако. + + +mōbĭlĭto, 1. (mobilis), покренути: rem. + + +*mŏdĕrābĭlis, adj. (moderor), умерен. + + +*mŏdĕrāmĕn, ĭnis, n. и †mŏdĕrāmentum, i, n. (moderor), 1) оно, чим се што управља, обично о крмилу. 2) управљање: equorum; rerum, управа државна. + + +mŏdĕrantĕr, adv. (moderor) (Lucr.), умерено. + + +mŏdĕrātē, adv. с. comp. и sup. (moderatus), умерено, мирно: modeste ac m. + + +mŏdĕrātim, adv. (moderor) (Lucr.), мало-помало. + + +mŏdĕrātĭo, ŏnis, f. (moderor), 1) држање праве мере, права мера: m. vocis et corporis, у говору и држању тела; m. aёris, умерена температура. 2) умеравање, уздржавање (у делу; пор. modestia): m. animi; m. dicendi. 3) управа, влада: mundi m. divina. + + +mŏdĕrātor, ōris, m. (moderor), управљач, владалац: m. exercitus, војвода; equorum, кочијаш; juventae, учитељ. + + +mŏdĕrātrix, ĭcis, f. (moderor). 1) која умерава. 2) управљачица, владарка: factorum. + + +mŏdĕrātus, adj. с comp. и sup. (moderor), умерен, миран, разборит, непретеран: m. esse in re alqā; convivium; annona m. умерена цена хране. + + +mŏdĕror, dep. 1. (предкл. и mŏdĕro, 1), 1) умерити, обуздати и сл.: m. irae, animo et orationi; m. cursui = лагано пловити; ретко с acc. m. gaudium. 2) управљати, владати: navem; equos; habenas: rem publicam. Отуда одредити, удесити према чему, руководити се чим: m. consilia non voluptate sed officio, савете давати руковођен не уживањем, већ дужношћу. + + +mŏdestē, adv. с comp. и sup. (modestus), 1) умерено. 2) скромно. 3) смерно, стидљиво. + + +mŏdestĭa, ae, f. (modestus), 1) умереност (односи се понајвише на дух; пор. moderatio). Напосе а) = скромност: m. in dicendo; б) у односу према старешини = лојалност, послушност, запт: m. militum; в) смерност, стидљивост; г) као превод грчкога εύταξία, сходност, прикладност; д) благост: victores neque modum neque modestiam habuere. 2) о погоди времена, мекоћа, благост: hiems. + + +mŏdestus, adj. с comp. и sup. (modus), умерен. Напосе а) = скроман: adolescens; epistula; б) благ, кротак, тих, разборит; у политичком смислу = лојалан: homo; ordo; m. alci, према коме; в) смеран, стидљив, поштен: mulier. + + +mŏdĭālis, adj. (modius), од једнога модија (в. modius). + + +mŏdĭcē, adv. (modicus), 1) умерено, не особито: hoc me m. tangit, мало ме се тиче. 2) тихо, мирно и сл: m. alqd ferre; alqā re uti m., паметно. + + +mŏdĭcus, adj. (modus), 1) умерен, средњи, приличан (односи се пре свега на величину и обим; пор. mediocris): pecunia; tempus; m. fossa, не дубока; m. eques, не богат; †m. virium, ingenii, не баш јак, промућуран. Отуда често = мален, незнатан: amnis; † modico ante, мало пре тога. 2) умерен: homo m. voluptatum, умерен у уживању. + + +†mŏdĭfĭcātĭo, ōnis, f. (modifico), одмереност, ваљано уређење. + + +mŏdĭfĭco, 1. (modus-facio), ваљано одмерити, уредити (скоро само у part. pass.): verba modificata. + + +mŏdĭus, ĭi, m. (modus), 1) римска мера за жито (= 16 секстарија или 1/3 амфоре или 1/6 медимна). 2) римска мерица (нешто више од наших пет ока). + + +mŏdŏ (ретко mŏdō), adv. (abl. од modus), 1) само, тек: ad ornandam modo orationem, само за рад украса; m. fac ut etc., постарај се само да итд.; non modo — sed (verum), не само — него; si modo, dum modo и код песника само modo, ако само, само да; modo ne, само да не; modo non, скоро, готово. 2) о времену, а) сад, баш сада, управо: m. dolores occipiunt; б) modo — modo, сад — сад, час — час. + + +mŏdŭlātē, adv. с comp. (modulatus), по такту, мелодијски: canere. + + +†mŏdŭlātĭo, ōnis, f. (modulor), правилно одмеравање, напосе речи, покрета итд.: m. vocis; m. pedum = играње. + + +*†mŏdŭlātor, ŏris, m., који по такту мери = свирач. + + +modŭlātus1, adj. с comp. и sup. (part. од modulor), по такту одмерен (ритамски), музични: sonus; oratio. + + +*†mŏdŭlātŭs2, ūs, m. (modulor) = modulatio. + + +mŏdŭlor, dep. 1. (modulus), 1) † правилно одмерити. 2) напосе по такту одмерити: orationem; vocem; m. sonitum vocis pulsu pedum, ногама такт ударати за певање. 3) *а) по такту певати или свирати: carmina; verba fidibus, пратити певање цитаром; б) свирати: m. lyram ударати у лиру. + + +*†mŏdŭlus, i, m. (dem. од modus), 1) мера, мерило. 2) такт, ритам, напев. + + +mŏdus, i, m. 1) мера којом или по којој се што мери; дакле = обим, величина, коликоћа и сл.: m. agri; cibi potionisque; virium humanarum. Напосе а) = права мера: suus cuique est m.; extra или praeter modum, претерано, преко мере. Отуда = умереност: m. et continentia; res agitur sine modo; modum habere (adhibere), умеравати се; б) граница, мера, крај: statuere, facere, imponere modum rei alci, положити границу, учинити крај; modum lugendi facere, престати туговати; facere modum sumtibus, ограничити се у трошковима; в) = такт, ритам, мелодија: mm. musici; flebiles; mm. vocum, певање; mm. Pierii = песма, поезија; г = правило, пропис, закон: aliis modum belli ac pacis facere; in modum venti, како ветар дува. 2) начин: hoc modo или ad (in) hunc modum, на овај начин; nullo modo, никако, ни на који начин; tali modo, овако; omni modo, на сваки начин; servorum modo или servilem in modum, као робови; majorem in modum, већма; mirum in modum; pari modo, исто тако; quo modo, како; omnibus modis, свим могућим начинима. 3) у граматици, modi verborum, начини: m. indicativus. + + +*moecha, ae, f. (μοίχη), прељубница, неверна жена. + + +*moechillus, i, m. (dem. од moechus), прељубник, нарушилац брака. + + +moechisso, 1. (moechus), прељубу чинити с ким: alqam. + + +*moechor, dep. 1. (moechus), прељубу чинити. + + +*moechus, i, m. (μοιχός), нарушилац брака, прељубник (= чисто лат. adulter). + + +moenĕra = munera, в. munus. + + +moenĭa1, ĭum, n. = munia. + + +moenĭa2, ĭum, n. (moenio = munio), 1) варошки зид, бедем (мисли се прво на одбрану; пор. murus): cingere urbem moenibus. 2) зграде у вароши међу зидовима. 3) *уопште зидови, спољашњи обим: mm. theatri; navis; mm. Ditis = двор. + + +moenĭmentum, i, n. = munimentum. + + +moenĭo, 4. = munio. + + +Moenis, is, m. или Moenus, i. m., река Мајна (Main) у Немачкој. + + +moerĕo- в. maereo-. + + +Moeris, ĭdis, f. (Μοῖρις), вештачки начињено језеро у Мисиру. + + +Moesi, ōrum, m., племе које је становало у покрајини Moesĭa, ae, f., данашњој Србији и Бугарској (Moesia superior et inferior). Отуда Moesĭcus и Moesĭăcus, adj. + + +Mŏgontĭăcum в. Magontiacum. + + +mŏla, ae, f. 1) (ретко), воденични камен. 2) у plur. млин, воденица. 3) жртвено брашно, жрвњана зрна пирова помешана са сољу, којим се посипало живинче за жртву одређено. + + +mŏlăris и (предкл. mŏlārĭus), adj. (mola), млински, млинарски: lapis m., камен, жрвањ (и у том смислу каже се и само molaris); dens m., зуб кутњак. + + +mōlēs, is, f. 1) маса, терет, велик и тежак предмет (пор. onus, pondus): chaos, rudis indigestaque m.; *m. pinea, флота од великих лађа; m. aquae, велики талас; m. clipei, велики и тешки штит. Отуда а) = велика зграда, велика хрпа камења или дрвета: mm. regiae; ingenti mole sepulcrum; б) насип; в) mm. belli, ратне справе (махине и сл.); г) гомила људи, особ. о војсци. 2) trop. а) може стајати место адјектива велик, грдан, силан и сл.: m. pugnae, belli, грдан бој, рат; m. mali, invidiae; б) = тешкоћа, напор, труд: haud magnā mole, без велике тешкоће; *tantae molis erat, толико је труда стало. + + +mŏlestē, adv. с comp. и sup. (molestus), 1) досадно, неугодно, а) за друге: amici m. seduli, досадно услужни; б) за се = нерадо: m. alqd ferre. 2) усиљено, афектовано: incedere m. ac mimice. + + +mŏlestĭa, ae, f. (molestus), 1) тегоба, досада, неповољност, неприлика, немир и сл.: sine molestiā tuă, да ти не буде на досаду; trahere, capere molestiam ex re или affici molestiā, љутити се, трпети досаду. 2) усиљеност, неприродност: elegantia sine molestiā. + + +mŏlestus, adj. с comp. и sup. (moles), 1) досадан, теготан, мучан, неповољан (пор. gravis, onerosus, ponderosus): labor; homo; nisi molestum est, ако ти није досадно. 2) Напосе о говору и сл. = усиљен, неприродан: verba; pronuntiatio. + + +mōlīmĕn, ĭnis, n. и mōlĭmentum, i, n. (molior), напор, напрезање, труд, подузеће: adminicula parvi moliminis, машине с мањом силом; res est parvi moliminis, иште мало напора. + + +mōlĭor, dep. 4. (moles), 1) нешто тешко напором и силом кретати: onus; m. ancoras, дићи; currum, уз брдо терати; montes sede suā, преместити; m. terram, прекопати; m. fulmina, ignem, бацати; m. ferrum, махати; m. portam, fores, обити; fidem, поколебати. 2) напором што извршити, а) = зидати, градити; muros; classem; viam; б) trop. = почети, подузети, намерити, побудити и сл.: m. laborem, латити се; iter, fugam, спремати се на пут, бежање; m. periculum, calamitatem alci, спремати; nulla opera m., ништа не започињати; m. defectionem, мислити на издају; m. amorem, misericordiam, тежити да се побуди љубав, сажаљење. 3) intrans. а) кренути се, поћи: hinc; naves mm. a terra, отисну се; б) m. in re alqā, трудити се. + + +mōlītĭo, ōnis, f. (molior), 1) покретање: m. valli, обарање; agrorum, прекопавање. 2) предузимање чега, приређивање, спремање: propter paucos tanta est facta rerum molitio. + + +mōlītor, ōris. m. (molior), предузимач, приређивач; виновник, творац: mundi; navis; rerum novarum, променâ. + + +mōlītrix, ĭcis, f. (molior), предузимачица; виновница: novarum rerum. + + +*†mollesco, —, —, 3. (mollis), 1) омекшати: ebur m. 2) trop. а) блажи постати: pectora mm.; б) разнежити се: vir m. in his undis. + + +*mollĭcellus и mollĭcŭlus, adj. (dem. од mollis), мекушаст, нежан. + + +†mollīmentum, i, n. (mollio), средство што умекшава, разблажује. + + +mollĭo, 4. (mollis), 1) умекшати, гипким учинити: ceram; artus oleo; *m. ferrum, топити; *herbas flammā, кувати; m. lanam trahendo, прести; *m. humum foliis, од лишћа начинити мекану постељу на земљи. 2) m. clivum, вис учинити мање стрмим. 3) trop. а) о биљкама и сл., оплемењивати, питомити: m. fructus feros colendo; б) ублажити, стишати: m. poenam; m. ventos; animos; iram; seditionem. в) дирнути, тронути: alqm; г) разнежити, млитавити: legionem; animos. + + +mollĭpēs, pĕdis, adj. меконог. + + +mollis, adj. с comp. и sup. (= movilis од moveo), 1) мек, мекан: cera; lana; pratum. Отуда = гибак: juncus; capilli; brachia; arcus m., витак, који се лако запиње. 2) а) миран, тих: ventus; fluvius; clivus, via m., што полако иде уз брдо; б) trop. ба) нежан, осетљив, фини: anni, доба младости; genae; animus m.; бб) благ, кротак, тих, попустљив и сл.: oratio; jussa, заповести; prov. molli brachio objurgare = нежно; бв) повољан, удесан, добар: hora; *tempora fandi, време за разговор; *molles aditus viri, време кад је најбоље расположен; бг) разнежен, размажен: philosophus; carmen m., versus mm., љубавне песме; vir m., развратник; *lepus (columba) m., плашљив; бд) променљив, несталан. + + +mollĭtĕr, adv. с comp. и sup. (mollis), 1) меко, гипко: aves mollissime nidos substernunt, врло меко гнездо праве. 2) trop. а) нежно, мирно, тихо: m. alqd ferre = мирно подносити: б) разнежено, немужевно: m. ferre dolorem = подлећи болу. + + +mollĭtĭa, ae, f. или mollĭtĭēs, ēi, f. или mollĭtūdo, inis, f. (mollis), 1) мекост, гипкост, виткост: lanae; carnis. 2) trop. а) нежност, осетљивост душе: animi; naturae; б) слабост: m. animi, frontis, непоуздање; в) разнеженост, похотљивост: m. et luxuria. + + +mŏlo1, lŭi, lĭtum, 3. млети: hordeum. + + +Mŏlō2, ōnis, m. (Μόλων), надимак грчкога ретора Аполодора на Роду, учитеља Цицеронова. + + +Mŏlorchus, i, m. (Μόλορχος), име виноградара у Немеји, код кога беше настањен Херкул кад је хтео да убије тамошњега лава. Отуда *Mŏlorchēus, adj. + + +Mŏlossi, ōrum, m. (Μολοσσοί), племе у Епиру. Отуда 1) Mŏlossĭa, ae, f. или Mŏlossĭs, ĭdis, f, земља молоска, источни део Епира. 2) Mŏlossus или Mŏlossĭcus, adj.: parasitus M., прождрљив као молоски пас. + + +mōlў, ўos, n. (μῶλυ), биљка која се као утук од чарања употребљавала. + + +mōmĕn, ĭnis, n. (предкл.) = momentum. + + +mōmentum, i, n. (м. movimentum од moveo), 1) што који предмет покреће, особ. што вагу покреће, дакле мах, превага, утицај, узрок, побуда, важност, значај и сл.: habere или facere momentum rei или ad rem, утицати на што; res nullius momenti, без важности; magni m., од велике важности; observare omnia mm., пазити на све околности; parvo momento superior, нешто мало претежнији; levi momento aestimare, мало ценити; adjicere m. rei alci, допринети чему. Отуда уопште = покрет: astra sustinent sua momenta, држи их њино непрестано кретање. 2) кратко време, тренуће: m. temporis; отуда уопште = одељак времена: parvo momento, за кратко време; parvis momentis, у кратким одељцима времена. 3) †мали део, тачка: ex alio coeli momento. + + +Mŏna, ae, f. 1) острво Ман. 2) острво Енглси (Anglesea), оба између Ирске и Енглеске. + + +Mŏnaeses, is, m. један партски војвода. + + +mŏnēdŭla, ae, f. чавка (птица). + + +mŏnĕo, ŭi, ĭtum, 2. (основа MEN, откуда и mens, сродно с memini), 1) опомињати, подсећати на што: m. alqm alqd или de re alqā, †и rei alcjs; quae a natura monemur. 2) позивати, наговарати, саветовати (обраћајући се на разум и увиђавност чију; пор. hortor): m. alqm ut (ne) suspiciones vitet; moneo eos desinant furere, да престану. 3) *† = учити, поучавати: alqm alqd; vates multa monet, предсказује. 4) казнити: m. puerum verbere. + + +mŏnēris, is, f. (μονήρης), adj. брод с једним редом весала. + + +Mŏnēta, ae, f. 1) = Mnemosyne, мати Муза. 2) надимак Јунонин; у храму ове Junonis Monetae на капитолијском брегу ковали су новце, дакле 3) новац, а) = ковница, место где се новци кују; б) *† кован новац; в) †ков: communis monetae, лошег кова. + + +mŏnētālis, adj. (moneta), што се тиче ковнице, ковнички: triumviri mm., надзорници ковнице; trop. у шали, vir m. = човек који би радо примио новаца. + + +*†mŏnīle, is, n. овратник, украс (особ. женски). + + +mŏnĭmentum, i, n., в. monumentum. + + +mŏnĭtĭo, ōnis, f. (moneo), опомињање, опомена. + + +mŏnĭtor, ōris, m. (moneo), 1) опомињач: *monitoribus asper. 2) напосе а) правни помоћник који говорнику пред судом иде на руку и подсећа га на све што треба; б) = nomenclator. + + +mŏnĭtum, i, n. (part. од moneo) (обично у plur.), 1) подсећање, опомена. 2) *†пророчанство. + + +mŏnĭtŭs, ūs, m. (moneo) (обично само у abl. sing.) = monitum: monitu deorum. + + +Mŏnoecus, i, m. који сам станује, надимак Херкулов: Monaeci arx, portus, гребен и пристаниште у Лигурији, сад Monaco. + + +mŏnŏgrammus, adj. (μονόγραμμος), што се из самих црта састоји, нацртан: dii mm. = бестелесни. + + +mŏnŏpŏdĭum, ĭi, n. (μονοπόδιον), мален сто с једном ногом. + + +†mŏnŏpōlĭum, ĭi, n. (μονοπώλιον), самотрговање, монопол. + + +†mŏnŏsyllăbus, adj. (μονοσύλλαβος), једносложан. + + +mons, tis, m. (осн. MIN, откуда и emineo), брег, брдо, гора, планина; уопште = велика нагомилана маса: mons argenti, велика гомила; prov. polliceri montes auri, обећавати златна брда. + + +Graupĭus mons, планина у Каледонији, в. Grampius m. + + +†Hermĭnĭus mons, m., гора у Лузитанији. + + +Pentĕlĭcus mons (Πεντελικὸν ὄρος), брег у Атици, чувен са свога мрамора; отуда Pentĕlĭcus, adj., пентелички. + + +Sĕvērus2 mons, брег у Сабинској. + + +Cispĭus (Cespius) mons, брежуљак који с другим брежуљком „mons Oppius“ сачињава брег mons Esquilinus. + + +Cĕbenna (Cĕvenna, Gĕbenna) mons, m. горе у Галији, сад Севене. + + +†monstrābĭlis, adj. (monstro), што се даје показати = знаменит, изврстан. + + +monstrātĭo, ōnis, f. (monstro) (предкл. и касно), показивање. + + +*†monstrātor, ōris, m. (monstro), показивач, одредитељ: hospitii; urbium. Отуда = учитељ: aratri. + + +monstrātus, adj. (part. од monstro), изврстан, који пада у очи. + + +monstro, 1. (monstrum), 1) показати, упутити (где се што налази; пор. ostendo): viam; alqm digito; m. ubi aliquis sit. 2) *† trop. а) = учити, објаснити; б) = описати; в) = прописати, одредити: piacula; aras; г) наговестити, означити: monstratus fatis; д) саветовати: m. alci bene; ђ) †тужити: alqm. + + +monstrōsus, в. monstruosus. + + +monstrum, i, n. 1) у верском говору, знак, знамење (противприродна појава; пор. prodigium, portentum, ostentum). Отуда 2) чудо, чудовиште, грдоба, страшило: тако о мору, о тројанском коњу, о гадном и опасном човеку; m. mulieris, чудовиште од жене; trop. narrare, dicere mm., причати чудновате, неприродне ствари. + + +monstrŭōsē, adv. (monstruosus), чудновато, противприродно. + + +monstrŭōsus, adj. (monstrum), чудноват, противприродан. + + +Montānus1, i, m. римски надимак: Curtius M. беше љубимац Тиберијев; Votienus M., чувен ретор. + + +montānus2, adj. (mons), горски, брдски: а) = што је на брду: oppidum; homines; subst. montāni, ōrum, m. горани, горштаци, брђани; б) = брдовит: regio. + + +Cambūnĭi montes, камбунске горе, што деле Македонију од Тесалије. + + +Cĕraunĭi montes, m. или *Cĕraunĭa, ōrum, n. (Κεραύνια ὄρη), кршевите горе дуж епирскога приморја, кераунске горе (сп. Acroceraunia). + + +*montĭcŏla, ae, comm. (monscolo), горанин, горштак, брђанин. + + +montĭvăgus, adj. (mons-vagor), који по горама лута. + + +montŭōsus (montōsus), adj. (mons), брдовит. + + +mŏnŭmentum, i, n. (и mŏnĭmentum) (moneo), 1) све чим се ко на што опомиње, споменик: m. pugnae; monimenti causā, спомена ради; monumento (dat.) esse. 2) напосе а) о зградама, киповима, сликама итд. којим се потомство на што подсећа; б) гроб, надгробни споменик: m. sepulcri; и само monumentum; в) у plur. о писаним споменицима, списима: mm. rerum gestarum или mm. annalium, историјски летописи; г) знак, знамење, белега. + + +Mopsŏpĭa, ae, f. (Μοψοπία), старо име Атике; отуда Mopsŏpĭus, adj. = атички. + + +Mopsŭ(h)estĭa, ae, f. (Μόψου ἑστία) = Монсово огњиште), варош у Киликији. + + +Mopsus, i, m. (Moyog), 1) један Лапита и пророк међу Аргонаутима. 2) један Крећанин, оснивач кларскога (Claros) пророчишта Аполонова у Малој Азији. + + +mŏra1, ae, f. одлагање, одгађање, оклевање (објективно; пор. cunctatio): afferre (inferre, facere, interponere) moram alci rei (или alcjs rei), одгађати што; moram facere creditoribus, одгодити исплату; res habet moram, има времена; habeo moram дангубим; res est mihi morae задржава ме; *nulla m. est dicere, одмах ћу рећи; per me nulla mora est, што се мене тиче, може одмах бити; *nec mora одмах; mora est, дуго траје. Напосе а) = одмор (пауза) у говору; б) m. temporis, рок; в) препона, препрека. + + +mŏra2, ae, f. (μόρα), одељак спартанске војске (400— 900 момака). + + +mōrālis, adj. (mos), наравствен, моралан, етичан. + + +mŏrātor, ōris, m. (moror) 1) одгађач: m. publici commodi; напосе = адвокат који одуговлачи парницу. 2) о војнику, оклевало, мародер. + + +mŏrātus, adj. (mos), каквога год понашања, нарави (у свези с adv.): homo bene или male m., добронараван, злонараван; ita haec janua morata est, така су та врата; fabula recte m., где су карактери добро нацртани. + + +†morbĭdus, adj. (morbus), 1) болешљив, болестан. 2) нездрав: aёr. + + +morbōsus, adj. (morbus), болешљив. + + +†Morbōvĭa, ae, f. (morbus), земља болести; само у свези: abire Morboviam = ићи до врага. + + +morbus, i, m. болест: jactari morbo, јако боловати; m. ingravescit, отима маха; m. regius, жутица; trop. mm. animi страсти. + + +*mordācĭtĕr, adv. с comp. (mordax), оштро, заједљиво. + + +mordax, ācis, adj. с comp. и sup. (mordeo), 1) заједљив, зао: canis. 2) trop. *† а) бодљив: arista; urtica; б) оштар: ferrum; в) опор, горак, љут: fel; acetum; г) о људима, заједљив = суров, неуљудан; д) о стварима, увредљив: carmen. + + +mordĕo, mŏmordi, morsum, 2. 1) гристи, ујести: alqm; canes mm.; m. terram (humum) = пасти у боју. 2) trop. а) закачити, закопчати: fibula m. vestem; б) urtica m., пече; frigora mm. parum cautos, студен шкоди несмотренима; в) вређати, напасти: morderi re alqā, једити се због чега; morderi conscientiā, осећати грижу савести. + + +mordĭcĭtus (Plaut.) и mordĭcus, adv. (mordeo), гризући, уједајући, зубима: alqd arripere; auriculam m. auferre, одгристи; alqd tenere m., тврдо се држати чега. + + +mōrē, adv. (morus), лудо, будаласто (Plaut.). + + +*mŏrētum, i, n., неко јело сељачко што се прави од бела лука, оцта, уља и сл. + + +mŏrĭbundus, adj. (morior), 1) умирући, на самрти. 2) *смртан 3) *смртоносан, нездрав: sedes. + + +mōrĭgĕror, dep. 1) или (предкл.) mōrĭgĕro, 1. (morigerus), по вољи чинити, угађати (од своје воље; пор. pareo oboedio, obtempero): alci; m. servituti, привикнути се робовању. + + +mōrĭgĕrus, adj. (mos-gero), послушан, који угађа: alci. + + +Mŏrīni, ōrum, m. племе у северозападној Галији. + + +mŏrĭor, mortŭus sum, mŏri, dep. 3. (part. mŏrĭtūrus) [mors], 1) умрети: m. desiderio, од жеље; fame; ferro; ex vulnere; m. in tormentis, на мукама; pro patria; subst. mortŭus, i, m. мртвац. 2) trop. а) m. in studio, сасвим се одати на учење; б) проћи, ишчезнути, изгубити се: flamma; memoria alcjs; gratia; dies m., пролази; verba moriuntur, излазе из обичаја; mortui lacerti, слабе мишице; mortui flores, увело; plausus mortuus, слаб; mortua lex, што не важи више. + + +mormyr, ȳris, f. (μόρμυρος), непозната морска риба. + + +mōrŏlŏgus, adj. (μωρολόγος), будаласт, што лудо говори (Plaut). + + +mōror1, dep. 1. (mōrus), луд бити, лудовати. + + +mŏror2, dep. 1. I. intrans. бавити се, задржавати се (уопште; пор. cunctor, maneo), дакле с прекором = оклевати: m. Brundisii; paucos dies in provincia; alicubi diutius; haud multa moratus, без дугог одлагања; m. alqd, одлагати да што учиним; nihil morari quominus etc. = готов бити да што учиним. — II. trans. 1) у свези са nihil или non = не бринути се: nil moror illum, он ме се ништа не тиче, не хајем за њега. 2) задржати, забавити, заустављати, пречити: alqm; impetum hostium; iter; naves; ne (te) multis morer = накратко. Отуда а) = немати ништа против чега: nihil moror eos salvos esse; б) забављати, увесељавати: populum; aures Caesaris; в) *morari Orcum, пустити доњи свет да чека = не умрети; г) nihil vos moror, Patres Conscripti, не задржавам вас, можете се разићи (формула којом је конзул распуштао сенат). + + +mōrōsē, adv. с comp. и sup. (morosus), 1) педантно, ситничарски, цепидлачки. 2) јогунасто, упорно, тврдоглаво. + + +mōrōsĭtās, ātis, f. (morosus), 1) † педантерија, ситничарење: affectatio et nimia m. 2) јогунство, намрштеност, срдитост. + + +mōrōsus, adj. с comp. и sup. (mos), 1) † педантан, ситничар. 2) ћудљив, зловољан, тврдоглав. 3) trop. а) morbus m., јогунаста; б) lex m., коју је тешко кршити. + + +Morpheus (eus једносложно), ĕi, m. бог сневања. + + +mors, tis, f. 1) смрт: obire (oppetere, occumbere) mortem, умрети; consciscere sibi mortem, убити се; morte suā mori, природном смрћу; mortem alci afferre, inferre итд., убити, смрт проузроковати. 2) а) = мртвац; б) = *крв; в) = слаби старац. + + +morsa, ōrum, n. (mordeo), залогај, комадић. + + +*morsĭuncŭla, ae, f. (dem. од неупотр. morsio = morsus), заљубљено уједање уснама. + + +morsŭs, ūs, m. (mordeo), 1) уједање, ујед, угризање: morsu petere (appetere) alqd, хватати што зубима. 2) trop. а) = захватање, држање: m. roboris, о расцепаном дрвету које у расцепу нешто задржи (н. пр. копље); б) = подмукли нападај; в) јед, љутина: m. animi; exsilii; г) m. curarum, грижа бриге. + + +mortālis, adj. (mors), 1) смртан: animal; често subst. mortāles = људи. Отуда о стварима = несталан, пролазан: inimicitiae; res. 2) земаљски, људски: condicio vitae; opus; subst. mortālĭa, ĭum, n. људске невоље, судбина. + + +mortālĭtās, ātis, f. (mortalis), 1) смртност, пролазност. 2) † људска природа као смртна: explere mortalitatem = умрети. 3) † човечанство = људи. + + +mortĭcīnus, adj. (mors), само о животињама, скапао, липсао, цркао, крепао: ovis. Отуда subst. као псовка: стрвина, мрцина. + + +mortĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (mors-fero), смртоносан, смртан: morbus; vulnus; ensis. + + +†mortĭfĕrē, adv. (mortifer), смртно, врло опасно. + + +mortŭālĭa, ĭum, n. (mortuus), мртвачке или погребне песме. + + +mōrŭlus, adj. (од morus1 или dem. од Maurus), мрк, црн. + + +mōrum, i, n. (μῶρον), 1) дуд (плод). 2) црна јагода. + + +mōrus1, i, f. (μορέα), дуд (дрво). + + +*†mōrus2, adj. луд, будаласт; subst. mōrus, i, m. (μωρός), луда, будала; mōra, ae, f. луда (Plaut.). + + +mōs, mōris, m. 1) воља, закон, пропис: imponere morem pacis, услове мира прописати; pati mores, примати законе; sine more = разуздано. Често morem gerere alci = morigeror (в. ту реч). 2) обичај, навада (не законом прописана, већ слободном вољом човековом; пор. consuetudo, institutum, modus, ritus): mos или moris est, обичај је; mos ita rogandi; venire in morem, постати обичан; perducere in morem, уобичајити; praeter morem, необично. 3) у plur. нарави, карактер, владање: mm. perditi, moderati, boni, mali. 4) начин, обичај: more Graeco; humano; in или ad morem fluminis, као река, попут реке. + + +Mŏsa, ae, m. и f. Моза, река у северној Галији, сад нем. Maas, франц. Meuse. + + +Moschus, i, m. (Μόσχος), ретор из Пергама, оптужен због тровања. Hor. + + +Mŏsella, ae, m. и f., река у сев. Галији, сад нем. Mosel, франц. Moselle. + + +mostellārĭa, ae, f. (mostellum, dem. од monstrum), авет, страшило, наслов једне Плаутове комедије. + + +Mostēni, ōrum, m., становници лидијске вароши Мостене. + + +mōtĭo, ōnis, f. (moveo), кретање: corporum. + + +†mōtĭuncŭla, ae, f. (dem. од motio), упр. мало кретање, отуда = мала грозница. + + +*mōto, 1. (intens. од moveo), често кретати, махати: umbras. + + +mōtŭs, ūs, m. (moveo), 1) покрет, кретање: coeli; corporis; navium; m. siderum, ток. Напосе а) = вештачко кретање тела у телесном вежбању: mm. palaestrici, по правилима гимнастичким; б) играње: mm. Ionici. 2) trop. а) покрет душе, страст, жесток осећај (љубав, мржња, пожуда и сл): m. animi; mm. turbati, жестоки; m. mentis; б) душевна радња: mm. animorum duplices sunt, alteri cogitationis, alteri appetitūs; в) m. divinus, одушевљења. 3) у грађанском животу = покрет, устанак, буна: afferre motum reipublicae; m. populi; m. servilis, рат с робовима; omnes Catilinae mm. 4) †повод. + + +mŏvĕo, mōvi, mōtum, 2. 1) уопште мицати, кренути, покренути: rem; m. corpus, membra или moveri = играти; m. arma борити се. 2) напосе однекуда кренути: m. se loco, преместити се; m. se ex urbe, отпутовати; move te istinc, одлази; m. castra, signa или само movere, кренути се с војском; m. hostee in fugam, растерати; m. alqm loco, збацити, лишити службе; m. alqm senatu, tribu, искључити; m. alqm possessione, agro, отерати; m. alqm de sententia, одвратити од мишљења. 3) побудити, причинити: m. risum alci; lacrimas populo; misericordiam; m. bellum, подићи, започети; m. mentionem rei alcjs, споменути; m. seditionem, подићи буну; то исто значи и само m. alqd. 4) узнемирити: alqm. 5) trop. а) уопште покренути у ком (мржњу, гнев, бригу, страх, саучешће, љубав итд.): m. alqm или animum alcjs; animos judicum; moveri misericordiā, irā, amore etc.; б) побудити, надражити, нагонити и сл.: m. alqm ad bellum; fecit illud motus irā, amore, precibus, desiderio. И m. alqm = разљутити; absiste moveri, не брини се, не бој се; в) мислити што: alqd; m. alqd animo; г) = променити: alqd. 6) intrans. (ретко) кретати се: terra movet, земља се потреса, res moventes, покретне ствари; exercitus movet, војска се креће. + + +mox, adv. 1) скоро, наскоро: m. huc revertas; dixit, m. se venturum; exspecto quam m. venturus sit, кад ће доћи. 2) одмах затим. 3) † доцније. + + +mū interj. (μῦ), пûс, означава најмањи глас: mu facere, писнути. + + +mūcĕo, —, —, 2. плеснив (буђав) бити. + + +†mūcesco, —. —, 3. (muceo), уплеснивити се. + + +mūcĭdus, adj. (muceo), 1) *†плеснив. 2) балав (Plaut). + + +Mūcĭus, име римскога племена, из којега је само породица Scaevola знатна: 1) Gajus Mucius Scaevola, који је покушао да убије Порсену, 2) Quintus Muc. Sc. са надимком Augur, конзул 117 пр. Хр., на гласу с поштења, присталица стоичке филозофије, чувен као правник. Цицерон га спомиње у својим делима de oratore и de republica. Он беше ожењен Лелијом, ћерком Гаја Лелија (в. Laelius) и имао је од ње сина (в. под 3) и две кћери, од којих старија Mucia беше удата за говорника Краса (в. Licinius), а млађа за млађега Гаја Марија (в. Marius). 3) Quintus Muc. Sc, с надимком Pontifex Maximus, син пређашњега (под 2), намесник у Азији г. 100 пр. Хр., чувен као државник и правник, био је г. 82 пр. Хр. по налогу млађега Марија убијен. Отуда Mūcĭus и Mūcĭānus, adj. Муцијев: subst. Mūcĭa, ōrum, n., светковина што се давала у Азији у част Квинту Муцију Сцеволи, намеснику. + + +mucro, ōnis, m. 1) оштри врх у мача, ножа: m. gladii; falcis; dentis. 2) мач, сабља. 3) врх, шиљак уопште. 4) trop. = оштрина: m. ingenii tui; tribunicius = трибунска опасна моћ. + + +mūcus, i, m. бале, слина, слуз. + + +†mūgil или mūgĭlis, is, m. нека морска риба. + + +†mūgil или mūgĭlis, is, m. нека морска риба. + + +mūgĭnor, dep. 1. (ретко), забављати се, оклевати. + + +mūgĭo, 4. 1) рикати, мукати: bos; *mugientes = говеда. 2) тутњати, праскати: m. solum sub pedibus, тутњи земља; tonitrua mm.; tuba m., труби. + + +mūgītŭs, ūs, m. (mugio), 1) рика, мукање. 2) тутњава, праска, тресак: terrae. + + +mūla, ae, f. мазга. + + +mulcĕo, si, sum, 2. 1) гладити: vitulum; barbam manu. 2) *лагано и нежно дотакнути се свега, особ. = хладити, пирити, вејати: zephyri mm. flores; aura m. rosas; m. aёra pennis, покретати. 3) trop. а) блажити, умирити, стишати: m. dolores; vulnera; m. tigres, кротити; m. corpus, тихо у сан уљуљати; б) насладити, развеселити, миловати: puellas carmine; aures cantu; alqm laudibus. + + +*Mulcĭbĕr, ĕri и ĕris, m. (mulceo), надимак Вулканов = што тврди метал умекшава. + + +mulco, 1. излемати, излупати, измлатити (пор. pulso, verbero): m. alqm usque; ad mortem; male mulcatus graculus, ишчерупана. + + +mulct- в. mult-. + + +*†mulctra, ae, f. и *mulctrum, i; n. и (сумњиво) mulctrārĭum, ĭi, n. (mulgeo), музлица, ведрица, чабрица. + + +mulgĕo, si, sum, 2. мусти: capras; prov. m. hircos = што није могуће. + + +mŭlĭĕbris, adj. (mulier), 1) женски: vestis; vox; venustas; m. donum, поклон од жене; certamen, због жена; subst. muliebria, ĭum, n. женски тајни удови. 2) с прекором бапски, немужеван: animus; supplicia (молба). + + +mŭlĭĕbrĭtĕr, adv. (muliebris), женски, бапски. + + +mŭlĭĕr, ĕris, f. жена, женска (као слабији део људскога рода да се означи женски значај и нарав; пор. femina); напосе жена (супруга). + + +mŭlĭĕrārĭus, adj. (mulier), женски: m. manus, чета; *subst. женарош, пријатељ жена. + + +mŭlĭercŭla, ae, f. (dem. од mulier), 1) женица. 2) слаба жена. 3) раскалашна жена. + + +mŭlĭĕrōsĭtās, ātis, f. женарство, превелико женољубље (Cic., као превод грчке речи φιλογυνεία). + + +mŭlĭĕrōsus, adj. (mulier), помаман за женама. + + +†mūlĭo, ōnis, m. (mulus), мазгар (који мазге продаје, или их под најам даје, или туђе као слуга тера). + + +mūlĭōnĭus или †mūlĭōnĭcus, adj. мазгарски. + + +mūlĭōnĭus или †mūlĭōnĭcus, adj. мазгарски. + + +mullus, i, m. барбун, врста морске рибе коју су Римљани јако ценили. + + +mulsus, adj. (mulceo), 1) омедљан: aqua; lac. Отуда subst. mulsum, i, n. омедљано вино, медовина, шербет. 2) trop. сладак, љубак: mea mulsa, слатка моја! + + +multa (mulcta), ae, f. казна у имању, у старије доба у стоци, касније у новцу (којом казни поглаварство; пор. poena) = глоба: multam dicere, одредити; multam committere, пасти под казну; petere (irrogare) multam; предложити да ко кажњен буде глобом. + + +multangŭlus, adj. од више углова (Lucr.). + + +multātīcĭus, adj. (multa), што се глобе тиче: pecunia m., глоба. + + +multātĭo, ōnis, f. (multo), кажњење чим: m. bonorum, у имању. + + +multēsĭmus, adj. (multus) (Lucr.), један од многих делова = мален, незнатан. + + +multĭbĭbus, adj. (multus-bibo) (предкл. и касно), који много пије. + + +*multĭcăvus, adj. што има много шупљина. + + +multīcĭus, adj. (multusico), фини (општи израз за фине материје и хаљине). + + +multĭfărĭam или †multĭfărĭē, adv. (multus), на много страна: m. defossum aurum. + + +multĭfărĭam или †multĭfărĭē, adv. (multus), на много страна: m. defossum aurum. + + +multĭfĭdus, adj. (findo), много расцепан, на многе делове подељен: faces. + + +*†multĭfŏris или multĭfŏrus, adj. (foris), са много врата, отвора. + + +multĭformis, adj. (forma), 1) многолик. 2) многостручан. 3) † trop. = несталан. + + +*†multĭfŏris или multĭfŏrus, adj. (foris), са много врата, отвора. + + +multĭgĕnĕris, e, или multĭgĕnus, adj. многоврстан, различан. + + +multĭgĕnĕris, e, или multĭgĕnus, adj. многоврстан, различан. + + +multĭjŭgus и multĭjŭgis, adj. (jugum), 1) многопрежан, многи заједно упрегнути: equi. 2) trop. многострук = многи сједињени: literae. + + +multĭjŭgus и multĭjŭgis, adj. (jugum), 1) многопрежан, многи заједно упрегнути: equi. 2) trop. многострук = многи сједињени: literae. + + +multĭlŏquax, ācis или multĭlŏquus, adj., говорљив, брбљав. + + +multĭlŏquĭum, ĭi, n. (loquor), многи говор, блебетање. + + +multĭlŏquax, ācis или multĭlŏquus, adj., говорљив, брбљав. + + +*multĭmŏdis, adv. (м. multis modis), на много начина, различно. + + +multĭplex, ĭcis, adj. (multus-plico), 1) многоборан (што има много бора): lorica; cortex. 2) (што има много савитака), вијугав, савијен: domus (= лавиринт); alvus est m. et tortuosa. 3) многострук, а) = велик, простран: spatium; — много, многи: multiplicia folia; — много пута: clades m. quam pro numeris, много пута већа него што би се према броју могло очекивати; б) различан, многоврстан: doctrina; genus orationis; homo m. in virtutibus, има више врлина; в) trop. а) = непостојан, променљив: ingenium; б) скривен, недокучив: animus. + + +*multĭplĭcābĭlis, adj. (multiplico), многостручан. + + +†multĭplĭcātĭo, ōnis, f. (multiplico), многостручење, множење. + + +*†multĭplĭcĭtĕr, adv. (multiplex), многостручно, различно. + + +multĭplĭco, 1. (multiplex), помногостручити, помножити, повећати: rem; aes alienum; m. voces, понављати (о одјеку). + + +multĭpŏtens, tis, adj. врло моћан или велик (Plaut.). + + +multĭtūdo, ĭnis, f. 1) мноштво, множина, велик број: navium; hominum: само multitudo = множина људи; tanta m. lapides conjiciebat. 2) светина, пук (као супротност према отменима, изображенима итд.): error imperitae multitudinis; и = маса простих војника (у супротности према часницима или вођама). + + +*multĭvŏlus, adj. (volo), који много хоће. + + +multo, 1. (multa), 1) казнити у имању, новчано: m. alqm pecuniā; agris; saceidotio, одузети му свештенички чин. 2) уопште казнити: alqm morte. + + +multus, adj. с comp. plūs и sup. plūrĭmus (в. те речи), I. у sing. 1) многи, велик, знатан и сл.: labor; sermo; cura; aurum; често n. као subst. с gen.: multum auri; jucunditatis. Напосе а) о времену, multa nocte, дубоко у ноћ; multo die, пошто је велик део дана већ прошао; али multo adhuc die = док је још доста дуго било до ноћи; ad multum diem или diei, пошто је већ увелико дан био; б) acc. multum и abl. multō употребљавају се као адвербије (multo код компаратива) = много, врло: multum dispar; multum te amo; non m. confidere; multo major много већи; multo aliter; multo ante, много пре; multo maximus, највећи; multo anteponere. 2) о говору = опширан, дуг: multus es in re nota, опширно говориш о познатој ствари. 3) у свези с глаголом има значење адвербијално, често, марљиво, неуморно: multus adfuit. II. у plur. многи: bene multi, врло многи; multi hominum, многи међу људима; често само multi = светина, пук: unus e multis; ne multa или multis, или quid multa? = укратко. + + +Mulucha, ae, m. (Μολυχάθ), река између Мауританије и Нумидије; сад Maluia. + + +mūlus, i, m. мазга, мазгов (од магарца и кобиле; пор. hinnus). + + +Mulvĭus, adj. pons M., мост на Тибру, више Рима. + + +Mummĭus, име римскога племена; познат је Lucius Mummius, који је као конзул г. 146 пр. Хр. Коринт освојио и опустошио. + + +Mūnātĭus, име римскога племена; Lucius Munatius Plancus беше легат Цезаров у Галији, после Цезарове смрти најпре присталица сената, затим Антонијев најпосле Октавијанов. + + +Munda, ae, f. варош у јужној Хиспанији, на гласу с победе Цезарове г. 45 пр. Хр. + + +mundānus, adj. (mundus), светски; напосе subst. грађанин света, космополита. + + +mundē, adv. (mundus), чисто. + + +mundĭtĕr, adv. (mundus) (предкл.) = munde. + + +mundĭtĭa, ae, f. (најчешће у plur.) и mundĭtĭēs, ĕi, f. (mundus), 1) (предкл.) чистота. 2) гиздавост, кићење, укусност у оделу, покућанству и сл.; cultus et mm.; trop. = китњаст говор. + + +mundŭlus, adj. (предкл.) (dem. од mundus1), чист, гиздав. + + +mundus1, adj. 1) *†чист, опран (opp. sordidus; пор. purus, merus): supellex. 2) фини, кићен, пристојан (о оделу и покућанству): homo; trop. и о говору. + + +mundus2, i, m. 1) скуп ствари које спадају у чистоту или у накит, тоалета (у ужем смислу; пор. cultus2, ornatus). 2) уређени свет, васељена. Отуда а) *= земља, земаљски круг; б) = људи; в) = небо: m. lucens. + + +†mūnĕrārĭus, adj. (munus), што се тиче гладијаторских игара; subst. mūnĕrārĭus, ĭi, m. приређивач игара гладијаторских. + + +†mūnĕrātor, ōris, m. (munero) = munerarius. + + +mūnĕrĭgĕrŭlus, i, m. (munus-gero), дароносац, ко дарове носи. + + +mūnĕro, 1. и mūnĕror, dep. 1. (munus), 1) даровати, поклонити: alci alqd. 2) даривати: alqm alqā re. + + +mūnĕro, 1. и mūnĕror, dep. 1. (munus), 1) даровати, поклонити: alci alqd. 2) даривати: alqm alqā re. + + +mŭnĭa, n. plur. (само у nom. и acc.), службене дужности, званични послови (munus 1). + + +mūnĭceps, cĭpis, comm. (munus-capio), 1) грађанин једне муниципије (в. municipium). 2) суграђанин, земљак: m. meus. + + +mūnĭcĭpālis, adj. (municepe), што спада у муниципију, муниципијски: homines; ipse materno genere municipalis. + + +†mūnĭcĭpātim, adv. (municipium), по муниципијама, муниципију, по муниципију. + + +mūnĭcĭpĭum, ĭi, n. (municeps), варош у Италији (а за време царева и изван Италије) под врховном римском влашћу, али са својим уставом, законима итд. Становници таквих муниципија беху пређе сматрани као странци (peregrini), а сад постадоше socii, тј. добише римска грађанска права, најпре без права гласања (suffragium), а доцније и с тим правом. + + +mūnĭfĭcē, adv. (munificus), штедро, издашно, добротворно. + + +mūnĭfĭcentĭa, ae. f. (munificus), штедрота, издашност, дарежљивост, милосрдност. + + +mūnĭfĭco, 1. (munificus) (Lucr.), обдарити: alqm alqā re. + + +mūnĭfĭcus, adj. с comp. (mūnĭficentĭor) и sup. (mūnĭfĭcentissĭmus) (munus-facio), штедар, добротворан (пор. beneficus, liberalis). + + +*mūnīmĕn, ĭnis, n., в. munimeutum. + + +mūnīmentum, i, n. (munio), 1) утврђење, тврђава, грађевина око утврђења (н. пр. шанац, бедем и сл.): coёrcere milites intra mm. 2) заштита, одбрана, закриље: nox erat eis munimento; tribunicia potestas erat m. libertatis. + + +mūnĭo, 4. (moenia), 1) зидати, зидове, опкопе градити: m. magna moenia. Отуда = крчити, прокрчити, утрти, градити: viam; iter; m. silvam, пут градити кроз шуму; m. rupem стену проходном начинити; trop. m. viam sibi ad consulatum. 2) утврдити, опкопати, приправити за одбрану: arcem; m. castra vallo fossāque. 3) trop. обезбедити, сахранити, штитити, бранити: imperium; domum praesidiis; m. se contra perfidiam. + + +mūnĭs, adj. (munus) (предкл.), услужан. + + +mūnītĭo, ōnis, f. (munio), 1) зидање, грађење, утврђење, опкопавање: prohibere milites munitione, спречити војнике (да не раде на утврђењу стана); m. fluminum, грађење моста; m. viarum, грађење друмова. 2) утврђење, заклон, заштита. + + +mūnīto, 1. (intens. од munio); trop. m. sibi viam, крчити себи пута. + + +mūnītor, ŏris, m. (munio), 1) *ко што гради, зида, оснива: m. Trojae. 2) радник на утврђењу. + + +mūnītus, adj. с comp. и sup. (part. од munio), утврђен. + + +mūnŭs, ĕris n. 1) задатак, вршење, служба, посао, дужност (правни појам; пор. officium, што значи моралну дужност): hoc est m. tuum; m. et officium; m. belli; m. vigiliarum, стражарење; fungi munere interpretis, вршити посао тумача. Напосе = јавна, државна служба: summa munera, највише државне службе: vacare munere, бити опроштен од ратне дужности. 2) = услужност, услуга, љубав што се указује: munere fungi, указати услугу; munere reialcjs, помоћу какве ствари. Напосе последња љубавна услуга покојнику, погреб, укоп: suprema mm.; efferre alqm amplo munere. 3) дар, поклон (извесним којим поводом или у извесној цељи; пор. donum): mittere alci munus; alci alqd muneri dare, дати на поклон. 4) једна игра (кад се даје о трошку државних чиновника, наиме едила): m. gladiatorium dare; functus est maximo munere aedilicio, као едил приредио је велике игре. Отуда † зграда за игре, позориште; отуда уопште = цео свет као божја зграда. + + +mūnuscŭlum, i, n. (dem. од munus), дарак. + + +Mūnўchĭa, ae, f. (Μουνυχία), пристаниште атинско. Отуда Mūnўchĭus, adj. + + +mūraena (mūrēna), ae, f. (μύραινα), нека морска риба, мурина. + + +mūrālis, adj. (murus), зидни: falces. Напосе corona m., зидни венац, даван као награда ономе који се први попео на непријатељске зидове. + + +Murcĭa, ae, f. придевак Венерин. + + +mūrēna1 в. muraena. + + +Mūrēna2, ae, име римске породице, в. Licinius. + + +mūrex, ĭcis, m. 1) багреноцрвени (пурпурни) пуж, шкољка. 2) *багреноцрвена (пурпурна) боја. 3) *†оштра стена. 4) † гвоздене шиљасте негве: murices ferreos in terram defodere. + + +Murgantĭa, ae, f. варош у Самнији. 2) варош на Сицилији (пише се и Murgentia). Отуда Murgantīnus, adj. и subst. Murgantīni, ōrum, m. Мургантијани. + + +mŭrĭa, ae, f. слана вода, саламура. + + +mŭrĭātĭcus, adj. (muria), што у саламури лежи (Plaut). + + +mūrĭcīdus, adj. (mus-caedo), што мишеве убија = кукавица (Plaut.). + + +†mūrīnus, adj. (mus), мишји: pellis (од куна, лисица, самура и сл.; пор. mus). + + +murmur, ŭris, n. 1) мрмљање, мрмор (тих или мешовит разговор више њих). 2) = зука пчела, шум мора, тресак громова, хука ветра, тутњава земљотреса. + + +†murmŭrātĭo, ōnis, f. (murmuro), мрмљање, мумлање. + + +murmŭro, 1. (murmur), 1) мрмљати: homo m.; отуда шуштати, жуборити итд. (в. murmur). mare m.; ignis m., пршти. 2) да се означи незадовољство, гунђати, мумлати: servi mm.; venter m., крче црева (о гладноме). + + +murra в. murrha. + + +† murrha (murra), ae, f. (μύῤῥα), минерал (Flusspath) од којега се правило скупоцено посуђе. + + +myrrha (murrha, murra), ae, f. (μύῤῥα), I. 1) балсамово дрво што расте у Арабији. 1) мирисави сок из истог дрвета, који се за мазање косе употребљавао. II. у причи Myrrha као nom. propr. кћи Кинирина (Cinyras), претворена у мирово дрво (myrrha). + + +murrĕus в. murrheus. + + +† murrha (murra), ae, f. (μύῤῥα), минерал (Flusspath) од којега се правило скупоцено посуђе. + + +myrrha (murrha, murra), ae, f. (μύῤῥα), I. 1) балсамово дрво што расте у Арабији. 1) мирисави сок из истог дрвета, који се за мазање косе употребљавао. II. у причи Myrrha као nom. propr. кћи Кинирина (Cinyras), претворена у мирово дрво (myrrha). + + +murrhĕus (murrĕus), adj. 1) (murrha) = murrhinus. 2) = myrrheus. + + +murrhĭnus (murrĭnus), adj. (murrha), 1) † од минерала муре (в. murrha) начињен. 2) = myrrhinus. + + +murrĭnus в. murrhinus. + + +Mursa, ae, f. варош у Панонији, данашњи Осек. + + +murtus в. myrtus. + + +mūrus, i, m. зид, напосе градски зид, бедем. Отуда trop. = браник, заштита. + + +mūs1, mūris, m. миш. У мишеве су бројили стари и пацове, куне и сл.: m. ponticus, хермелин. + + +Mūs2, надимак у племену Децијеву (в. Decius). + + +Mūsa, ae, f. (Μοῦσα), 1) Муза, једна од девет богиња више духовне образованости, особ. песништва и музике, по причи кћери Зевса и Мнемосине. Отуда trop. †erassiore Musā = очевидно, што се руком даје опипати. 2) trop. а) = песма, спев: procax; б) = науке: Musae mansuetiores = филозофија. + + +Mūsaeus, i, m. (Μουσαῖος), стари грчки песник. + + +musca, ae, f. мува (муха); trop. о наметљиву човеку. + + +†muscĭpŭla, ae, f. и muscĭpŭlum, i, n. (mus-capio), мишоловка. + + +*†muscŏsus, adj. с comp. (muscus), пун маховине, маховином обрастао. + + +muscŭlus, i, m. (dem. од mus), 1) мишић, мали миш. 2) (предкл. и касно) нека врста шкољке. 3) мишић на телу, мишица. 4) ратна махина, покретни кров, под којим стајаху опсадници. + + +muscus, i, m. маховина. + + +mūsēus, adj. (μουσεῖος), што припада Музама. Отуда као subst. †Mūsēum, i, n. (Μουσεῖον), »место Музама посвећено«, музеј (академија, соба за учење, књижница); такав музеј беше у Александрији. + + +mūsĭca, ae, f. или mūsĭcē, ēs, f. (μουσική, музика у ширем смислу старих Грка, под којом се разумева и поезија и друге лепе уметности. + + +mūsĭcē, adv. (musicus), красно, господски: m. aetatem degere (Plaut.). + + +mūsĭcus, adj. (μουσικός), 1) музички, музикалан: leges, правила; дакле и = песнички, поетски или уопште научан, учеван. Отуда subst. 2) а) = mūsĭcus, i, m. музичар, стручњак у музици; б) mūsĭca, ōrum, n. музика. + + +mussĭto, 1. (intens. од musso), 1) мрмљати, шаптати, тихо говорити: clam m.; m. metu, од страха; apes mm., зује. Отуда 2) trans. а) мрмљати што, не изрећи гласно: haec; б) прећутати што: injuriam. + + +musso, 1. (mutio), мрмљати, шаптати. Отуда = премишљати се, заустезати се, колебати се m. quid faciam. + + +mustācĕus, ĕi, m. или mustācĕum, ĕi, n. нека врста сватовских колача (од шире, сира, масла и лорберова лишћа). + + +mustĕla, ae, f. ласица. + + +mustĕlīnus, adj. (mustela), ласичји: color. + + +mustĕus, adj. (mustum), 1) налик на муст (маст, шира), као муст, мустом обилан. 2) † = млад, нов, свеж (тазе). + + +mustus, 1) adj. (предкл.) нов, свеж: aqua; vinum. 2) subst. mustum, i, n. а) муст (маст, мост, шира); б) *= јесен, година: ter centum mm. videre триста година доживети. + + +Mūta, ae, f. Нема, нимфа коју је Јупитер због брбљавости казнио тим да онеми (зове се и Lara, Tacita). + + +mutābĭlis, adj. с comp. (muto), променљив, непостојан: homo; animus vulgi; pectus m., поводљив. + + +mūtābĭlĭtās, ātis, f. (mutabilis), променљивост. + + +mūtātĭo, ōnis, f. (muto), 1) мењање, промена: consilii; m. rerum, преврат у држави. 2) измена, мењање: vestis; m. officiorum, узајмичне услуге. + + +mŭtĭlo, 1. (mutilus), 1) одсећи, кусити, крњити, осакатити: caudam; corpora. 2) trop. умалити, умањити: exercitus mutilatus; (Com.) m. alqm = имање чије опљачкати. + + +mŭtĭlus1, adj. крњ, сакат, осакаћен: bos; aries m., који је своје рогове изгубио, шутав; trop. о говору = сувише скраћен. + + +mūtĭlus2 в. mytilus. + + +mȳtĭlus (mitylus, mutilus, mutulus), врста шкољке која се једе. + + +Mŭtĭna, ae, f. варош у северној Италији, сад Модена, где је Антоније Децима Брута у опсади држао. Отуда Mŭtĭnensis, adj. + + +mūtĭo или muttĭo, 4. писнути, бекнути, мрмљати: etiam mutis? (Com.). + + +mūtĭtĭo или muttītĭo, ōnis, f., мрмљање, шаптање. + + +†mūtĭto, 1. (frequent. од muto), често мењати. + + +mūto1 (м. movito од moveo), 1) (ретко) кренути што с места, преместити neque se luna quoquam mutat; mutari civitate, прогнан бити; hinc dum muter, само да се одавде кренем. 2) мењати, променити: testamentum; sententiam; propositum; m. fidem cum alqo, дану реч прекршити. Отуда а) m. vellera luto croceo, бојадисати; vinum mutatum, вино покварено; б) intrans. променити се: adeo animi mutaverant. 3) претворити се, преобразити се: alqs ex feminis in mares; bona in pejus. 4) мењати, замењивати, промењивати (једно за друго, трампити):merces; vestimenta; m. vestem cum alqo; m. praedam vino, дати пљачку за вино. Напосе m. solum = отићи у изгнанство; m. vestem = обући се у црнину. + + +mūto2, ōnis, m. мушки уд (penis). + + +mūtĭo или muttĭo, 4. писнути, бекнути, мрмљати: etiam mutis? (Com.). + + +mūtĭtĭo или muttītĭo, ōnis, f., мрмљање, шаптање. + + +mūtŭātĭcus (mūtŭātīcĭus), adj. (mutuor), узајмљен. + + +mūtŭātĭo, ōnis, f. (mutuor), узајмљивање, зајам. + + +mūtŭē, adv. (mutuus), узајмично, опет: respondere. + + +mūtŭĭtans, tis, part. од неког неупотр. глагола (mutuor), ко је у намери да позајми. + + +mūtŭlus в. mytilus. + + +mȳtĭlus (mitylus, mutilus, mutulus), врста шкољке која се једе. + + +mūtŭō, adv. (mutuus) = mutue, узајмично (пор. invicem): provincia de eo m. sentit, мисли исто о њем, што и он о њој. + + +mūtŭor, dep. 1. (предкл. и касн. и mūtŭo, 1) (mutuus), узајмити што од кога, узети у зајам: pecuniam ab alqo; domum, најмити стан. + + +mūtus, adj. нем, 1) = који не уме говорити; bestia; lex est mutus magistratus. 2) = који не говори, који ћути: illico m. factus est. 3) о стварима, а) = тих, миран, безгласан: mare; lyra (на којој сене свира); mutae res, мртве ствари; forum; spelunca; *muta silentia noctis; б) trop. artes mutae, сликарска и пластичка уметност (у супротности с речитошћу); mm. magistri (о књигама). 4) у граматици, consonantes mutae, сугласници што се сами за се не могу изговорити. + + +mūtŭus, adj. 1) узајмљен, позајмљен, у зајам дан: pecunia; argentum mutuum rogare, exorare, искати у зајам; argentum m. alci dare, узајмити коме; pecunias mutuas sumere ab alqo, узајмити од кога. 2) узајмичан, узајаман, заменит: vulnera; officia; error; mutuum mecum facit, враћа ми мило за драго; mutuum fit a me (Com.), чиним што и он; subst. mūtŭum, i, n. замена, узајамност: per mutua, узајмично. + + +*Mŭtўcē, ēs, f. (Μοτύκα), варош на Сицилији. Отуда Mŭtўcensis, adj. и subst. Mŭtўcenses, ĭum, m. Мутичани. + + +Mўcălē, ēs, f. (Μυκάλη), гребен у Јонији, познат с победе што је Грци одржаше над Персијанцима 479 пр. Хр. + + +Mўcĕnae, ārum, f. или Mўcĕna, ae или *Mўcĕnē, ēs, f. (Μυκῆναι, -ήνη), прастара варош у Арголиди, престоница Данајева, а доцније Агамемнонова. Отуда 1) Mўcēnaeus, adj. 2) Mўcĕnenses, ĭum, m., Микењани. 3) Mўcĕnĭs, ĭdis, f. Микењанка = Ифигенија, кћи Агамемнонова. + + +Mўcŏnos, i, f. (Μύκονος), острво у Егејском мору. Отуда Mўcŏnĭus, adj. + + +Mygdŏnes, num, m. (Μυγδόνες), трачко племе које се преселило у Фригију, Битинију и Месопотамију. Отуда 1) Mygdŏnĭa, ae, f. предео где станују Мигдони. 2) Mygdŏnĭdēs, ae, m. син фригијскога краља Мигдона. 3) *Mygdŏnĭs, ĭdis, f., adj. = лидијски. 4) *Mygdŏnĭus, adj. лидијски, фригијски. + + +Mȳlae, ārum, f. (Μυλαί), градић на северној обали Сицилије где је Октавијан надбио Секста Помпеја. + + +Mўlăsa, ae, f. (Μύλασα), варош у Карији. Отуда 1) Mўlăsēni, ōrum или Mўlăsenses, ĭum, m. Милашани. 2) Mўlăsĭus, adj. + + +Myndus, i, f. (Μύνδος), приморска варош у Карији. Отуда Myndĭi, ōrum, m. Минђани. + + +mўŏpăro, ōnis, m. (μυοπάρων), лака лађа бродоловка: m. piraticus. + + +mўrīca, ae или mўrīcĕ, ēs, f. (μυρίκη), метљика, дивљи чемпрес (Tamarix gallica L., Tamariske). + + +mўrīca, ae или mўrīcĕ, ēs, f. (μυρίκη), метљика, дивљи чемпрес (Tamarix gallica L., Tamariske). + + +Mўrīna, ae, f. (Μύρινα), утврђена варош у Мизији. + + +Myrmēcĭdēs, ae, m. (Μυρμηκίδης), чувен кипар (резач). + + +Myrmĭdŏnes, num, m. (Μυρμιδόνες), племе у Тесалији под владом Ахиловом, по причи досељеници из Егине, где су на молбу Ејакову из мрави у људе претворени. + + +Mўro, ōnis, m. (Μύρων), чувен кипар (резач) око 430 г. пр. Хр. + + +mўrŏpōla, ae, m. (μυροπώλης), миропродавац, који продаје разне мирисаве масти (Plaut). + + +mўrŏpōlĭum, ĭi, n. (μυροπώλιον), миропродавница, где се продају разне мирисаве ствари. + + +myrrha (murrha, murra), ae, f. (μύῤῥα), I. 1) балсамово дрво што расте у Арабији. 1) мирисави сок из истог дрвета, који се за мазање косе употребљавао. II. у причи Myrrha као nom. propr. кћи Кинирина (Cinyras), претворена у мирово дрво (myrrha). + + +*myrrhĕus (murrheus, murreus), adj. 1) миром (myrrha) намазан. 2) мирове боје, жућкаст: onyx. + + +myrrhĭnus (murrhinus), adj. (myrrha), што спада у миру (myrrha), миров. + + +myrtētum, i, n. (myrtus), шумарак или гај од миртових дрвета. + + +myrtĕus, adj. (myrtus), 1) миртов, од мирта: corona. 2) *а) миртом украшен: coma. б) кестенове боје. + + +Myrtĭlus, i, m. (Μυρτίλος), син Меркуријев, кочијаш Еномајев (Oenomaus). + + +Myrtos, i, f. (Μύρτος), мало острво крај Еубеје; по њему се назва околни део мора mare Myrtōum. + + +myrtus (murtus), i, или ūs, f. мирта, миртово дрво, мрча. + + +Mȳs, ўos, m. (Μῦς), чувен вештак у рељефном (узвишеном) послу, савременик Фидијин. + + +Myscĕlus, i, m. (Μύσκελος, Ахејац, оснивач вароши Кротона. + + +Mȳsi, ŏrum, m. (Μυσοί), становници предела Мизије у Малој Азији, трачкога порекла. Отуда *Mȳsus или Mȳsĭus, adj.; отуда Mȳsĭa, ae, f, предео Мизија. + + +*mysta (mystēs), ae, m. (μύστης), свештеник мистерија. + + +mystăgōgus, i, m. (μυσταγωγός), који уводи људе у мистично света места. + + +mўstērĭum, ĭi, и. (μυστήριον), тајна и симболска наука вере и с њоме скопчана мистичка божја служба, тајна служба, у којој учествоваху само посвећени, мистерије: trop. = тајна, тајне вештине. + + +*mysta (mystēs), ae, m. (μύστης), свештеник мистерија. + + +*†mystĭcus, adj. (μυστικός) мистичан, тајан (в. mysterium). + + +Mўtĭlēnae, ārum, f. или Mўtĭlēnē, ēs f. (Μυτιλήνη), главна варош на острву Лезбу. Отуда Mўtĭlēnaeus или Mўtĭlēnensis, adj. + + +mȳtĭlus (mitylus, mutilus, mutulus), врста шкољке која се једе. + + +Mўūs, untis, f. (Μυοῦος), јонска варош у Карији. + + +N. као скраћивање = Numerius. — N. L. = non liquet, (в. liqueo). + + +Nabalĭa, ae, f., рукав Рајне у Белгији. + + +†Năbătaei, ōrum, m. народ у Арабији. Отуда *Năbătaeus, adj. = арапски или источни. + + +Nabis, ĭdis, acc. bim, m. (Νάβις), краљ спартански око г. 200 пр. Хр. + + +nablĭa в. naulia. + + +*naulĭa или nablĭa, ōrum, n. (ναῦλα, νάβλα), феничка музичка справа ca 10—12 жица, харфа. + + +nae в. ne1. + + +naenĭa в. nenia. + + +Naevĭus, име римскога племена: познат је Gnejus N., епски и драматски писац око 250 пр. Хр. + + +naevŭlus, i, m. (dem. од naevus). + + +naevus, i, m. мадеж на телу. + + +Nahanarvali, ōrum, m. народ у источној Германији. + + +*Nāĭăs, ădis пли Nāĭs, ĭdis, f. (Ναϊάς, Ναΐς), 1) нимфа повоткиња, Најада. 2) уопште нимфа. + + +*Nāĭăs, ădis пли Nāĭs, ĭdis, f. (Ναϊάς, Ναΐς), 1) нимфа повоткиња, Најада. 2) уопште нимфа. + + +nam, conj. 1) јер, бо, наиме; стоји обично на првом месту у реченици, код песника кадшто и иза других речи (his nam plebecula gaudet). 2) у упитним реченицама кадшто се употребљава да се питању већа снага даде, и онда се nam свезује енклитично с упитном речју (quisnam, ubinam, cujusnam modi итд.). + + +Namnētes в. Nannetes. + + +Nannētes или Namnētes, tum, m. племе у западној Галији, у покрајини садашње вароши Нанта (Nantes). + + +namque, conj. јер, бо = крепкије nam; редовно стоји на првом месту у реченици, врло ретко за другом којом речју. + + +nanciscor, nactus или nanctus sum, dep. 3. 1) добити, ухватити, уловити (случајно, о каквом неочекиваном добру; пор. accipio, adipiscor, assequor, impetro, invenio): n. rem alqam; provinciam sorte. 2) наићи, намерити се на што castra intuta; n. locum egregie munitum, наћи. + + +Nannētes или Namnētes, tum, m. племе у западној Галији, у покрајини садашње вароши Нанта (Nantes). + + +Nantŭātes, tum, m. келтско племе алпско, у нарбонској Галији. + + +*†nānus, i, m. (νᾶνος, νάννος), кепец, малишан. + + +*Năpaeae, ārum, f. (Ναπαῖος), нимфе подолкиње, из долова. + + +Nār, āris, m. река што у Умбрији утиче у Тибар. + + +Narbo, ōnis, m. варош у југоисточној Галији, као римска насеобина N. Martius названа, сад Narbonne. + + +narcissus1, i, m. (νάρκισσος) зеленкада, нарцис (цвет). + + +Narcissus2, i, m. 1) у причи леп младић који се, видев своју слику у води, заљубио у себе самог и од љубавне чежње угинуо. 2) богати и велеможни ослобођеник цара Клаудија. + + +nardīnus, adj. (nardus), 1) од нарде, нардов (в. nardus): vinum n. 2) налик на нарду: pira. + + +nardus, i, f. и nardum, i, n. (νάρδος), 1) нарда, име које је давано неким мирисавим биљкама. 2) уље из такве мирисаве биљке. + + +nāris, is, f. 1) у sing. ноздрва. 2) у plur. (а код песника и у sing.) нос (као орган мирисања; пор. nasus): fasciculum ad nares admovere, киту цвећа примаћи к носу; *omnis copia narium, разне мирисаве ствари. Отуда trop. да се означи оштрина суђења и сл.: homo emunctae naris, човек финога суђења (opp., obesae nares); acutae nares, фини укус; naribus uti = ругати се. + + +Narisci, ōrum. m. народ у јужној Германији. + + +Narnĭa, ae, f. варош у Умбрији. Отуда Narnĭensis, adj. и subst. Narnĭenses, ĭum m. Нарнијани. + + +*narrābĭlis, adj. (narro), што се даје приповедати. + + +narrātĭo, ōnis, f. (narro), приповедање; приповетка. + + +†narrātĭuncŭla, ae, f. (dem. од narratio). + + +narrātor, ōris, m. (narro), приповедач. + + +*†narrātŭs, ūs, m. (narro) = narratio, приповедање. + + +narro, 1. 1) приповедати, причати, јављати, казивати, описивати: n. alqd.; alci alqd; n. quid acciderit; male, bene n., донети зао, добар глас; is narratur hoc fecisse, прича се о њему да је он то учинио; n. virtutem alcjs, причајући описивати; ego tibi ea narro, quae tu melius scis, quam ego, qui narro. 2) уопште казати, о чему говорити: nescio quid narres, не знам о чему то говориш; filium narras mihi, говориш ми о мом сину?; quid narras, шта велиш? + + +narthēcĭum, ĭi, n. (ναρθήκιον), упр. издубљено парче од дрвета narthex, кутија за белило и руменило, за масти. + + +Năryx, ўcis, f. (Νάρυξ), варош у озолској Локриди, откуда је насеобина отишла у Италију и онде у Брутији основала варош Локре. Отуда*Nārўcĭus, adj. = нарички; heros N. = Ajax, син Ојилејев; Nārўcĭa, ae, sc. urbs, варош Локри у Италији. + + +Năsămōnes, num, m. племе у северној Африци; отуда Năsămōnĭăcus, adj. = *афрички. + + +nascor, nātus sum (fut. part. nascitūrus), dep. 3. (сродно γεννάω), 1) родити се, произићи, лозу вући од (пор. orior): n. patre praeclaro; servā, од слушкиње; amplissimā familiā; antiquo genere; има и ex fratre et sorore nati erant; *n. de pellice; ab alqo; nasci in miseriam sempiternam; bestiae diligunt ex se natos, своје штенце. 2) о неживим стварима расти, налазити се: violae nascuntur; plumbum ibi nascitur. 3) постати, почињати, долазити: amnis; ventus; luna n., рађа се, излази; collis n., диже се; trop.: pestis nascitur (долази) homini ab homine. 4) напосе part. nātus а) као subst. у masc. = син; у fem. = кћи; у plur. = деца: caritas quae est inter natos et parentes; б) као adj. ба) од природе на што одређен, створен, способан: ad rem; n. ad dicendum; rei alci; *natis in usum laetitiae scyphis; *fruges consumere nati: бб) locus ita natus est, место је тако од саме природе; pro или e re nată, према околностима; в) homo annos centum natus, коме има сто година. + + +Nāsīca, ae, m. (nasus, можда = шиљаста носа), надимак у породици Сципиона, в. Cornelius. + + +Nasĭdĭus, име римскога племена. Отуда Nasĭdĭānus, adj. + + +Nāsĭdĭēnus, i, m. богат а неизображен човек који је дошао до важног положаја у доба песника Хоратија. + + +Nasĭdĭus, име римскога племена. Отуда Nasĭdĭānus, adj. + + +nāsĭterna, ae, f. заливаоница (са три цеви). + + +Nāso, ōnis, m. (nasus; упр. носати, носоња), римско породично име; в. Ovidius. + + +Nāsos, i, f. (νᾶσος, νῆσος), острво), део вароши Сиракузе. + + +nassa или naxa, ae, f. вршка (за хватање рибе); trop. = замка, опасан положај. + + +nasturtĭum, ĭi, n. рен; поточарка (биљка). + + +nāsus, i, m. 1) нос (спољашњи, као део лица; пор. nares): naso clamare (Plaut.) = хркати. 2) trop. = nares, да се означи финоћа чула, фини нос, мирис: nasus illis nullus erat. 3) alqm naso suspendĕre adunco, ругати се коме. + + +nāsūtē, adv. (nasutus), подругљиво, подсмешљиво. + + +nāsūtus, adj, (nasus), 1) *који има велик нос, носоња. 2) trop. који има фини нос, а) = досетљив, б) подругљив, подсмешљив. + + +nātālīcĭus, adj. (natalis), родни, што се тиче дана или часа рођења: sidera; Chaldaeorum praedicta natalicia, прорицање судбине из положаја звезда о чијем рођењу; subst. nātālīcĭa (sc. cena), ae, f. гозба, част у славу дана рођења: nataliciam dare. + + +nātālis, adj. (nascor), 1) што се тиче рођења, родни: dies, дан рођења; *humus n., отачаство. 2) subst. а) sing. nātālis, is, m. аа) sc. dies, дан рођења; аб) sc. locus, родно место, завичај; б) plur. nātāles, ĭum, m. ба) порекло, род, племе, сталеж: clari nn.; бб) положај звезда при рођењу, нативитет: peritus natalium, ко из положаја звезда при чијем рођењу прориче његову судбу. + + +nătātĭo, ōnis, f. (nato), пливање. + + +nătātor, ōris, m. (nato), пливач. + + +nātĭo, ōnis, f. (nascor), 1) рађање, рођење; отуда и богиња порођаја. 2) род, врста, разред, о животињама пасма (фела): n. optimatium; Epicuraeorum; n. equorum. 3) племе, народ (обично ужи појам него gens; пор. gens и populus): aliquis ejusdem nationis, земљак. + + +nătis, is, f. гуз: обично у plur. nătes = стражњица, гузица. + + +nātīvus, adj. (nascor), 1) рођен: dii non sunt nativi. 2) урођен: lepos. 3) природан, првобитан (као супротност ономе што је уметност произвела): specus; color. 4) term. t. у граматици, verba nn., основе, корените речи. + + +năto, 1. (no), 1) пливати: piscis n. Отуда *trans. препливати: aquas; freta; unda natatur piscibus. 2) таласати се, колебати се, лелујати се, тећи: fluvius; folia; seges; campi natantes море. 3) trop. а) у чему пливати = пун бити, разливати се: pavimenta natant vino; limina un. sanie; б) о очима оних што су на умору и о пијанима = мутити се; в) о нози, ако је обућа сувише велика: pes n. in calceo. Отуда = колебати се, бити у неизвесности: tu natas in illa re, немаш о томе сталнога мишљења. + + +nătrix, ĭcīs, f. (no, nare), водена змија; †trop. о опасну човеку. + + +nātūra, ae, f. (nascor), 1) рођење: naturā (по рођењу) tu illi pater es. 2) природа, нарав = природно својство, суштина какве ствари: animae; montis; loci; bona n. = добар телесни састав. 3) природа = нарав, особина, ћуд, нагон, карактер, темпераменат; quae tua n. est; mitem esse contra naturam suam; hoc mihi in naturam vertit, ово ми је у нарав прешло. 4) = ток ствари, светски ред: est in rerum naturā или cadit in rerum naturam = могуће је; satisfacere, cedere, concedere naturae = умрети; jus naturae. 5) природа = свет, васељена (обично се у овом значењу каже n. rerum). + + +nātūrālis, adj. (natura) природан, а) по рођењу: filius; б) природан (у супротности с грађанским установама и прописима, наставом и сл.): societas; lex; dies n., од изласка сунца до заласка; в) = што се тиче природе: nn. quaestiones. + + +nātūrālĭtĕr, adv. (naturals), природно, наравно, од природе. + + +nātus1 (gnātus), part. од nascor. + + +nātŭs2, ūs, m. (nascor) само у abl. sing., рођење, с погледом на узраст, на године: magnus (grandis) natu, стар; major n., старији; minimus n., најмлађи; ређе magno natu, врло стар; још ређе minor triginta annis natu, нема му тридесет година. + + +nauarchus, i, m. (ναύαρχος), капетан брода. + + +nauclērĭcus или nauclērĭus, adj. што се тиче власника од брода (Plaut.). + + +nauclērĭcus или nauclērĭus, adj. што се тиче власника од брода (Plaut.). + + +nauclĕrus, i, m. (ναύκληρος), власник, господар брода (Plaut.). + + +naucum, i, n. или naucus, i, m. маленкост, ситница, употребљава се само у gen. sing. уз глаголе facio, habeo, esse: nauci non est, не вреди ништа; nauci facere, не ценити ни у што; homo non nauci, невредник. + + +naufrăgĭum, ĭi, n. (navis-frango). 1) бродолом: facere n., претрпети; naufragio perire. Отуда trop. = несрећа, пораз, пропаст, губитак и сл.: n. patrimonii; fortunarum. 2) спасен остатак од бродолома; понајвише trop. n. reipublicae; amicorum Caesaris. + + +naufrăgus, adj. (navis-frango), 1) коме се брод разбио, бродоломан: homo: *puppis; често као subst.: n. quidam natans. Отуда trop. = несрећан, очајан, осиромашен, оштећен: homo; n. patrimonio, ко је изгубио своје имање. 2) *који причињава бродолом: mare; unda; tempestas. + + +*naulĭa или nablĭa, ōrum, n. (ναῦλα, νάβλα), феничка музичка справа ca 10—12 жица, харфа. + + +†naulum, i, n. (ναῦλον), возарина, плата за подвоз (на лађи). + + +†naumăchĭa, ae, f. (ναυμαχία), 1) бој на мору (приређиван као игра за гледање). 2) место где је такав бој приређиван. + + +†naumăchĭārĭus, adj. (naumachia), што спада у бој на мору; subst. naumăchĭārĭus, ĭi, m., борац у морском боју (приређиваном ради забаве гледаоцима). + + +Naupactus, i, f. (Ναύπακτος), варош са пристаништем у озолској Локриди, сад Лепанто. Отуда *Naupactōus, adj. + + +Nauplĭus, ĭi, m. (Ναύπλιος), краљ на Еубеји, отац Паламедов. Отуда Nauplĭădēs, ae, m. (Ναυπλιάδης), потомак Науплијев = Паламед. + + +nausĕa, ae, f. (navis), 1) морска болест. 2) уопште мука, зло, бљување trop. = гађење, одвратност. + + +†nausĕābundus, adj. (nauseo), гадљив, готов на бљување. + + +†nausĕātor, ōris, m. (nauseo), ко пати, од морске болести. + + +nausĕo, 1. (nausea), 1) патити од морске болести. 2) уопште гадити се, стуживати се (стужује ми се), мучно ми је, осећам нагон к бљувању. + + +nausĕŏla, ae, f. (dem. од nausea), мало гађење, мука. + + +†nausĕōsus, adj. (nausea), што причињава гађење, бљутак, гнусан. + + +Nausĭcăa, ae, (Ναυσικάα), кћи Алкиноја, краља фејачког. + + +nauta, ae, m. (navis), бродар, лађар, морнар; господар лађе. + + +nautĕa, ae, f. (navis), смрдљива вода на дну лађе. + + +nautĭcus, adj. (= ravnxoe; navis), бродарски, лађарски, морнарски: scientia; verbum; clamor n., дозивање морнара; subst. у plur. nautĭci, ōrum, m. (sc. homines) = морнари. + + +nāvālis, adj. (navis), 1) што се тиче лађа, бродски, морски: materia; castra; corona; bellum n.; pugna n.; socii navales, морнари. 2) subst. у plur. а) *nāvālēs, ĭum, m. пристаниште, лука; б) nāvālĭa, ĭum, n. ба) бродарница (место где се бродови поправљају; бб) грађа за бродове, опрема бродска. + + +nāvarchus в. nauarchus. + + +nāvĭcŭla, ae, f. (dem. од navis), бродић, лађица, барка, дерегља (каик). + + +navĭcŭlārĭus, adj. (navicula), што се тиче малених бродова; отуда subst. а) navĭcŭlārĭa, ae, f. (sc. res), бродарство: naviculariam facere, превозити људе и робу; б) navĭcŭlārĭus, ĭi, m. (homo), бродар (који за плату превози људе и робу). + + +*nāvĭfrăgus, adj. (navisfrango), који причињава бродолом (в. naufragus). + + +nāvĭgābĭlis, adj. (navigo), бродљив (куда лађе пловити могу): amnis; mare. + + +nāvĭgātĭo, ōnis, f. (navigo), пловидба: n. diei, једнодневна; n. fluminis, на реци. + + +†nāvĭgātor, ōris, m. (navigo), бродар, морнар. + + +*nāvĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (navis gero), бродоносан (где лађе ловити могу). + + +nāvĭgĭŏlum, i, n. (dem. од navigium), бродић, лађица, дерегља, чамац: parvulum (в. navicula). + + +nāvĭgĭum, ĭi, n. (navis), брод, лађа, чамац. + + +nāvĭgo, 1. (navis-ago), 1) intrans. пловити, бродити: e portu; in Asiam; prov. n. in portu = бити у сигурности. Отуда *= пливати. 2) trans. пребродити, возити се куда: terram; maria. + + +nāvis, is, f. (ναῦς), лађа, брод: n. longa, ратна; oneraria, товарна, за превоз; tecta (constrata), с кровом, покривена (opp. aperta); navem ornare, опремити; deducere. спустити у море; subducere, извући на обалу; navem solvere, отпловити; navis solvit, полази; navem appellere (applicare) ad terram или terrae, пристати уз обалу; n. stat in portu; vehi nave или in nave, пловити; trop. = држава: una navis est bonorum omnium (Cic). Navis Argicola или само navis, лађа Арго (као звездано јато). + + +*†nāvĭta, ae, m. = nauta. + + +nāvĭtās (gnāvĭtās), ātis. f. (navus), марљивост, ревност. + + +nāvĭtĕr (gnăvĭtĕr), adv. (navus), марљиво, ревносно; отуда = врло, јако: n. impudens. + + +Attus Navius в. Attius. + + +nāvo, 1. (navus), марљиво, ревносно радити, бринути се за што, трудити се око чега: n. alqd; bellum; rem publicam; n. operam (или studium), трудити се за кога или што; n. rei publicae, служити државу; n. operam in acie = храбро се борити. + + +nāvus (gnāvus), adj. марљив, реван, ревњив, вредан, радин: homo; orator. + + +nassa или naxa, ae, f. вршка (за хватање рибе); trop. = замка, опасан положај. + + +Naxus, i, f. (Νάξσος), острво у Егејском мору. Отуда Naxĭus, adj. + + +nē1 (погрешно nae), adv. (vai), доиста, уистину, јамачно. + + +nē2, I. adv. 1) као одречна честица, не, али само у преткласичном језику (nisi tu ne vis), а доцније састављена с другим речима (nemo м. nehomo, nefas, nescio, neuter итд.); затим у свези ne — quidem, ни, нити, где се реч или свеза речи која се одриче ставља између ne и quidem, н. пр. ne in oppidis quidem, ни у самим варошицама. 2) у реченицама које жељу изражавају, не, да не: ne vivam si scio, не био жив ако знам; кадшто се додаје и реч utinam, dum, modo итд. 3) у реченицама које изражавају молбу, позив или заповест, у свези с imper. или conj.: ne hoc feceris или facias. 4) у реченицама где се што допушта, буди, рецимо, узмимо да не, ако и не: ne sit summum malum dolor, malum certe est, рецимо да бол није највеће зло, али зло јест зацело. — II. conj. 1) да не, да не би: hoc scribo, ne me oblitum tui putes, да не помислиш да сам на те заборавио; petiit ne abiret, молио је да не оде. 2) после речи којима се изражава каква бојазан, брига или опасност, да (врло често с futur. у српском језику): timeo ne veniat, бојим се да ће доћи (желећи да не дође). 3) после глагола impedire, deterrere, prohibere, recusare и сл. преводи се ne са «да» или са inf.: cavet ne decipiatur, чува се да не буде преварен; sententiam ne diceret recusavit, није хтео исказати своје мишљење. + + +nĕ3, упитна честица која се енклитично свезује за другу реч: 1) у простом питању, ли? audisne, чујеш ли? 2) у зависном говору, да ли?: magnā verborum contumeliā interrogans, solerentue veterani milites fugere, да ли је обичај да стари војници беже? 3) у дизјунктивним реченицама кадшто стоја уз прву, кадшто уз другу реченицу, а кадшто уз обадве: vosne Domitium an Domitius vos desemit?: nihil interest, valeamus aegrine simus, све је једно, јесмо ли здрави или болесни; suntne haec tua verba necne?, јесу ли ово твоје речи или нису? + + +Nĕaera, ae, f. (Νέαιρα), женско име у песника римских. + + +Nĕāpŏlis, is, f. (Νεάπολις), Новиград, 1) четврти срез вароши Сиракузе. 2) чувена варош у Кампанији, сад Напољ, Napoli. Отуда Nĕāpŏlĭtānus, adj. и subst. Nĕāpŏlĭtāni, ōrum, m. Напољци. + + +Nĕarchus, i, m. (Νέαρχος), адмирал Александра Великога. + + +nĕbŭla, ae, f. (νεφέλη), пара, магла; *и = дим, облак; trop. за све што је мрачно и неразумљиво: nn. quaestionum. + + +nĕbŭlo, ōnis, m. (nebula), ветрогоња, неваљалац. + + +nĕbŭlōsus, adj. (nebula), 1) магловит, облачан: coelum; aër. 2) trop. †таман, неразумљив. + + +nĕc или nĕquĕ, conj. 1) просто (где само једанпут долази nec или neque), и не, нити, такође не (пор. non): summum esse Vercingetorigem ducem nec de ejus fide dubitandum, да је В. врховни вођ и да не треба сумњати о његовој верности; consules in Hernicos exercitum duxerunt, neque inventis in agro hostibus Ferentinum ceperunt, конзули одведоше војску у Хернике (херничку земљу) и узеше Ферентин, не наишавши у пољу на непријатеље. 2) где се nec или neque понавља, а) neque — neque, nec — nec, нити — нити, ни — ни: nihil unquam neque insolens neque gloriosum ex ore Timoleontis exiit; место трећега neque употребљава се aut: (Jugurtha) neque loco neque mortali cuiquam aut tempori satis credere; б) neque — que; neque tibi defuissem coram que meum dolorem tibi declarassem, не бих ти никако изостао, него бих ти баш лично своју тугу изјавио. + + +ēnĕco (и ēnĭco), nĕcŭi (предкл. nĕcāvi), nectum, 1. 1) уморити, усмртити, удавити, угушити (в. neco): puer enecat ambos angues; enectus siti, fame. 2) trop. мучити, кињити, уморити: e. alqm rogando; jurgio, свађом. + + +necdum (neque-dum) adv. (пише се и одељено nec dum) и још не, нити још. + + +nĕcessārĭē, adv., в. necessario. + + +nĕcessărĭō, adv. (necessarius), нужно, од невоље, принуђен: n. alqd facere. + + +nĕcessārĭus, adj. (necesse), 1) нуждан, а) = потребит, неопходан: omnia quae sunt ad victum necessaria; frumentum et cetera necessaria usibus; б) = неизбежан, неотклоњив: mors; в) журан, насилан: ratio; tempus. 2) с ким тесно везан (сродством, пријатељством, заштитом и сл.), дакле = сродан, спријатељен и сл. (у најширем смислу; пор. propinquus, affinis итд.): mors hominis necessarii. Отуда subst. = сродник, пријатељ, рођак, својта, клијент, патрон: necessarii qui tibi а patre relicti sunt. + + +nĕcessĕ (предкл. и nĕcessum), adj., употребљава се само у nom. и acc. sing. neutr. а) са esse = бити неопходан, нуждан, потребан, морати (пор. debeo, cogor, oportet): homini n. est mori; n. fuit literas dari; id quod n. est; б) са habere = морати: non n. habeo scribere. + + +nĕcessĭtās, ātis, f. (necesse), 1) неопходност, неизбежност, нужда: parēre necessitati. попустити нужди; habere necessitatem persuadendi, морати убедити кога; mors est n. naturae; †ex necessitate alqd facere; ultima (extrema) n. = смрт. Отуда = обавеза, дужност: magnam necessitatem possidet sanguis paternus. 2) у plur. necessitates = потребе, нужне ствари: indicare populo publicas necessitates. 3) †нужда, оскудица, сиротиња, страдање: fames et ceterae nn. 4) (ретко) = necessitudo 2). + + +nĕcessĭtūdo, ĭnis, f. (necesse), 1) (ретко) = necessitas 1) и 3). 2) често тесна свеза (сродства, пријатељства, друговања и сл.; в. necessarius): n. et familiaritas; necessitudinem cum alqo contrahere, ступити у свезу; omnes mihi cum eo sunt amicitiae necessitudines. Отуда у plur. = родбина, пријатељи, својта итд. + + +neclĕgo в. negligo. + + +necne в. ne. + + +nĕco, āvi, ātum (nex), убити (понајвише без проливања крви, дакле отровом, дављењем, вешањем и сл.; пор. interficio, jugulo, trucido): n. alqm fame, suspendio, igni; alqm verberibus, избити на мртво име. + + +nĕcopīnans, tis, adj. који ништа не слути: eum necopinantem liberavi, изненада сам га ослободио. + + +nĕcŏpīnātō, adv. (necopinatus), изненада, преко сваке наде. + + +nĕcŏpīnātus, adj. ненадан, неочекиван: adventus; bonum; ex necopinato као adv. = изненада. + + +*nĕcŏpīnus, adj. 1) = necopinatus, неслућен. 2) = necopinans, ко не слути. + + +nectăr, ăris, n. (νέκταρ), нектар, а) = пиће богова, нектар; б) = trop. *што је слатко, пријатно = млеко, лед, мириси. + + +nectărĕus, adj. (nectar, νεκτάρεος), нектарски. Отуда *а) = боговски: aquae nctareae = роса; б) = сладак, умилан, пријатан. + + +necto, nexŭi или nexi, nexum, 3. 1) везати, скопчати, свезати: n. retia; coronas; catenas; *frigus nectit aquas, везује, смрзава. Отуда обвити, обмотати: caput olivā; comam myrto. 2) trop. а) уопште свезати, спојити: virtutes inter se nexae sunt; n. jurgia cum alqō, заметнути кавгу; n. dolum, сновати превару; *causas inanes, наводити ништаве разлоге, један за другим; n. moras, одуговлачити, оклевати; б) term. t. због дуга затворити (в. nexum); дакле nexi, ōrum, m. = робови, због дуга, тј. дужници који свој дуг не могаху платити, те су стога предавани као слуге повериоцима, да телом својим јамче за дуг и да га својим радом одуже. + + +nēcŭbi (ĭ и ĭ), adv. (ne-alicubi), да не би где: n. Romani copias transducerent. + + +nēcundĕ, adv. (ne-alicunde), да не би откуда. + + +nēdum, conj. (од ne duim [dem] = да не додајем), 1) после одрицања = а камо ли, а некмо ли, тим мање: ne voce quidem incommodā, n. ut ulla vis fieret; satrapes non potest, n. tu possis. 2) †после тврђења = тим више: adulationes etiam victis graves, n. victoribus. + + +*†nĕfandus, adj. (ne-fari), упр. што се не сме говорити, безбожан, опак, клет: scelus; odium. + + +nĕfārĭē, adv. (nefarius), безбожно, опако. + + +nĕfārĭus, adj. (nefas), безбожан, опак, клет: homo; bellum. + + +nĕfăs, n. (само у nom. и acc. sing.), што божје законе вређа, грех, грехота, безбожност, неправда: n. mihi est illud facere; per omne fas et n., свим могућим средствима; n. est dictu; cui nihil unquam n. fuit, недопуштено; *quidquid corrigere est n., што се не да поправити (или што је грехота поправљати). Често као узвик, nefas! или heu nefas!, срамота, страшно, ужасно!; trop о опаку човеку, чудовиште. + + +nĕfastus, adj. 1) dies nn., дани, у које се из верских. разлога није судило (јер ти дани беху проклети). 2) *†nefarius. 3) *†несрећан, злокобан: ille et nefasto te posuit die. + + +nĕgantĭa, ae, f. (nego), одрицање, непризнавање. + + +nĕgātĭo, ōnis, f. (nego), одрицање, непризнавање. + + +nĕgĭto, 1. (intens. од nego), тврдо, постојано одрицати, тајити. + + +neglectĭo, ŏnis, f. (negligo), занемаривање, пренебрегавање: amicorum. + + +neglectus1, adj. (part. од negligo), занемарен, пренебрегнут. + + +neglectŭs2, ūs, m. (negligo) = neglectio. + + +neglĭgens, tis, adj. с comp. и sup. (part. од negligo), небрежљив, немаран, небрижан: homo; n. in amicis eligendis; n. legum, officii, ко вређа законе, дужност; напосе у односу на имање = небрига, раскошан, распикућа: adolescentia. + + +neglĭgentĕr, adv. с comp. и sup. (negligens), немарно, небрежљиво, непажљиво. + + +neglĭgentĭa, ae, f. (negligens), 1) немарност, небрежљивост, небрига, непажљивост, равнодушност: n. et pigritia; n. in accusando. 2) занемарење, презирање, непоштовање: n. deorum; cognatorum. + + +neglĭgo (neglĕgo, neclĕgo), lexi, lectum, 3. (neclego), дакле упр. = не бирати; opp. diligo), 1) без намере, занемарити, не марити за што, пренебрегнути, не бринути се о чему: n. mandatum; n. alqd facere. Отуда с acc.= равнодушно гледати, не казнити, не осветити: n. facinus; injurias. 2) с намером, не поштовати, презирати: leges, deos; periculum. + + +nĕgo, 1. (nec), 1) intrans. рећи »не«: vel ajas vel neges. 2) trans. а) одрицати, тврдити (да што »није« (из објективних разлога; пор. intitior): n. alqd; negat quidquam esse bonum; pass. с nom. с. inf. *negor (esse) casta, тврди се да нисам невина; б) одрећи, отказати, одбити (речима; пор. renuo, abnuo; блажи је израз него recuso): n. alci alqd; *n. se comiteni, не хтети пратити; *cupimus negata, желимо што нам је ускраћено; regio n. poma, не производи. + + +nĕgōtĭālis, adj. (negotium) (ретко), стварни, што се тиче посла. + + +nĕgōtĭātĭo, ōnis, f. (negotior), велика трговина, особ. мењачка (банкарска) радња. + + +nĕgŏtĭātor, ōris, m. (negotior), 1) ко се бави великом трговином, особ. ко ради новцем у провинцији (зајмовима, вађевинама итд.) мењач, банкар (сараф). 2) †уопште трговац. + + +nĕgōtĭŏlum, i, (dem. од negotium), мален посао. + + +nĕgōtĭor, dep. 1. (negotium), 1) бавити се великом трговачком радњом, особ. новчарском (в. negotiator). 2) †уопште трговати: re alqā. + + +nĕgotĭōsus, adj. с comp. и sup. (negotium), послен, радин: dies. + + +nĕgōtĭum, ĭi, n. (nec-otium), 1) радња, занимање, посао: n. permagnum; forense; est mihi n. cum illo, имам посла с њиме; quid tibi hic negotii est?, каква имаш овде посла? esse in negotio (opp. esse in otio), бити у послу. Напосе а) државни посао: nn. publica; б) трговачки посао, особ. с новцима (в. negotiator итд.): aliena nn. curo, за другога радим; в) кућни послови: n. male gerere, рђаво газдовати. 2) напосе тежак посао, тешкоћа, труд, мука: nihil negotii est id facere, није тешко то урадити; satis habui negotii, доста сам имао посла: nullu negotio и sine negotio, без по муке. Отуда а) = тегоба, непријатност, незгода, досада: facessere (exhibere) alci n. или чешће negotia, причинити коме незгоду; б) neque de hac re est n. quin occĭdam, нема сумње да ћу пропасти. 3) ствар: quid negotii est?, шта је? Отуда а) шаљиво, lentum n. (о спором платиши); б) = положај, одношај: in atroci negotio, у страховитом положају; suam quisque culpam; ad negotia conferunt, своју кривицу правдају околностима. + + +Nēleus (eus једносложно), ĕi, m. (Νηλεύς), краљ у Пилу, отац Несторов. Отуда 1) Nēlēĭus и Nēlēus, adj.; као subst. m. = Нестор. 2) Nēlīdēs, ae, m. (Νηλείδης), Нелејев потомак, Нестор. + + +Nĕmausenses, ĭum, m. становници вароши Nemausum у Gallia Narbonensis, сад Nimes. + + +Nĕmĕa, ae, f. (Νεμέα), село у Арголиди где је Херкул лава (немејског) убио. Отуда 1) Nĕmĕaeus (Νεμεαῖος) adj. 2) Nĕmĕa, ōrum, n., јуначке игре близу Немеје. + + +*†Nĕmĕsis, is и ĕos, f. (Νέμεσις), богиња правде, која је нарочито кажњавала охоле и надмене људе. + + +Nemetes, tum, m. племе у Галији белгијској. + + +nēmo, [ĭnis] m. (место gen. neminis и abl. nemine у класичних писаца стоји само nullius и nullo, nullă од nullus) (ne-homo), 1) subst. нико, ниједан човек: n. amicorum; n. ex iis; non n., неки, многи; nemo n., сваки, свако; n. nec deus nec homo; n. alius. 2) adj. уз именице = nullus, ниједан, никакав: n. vir; n. hostis; n. homo; n. civis. + + +*†nĕmŏrālis и nĕmŏrensis, adj. (nemus), гајски, шумски; напосе што се тиче гаја Дијанина крај Ариције. + + +*†nĕmŏrālis и nĕmŏrensis, adj. (nemus), гајски, шумски; напосе што се тиче гаја Дијанина крај Ариције. + + +nĕmŏrĭcultrix, īcis, f. која станује у шуми: sus n., дивља свиња (Phaedr.). + + +*nĕmŏrĭvăgus, adj., што по шумама лута. + + +*nĕmŏrōsus, adj. (nemus), 1) шумовит: vallis. 2) пун дрвећа: silva. 3) лиснат: cupressus. + + +nempĕ, adv. (nampe), без сумње, дакако, наравно, доиста (особ. често као одговор с иронијом на питања): scio jam quid velis, n. me hinc abire vis; n. negas, дакле доиста одричеш? + + +nĕmŭs, ŏris, n. (νέμος), 1) шума с пашњацима, дубрава, гај, луг (пор. silva, lucus, saltus). 2) * а) шума уопште; б) дрво: congereren. + + +nēnĭa (naenĭa), ae, f. 1) погребна песма; trop. prov. id n. fuit ludo, тако се то свршило. 2) *уопште песма; напосе а) тужна песма; б) чаробна песма; в) народна песма (за успављивање, дечија по улицама итд.): nn. puerorum; viles nn., лакрдије, ситнице. + + +nĕo, nēvi, nētum, 2. (νέω), 1) прести: stamina. 2) *= ткати: tunicam. + + +Nĕŏclēs, is и i, m. (Νεοκλῆς) (отац Темистоклов. Отуда Nĕŏclīdēs, ae, m. (Νεοκλείδης), потомак Неоклов = Темистокле. + + +Nĕoptŏlĕmus, i, m. (Νεοπτόλεμος), 1) син Ахилов, иначе Pyrrhus назван. 2) један војвода Александров. + + +nĕpa, ae, f. (афричка реч), 1) јакреп (скорпија). 2) рак. + + +Nĕpĕtē, ēs, f. варош у Хетрурији. Отуда Nĕpĕsīnus, adj. и subst. Nĕpĕssīni, ōrum, m. Непећани. + + +Nĕphĕlē, ēs, f. (Νεφέλη), прва жена Атамантова, мати. Фриксова и Хелина (в. Athamas, Argonautae, Helle). Отуда *Nĕphĕlēĭs, ĭdis, f. кћи Нефелина = Хела. + + +nĕpōs1, ōtis, m. 1) унук, син синов или кћерин: n. ex tilio; n. ex filia. 2) *обично у plur. потомак: nn Remi, Римљани. 3) †синовац (братов син). нећак, сестрић (сестрин син): n. sororis или ex sorore. 4) meton. бекрија, раскошник, распикућа (пор. ganeo, helluo, prodigus). + + +Nĕpōs2, ŏtis, m. римско породично име; в. Cornelius. + + +nĕpōtātŭs, ūs, m. (nepotor), раскошан живот, расипање. + + +†nĕpōtīnus, adj. (nepos), раскошан, распуштен. + + +†nĕpōtor. dep. 1. (nepos), расипати, лакоумно трошити. + + +nĕpōtŭlus, i, m. (dem. од nepos1 1), унучић. + + +neptis, is, f. (nepos1), 1) унука. 2) †нећака. + + +Neptūnus, i, m. 1) а) бог мора (Poseidon у Грка), син Сатурнов, брат Јупитеров и Плутонов, муж Амфитритин; б) *= море. Отуда 2) Neptūnīnē, ēs, f. = Тетида (Thetis), кћи Нереја, сина Нептунова. 3) *Neptūnĭus, adj. Нептунов: Troja N., јер је Нептун (с Аполоном) опасао зидовима Троју; heros N. = Theseus (по неким причама син Нептунов); N. dux = S. Pompejus, Помпејев син (јер је хтео да га држе за посинка Нептунова); aquae Neptuniae, извор код вароши Tarracinae. + + +nĕquam, adj. indecl. (од nē и quam, acc. sing. fem. од qui), с comp. nēquĭor и sup. nĕquissĭmus, неваљао, невредан, непотребан (opp. frugi, bonus): homo; mancipium; aetas parentum pejor avis (гори од дедова) tulit nos nequiores, Hor.; особ. о младим људима = раскошан, развратан. + + +nēquāquam, adv. никако, нипошто. + + +nĕquĕ в. nec. + + +nĕc или nĕquĕ, conj. 1) просто (где само једанпут долази nec или neque), и не, нити, такође не (пор. non): summum esse Vercingetorigem ducem nec de ejus fide dubitandum, да је В. врховни вођ и да не треба сумњати о његовој верности; consules in Hernicos exercitum duxerunt, neque inventis in agro hostibus Ferentinum ceperunt, конзули одведоше војску у Хернике (херничку земљу) и узеше Ферентин, не наишавши у пољу на непријатеље. 2) где се nec или neque понавља, а) neque — neque, nec — nec, нити — нити, ни — ни: nihil unquam neque insolens neque gloriosum ex ore Timoleontis exiit; место трећега neque употребљава се aut: (Jugurtha) neque loco neque mortali cuiquam aut tempori satis credere; б) neque — que; neque tibi defuissem coram que meum dolorem tibi declarassem, не бих ти никако изостао, него бих ти баш лично своју тугу изјавио. + + +nĕquĕo, quīvi и quĭi, quĭtum, 4. не моћи, не бити кадар (пор. queo, possum): n. alqd facere; adesse nequibat; n. quin clamem, не могу на ино а да не вичем; nequitur dici, не може се рећи. + + +nēquicquam или nĕquidquam, adv. узалуд, бадава, заман (објективно, с погледом на ствар у којој се ништа не може учинити; пор. frustra): n. deos implorat. + + +nēquicquam или nĕquidquam, adv. узалуд, бадава, заман (објективно, с погледом на ствар у којој се ништа не може учинити; пор. frustra): n. deos implorat. + + +nēquĭtĕr, adv. с comp. и sup. (nequam) рђаво = лакоумно, несмотрено, раскошно: bellum n. susceptum; n. cenare. + + +nēquĭtĭa, ae, f. (nequam), 1) о стварима, рђаво својство: aceti. 2) о људима, а) = леност, тромост; б) = лакоумност, несмотреност; в) расипање, раскошност: г) подлост, неваљалство. + + +*Nēreus (eus једносложно), ĕi, m. (Νηρεύς), морски бог, син Океана и Тетије (Tethys), муж Доридин (Doris). 1) Nērĕĭs, ĭdis, f. (Νηρηΐς), Нереида, кћи Нерејева, морска нимфа. 2) Nērēĭus, adj. genetrix N. = Тетида (Thetis), мати Ахилова. 3) *Nērīnē, ēs, f. (ретко) = Nereis. + + +Nĕrĭa, ae, f. или Nĕrĭo, ĕnis, f. сабинска реч, значи »храброст«, а personif. пратилицу (жену) бога Марта. + + +Nērĭtos, i, f. (Νήριτος), мало острво близу Итаке. Отуда *Nērĭtĭus, adj. = итачки или Улисов. + + +Nĕro, ōnis, m. римско породично име у gens Claudia (в. ту реч). Отуда †Nĕrŏnēus, †Nĕrŏnĭus и Nĕrŏnĭānus, adj. + + +Nerthus в. Hertha. + + +Nerŭlum, i, n. варош у Луканији. Отуда Nerŭlensis, adj. + + +Nerva, ae, m. римско породично име; важан је само цар M. Coccejus Nerva (96—98 n. Xp.). Отуда Nervĭus, adj. + + +†nervĭa, ae, f. (nervus), жица (од црева). + + +Nervĭi, ōrum, m. моћно племе у белгијској Галији. + + +nervōsē, adv. с comp. (nervosus), чврсто, снажно, крепко: n. dicere. + + +nervōsus, adj. (nervus), 1) *жилав, мишићав (мускулозан). 2) †снажан, крепак. 3) trop. о говору једар, збијен. + + +nervŭlus, i, m. (dem. од nervus). + + +nervus, i, m. 1) сува жила. 2) trop. јачина, снага: omnibus nervis contendere; vectigalia sunt nn. rei publicae; pecunia est n. belli; nn. conjurationis, главна лица у завери; напосе о јачини говора. 3) жица на свирци. 4) тетива на луку. 5) мушки уд. 6) ремен којим се ко везује; отуда а) уопште споне, путо, окови; б) тамница: jacēre in nervo. + + +nescĭo, 4. 1) не знати: n. alqd (предкл. n. de illa re); n. quid factum sit; nescio eum vеnisse; n. an (в. an); n. quis (quomodo итд.) значи нешто неизвесно, али уједно и нешто од мање вредности: prope me n. quis loquitur; Paconii nescio cujus, некога незнаног Паконија. 2) = не разумети, не моћи, не умети: n. Latine; n. irasci: nescit vox missa (изговорена) reverti. 3) *†не познавати: alqm. + + +nescĭus, adj. (nescio), 1) који нешто не зна (увек се додаје шта ко не зна; пор. inscius): n. futuri; n. quid acciderit; non sum n. ista inter Graecos dici. 2) *који што није научио: puer n. fari. 3) pass. непознат: loca; tributa iis sunt nescia, данак им је непознат. + + +Nēsĭs, ĭdis, f. (Νησίς), малено али плодовито острво, према гребену мизенском у Кампанији, летни станак отменијих Римљана, сад Nisita. + + +Nessus (Nestos), i, m. (Νεσσός), 1) река у Тракији, сад Места (Карасу). 2) Кентаур који шћаше да уграби Дејаниру, те стога би убијен од Херкула. Отуда Nessĕus, adj. + + +Nestor, ŏris, m. (Νέστωρ), син Нелејев, краљ у Пилу (Pylos), међу јунацима под Тројом чувен са своје мудрости и речитости. Отуда Nestŏrĕus, adj. + + +Nessus (Nestos), i, m. (Νεσσός), 1) река у Тракији, сад Места (Карасу). 2) Кентаур који шћаше да уграби Дејаниру, те стога би убијен од Херкула. Отуда Nessĕus, adj. + + +Nētum, i, n. варош на Сицилији. Отуда Nētīni, ōrum или Nētĭnenses, ĭum, m. Нећани. + + +neu в. neve. + + +neuter, tra, trum, adj. (neuter), 1) ниједан од двојице, ни један ни други: in neutram partem moveri, бити равнодушан; у plur. neutri, ни једна странка. 2) у граматици nomina nn., средњега рода. + + +nĕūtĭquam, adv. никако, нипошто (opp. utique). + + +†neutrālis adj. (neuter), у граматици, средњега рода. + + +neutrō, adv. (neuter), ни на једну, ни на другу страну. + + +neutrŭbĭ, adv. (предкл.), ни на једном од оба места. + + +nēve (neu) conj. употребљава се место = et ne, те не, и да не, ни, нити: hominem mortuum in urbe ne sepelito n. urito. + + +nevis, nevolt = non vis, non vult, Plaut. + + +nex, nĕcis, f. 1) насилна смрт, убиство: vitae necisque potestas; parare alci necem; necem sibi cousciscere. 2) природна смрт. + + +*nexĭlis, adj. (necto), свезан, скопчан: vestis; hedera, обвијена. + + +nexum, i, n. (necto) = nexus 2). + + +nexŭs, ūs, m. (necto), 1) *†копчање, свезивање, сплетање: brachiorum; ramorum. 2) правни term. t. ропство због дуга. Дужник који није намирио повериоца губи слободу и постаје подаником повериочевим (в. necto): nexum inire, пасти у поданство; liberare, tollere nexum; obligare se nexu. 3) †обвеза: legis. + + +nī, I. adv. = non, само у свезама quidni (за што не?, како не би?) и nimirum (в. ту реч). — II. conj. 1) (предкл. и *) = nē, не, да не. 2) = nisi, ако не; особ. при уговорима, обвезама и сл.: sponsionem fecit ni vir bonus esset (в. sponsio). + + +Nīcaea, ae, f. (Νίκαια), 1) варош у Битинији. Отуда Nīcaeensis, adj. никејски и subst. Nīcaeenses, ĭum, m. Никејани. 2) варош у Локриди, близу Термопила. 3) варош у Лигурији, сад Nizza. 4) варош у Индији. + + +Nīcaeus, adj. (Νικαῖος, који победе даје), придев Јупитеров. + + +Nīcander, dri, m. (Νίκανδρος), песник, граматик и лекар из Колофона. + + +Nīcĕr, cri, m., десна уточица Рајнина у Германији, сад Некар. + + +Nīcĭās, ae m. (Νικίας), атински државник и војвода. + + +nīco, nīci, —, 3. (Plaut.), мигнути, дати знак. + + +Nīcŏmēdēs, is, m. (Νικομήδης), тако се звало више краљева битинских. + + +Nīcŏmēdīa, ae, f. (Νικομήδεια), престоница Битиније. Отуда Nīcŏmēdensis, adj. и subst. Nīcŏmēdenses, ĭum, m. Никомеђани. + + +Nīcŏpŏlis, is, f. (Νικόπολις), 1) варош у Акарнанији, основана Августом за успомену победе код Актије. 2) варош у Арменији, основана Помпејем за успомену победе над Митридатом. + + +nicto, 1. и nictor, dep. 1. (nico), 1) дати знак (очима), мигати, жмирити, трептати очима: alci. 2) о ватри и сл., севнути. + + +nicto, 1. и nictor, dep. 1. (nico), 1) дати знак (очима), мигати, жмирити, трептати очима: alci. 2) о ватри и сл., севнути. + + +*nictŭs, ūs, m. (nico), миг (очима). + + +nīdāmentum, i, n. (nidus), грађа за гнездо. + + +†nīdĭfĭco, 1. (nidus-facio) гнездо градити, правити, гнездити се. + + +*nīdĭfĭcus, adj. (nidus-facio) ко гнездо гради: ver n., кад птице гнезда граде. + + +nīdor, ōris, m. пара, мирис, воња (од печених, куваних или сажежених ствари): n. ganeae; n. ex adusta pluma; trop. n. e culina, као псовка о робу који се увек нађе у кујни. + + +nīdŭlus, i, m. (dem. од nidus), гнезданце. + + +nīdus, i. m. 1) гнездо: facere, struere nidum, градити гнездо. Отуда 2) *а) servare nidum = остати у свом завичају; б) = варош или град на високу месту; в) млади птићи у гнезду. + + +nĭgĕr, gra, grum, adj. с comp. и sup. 1) црн, мрк, вран (означује црну боју уопште, дакле и лепу сјајну црну боју; пор. ater, opp. candidus): homo; crinis; oculi; fluvius (због своје дубине). 2) trop. а) мрачан, што помрачује: ventus; б) да се означи све што се на смрт односи, уопште = жалостан, тужан, страшан, ужасан, злокобан: dies n., дан смрти; ignes nn., спалиште; sol n. = несрећан дан; в) опак, злобан: hic n. est, hunc tu, Romane, caveto! + + +Nĭgĭdĭus, Publius Nigidius Figulus, учен Римљанин, савременик Цицеронов, чувен особито као граматичар. Отуда Nĭgĭdĭānus, adj. + + +Nĭgĭdĭus, Publius Nigidius Figulus, учен Римљанин, савременик Цицеронов, чувен особито као граматичар. Отуда Nĭgĭdĭānus, adj. + + +*nĭgrans, adj. (упр. part. од nigro), црн, мрк: nigrantes terga (по леђима) juvenci. + + +*†nĭgresco, grŭi, —, 3. (niger), поцрнети, црн постати: dentes; coelum n. + + +†nĭgrĭtĭa, ae, и nĭgrĭtūdo, ĭnis, f. (niger), црнило, црнина. + + +†nĭgrĭtĭa, ae, и nĭgrĭtūdo, ĭnis, f. (niger), црнило, црнина. + + +*nĭgro, 1. (niger), црн бити. + + +nĭgror, ōris, m. (niger) (предкл. и касно) = nigritia. + + +nĭhĭl (ретко и понајвише *и nīl), n. indecl., али тако да се кадшто употребљава и првобитни облик nĭhĭlum (ne и hilum), ништа: I. nihil, nil: n. est melius; n. loqui; n. agere: n. forte; n. mali; али и n. bonum; non n., нешто, много; n. non, све. Особите свезе: а) n. agis, узалуд ти труд; б) n. quicquam или n. unum, ништа; в) n. nisi, n. aliud nisi, ништа до, ништа друго до; г) n. est quod (cur, quamobrem) timeas, немаш за што бојати се; д) n. est = не помаже ништа; ђ) n. ad me (sc. pertinet), ништа ме се не тиче; е) n. minus, n. sane, ни пошто; ж) n. mihi cum illo est, немам с њиме никаква посла; з) о људима, јачи је израз м. nemo, nullus: nihil illo eloquentius fuit; n. esse = бити незнатна особа, бити нула; и) као adv. (= појачаво non), никако: illi n. motī sunt. II. од nihilum налазе се ови облици: 1) gen. nihilī у изразима којим се исказује цена или вредност: facere (aestimare, pendĕre) alqd nihili, не ценити ни у што; homo nihili, неваљао човек, нитков. 2) acc. nihilum обично после предлога ad и in: ad n. redigere, уништити; ad n. venire, recidere. пропасти; in n. interire, occidere, бити упропаштен; као adv. *= појачано non. 3) abl. nihilō (скраћ. nīlō), а) уз comp. ништа, ничим: n. plus, ништа више; толико исто; n. minus, ничим мање, n. aliter, исто тако, не друкче; б) с предлогом de: de nihilo, из ничега; без разлога; в) с предлогом pro, за: pro nihilo habere, не ценити; haec mihi pro nihilo sunt, то ме се ништа не тиче, о томе не водим бриге. + + +nĭhildum, још ништа. + + +nĭhĭlōmĭnus в. nihilum 3). + + +*Nīlĭgĕna, ae, m. крај Нила рођени, Мисирац. + + +nīlō в. nihilum 3). + + +Nīlus, i, m. (Νεῖλος), Нил, река у Мисиру; као nom. appell. јарак (јендек). Отуда 1) *Nīlĭăcus, adj. = мисирски, египатски. 2) †Nīlōtĭcus, adj. 3) Nīlōtĭs, ĭdis, adj., као subst. f. = јарак. + + +*nimbĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (nimbus-fero), буран, буроносан. + + +*†nimbōsus, adj. (nimbus) пун црних облака, буран: mons, облацима покривен; ventus; Orion n., што доноси буру и кишу. + + +nimbus, i, m. (сродно с nubo, покрити), 1) тмасти кишни и бурни облак; trop. непогода, бура, несрећа: hic n. cito transit = ова несрећа брзо пролази. 2) уопште облак, магла, напосе маглено покривало, у ком се богови на земљи појављују: *Venus obscuro faciem circumdata nimbo. 3) *пљусак, плаха киша: n. ferreus, од железних стрела и копаља. 4) *велика множина: n. peditum. + + +nīmīrum, adv. (ni за ne = non и mirum, упр. чему се није чудити), очевидно, доиста, јамачно: а) (ретко) без ироније: n. non omnia eidem dii dedēre; б) (чешће) у иронији, где се преводи са »дакако«, »наравно«, »то се разуме«. + + +nĭmis, adv. веома, јако, врло; преко мере, одвише: n. saepe; ne quid n., не претеривати ни у чему; с gen. n. insidiarum, премноге замке; non nimis, не много, не особито. + + +nĭmĭus, adj. (nimis), 1) прекомеран, превелик, одвише много: n. sol, превелика жега; homo n., моћан и силан; n. animus, обестан; nimii rebus secundis (Tac.), обесни због среће. Отуда уопште = ко у чему год праву меру прелази: *nimius mero, напит, пијан; †n. sermonis, говорљив. Често n. nĭmĭum као subst.: omne nimium, све што је одвише. 2) врло велик, ванредан: n. pulchritudo. 3) као adv. а) nimio = ванредно, много (с comp. plus, minus, melius итд.): n. plus te diligo, више него превећ = веома јако; б) nimium = nimis: n. parce, одвише штедљиво; n. longus; non nimium, не особито. + + +ningo, ninxi, —, 3. (обично impers.), снежити: ningit, пада снег. + + +ninguis, is, f. (предкл.) = nix. + + +Nīnŭs или Nĭnos, i, (Νίνος), 1) f. престоница Асирије = Нинива, Тас. 2) m. краљ Асирије, муж Семирамидин. + + +Nīnŭs или Nĭnos, i, (Νίνος), 1) f. престоница Асирије = Нинива, Тас. 2) m. краљ Асирије, муж Семирамидин. + + +Nĭnȳa, ae, m. син Нинов и Семирамидин. + + +Nĭŏbĕ, ĕs, f. (Νιόβη), кћи Танталова, жена Амфионова (в. Amphion). У својој обести држала се за бољу од Латоне, па јој стога Латонина деца Аполон и Дијана побише њених седам синова и седам кћери, а њу претворише у камен. Отуда Nĭŏbēus, adj. + + +Nĭphātēs, ae, m. (Νιφάτης), 1) »снежни брег« у Арменији. 2) *део реке Тигра у Вел. Арменији. + + +niptra, ōrum, n. (νίπτρα), вода за прање, наслов једне трагедије Пакувијеве. + + +Nīreus (eus једносложно), ĕi или ĕos, m. (Νιρεύς), уз Ахила најлепши човек међу Грцима пред Тројом. + + +nĭsĭ, conj. 1) ако не: memoria minuitur, nisi eam exerceas, памћење слаби ако га не вежбаш; parvi sunt foris arma, nisi est consilium domi, мало вреди оружје у боју ако нема разборитости на дому. 2) = осим, изван: nemo n. improbus hoc facit, нико осим неваљалца не чини то; hoc sentio, nisi in bonis amicitiam esse non posse. 3) само толико, само то: de re nihil possum judicare, n. illud mihi persuadeo. 4) nisi quod = само што: illa me valde delectant, n. quod me aere alieno obruerunt. + + +Nisibis, is, f. (Νίσιβις) варош у Месопотамији. + + +Nīsus1, i, m. (Νῖσος), краљ у Мегари, отац Скилин, у копца (крагуја) претворен. + + +nīsus2 или nixŭs, ūs, m. (nitor), 1) упирање, одупирање о што, замах (за какво кретање): tela nisu vibrare; nisus insoliti = лет, летење; n. per saxa = пењање. 2) †напор, напрезање, труд. 3) *†рађање, порођај. + + +nītēdŭla, ae, f. (nitor), врста мишева; веверица; пух. + + +nītens, tis, adj. comp. (part. од niteo), 1) сјајан, светао. 2) trop. а) = леп, гиздав; б) о биљкама, цветан; в) о говору, китњаст; г) славан. + + +nĭtĕo, tŭi, —, 2. 1) светлити се, сјати се (мирним сјајем, особ. о глатким и масним предметима; пор. splendeo, luceo итд.): n. unguentis; coelum n. lumine diffuso; luna nitet. 2) trop. а) о животињама, бити угојен, добро храњен; б) о човеку, ба) бити леп, добро изгледати: tu mihi nites = леп ми изглвдаш; бв) бити славан, одликовати се: gloriā recenti; g) = допадати се; в) о апстрактним предметима = бити леп, красан: oratio n.; *ubi plura nitent in carmine; г) о биљкама, њивама итд., имати чега много, бити у изобиљу; отуда vectigal nitet in расе, даје богат приход. + + +†nĭtesco, tŭi, —, 3. (niteo), почети сијати, засветлети се; отуда trop. угојити се, улепшати се, в. niteo. + + +nĭtĭdĕ, adv. (nitidus), сјајно, красно, дивно, Plaut. + + +nĭtĭdĭuscŭlĕ, adv. и nĭtĭdĭusculus, adj. (dem. од nitide и nitidus), прилично сјајно. + + +nĭtĭdus, adj. с comp. и sup. (niteo), 1) сјајан, светао (в. niteo); особ. о белој боји: n. ebur; caput; aether; homo d. = намазан. 2) а) о људима и животињама = угојен; б) о људима и стварима = леп, гиздав, убав: femina; villa; в) trop. изображен, углађен, укусан; opp. rusticus): homo; oratio; vox, јасан; г) о биљкама, пољу и садовима, цветан, бујан, родан: agri collesque; fruges. + + +Nitĭobrīges, gum, m. келтско племе у Аквитанији. + + +nĭtor1, ōris, m. (niteo), 1) сјај, блесак, особ. бела боја (в. niteo): eboris; n. diurnus, светлост дана. 2) trop. а) = лепота, добар изглед; б) = углеђеност, уљудност; в) напосе = лепота говора, стила; г) сјај, отменост: generis. + + +nĭtor2, nixus или nĭsus sum, dep. 3. 1) одупрети се о што, наслањати се на што: n. hastā; baculo; n. genibus, клечати. Напосе а) дизати се са земље: niti modo ас statim concidere; б) о птици, n. alis, држати се на крилима, трептати; в) стати на ноге: humi; г) trop. почивати на чему: salus reipublicae nititur in illo homine; д) ослонити се на што: n. spe alqā; consilio alcjs. 2) тежити куда (особ. на више), журити се, паштити се: n. ad coelum, ad immortalitatem; n. gradibus, пењати се уз степене; n, pennis in aëra, узлетети. 3) trop. напрезати се, трудити се, чезнути (лебдити) за чим: quantum quisque potest nitatur; niti pro libertate, борити се; n. contra alqm; напосе трудити се, порађати се. + + +nĭtrum, i, n. (νίτρον), сода, натрон; trop. = средство за чишћење. + + +nĭvālis, adj. (nix), 1) снежан: n. dies, кад снег пада; mons, снегом покривен; nivales undae, снежница (вода). 2) *†зимни, хладан: dies; compes n., дед. 3) *бео као снег. + + +†nĭvātus, adj. (nix), снегом расхлађен: potio; aqua, снежница. + + +nĭvĕus, adj. (nix), 1) снежан, од снега: agger, гомила снега. 2) снежан, снегом покривен: mons. 3) *бео као снег: lac; brachia; pedes. + + +nĭvōsus, adj. (nix), пун снега, снеговит: hiems; loca. + + +nix, nĭvis, f. снег. Отуда *а) седина, седа глава; б) хладна клима. + + +*nixor, dep. 1. (intens. од nitor) (ретко), упирати се. + + +nīsus2 или nixŭs, ūs, m. (nitor), 1) упирање, одупирање о што, замах (за какво кретање): tela nisu vibrare; nisus insoliti = лет, летење; n. per saxa = пењање. 2) †напор, напрезање, труд. 3) *†рађање, порођај. + + +no 1. 1) пливати; prov. nare sine cortice = сам себи помоћи. 2) *а) пловити, једрити: per mare; б) oculi nant (о очима пијанога), стакле се; в) undae nant, теку. + + +nōbĭlis, adj. с comp. и sup. (nosco), 1) (предкл. и касно), очевидан, познат, који или што се може познати: ei non sum n., не познаје ме; fidem addidit facinori nobili gaudio, очевидном радошћу. 2) међу људима познат, обично у добру смислу = славан, чувен (ретко у злу смислу = разглашен, злогласан): n. homo; oppidum; exemplum; n. et clarus ex doctrina; re alqā; n. scortum, злогласна. 3) = племенит, одличан, у доцније доба римске републике = Римљанин, из чије су породице (патрицијске или плебејске) више чланова били у курулским службама (конзули, претори, курулски едили), који је дакле спадао у чиновничко племство и имао jus imagiuum (в. imago): n. homo; genus; mulier. 4) изврстан, одличан: †equus; canis. + + +nōbĭlĭtās, ātis, f. (nobilis), 1) слава, гласовитост. 2) племство (в. nobilis), а) = племићко рођење, б) = племићи: omnis n. interiit. 3) извесност, одличност: discipulorum. + + +†nōbĭlĭter, adv. (nobilis), славно, часно. + + +nōbĭlĭto, 1. (nobilis) (ретко) разгласити; обично = прославити: alqm; praesens favor eum nobilitat; nobilitatus, славан. + + +nŏcens, tis, adj. с comp. и sup. (part. од noceo), 1) шкодљив. 2) крив, злочиначки: homo; mores. Често као subst. злочинац. + + +nŏcĕo, 2. 1) шкодити: alci; hoc ei nihil nocet; nocetur mihi ab eo, он ми шкоди. 2) (стара формула) n. noxam = учинити злочин. + + +nŏcīvus, adj. (noceo), шкодљив. + + +*noctĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (nox fero) = вечерњача (звезда). + + +*noctĭlūca, ae, f. (nox-luceo), који ноћу светли = месец. + + +*noctĭvăgus, adj., који ноћу лута, тумара. + + +noctĭvĭgĭlus (noctŭvĭgĭlus), adj. ко ноћу бди. + + +noctū, abl. од неупотр. noctus = nox; обично као adv., ноћу, обноћ. + + +noctŭa, ae, f. (nox), сова, совуљага. + + +noctŭābundus, adj. (nox), који обноћ путује. + + +noctŭīnus, adj. (noctua), совин, совуљагин: oculi. + + +nocturnus, adj. (nox), ноћни, што ноћу бива: hora; fur; n. venit, дошао је ноћу. + + +noctŭvĭgĭlus в. noctivigilus. + + +nŏdo, 1. (nodus), везати, свезати, скопчати: n. crines; collum laqueo nodatus, стегнут око врата. + + +nōdōsus, adj. (nodus), 1) узлат, чворовит, пун чворова: stipes; ramus; rete. 2) trop. пун тешкоће: verba. + + +nōdus, i, m. 1) узао, чвор: nodos connectere, завезати; nodos rumpere, прекинути; solvere nodum, раздрешити; prov. †n. Herculis (што се тешко даје решити); complecti alqm in nodum, обгрлити кога; nn. serpentis. 2) појас, пâс; nodo colligere sinum vestis. 3) витица, курјук: crinem nodo substringere. 4) чланак, зглавак на животињском телу: alces crura habent sine nodis articulisque. 5) чвор на дрвету: baculus sine nodo; prov. nodum in scirpo quaerere = тражити тешкоће где је нема. 6) trop. свеза, сајуз: nn. amicitiao; *plures imponere nodos = обвезати заклетвама 7) trop. тешкоћа, тегоба, заплет, препона: expedire nodum, уклонити тешкоћу; incidere in difficilem uodum, јако се заплести. + + +Nōla, ae, f. варош у Кампанији. Отуда Nōlānus, adj., као subst. Nōlāni, ōrum, m., Нољани. + + +nōlo, nōlŭi, nolle (non-volo), не хтети: n. alqd facere; nolo eum abire или (ређе) nolo abeat, нећу да оде; hostes inultos abire nolo, нећу да оду а да им се не осветим; nollem factum, желео бих да се није догодило; non nolle = радо хтети. Често imper. noli са inf. као блажа заповест: noli putare, немој мислити; — nolle alci, не бити коме наклоњен. + + +*†nŏmas, ădis, m. (νομάς), 1) номад, чергаш. 2) као nom, propr. = Нумиђанин. + + +nōmĕn, ĭnis, n. (м. novimen од nosco), 1) име: dare, imponere alci nomen, наденути коме име; est mihi n. Gajo или Gajus (ретко и †n. Gaji), име ми је Гај; nomen ei dedit M. irco или Marcum, назвао га је Марком; *est via, lactean. habet, зове се Млечни Пут. И = реч, назив: n. calamitatis. Напосе а) nomen (nomina, кад их је више) dare, edere, profiteri или ad n. respondere, пријавити се, уписати се (у војнике); б) n. alcjs deferre, тужити кога, n. recipere, примити тужбу на кога (о претору) н. пр. de parricidio; в) код Римљана средње од три имена што их је сваки у слободи рођени грађанин имао, племенско име (opp. cognomen и praenomen): †alqm in n. asciscere. 2) = лица са истим именом, а) = племе, породица: Fabium n.; б) = народ, колено: socii et n. Latinum; отуда n. vestrum = vos. 3) име = глас, слава, знатност и сл.: huic magnum n. fuit; habere n.; *sine nomine, без угледа. 4) име, као привидност у супротности са стварношћу: rex nomine magis quam re. Отуда а) abl. sing. nomine аа) = као, под именом, под видом, под изговором: nomine sceleris damnati sunt; honesto n.; аб) у чије име, с чије стране, због кога или чега: suo nomine populo Romano bellum indixit; unius criminis nomine; eo nomine, стога, тим поводом; б) *nomen се често употребљава место саме ствари: fortissima nomina = најхрабрији јунаци; nec fidum femina n., није верно створење. 5) Напосе име дужниково, јер се пише на обвезници и уводи се у главну књигу повериочеву, дакле = а) обвезница, дуг: nomina sua solvere, платити; nn. exigere, утерати дуг; nn. sua in alium transscribere, платити упутницом на неког другог; †locare n. = новаца од кога позајмити; facere n. или nomina, узајмити коме новаца и тај дуг у књигу увести; pecunia ei est in nominibus, има новаца на дугу; б) дужник: bonum n., поуздан; lentum n., спор, рђав платиша. + + +nōmenclātor, ōris, m. (nomen-calo, καλέο), казивач, називач, код Римљана роб који је морао своме господару казивати имена оних с којим се у шетњи сусретао, особ. у време избора за државне службе. + + +Nōmentum, i, n. варош близу Рима где је сад Mentana. Отуда Nōmentanus, adj. и subst. Nōmentāni, ōrum, m., Номенћани. + + +nōmĭnātim, adv. (nomino), поименце, нарочито, изречно: n. appellare alqm. + + +nōmĭnātĭo, ōnis, f. (nomino), 1) †именовање. 2) наименовање за службу: n. in alcjs locum. + + +nōmĭnātĭvus, adj. (nomino), што спада у именовање; само у граматици casus n., први падеж. + + +nōmĭnātus, adj. с †comp. и sup. (purt. од nomino), познат, чувен, славан. + + +nōmĭno, 1. (nomen), 1) именовати, по имену звати, име наденути коме n. rem suo nomine; nominari ex (ab) re alqā, добити назив од чега. 2) = споменути, поименце навести: n. ulqm honoris causā, из почасти; omnes nominari volunt, хоће сви да се с похвалом спомене. 3) наименовати за службу: n. interregem; alqm augurem, за аугура. 4) = тужити: n. alqm; inter socios Catilinae nominatus. + + +*†nŏmismа (или nŭmismа), ătis, n. (роџкуџа), новац (поједини комад). + + +†nŏmos (nŏmus), i, m. (νόμος), 1) округ, провинција. 2) у музици, прија, мелодија. + + +nōn, adv. (од старолат. noеnum = ne unum), 1) не (уопште; пор. haud): tanta n. insolentia sed immanitas; n. est ita; n. solum, не само; n. nisi, само; tantum n., скоро, готово. Напосе а) кадшто се спаја са супстантивом у један појам: esse n. corpus, нешто бестелесно; n. honesta, неморално, зло; б) у питањима значи кадшто чуђење да што није или да што не бива: n. mihi respoudes?; в) n. possum n. dare или n. possum quin dem = није ми на ино, морам дати; г) у овим свезама: non minime, немало, т ј. подоста, много, јако; non nihil, нешто; nihil non, све; unus non, ни један једини; non nulli, неки, неколицина; nullus non или nemo non, сваки; non nemo, гдекоји; non nunquam, кадшто; nunquam non, свагда. 2) у одговору, није: aut etiam aut n. respondere, јест или није. + + +Nōna, ae, f. (предкл.), једна од три Парке. + + +Nōnacris, ĭdis, f. варош у северној Аркадији. Отуда Nōnacrĭus или Nōnacrĭnus, adj. = *аркадски: N. virgo = Callisto или Atalanta. + + +Nōnae, ārum. f. (nonus), управо девети дан пред идуама (Idus), дакле пети дан у већини месеци, а седми у месецу марту, мају, јулу и октобру: Nonae Januariae, Apriles; ante diem tertium nonas Februarias, трећи фебруар. + + +†nōnāgēni, ae, a, adj. num. distr. (nonaginta), по деведесет. + + +nōnāgēsĭmus, adj. num. ord. (nonaginta), деведесети. + + +nōnāgĭēs, adv. num. (nonaginta), деведесет пута. + + +nōnāgintā, adj. num. card., деведесет. + + +†nōnānus, adj. (nonus), деветâк, девете легије: miles. + + +nondum, adv. још не. + + +nongentĕsĭmus, adj. num. ord. (nongenti), девет стотинити. + + +nongenti, ae, a, adj. num. card., девет стотина. + + +Nōnĭus. ĭi, m. име римскога племена, н. пр. M. Nonius Sufenas, Cic. Att. 6, 1. + + +nonnĕ, adv. 1) у независним питањима, где се очекује одговор који потврђује, не – ли: n. meministi, не сећаш ли се? 2) у зависним питањима, да ли ће; quaere nunne id numerus effecerit. + + +nonnēmo, ĭnis, adj. неки, гдекоји (о неким извесним али неименованим лицима; в. nemo); пише се често и одвојено non nemo. + + +nonnĭhil, n. indecl. нешто; в. nihil. + + +nonnullus, adj. (и одвојено non nullus), неки, некоји, неколицина; в. nullus. + + +nonnunquam, adv. гдекад, кадшто (пор. interdum). + + +†nonnusquam, adv. по гдегде. + + +nōnus, adj. num. ord. (novem) девети. + + +nŏnusdĕcĭmus, adj. num, ord. (novem-decem), деветнаести. + + +Nōra, ōrum, n. 1) варош у Кападокији. 2) варош на Сардинији. 3) варош у Индији. Отуда Nōrensis, adj. и subst. Nōrenses, ĭum, m. Норани. + + +Norba, ae, f. варош у Лацији. Отуда Norbānus, adj. и subst. Norbāni, ōrum, m. Норбљани. + + +Nōrēja, ae, f. варош у Норику, сада Neumarkt, знаменита с битке у којој су Кимбри потукли Римљане г. 113 пр. Хр. + + +Nōrĭcum, i, n. предео између Дунава и Алпа (садашња Горња и Доња Аустрија. Корушка, Штајерска, део Баварске и Салцбурга). Отуда Nōrĭcus, adj. + + +norma, ae, f. (γνώριμος), 1) †угломер. 2) trop. мерило, правило, пропис: dirigere alqd normā или ad normam; natura n. legis est. + + +†normālis, adj. (norma), по угломеру начињен: angulus n., прави yгao. + + +Nortĭa, ae, f., хетрурска богиња судбине. + + +nōs, pron. (plur. од ego), ми; кадшто се из скромности употребљава место sing. ego или me. + + +†noscĭtābundus, adj. (noscito), који испитује, истражује. + + +noscĭto, 1. (intens. од nosco), 1) испитивати, истраживати: alqd. 2) приметити, опазити; alqm. 3) познати: alqm facie, по лицу. + + +nosco, nōvi, nōtum, 3. (γνόω, γιγνώσκω), I. praesens и времена што се од њега образују: 1) испитивати, истраживати: nosce signum; provinciam, размотрити; n. rem (о претору) = истрагу водити. 2) приметити, опазити, искусити, дознати, сазнати, упознати се и сл.: n. ex alqo, чути од кога; n. mores Graecorum; n. hostem clamore magis quam oculis. 3) (ретко) познати, упознати: alqd; nn. res suas, о власницима који своје отете а сад враћене ствари распознају. 4) признати, допуштати, уважити: excusationem; morbum. — II. perf са својим временима, знати, познавати: alqm; rem omnem; leges et jura; (Conv.) nostin', разумеш ме? + + +noster, stra, strum, pron. poss. наш; свој (ако је субјекат nos). Напосе а) да се означи какав ближи одношај уопште: salve noster! (поздрав робов кућном старешини); n. est, он припада нашој странци или породици; nostri, наши; Syre noster, драги Сире! б) = повољан, угодан, пробитачан: loca; Marte nostro pugnamus, с повољним по нас успехом; в) gen. sing. nostri употребљава се често као генитив личнога прономена nos: amor nostri, љубав к нама; studiosue nostri, наша присталица; г) кадшто се noster из скромности меће место meus. + + +nostrās, ātis, adj. (noster), из нашега места или наше земље, домаћи, земљак, урођеник, нашинац: nostrates homines; verba nostratia. + + +nŏta, ae, f. (nosco), 1) знак, знамење, белега: apponere notam; *ducere notam, вући прстом по столу. 2) Напосе а) писани знаци: nn. literarum или само notae, слова, писмена. Отуда аа) = писмо, лист; аб) тајно писмо, писмо у шифрама; ав) знаци или скраћивања, каквим се служаху стенографи; ав) знаци интерпункције; — б) знаци што се праве у књизи (особ. што се пишу са стране); в) знак на винском бурету: vinum optimae notae; *interior nota Falerni (в. interior). Отуда уопште = врста, каквоћа: ex hac notā corporum est āer; beneficia ex vulgari notā; г) = ков новца и сл.: trop. interior animi n., карактер; д) жиг (ужежен или тетовиран): compunctus notis Thraciis, избоцкан, тетовиран; ђ) мадеж: n. genitiva; е) белешка, примедба цензорова, *коју је овај стављао покрај чијег имена у списку грађана да га тим укори; n. severitatis censoriae. Отуда = љага и trop. срамота, поруга, погрда: n. et ignominia; ж) *миг, знак који се коме даје: reddere alci notas; з) *придев (чијем имену). + + +nŏtābĭlis, adj. с comp. (noto), 1) †што се даје приметити, познати: fundamenta urbis. 2) знатан, знаменит, што пада у очи: exitus. 3) злогласан: gravi saevitiă n. + + +†nŏtābĭlĭtĕr, adv. с comp. (notabilis), 1) знаменито. 2) очевидно. + + +†nŏtārius, ĭi, m. (nota), 1) брзописац, стенограф. 2) тајник, писар. + + +nŏtātĭo, ŏnis, f. (noto), 1) бележење, наиме бележење таблица за гласање воском разне боје; n. tabellarum. 2) примедба, опажање: notatione et laude dignae res. 3) прекорна прибелешка цензорова: n. censoria. + + +*†nōtesco, nōtŭi, —, 3. (notus), постати познат, изићи на глас. + + +nŏthus, adj. (νόθος), 1) *†о људима, незаконита порода, ванбрачан; subst. nothus, i, m. копиле. 2) о животињама, мелез. 3) trop. лажан, неправ, неистинит: lumen, Attis notha mulier. + + +nōtĭo, ōnis, f. (nosco), 1) упознавање с ким или чим: quid tibi hanc n. est, за што се упознајеш с њом? 2) званична истрага, обавешћивање: pontificum, populi; напосе n. censoria. 3) прекорна примедба цензорова: notiones animadversionesque censorum. 4) знање, представа о чему: sine notione deorum vivere non possumus; n. deorum, појам о боговима. 5) појам: noque alia huic verbo subjecta est notio nisi etc. + + +nōtĭtĭa, ae, f. (notus), познанство, 1) у пасивном смислу = познанство (кад кога познају): hi propter notitīam (јер беху познати) sunt intromissi; *consequi notitiam или venire in notitiam, прославити се, стећи име; habere notitiam, познат бити (пор. 2); virtus habet notitiam posteritatis, врлина ће потомству бити позната. 2) у активном смислу = знање, познавање: n. dei; habere notitiam rei alcjs, познат бити с нечим (пор. 1). + + +nŏto, 1. (nota), 1) означити, обележити: n. tabellam cerā; *n. genas ungue = изгрепсти лице ноктима. Напосе а) *писати: nomen; б) шифрама или знацима писати. 2) trop. а) означити, назвати: n. res nominibus. Отуда = нишанити на што, смерати куда, боцкати: n. senatum; б) о писцу = приметити, наводити, спомињати: alqd; в) n. alqd mente, pectore, упамтити што; г) опазити, посматрати, приметити: cantus avium; numerum in cadentibus guttis; д) о цензору, term. t. прекорном примедбом обележити, отуда уопште кудити, ружити, грдити: n. alqm ignominiă; furti nomine. + + +†nōtor, ōris, m. (nosco), познавалац чији = сведок истоветности. + + +nōtus1, adj. с comp. и sup. (part. од nosco), 1) познат: hoc mihi est notum; nōti као subst. знанци, познати; nn. et insignes latrones; mulier n., разглашена; *n. animi paterni, са свога очинскога срца. 2) act. који кога знаде, познат с ким. + + +*nŏtus2, i, m. (νότος), јужни ветар, и = ветар у опште. + + +novācŭla, ae, f. (novus), бријаћа бритва, бријачица. + + +nŏvālis, adj. (novus), што се мора преорати; као subst. nŏvāle, is, в. угар, угарница. + + +†nŏvător, ōris, m. (novo), обнављач. + + +*nŏvātrix, īcis, f. (novo), обновитељка, обнављачица. + + +nŏvē, adv. са sup. (novus) 1) ново, необично, новим (до сад необичним) начином. 2) sup. а) о времену, ономадне, недавно, ових дана; б) о реду, најпосле, напокон. + + +†nŏvello, 1. (novellus), ново чокоће усадити. + + +nŏvellus, adj. (novus), нов, млад, скоро усађен и сл.: vitis; un. Aquilejenses, од скора насељени. + + +nŏvem, adj. num card., девет. + + +Nŏvember, bris, adj. (novem), што спада у девети месец: mensis N., месец новембар; Calendis Novembribus, првога новембра. + + +nŏvendĕcim, adj. num. card. (novem-decem) (ретко), деветнаест. + + +nŏvendĭālis, adj. (novemdies), деветодневан, 1) што девет дана траје. 2) што бива девети дан, напосе sacrificium n. (или само novendiale), жртва што се приносила деветога дана после укопа: †cena n., даћа. + + +nŏvĕni, ae, а, adj. num. distr. (novem), по девет. + + +nŏvensĭles (dii), (novus), нови богови, који су тек доцније примљени у богове. + + +nŏverca, ae, f. (novus), маћија (маћеха, маћуха); prov. apud novercam queri = узалуд се тужити. + + +†nŏvercălis, adj. (noverca) маћијнски, непријатељски. + + +Nŏvesĭum, ĭi, n. варош на Рајни, сад Neuss. + + +nŏvīcĭus (nŏvitĭus), adj. (novus), нов, млад, свеж, особ. = који је од скора у какој служби или раду и стога још неискусан (новајлија). + + +nŏvĭĕs, adv. num. (novem), девет пута. + + +Nŏvĭŏdūnum, i, n. 1) варош Битỳрига, сад Nouan. 2) варош Свесиóнâ, сад Soissons. 3) варош Едŷâ, сад Nevers. + + +Nŏvĭŏmăgus, i, f. 1) варош Нèмēтā, сад Speier. 2) варош Трèвирā, сад Neumagen. + + +nŏvĭtās, ātis, f. (novus), 1) новост, новина, особ. = необичност, што пада у очи: n. rei, sceleris; *n. anni = пролеће; novitates = нова пријатељства. 2) новост племства: contemnunt novitatem meam. + + +nŏvĭtĕr, ad., в. nove. + + +nŏvo, 1. (novus), 1) обновити, поновити, повратити у пређашње стање: n. membra, одморити, окрепити; vulnus, позледити, повредити; agrum, преорати. 2) што ново изнаћи, увести, створити: n. verba, нове речи ковати; n. alqd in re. 3) променити, изменити: n. pugnam equestrem, преустројити, други облик дати; n. alqd in legibus. Особ. у политичном погледу n. res (omnia) quidquаm), устав преиначавати, дизати буне, правити немире, рушити оно што постоји: Turnum res novantem poenā affecerunt. + + +nŏvus, adj. са sup. (νέος), I. posit. 1) нов (= чега пре тога није било, у супротности с аntiquus; пор. recens): n. et inauditus; n. exercitus; n. miles, који пређе није служио; *n. serpens. змија која се тек свукла. Често = нечувен, необичан, пре тога невиђен: n. monstrum; n. species. Напосе а) res novae, аа) = новости; аб) (обично) политични term. t. = промене у уставу, немири, преврат; б) tabulae nn., в. tabula; в) nn. tabernae или само novae, део мењачких дашчара на тргу (forum) римском; г) n. homo или homo n., нови племић, новајлија (parvenu), тј. први из које неплемићске (в. ignobilis) породице који је добио које курулско (в. curulis) достојанство. 2) *†нов у којој ствари = неискусан, невежбан: nares novae, ненавикнут на какав мирис; equus n., нејахан; novus delictis (Tac), још непознат с преступима. — II. sup. 1) у времену (ретко), последњи: novissima verba. 2) у простору, крајњи, задњи, последњи: novissimum agmen; novissimi, последњи. 3) trop. †крајњи,= највиши, најгори: poena; exempla. + + +nox, noctis, f. (νύξ), 1) ноћ: nocte или de nocte или noctu, обноћ, ноћу; die et nocte, за дан и ноћ; dies noctesque, дању ноћу; mediā nocte, у поноћи; multā nocte или de multa nocte или concubiā nocte, касно ноћу: in multam noctem, до неко доба ноћи, дубоко у ноћ. 2) trop. (понајвише *) а) = ноћна бука и скитња: semita sonat insană nocte, од будаласте ноћне буке; б) = мрак, тмина: offundere noctem rei alci. Отуда = забуна, заплет, жалосно стање: n. reipublicae; в) слепоћа; па и духовна слепоћа, безумље: n. animi; г) неразумљивост, нејасност: versus habent aliquantulum noctis; д) бура, непогода: ponto nox incubat atra; ђ) смрт, и = подземни свет; е) сан. + + +noxa, ae, f. (noceo), 1) шкода, штета: nihil illa res iis noxae fuit, није им ништа шкодило; sine noxā, без штете. 2) преступ, кривица: esse in noxā, бити крив; comprehendi in alqā noxā; damnari noxae, због кривице; nocere noxam, скривити што. 3) казна због какве кривице: merere noxam; dēdĕre alqm noxae, казнити; exsolvere alqm noxā, опростити казне. + + +noxĭa, ae, f. (sc. causa, од noxius), кривица: est alqd alci noxiae, неко се окривљује нечим. + + +†noxĭōsus, adj. (noxia), 1) шкодљив. 2) крив, кажњив. + + +noxĭus, adj. (noceo), 1) шкодљив. 2) крив, кажњив: noxius eodem crimine; †n. conjurationis, у завери; noxii, злочинци. + + +nūbēcŭla, ae, f. (dem. од nubes), облачић, облачак: frontis. + + +nūbĕs, is, f. 1) облак. 2) што је налик на облак: pulveris; furni. Напосе trop. а) = мрак, тмина: objicere nubem fraudibus, чија зла дела покрити; б) = суморан изглед: deme supercilio nubem, разведри се; в) = забуна, несрећа, жалосно стање: vita vacat nube; г) множина, чета, облак: locustarum; jaculorum; д) ништарије: nubes et inania captare. + + +*nūbĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (nubes-fero), 1) облаконосан: mons. 2) што доводи облаке: notus; ver. + + +*nūbĭgĕna, ae, comm. (nubes-gigno), од облака рођен = Кентаури, који су рођени од облака што га је Иксион место Јуноне загрлио. + + +nūbĭlis, adj. (nubo), одрасли: filia, девојка на удају. + + +*†nūbĭlus, adj. (nubes), 1) облачан, наоблачен: coelum. Обично као subst. nūbĭlum, i, n. облачина, мутно време, небо застрто облацима. 2) ко доноси облаке: auster. 3) мрачан, таман. Отуда trop. а) суморан, туробан: Ceres nubila vultu; б) жалостан, несрећан: tempus; в) неповољан, непријазан: Parca mihi fuit n. nascenti. + + +nūbo, nupsi, nuptum, 3. (nubes), упр. застирати; отуда о невести = застрети се, покрити се пред мужем кад му се на свадби предаје, дакле = удати се: n. alci; n. in familiam clarissimam; ire nuptum, хтети се удати; dare (locare, collocare) alci filiam nuptum, удати своју кћер за кога; nuptam esse alci или cum alqo, удата бити за кога. Отуда *subst. nupta, ae, f. млада, жена (пор. marito, caelebs). + + +Nūcĕrĭa, ae, f. варош у Кампанији. Отуда Nūcĕrīnus, adj. и subst. Nūcĕrīni, ōrum, m. Нуцерјани. + + +nŭcĭfrangĭbŭlum, i, n. (nux-frango) »орахоразбијач«, шаљив израз за зуб. + + +nŭclĕus, i, m. (nux), језгро, особ. од opaxa, бадема итд. Отуда trop. = унутрашњост чега: n. conchae, бисер. + + +nūdĭus (сложено из nunc dies est, сад је дан), свезује се с редним бројем адвербијално: n. tertius, сад је трећи дан = прекјуче; n. quartus, пре четири дана; qui dies n. tertius decimus fuit, који дан беше пре тринаест дана? + + +nūdo, 1. (nudus), 1) обнажити, свући, открити: corpus; tribunos nudari jussit, да се свуку; n. gladium, извући мач из корица. Отуда trop. = напустити, не бранити: latera; tergum. 2) лишити кога чега, поробити: n. murum defensoribus; alqm praesidio; tribunicia potestas omnibus rebus nudata, лишена свега. Отуда = оглобити, опљачкати, оголузнити: alea eum nudavit. 3) = показати, издати, обелоданити: consilia alcjs; quid velint; *n. alci amorem. + + +nūdus, adj. 1) гô, наг: corpus; caput; gladius n., изручен из корица. Напосе а) *= наоружан или лако наоружан: а и = без горње хаљине; б) у војн. говору = изложен, небрањен: latus; tergum; ala; в) *n. nemus, без лишћа; nuda cacumina, голи, без траве; nudus jacet in arena = неукопан; nuda subsellia, празне столице; capilli nn., неокићена, расплетена. 2) чега лишен, без чега: nudus re или ab re или rei alcjs; отуда уопште *= сиромашан, оскудан: homo; senectus. 3) trop. а) = сам, без чега другог: nuda ista si ponas; *n. ira Caesaris; б) = прост, природан, без накита: veritas. 4) †nuda verba = бесрамне. + + +nŭgae, ārum, f. 1) шала, пусте речи, трице, маленкости: tantae nn.; aufer nugas, окани се шале; agere nugas, спрдати се. 2) trop. = шаљивчина, ветрењак, неваљалац. + + +nūgātor, ōris, m. (nugor), шаљивчина, преклапало; напосе = хвалиша. + + +nūgătōrĭē, adv. (nugatorius), брбљаво; бенасто. + + +nūgătōrĭus, adj. (nugator), бенаст, невредан, неваљао; брбљав, ветрењаст. + + +nūgax, ăcis, adj. (nugor), шаљив; неслан, бенаст. + + +nūgĭpŏlўlŏquĭdēs, ae, m. (nugae-πολύς-loquor), који многе будалаштине говори (Plaut.). + + +nūgĭvendus, i. m. (nugaevendo), који женске наките продаје (Plaut.). + + +nūgor, dep. 1. (nugae), 1) шалу збијати, преклапати, спрдати се. 2) напосе = хвалити се, лагати. + + +nullus (ne-ullus), adj. (често и subst., особ. у gen. и abl. sing., у којим се падежима nemo не употребљава), 1) ниједан, никоји: homo; res; n. non, сваки; non n., неки, гдекоји; n. dum, још нико; *†има и nullius и nullo у neutr. као gen. и abl. уз nihil. Напосе а) nullum esse = не бити више; и trop. nullus sum = пропао сам: б) nullo (abl) као adv. = нигде. 2) nullus често стоји место non: ab armis nullus discedit м. non discedit; nullos eos vidit м. eos non vidit. 3) trop. незнатан, мален, без угледа, без утицаја, без важности, »нула«: vides rempublicam esse nullam, senatum esse nullum; n. repente fui. + + +num, adv. interr. 1) у простим независним питањима где се очекује одречни одговор, зар, да ли: n. negare audes, да ли смеш то одрицати? Често се појачава додатком ne или quid: numne vis audire?; numquid duas habetis patrias? 2) у простим зависним питањима, еда ли, да ли: quaero n. venerit. + + +Nŭma Pompĭlĭus други краљ римски. + + +Nŭmantĭa, ae, f. варош у североисточној Хиспанији. Отуда Nŭmantĭnus, adj. и subst. Nŭmantīni, ōrum, m: Нумантинци. + + +nūmārĭus в. nummarius. + + +nūmātus в. nummatus. + + +nŭmĕn, ĭnis, n. (nuo), 1) (Lucr.) спуштање, нагиб. Отуда нагињање главе, махање: n. capitis. 2) trop. а) махањем главе дат миг, воља, заповест, особито којега бога: deus cuius numini omnia parent; *quo numine laeso, у чему беше (њена) воља повређена; *†и о вољи моћних људи: n. Caesareum; б) *†божанство, бог: n. Junonis; precari magna numina; firmare promissa numine, заклети се божанством; *haud numine nostro, богови нам не беху наклоњени. + + +*nŭmĕrābĭlĭs, adj. (numero), што се даје избројити; напосе = мален. + + +†nŭmĕrātĭo, ōnis, f. (numero), исплата, плаћање. + + +nŭmĕrătus, adj. (part. од numero), упр. бројен, отуда = у готову новцу: duo talenta numerata. Обично у n. sing. као subst. nŭmĕrātum, i, готов новац: non numeratum habere; in numerato, у готову новцу; trop. in numerato habere = имати у приправности. + + +nŭmĕro1, 1. (numerus), 1) бројити, рачунити: singulos; senatum (кад се сумњало да ли имаде довољан број сенатора за решавање). Отуда а) = избројити, навести: auctores suos; б) *n. chordas, ударати сад у једну, сад у другу жицу = свирати; в) *†имати: donec eris felix, multos numerabis amicos, Ovid. 2) набројити: alci pecuniam; stipendium militibus. 3) бројити што у што, рачунити у или међу, држати некога за нешто: n. alqd in bonis (†inter bona); n. alqd beneficii loco или in beneficii parte, сматрати за доброчинство; n. alqd nullo loco, не узимати ни у што; n. alqm oratorem, honestissimum, држати за; n. alqd in gloria, сматрати за част. + + +nŭmĕrō2, adv. (упр. abl. sing. од numerus), 1) управо, баш, угод. 2) брзо, скоро. 3) одвише брзо. + + +nŭmĕrōsē, adv. с comp. и sup. (numerosus) 1) многобројно, у великом броју. 2) по такту, ритамски, благогласно. + + +nŭmĕrōsus, adj. с comp. и sup. (numerus) 1) многобројан, многострук: n. civitas, са много становника; pictor, који многе послове посвршује; gymnasium, hortus, са много одељака; tabula, са много слика. 2) по такту или ритму одмерен, по такту, ритамски, хармонијски, благогласан: versus; oratio; *n. Horatius. + + +nŭmĕrus, i, m. 1) број: inire numerum, прорачунити; numero comprehendere alqd, бројити; tres sunt numero, тројица су на броју. Напосе numeri = математика или астрологија. Отуда а) известан број, количина, врста, ред: in numerum deorum referre, међу богове уврстити; in hostium numero ducere (habere), међу непријатеље рачунити; numero sapientium haberi, бројити се међу мудраце; ad numerum, до потпуног броја; б) †= чета, одељење војске, особ. у plur.: in numeris esse = бити у војнике уписан; в) вредност, чин, место, положај: homo nnllo numero; obtinere alqm numerum или esse alqo (или in alqo) numero, нешто важити; parentis numero esse, бити место оца; г) *само број (као супротност правој вредности): nos numerus sumus, ту смо само да испунимо број; д) *коцка (бројевима означена); ђ) *ред: digerere in numerum. 2) (обично у plur.) битни и нужни део какве целине: perfectus et expletus omnibus numeris suis; boc omnes numeros virtutis continet; omnes numeros habere, бити потпун; *deesse suis numeris, бити непотпун. 3) такт у музици или у игрању, мелодија, тон; у говору ритам, благогласност, хармонија: in numerum, по такту; extra numerum, изван такта. Отуда а) уопште = правило: in (ad) numerum или numero, правилно, као што треба; б) врста стихова, стих: nn. impares, елегијски стихови; nn. graves, херојски (хексаметри); в) део стиха, стопа. + + +Nŭmīcĭus (или Nŭmīcus), ĭi, m. 1) мала река у Лацији. 2) римско племенско име. + + +Nŭmīcĭus (или Nŭmīcus), ĭi, m. 1) мала река у Лацији. 2) римско племенско име. + + +Nŭmĭda, ae, m. 1) номад, чергаш. 2) Нумиђанин; и као adj.: N. leo; jaculator. Отуда Nŭmĭdĭa, ae f., предео у северној Африци; сад Алжир; отуда Nŭmdĭcus, adj. + + +nŭmisma в. nomisma. + + +Nŭmĭtor, ōris, m. краљ у Алби, дед Ромулов и Ремов. + + +nummārĭus, adj. (nummus), 1) што се тиче новца, новчани: res nummaria, новчане ствари; lex n., закон против ковања лажног новца. 2) trop. подмићен, подмитљив: judex; tribunal. + + +nummātus, adj. (nummus), новчан, богат. + + +nŭmmōrumexpalpōnĭdēs, ae, m. (nummus-expalpor) (Plaut.), шаљиво име за онога који ласкањем измамљује новаца. + + +nummŭlārĭus, ĭi, m. (nummulus), јаван мењач (сараф) нижега реда, као mensarii (в. ту реч). + + +nummŭlus, i, m. (dem. од nummus), новчић, пара. + + +nummus (не numus), i, m. 1) новац, а у plur. новци: adulterini nn. лажни новци; esse in suis nummis, бити без дуга. 2) на по се = sestertius (в. ту реч); кадшто се казивало потпуно n. sestertins. 3) trop. као и у српском »пара«, »новчић«, = ситница, маленкост: vendi nummo, врло јефтино; ad nummum convenit, слаже се на пару = врло тачно. + + +numquam или nunquam (ne-unquam), adv. никада: n. non, свагда; кадшто у говору место non. + + +numquid в. num. + + +numquis (боље се пише одељено: num quis), в. num. + + +nunc, adv. (nῦn), 1) сада, сад: qui nunc sunt homiues (код Плаута nunc homines), садашњи људи; nunc ipsum, управо сада; кадшто и о прошлом времену = тада, онда: nunc reus erat; n. nuper, пре неки дан; ређе о будућем времену = од сада: quem n. amabis? С питањем nunccine, да ли сада? 2) nunc-nunc. сад-сад, час-час (лепши израз од modo-modo); кадшто место другога nunc стоји mоx или postremo; а кадшто се прво nunc изостави: sinistros, nunc dextros. 3) = у овим околностима, у садашњем стању ствари, а сад, сад пак: philosophi debuerunt intelligere inesse aliquem habitatorem in hac coelesti ac divina domo, nunc autem (а сад) mihi videntur ne suspicari quidem etc. + + +nuncĭ- в. nunti-. + + +nuncŭbi, adv. (= num alicubi) (предкл.), да ли где? + + +†nuncŭpātīo, ōnis, f. (nuncupo), (упр. именовање), 1) постављање за наследника. 2) посвета књиге. 3) јавно и свечано заветовање: sollemnis n. votorum. + + +nuncŭpo, 1. (nomine-capio), 1) именовати, наименовати, назвати (предмет који још нема имена; пор. nomino): n. alqd linguā, изречно; quo eos nomine nuncupat consuetudo. 2) формално и свечано изрећи, казати, изјавити, прогласити, а) n. alqm (heredem), поставити кога за наследника; б) n. testamentum, пред сведоцима и гласно правити тестаменат; в) n. vota, свечано се заветовати. + + +nuncusque, adv. до сад, до данас, до данашњега дана. + + +nundĭnae в. nundinus 1. + + +nundĭnālis, adj. (nundinae) (Plaut.): coquus n., (по свој прилици) рђав кувар. + + +nundĭnātĭo, ōnis, f. (nundinor), пазарење, продаја и куповина; само trop. n. juris, покушај мита. + + +nundĭnor, dep. 1. (nundinae), I. intrans. 1) трговати, водити трговину, ћарити (презирно). 2) = често и у великом броју скупљати се: angues nundinantur ad focum. II. trans. 1) купити, измајсторисати: jus ab alqo. 2) †продати. + + +nundĭnus (novem-dies), adj. деветодневни, од девет дана, употребљава се само као subst. 1) nundĭnae, ārum, f. (sc. feriae), сваки девети дан, тј. дан сајма (као наш недељни сајам), кад су сељани у варош долазили да што купе и продају и да се с јавним пословима, а имено са законским предлозима упознају (в. под 2); отуда trop. = трговина, продаја: nn. totius reipublicae. 2) nundĭnum, i, n. (sc. tempus), (обично у свези trinum nundinum, скраћено trinundinum), време од седамнаест дана, за које време су била три сајма (првога, деветога и седамнаестога дана). Толико времена требаше да прође између прве одјаве кога законског предлога и између гласања о том предлогу у народној скупштини. + + +nunquam в. numquam. + + +numquam или nunquam (ne-unquam), adv. никада: n. non, свагда; кадшто у говору место non. + + +nuntĭa, ae, f. (nuntius), весница, гласница: historia est n. veritatis; n. Jovis (aquila). + + +nuntĭătio, ōnis, f. (nuntio), term. t. у верском језику, објава или навешћивање каквога знамења. + + +nuntĭo, 1. (nuntius), јавити, обзнанити, објавити, навестити, поручити, дати на знање: alci alqd; res esse afflictas; nuntiavit ei, celeriter adesset, поручи му да што брже дође; is nuntiatur venire, јављају да долази; n. alci salutem, испоручити поздрав. + + +nuntĭus, I. *adj. који јавља, обзнањује, навешћује и сл.: fibra; litera; verba nuntia animi mei, речи што одају моје осећаје. — II. subst. nuntĭus, ĭi, m. и nuntĭum, ĭi, n. (nuntia. в. горе), 1) гласник, весник, навестилац, гласоноша, улак: Mercurius est n. Jovis; per nuntium. 2) вест, глас, порука, објава, извештај: perferre nuntium ad alqm; parĕre nuntio legatorum, послушати устмени налог што га посланици донеше. 3) nuntium uxori remittere, раставити се од жене; (ређе) nuntium remittere viro; (Com.) n. remittere affini. раскинути чији брак са својом кћерју; trop. n. remittere virtuti, напустити врлину. + + +nuo (νεύω нагињати се), основна [неупотребљавана] реч од numen, nuto, nutus итд. + + +nŭper, adv. са sup. nūperrĭmē, 1) ономадне, недавно, 2) пре дужег времена: quae n., id est paucis ante seculis, reperta sunt. + + +nūpĕrus, adj. (nuper) (предкл. и касн.), нов. ономадашњи, скорашњи. + + +nupta, ae, f., в. nubo. + + +nuptĭae, āruin, f. (nubo), сватови, свадба: nuptiae Liviae, с Ливијом; Cornificia multarum nuptiarum, што се често удавала; dies nuptiarum; invitari ad nuptias, позван бити у сватове; nuptias alcipromittere; nuptiis coire, у брак ступити; nuptiarum expers, неожењен, неудата. + + +nuptĭālis, adj. (nuptiae), сватовски, свадбени: cena; donum. + + +†nuptŭs, ūs, m. (nubo), удаја: tiliam nuptui collocare. + + +Nursĭa, ae, f. варош у Сабинској, сад Norcia. + + +nŭrŭs, ūs, f. 1) снаја, млада. 2) *уопште млада жена. + + +nusquam, adv. (ne-usquam), 1) нигде: esse. Отуда trop. ни у чем, ни у којој прилици: n. sumptus melius poni potest. 2) никуда: n. abire. 3) ни за што: plebs n. alio nata, ни за шта друго. + + +†nūtătĭo, ōnis, f. (nuto), 1) махање, климање главом. 2) колебање: n. reipublicae. + + +nūto, 1. (nuo), 1) нагињати се овамо и онамо, њихати се, колебати се: galea; arbor. 2) напосе главом махати, климати: alci. дати коме миг; ne loquatur. да не говори. 3) trop. колебати се: а) у свом суду = бити неизвестан: n. in re alqā; б) †у својој верности = бити непоуздан;) в) †у својим околностима = бити у неприлици, у опасности. + + +nūtricātŭs, ūs, m. (nutrico), 1) дојење, храњење. 2) растење. + + +nūtrīcĭus, adj. (nutrix), који доји, храни. Отуда као subst. а) nūtrīcĭus, ĭi, m. хранитељ и одгојитељ: б) †nūtrīcĭum, ĭi, n. дојење, храњење, одгајење. + + +nūtrīco, 1. и nūtrīcor, dep. 1. (nutrix), дојити, хранити, отхрањивати: pueros; mundus omnia n. + + +nūtrīco, 1. и nūtrīcor, dep. 1. (nutrix), дојити, хранити, отхрањивати: pueros; mundus omnia n. + + +nūtrīcŭla, ae, f. (dem. од nutrix). + + +*nūtrīmĕn, ĭnis, n. и nūtrīmentum, i, n. (nutrio), храна, средства за храну; дојење. + + +nūtrĭo, 4. (*и nūtrĭor, dep. 4), 1) дојити, отуда одгајити, отхранити (упр. само животињским храњењем и уколико се тиме живот одржава; пор. alo). n. pueros; nutritus in armis, у оружју одрастао; terra n. herbas. 2) уопште неговати, гајити, хранити: corpora foliis; trop. amorem. + + +nūtrĭo, 4. (*и nūtrĭor, dep. 4), 1) дојити, отуда одгајити, отхранити (упр. само животињским храњењем и уколико се тиме живот одржава; пор. alo). n. pueros; nutritus in armis, у оружју одрастао; terra n. herbas. 2) уопште неговати, гајити, хранити: corpora foliis; trop. amorem. + + +†nūtrītor, ōris, m. (nutrio), хранитељ, одгајитељ. + + +nūtrix, īcis, f. (nutrio), дојиља, отуда хранитељка: cum lacte nutricis; *tellus n. leonum, где лавови живе; *nutrices = женске груди; trop. = хранитељка, што унапређује: n. discordia belli; curarum maxima n. nox. + + +nūtŭs, ūs, m. (nuo), 1) нагиб, нагињање: terra visua nutuque (привлачном силом) tenetur. 2) климање, махање главом, отуда миг = заповест, воља: ad nutum praesto esse; nutu tremefecit Olympum (о Јупитеру); omnia nutu deorum administrantur. + + +nux, nŭcis, f. 1) орах (плод). 2) орах (орахово дрво); каже се и о бадему. 3) уопште плод с тврдом љуском или кором: nn. castaniae, кестени; n. avellana, лешњик; nuces relinquere, оставити се детињске игре. + + +*Nyctĕlĭus, adj. (νυκτέλιος), ноћник, придев Бахов; latex N. = вино. + + +*Nycteus (eus једносложно), ĕi, m. (Νυκτεύς), син Хиријејев (Hyrieus), отац Антиопип. Отуда *Nyctēĭs, ĭdis, f. кћи Никтејева = Antiope. + + +Nyctĭmĕnē, ēs, f. (Νυκτιμένη), кћи краља Епопеја (Epopeus) која би претворена у совуљагу. + + +nympha, ae, f. (νύμφη), 1) *млада жена, жена или девојка (али особ. као чија љубазница). 2) нимфа, женско божанство изворâ, мора, дрвета, брегова итд. 3) *вода. + + +Nymphaeum, i, n. (Νύμφαιον), гребен и пристаниште у Илирији. + + +Nȳsa, ae, f. (Νῦσα), 1) варош у Карији. 2) брег (или варош) где су нимфе одгајиле Баха; по неким скаскама беше то у Тракији, а по другима у Индији. 3) име отхранитељке Бахове. Отуда 1) Nȳsaeus, adj. а) у plur. Nȳsaei, ōrum, m., становници Низе у Карији; б) *Бахов. 2) Nўsēĭs, ĭdis, f., adj., што се тиче брега Низе. 3) Nȳsēus, adj., придев Бахов. 4) Nўsĭăs, ădis, f. adj. 5) Nȳsĭgĕna, ae, comm. (gigno), на Низи брегу рођен. 6) Nȳsĭus. adj., придев Бахов. + + +ō, interj. (ὦ), усклик радости, жалости, чуђења, о! ах!: o Romule!; o me perditum, мене несрећника!; о hominem nequam, да неваљала човека!; *и с nom. o vir fortis; o utinam и o si, о кад би! + + +*Oārĭōn (ō), ōnis, m. (Ὀαρίων) = Orion. + + +Oăxēs (ŏ), is, m. (Ὄαξις), река на Крети. + + +ŏb, praep. с acc., 1) према, на, к: obvertere ora ob os alcjs; ducere legiones ob Romam. 2) пред: hoc mihi versatur ob oculos. 3) trop. ради, због: alqd facere ob emolumentum suum, своје користи ради; ob illam injuriam; ob eam causam, из тог узрока; ob metum, страха ради, од страха; quam ob rem, за што; eam ob rem, ob id, ob hoc, стога, зато. 4) за; mori ob rempublicam. 5) где је говор о цени, за: dedit triginta minas ob filiam; ager oppositus est pignori (заложен је) ob decem minas. + + +ŏbaerātus, adj. задужен; subst. obaerati, дужници. + + +ŏbambŭlātĭo, ōnis, f. (ob-ambulo), ходање, шетање тамо-амо, обилажење. + + +ŏbambŭlo, 1) ходати пред чим, обилазити (пор. ambulo, deambulo, inambulo): o. ante vallum; o. muris; gregi; *o. Aetnam. 2) уопште ходати, шетати тамо-амо: in herba. + + +*†ŏbarmo, 1. оружавати, наоружати: dextras securi. + + +ŏbăro, 1. преорати, поорати. + + +obba, ae, f. земљани суд са широким дном. + + +obbrūtesco, tŭi, —, 3. (obbrutus), оглупити, памећу померити. + + +obc- в. occ-. + + +*†obdo, dĭdi, dĭtum, 3. ставити, или метнути што пред што: obdere pessulum ostio, турити (пустити) резу; отуда о. fores, затворити врата; о. domum seris, забравити (закључати); o. ceram auribus, воском уши запушити; о. malo latus apertum, изложити се злу. + + +obdormĭo, 4. 1) intrans. спавати, заспати. 2) trans. преспавати, испавати: crapulam. + + +obdormisco, mīvi, mītum, 3. заспати, уснути. + + +obdūco, duxi, ductum, 3. 1) повести што на што или против чега: о. exercitum ad oppidum; о. Curium, поставити Курија као такмаца другим кандидатима. Отуда о. posterum diem, додати и други дан. 2) нешто пред нешто повући: fossam ab utroque latere collis; o. seram, пустити резу. Отуда = скупити, сабрати: vela, увући; vestem; о. frontem, намрштити. 3) нешто преко чега превући: о. tenebras rebus, помрачити; trop. o. callum dolori, отврднути према болу; obductā nocte, усред мрачне ноћи. 4) покрити, обложити чим: truncos cortice: alqd operimento; cicatrix obducta, рана зарасла. 5) у се повући = испити: venenum; potionem. + + +obductĭo, ōnis, f. (obduco), застирање, покриване: capitis. + + +obducto, 1. (intens. од ob-duco), приводити: alqm. + + +obdūresco, rŭi, 3. 1) отврднути. 2) trop. = постати неосетљив: animus obdurescit ad dolorem; o. contra fortunam. + + +obdūro, 1. тврд бити; само trop. истрајати, издржати: persta atque obdura. + + +ŏbēdĭo- в. oboedio-. + + +†ŏbĕliscus, i, m. (ὀβελίσκος), упр. мали ражањ = шиљасти стуб, обелиск. + + +ŏbĕo, ĭvi и чешће ĭi, ĭtum, 4. I. intrans, 1) на или у што ићи: obire in infera loca; o. ad omnes hostium conatus, ићи на сусрет. 2) залазити: stella obit. 3) trop. пропасти; умрети (пор. II. 2. б): urbs; homo. — II. trans. 1) до чега доћи, отићи: о. regiones, villas, походити, обићи; obire cenam, доћи на; о. comitia, nundinas; *pallor obitora, бледило покрије лице. Отуда а) о. exercitum, држати смотру над војском; o. alqd oratione, споменути; o. oculis или visu, прегледати; б) *limbus o. chlamydem, плашт је порубљен. 2) узети што на се, примити се чега, извршивати: о. negotium, munus, officium, opus, sacra; o. periculum, изложити се опасности; о. legationem. Отуда а) о року и о сл.: o. vadimonium (в. ту реч), у одређени дан предстати суду; о. diem, одржати рок; б) напосе obire diem (supremum, suum) или о. mortem, умрети (пор. oppeto): morte obitā, после (моје) смрти. + + +ŏbĕquĭto, 1. дојахати до чега: portis; castris. + + +*†ŏberro, 1. 1) тамо-амо блудити, ходати, шврљати: о. tentoriis; o. ignotis locis. 2) trop. а) hoc oberrat mihi. лебди ми пред очима; б) грешити, погрешити: semper eādem chordā oberrare, све у једну жицу ударати. + + +†ŏbēsĭtās, ātis, f. (obesus) дебљина, нагојеност. + + +*†ŏbēsus, adj. (ob-edo), 1) дебео, угојен (обично прекорно; пор. corpulentus): corpus: turdus. Отуда *fauces obesae, отечено. 2) trop. туп, лен, неосетљив: *homo naris non obesae, који има фини нос. + + +ŏbex в. objex. + + +obf- в. off-. + + +obg- в. ogg-. + + +†ŏbhaerĕo, si, sum, 2. запети о што: о. vado. + + +*†ŏbhaeresco, haesi, haesum. 3. запети о што, запасти: equus o. in flumine; trop. pecunia obhaerescit ei, не може да се растане с новцем. + + +ŏbĭcĭo в. objicio. + + +†ŏbĭrascor, īrātus sum, dep. 3. срдити се: alci, на кога. + + +†ŏbīrātĭo, ōnis, f. (obirascor), срдња, срдитост, љутина. + + +ŏbīrātus, adj. љутит, срдит: alci, на кога. + + +†ŏbĭtĕr, adv. (obeo), 1) успут: legere (у проласку). 2) мимогред; у исто доба: verberat atque o. faciem linit. + + +ŏbĭtŭs, ūs, m. (obeo), 1) (предкл.) посета, похода. 2) заход, а) упр. о. stellae; б) trop. = смрт: о. alcjs immaturus; б) = пад, пропаст: о. occasusque (вели Цицерон о своме изгнанству). + + +objăcĕo, cŭi, —, 2. лежати пред чим: saxa oo. pedibus. + + +objectătĭo, ōnis, f. (objecto), прекор, пребацивање. + + +objecto, 1. (ivtens. од objicio) (objacto), 1) ставити што према чему. о. caput fretis = стрмоглавити се у море. Обично 2) trop. а) изложити i о. alqm (caput suum) periculis; o. animam pro alqo; б) o. moras, одуговлачити. 3) коме што пребацивати, прекорити: o. alci probrum; *natum, смрт синовљу. + + +objectŭs, ūs, m. (objicio), 1) *act., стављање насупрот: objectum parmae dare, штитом се заклопити. 2) pass. стављане насупрот, положај према чему. *insula efficit portum objectu laterum, тиме што му се стране пружају према мору, terra objectu suo umbram noctemque efficit, тиме што стане према сунцу. + + +objex (ŏbex), jĭcis (ĭcis), comm. (objicio), 1) реза (већа него pessulus): portae. 2) trop. сметња, препона: о. maris, насип; rumpere obices, пробити стене. + + +objĭcĭo, jĕci, jectum, 3. 1) штогод пред што бацити, ставити: о. cibum porcis, бацити пред свиње; о. argentum; objicere alci alqd ob oculos, ставити пред очи; res objicitur alci, укаже се коме изненада; re terribili objectā, при каквој страшној појави; insula objecta urbi, што лежи преко пута од вароши; *objicere nubem fraudibus alcjs, зла дела чија покрити. Отуда а) изложити: consulem morti; se telis hostium; б) подметнути, ставити на одбрану. о. clipeos; carros pro vallo; o. vallum Alpium contra transgressionem hostium; o. se ad currus, бацити се, излетети пред кола; o. fores. затворити; в) o. alci lucrum (Plaut.), прибавити коме добит. 2) trop. задати, улити, саопштити, причинити и сл.: о. alci spem; timorem; laetitiam; religionem (бојазан, сумњу); objicitur mihi malum, metus, догоди ни се несрећа, страхујем. 3) пребацивати, корити: alci alqd; о. alci de re, због какве ствари; о. alqd in alqm. Отуда †objecta, ōrum, прекори. + + +objurgātio, ōnis, f. (objurgo), карање, прекор. + + +objurgātor, ōris, m. (objurgo), који кара, куди, укорава. + + +objurgātōrĭus, adj. (objurgo), чиме се кара, куди: epistula; verba. + + +objurgĭto, 1. (intens. од objurgo), (Plaut.), карати, кудити: alqm. + + +objurgo, 1. 1) корити, карати, кудити: amicum; alqm de (in) re alqā; o. alqm a re alqā (Plaut.), карањем од чега одвраћати. 2) †казнити: alqm verberibus; о. alqm sestertio centies. + + +oblanguesco, gŭi, —, 3. уморити се, ослабити. + + +oblātrātrix, īcis, f. (oblatro), која лаје на кога, лајавица (жена што кога грди). + + +†oblātro, 1. упр. лајати на кога; trop. напасти на кога, грдити: alci и alqm. + + +*oblectāmen, ĭnis, n. и oblectāmentum, i, n. (oblecto), весеље, забава, наслада: о. senectutis; gulae. + + +oblectātĭo, ōnis, f. (oblecto), весеље, забава: animi; vitae; res illa habet oblectationem, забавна је. + + +oblecto, 1. (lacio), 1) веселити, увесељавати, забављати: о. animos legentium; често о. se или oblectari, веселити се, забављати се; oblectari re alqā или in re alqā, чиме; oblectari alqo, с ким; cum alqo, у чијем друштву; cum libris, уживати у читању књига. 2) *†пријатно провести: olilectare tempus studio. + + +†oblēnĭo, 4. ублажити: alqm. + + +oblīdo, līsi, līsum, 3. (oblaedo), 1) стиснути: collum digitulis duobus. 2) †угњавити, згњечити, смрвити. + + +†oblĭgātĭo, ōnis, f. (obligo), 1) свезаност: о. linguae (језик свезан, прирастао). 2) јамчење: gravior est animi ac sententiae pro altero quam pecuniae o., теже је јамчити за туђе мишљење него за новце. + + +oblĭgātus, adj. с comp. (part. од obligo), обвезан. + + +oblĭgo, 1. 1) †привезати, везати у или за што: obligatus corio, везан у кожну врећу. Отуда trop. свезати с ким или чим: fortuna me vobis obligavit. 2) а) повезати: manipulos; б) завезати: vulnus; venas. 3) trop. а) везати = ограничити: alqm judicio; б) обвезати: o. alqm jure jurando или sacramento, заклетвом; o. se votis заветовати се; *obligor uttangam, принуђен сам: obligabis me, задужићеш ме; obligari alci, бити или постати ком обвезан; в) о. alqm или se (caputsuum) scelere, скрпити што; г) заложити, у залог дати: praedia fratri; о. fidem suam, дати реч; aedes obligatae, заложена кућа. + + +oblīmo, 1. (ob-limus), 1) калом (блатом) покрити: agros. 2) trop. расточити, проћердати, расути: rem suam. + + +oblĭno, lĕvi, lĭtum, 3. 1) намазати, помазати: malas cerussā; oblitus unguento. Напосе а) = премазати, залепити: amphoram pice; gypso; б) †избрисати (што је написано). 2) trop. а) препунити, претоварити: oblitus divitiis peregrinis; б) упрљати, умазати: o. se externis moribus; alqm versibus atris, наружити. + + +oblīquĕ, adv. (obliquus), 1) у страну, косо, криво. 2) trop. замотано, околишећи, дволично, претворно. + + +*†oblĭquo, 1. (obliquus), косо управити, кривити, накривити: о. ensem in latus; о. oculos, попреко гледати; crinem, на страну згладити; sinus (velorum) in ventum, једра према ветру удешавати = лавирати. Отуда trop. o. literam, мекше изговорити. + + +oblīquus, adj. с comp. и sup. 1) на страну управљен, кос, крив, са стране: motus; iter, стрампутица; ordo; ictus; cursus o., завојит, искривудан; oculus, разрок, trop. = завидљив; limitibus obliquis, странпутице; ab (ex) obliquo, са стране; ad (in, per) obliquum, у страну, косо. 2) trop. а) †скривен, околишан, двосмислен: oratio; б) непријатељски: о. adversus alqm; в) у граматици и реторици, зависан: casus (сви падежи осим nom. и voc.); oratio (говор који се наводи по садржају, а не по речима говорниковим). + + +oblītĕro, 1. (oblino, litera), 1) †избрисати: nomina. 2) trop. изгладити из памети, учинити да се што заборави: о. adversam pugnam prosperă, несрећну битку срећном; о. famam; memoria obliteratur; obliterata peccata. + + +oblītĕrus, adj. (предкл.) заборављен. + + +oblĭtesco, tŭi, —, 3. (ob-latesco), крити се, сакривати се: a nostro conspectu. + + +oblītus в. obliviscor. + + +oblĭtus в. oblino. + + +oblīvĭo, ōnis, f. (obliviscor), заборав, заборавност: venire in oblivionem rei alcjs или oblivioni dare alqd, заборавити што; †adduci (ire) in oblivionem, доћи у заборав; per oblivionem, из заборавности; o. rei alcjs me capit, нешто заборављам; *о. rerum praeteritarum (factorum dictorumque), заборав, опроштај, амнестија; о. et inconsiderantia, субјективно = заборавност (заборављивост). + + +oblīvĭōsus, adj. (oblivio), 1) забораван. 2) *што чини да се што заборави: vinum. + + +oblīviscor, oblītus sum, dep. 3. (oblino?), 1) заборавити: oblivisci hominis; recentium injuriarum; obliviscar injurias tuas; velut alqd oblitus, као да је што заборавио понети; obliviscor illos esse viros primarios; o. quid paulo ante dictum sit. Отуда 2) trop. oblivisci sui = а) не знати за се; б) не сећати се; в) не говорити, не радити по свом обичају. + + +*†oblīvĭum, ĭi, n. обично у plur. oblīvĭa = заборав. + + +†oblŏco, 1. дати под најам: alqd alci; operam. + + +oblŏcūtor, ōris, m. (obloquor) (Plaut.), који противуречи. + + +oblongus, adj., дугуљаст. + + +oblŏquor, loquūtus или locūtus sum, dep. 3. 1) одговарати, противуречити: alci; o. et interpellare 2) *†корити, ружити. 3) *певати, свирати уза што; non avis obloquitur. + + +*†obluctor, dep. 1. опирати се, напрезати се, борити се против чега: difficultatibus; o. genibus adversae arenae, одупрети се коленима о песак. + + +oblūdo, lūsi, lūsum, 3. шалити се, шалу проводити с ким. + + +obmōlĭor, dep. 4. 1) турити, ваљати пред што (ради одбране): arborum truncos. 2) запушити: obmoliri quae ruinis strata sunt. + + +*†obmurmŭro, 1. против чега или при чему мрмлати, шуштати: ventus o. precibus alcjs; о. alqd. + + +obmūtesco, tŭi, —, 3. занемети. 1) †= онемети (не моћи говорити) 2) = ућутати, умукнути: dolore, од бола; trop. animi dolor о., престаје. + + +obnātus (part. од obnascor), на чем нарастао: salicta о. ripis, врбљаци крај брега. + + +obnītor, nixus (ређе nīsus) sum, dep. 3. 1) опирати се, одупирати се: toto corpore; contra; obniti trunco arboris, о стабло. 2) борити се против чега: o. adversis, с незгодама. + + +obnixē, adv. (obnixus), са свом силом, ревносно: rogare. + + +obnixus, adj. (part. од obnitor), само trop. сталан, непоколебљив. + + +obnoxĭē, adv. (obnoxius), 1) кажњиво, по кривици. 2) подложно, ропски, страшљиво. + + +obnoxĭōsē, adv. (obnoxiosus), страшљиво, покорно, подложно. + + +obnoxĭŏsus, adj. (obnoxius), страшљив, покоран, подложан. + + +obnoxĭus, adj. (ob-noxa), 1) чему штетноме или увредљивом подложан, а) кажњив, крив: tibi me obnoxium esse fateor; б) изложен: insidiis; urbs o. incendiis. Отуда напосе †2) а) слаб, трошан: corpus; domicilium; б) опасан; в) чему одан: libidini. 3) коме подвргнут, дакле а) подложан, покоран, ропски одан: alci; б) обвезан: alci; *luna radiis fratris obnoxia, што прима своју светлост од сунца; в) потчињен, ропски: homo; pax, срамни. + + +obnūbĭlus, adj. наоблачен = мрачан: locus. + + +obnŭbo, nupsi, nuptum, 3. застрети, покрити: caput. + + +obnuntĭātĭo, ōnis, f. (obnuntio), term. t. јављање злих знамења: dirarum. + + +obnuntĭo, 1. 1) term. t. јављати зла знамења (о аугурима који су примећена зла знамења јављали и тиме сваки државни рад н. пр. comitia спречавали: о. consuli. 2) уопште јавити за какву несрећу. + + +ŏboedĭens, tis, adj. с comp. и sup. (part. од oboedio), послушан, покоран, вољан: dicto oboedientem esse alci, послушан бити коме. + + +ŏboedĭentĕr, adv. с comp. и sup. (oboediens), послушно, покорно, вољно. + + +ŏboedĭentĭa, ae, f. (oboediens), послушност, покорност. + + +ŏboedĭo (не ŏbēdĭo), 4. (obaudio), 1) (ретко) слушати кога где говори: alci. 2) слушати кога = покоравати се (добровољно, у слободнијем одношају; пор. pareo): о. alci; praeceptis alcjs; o. ventri, tempori. + + +ŏbŏlĕo, ŏlŭi,—, 2. (предкл. и касно), 1) заударати на што; о. allium. 2) намирисати што, нањушити: marsupium huic oboluit, намирисала је кесу. + + +ŏbŏlus, i, m. (ὀβολός), обол, мален грчки новац, 1/6 драхме (око 14 дин. пара = 6 новч.). + + +ŏbŏrĭor, ortus sum, dep. 4. постати, појавити се: bellum o.; lux mihi oboritur, свиће ми; lacrimae oboriuntur, груну. + + +ŏbortŭs, ūs, m. (oborior), постанак, појава. + + +obrēpo, repsi, reptum, 3. 1) *†догмизати, допузити, домилети: alci, до некога. 2) trop. а) до чега допузити, докрасти се: adhonores; б) изненадити, неприметно доћи: adolescentia obrepit pueritiae, долази неприметно за детињством; oblivio o. mihi, сналази ме; imagines obrepunt in animos dormientium, слике дођу неприметно и тајно; о. alqm, изненадити кога; в) (предкл. и касно) = преварити: alci; alqm. + + +obrepto, 1, (intens. од obrepo), докрасти се. + + +obrētĭo, 4. (Lucr.). заплести у мрежу: alqm. + + +obrĭgesco, gŭi, —, 3. укочити се. + + +Obrĭmās, ae, m. рева у Фригији што утиче у Меандар. + + +obrŏdo, —, —, 3. гристи, глодати: alqd. + + +obrŏgātĭo, ōnis, f. чин који се означује речју obrogo (в. ту реч). + + +obrŏgo, 1. 1) предложити нов закон и тиме стари или сасвим или од чести укинути: о. legi (пор. abrogo, derogo). 2) †противити се ком законском предлогу. + + +obrŭo, rŭi, rŭtum, 3. 1) покрити, затрпати, отуда закопати, заронити: о. thesaurum; hominem. 2) trop. а) застрети, покрити, сакрити: о. facinus tenebris. Отуда: vetustas obruit multa, преда забораву много шта; о. alqd oblivione, заборавити; о. nomen alcjs, помрачити; б) претоварити, оптеретити: о. se vino. epulis; o. alqm telis. Отуда obruimur numero, надвлада нас сила; obrui testibus (кад сведоци што против кога докажу); testem omnium risus obruit, сведока је општи смех збунио. + + +obrussa, ae, f. кушање злата на ватри, чишћење злата ватром: aurum ad obrussam, чисто злато. Отуда trop. = тачно испитивање: omnia ad obruesam exigere. + + +obsaepĭo (obsepio), saepsi, saeptum, 4. заградити, отуда неприступним учинити: saltum; viam; fos obsaeptum, затворена. + + +obsătŭro, 1. (Com.) заситити: istius obsaturabere, тога ћеш бити сит, досадиће ти. + + +obscaevo, 1. (obscaevus) (Plaut.), зла знамења давати или зле гласе доносити. + + +obscoenĕ (obscēnē), adv. с comp. и sup. (obscoenus), 1) гадно, ружно, одвратно. 2) бестидно, срамотно. + + +obscoenĭtās (obscenitas), ātis, f. (obscoenus), ругоба, бестидност: verborum. + + +obscoenus (obscenus), adj. с comp. и sup. (ob-coenum), 1) *гадан, ружан, одвратан: frous; volucres pelagi (харпије); cruor. 2) бестидан, срамотан: versus; voluptiis; tabellae; motus. 3) *злокобан: omen, volucres, сове; anus, вештица. + + +obscūrātĭo, ōnis, f. (obscuro), помрчавање, помрачење: solis; in illa obscuratione, у оној тами. + + +obscūrē, adv. с comp. и sup. (obscurus), 1) тамно, мрачно. 2) нејасно, неразумљиво. 3) тајно, неприметно, кришом. + + +obscūrĭtăs, ātis, f. (obscurus), 1) тама, мрак, помрчина: latebrarunu 2) trop. а) = нејасност, неразумљивост: verbi; Pythagorae; oo. et aenigmata somniorum: б) = неизвесност: о. ас dubitatio; в) о сталежу худост, незнатност, простота (рода): о. et humilitas. + + +obscūro, 1. (obscurus), 1) помрачити, мрачним (тамним) учинити: regiones; coelum obscuratur nocte; sol ohscuratur, помрчава; lumen lucernae obscuratur luce solis, помрчава се. 2) чинити да се види, сакрити, покрити: nox о. nefarios coetus; o. caput lacernā; hoc non potest obscurari, не да се сакрити. 3) trop. а) о говору, учинити неразговетним, неразумљивим: stilum. Отуда †= нејасно изговорити: literam; vocem; б) учинити да се што не примети или да се што заборави: magnitudo lucri o. magnitudinem periculi; tuas laudes obscuratura nulla unquam est oblivio, не ће се никада заборавити; memoria obscuiatur, заборавља се; vocabula obscurantur, застаревају; consuetudinem obscurari volunt, хоће да укину обичај; в) незнатним (непознатим) учинити: nomen alcjs (opp. celebrare); г) o. pectus alci, збунити кога (Plaut.). + + +obscūrus, adj. с comp. и sup. 1) таман, мрачан: lucus; nox; nubes; aqua o., мутна; luce obscurā, кад се пећ почело смркавати. 2) *ко је у мраку = невиђен, непримећен због мрака: ibant obscuri; Pallas obscura, непозната (што се појавила у другом облику). 3) trop. а) о говору и сл., нејасан, неразумљив, неразговетан: poëta; vox; jus ignotum et o.; б) непознат, неспоменут: tua benevolentia in me non erat o. †vivere per obscurum, у тишини; в) о рођењу и сталежу, худ, прост, низак, неславан: obscuro loco natus; oo. majores; г) о карактеру, подмукао, скровит, тајанствен: homo; natura; д) vultus o. мрк, намргођен; ђ) несталан: obscurā spe et caeca exspectatione haerere. + + +obsĕcrātĭo, ōnis, f. (obsecro), 1) мољење, преклињање; напосе јавна и свечана молитва боговима, да се њихов гнев отклони и милост измоли (в. supplicatio). 2) †свечано заклињање (уверавање). + + +obsĕcro, 1. (ob-sacer), молити, преклињати кога (свим што му је свето), молити за име божје: о. alqm ut audiat; pro sua sahite; per senectutem suam, својом старошћу; hoc te (или a te) obsecro. Често се obsecro или o. te умеће у говор као молба или из уљудности, молим те, чуј само, тако ти бога итд.: о. an is est, тако ти бога, је ли он то? + + +obsĕcundo, 1. по вољи чинити, угађати: alci. + + +obsēpĭo в. obsaepio. + + +obsĕquēla, ae, f. (obseqnor) (предкл.) = obsequium. + + +obsĕquens, tis, adj. с comp. и sup, (part. од obsequor), попустљив, услужан: alci; patri, послушан. + + +obsĕquentĕr, adv са sup. (obsequens), попустљиво, услужно: o. collegae factum est, учињено је из попустљивости према своме колеги. + + +obsĕquentĭa, ae, f. (obsequens), попустљивост, услужност. + + +obsĕquĭōsus, adj. (obsequium), попустљив, послушан, услужан: alci. + + +obsĕquĭum. ĭi, n. (obsequor), 1) попустљивост, услужност: о. amicos, veritas odium parit; o. alcjs или in alqm, према коме; о. ventris, угађање трбуху; о. animo sumere, по својој вољи живети. 2) †послушност. + + +obsĕquor, sĕquūtus или sĕcūtus sum, dep. 3. 1) угађати, по вољи чинити коме, управљати се по чијој вољи, покоравати се коме (добровољно; пор. oboedio, pareo итд.): alci и voluntati alcjs. 2) (ретко) одати се на што: studiis; amori. + + +obsĕro1, 1. (obsero), затворити, закључати, забравити: ostium; trop. aures; *o. palatum = ћутати. + + +obsĕro2, sēvi, sĭtum, 3. 1) сејати, садити: frumentum; шаљиво о. pugnos (alci), испесничати. 2) посејати, посадити: terram. Особито често part obsĭtus као adj. (в. ту реч). + + +†observābĭlis, adj. (observo), приметан, приметљив, што се даје приметити. + + +observans, tis, adj. с comp, и sup. (part. од observo), 1) који се држи чега, који што врши: officiorum. 2) који што поштује: о. alcjs. + + +observantĭa, ae, f. (observans), 1) †опажање: temporum. 2) поштовање, страхопоштовање: in regem. + + +†observātĕ, adv. (part. од observo), брижљиво. + + +observātĭo, ōnis, f. (observo), 1) мотрење, пажење: siderum; summa erat o. in bello movendo, највећа брижљивост и савесност. 2) †правило, пропис: rei alcjs, о чему. 3) = observantia 2). + + +†observātor, ōris, m. (observo), позорник, ко пази и мотри. + + +observĭto, 1. (intens. од observo), увек и ревно мотрити: deorum voces. + + +observo, 1. 1) мотрити, на што пазити: o. motus stellarum; о. quid fiat; o. ne (ut) illud fiat; o. dum aller veniat. 2) напосе а) o. alqm, вребати кога; б) чувати: greges; отуда = држати се чега, слушати, владати се по чему. leges; imperium, ordines; в) кога поштовати, (пор. colo, veneror): alqm, особ. често о клијентима у одношају према њиховим патронима. + + +obses, ĭdis, m. и f. 1) талац: obsides dare, accipere; о. pacis, за мир. 2) јамац; залога, јамство: о. voluntatis; ejus rei obsidem se fore, да ће он за то јамчити. + + +obsessĭo, ōnis, f. (obsideo) (ретко), опсада (блокада); затвор (места или утврђења каквог): templorum; viae. + + +obsessor, ōris, m. (obsideo), опсадник, опседник, који дуго седи пред каквим местом: curiae; solus fui o. fori, остадох сам на тргу. + + +obsĭdĕo, sēdi, sessum, 2 (obsedeo), 1) пред којим или на којем месту седети, боравити: о. domi, остати код куће; Apollo, qui umbilicum terrae obsides, који станујеш на пупку земљину. 2) trans. а) на или при чему седети: о. aram; отуда = заузети, бити на ком месту: Charybdis o. laevum latus; ranae obsident stagna, баве се у барама; palus obsessa salictis, покривено врбљацима. Напосе = војском заузети: о. Italiam praesidiis. Отуда trop. завладати чим, у својој власти имати: urhem; animum alcjs; aures ejus obsidentur a fratre; само свога брата слуша; б) опколити, опсести, у опсади држати (пор. oppugno, што претпоставља и нападај): urbem; hostem; в) вребати кога или што (понајвише непријатељски): о. rostra = смотрено пазити на говорника; г) стиснути, стеснити: obsessi omnibus rebus, стешњени у свему. + + +obsĭdĭo, onis, f. (obsideo), 1) опсада, затвор (града): cingere urbem obsidione, затворити варош, отпочети опсаду; solvere obsidionem, дићи опсаду. 2) (ретко) војничка посада што варош држи у зависности: liberare patriam obsidione. 3) trop. а) †ропство, сужањство; б) опасност, нужда: feneratores ex obsidione eximere (из опасности да изгубе своје имање). + + +obsĭdĭōnālis, adj. (obsidio), опсадни: corona o., венац који се давао војводи који би друге од опсаде ослободио. + + +*†obsĭdĭum1, ĭi, n. (obsideo) = obsidio. + + +†obsĭdĭum2, ĭi, n. (obses), талаштво: Meherdatem obsidio nobis datum, који нам је за таоца дат. + + +obsīdo, sĕdi, sessum, 3. освојити место, заузети, особ. с војском, станити се ту: pontem; portas; trop. dictatura obsedit vim regiae potestatis, присвојила је себи краљевску власт. + + +obsignātor, ōris, m. (obsigno), који удара печат на какву исправу, напосе о. testamenti, који као сведок тестаменат чији потписује и печат удара на њ. + + +obsigno, 1. 1) печатити: literas. 2) исправу запечатити да буде правно ваљана: tabulas; testamentum. Отуда trop. velle o. tabulas = коју ствар сматрати као свршену. 3) (Lucr.) o. formam verbis, речима дати облик. + + +obsĭpo, 1. (Plaut), прскати на кога; trop. o. alci aquulam = разгалити кога, охрабрити. + + +obsisto, stĭti, stĭtum, 3. 1) противстати, опрети се, отпор дати (пор. obsto; обично о нападачу, пор. resisto): alci. 2) trop. противити се, отимати се, побијати: alci; consiliis alcjs; fortunae. + + +obsĭtus, adj. (part. од obsero 2), 1) посејан, засађен: locus o. virgultis, обрасло. 2) (понајвише *†) покривен чим: pannis, крпама; montes oo. nive; obsitus aevo = врло стар; o. squalore, упрљан. + + +obsŏlĕfīo, factus sum, fĭĕri, 3. pass. упр. истрошити се; отуда trop. бити презрен и занемарен, изгубити важност и углед: auctoritas ejus obsolefacta. + + +obsŏlesco, lēvi, lĕtum, 3. (obs-oleo). упр. истрошити се; отуда trop. = остарети, из обичаја изићи, изгубити углед и вредност: oratio, laus o.; vectigal о., смањује се. + + +obsŏlētē, adv. само у comp. (obsoletus), изношено, неугледно: obsoletius vestitus. + + +obsŏlētus, adj. (obsolesco), 1) изношен, похабан, често употребљаван, отрцан: verba oo., застареле; tectum, трошан; venisti obsoletus, у изношеним хаљинама. 2) свакидашњи, прост: oratio; crimina; gaudia. Отуда = презрен, омаловажен honores (почасти које су свакоме даване и стога своју вредност изгубиле). 3) *окаљан, упрљан: sanguine. + + +obsōnātor (opsonator), ōris, m. (obsono), који купује јестива за кујну. + + +obsōnātŭs (opsonatus), ūs, m. (obsono), куповање јестива. + + +obsōnĭum (opsonium), ĭi, n. (ōytiviov), смок, јестиво (особ. што се с хлебом једе, месо, риба, вариво итд.); у plur. јела од рабе. + + +obsōno1 (opsono), 1. и sōnor, dep. 1. 1) куповати јестива, куповати за кујну: о. famem ambulando, шетањем огладнети, куповати глад место јестива. 2) гостити се, частити се. + + +obsŏno2, —, 1. упадати коме у реч, мешати се у разговор: alci sermone. + + +obsorbĕo, bŭi, —, 2. сркати, лакомо гутати: aquam; trop. = себи приграбити. + + +obstetrix, īcis, f. (obsto, упр. она што стоји пред породиљом), бабица. + + +obstĭnātĕ, adv. с comp. и sup. (obstinatus), постојано тврдоглаво. + + +obstĭnătĭo, ōnis, f. (obstino), постојанство, и као похвала = сталност, непоколебљивост: fidei, sententiae, — и као прекор = тврдоглавство, јогунство. + + +obstĭnātus, adj. с comp. и sup. постојан, и као похвала = сталан, непоколебљив, — и као прекор = тврдоглав, јогунаст: animus o.; o. adversus veritatem; o. lacrimis, кога сузе не могу побудити; о. ad resistendum; о. mori, који је тврдо одлучио да умре; obstinatum est mihi, то ми је тврда одлука. + + +obstĭno, 1. (пор. destino), тврдо одлучити, тврдоглаво наумити, узјогунити се, увртети себи у главу: obstinaverant animis mori aut vincere. + + +obstĭpesco в. obstupesco. + + +obstīpo, 1. (obstipus), нагнути на страну: caput; verticem. + + +*†obstīpus, adj. на страну нагнут, накривљен: cervix rigida et obstipa, натраг накривљен; caput o., погурена. + + +obstĭta, ōrum, n. (obsisto), term. t. у аугурском говору, ствари у које је гром ударио: fulgura atque obstita. + + +obsto, stĭti, stātum, 1. 1) (ретко) пред ким или чим стајати: tutabatitur castra obstando. 2) trop. на путу стајати, сметати, пречити: consiliis alcjs; obstantes difficultates; recens meritum facto obstabat; o. ne (quominus) alqd fiat; subst. obstantĭa, ĭum, n. што смета. + + +obstrĕpo, strepŭi, strĕpĭtum, 3. 1) шуштати, зујати при или према чему: obstrepente pluviă, при шуштању кише; avis o., пева уз то; о. alitibus matutinis, певати заједно с петловима. 2) а) лупом или виком учинити да се ко или што не чује, прекинути говор, надвикати: tuba obstrepit clamoribus; alter o. alteri, надвикују се; obstrepitur ei, од вике не може до речи доћи, прекидају га; 3) trop. а) †сметати, на путу стајати: о. laudi alcjs; б) досађивати, сметати, додијати: alci literis, с писмима. + + +obstrĭgillo, 1. (obstringo) (предкл. и касно), сметати, на путу стајати. + + +obstringo, strinxi, strictum, 3. 1) везати, свезати, привезати, стегнути: follem ob gulam, око врата; *о. ventos, држати затворене; о. collum alci = удавити. 2) trop. кога чим обвезати, обвезним учинити и сл. о. alqm jurejurando, заклетвом обвезати; о. alqm scelere, навести кога на злочин; о. se crimine, учинити злочин; о. alqm conscientiā, везати кога тим да му се што повери (каква тајна); о. alqm beneficiis; obstrictus aere alieno, задужен; о. legibus, fide, везан законима, даном речју; †о. fidem suam, заложити своју реч. + + +obstructĭo, ōnis, f. (obstruo), преграда, заграда; trop. затвор. + + +obstrūdo в. obtrudo. + + +obstrŭo, struxi, structum, 3. 1) према чему или преда што зидати: о. novum murum pro diruto; saxa obstructa, камење поређано да се зајази вода; о. luminibus alcjs, зазидати коме изглед и светлост. 2) заградити, затворити: portas; o. flumina, загатити: о. vias, затворити; trop. о. aures alcjs, некоме одузети вољу да што чује. + + +obstŭpĕfăcĭo, fēci, factum, 3. (pass. obstŭpĕfīo, factus sum), зачудити, упрепастити: hostes. + + +obstŭpescō (obstĭpesco), pŭi, —, 3. укочити се постати неосетљив; отуда trop. упрепастити се, изгубити свест, зачудити се и сл.: *obstupui steteruntque comae. + + +obstŭpĭdus, adj. (Plaut.), обнесвеснуо, изван себе, збуњен. + + +obsum, obfŭi, ŏbesse, сметати, на путу стајати, шкодити: orationi; alci. + + +*†obsŭo, sŭi, sūtum, 3. 1) пришити: caput. 2) зашити: nares. + + +obsurdesco, —, —, 3. оглухнути; trop. оглушити се кога, не саслушати. + + +obtaedescit, —, —, 3. (taedet) (Plaut), некоме нешто бива досадно. + + +obtĕgo, texi, tectum, 3. покрити, 1) заклањати, бранити, штитити: armis militum obtectus. 2) сакривати, застирати: domus arboribus obtecta; trop. o. turpitudinem. + + +obtempĕrātio, ōnis, f. (obtempero), угађање = слушање, покоравање: legibus. + + +obtempĕro, 1. управљати се по коме или чему, угађати коме, поводити се за ким, слушати (од добре воље; пор. oboedio, pareo итд.): о. alci; voluntati alcjs; о. alci alqd, у чему; impers. si mihi esset obtemperatum. + + +obtendo, tendi, tentum, 3. 1) *†разапињати, навлачити, простирати пред чим или према чему: о. nebulam pro viro; о. sudarium ante faciem, држати пред лицем; terra illa obtenditur Hispaniae, лежи према Хиспанији. 2) а) trop. †изговарати се чим. испричавати се, за изговор наводити: о. rationem turpitudini; б) као завесом застрти: diem nube; obtenditur natura uniuscujusque quasi velis quibusdam. + + +obtentŭs, ūs, m. (obtendo), 1) *навлачене: frondis; nubium. 2) trop. а) застирање, заклањање: secundae res sunt mire vitiis obtentui, повољне околности могу дивно заклонити пороке; б) повод, изговор: sub obtentu ejus cognominis. + + +obtĕro, trĭvi, trītum, 3. 1) сатрти, смрвити, здробити, згњечити: ranam; equites oo. hostes. 2) trop. а) уништити, погазити: omnia jura; Graeciam; б) умалити, оговорити, опасти: laudem; о. alqm verbis; в) = презирати: о. voluptates. + + +obtestātĭo, ōnis, f. (obtestor), заклињање, тј. обвезивање призивањем којега божанства; преклињање именом божјим; покорна молба. + + +obtestor, dep. 1. 1) за сведока призивати: о. deos, me nihil attigisse; о. fidem vestram. 2) богом заклињати (пор. obsecro): o. alqm per omnes deos. 3) кога неодступно молити: о. alqm ut rem suscipiat. + + +*†obtexo, texŭi textum, 3. 1) наткати, преткати. 2) покрити: coelum umbrā obtexitur. + + +†obtĭcentĭa, ae, f. (obticeo), ћутање = напрасни прекид у говору, грч. ἀποσιώπησις. + + +obtĭcĕo, tĭcŭi, —, 2., и obtĭcesco, tĭcŭi, —, 3. (ob-taceo) (предкл., песн. и касно), замукнути, ућутати. + + +obtĭnĕo, tĭnŭi, tentum, 2. (obteneo), 1) (предкл.) држати руком: obtine aures meas, држи ме за уво. 2) имати, притежавати; заузимати: imperium; suam quisque domum; o. numerum deorum, увршћен бити у број богова. Отуда а) o. provinciam, бити намесник у провинцији, управљати провинцијом; каже се и me obtinente, док сам на управи (провинције); б) о. spatium, заузимати простор; caedes obtinet omnia, свуда се крв лије, noctem insequentem eadem caligo obtinuit, и друга је ноћ била исто тако тамна; ea fama obtinet plerosque, већина верује томе гласу. 3) држати се чега, чувати, хранити: о. necessitudinem cum alqo; о. vitam, auctoritatem suam; o. silentium, ћутати; lex obtinetur, држи се; testamentum obtinetur, важи; nulla obtinet pro sociā, ни једна се не сматра за дружицу. 4) бранити, одбранити: о. pontem; о. sententiam; о. quod dicimus, доказати; о. imperium, држати, не упуштати. Отуда = одржати, добити, задобити: о. jus suum contra alqm; o. rem, победити; o. litem, causam, добити парницу. 5) †постићи; rem alqam. + + +obtingo, tĭgi, —, 3. (ob-tango), 1) припасти, у део пасти: provincia mihi obtigit. 2) збити се, десити се, догодити се (пор. accido, evenio и сл.): hoc mihi ex seutentia obtigit, по жељи ми се збило; quod cuique obtigit, id quisque teneat; si quid mihi obtigerit, ако ми се што деси, тј. ако умрем. + + +obtorpesco, torpŭi, —, 3. укочити се, окаменити се, утрнути; trop. обнезнанити се: metu subito obtorpuit. + + +obtorquĕo, torsi, tortum, 2. савити, обавити, заврнути: obtorto collo (obtortā gulā) alqm rapere, ухватити кога за гушу (и одвући га пред суд или у тамницу); *obtorti circulus auri, од увијена злата. + + +obtrectātĭo, ōnis, f. (obtrecto), куђење (из зависти), оговарање, опадање (пор. invidia, aemulatio): o. malevolorum; o. gloriae alienae. + + +obtrectātor, ōris, m. (obtrecto), опадач, клеветник, супарник: obtrectatores et invidi Scipionis. + + +obtrecto, 1. (ob-tracto), 1) противити се коме или чему, радити против кога или чега: о. legi; obtrectarunt inter se, гледали су један другом да науде. 2) оговарати, опадати, побијати цену (пор. detrecto): librum; о. laudes или laudibus alcjs. + + +obtrūdo (и obstrudo), trūsi, trūsum, 3. 1) наметнути коме што: alci uxorem. 2) нагло прогутати: cibum. 3) †part. obstrusus = скривен. + + +obtrunco, 1. 1) †орезати, поткресати: vitem. 2) посећи, исећи (пор. trucido): hostes; regem. + + +obtŭĕor, dep. 2. 1) гледати у што или куда, погледати: alqm. 2) угледати, смотрити, опазити: alqm. + + +obtundo, tŭdi, tūsum или tunsum, 3. 1) (предкл. и касно) ударати о што или по чему: os alci. 2) (предкл.) отупити: telum; gladios. 3) trop. заглушити, ослабити: о. alqm или aures alcjs; o. alqm longis epistolis, уморити; o. vocem, вичући промукнути; o. alqm rogando, додијати коме молбом; о. aegritudinem, ублажити. + + +obturbo, 1. 1) помести, збунити: hostes; o. aquam, узмутити; о. alqm, узнемирити; literae me obturbant. Отуда = надвикати: alqm; ne me obturba ac tace; obturbatur militum vocibus. + + +obturgesco, tursi, —, 3. (предкл.), напирити се, подбухнути, отећи: pes o. + + +obtūro, 1. запушити, зачепити: foramen; trop. o. aures alci, оглушити се кога; o. amorem edendi, стишати. + + +obtūsus, adj. с comp. (part. од obtundo), затупљен, затубаст, туп (као супротност шиљастоме; пор. hebes): *telum; *pugio; обично само trop.: o. animus; oculi oo.; vires oo., ослабљене; vox o., промукао; pectora oo., тврдо срце. + + +obtūtŭs, ūs, m. (obtueor), поглед, гледање: о. oculorum; obtutu alqm figere, оштро гледати у кога; in obtutu malorum, посматрајући беде. + + +*†ŏbumbro, 1. 1) осенити, сенком покрити: terram. 2) помрачити: aethera telis. 3) trop. а) помрачити: nomen alcjs; б) сакрити, покрити: crimen; в) штитити, чувати: alqm. + + +*ŏbuncus, adj. угнут, унутра искривљен. + + +*ŏbustus, adj. (uro), нагорео. опрљен: torris. + + +obvāgĭo, 4. цвилети, плакати (као мала деца). + + +obvallo, 1. оградити бедемом (шанцем), опшанчити: urbem; trop. уопште обезбедити. + + +obvĕnīo, vēni, ventum, 4. 1) доћи куда с намером, стићи на време: о. pugnae. 2) у део пасти, припасти: hereditas alci; provincia ei sorte obvenit 3) збити се, догодити се (пор. obtingo): vitium consuli obvenit (о ауспицијама). + + +obversor, dep. 1. 1) бавити се, врзати се, појавити се: Carthagini; castris; in foro; o. alicui, бити пред чијим очима; incommodus obversatur, долази у невреме. 2) trop. лебдити (пред очима или пред душом): species obversatur in somnis. + + +obverto, verti, versum, 3. окренути, обрнути куд или чему. о. cornua alci; signa in hostem; *arcus in alqm; *obvertere proras pelago; *obvertor ad undas, окренем се. Отуда part. obversus: а) profligatis obversis, победивши противнике; б) trop. obversus ad caedem, мисли само на убиство; в) militum studiis obversis, пошто га је предусрела љубав војника. + + +obvĭam, adv., на сусрет: о. fieri (предкл. и obviam esse) alci, тако и о. venire, o. se dare, срести се с ким; о. ire alci, ићи ком на сусрет (бити ком на руци). Отуда а) trop. о. ire periculo, пркосити опасности; о. ire cupiditati hominum, опрети се; o. ire dedecori, timori, доскочити чему, савладати што; б) (Pl.) res est o., ту је. + + +obvĭgĭlo, 1. (Pl), бдети; obvigilato est opus, ваља бити на опрезу. + + +obvĭus, adj. (ob-via), 1) који се срета, на сусрет иде: obvium esse (fieri) или se dare alci, сусрести; *cui mater se tulit obvia, изишла пред њега; literas obvias mittere alci, послати писма некоме на сусрет; obvii inter se erant, срели су се; obvium se dare alci, ићи ком на сусрет. Напосе = срести се непријатељски, сукобити се; obvium esse hostibus; †obvii aquilones, противан ветар. 2) (о непомичном предмету): montes qui obvii erant itineri, брегови што леже према путу; †cubiculum obvium soli, окренута сунцу; o. Grajis; furiis ventorum, изложен. 3) †а) приступан, погодан, услужан: homo; б) што је при руци: crimina, quorum obvii testes erant. + + +obvolvo, volvi, vŏlūtum, 3. замотати, завити, застрти. o. caput togā; capite obvoluto; trop. o. vitium verbis decōris, покрити, замазати. + + +occaeco, 1. (ob-caeco), 1) †ослепити, очни вид одузети. alqm. 2) спречити кога да не може видети: hostis occaecatus pulvere. Отуда trop. заслепити: animus occaecatus capiditate; o. consilia alcjs, навести кога да дела као слепац. 3) помрачити: caligo o. diem. Отуда trop. — учинити да што буде неразумљиво: obscura narratio totam occaecat orationem. 4) покрити, сакрити: terra o. semen. + + +occallesco, lŭi, —, 3. (obcallus), 1) *†добити дебелу кожу: os occalluit rostro, усна кожа одебљала (претворила се у кљун). 2) trop. отврднути, огуглати. + + +†occăno, cănŭi. —, 3. засвирати (војн. term. t): cornua occanere jussit; cornicines occanuĕre. + + +occāsĭo, ōnis, f. (occĭdo2), прилика, угодно време, згода (пор. opportunitas); о. pugnandi, rei benegerendae; (Pl.) o. facere alqd; habere occasionem ad opitulandum; nancisci, arripere, captare occasionem, улучити прилику; amittere (praetermittere) occasionem или deesse occasioni, пропустити прилику; occasione datā или ex occasione или per occasionem, даном приликом; res est occasionis, стоји до прилике; ex incommodo alieno suam occasionem petere, у туђој невољи тражити своју корист; neque occasionis tarditas exspectabitur, нити ће се дуго чекати за згодном приликом. + + +occāsus, ūs, m. (occĭdo2), 1) залазак, заход које звезде: solis lunaeque ortus et occasus. 2) = запад (страна света). 3) пропаст = крај, смрт, пад: о. reipublicae; о. noster (вели Цицерон о своме изгнанству). + + +occātĭo, ōnis, f. (occo), дрљâње, влачење. + + +occēdo, cessi, cessum, 3. (предкл.), ићи на сусрет: in conspectum alcjs; obviam alci. + + +occento, 1. (ob-canto) (предкл.), пред ким или пред чијим вратима певати; особ. певати коме подругљиву песму; понајвише стоји само за се, али има и о. ostium. + + +†occentŭs, ūs, m. певање, звиждање. + + +occepto, 1. (occipio) (Plaut.), почети, почињати: о. insanire. + + +occĭdens, tis, m. (part. од occĭdo2, sc. sol), запад. + + +occīdĭo, ŏnis, f. (occīdo1), сеча, касапљење, коначно истребљење: victoriam ponere in occidione; напосе occidione caedere (occidere) или occidioni dare, посећи све до једног; occidione occumbere, бити посечен. + + +occīdo1, cīdi, cīsum, 3. (obcaedo), 1) (Com.) оборити, свалити: alqm pugnis, песницом. 2) у боју оборити, посећи, уопште убити (пор. interficio, neco итд.): o. copias hostium; alqm suā manu. 3) trop. *упропастити, на смрт измучити: alqm; o. alqm rogando. Отуда part. occīsus. као adj. са sup. = несрећан, пропалица. + + +occĭdo2, cĭdi, cāsum, 3. (obcado), 1) (предкл.) попадати, порушити се: arbor; alii super alios 2) о звездама, залазити, заћи: sol (в. occidens). 3) trop. пасти, пропасти, скончати, умрети: vita, spes occidit; o. in bello; *o. ab alqo, погинути од чије руке; (Com.) occĭdi, пропао сам! + + +*†occĭdŭus, adj. (2 occĭdo), 1) што је на заласку: sol; trop. senecta o. = близу смрти. 2) западни. + + +occillo, 1. (dem. од occo?) (Pl.), разбити, раздробити: os alci. + + +occĭno, cĭnui,—, 3. (ob-cano), запевати, заграктати (о птици злослутници): avis; corvus occinit. + + +occĭpĭo, cĕpi, ceptum, 3. (ob-capio) (понајвише предкл. и касно), 1) trans. почети, предузети: quaestum; sermonem; o. magistratum, ступити у јавну службу; о. loqui; fabula occepta est agi, представа је већ отпочела. 2) intrans. почети: oo. dolores; a meridie nebula occipit, од подне диже се магла. + + +†occĭpĭtĭum, ii, n. (ob-caput), стражњи део главе, потиљак. + + +occīsor, ōris. m. (occīdo1), убилац, убица: regis. + + +occīsus в. occīdo1. + + +occlāmĭto, 1. (ob-clamito), викати на кога или на што. + + +occlūdo, clūsi, clūsum, 3. (ob-claudo), 1) затворити: ostium: tabernas. 2) закључати: alqm apud se. Отуда уставити, везати: linguam; libidinem. + + +occlūsus, adj. с comp. и sup. (part. од occludo), затворен. + + +occo, 1. дрљати, влачити. + + +occŭbo, —, —, 1. мртав лежати, почивати: *tumulo, у гробу; *umbris, код покојних. + + +occulco, 1. (ob-calco), газити: alqm. + + +occŭlo, cŭlŭi, cultum, 3. (ob и осн. CUL, откуда cucullus), покривајући скривати, заклапати (пор. abdo итд.): vulnera. Отуда уопште крити, сакривати: feminae parietum umbris occuluntur; *o. classem sub rupe cavata; trop.= тајити. + + +occultātĭo, ōnis, f. (occulto), сакривање, тајење: occultatione se tutari. + + +occultātor, ōris, m. (occulto), који крије, таји: locus o. latronum, где се разбојници могу сакрити. + + +occulto, 1. (intens. од occulo), сакривати, тајити: о. se latebris; o. fugam; stellae occultantur; hoc inclusi ligno occultantur Achivi, Virg. + + +occultus, adj. с comp. и sup. (упр. part. од occulo), 1) сакривен, скровит, потајан: locus; cupiditas; malum; febris; alqd occultum ferre, тајити; in или ex occulto или per occultum, потајно. 2) о људима, а) уопште скривен, подмукао: homo o. et astutus; б) †који што таји: non occulti (id) ferunt, не таје; preces occulti illudunt, тајно се ругају молбама; occultus odii, Tac., кријући своју мржњу. 3) subst. occultum, i, n. тајна, тајност. + + +occumbo, cŭbŭi, cŭbĭtum, 3. (ob-cubo), 1) †пасти: о. in gladium, пасти на мач (пробости се). 2) о звездама, заходити, заћи: sol occumbit. 3) умрети: о. honeste; pro libertate; често о. mortem или morte; *има и о. morti; Rullo occumbis, Рулу подлежеш (слабији си од Рула). + + +occŭpātĭo, ōnis, f. (occupo), 1) заузимање, заузеће, присвојење: fori. 2) занимање, посао, радња (пор.. studium): impediri inaximis occupationibus; aucupari occupationem alcjs, вребати време кад је ко у послу; о. rei alcjs, занимање чим; oo. publicae, државни немири. + + +occŭpātus, adj. с comp. и sup. (part. од occupo), у послу, забављен послом: homo; o. re alqā. + + +occŭpo, 1. (ob-capio), упр. пре (испред) кога што узети, 1) заузети место какво: о. locum, montem; о. urbem aedificiis, испунити, изидати; navem frumento, натоварити; aream fundamentis, покрити. 2) заузети какву ствар, присвојити, освојити, отети: о. regnum; possessiones. Отуда trop. timor occupat exercitum, страх обузме; mors, somuus o. alqm, савлада; *о. alqm amplexu, загрлити. 3) напасти, насрнути на кога: o. alqm gladio. 4) предварити, претећи: occupant bellum facere, они први завојште, juvenem occupat, он први проговори младићу (ослови младића). 5) занимати: animum; o. pecuniam, новац у што уложити; о. pecuniam grandi fenore, издати новац на велику камату. + + +occurro, curri или cŭcurri, cursum, 3. 1) трчати, ићи коме на сусрет, срести се с ким: alci; scripsi ei ut mihi Heracleam occurreret; o. obviam alci. Напосе = непријатељски сукобити се: hosti. Отуда 2) а) доћи куда, приспети, бити при чему: о. proelio, concilio или ad (in) concilium; б) наићи на кога или што: graviori bello; в) преко пута бити: Taurus o. Euphrati; г) trop. показати се, указивати се: alqd o. oculis; често и alqd o. animo, cogitationi, нешто лебди пред душом, у мислима; alqd o. in mentem, пада ми на ум; д) противити се, сузбијати, ићи насупрот: о. consiliis alcjs; ђ) помоћ принети, у помоћ притећи: morbo o., лечити; periculo; е) одговорити: occurritur ab illis, они (на то) одговарају. + + +occursātĭo, ōnis, f. (occurso), сусретање (пријатељско и са честитањем): facilis est illa o. et blanditia popularis. + + +†occursĭo, ōnis, f. (occurro), сусретање, посета, похода. + + +occurso, 1. (intens. од occurro), 1) сусрести кога: alci. 2) дотрчати: huc; portis. 3) противити се: inter invidos et occursantes. 4) o. animo, пасти на памет. + + +occursŭs, ūs, m. (occurro), сусрет, сретање: via vacua occursu hominum, где никога не сусреташ; *stipitis occursu, спотичући се о пањ. + + +*Ocĕănītis (ō), ĭdis, f. (Ὠκεανῖτις), Океанова кћи. + + +Ocĕănus (ō), i, m. (Ὠκεανός) 1) широко море, Океан, по причи син неба и земље, муж Тетијин (Thetys); и као adj. = океански: mare Oceanum, fluctus Oceanus. + + +†ŏcellātus, odj. (ocellus), окаст. lapilli oo.; ludere ocellatis (sc lapidibus), играти се камењем, на којем су шаре као очи = коцка. + + +ŏcellus, i, m. (dem. од oculusi, окце, мало око: ocelli Italiae; као реч одмила, mi ocelle, душо моја, очи моје! + + +*†ōcĭor, ōcissĭmus, adj. comp. са sup. (pos. нема; пор. грч. (ὠκύς) бржи, хитрији, скорији ocior Euro, cervis. + + +ōcĭus, ōcissĭmē, aclv. comp. са sup. (pos. ociter има код доцнијих), 1) брже, хитрије: venire; serius ocius, та пре та после. 2) пре, лакше: angulus iste thus feret ocius uvā (quam uvam). + + +ŏcrĕa, ae, f. ножни оклоп, којим се ножна цеваница (голеница) покривала; н. пр. у рату, лову итд.: lēves ocreae. + + +*†ŏcrĕātus, adj. (ocrea), с оклопом на голенима. + + +Ocrĭcŭlum, i, n. варош у Умбрији, сад Otricoli. Отуда Ocrĭcŭlānus, adj. и subst. Ocrĭcŭlāni, ōrum, m., становници окрикулски. + + +†octāvāni, ŏrum, m. (octavus), осмаци, војници осме легије. + + +Octāvĭānus в. Octavius. + + +Octāvĭus, име илирскога племена. Најпознатији су: 1) Marcus O., пучки трибун г. 133 пр. Хр. с Тиберијем Грахом и политички противник његов. 2) Gnejus O., конзул с Цином г. 87 пр. Хр, присталица Сулина. 3) Gajus O., отац цара Октавијана. Његова друга жена беше Атија, кћи Јулије, млађе сестре Јулија Цезара, која му је родила две кћери, Октавију старију и млађу (Octavia major и minor; она последња беше прво удата за Клаудија. Марцела, а после за тријумвира М. Антонија). и једнога сина, потоњега цара Октавијана. 4) Gajus O., рођен око г. 63 пр. Хр., умро г. 14. п. Хр., доцнији цар Октавијан или Август. Отуда Octāvĭānus, adj. Октавијев: bellum. + + +Octāvĭus, име илирскога племена. Најпознатији су: 1) Marcus O., пучки трибун г. 133 пр. Хр. с Тиберијем Грахом и политички противник његов. 2) Gnejus O., конзул с Цином г. 87 пр. Хр, присталица Сулина. 3) Gajus O., отац цара Октавијана. Његова друга жена беше Атија, кћи Јулије, млађе сестре Јулија Цезара, која му је родила две кћери, Октавију старију и млађу (Octavia major и minor; она последња беше прво удата за Клаудија. Марцела, а после за тријумвира М. Антонија). и једнога сина, потоњега цара Октавијана. 4) Gajus O., рођен око г. 63 пр. Хр., умро г. 14. п. Хр., доцнији цар Октавијан или Август. Отуда Octāvĭānus, adj. Октавијев: bellum. + + +octāvus, adj. num. ord. (octo), осми; octava (sc. hora), осам часова; octavum као adv. осми пут. + + +octāvusdĕcĭmus, adj. num. ord., осамнаести. + + +octĭēs или octĭens, adv. tutm. (octo). осам пута. + + +octĭēs или octĭens, adv. tutm. (octo). осам пута. + + +octingentēsĭmus, adj. num. ord. (octingenti). осамстоти. + + +octingenti, ae, a, adj. num. card. (octo-centum), осамсто. + + +*octĭpēs, ĕdis, adj. осмоножан, осмоног. + + +octō (oxicl), adj. num. card. осам. + + +Octōbĕr, bris, bre; abl. bri. adj. (octo). што спада у осми месец (рачунећи од марта), октобарски: mensis October, Kalendae Octobres; Idibus Octobribus, петнаестога октобра. + + +octōdĕcim, adj. num. card. (octo-docem), осамнаест, в, duodeviginti. + + +octōgĕnārĭus, adj. (octoginta), од осамдесет: homo o., коме има осамдесет година. + + +octōgĕni, adj. num. distr. (octoginta), по осамдесет. + + +octŏgēsĭmus, adj. num. card. (octoginta) осамдесети. + + +octōgĭēs, adv. num. (octoginta), осамдесет пута. + + +octōgintā, adj. num. card. (octo), осамдесет. + + +octōjŭgĭs, e, adj. (octojugum), на осам коња (возити се). + + +octōnārĭus adj. (octo), што се из осам састоји: versus о., стих од осам стопа. + + +octōni, adj. num. distr. (octo), 1) по осам. 2) *†осморица наједанпут. + + +octōphŏros, adj. (ὀκτώφορος), од осморице ношен: lectica; и subst. octōphŏron, i, n. носиљка коју осморица носе. + + +octŭplĭcātus, adj. (octoplico), уосмостручен, осам пута умножен. + + +octŭplus, adj. (ὀκταπλοῦς), осмострук; и subst. octŭplum, i, n. осам пута толико. + + +*octussis, is, m. (octo-as), осам аса. + + +ŏcŭlātus, adj. (oculus), 1) окат, ко види: testis o., очевидац; male o., ко не види добро. 2) видљив, очевидан; trop. die oculatā vendere = за готов новац (пор. caecus). + + +ŏcŭlĕus, adj. (oculus), окат, пун очију. Argus. + + +ŏcŭlĭcrĕpĭda, ae, m. (oculus-crepo), измишљено име једнога роба који је много батина добио (као »очи му пуцају од удараца«). + + +ŏcŭlissĭmus в. oculus 2) ђ). + + +ŏcŭlus, i, m. 1) око: adjicere oculos (ad) in rem, бацити око нашто; oculos dejicere, одвратити; demittere, оборити; res posita est ante oculos, види се; habere oculos alcjs in oculis, тачно мотрити на чије очи; sub oculis alcjs, коме наочиглед; esse (vivere) in oculis, виђен бити од људи; али esse in oculis alcjs или alci, бити од кога љубљен и поштиван; gestare (ferre) alqm in oculis, љубити и поштовати кога; amittere oculos = изгубити вид. ослепити; pascere oculos re alqā, уживати у гледању какве ствари. 2) а) *о. mundi сунце; б) пупољак на биљци; в) чвор на корену биљака; г) округле пеге на неким животињама: oo. pavonis. tigridis; д) trop да се означи оно што је најизврсније у својој врсти (као кад би се рекло, »бисер« »круна« итд.); oo. orae maritimae (каже се о Картагини и о Коринту); ђ) као реч одмила: ocule mi, очи моје, зенице моја! Тако као adj. у sup. ŏcŭlissimus, врло мио и драг. + + +*Ocuus, i, m. 1) саградилац вароши Мантује, Virg. 2) алегоријска фигура на слици сликара Сократа, човек плете уже а магарица га прегриза; значи залудан посао, коме нема краја. + + +Ocyrrhŏē (ō), ēs, f. (Ὠκυῤῥόη), име нимфе, кћери Хиронове. + + +†ōdĕum, i, n, (ᾠδεῖον) = зграда намењена такмичењу у музици и поезији. + + +ōdĭ (има и odĭvi), ōdisse, verb. deftct. 1) мрзити: alqm. 2) с inf. = не марити, не гледати радо, не волети: servire; oderunt peccare boni. + + +ŏdĭōsē, adv. (odiosus), мрско, немило, непријатно. + + +ŏdĭōsĭcus, adj. код Плаута у шали м. odiosus. + + +ŏdĭōsus, adj. с comp. и sup. (odium), мрзак, немио, одвратан, неповољан: homo; res; odiosum esse alci, досађивати коме; multa odiosa fecit, многе зазорне ствари. На носе odiosum est quod etc, најгоре је што итд.; као усклик: odiosum!, зло и наопако! + + +ŏdĭum, ĭi, n. 1) мржња, мрзост: o. est mihi cum illo, непријатељи смо; venire in o. alcjs, постати коле мрзак; suscipere o. alcjs, навући на се чију мржњу; о. concitare, побудити; este alci odio (dat.) или in odio или magno odio esse apud alqm, мрзак бити коме; habere odiuin, бити мрзак; али habere o. īei alcjs, мрзити што; alqm odio habere, мрзити кога; vocare alqm in odium, омразити кога; odio vestro, из мржње на вас. 2) у блажем смислу = ненаклоност, зловоља: hic mihi odio est, не трпим ја; o. et strepitus senatus, изјава незадовољства; о. urbis me capit, досадило ми се живети у вароши. 3) †оно што се мрзи (предмет мржње): Antonius, insigne o. hominum et deorum. + + +Odŏmantes (ŏ), um, m. (Ὀδόμαντες), племе у Трачкој. Отуда Odŏmantĭcus, adj. + + +ŏdor, ōris, m. (ὄδω, ὄξω), 1) мирис, воња, задај (пор. odoratus): suavis; aeerbus; без придева може да значи и пријатан и непријатан мирис (смрад). Отуда а) = пара: ater; б) у plur. = мирисаве ствари, зачини, масти, мелеми, водице и сл.: incendere thus et odores; †odoribus illinere pedes. 2) trop. слутња, сумња, предосећање: о. suspicionis; est aliquis o. dictaturae, слути се да ће се установити диктатура; о. urbanitatis, има трага од уљудности. + + +ŏdōrātĭo ōnis, f. (odoro), мирисање (као употреба чула). + + +ŏdōrātus1, ūs, m. (odoro), 1) мирисање (в. odoratio). 2) чуло мириса (пор. odor): habere odoratum. + + +*†ŏdōrătŭs2, adj. с comp. и sup. (odor), мирисав, мирисан: capilli; caput; rosā canos odorati capillos, седе власи накитили мирисном руком. + + +*†ŏdōrĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (odor-fero), 1) мирисав: flores. 2) што производи мирисаве ствари: terra; gens. 3) trop. примамљив. + + +*†ŏdōro, 1. (odor), мирисом задахнути: aëra fumis. + + +ŏdōror, dep. 1. (odor), 1) омирисати: pallam. 2) *†нањушити, намирисати: cibum. 3) trop. а) испитати, дознати, у траг ући: pecuniam; б) презриво, за чим тежити: decemviratum; в) †= површно нешто знати: philosophiam. + + +*†ŏdōrus, adj. с comp. (odor) 1) мирисав: flos. 2) који њуши = odora canum vis. + + +ŏdos, старински облик за odor. + + +Odrўsae (ŏ), ārum, m. (Ὀδρύσαι), народ у Трачкој. Отуда *Odrўsĭus, adj. = трачки, и subst. Odrўsĭi, ōrum. m. Трачани. + + +Odyssĕa (ŏ) ae, f. (Ὀδύσσεια), Одисеја, позната песма Хомерова. + + +Oea, ae, f. варош у Африци. Отуда Oeensis, adj. и subst. Oeenses, ium, m. Ејани. + + +Oeăgrus, i, m. (Οἴαγρος), краљ у Тракији, отац Орфејев. Отуда *Oeăgrĭus, adj. = трачки. + + +Oebălus, i, m. (Οἴβαλος), краљ у Спарти, отац Тиндарејев и дед Јеленин, Касторов и, Полуков. Отуда 1) Oebălĭdēs, ae, m. (Οἰβαλίδης), мушки потомак Ебалов = *Спарћанин. 2) Oebălis, ĭdis, f. (Οἰβαλίς) као adj. а) који води порекло од Ебала: nympha Oebalis = Helena; б) сабински, јер се држало да су Сабињани потомци Спарћана. 3) *Oebălĭus, adj. а) спартански; отуда Oebălĭa, ae, f. = Таренат, јер се мисли да су га населили Спарћани под вођом Фалант м: б) = сабински. + + +Oechălĭa, е, f. (Οἰχαλία), варош на Еубеји, престоница Еуритова. Отуда Oechălis, ĭdis, f. (Οἰχαλίς), Ехалкиња. + + +Oecleus (двосложно), ĕi, m. (Οἰκλεύς), Еклеј, отац Амфијарајев. Отуда Oeclĭdēs, ae, m. (Οἰκλείδης), син Еклејев. + + +†oecŏnŏmĭa, ae, f. (οἰκονομία), газдинство, економија; trop. = правилна подела и распоред каквога говора. + + +oecŏnŏmĭcus, adj. (οἰκονομικός), економни, што спада у газдинство, тако се зове и једно делце Ксенофонтово. + + +Oedĭpūs, pi и pŏdis, m. (Οἰδίπους), краљ у Теби, син Лајев и Јокастин, доцније муж Јокастин, отац Етеоклов и Полиников, Антигонин и Исмēпин. Отуда Oedĭpŏdĭōnĭus, adj. + + +Oeneus (двосложно), ĕi и ĕos, m. (Οἰνεύς), краљ у Калидону, муж Алтејин, отац Мелеагров и Тидејев, Дејанирин и др. Отуда 1) Oenēĭus или Oenĕus, adj. 2) Oenēis, ĭdis, f. (Οίνηἶς), кћи Енејева. 3) Oenīdēs, ae, m. (Οἰνείδης), син или потомак Енејев, напосе = Диомед, син Тидејев, унук Енејев. + + +Oenŏmăus, i, m. (Οἰνόμαος), краљ у Пизи и Елиди, отац Хиподамијин, таст Пелонов. + + +Oenōnē, ēs, f. (Οἰνώνη), фригијска нимфа, љубазница Паридова, коју је он после оставио. + + +oenŏphŏrum, i, n. (οἰνόφορον); sc. vas, суд за вино. + + +*Oenŏpĭa, ae, f. (Οἰνοπία), старије име острва Египе. Отуда Oenŏpĭus, adj. + + +Oenŏpĭōn, ōnis, m. (Οἰνοπίων), краљ на Хију, отац Меропин. + + +oenŏpōlium, ĭi, n. (οἰνοπωλεῖον), крчма, механа. + + +Oenŏtrĭa, ae, f. старије име југоисточнога дела Италије. Отуда *Oenŏtrĭus или Oenŏtrus, adj. = италски. + + +oenus, старински облик м. unus. + + +*†oestrus, i, m. (татрод), 1) обад, штрк. 2) meton. пророчко или песничко одушевљење, беснило. + + +oesus, застарело, м. usus. + + +Oeta, ae или Oetē, ēs, f. (Oiriy), брег у Тесалији, на којем се Херкул спалио. Отуда Oetaeus, adj., напосе као subst.= Hercules. + + +Oeta, ae или Oetē, ēs, f. (Oiriy), брег у Тесалији, на којем се Херкул спалио. Отуда Oetaeus, adj., напосе као subst.= Hercules. + + +ŏfella, ae, f. (dem. од offula), залогајић, комадић. + + +offa, ae, f. 1) залогај, особ. ваљушчић, лоптица од брашна. Отуда 2) уопште груда, комад, парче. 3) *оток. + + +offātim, adv. (offa), на залогаје, комад по комад. + + +†offendĭcŭlum, i, n. (offendo), удар о што, спотицање, препона, препрека. + + +offendo, di, sum, 3. (ob-fendo), I. trans. 1) ударити чим о што (изненада и нехотице; пор. illido): о. pedem, спотаћи се; caput ad fornicem. 2) натрчати на што, насести: о. scopulum (али има и intrans. о. in scopulis, в. II); naves offenderunt, потопиле су. Отуда а) наићи на што, наћи, затећи и сл.: о. alqm imparatum; б) trop. увредити, ојадити и сл. (нехотице; пор. laedo, violo): о. alqm и animum alcjs; о. animum in alqo, осећати се вређаним од кога; *offendi alci. љутити се на кога; offensus fortună, несрећан. — II. intrans. trop. 1) пасти у беду, бити оштећен, претрпети несрећу и сл.: о. et terrā et mari, штету претрпети; о. apud judices = изгубити парницу; quoties culpā ducis in exercitu esset offensum, колико је год пута војска страдала због погрешке војводине. 2) погрешити, омашити: in alqā re; nihil, ни у чему; alqd, у нечему. 3) замерити се коме, у омразу доћи: in re alqā; apud plebem, 4) саблазнити се, негодовати, незадовољан бити: о. in alqo; alqd in alqo, замерити коме што. 5) о стварима, вређати, зазоран бити: quum nihil aliud offendit. Код Лукреција part. offensum као subst.: si vita est in offenso, ако ти живот није пријатан. + + +offensa, ae, f. (offendo), 1) †удар о што: dentium. 2) а) негодовање, зловоља, непријатељство, мржња: esse in magna offensa apud alqm; б) *†увреда (коју ко трпи и према томе означава душевно расположење увређенога; пор. contumelia); в) †слабост, болешљивост. + + +†offensātĭo, ōnis, f. (offendo), 1) ударање о што (в. offensa 1). 2) погрешка: o. memoriae. + + +offensĭo, ōnis, f. (oflendo), 1) ударање, спотицање о што: o. pedis (в. offensa 1). 2) trop. а) зловоља, увреда, осетљивост, срдња, мржња (в. offensa 2. а) и б): suscipere offensionem apud alqm; o. dictorim, негодовање због нечега што је речено; hoc mihi est offensioni, то мене једи; б) незгода, несрећа: о. belli, губитак у рату; o. corporis, болест. + + +offensĭuncula, ae, f. (dem. од offensio). + + +offenso, 1. (offendo). 1) trans. ударити о што; о. caput, ударити главом о зид (в. offendo 1). 2) intrans. запињати у говору. + + +offensus1, adj. с comp. (part. од offendo), 1) увређен, љутит, зловољан: animus alienatus et o.; offensus alci, љутит на кога. 2) мрзак: о. et invisus alci. + + +offensŭs2, ūs, m. (предкл.); удар о што, спотицање: esse in offensu, бити досадан. + + +offĕro, obtŭli, oblātum, offerre, 1) поднети, на сусрет носити, навалице показивати: o se alci, показати се, изићи пред очи; os suum non modo ostendere, sed etiam offerre, лице не само показивати, него и навалице износити; о. se venientibus или о. so obviam alci, изићи на сусрет; о. crimina alci, окривити кога; о. poenam, oculis deorum, извршити казну наочиглед боговима; offertur motus alci, спопада га страх; offertur auxilium numinis, указује се божја помоћ; oflertur occusijo, дешава се прилика. 2) trop. а) = изложити: o. se periculis; o. se ad mortem pro patria, жртвовати се: o. vitam in discrimen; б) понудити, поднети: alci operam suam; в) указати, учинити, задати, проузроковати: о. alci l eneficium, auxilium, указати; laetitiam, причинити; о. alci injuriam, mortem, задати; о. virgini vitium, stuprum, осрамотити. + + +offĕrūmentae, ārum, f. (offero), дарови, поклони, шаљиво = батине, Plaut. + + +offĭcīna, ae. f. (м. opificina од opifex), радионица, фабрика: o. armorum; ferraria; o. vestium, шивара; pulmo o. spirandi, где се (тако рећи) »дисање израђује«; trop. o. nequitiae, corruptelarum, место где се проводи блуд. + + +offĭcĭo, fēci, fectum, 3. (obfacio), 1) сметати, на путу бити, препречити, противити се: alci; o. hostium itineri, затворити, пресећи непријатељу пут; о. luminibus alcjs, заградом одузети коме светлост; о. particulae coeli, грађењем затворити коме изглед. Отуда 2) trop. = шкодити, препоне чинити: о. commodis alcjs. 3) задржати, зауставити: rem. + + +offĭcĭōsē, adv. с comp. и sup. (officiosus), услужно, предусретљиво. + + +offĭcĭōsus, adj. с comp. и sup. 1) услужан, предусретљив: homo; inalqm. 2) дужностан, сходан дужности: dolor; pietas. + + +offĭcĭum. ĭi, n. (ob-facio), 1) служба, услуга, услужност; уљудност, предусретљивост (пор. beneticium): vicissitudo studiorum et officiorum: homo summo officio praeditus, врло предусретљив човек; literae plenae officii, врло уљудно писмо. 2) дужност: facere (exsequi, perficere) officium, satisfacere officio, чинити, вршити дужност (opp. deserere o., discedere ab officio); esse in officio, остати веран дужности. 3) служба, посао, позив (као морална обвезаност; пор. munus); o. maritimum, на мору; о. legationis. посланство. + + +offīgo, —, —, 3. (ob-figo), забити, утврдити.: ramos. + + +†offirmātē, adv. (offirmatus), чврсто, тврдоглаво, јогунасто. + + +offirmātus, adj. с. comp. (part. од offirmo), чврст, тврдоглав, јогунаст: animus; voluntas. + + +offirmo, 1. (ob-firmo), упр. утврдити. Отуда trop. o. se, остати при својој одлуци; о. animum, охрабрити се; о. facere alqd, остати при одлуци. + + +offla = offula, в. ту реч. + + +offlecto, —, —, 3. (ob-flecto), окренути: navem. + + +†offōco, 1. (ob-faux), удавити, угњавити, угушити. + + +offrēnātus, adj. (ob-freno), зауздан = везан, укроћен. + + +offŭcĭa, ae, f. (ob-fucus), белило, руменило; trop. опсена, обмана. + + +offŭla, ae, f. (dem. од offa), залогајић, комадић. + + +offulgĕo, fulsi, —, 2. (ob-fulgeo), засветлити, засијати: lux oculis offulsit. + + +offundo, fūdi, fūsum, 3. 1) пред чим или преко чега што лити, сипати, бацати, простирати; полити, посути, обасути: о. cibum; aĕr offunditur nobis, окружује нас; rubor offunditur alci, румен се простре на чијем лицу, порумени. Отуда trop. о. noctem rei, покрити, затрпати ствар; terrorem oculo, страшити очи; o caliginem oculis, мраком обасути; o. alci pavorem, застрашити кога; о. alci errorem, навести кога на грешку, 2) полити, покрити што чим: lucernae lamen offunditur luce solis, помрачава се; offusus pavore, свладан страхом. + + +oggannĭo, 4. (ob-gannio), упр. на сусрет лајати = викати: alci alqd. + + +oggĕro, gessi, gestum, 3. (obgero). упр. на сусрет изнети = дати: o. alci osculum, пољубити кога. + + +Ogўgēs (ō), is или Ogўgĭus, ĭi, m. (Ὠγύγης, -γιο), митски краљ у Теби. Отуда Ogўgĭus, adj. = тепски: deus = Bacchus. + + +Ogўgēs (ō), is или Ogўgĭus, ĭi, m. (Ὠγύγης, -γιο), митски краљ у Теби. Отуда Ogўgĭus, adj. = тепски: deus = Bacchus. + + +oh, interj. усклик чуђења, радости, туге итд., о! ах! ај! + + +ohē (ŏ и ō), interj. усклик којим се жели побудити чија пажња, стој! стан`! + + +oiei, interj. ax! јао! вај! + + +Oīleus (ŏ; leus једносложно), ĕi или ĕos, m. (Ὀϊλεύς),Ојилеј, краљ у Локриди, отац Ајантов (Ajas). Отуда а) Oīlēus, adj.; б) Oīlidēs, ae, m. (Ὀϊλείδης), син Ојилејев. + + +Olbĭa, ae f. (Ὀλβία) варош на острву Сардинији, а и на другим местима. Отуда Olbĭensis, adj. + + +ŏlĕa, ae, f. (в. oliva), 1) маслинка (плод). 2) маслина (дрво). + + +ŏlĕāgĭnĕus или ŏlĕāgĭnus, adj. (olea), 1) маслинов: semen. 2) налик на маслину: vitis. + + +ŏlĕāgĭnĕus или ŏlĕāgĭnus, adj. (olea), 1) маслинов: semen. 2) налик на маслину: vitis. + + +†ŏlĕāris и ŏlĕārĭus, adj. (olea) маслинов. Отуда subst. ŏlĕārĭus, ĭi, m. ко тргује уљем, зејтинар. + + +†ŏlĕāris и ŏlĕārĭus, adj. (olea) маслинов. Отуда subst. ŏlĕārĭus, ĭi, m. ко тргује уљем, зејтинар. + + +Olĕăros (ō), i, f. (Ὀλέαρος), једно од спорадских острва у Егејском мору. + + +ŏlĕaster, stri, m. (olea), дивља маслина. + + +Olĕnus (ō), i, f. (Ὤλενος), 1) варош у Ахаји. 2) варош у Етолији. Отуда Olĕnĭus, adj. = етолски. + + +ŏlĕo, lŭi, —, 2. 1) мирисати (мирис од себе дати; пор. olfacio): o. bene, male; o. ceram, на восак.; ретко †о. sulphure, на сумпор. Отуда trop. заударати на што = одавати, откривати што: о. malitiam. illud nihil olet Academiam, нема на себи ни трага од академије. 2) опажати се својим мирисом: non olet unde sit, не опажа се откуда је; homo quidam olet, намирисао сам човека; aurum huic olet, овај је нањушио злато. + + +ŏlĕrācĕus, adj, (olus), налик на зеље; frutex. + + +ŏlētum, i, n. (olea), место маслинама засађено, маслињак (в. olivetum). + + +ŏlĕum, i, n. (olea), 1) уље, олај, зејтин: prov. oleum et operam perdidi (каже се и oleum et opera periit), узалуд сам се трудио; addere o. camino, сипати уље у ватру, правити од зла горе 2) школа за гимнастику (јер су стари при телесном вежбању а особито при рвању тело уљем мазали): decus eram olei, био сам дика гимнастичке школе; trop. и о другом вежбању, н. пр. у говору. + + +olfăcĭo, fēci, factum, făcĕre, 3. мирисати (мирис осетити; пор. oleo, odoror): alqd; sagacissime olfacere, имати врло добар нос. Отуда trop. = нањушити, приметити: numum. + + +olfacto, 1. (intens. од olfacio), 1) омирисати: alqd. 2) намирисати, приметити, осетити. + + +†olfactŭs, ūs, m. (olfacio) мирис, мирисање, чуло мириса. + + +*†ŏlĭdus, adj. (oleo), мирисав, особ. = рђавога мириса, смрдљив. + + +ōlim adv. (од старога ollus = ille), 1) о прошлости. негда, једном, отпре: alium me censes esse nunc atque o. 2) о будућности = негда, једном, убудуће: non, si male nunc, et olim sie erit. Hor. 3) уопште а) = икада; б) = кадшто, каткад: ut pueiis o. dant crustula blandi doctores, Hor. 4) †давно, одавно: o. provisum erat ut etc. + + +ŏlĭtor, ōris, m. (olus), баштован, који сади или продаје поврће. + + +ŏlĭtōrĭus, adj. (olitor), н. пр. forum o. тржиште где се продаје поврће. + + +ŏlīva, ae, f. (olea), 1) маслинка (плод). 2) маслина (дрво). Отуда и = палица маслинова, грана од маслине итд. + + +ŏlīvētum, i, n. (oliva), место маслинама засађено, маслињак (в. oletum). + + +*ŏlīvĭfer, fĕra, fĕrum, adj. (oliva-fero), што роди маслином. + + +*†ŏlīvum, i, n. = oleum; u = мирисна маст. + + +olla, ae, f. лонац. + + +ollŭs и olle (стар облик м. ille), dat. sing. olli м. illi; dat. plur. ollis; acc. plur. ollos, olla. + + +*†ŏlor, ōris, m. лабуд. + + +*†ŏlōrīnus, adj. (olor), лабудов. + + +ŏlus, ĕris, n. поврће, зеље. + + +ŏluscŭlum, i, n. (dem. од olus). + + +Olympĭa (ŏ), ae, f. (Ὄλυμπία), Зевсу посвећен предео у Елиди где су се светковале велике олимпијске игре. Отуда 1) *†Olympĭăcus, adj, олимпијски. 2) Olympĭăs, ădis, f. а) Олимпијади, време од четири године од једне светковине олимпијских игара до друге; Грци бројаху по њима своје године. Код песника кадшто и = lustrum, време од пет година; б) мати Александра Великога. 3) Olympĭcus, adj. 4) Olympĭēum, ēi, n. храм Зевса олимпијског. 5) Olympĭŏnīcēs, ae, m. (Ὀλυμπιονίκης), победилац у олимпијским играма. 6) Olympĭus, adj. Отуда subst.; а) Olympĭum, ĭi, n. упр. храм олимпијскога Зевса, а отуда и варошица на Сицилији са Зевсовим храмом; б) Olympĭa, orum, n. олимпијске игре: vincere Olympia. победити у олимпијским играма. + + +Olympĭăs в. Olympia. + + +Olympĭŏnīcēs в. Olympia. + + +Olympus1 (ŏ), i, m. (Ὄλυμπος), име више брегова, међу којима је најпознатији на граници Македоније и Тесалије, од старих сматран као стан богова; отуда *= небо. + + +Olympus2 (ŏ), i, f. (Ὄλυμπος), варош у Ликији на брегу Олимпу. Отуда Olympēni, ōrum, m. становници Олимпа. + + +Olynthus (ŏ), i, f. (Ὄλινθος), варош на полуострву Халкидици на граници Македонској. Отуда Olynthĭi (ŏ) ōrum, m. Олинћани. + + +ŏmāsum, i, n. говеђи дроб: *pingui tentus omaso угојен. + + +ōmĕn, ĭnis (од osmen, в. os1), 1) знак, предсказање, слутња, знамење било добро или зло; пор. auspicium, augurium, ostetum, portentum): accipere o.; hoc detestabile o. avertat Jupiter; omini causā; *i secundo omine, пођи у добри ча! 2) жеља: fausta omina; optima oo. 3) услов: ea lege et omine ut etc. 4) *свечан и значајан обичај. + + +†ōmentum, i, n. 1) марамица којом су црева покривена, опорњак. 2) црева. + + +ōmĭnātor, ciris, m. (ominor), пророк, врач, гаталац. + + +ōmĭnor dep. 1. (omen), 1) прорицати, предсказивати, слутити: alci alqd; malo alienae quam nostrae reipublicae ominari, волим слутити туђој држави, него својој; naves, velot ominatae se venisse ad etc, лађе, као да им се слутило да итд.; erba male ominata,злослутне речи. 2) желети коме што (и тим слутити): alci alqd. + + +†ōmĭnōsus, adj. (omen), кобан, што слути на што (обично на зло): res. + + +ŏmissus, adj. с comp. (part. од omitto), немаран, непажљив, небрижљив. + + +ŏmitto, mīsi, missum, 3. (obmitto), 1) пуштати, испустити, оставити, одбацити: arma; habenas; animam, душу испустити, 2) trop. а) напустити што, оканитити се чега (пор. amitto, intermitto): timorem; spem; voluptates; omissis rebus omnibus, оканивши се свега; б) пренебрегнути, пропустити, не употребити: occasionem; o. noxiam, без казне оставити; hostem, из вида испустити; в) у говору прећутати, не споменути: alqm; rem; г) престати: *omitte mirari; omitto iratus esse, нећу више да се срдим. + + +*omnĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (omnis-fero) који све носи. + + +*†omnĭgĕnus, adj. од сваке врсте, свакојаки. + + +omnimŏdis, adv. свакако, сасвим, Lucr. + + +†omnĭmŏdo, adv., свакако, сасвим. + + +omnīnō, adv. (omnis), 1) сасвим, посве: nihil o., баш ништа; aut o. aut magna ex parte; non o. haec dicit, не каже то изреком. 2) уопште: de hominum geneie aut o. de animalium (genere) loquor. 3) укратко о., ut te absolvam, nullam hic navem conspicio. 4) свега, у свему, само: quinque o. fuerunt, било их је свега петоро. 5) истина, до душе, дабогме (кад се у првој реченици нешто допушта, а друга се почиње са »али«). pugnas omnino, sed cum adversario facili. + + +*omnĭpărens, tis, adj.,што све рађа, производи: terra; aether. + + +*†omnĭpŏtens, tis, adj. свемогућ. + + +omnis, e, adj. 1) у sing. а) сваки (пор. quisque): omnis de officio quaestio; б) сав, вас, цео (пор. totus): o. Gallia; omni orā maritimā, дуж целе морске обале; о. insuia; o. sanguis; non omnis moriar, Hor, нећу сав умрети (оставићу) вечни спомен); в) икоји, икакав (м. ullus): sine о. periculo. — 2) у plur. сви, све, сва: oo. bomines; omnibus precibus rogare = јако молити, omnia facere, чинити све што се може; quis est omnium, ко је тај на целом свету? Напосе често долази plur. n. omnia, све; in co sunt omnia, у том је све, на том се све оснива; cum eo mihi sunt omnia, с њим сам у тесној свези; is mihi omnia est, он ми је све; omnia prius erunt quam etc, свашта ће се пре догодити него што итд.; alia omnia, сасвим друго, противно (в. alius 3); eadem oo., то исто; per oo. и †само omnia = у свему, у сваком погледу; omnia planus, свуда раван. + + +*omnĭtŭens, tis, adj., који све види. + + +*omnĭvăgus, adj., који се свуда скита, свуда блуди: Diana. + + +*omnĭvŏlus, adj. (volo), који све хоће. + + +Omphălē, ēs, f. (Ὀμφάλη), краљица лидијска, код које је Херкул неко време као роб у женском оделу служио. + + +*†ŏnăger или ŏnăgrus, i, m. (ὄναγρος), дивљи магарац. + + +onăgos, i, m. (ovayog), који тера магарце. + + +*†ŏnăger или ŏnăgrus, i, m. (ὄναγρος), дивљи магарац. + + +Onchesmītēs, ae, m. (Ὀγχημίτης; sc. ventus), ветар који дува од епирскога пристаништа Онхесма. + + +ŏnĕrārĭus, adj. (onus), теретан, товаран: navis; jumenta; subst. ŏnĕrārĭa, ac f. (sc. navis), теретна лађа, лађа за превоз. + + +ŏnĕro, 1. (onus), 1) натоварити, обременити, оптеретити: navem; jumenta; o. umerum pallio, огрнути кабаницу; *о. mensas dapibus, многа јела изнети на сто; о. manus jaculis, наоружати; о. ventrem или onerari cibo, прејести се. 2) trop. а) нагомилати, обасути, претоварити: alqm promissis; laudibus; али понајвише у злом значењу, о. contumeliis; in-juriā: o. alqm pugnis, избити; б) додијати, досађивати коме: *verba lassas onerant aures; *alqm dictis. 3) отешчати, зло увећати: о. injuriam; pericula. 4) *у што товарити, ливати: o. vina cadis, напунити бурад вином. + + +ŏnĕrōsus, adj. с comp. (onus), 1) тежак, теретан: praeda. 2) trop. теготан, досадан. + + +commōtĭo, ōnis, f. (commoveo), покрет; само trop. узбуђење, узрујаност, потрес духа: c. animi; cc. animorum, а и само commotiones. + + +ŏnŭs, ŏnĕris, n. 1) бреме, терет, товар (пор. moles, pondus): armorum; tanta onem navium; sub onere, под теретом; merces et onera. Отуда *о. ventris или само onus, дете у утроби. 2) trop. а) = труд, тешкоћа, досада: о. officii; o. probandi, обавеза да се што докаже; esse oneri, бити коме досадан; б) данак, порез, а особ. дŷг: onera graviora injungere; oneribus premi, haec oo. in pauperes inclinata sunt. + + +ŏnustus, adj. (onus), натоварен, оптерећен, обремењен, теретан: asellus o. auro; navis onusta frumento; (Pl. и каснији) onustus auri. Отуда trop. пун чега, натоварен: onusti cibo et vino; o. vulneribus; (Pl.) onustum esse = имати пун желудац; o. fustibus, избијен; corpus onustum, стар. + + +ŏnyx, ŏnўchis, f. (ὄνυξ), 1) упр. нокат на прсту, отуда onyx = жућкаст драги камен. 2) = жућкаст мрамор; *= суд од овог мрамора; напосе кутијица за масти и балсам. + + +†ŏpācĭtās, ātis, f. (opacus), сенка, присенак, хладовина. + + +ŏpăco, 1. (opacus) осенити, сенком покрити: locum. + + +ŏpācus, adj. с comp. и sup., 1) сенаст. осењен (с погледом на хладовину; пор. umbrosus): ripa; *frigus o., сенком причињена хладовина. 2) *†мрачан, таман: nox; nubes; trop. senectus o., жалосна. 3) *†што осењује: arbor; nemus. Отуда barba o., густа. + + +ŏpella, ae, f. (dem. од opera), мали труд. + + +ŏpĕra, ae, f. 1) труд, рад, посао који се у што уложи (пор. opus; а да се при том не мисли уједно и на напор и тегобу, пор. labor): consilio et operă, саветом и делом; operă deditā или datā, хотимице, навлаш; opera est mihi (PL), трудим се; operam in re alqā ponere (locare, collocaie, consumere) или operam rei alci tribuere (impendeie) или operam in rem alqam conferre, труд у што уложити; edere operam, радити; али edere operam viri fortis, делати као јунак. Напосе а) operam dare или tribuere rei alci, бавити се чим; operam navare rei alci, трудити се око чега; operam dare funeri, auctioni, бити на укопу, лицитацији; operam dare alci = указати ком услугу, али и = слушати кога (као ученик); †operam dare tonsori, дати се бријати; operam dare in exercitatio nem, одати се на вежбање; operam do ut (ne) valeas, трудим се да (не) итд.; б) operā meā, tuă итд., мојим трудом, мојом кривицом; в) unā или eādem operā (предкл.), заједно, у исти мах; г) operae pretium est, вредно је труда. 2) служба, услуга: operas dare, службу вршити; operas dare alci, код кога; Musis operas reddere, служити Музама. 3) време, прилика, доколица: opera mihi; est (deest), имам (немам) кад; opera mihi est audire, могу натенани слушати. 4) (предкл. и касно), а) = opus, дело, рад: opera aranearum; б) дневни посао, надница: qua ternis operis. 5) обично у plur. надничари, радници, помоћници: operae mercenariae; отуда у презирном смислу ортак, помагач: оperae theatrales, најмљени да у позоришту пљескају или звижде (клакери) и сл. + + +ŏpĕrārĭus, adj. (opera), раднички, посленички: homo o., радник (који тежак посао ради; пор. mercenuarius), каже се и о најмљеним лицима у позоришту (в. opera 5). Напосе subst. а) ŏpĕrārĭus, īi, m. радник, надничар, и б) ŏpĕrārĭa, ae, f. радница, = блудница. + + +ŏpercŭlum, i, n. (operio), поклопац, заклопац: dolii. + + +ŏpĕrīmentum, i, n. (operio), покривач, покров: redditur terrae corpus et quasi operimento matris obducitur. + + +ŏpĕrĭo, ŏpĕrŭi, ŏpertum, 4. 1) поклопити, покрити (нечим тежим; пор. tego): amphovas auro; capite operto, с покривеном главом. 2) trop. а) обасути, затрпати: alqm contumeliis; б) сакрити, затајити: alqd; luctum. 3) затворити: ostium; ocalos. + + +ŏpĕror, dep. 1. (opero), 1) радити, делити, пословати: seniores (apes) intus operantur; o. rei alci, радити на чему. 2) богу служити, жртвовати: о. sacris; *deo. 3) уопште постајати око чега: in cute curanda plus aequo operata juventus (више него што би требало); о. studiis. + + +ŏpĕrŏsē, adv (operosus), 1) трудно, мучно. 2) тачно. + + +†ŏpĕrōsĭtās, ātis, f. (operosus), труд. брижљивост (особ. претерана): supervacua. + + +ŏpĕrōsus, adj. с comp. и sup. (opera), 1) радин, ко се много труди: colonus; *herba, крепка. 2) мучан, трудан: labor; opus; carmen. + + +†ŏpertōrĭum, ĭi, n. (operio), покривач, покровац. + + +ŏpertus, adj. (part. од operio) покривен, сакривен, тајан: operta quae fuēre, aperta sunt; subst. ŏpertum, i, n. тајна: Apollinis operta, пророчанства Аполонова; opertum deae bonae, тајно место где су се римске жене 1. маја на светковину добре богиње састајале; opertum literarum, тајна писама. + + +Ophīōn (ŏ), ŏnis, m. (Ὠφίων), 1) пратилац Кадмов. Отуда Ophīōnĭus, adj. = тепски. 2) отац Амиков; отуда Ophīōnĭdēs, ae, m., син Офионов = Amycus. + + +Ophĭŭsa (ŏ), ae, f. (Ὀφιοῦσα), старинско име острва Кипра. Отуда Ophĭūsĭus, adj. = кипарски. + + +ophthalmĭās, ae, m. (ὀφθαλμίας), једна риба окатица (чисто лат. oculata). + + +*†ŏpĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (ops-fero), која помаже. + + +ŏpĭfex, ĭcis, comm. (opusfacio), творац, посланик, напосе рукодеља (коме треба механичне вештине; пор. faber, artifexi: o. mundi, створитељ; stilus est, o. dicendi, стил ствара говор. + + +ŏpīlĭo, ōnis, m. (ovis) (предкл. и песн.), овчар. + + +ŏpīmē, adv. (opimus), обилно, богато, красно. + + +ŏpīmĭtās, ātis, f. (opimus), обиље, изредност, красота, дивота. + + +Opīmĭŭs (ŏ), име римскога племена. Најпознатији је Lucius O., конзул г. 121. пр. Хр., под којим је C. Gracchus убијен. + + +ŏpīmus, adj. с comp. (opes), 1) угојен, дебео (пор. pinguis): bos; habitus corporis. 2) мастан, плодан: campus; ager; vitis. 3) обогаћен: o. praedā. 4) trop. угледан, славан, обилат: divitiae; opus; praeda o, обилат плен; oo. ornamenta; напосе spolia opima, оружје које један војвода од другога у боју отме. 5) у реторици претоварен, одвише бујан: о. genus dicendi. + + +ŏpīnăbĭlis, adj. (opinor), што се мније, мисли, дакле што је још неизвесно: res; ars. + + +ŏpīnātĭo, ōnis, f. (opinor), мишљење; нагађање. + + +ŏpĭnātor, oris, m. (opinur), нагађач. + + +ŏpīnātus1, adj. (purt. од opinor), што је тек у мислима, привидан, уображен: bonum; malum. + + +ŏpīnātŭs2, ūs, m. (opinor) (Lucr.) мишљење; нагађање. + + +ŏpīnĭo, ŏnis, f. (opinor), 1) мњење које се оснива само на осећању и на субјективном схватању; пор. senten tia), мишљење, мисао, назор: opinio plus saepe valet quam res ipsa; o. mali, по каквом злу; ut o. mea est (fert), по мом мишљењу; adducere aliquem in eam opinioneni, довести кога до тог назора; ea opinione ducor или in ea opinione sum ut putem etc, тога сам мишљења да итд.; habeo opinionem = мислим; али и = мисли се о мени, н. пр. opinionem habeo timoris, мисли се о мени да се бојим; Cassius venitineam opinionem, ipsum finxisse bellum, почело се мислити о Касију да је он сам рат измислио; о. hominum de alqo. 2) Напосе а) = нагађање, очекивање: contra (praeter) opinionem, противно очекивању, преко очекивања; opinione citius, брже него што се мислило; б) повољно мишљење или очекивање: vicit ille opinionem meam; в) †глас; о. exiit, разнео се глас. + + +ŏpīnĭōsus, adj. са sup. (opinio), који много нагађа. + + +ŏpīnor, dep. 1. мнити, мислити, нагађати (в. opinio; пор. censeo и сл.: o. alqd; o male de alqo; opinor eum abiturum esse. Често се opinor умеће у говор, као мало подсмешљиво, мислим, рекао бих (пор. credo, censeo): sed opinor, quiescamus! + + +ŏpĭpărē, adv. (opiparus), красно, богато, дивно, славно. + + +ŏpĭpărus, adj. (opes), красан, богат, диван, славан. + + +†ŏpistŏgrăphus, adj. (ὀπισθόγραφος) острагу (на полеђини) написан. + + +ŏpĭtŭlor, dep 1. (ops-tuli), помоћи (ком у невољи; пор. juvo): alci; o. inopiae. + + +ŏpŏbalsămētum, i, n. (opobalsamum), балсамов сад. + + +ŏpŏbalsămum, i, n. (ὀποβάλσαμον), сок или смола балсамовог дрвета, балсам. + + +ŏportet, tŭit, 2. verb. impers., пристоји се, приличи, ваља, треба: ita fieri o., тако треба да буде; о. pecuniam dari. треба да се новац даде; non oportuite eas relictas esse, није их требало оставити; fit secus quam o., друкче но што би требало. Често = нужно је, мора бити: exstent о. vestigia, мора бити трагова. + + +oppango, oppēgi, oppactum, 3. приковати, приденути: о. alci suavium, пољубити кога. + + +oppecto, —, —, 3., упр. очешљати; шаљиво — оглодати, изести: piscem. + + +*oppēdo, —, —, 3. trop. = ругати се коме или чему. + + +oppĕrĭor, oppĕritus и (ређе) oppertus, dep. 4. (ob и осн. PER, в. experior), чекати, очекивати кога или што (лепши израз него praestolor; пор. exspecto): o. alqm; opperire me, чекај ме; classis opperitur ut etc, флота чека да итд.; о. tempora sua. + + +oppĕto, pĕtīvi и pĕtii, pĕtĭtum, 3. (каквом злу) на сусрет ићи, подврћи му се, трпети га: о. pestem; poenas. Напосе o. mortem, умрети, погинути (вољно и постојано; пор. obeo); отуда *†само oppetere = умрети; о. fame, од глади. + + +oppĭdānus, adj. (oppidum) варошки; (изван Рима; opp. urbanus = римски). senex; кадшто и = маловарошки, паланачки. Отуда subst, oppĭdāni, ōrum, m. варошани. + + +†oppĭdātim, adv. (oppidum), по варошима, од вароши до вароши. + + +oppĭdō, adv. (од грч. (ἐπιπέδως или од oppidum), веома, одвећ, јако: о. pauci; o. inter se differunt; pleraque o. quam parva erant, прекомерно (пор. sane quam). + + +oppĭdŭlum, i, n. (dem, од oppidum), варошица. + + +oppĭdum, i, n. (ob и PED, откуда и impedire), сваки заграђени простор, град, варош (осим Рима; пор. urbs); oppida sua omnia ad duodecim; o. Mitylene; o. maritimum. + + +oppignĕro, 1. заложити, у залогу дати. + + +oppīlo 1. (ob-pilo), зачепити, запушити, затворити: ostium; scalas. + + +opplĕo, plēvi, plētum, 2. (obpleo), пунити, напунити: aedes spoliis; nives oppleverant omnia; trop. o. aures alcjs; vetus haec opinio opplet Graeciam, распрострто је по свој Грчкој. + + +opplōro, 1. при или према чему плакати: quin vos auribus meis opplorare desinitis, што не престајете плакати ту код мојих ушију? + + +oppōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. (ob-pono), 1) метнути, поставити, положити што пред што или према чему (особ. у непријатељској намери): о. se alci, противстати коме; *о. manum oculis или ante oculos или †ad oculos, држати руку пред очима, ставити је пред очи; о. turrim ad introitum portūs, подићи кулу при уласку у пристаниште; armatos ad portas; moles oppositae fluctibus; luna opposita soli; fores oppositae, затворена врата. 2) trop. а) навести што као противан разлог: о. auctoritatem non minorem; quid habes quod mihi opponas?; — особито кад се што поређивањем другоме чему супротставља: multis secundis proeliis unum adversum opponere; б) кога чим страшити: о. alci formidines; terrorem; в) изложити: o. se periculis; corpora pro patria; ad omne periculum is solus opponitur, он се један излаже свакој опасности. + + +opportŭnē, adv. (opportunus), угодно, удобно, згодно. + + +opportūnĭtās, ātis, f. (opportunus), 1) згодан положај места: loci: viae. 2) угодно време, прилика, згода (пор. occasio, грч. εὐκαιρία): о. aetatis; temporis: magnas opportunitates corrumpere, пропустити врло згодне прилике; per occasiones, у згодним приликама. 3) телесна и душевна способност, дар: quanta o. est in animis hominum ad res maximas! 4) корист, удобност (пор. utilitas): am. citia tantas opportunitates habet, толике су користи од пријатељства. + + +opportūnus, adj. с comp. и sup. (ob и PORT, откуда и portus, porta), 1) удобан, згодан, угодан: locus; tempus; nox o. erat eruptioni, за нападај, излет; tempore opportunissimo; aetas opportunissima. 2) вешт, способан: o. rei alci или ad rem; ad haec magis opportunus nemo est. 3) користан, употребљив: ceterae res, quae appetuntur, opportunae sunt singulae rebus fere singulis, од других ствари које желимо (богатство, моћ, здравље) свака појединце даје само једну корист. 4) изложен: corpus o. morbo; o. injuriae. + + +oppŏsĭtĭo, ōnis, f. (oppono), противстављање. + + +*†oppŏsĭtus1, adj. (part. од oppono), 1) што лежи насупрот, преко пута. 2) противно, противословно. + + +†oppŏsĭtŭs2, ūs, m. (oppono), 1) у plur. = противстављање, постављање против чега или кога: laterum nostrorum oppositus (acc. plur.) pollicemur, обричемо да ћемо те нашим телом заклањати, Cic. Marc. 10. 2) у sing. = стајање према чему, само у abl.: sol lunae oppositu deficit, помрачава се. + + +oppressĭo, ōnis, f. (opprimo), trop. 1) насиље, сила. 2) насилно освојење ког места. 3) угњетавање, тлачење. + + +oppressĭuncŭla, ae, f. (dem. од oppressio), опипавање. + + +oppressor, ōris, m. (opprimo), угњетач. + + +oppressŭs, ūs, m. (opprimo), притисак. + + +opprĭmo, pressi, pressum, 3. (obpremo). 1) притиснути, стеснити: opprimi onere, пасти под теретом; opprimi ruinā, смрвљен бити; opprimi terrā, земљом засут бити; o. classem, потопити; о. os loquentis, запушити уста, ућуткати, opprime os, језик за зубе! 2) trop. а) спречити, угушити, затрти, уништити: fraudem, спречити превару; tumultum, угушити буну; ignem, угасити; о. rei memoriam, изгладити спомен; б) = надвладати, надјачати: Graeciam; libertatem; opprimi dolore, metu, подлећи тузи, страху; в) оборити, упропастити, притеснити итд.: о. alqm judicio, falso crimine = учинити да ко буде невин осуђен; opprimi aere alieno, пропасти због дуга; г) = крити, тајити: alqd; iram; д) literae oppressae, слова у читању нејасно изговорена, прогутана (opp. expressae); ђ) изненада напасти, смéсти: hostes incantos; mors eum oppressit; е) o. occasionem, уграбити прилику. + + +opprŏbrĭum, ĭi, n. (ob-probrum), 1) укор са срамоћењем (пор. convicium, maledictum, objurgatio, probrum), ругло, погрда: hoc ei opprobrio fuit, то му је служило на погрду; напосе = погрдна реч: opprobria dicere. 2) *= особа што коме служи на погрду, срамота: opprobria majorum. + + +opprŏbro, 1. (ob-probrum), корити кога с ружењем, пребацивати коме што: о. alci alqd. + + +oppugnātĭo, ōnis, f. (oppugno), нападај, навала, јуришање на град или стан (пор. obsidio): о. oppidi; castrorum; relinquere inceptam oppugnationem, оканити се опсаде; trop. нападај речима, тужба. + + +oppugnātor, ōris, m. (oppugno), нападач: trop. o. meae salutis. + + +oppugno, 1. (pugnus), 1) (Pl.) ударати песницом: os alcjs. 2) нападати, јуришати: oppidum; castra. Отуда а) = речима, тужбом нападати: alqm: б) о. alqm pecuniā, митити. + + +ops- в. obs-. + + +ops1 (nom. и dat. sinq. не употребљавају се; осн. OP), ŏpis, f., 1) sing. моћ, снага; понајвише у свези са onim или summā: omni ope, summā или maximā ope, свом снагом; *non opis est nostrae, не стоји у нашој власти; б) помоћ: opem ferre alci (= opitulari), помагати коме; sine оре tuā; в) *= opes. 2) у plur. средство, а) = имање, богатство (као средство којим се долази до утицаја): oo. tenues; б) = утицај, моћ, власт; напосе политична моћ: opes violentae, силом, насиљем стечен; quum tantis esset opibus, пошто беше силан. + + +Ops2, ŏpis, f., богиња земље или плодности, римски облик грчке Реје или Кибеле. + + +opsōnātor в. obsonator. + + +opsōnātus в. obsonatus. + + +opsōnĭum в. obsonium. + + +opsōno в. obsono. + + +opt в. obt-. + + +optābĭlis, adj. с comp. (opto), вредан да се пожели, жеље достојан. + + +†optabĭlĭtĕr, adv. с comp. (optabilis), вредно жеље. + + +optātĭo, ōnis, f. (opto), жељење, жеља: alci tres optationes dare. + + +optātus, adj. с comp. и sup. (part. од opto), жељен, драг, повољан. Отуда а) abl. optātō, adv., по жељи; б) као subst. optātum, i, n. жеља; mihi in optatis est hinc proficisci, желим одавде отпутовати. + + +optĭmās, ātis (optimus), 1) adj. (ретко), један од најбољих, најплеменитијих, аристократски: matronae optimates; parum optimas es, слабо се заузимаш за великаше. 2) subst. у plur., најбољи у политичком погледу = великаши, аристократе, патрицији (као супротност народној странци). + + +optĭmē, optĭmus в. bene, bonus. + + +optĭmē, optĭmus в. bene, bonus. + + +optĭo, ōnis, (opto), 1) f. слободан избор, воља: o. eligendi, слобода избора. 2) m. (предкл. и касно), изабрани помоћник вишега или нижега официра, ађутант или наредник. + + +*†optīvus, odj. (opto), изабран, жељен, омиљен: cognomen. + + +opto, 1. (осн. OP, грч. ΟΠ откуда ὄψομαι), 1) изабрати: locum, ducem; ut optet, utrum malit (од malo) cervices Roscio dare on insutus in culleum per summum dedecus vitam amittere, нека бира да ли ће да пружи врат Росцију (да га убије), или да у кожни џак ушивен најсрамније живот изгуби. 2) желети (жељу чим год изјавити; пор. cupio, expeto): в. alqd; opto illud vidēre; opto ut illud bene accipĭas; o. alci mortem; o. alqd ab alqo, искати. 3) тврдити што по својој вољи (opp. docere): somnia haec sunt Democriti non docentis, sed optantis. + + +ŏpŭlens в. opulentus. + + +ŏpŭlentĕr, adv. с comp. (opulens), обилно, богато, господски, красно, велелепно. + + +ŏpŭlentĭa, ae, f. (opulene), 1) имућност, богатство (opp. egestas, inopia). 2) утицај, моћ: о. Lydorum. + + +ŏpŭlentĭtās, atis, f. = opulentia. + + +*†ŏpŭlento, 1. (opulentus), обогатити: alqm re alqŭ. + + +ŏpŭlentus, adj. с comp. и sup. (ређе и ŏpŭlens; од opes), 1) могућан = богат, имућан: homo; oppidum; o. re alqā и *rei alcjs, богат у чему; arva oo., плодне њиве. 2) могућан = моћан, јак, силан, знаменит, знатан: factio; civitas, res. 3) †диван, красан, сјајан, велелепан: dona; liber; agmen. + + +ŏpŭs1, ŏpĕris, n. (осн. OP), 1) радња, пословање: о. facere, тежити (земљу); o. quaerare тражити посла, занимања. 2) израђен посао, дело, а) зграда: о. facere, подићи зграду, саградити; б) вештачко дело. кип и сл.: о. pictoris; *caelatum o.; в) спис, књига: о. habeo in manibus; г) зид, бедем, шанац: opera fiunt, зид се гради; urbem operibus claudere; flumen operibus (насипима) obstruere; д) опсадна справа: opera (turres, arietem, etc.) admovere. 3) дело, рад, занимање, посао: opera im imortalia edĕre; eorum hoc unum est o.; o. oratorium, говорнички посао. 4) вештина, рукотвор: nihil est opere aut manu factum; locus opere et naturā (вештином и природом) munitus. 5) труд, трудба magno, maximo, summo opere, веома (в. magnopere); tanto opere, quanto opere, толико, колико (в. tantopere, quantopere); nimio opere, одвише. 6) дејство: *o. hastae meae. + + +ŏpŭs2, indecl. потреба, 1) opus est, треба, нужно је: opus nobis est dux, треба нам вођа; boves nobis opus sunt, требају нам волови; maturato o. est, треба се *журити; (ретко) о. est temporis и (предкл.) opus est cibum; o. est abire; o. est te abire или (предкл.) о. estut abeas, треба да одеш; si quid ipsi a Caesare opus esset, ако му што од Цезара устреба; quod scitu (supin). opus est, што ваља знати. 2) †о. habere re alqā, требати што. + + +Opus3 (ŏ), Opuntis, f. (Οποῦς), варош у Локриди у Грчкој. Отуда Opuntĭus, и subst. Opuntĭi, ōrum, m. Опунћани. + + +ŏpuscŭlum, i, n. (dem. од opus), мало дело, делие. + + +ŏra, ae, f. (os1), 1) крај, ивица, поруб, међа, граница (пор. margo): poculi; *clipei. Отуда = уже којим се лађа за обалу везује: oram resolvere, одрешити; oras et ancoras praecidere, пресећи. 2) обала, приморје (пор. litus): ora maritima Graeciae. 3) предео, страна света, земљин појас: quot orae sunt partesque terrarum; *luminis orae = живот, свет; exire in oras luminis, родити се. + + +ōrăcŭlum, i, n. (oro), 1) оракул, пророчиште, храм или место где се дају божји одговори и изреке. 2) изрека оракула, одговор божји. Отуда а) уопште прорицање, пророчанство; б) пола у иронији = изрека, о којој не сме бити сумње: physicorum oracula. + + +†ōrārĭus, adj. (ora), прибрежни, обалски: navis o., лађа што само покрај обале плови. + + +ŏrātĭo, ōnis, f. (oro), 1) говор уопште, усмено саопштење: ferae sunt rationis et orationis expertes; qualis homo, talis o.; oratione, говором, речима (opp. re, делом). 2) беседа (са спремањем и за какав известан циљ; пор. sermo): habere orationem de re alqā; pro alqo; in alqm, против кога. 3) начин говора, израз: о. fortis; placida итд. 4) језик (ког народа): о. Graeca. 5) речитост: satis in eo fuit orationis, доста речит беше. 6) проза (у супротности према поезији): et in poëmatis et in oratione. 7) †царско писмо сенату. + + +orātĭuncŭla, ae, f. (dem. од oratio). мален, леп говор: illa aureola o. + + +ōrātor, ōris, m. (oro), 1) говорник (који се вештином за то изобразио): clarus; illustris; magnus; summus. 2) од посланика онај који у име свију говори. 3) молитељ (Plaut.). + + +ōrātōrĭē, adv. (oratorius), говорнички. + + +ōrātōrius, adj. (orator), говорнички: ars; ornamenta; — subst. ōrātōrĭa, ae, f. (sc. ars), наука о речитости. + + +ōrātrix, ĭcis, f. (oro), 1) молитељка, Plaut. 2) †упр. говорница, беседница; као превод грчке речи ῥητορική, наука о речитости. + + +ōrātum, i, n. (part. од oro), молба; понајвише у plur., orata nostra, Ter. + + +ōrātŭs, ūs, m. (oro), молба: само у abl. sing: oratu tuo, на твоју молбу. + + +orbātĭo, ōnis, f. (orbo), лишавање, отимање. + + +*orbātor, ōris, m. (orbo), који друге лишава деце или родитеља. + + +orbĭcŭlātus, adj. (orbiculus), округао: mala orbiculata, нека врста врло добрих јабука. + + +orbĭcŭlus, i, m. (dem. од orbis), мали, круг. + + +Orbĭlĭus, ĭi, m., граматик у Риму, учитељ Хоратијев. + + +orbis, is, m. 1) коло, круг: ducere, efficere orbem; consistere in orbem, стати у округ (каре); in orbem torquēre, савијати у округ; o. saltatorius, играчки обруч. Напосе o. signifer, зодијак; lacteus, Млечни Пут (Кумовска Слама); orbes finientes, видик, хоризонт. Отуда trop. а) о току времена или догађаја: *о. annuus, година; idem o. volvitur in singulos annos, исти се догађај као у каквом колу враћа сваке године; imperium per orbem in omnes ibat, заповедништво је ишло редом на свакога; б) о говору: о. verborum или orationis, периода; в) †о. doctrinae, скуп наука, енциклопедија. 2) †свака округла површина, округла плоча, колут: о. solis; lunae; clipei; каже се orbis и за око, округли сто, тањирић на теразијама, точак. Напосе o. terrarum (ретко о. terrae), круг земаљски, свет, земља. + + +orbĭta, ae, f. (orbis), 1) траг од колских точкова, колосек. 2) trop. пример: о. veteris culpae. 3) уопште пут: lunaris illa о. + + +orbĭtās, ātis, f. (orbus), 1) лишавање милих и драгих, особ. родитеља, деце итд., сиротовање: misera est o.; maximao, reipublicae talium virorum, оскудица у таквим људима. 2) †уопште губитак, лишавање: tecti. + + +orbo, 1. (orbus), 1) лишити кога милих и драгих (пор. privo, spolio), особ. родитеља или деце: о. alqm filio; patria orbata multis claris viris. 2) уопште лишити кога какве драгоцене ствари: о. alqm dignitate; sensibus. + + +Orbōna, ae, f. (orbus), богиња сиротовања, коју су родитељи призивали у помоћ у тренуцима кад су се за живот своје деце бојали. + + +orbus, adj. (ὀρφός, ὀρφανός), 1) лишен својих најмилијих, особ. родитеља или деце, сиротан, самохран: pater; tilius; о. liberis, без деце; * о. alcjs или ab alqo, ко је кога изгубио; subst. orbus, m. и orba, f, сирота: orbi orbaeque, удовице и сироте. 2) уопште лишен чега, што му је драго: plebs orba tribunis; contio o. ab optimatibus; mare orbum portubus; pectora orba fide, срце без верности. + + +orca, ae, f. (сродно са urceus), 1) нека врста китова. 2) *трбушаст суд, буре. + + +Orcădĕs, dum, f., острва при Шкотској, сад Orkneys. + + +orchăs, ădis, f. (ὀρχάς) врста маслине. + + +†orchestra, ae, f. (ὀρχήστρα), у римском позоришту предњи део (најближи позорници) где су била места за сенаторе; trop. = сенат. + + +Orchŏmĕnus, i, f. (Ὀρχόμενος), 1) прастара варош у Беотији. Отуда Orchŏmĕnĭus, adj и subst. Orchŏmĕnĭi, ōrum, m. Орхоменци. 2) варош у Аркадији. + + +orcĭnus, adj. (orcus), подземни, што спада у царство мртвих: senatores orcini, који су после смрти Јулија Цезара по његовом тестаменту дошли у сенат. + + +orcŭla, ae, f. (dem. од orca), ведрица, кабао, буренце. + + +Orcus, i, m. (сродно ἕρκος, затвор), 1) подземни свет, царство мртвих: demittere alqm orco. 2) бог подземни: pallidus. 3) *смрт: morari orcum, пустити смрт да чека = живети. + + +ordĭa (ŏrum, n.) prima (Lucr.) = primordia, в. ту реч. + + +ordĭnārĭus, adj. (onto), 1) †што стоји у реду: vites. 2) уредан, редован, правилан, обичан: consules oo. (opp. suffecti). + + +ordĭnātē, adv. (ordinatus), редовно, уредно. + + +ordĭnātim, adv. (ordo), 1) редом, по реду: honores petĕre. 2) правилно, уредно: alqd instruere. 3) војн. term. t. = ред по ред. + + +ordĭnātĭo, ōnis, f. (ordino), 1) ређање: vitium; отуда правилно уређење: anni; vitae. 2) †а) државно уређење, влада, управа; б) уредба, наредба; в) постављање, наименовање. + + +†ordĭnător, ōris, m. (ordino), који уређује, уредник. + + +ordĭnātus, adj. с comp. и sup. (part. од ordino), уређен, уредан, правилан: cursus; vir. + + +ordĭno, 1. (ordo), 1) поређати, у ред поставити, уредити: agmina; aciem. Отуда trop. †ordinare cupiditates, правилно разредити (класификовати); *о. res publicas, у историјском реду представити. 2) добро уредити: orationem; causam. 3) †а) управљати чим: о. provinciam; б) поставити, наименовати: magistratum; o, filium in successionem regni, наименовати сина за наследника. + + +ordĭor, orsus sum, dep. 4. (ordo). 1) нешто засновати, почети, отпочети, предузети, латити се чега (одабранији израз него incipio, inchoo): o. telas; sermonem; ordior disputare de illa re; често и само за се значи = почети о чему говорити, причати, што описивати: о. de re alqā; reliquas res; *miranti (докле се чуђаше) sic orsa dea. 2) intrans. почети, свој почетак имати: inde est orsa oratio. 3) part. као subst. orsa, ōrum, n. а) почетак: б) говор: referre orsa alcjs. + + +ordo, ĭnis, m. 1) ред (пор. series): rerum; arborum; longus o. vehiculorum, поворка. Напосе А) ред седишта или клупа у позоришту: sedere in quatuordecim ordinibus, седети на једној од четрнаест клупа, бити витез (eques, јер се њихова места у позоришту зваху quatuordecim ordines); Б) у војсци, врста, ред: observare ordines, остати у реду, не излазити из реда; ordines explicare, раширити, размаћи; ordinem и ordines commuture, променити фронт. Отуда а) мањи део војске, вод, сатнија: ordinem ducere, бити centurio; alqm in ordinem cogere, терати кога у ред (trop. ограничити, приморати, понизити: se ipsum cogere in ordinem, понизити се); †redigere in ordinem, уврстити у ред; б) = официр, центурион: inferiores, primi ordines, нижи, вити официри; В) као adv. ordine (или ex-, in ordine, или per-, in ordinem), редом, по реду, један за другим: ordine interrogare, seutentiam dicere. — 2) ред, поредак, уредба: conservare, tenere ordinem; *o. rerum, ток ствари; exponere ordinem facinoris, изложити ток догађаја од почетка до краја. Напосе а) ordine = уредно, по закону: ordine perfectis votis; recte et o.; б) extra ordinem, изванредно: provinciam alci extra ordinem decernere, преко свакога реда; extra ordinera pugnasti, против дане заповести; spem quam extra ordinem habemus de eo, многоме се од њега надамо; в) nnllo ordine, неуредно. — 3) разред, сталеж грађана у политичком погледу: о. amplissimus, senatorius, сенатори; о. equester, витезови. о. plebejus, народ, пук; omnes uno ordine habere, држати све подједнако, не правити разлике. + + +Orēăs (ŏ), ădis, f. (Ὀρείας), горска вила, нимфа. + + +Orestēs (ŏ), ae или is, m. (Ὀρέστης), син Агамемнонов и Клитемнестрин, пријатељ Пиладов; да оца освети, убио је матер и стога би гоњен од фурија, докле га ареопаг, у ком председаваше богиња Атена, од те клетве не опрости. Отуда Orestēus, adj. + + +orgănĭcus, adj. (ὀργανικός), (предкл.), музичан; отуда subst. orgănĭcus, i, m., музичар, свирач. + + +†orgănum, i, n. (ὄργανον), 1) оруђе, права, инструменат. 2) напосе музична справа, а имено оргуље. + + +orgĭa, ōrum, n. (ὄργια), 1) помамна и тајанствена светковина, особ. Бахова. 2) trop. = тајна. + + +ŏrĭchalcum, i, n. (ὀρείχαλκος), жута мед (жути бакар), пиринач. + + +ōrĭcilla, ae, f. м. auricilla (dem. од auricula), мало уво, уванце. + + +Orĭcos (ō), i, f. или Orĭcum, i, n. (Ὠρικός, -κόν), варош са пристаништем у Епиру. Отуда 1) Orĭcus, adj. 2) Orĭcīni, ŏrum, m. Оричани. + + +ŏrĭens, tis, m. (part. од orior; sc. sol), 1) исток, јутро: ab oriente ad occidentem. 2) *= сунце или дан. + + +†ŏrĭentālis, adj. (oriens), источни: ventus. + + +†ŏrīgĭnātĭo, ōnis, f. (origo), произвођење речи, етимологија (лат. реч за itvpoXoyia). + + +ŏrīgo, ĭnis, f. (orior), 1) постанак: rerum omnium. 2) Напосе а) порекло, рођење: trahere originem ab alqo; ducere originem ex Hispania, бити родом из; б) колено, племе, породица, род: clarus origine; в) о. gentis, праотац, прамати; г) о. mundi, творац; д) †постојбина: Judaea o. hujus mali. + + +Orīōn (ō), ōnis, m. (Ὠρίων) 1) по причи ловац на гласу, син Хиријејев (Hyrieus), од Дијане убијен. 2) звездано јато близу екватора, три звезде у њему зову се штапци. Стари су држали да Орион доноси олујину и кишу. + + +ŏrĭor, ortus sum (ŏrĭtūrus), dep. 4. (осн. OR, грч. ΟΡ, откуда ὄρνυμι; ind. praes. и conj. imperf. има по 3. конјугацији: orĕris, orĭtur, orĭmur, orĭmĭni, orĕrentur), 1) дизати се, устати: consul oriens de nocte. 2) о звездама, излазити, рађати се, указати се: sol; lux; orto sole, ујутру рано; oriens sol, исток; *stella oritur; ab orto sole, од јутра. 3) trop. а) настати, подићи се: controversia, кавга се заметнула; tempestas, бура се дигла; clamor oritur; hoc а te oritur (то је твоје масло); б) почињати, почетак имати: ab his sermo oritur, они отпочну разговор, *nox oritur; в) о људима, водити порекло, родити се: Numae nepos, filiā ortus; ex concubina ortus erat; equestri loco ortus, од витешког сталежа; г) о реци, извирати: Rhenus oritur ex Lepontiis; д) расти: olea vitisque et cetera calidioribus oriri sueta што расту обично у топлијим пределима. + + +Orīthyīa (ō), ae, f. (Ὠρείθυα), кћи атичкога краља Ерехтеја, мати Калајидова и Зетова (Calais и Zethes). + + +ŏrĭundus, adj. (orior), откуда има порекло, родом: ex Etruscis; inde; Albā. + + +ornāmentum, i, n. (orno), 1) опрема, оправа, оружје, прибор, скуп свега онога, чиме је ко (па и животиња) снабдевен: ornamenta popnli Romani, ратне спреме; oo. boum. 2) накит, украс: pecunia et omnia oo., драгоцености; oo. triumphalia, consularia etc, почасни знаци, достојанство конзулско. 3) дика, одликовање: decus et o. senectutis, reipublicae; ornamentis afficere alqm, одликовати кога. 4) ornamenta dicendi, sententiarum, накит говора, красне мисли. + + +ornātĕ, adv. с comp. и sup. (ornatus), кићено, укусно, красно: dicere. + + +*†ornātrix, īcis, f. (orno), кићаница, китилица (робиња која је госпођу облачила, а особ. косу јој китила). + + +ornātus1, adj. с comp. и sup. (part. од orno), 1) опремљен, оправљен, снабдевен (да има и накита; пор. instructus, praeditus): re alqā. 2) украшен, кићен, леп: oratio; versus. 3) славан, угледан, частан: locus ad dicendum ornatissimus. 4) изредан, красан, изврстан: adolescens. + + +ornătŭs2, ūs, m. (orno), 1) опремање, спремање. 2) опрема, оправа уопште; напосе одело, накит, украс: о. portarum, itinerum, улепшавање; о. militaris, војничка опрема (оружје, оклоп); о. equi, узде, покровац, седло итд.; напосе о украсу говора: о. verborum; afferre ornatum oratioui, говор улепшати. + + +orno, 1. 1) оправити, опремити, снабдети чим (а да то буде и с накитом; пор. instruo): о. alqm armis, pecuniā; о. classem, provinciam, свачим снабдети; о. convivium, част приредити; fugam, све за бежање спремити. 2) красити, украсити, накитити (пор. como, decoro): Italiam; mensas; *capillos, фризирати. 3) trop. а) = хвалити, славити, похвално спомињати: alqm; о. alqd dicendo, у беседи улепшати; б) частити, одликовати, помагати: civitatem omnibus rebus о., у свему унапређивати; quod eum (Pompejum) ornasti, што си му помогао да буде одликован; кадшто и = наградити. + + +ornus, i, f. дивљи јасен (fraxinus ornus L., die wilde Bergesche). + + +ŏro, 1. (os1), 1) говорити: alqd; напосе = говором расправљати, усмено разлагати: litem; causam; ipse pro se oravit, сам се бранио пред судом; ars orandi, вештина говорничка. 2) молити, просити: о. alqm alqd; oro alqm abeat и ut (ne) abeat, да (да не) оде; а и *†oro alqm abire; orabo gnato filiam, просићу кћер за сина; о. alqd ab alqo. + + +Orontēs (ŏ), is и ae, m. (Ὀρόντης), река у Сирији. Отуда Orontĕus, adj. = *сирски. + + +Orōpus (ō), i, f. (Пролбд), варош у Беотији на граници Атике. + + +Orpheus (eus једносложно), ĕi, и ĕos, m. (Ὀρφεύς), Орфеј, прастари грчки (трачки) песник, син Аполонов (или Ејагров, Oeagrus) и музе Калиопе, муж Еуридичин (Eurydice). Отуда Orphēus и Orphĭcus, adj. + + +orsa в. ordior. + + +orsŭs, ūs, m. (ordior) (ретко), почетак, предузетак. + + +†orthŏgrăphĭа, ae, f. (ὀρθογραφία), правопис, ортографија. + + +Ortōna, ae, f. варош у Лацији. + + +ortŭs, ūs, m. (orior), 1) излазак, исход; o. solis; отуда = исток: sol commeans ab ortu ad occasum. 2) постанак, почетак: juris; venti; tribuniciae potestatis. 3) о људима, порекло: ducere ortum ab alqo, водити порекло од некога. 4) рођење (opp. interitus): puerorum; primo ortu, одмах по рођењу. + + +Ortўgĭa, ae, f. (Ὀρτυγία), 1) острво код Сиракузе што сачињава и један део те вароши. 2) старије име острва Delos. Отуда Ortўgĭus, adj. + + +†ŏryx, ўgis, comm., врста дивље козе. + + +ŏrȳza (oriza), ae, f. (ὄρυζα), пиринач (плод). + + +ōs1, ōris, n., 1) уста. Напосе а) уста као орган којим се једе и говори: cibum oris hiatu capessere, отвором уста примати храну; esse in ore (hominum), бити предметом говора; venire in ora vulgi, постати предмет општега говора; habere alqd in ore, увек о истом предмету говорити; uno ore, једногласно; б) *†trop. говор: о. planum, јасан говор; о. promptum, одрешен; os Pindari, узвишени песнички говор Пиндаров; в) језик. loqui ore quinquaginta gentium, језик педесет народа: г) †кљун у птице, а отуда и = *предњи део лађе. 2) отвор, ушће, улазак: *os ulceris; os specūs, portūs, улаз у пећину, у пристаниште; os fluminis, може значити и = ушће, а и = извор. 3) лице, образ (особ. уколико се душевно расположење на њему изражава а поглавито на устима; пор. facies и vultus): in ore alcjs, пред чијим очима; laudare alqin in os, у очи; concedere ab ore alcjs, отићи коме испред очију; omnium ora atque oculi in me conversa sunt; laedere os alci, ударити кога у лице; praebere os alci, дати се ударити. Напосе а) os durum, impudens, безобразност, тврд образ (дебела кожа на челу); а кадшто стоји и само os: nostis os hominis, знате га већ како је безобразан; напротив os molle = скромност, стидљивост; б) = глава. + + +ōs2, ossis, n. кост (особ. у plur.): legere ossa, купити кости од спаљене лешине; ossa atque pellis sum, сав сам кости кожа. Отуда trop. а) = унутрашњост чега: exarsit in ossibus dolor; б) = коштица у плодовима. + + +Osca, ae, f., варош у Арагонији, сад Huesca. Отуда Oscensis, adj. и subst. Oscenses, ĭum, m. Оштани. + + +oscĕn, ĭnis, comm. (obs-cano), птица певачица = птица прорикача, из чијег су певања аугури будућност прорицали (гавран, врана, сова и сл.): e cantu sinistro oscinis, из злослутне песме птичије. + + +Osci, ōrum, m., прастаро племе у Кампанији. Отуда Oscus, adj. и Oscē, adv., ошки. + + +oscillum1, i, n. (dem. од osculum), упр. усташца; мала сличица Бахова. + + +oscillum2, i, n. (obs и cilleo или cillo = moveo), љуљашка, особ. при Баховој светковини. + + +oscĭtantĕr, adv. (oscito), зевајући, сањиво = равнодушно, без саучешћа. + + +†oscĭtātĭo, ōnis, f. (oscito), 1) зијање. 2) зевање. 3) trop. дремљив говор, без живота. + + +oscĭto, 1. (os и cieo = moveo), 1) зијати, уста отворена имати. 2) зевати. 3) trop. = бити сањив и без саучешћа, не пазити. + + +†oscŭlābundus, adj. (osculor), љубећи по више пута. + + +oscŭlātĭo, ōnis, f., љубљење, целивање. + + +oscŭlor, dep. 1. (osculum), 1) љубити, целивати: alqm; simulacrum; o. cum alqo, љубити се с ким; osculantur inter se, љубе се. 2) trop. = миловати, високо ценити: scientiam juris tanquam filiolam osculari suam. + + +oscŭlum, i, n. (dem. од os1), 1) *усташца. 2) пољубац (уопште; пор. basium и suavium). + + +Osĭris (ŏ), ĭdis, m. (Ὄσιρις), главни бог Мисира (геније Нила), муж Изидин, од свога брата Тифона убијен и раскомадан. + + +Osismi, ōrum, m., племе у Галији, у данашњој Бретањи. + + +ōsor, ōris, m. (odi), мрзац. + + +Ossa, ae, f. (Ὄσσα), брег у Тесалији. Отуда Ossaeus, adj., оски. + + +*†ossĕus, adj. (од os2), коштани. + + +ossĭcŭlum, i, n. (dem. од os2), кошчица, мала кост. + + +ossĭfrăgus, i, m. и ossĭfrăga, ae, f. (os2 и frango), костоломан, нека врста орлова. + + +ostendo, di, sum (предкл. и ostentum), 3. (obs-tendo), 1) напред пружати: manus; ager soli ostenditur, лежи према сунцу. 2) пружати, показивати (пор. monstro): о. alci alqd; о. se, појавити се, указати се; о. se alci; ostendi, показати се, дати се видети. 3) trop. а) показати = обелоданити, издати и сл.: sententiam suam; о. se inimicum alci; о. metum. Напосе б) = изјавити, на знање дати, ставити у изглед: o. oppugnationem, претити јуришем; o bellum; o. spem, metum, показати чему се ко може надати и од чега се има бојати; victoria ostenditur, има изгледа за победу; в) објаснити, казати, доказати, приповедити и сл.: alqd; ostendit se cum alqo colloqui velle; o. quid consilii sit. + + +ostentātĭo, ōnis, f. (ostento), 1) показивање, изјављивање: saevitiae. 2) хвалисање, величање себе самога: о. ingenii multorum annorum ostentationes meae, моја многогодишња хвалисава обећавања. 3) варање, привидност: homo veritate, non ostentatione popularis, човек у истини, а не тек привидно народан; о. doloris; ostentationis causā, да се покаже. + + +ostentātor, ōris, m. (ostento), 1) који коме што показује: rector juveni et ceteris periculorum praemiorumque ostentator, који ће младића руководити а осталима њихове изгледе, и зле и добре, показати. 2) хвалиша: factorum. + + +ostento, 1. (intens. од ostendo), 1) пружати, нудити, показивати: passos capillos; o. alci jugula sua pro capite alcjs. 2) trop. а) на видик изнети, хвалити се чим (сујетно), позивати се на што: equum armaque capta; prudentiam; o Ambiorigem, хвалисати се Амбиоригом; б) у изглед стављати, обећавати (што добро), претити (каквим злом: о. praemia, agrum, bel lum, caedem, servitutem; в) обелоданити, на знање дати, казати: о. principem, показати владалачке врлине; о. quid eos maneat, казати им шта их чека. + + +ostentum, i, n. (ostendo), чудо, чудан знак, предсказање (пор. augurium, omen, monstrum, portentum): facere oo., чинити чудеса. + + +ostendo, di, sum (предкл. и ostentum), 3. (obs-tendo), 1) напред пружати: manus; ager soli ostenditur, лежи према сунцу. 2) пружати, показивати (пор. monstro): о. alci alqd; о. se, појавити се, указати се; о. se alci; ostendi, показати се, дати се видети. 3) trop. а) показати = обелоданити, издати и сл.: sententiam suam; о. se inimicum alci; о. metum. Напосе б) = изјавити, на знање дати, ставити у изглед: o. oppugnationem, претити јуришем; o bellum; o. spem, metum, показати чему се ко може надати и од чега се има бојати; victoria ostenditur, има изгледа за победу; в) објаснити, казати, доказати, приповедити и сл.: alqd; ostendit se cum alqo colloqui velle; o. quid consilii sit. + + +ostentŭs, ūs, m. (ostendo), само у dat. sing. 1) показивање: corpora objecta ostentui, телеса бачена на гледање, 2) доказ: hoc est ostentui clementiae tuae, то служи за доказ твоје благости. 3) привидност, обмана. + + +Ostĭa, ae, f., варош у Лацији на ушћу Тибра. Отуда Ostĭensis, adj. остијски: incommodum Ostiense, пораз римске флоте, задан од гусара код Остије; provincia О., служба квесторова у Остији, набављање хране за Рим и надзор над водоводима. + + +ostĭārĭum, ĭi, n. (ostium; sc. tributum), вратарина, порез на врата. + + +†ostĭārĭus, ĭi, m. (ostium), вратар. + + +ostĭātim, adv. (ostium), од врата до врата, од куће до куће. + + +ostĭŏlum, i. n. (dem. од оstium), вратанца, мала врата. + + +ostĭum, ĭi, n. (os1), 1) ушће, улаз: fluminis; o. portūs. 2) врата (уопште; пор. janua). + + +ostrĕa, ae, f. и ostrĕum. i, n. (оттр£ог), устрица, острица, острига, шкољка. + + +ostrĕătus, adj. (ostrea), упр. остригама покривен = крастав. + + +*ostrĕōsus, adj. с comp. (ostrea), богат у остригама. + + +*ostrĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (ostrea-fero), обилан остригама, пун острига. + + +*ostrīnus, adj. (ostrum), багреноцрвен, пурпурне боје. + + +*†ostrum, i, n. (oorpov), крв од морског пужа, пурпурна, багреноцрвена боја; отуда = пурпурно одело, покривач. + + +ōsus, part. од odi (предкл.) = коме је ко мрзак или што мрско: osa sum inimicos obtueri, мрско ми је гледати непријатеље. + + +Otho (ŏ), ŏnis, m. (Ὄθον), римско породично име, а) в. Roscius; б) M. Salvins O., римски цар. Отуда Othŏnĭānus, adj. Отонов. + + +Othrўădĕs. ae, m. (Ὀθρυάδης), 1) син Отријев (Othrys) = Panthus. 2) спартански војвода. + + +Othrўs. ўos, m. (Ὄθρυς), брег у Тесалији. + + +ōtĭŏlum, i, n. (dem. од otium), мали одмор, мала доколица. + + +ōtĭor, dep. 1. (otium), бити беспослен, одмарати се, бити на тенани, доколан. + + +ōtĭōsē, adv. (otiosus), 1) беспослено. 2) докôно, на тенани. 3) мирно. + + +ōtĭōsus, adj. с comp. и sup. (otium), 1) беспослен, особ. = без државне службе, доколан: nunquam minus otiosus sum qnam quum otiosus sum (онда највише радим кад не служим). 2) о стварима, празан, беспослен и сл.: tempus, празно; pecunia о., не уложен; senectus o., без занимања; dies о., у нераду проведен. 3) миран, безбрижан, равнодушан, неутралан, немаран и сл.: animus; homo; spectator. Отуда †= слободан од чега: о. rei alcjs или а re alqā. 4) †бескористан, излишан: sermo. + + +ōtĭum, ĭi, n. 1) доколица, одмор од послова, особ. од државних = дакле миран, тих приватни живот: о. honestum; frui otio, уживати одмор; о. suum consumpsit in historia scribenda, доколицу је своју провео пишући историју. 2) време за што: habere o. ad alqd faciendum, имати кад да што урадим; о. auscultandi, за слушање; quum est о., кад имаш каде; otio или per o., на тенани. 3) *= производи чије доколице, н. пр. песме. 4) беспослица, беспослен живот: languescere in otio, омлитавити у беспосличарењу. 5) мир, мирно време (пор. pax): о. et pax; рег о, у мирно доба; res in o deducere, умирити; *deus nobis haec otia fecit, овај мир дао. + + +†ŏvātĭo, ōnis, f. (ovo), овација, светковина мања од тријумфа где је војвода на коњу или пешке у Рим улазио. + + +ŏvĭcŭla, ae, f. (dem. од ovis), овчица, као придевак Квинта Фабија Максима Кунктатора. + + +Ovĭdĭus (ŏ), ĭi, m. име римскога племена (gens), из којега је најпознатији песник Publius Ovidius Naso, рођен у Сулмону (Sulmo) г. 43 пр. Хр., умро у Томима (Tomi) на Црном мору г. 17. п. Хр. + + +ŏvīle, is, n. 1) кошара за овце, овчара, овчарница. 2) место где се гласало на Мартову пољу у Риму. + + +ŏvillus, adj. (ovis), овчији. + + +ŏvis, is, f. (ὄϊς), овца; *= вуна; trop. = глупак. + + +ŏvo, 1. 1) радосно усклицавати: laetus ovansque; cum ovante gaudio. 2) држати овацију (мали тријумф на коњу или пешке; в. ovatio): ovans urbem ingressus est. + + +ōvum, i, n. (ᾠύν), јаје. Напосе а) како су Римљани обед обично почињали с јајима а свршивали с воћем, говорило се; famem integram afferre ad o., донети целу глад до јајета (не јести ништа пре обеда); ab ovo ad mala, од јајета до јабука (од почетка до краја); б) на тркалишту у цирку било је седам јаја, тј. јајастих фигура, од којих је, колико се год пута тркалиште оптрчало, по једна скидана, те се тако бројило, колико се пута наоколо трчало. + + +Oxus, i, m. (Ὄξος), река у средњој Азији што утиче у Аралско језеро, сад Аму-Дарја. + + +P. име = Publius. — P. C. = patres conscripti. — P. M. или Pont. max. = pontifex maximus. — P. R. = populus Romanus. + + +pābŭlātĭo, ōuis, f. (pabulor), 1) храњење стоке, паша. 2) војн. term. t. хођење по храну, по фураж. + + +pābŭlātor, ōris, m. (pabulor), 1) војник који иде по храну, по фураж. + + +pābŭlor, dep. 1. (pabulum), 1) †пасти стоку. 2) војн. term. t. ићи по храну, по фураж. Отуда trop. (Plaut.) о рибару = тражити свој ужитак. + + +pābulum, i, n. (pasco), 1) храна за стоку, пића, паша: ut quiete et pabulo laeto reficeret (опоравити) boves; *pabula pinguia; *pabula carpit (nace) ovis; напосе у војн. говору храна, фураж. 2) храна, јело: p. amoris, што потхрањује љубав. + + +*păcālis, adj. (pax), мирован, што припада миру: p. olea, што значи мир. + + +*pācātor, ŏris, m. (paco), који умирује, који мир посредује. + + +pācātus, adj. с comp. и sup. (part. од paco), умирен, миран (opp. hostilis): civitas; provincia pacatissima; *mare, стишано; oratio alcjs pacatior; *pacato vultu, мирним лицем; subst. pācātum, i, n. пријатељска земља: vagi milites in pacato, in hostico errant, раштркани војници лутају и по пријатељској, и по непријатељској земљи. + + +Păchўnum, i n. (Πάχυνος), јужна главина Сицилије. + + +Păcĭdējānus, i, m., гладијатор (в. gladiator) на гласу. + + +*†pācĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (pax-fero), мироносан: *Cyllenius; oliva. + + +pācĭfĭcātĭo, ōnis, f., мирење. + + +pācĭfĭcātor, ōris, m. (pacifico), који умирује, помирује, посредник мира. + + +pācĭfĭcātōrĭus, adj. (pacificator), који мири, мир посредује: legatio. + + +pācĭfĭco, 1. и pācĭfĭcor, dep. 1. (pax-facio), 1) intrans. мирити се: Jugurthā pacificante, док се мирио: pacificatum (supin., да се мире) legati а Volscis venerunt; pacificatus cum Carthaginiensibus, пошто је с Картагињанима мир закључио. 2) trans. trop. *умирити, ублажити: mentem. + + +pācĭfĭco, 1. и pācĭfĭcor, dep. 1. (pax-facio), 1) intrans. мирити се: Jugurthā pacificante, док се мирио: pacificatum (supin., да се мире) legati а Volscis venerunt; pacificatus cum Carthaginiensibus, пошто је с Картагињанима мир закључио. 2) trans. trop. *умирити, ублажити: mentem. + + +pācĭfĭcus, adj. (pax-facio), који мири, миран: persona. + + +păcĭo, —, —, 3. (предкл.) = paciscor. + + +păciscor, pactus sum, dep. 3. (пор. pango), 1) intrans. поравнати се с ким, погодити се о што, сложити се (пор. transigo): p. cum alqo magnă mercede; paciscuntur inter se; pacisci de re alqā; pacisci ut alqd fiat, да што буде. 2) trans. уговорити што за се: p. provincias; decem minas; vitam ab alqo; pacem cum deditis, мир углавити с онима што су се предали; part. pactus, уговорен, погођен: pactae indutiae; pactum praemium; pactum esse diem, да је дан уречен; abl. abs. pacto inter se, ut etc, погодивши се да итд. Напосе = заручити девојку: pacisci puellam; haec ei pacta erat, ова беше с њим заручена; отуда subst. pacta, ae, f., заручница; †pactus, i, m. заручник. 3) *дати, заменити: vitam pro laude. + + +pāco, 1. (pax), умирити, смирити; обично = укротити, савладати: Galliam; hostes. + + +pacta, ae, f. в. paciscor. + + +pactĭo, ōnis, f. (paciscor), 1) погодба, уговор, договор, поравнање: facere pactionem cum alqo de re alqā; per pactionem, по договору. 2) Напосе а) уговор између закупника и становника које провинције: pactiones conficere; б) тајни и варљиви договор, комплот: suspitio pactionis. + + +Pactōlus, i, m. (Πακτωλός), река у Лидији, што је носила златни песак. Отуда Pactŏlĭs, ĭdis, f, adj., пактолски. + + +pactor, ōris, m. (paciscor), посредник. + + +pactum, i, n. (part. од paciscor), 1) погодба, договор, уговор: p. occultum; pacta servanda sunt, уговоре треба држати; manere in pacto, pacto stare, држати се уговора. 2) у abl sing. начин: quo pacto, за што; isto pacto, alio pacto, на овај, на други начин; nullo pacto, нипошто; nescio quo pacto, не знам како. + + +pactus, i, m. в. paciscor. + + +Pactўē, ēs, f. (Πακτύη), варош у Тракији на Пропонтиди. + + +Pācŭvĭus, ĭi, m., стари римски трагички песник за Другога пунског рата, нећак Еннијев. Отуда Pācŭvĭānus, adj. + + +Pădaei, ŏrum, m., суров номадски народ у североисточној Индији. + + +Pădus, i, m., главна река у горњој Италији, сад Пад или По. + + +Pădūsa, ae, f, прокоп из Пада кроз Равену. + + +Paeān, ānis, m. (Παιάν), 1) лекар богова, чије се име доцније пренело на Аполона. 2) уопште песма радосна, победна, похвална; особ. у славу Аполонову. 3) = paeon. + + +†paedăgōgīum, ĭi, n. (παιδαγωγεῖον), 1) место где су се млади робови за отменија занимања васпитавали. 2) meton. деца у таком заводу. + + +paedăgōgus, i, m. (παιδαγωγός), 1) роб који је децу свуда, а особито у школу пратио; отуда (Com.) шаљиво о младићу који свуда иде за девојком. 2) trop. саветник, вођа. + + +paedĭdus (pēdidus), adj. paedor), прљав, гадан, смрдљив. + + +paedor (pēdor), ōris, m. (ср. са pedo), нечистота, гад, смрад (пор. coenum, lutum, squalor, sordes): *barba paedore horrida. + + +†paegnĭārĭus, adj. (παίγνιον), што спада у шалу, играчку: gladiatores paegniarii, који се само шале ради боре. + + +pēlex или paelex (не pellex), ĭcis, f. (πάλλαξ, παλλακίς), наложница, незаконита жена (пор. concubina): p. Jovis; *barbara p. = Medea. + + +pēlĭcātŭs (paelĭcātŭs), ūs, m., живљење са наложницом (конкубинат). + + +Paeligni (не Pēligni), ōrum, m., италијско племе у Самнији; отуда Paelignus, adj. = *чаробнички, јер Пелигни беху извикани као чаробници. + + +Paemāni, ŏrum, m., племе у Галији белгијској. + + +paenĕ (pēnĕ), adv. (sup. paenissime, Plaut.), скоро, готово, поготову, малоне, без мало (пор. fere, prope); p. periit, у мало што није погинуо; me p. perdidisti, готово си ме упропастио. + + +paeninsŭla, ae, f. (paeneinsula), полуострво. + + +paenĭtet в. poenitet. + + +paenŭla (не penula), ae, f. (φαινόλης), пространа горња хаљина (огртач, кабаница, бунда) која се на путу и на злу времену носила; prov. scindere paenulam alci = не дати госту да иде. + + +paenŭlātus, adj. (paenula), ко носи огртач. + + +†paenultĭmus, adj. (paeneultimus), претпоследњи; напосе subst. paenultĭma, ae, f. (sc. syllaba), претпоследњи слог. + + +Paeŏnes, num, m. (Παίονες), народ у Македонији. Отуда 1) Paeŏnĭa, ae, f., предео у Македонији, доцније назван Emathia. 2) Paeŏnĭs, (ĭdis, f., Пеонка, жена из Пеоније. 3) Pāeŏnĭus, adj. + + +*Paeōnĭus, adj. (παιώνιος, Paean), пеонски: mos P., начин лекарски; herbae, лековите. + + +Paestum, i, n., варош у Луканији, названа и Posidonia. Отуда Paestānus, adj. и subst. Paestāni, ōrum, m. Пештани. + + +paetŭlus, adj. (dem. од paetus), paetus, adj., ко очима жмира или на страну гледа, разрок (хотимице; пор. strabo); обично = ко гледа заљубљено, намигује: Venus. + + +*†pāgānus, adj. (pagus). 1) што спада у један срез, срески, сеоски, сељачки. Отуда subst. pāgānus, i, m. а) сељак, сељанин; б) грађанин према војнику. 2) trop. прост, неук, неуглађен. + + +pāgātim, adv. (pagus), село по село, по селима, срезовима, на села, срезове. + + +păgella, ae, f. (dem. од pagina). + + +Păgĭda, ae, m. 1) река у Африци. 2) река у Феникији. + + +pāgĭna, ae, f. (pango), 1) страна у књизи, а како су стари само на једној страни листа писали, и = лист: complere paginam, страну исписати. Отуда p. honorum, плоча на каквом споменику где су урезиване чије титуле, заслуге и државне службе које је отправљао. 2) trop. = спис (песма, књига). + + +pāgĭnŭla, ae, f. (dem. од pagina), странчица. + + +pāgus, i, m., срез, као политична заједница сељачка, особ. код Гала и Германа, као супротност заједници варошкој = сеоска општина, кантон (пор. vicus): pagi vicique; *= уопште село. + + +Urbĭgĕnus pagus, срез (кантон) у Хелвецији, можда данашње Orbe у Кантону Vaud (Waadtland). + + +păla, ae, f. (м. pagela од pango), 1) лопата. 2) у прстену оно место где се камен умеће. + + +Pălaemōn, ōnis m. (Παλαίμων) морски бог, као човеку име му је Melicertes (в. Athamas). + + +Pălaepharsālus, i, f. (ἡ παλαία, Φάρσαλος), стари Фарсал, варош у Тесалији. + + +Pălaepŏlis, is, f, варош у Калпанији. Отуда subst. Palaepŏlĭtāni, orum, m., становници Палепоља. + + +Pălaestē, ēs, f. (Παλαιστή), приморска варош у Епиру, сад Паласа. Отуда Pălaestinus, adj. + + +Pălaestīna, ae, f. земља Палестина у Сирији. Отуда Pălaestīnus, adj. и subst. Pălaestīni, ōrum, m. Палестинци. + + +pălaestra, ae, f, (παλαίστρα) 1) рвалиште, школа за рвање, гимнастичка школа: p. uncta, јер су се рвачи уљем мазали. 2) рвање, телесна вежбања: discere, exercere palaestras. 3) trop. а) место где се вежбају и у другом чему, школа уопште; б) вежбање, наука, напосе = говорничка вештина: non tam armis institutus quam palaestrā, није тако вешт у оружју, као у говорништву. + + +pălaestrĭcē, adv. (palaestricus), палестарски, школски. + + +pălaestrĭcus, adj. (παλαιστρικός), палестарски, школски: motus pp. покрети вештачки. Отуда subst. а) pălaestrĭca, ae, f. (sc. ars), вештина рвања, гимнастика; б) pălaestrĭcus, i, m., учитељ рвања, гимнастике. + + +Pălaetўros, i, f. (Παλαίτυρος), стари Тир на феничком копну, разорен од Небукаднезара. + + +pălam, adv. 1) а) јавно, пред људима, пред светом (пор. aperte, puhlice; opp. clam, occulte): in foro saltare; p. ante oculos omnium; nec p. nec secreto; б) очевидно, познато: p. est, очевидно је; p. facere, објавити; в) отворено: p. agere et aperte dicere; p. habere alqd, обелоданити (opp. celare). — 2) (највише*†) praep. с abl., пред, у присуству: me palam, предамном; p. populo. + + +Pălămēdēs, is, m. (Παλαμήδης), грчки јунак под Тројом, син еубејскога краља Науплија, преваром Улисовом убијен. + + +Pălātīnus, adj. (palatium), палатински: *collis; tribus Palatina; — такође и царски (пор. palatium 2): †domus, *laurus Palatina, ловорово дрво пред царским двором. + + +Pălātĭum, ĭi, n. 1) један од седам брежуљака римских. 2) *двор, палата, јер је цар Август имао двор на палатинском брежуљку. + + +pălātum, i, n. (старији облик pălātŭs, ūs, m.; 1) непце у устима, особ. као орган кушања: dum palato quid sit optimum judicat. 2) *свод; p. coeli. + + +pălĕa, ae, f. плева. + + +pălĕăr, āris, n. (palea), подвратник у бика (кожа што му виси на врату). + + +Pălēs, is, f. (PA, Πά-ω, pasco), римска богиња заштитница стада и пастира. Отуда Pălīlis, adj. и subst. Pălīlĭa, ĭum, n., сељанска светковина за очишћење у част богињи Pales. + + +Pălīci, ŏrum, n., браћа близанци, синови Јупитерови, поштовани на Сицилији као хероји. + + +†Pălimbacchīus, ĭi, m. (παλιμβάκχειος) или Antĭbacchīus (sc. pes), стопа из два дуга и једног кратког слога (— — U). Стопа из једног кратког и два дуга слога зове се Bacchĭus (U — —). + + +pălimpsestus, i, m. (παλίμψηστος), пергаменат, с којега је старије писмо састругано на ново поврх њега написано. + + +pălĭnōdĭa, ae, f. (παλινῳδία), 1) понављање песме. 2) порицање, опорека, опозив. + + +Pălĭnūrus, i, m. (Παλινοῦρος), 1) крмар Енејин, који је крај обале луканске у море пао и удавио се. 2) по њему прозвана главина у Луканији. + + +pālĭtans, tis, part. од неупотребљ. palito, који унаоколо тумара. + + +pălĭūrus, i, f. (παλίουρος), драч (Rhainnus Paliurus L., Christdorn). + + +palla, ae, f. 1) дугачка и пространа горња хаљина римских госпођ, обично златом извезена, која им је до чланака допирала и коју су кад су из куће ишле преко столе (stola) облачиле, као и мушкарци тогу (toga). Палу су носили још цитараши и трагични глумци на позорници; с њоме сликају и богове Баха, Аполона, Озирида, несника Ариона и др. 2) †завеса. + + +†pallăca, ae, f. (παλλακή) = pellex, наложница. + + +Pallădĭum в. Pallas1. + + +Pallădĭus в. Pallas1. + + +Pallantēum в. Pallas2. + + +Pallantēus в. Pallas2. + + +Pallantĭās в. Pallas2. + + +Pallantĭs в. Pallas2. + + +Pallantĭus в. Pallas2. + + +Pallăs1, ădis, f. (Παλλάς), 1) песничко име Минервино, в. ту реч. 2) trop. *а) = маслиново дрво; б) = уље: infusā Pallade; в) = Palladium, в. ниже. Отуда Pallădĭus; adj., Паладин (Минервин); arx P., Акропољ у Атини ramus P., маслинова грана; напосе subst. Pallădĭum, ĭi, n., кип Паладин у Троји, који је штитио Троју док је год у њој био. + + +Pallas2, antis, m. (Πάλλας), 1) име гиганта којега је Минерва свладала. 2) по некој особитој причи отац, (пете) Минерве. 3) дед и прадед Евандров. 4) син Евандров. 5) син Пандионов, брат Егејев (можда истоветан са оним под 2). Отуда а) *Pallantĭăs, ădis или Pallantis, ĭdis, f. = Aurora (потомак Паланта под 1); б) Pallantēus, adj., Палантов; в) subst. Pallantēum, i, n. варош у Аркадији из које се Евандар у Италију одселио, и друга варош у Италији коју је Евандар сазидао; г) Pallantĭus adj.: heros P. = Euander. + + +Pallēnē, ēs, f. (Παλλήνη) варош и полуострво у Македонији. Отуда Pallēnensis, adj. + + +pallens в. palleo. + + +pallĕo, lŭi, —, 2. 1) блед бити: pallere morbo; fame. Често part. pallens као adj. о свему што је у подземном свету; песнички израз о стварима, pallere = бити бледе, одвише отворене боје (жуте, плаве, зелене). 2) trop. *а) од жеље за чим блед бити: p. numo, p. argenti amore, гинути за новцем; такође и = побледети од учења, многог рада: vigilandum, pallendum est; б) од страха пребледети, бојати се: p. pontum, страшити се од мора; p. alci, због кога; p. ad omnia fulgura. 3) *p. multos colores, често мењати боју лица. 4) part. pallens, а) *што прави бледим: morbus; philtra; б) sol pallentes jungit equos (о помрачењу сунца). + + +*†pallesco, pallŭi, —, 3. (paheo), 1) побледети, пребледети. Отуда = пожутети: frondes pallescunt. 2) trop. p. in femina = смртно се заљубити; * p. curis, јако се бринути; *nullā pallescere culpā, не страховати ни због какве кривице. + + +pallĭātus, adj. (pallium), који носи pallium (в. ту реч); отуда често = грчки: illi palliati (каже се о киповима у грчком ношиву). + + +pallĭdŭlus, adj. (dem. од pallidus), поблед, блеђан. + + +pallĭŏlātim, adv. (palliolum), с малим плаштом, кабаницом. + + +†pallĭŏlātus, adj. (palliolum), са кукуљицом на глави. + + +pallĭŏlum, i, n. (dem. од pallium), 1) мали плашт, кабаничица. 2) кукуљица, капишон. + + +pallor, ōris, m. (palleo), 1) бледоћа, бледило: ducere pallorem, побледети; *†pallor ei suffunditur, бледило га обузима. 2) trop. *страх који се издаје бледоћом. + + +pallŭla, ae, f. (dem. од palla), мали плашт, огртач. + + +palma, ae, f. (παλάμη), 1) длан. Отуда а) рука уопште; б) доњи, (шири) део од весла. 2) палмово дрво. Отуда а) *плод палмовога дрвета, урма; б) палмова грана; в) палмова гранчица као знак победе; отуда trop. a) = награда победе или победа, слава, преимућство и сл. dare, accipere palmam; gladiator plurimarum palmarum, који је већ многе победе задобио (у пронији = многа убиства починио); b) *= победилац: Dares, tertia palma. 3) = palmes, в. ту реч. 4) *= parma в. ту реч. + + +palmāris, adj. (palma) палмов; напосе = вредан палме, одличан: statua. + + +palmārĭus, adj. (palma) = palmaris; hoc mihi palmarium puto, ово држим да ми је најбоље дело (ремек). + + +palmātus, adj. (palma), што има облик длана или палме; напосе tunica (vestis) palmata, украшена увезеним палмовим гранчицама, какву су носиле војводе као тријумфатори. + + +palmĕs, mĭtis, m. (palma), 1) изданак, лозица на чокоту. 2) *а) грана уопште; б) чокот; чокоће, виноград. + + +*†palmētum, i, n. (palma), палмова шума. + + +*palmĭfĕr, fĕra. fĕrum, adj. palma-fero), палмоносан. + + +palmōsus, adj. (palma), палмовит, пун палмових дрвета. + + +palmŭla, ae, f. (dem. од palma), 1) длан. 2) шири крај од весла. 3) палма (дрво). 4) урма. + + +palmus, i, m. (palma), длан, као мера за дужину; четири су ишла у једну стопу (pes). + + +Palmўra, ae, f., варош у Сирији. + + +pālor, dep. 1. појединце тамо-амо тумарати (каже се о раштрканој гомили; пор. vagor, erro): vagi palantur per agros; in boves palatos inciderunt, наишли су на волове што су раштркани тумарали. + + +palpātīo, ŏnis, f. (palpo), глађење, улагивање. + + +palpător, ōris. m. (palpo), удворица, улагивало, ласкавац. + + +palpĕbrae, ārum, f. (у sing. тек касније), 1) капци (на очима), веђе. 2) meton. трепавице. + + +palpĭto, 1, трзати се, копрцати се, брзо и с дрхтањем кретати се (особ. о рањеницима, о онима што су на умору итд.): cor; cauda; lingua. + + +palpo, 1. и *palpor, dep. 1. 1) гладити, полако опипати: alqm. 2) миловати, улагивати се (пор. mulceo): alci и alqm; palpabo ecquonam modo possim etc, покушаћу ласкањем да л' бих како могао итд. + + +palpo, 1. и *palpor, dep. 1. 1) гладити, полако опипати: alqm. 2) миловати, улагивати се (пор. mulceo): alci и alqm; palpabo ecquonam modo possim etc, покушаћу ласкањем да л' бих како могао итд. + + +palpum, i, n. (palpo), глађење, миловање: mihi obtrudere non potes palpum, нећеш ме хвалом обманути. + + +pălūdāmentum, i, n. војнички плашт, огртач; особ. војводски огртач. + + +pălūdātus, adj. (paludamentūm), војничким плаштом заогрнут; често о војводи: p. profectus est. + + +*pălūdōsus, adj. (palus), баровит, блатан, глибовит. + + +pălumbēs, is, m. и f. (ређи облици pălumba, ae, f. и pălumbus, i, m.), дивљи голуб: prov. palumbem alci ad aream adducere, ићи ком на руку да без по муке до чега дође. + + +pālus1, i, m. колац (тањи него stipes); напосе као војн. term. t. колац који је представљао непријатеља, па служио младим војницима за вежбање: ad palum doceri; contra palum se exercere. + + +pălūs2, ūdis, f., бара, млака, локва: Stygia palus, река Styx у подземном свету. + + +Sătŭrae pălūs, језерце у Лацији, по свој прилици део Помптинског језера. + + +pălustĕr, stris, e, adj. (palus), баровит, глибовит; in loco palustri; loca demissa ac palustria, herbae palustres. + + +Pamphўlĭa, ae, f. (Παμφυλία), покрајина у Малој Азији. + + +*†pampĭnĕus, adj. (pampinus), 1) од винове лозе: corona, венац; umbra p., сенка од винова лишћа. 2) с виновим лишћем: p. hasta, виновим лишћем обмотана; vitis, uva, лоза, грозд, виновим лишћем покривен; ratis, лађа искићена виновим лишћем. + + +pampĭnus, i, m. 1) млада лозица на чокоту, ластар. 2) виново лишће. + + +Pān, -nos, acc. Pāna, m. (Πάν), шумски и пастирски бог, особито у Аркадији поштован. + + +*†pănacēa, ae, f. (πανάκεια), нека (измишљена) трава, о којој се говори да од свачега помаже; свеопшти лек. + + +Pănăetĭus, ĭi, m. (Παναίτιος), Панетије, стоички филозоф, учитељ млађега Сципиона Афричког. + + +Pănaetōlĭcus или Pănaetōlĭus, adj. (Παναιτωλικός, -τώλιος), који се тиче целе Етолије. + + +Pănaetōlĭcus или Pănaetōlĭus, adj. (Παναιτωλικός, -τώλιος), који се тиче целе Етолије. + + +†pănārĭum, ĭi, n. (panis), хлебна котарица. + + +Pănăthēnăĭcus, adj. (Παναθηναϊκός), што спада у велику атинску светковину »Panathenaea«; као subst. наслов једне свечане беседе Исократове. + + +panchrestus, adj. (πάγχρηστος), за све користан medicamentum. + + +†pancrătĭastēs, ae, m. (παγκρατιαστής), панкратијаста врста бораца (в. pancratium). + + +pancrătĭcē, adv. (pancratium), као што се панкратијасте боре, тј. ваљано, чврсто: valere p. (в. pancratium). + + +†pancrătĭum, ĭi, n. (παγκράτιον), врста телесног вежбања у којој беше и рвање (lucta) и песничење (pugilatus) спојено. + + +Pandătārĭa, ae, f, мало острво у Хетрурском мору, куда су за време царева шиљани прогнаници. + + +pandĭcŭlor, dep. 1. (pandus), протезати се. + + +Pandīōn, ŏnis, m. (Πανδίων), краљ у Атини, отац Прокнин и Филомелин. Отуда *Pandīŏnĭus, adj. = атински. + + +pando1, pandi, pansum или passum, 3. 1) развити, раширити, растегнути, разапети: rosa paulatim rubescens dehiscit et sese pandit; vela p., разапети једрила; crines passi, расплетена коса; manus passae, подигнуте, раширене руке (у молитви). Отуда а) медијално, paudi, пружати се, ширити се: panditur planities, пукла равница; б) прострети ради сушења: p. uvam in sole. Отуда part. passus као adj. = сув, осушен uva passa, суво грожђе, суварак; subst. passum, i, n., вино од суварка. 2) отворити: januam; trop. p. viam alci ad dominationem; p. rupem ferro, развалити; *p. agros = орати; p. ludos, отпочети; via panditur, отвара се. Отуда *†trop. а) = објавити, показати, открити, причати и сл.: rerum naturam; res; nomen; rem ordine p., причати по реду; б) res panditur = показује се. + + +pando2, 1. (pandus), 1) †кривити, савијати: manus leviter pandata, малко савијена. 2) intr. савијати се, искривити се: ulnus et fraxinus celeriter pandant, брзо се искриве. + + +Pandōra, ae, f. (Πανδώρα = од свију даривана), прва жена коју је Вулкан од земље начинио, а сви богови даривали; жена Епиметејева, мати Пирина (Pyrrha). + + +Pandōsĭa, ae, f. (Πανδωσία), варош у Брутији. + + +Pandrŏsos, i, f. (Πάνδροσος), кћи Кекропова, сестра Аглаурина и Херсина (в. Aglaurus, Herse). + + +*†pandus, adj., крив, накривљен, савијен (не јако; пор. uncus и curvus): carina; cornu; rami. + + +pănēgўrĭcus, adj. (πανηγυρικός), што спада у општу свечану скупштину; као subst. име једне свечане беседе Исократове, којом је Атињане позивао на рат с Персијанцима и заслуге Атињана хвалио; дакле = похвална беседа. + + +Pangaeus mons или Pangaea, ōrum, n. (Пцццау) планина македонска на трачкој граници. + + +Pangaeus mons или Pangaea, ōrum, n. (Пцццау) планина македонска на трачкој граници. + + +pango (осн. PAG, откуда и pac-s [= pax], paciscor; грч. ΠΑΓ, отк. πήγνυμι), I. panxi или pēgi, (panctum), 3. 1) забити, углавити, утврдити (кише у старом језику; пор. figo): p. clavum, закуцати клин; *ancoram litoribus (dat.). спустити котву; p. limites, определити. Отуда *†а) садити: ramum; б) засадити: collem. 2) trop. у духу склапати, састављати: p. versus; carmina. Отуда = певати, спевати: p. facta alcjs. — II. perf. pĕpĭgi и од супина начињен part. pactus употребљавају се у истом значењу као и paciscor (адруги облици немају тога значења): pacem; amicitiam cum alqo; foedus; obsides dare pepigerant; ut vobis mitterem ad bellum anxilia pepigistis. + + +*†pānĭcĕus, adj. (panis), од хлеба напуњен. + + +pānĭcum, i, n., врста жита, бâр. + + +†pānĭfĭcĭum, ĭi, n. (panisfacio), 1) тестана јела (хлеб, колач итд.) 2) колач или погача за жртву. + + +pănis, is, m. (предкл. и pāne, is, n.) (осн. PA, грчки ΠΑ: откуда и pa-sco, πά-ομαι; хлеб; p. cibarius или secundus, обичан, прост. + + +Pāniscus, i, m. (Πανίσκος), мали Пан (шумски бог). + + +pannĭcŭlus, i, m. (dem. од pannus), комадић сукна, крпа, закрпа, траља, дроњак. + + +Pannŏnĭa, ae, f., земља на југу од Дунава измећу Дације, Норика и Илирије (део Угарске и Аустрије, Срем, Славонија, део Босне и Хрватске); становници зваху се Pannŏnĭi, ōrum, m. + + +†pannōsus, adj. (pannus), 1) одрпан, дроњав: homo. 2) trop. увео, смежуран: macies. + + +pannus, i, m. 1) комад сукна, крпа: lineus, assuitur pannus purpureus, пришива се пурпурна крпа. 2) презорно траља, дроњак: pannis obsitus, покривен дроњцима. 3) уопште *хаљина: Fides velata albo panno, богиња верности у белој хаљини. + + +Pănomphaeus, i, m. (Πανομφαῖος), придевак Јупитеров, виновник оракула и божјих знамења. + + +Pănormus, i, f. (Πάνορμος) или Pănormum, i, n., варош на Сицилији, сад Palermo. Отуда Panormĭtānus, adj. и subst. Pănormĭtāni, ōrum, m. + + +pansa, ae, m. (pando), широконоги; и но томе придевак н. пр. Gajus Vibius Pansa. + + +Pantăgĭās, ae, m. (Πανταγίας), мала река на источној обали Сицилије. + + +panthēra, ae, f. (πάνθηρα), пантер (звер). + + +panthērīnus, adj. (panther), 1) пантеров, пантерски. 2) ишаран као пантер: homo p. = ишаран од батина (по другима = подмукао). + + +Panthŏus или Panthus, i, m. (Πάνθοος), син Отријев (Othrys), отац Еуфорбов. Отуда Panthŏĭdēs, ae, m., син Пантојев, а) = Euphorbus; б) Pythagoras, који је тврдио да је у свом пређашњем животу био Еуфорбо. + + +Panthŏus или Panthus, i, m. (Πάνθοος), син Отријев (Othrys), отац Еуфорбов. Отуда Panthŏĭdēs, ae, m., син Пантојев, а) = Euphorbus; б) Pythagoras, који је тврдио да је у свом пређашњем животу био Еуфорбо. + + +Pantĭcăpaeon или Pantĭcăpaeum, i, n. (Παντικάπαιον), варош на кимерском Босфору у садашњем Криму, сад Керч. + + +Pantĭcăpaeon или Pantĭcăpaeum, i, n. (Παντικάπαιον), варош на кимерском Босфору у садашњем Криму, сад Керч. + + +*pantĭces, cum, m., црева, бураг. + + +Pantŏlăbus, i, m. (Παντολάβος = који све узима), »свеграб«, име једнога чанколиза, Hor. + + +†pantŏmīma, ae, f. (pantomimus), пантомима, балетска играчица. + + +pantŏmīmĭcus, adj. (pantomimus), пантомимски. + + +†pantŏmimus, i, m. (παντάμιμος), 1) пантомим, балетски играч, глумац који ћутећи, немом игром и знацима, исказује своје мисли и осећања. 2) пантомимска игра, балет. + + +pāpārĭum papparium. + + +pāpās в. pappas. + + +papāvĕr, ĕris, n. мак: papaverum capita; *somniferum p. + + +*păpāvĕrĕus, adj. (papaver), маков, од мака. + + +Paphlăgo, ŏnis, m. (Παφλαγών), Пафлагонац, становник земље Пафлагоније (Paphlăgŏnĭa, ae, f.), која је лежала у Малој Азији између Понта и Битиније. + + +Păphŏs или Păphŭs, i, (Πάφος), 1) m., син Пигмалионов, оснивач вароши Paphos. 2) f., варош на Кипру, посвећена Венери. Отуда Paphĭus, adj. *= Венери посвећен: myrtus. + + +Păphŏs или Păphŭs, i, (Πάφος), 1) m., син Пигмалионов, оснивач вароши Paphos. 2) f., варош на Кипру, посвећена Венери. Отуда Paphĭus, adj. *= Венери посвећен: myrtus. + + +pāpĭlĭo, ōnis, m., лептир. + + +papilla, ae, f. 1) брадавиџа на сиси. 2) *сиса, дојка. + + +Păpīrĭus, име римскога племена. Најпознатији су: 1) Gajus P. Carbo, пучки трибун г. 133 пр. Хр., присталица Гаја Граха, доцније као конзул г. 120 пр. Xp. прешао на великашку страну. 2) Gnejus P. Carbo, брат пређашњега, несрећно војевао с Кимбрима и Теутонима. 3) овога син Gnejus P. Carbo, присталица Маријева. 4) Lucius P. Cursor, пет пута конзул и два пута диктатор за време ратова римских са Самнићанима и другим народима у доњој Италији. + + +pāpo в. pappo. + + +†pappārĭum, ĭi, n. каша (дечије јело). + + +†pappās, ae, m., (πάππας), васпитач. + + +pappo, 1. папати, јести, Plaut. + + +†păpŭla, ae, f., бубуљица, мехурић. + + +*păpȳrĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (papyrusfero), папироносан. + + +păpȳrus, i, comm. или păpȳrum, i, n. (πάπυρος), 1) папирна шибљика (у Мисиру). 2) а) хаљина од папирног лика; б) хартија од папирног лика. + + +pār, păris, I. adj. једнак, раван (који се може упоредити по величини, броју и сл.; пор. aequalis, similis): par magnitudo; pari intervallo, у једнаком размаку; omnia visa sunt magis similia quam paria; par alci alqā re; par est alci alqd cum alqo; cetera ei paria cum fratre fuēre, у свему осталом беше једнак са својим братом; sunt pares inter se; fecisti eum parem cum fratribus, изједначио си га с браћом; receperunt eos in parem condicionem atque (quam) ipsi erant, примили су их у положај који је њиховом раван био; као subst. par alcjs, раван (равна) дрŷг, дрýга = муж, жена. Напосе а) коме дорастао: alci; *par Atlanti viribus, у снази; subst. противни: habeo parem Hannibalem; б) пристојан, прикладан, удесан, згодан: oi atio par rebus; conuubium par (где су обоје једнакога сталежа). Отуда impers. par est, пристоји се, у реду је, право је; в) par pari referre или respondere = једнаком мером одмерити; г) †paria facere, што слично учинити; parem rationem facere cum alqo, разрачунити се с ким, намирити га; д) ludere par impar, играти се »лихо или тако«; ђ) †ex pari, на исти начин. — II. subst, n., двоје, пар: par fratrum; columbarum. + + +părābĭlis, adj. (paro), што је лако набавити. + + +†părăbŏla, ae, f. (παραβολή), приподоба. + + +părădoxa, ōrum, n. (παράδοξα), парадоксне, тј. чудновате, особите изреке које се не слажу с општим мишљењем. + + +†Păraetăcēnē, ĕs, f. (Παραιτακήνη), бреговит предео у Медији. Отуда Păraetăcēni, ōrum, m., Паретакенци. + + +Păraetŏnĭum, ĭi, n. (Παραιτόνιον), варош с пристаништем у северној Африци. + + +†părălўsis, is, f. (παράλυσις), кап, капља, кад је који део тела узет. + + +†părăphrăsis, is, f. (παράφρασις), опис, описивање. + + +*†părăsita, ae, f. (parasitus), чанколиза. + + +părăsītaster, stri, m. (parasitus), чанколиз, Ter. + + +părăsĭtātĭo, ōnis, f. (parasitor), муктарење, лизање туђих чанкова, Plaut. + + +părăsītĭcus, aclj. (parasitus), муктарски, чанколиски. + + +părăsĭtor, dep. 1. (parasitus), муктарити, Plaut. + + +părăsītus, i, m. (παράσιτος = који с ким или код кога једе), чанколиз, муктаџија, који се сам наметне за госта: улизица. + + +părātē, adv. с comp. и sup. (paratus), 1) спремно. 2) брижљиво, тачно. 3) вешто, окретно: dicere. + + +părātĭo, ŏnis, f. (paro), тежња за, чим: p. regni, тежња за круном. + + +părătrăgoedo или părătrăgoedĭo, 1. (παρατραγωδέω), трагично говорити, служити се високим стилом. + + +părătrăgoedo или părătrăgoedĭo, 1. (παρατραγωδέω), трагично говорити, служити се високим стилом. + + +părātŭs1, ŭs, m. (paro), припрема, спремање: p. mensae; triumphi; p. funebris, укоп; Tyrius p., одело; p. ventris, старање о трбуху. + + +părātus2, adj. с comp. и sup. (port. од paro), 1) о стварима, спреман, спремљен, готов, при руци: omniaerant parata; verba tibi erant parata; victoria p., лака. 2) о људима, спреман, готов на што: p. alqd facere; p. ad dimicandum. готов на бој; ad omne facinus; *има и p. neci, certamini, готов на убијаље, на бој. 3) добро спреман, снабдевен (р. instruo, orno): p. et instructus; p. ab omni re, свачим; p. in jure, вешт, искусан. + + +Parca, ae, f. (осн. PAR, отк. и pars, partior, упр. која што дели), усудница; обично су се бројиле три Парке (tres sorores, Hor.), Clotho, Lachesis и Atropos (Κλωθώ, Λάχεσις, Ἄτροπος, од којих је људска судба и смрт зависила; прва је држала преслицу, друга је прела, а трећа је маказама конац (живота) пресецала. + + +parcē, adv. с comp. и sup. (parcus), штедљиво, оскудно. Отуда а) = мало; б) ретко. + + +parcĭmōnĭa в. parsimonia. + + +parcĭprōmus, adj. (parcuspromo), који штедљиво вади, тврдица. + + +†parcĭtās, ātis, f. (parcus) = parsimonia. + + +parco, pĕperci (ређе parsi), parsum, 3. 1) штедети, не употребљавати, не претеривати: p. alci rei; labori; operae, expensae; p. pecuniam (предкл.), не трошити; *p. alqd alci, за кога што уштедети. 2) штедети, поштедети, не повредити, чувати: alci; valetudini; vitae; p. auribus alcjs = не казати што би коме противно било. 3) уздржати се, престати, одустати од чега и сл: p. lamentis; bello; metu; p. alqd facere; p. auxilio = понуђену помоћ не примити; p. oculis (luminibus), не гледати куда; (Lucr.) p. in hostes, благо поступати с непријатељима. + + +parcus, adj. с comp. и sup. (parco), 1) штедљив, и у добру смислу = чуваран, и у злу смислу = тврд: *†p. pecuniae, donandi, у новцу, у давању. Отуда уопште = уздржљив, умерен: p. in laudando; p. vini; parcior somni; parcissimus honorum. 2) *†оскудан, мален, тесан, слаб: terra; lucerna; †parcus deorum cultor et infrequens, слаб и редак поштовалац богова; optima mors parca quae venit apta die, најбоља је смрт која брзо долази. + + +†pardălis, f. (πάρδαλις) женка пантерова. + + +pardus, i, m. (πάρδος), пантер (мужјак). + + +pārens1, tis, adj. с comp. (part. од pareo), 1) покоран: p. exercitus, војска у којој влада дисциплина. 2) subst. у plur., поданици. + + +părens2, tis, comm. (pario), 1) отац и мати (упр. родитељ и родитељка; parens означује природни одношај родитељски, а pater и mater одношај грађански и политични). Отуда уопште = творац, оснивач, виновник, изналазач, утемељитељ и сл.: p. operis; lyrae; Socrates p. philosophiae. 2) у plur. родитељи; касније и у ширем смислу = рођаци а и = праоци. + + +părento, 1. (parens2), 1) покојним родитељима и рођацима принети свечану мртвачку жртву: mortuis. 2) trop. покајати, осветити кога (тим да ко други за њега убијен буде); p. alci; *umbris; †internecione hostium justaeirae parentatum est, погибијом непријатеља задовољен је праведан гнев. + + +pārĕo, pārŭi (parĭtum), 2. 1) указати се, показати се: alci. 2) особ. impers. paret, види се, јасно је, стоји. 3) по заповести чијој појавити се или доћи, на служби бити: p. magistratui. 4) покоравати се, послушан бити (стално; пор. oboedio, obsequor, obtempero итд.), бити поданик: p. alci; voluntati alcjs; civitas, gens illi paret; отуда parentes, поданици. 5) управљати се по чему, повести се за ким или чим, подати се, попустити, коме или чему: p. tempori; necessitati; p. irae, занети се гневом; p. promissis, одржати обећање. + + +pārĭcīda, etc; в. parricida etc. + + +părĭĕs, ĕtis, m. зид, дувар: intra parietes, у кући; non possum iisdem parietibus (под истим кровом) esse tecum; (Hor.) tua res agitur, paries quum proximus ardet, твоје је имање на коцки кад суседна кућа гори. + + +părĭĕtārĭus, adj. (paries), зидни: herba. + + +părĭĕtĭnae, ārum, f., (paries), развалине, рушевине. + + +*părĭlis, adj. (par), једнак. + + +părĭo, pĕpĕri, partum, 3. 1) родити: liberos; parĕre ova, лéћи. 2) уопште носити, рађати, производити: terra parit fruges; trop. творити, изнаћи, изумити, измислити: verba; fabulam. 3) набавити, стећи, причинити: sibi laudem; divitias; p. amicos; p. alci dolorem, curas, проузроковати; fiduciam, побудити; odium, навући; p. sibi letum, убити се. Отуда part. у plur. parta, ŏrum, n., тековина, имање. + + +Păris, rĭdis, m. (Πάρις), син Пријамов и Хекубин; одмах по рођењу као опасан уклоњен из очина двора, одрастао је на брегу Иди међу пастирима; био је судија у распри због лепоте међу богињама Јуноном, Минервом и Венером, и добио је од ове последње у награду што је њу за најлепшу прогласио, лепу Јелену, жену Менелаја краља спартанског, коју је од њеног мужа крадом одвео у Троју, и тиме повод дао тројанској војни. Он је устрелио Ахила и био је од Филоктета устрељен. + + +Părīsĭi, ōrum, m., племе у северној Галији, са главним градом Lutetia Parisiorum, сад Париз. + + +părĭtĕr, adv. (par), 1) једнако, у истој мери, исто тако (пор. aequaliter): non p. omnes egemus; p. ac (atque, et, ut), исто тако као; p. mecum, тако као и ја, са мном заједно; ultimi p. propinquis (dat.) најдаљи као и најближи. 2) = у исто време, заједно, скупа, наједанпут: pariter cum occasu solis; p. cum vita sensus amittitur; *†pariter eum vidi, pariter allocutus sum, чим сам га спазио, одмах сам говорио с њим. + + +părĭto, 1. (intens. од paro1), канити, намеравати: alqd facere или ut alqd faciam. + + +părĭtor, ōris, m. (pareo), служитељ, трабант, гардиста. + + +Părĭum, ĭi, n. (Πάριον), варош са пристаништем у Мизији. Отуда Părĭānus, adj. + + +Părĭus в. Paros. + + +parma1, ae, f. мали, округли штит (пор. scutum, clipeus) за пешаке с лаким оружјем и за коњанике. + + +Parma2, ae, f, варош у горњој Италији, сад Ларма. Отуда Parmensis, adj. и subst. Parmenses, ĭum, m. Пармљани. + + +parmātus, adj. (parma), који носи мали округли штит (парму). + + +Parmĕnĭdĕs, is, m. (Παρμενίδης), грчки филозоф из Елеје (лат. Velia у јужној Италији) око г. 500 пр. Хр. + + +Parmĕnĭo, ōnis, m. (Παρμενίων), један од војвода Александра Великога. + + +parmŭla, ae, f. (dem. од parma1). + + +†parmŭlārĭus, īi, m. (parmula), присталица странке трачких гладијатора који су малим штитом (parma) наоружани били. + + +Parnāsus или Parnassus, i, m. (Παρνασος или -νασσός), високо брдо са два врха у Фокиди, уз које беше варошица Делфи и касталијски извор, посвећен Аполону и Музама. Отуда *Parnāsīus и *Parnāsĭs, ĭdis, f. adj. = парнаски, делфиски, аполонски. + + +Parnāsus или Parnassus, i, m. (Παρνασος или -νασσός), високо брдо са два врха у Фокиди, уз које беше варошица Делфи и касталијски извор, посвећен Аполону и Музама. Отуда *Parnāsīus и *Parnāsĭs, ĭdis, f. adj. = парнаски, делфиски, аполонски. + + +Parnēs, nēthis, m. (Πάρνης, -νηθος), брег у Атици. + + +păro1, 1. (осн. PAR, отк. и par-io), 1) готовити, зготовити, спремати, приправљати, уредити и сл: p. convivium; insidias; incendia; p. turres, градити; p. necem alci, ићи коме о глави; p. fugam, спремати се за бежање; p. bellum, спремати се за рат; p. legem, радити на предлогу закона; p. se ita ut etc, спремити се тако да итд.; p. se ad dicendum; p. se omni fortunae, за сваку промену среће; p. ut (ne) alqd fiat. 2) намеравати, мислити, наумити: alqd facere. 3) набавити, прибавити, стећи: exercitum; divitias; pacem, societatem, уговорити; напосе = купити: p. hortos aere, argento, за новце; jumenta immenso pretio parata, по грдну цену. + + +păro2, 1. (par), 1) једнако ценити: alqs, Plant. 2) p. se cum alqo, поредити се с ким. + + +părŏcha, ae, f. (παροχή), набављање потреба, в. parochus. + + +părŏchus, i, m. (πάροχος), 1) набављач, који је на свакој станици на путу дочекивао путнике који су државним послом путовали (као поглавари, чиновници, посланици) и њима за неку од државе одређену накнаду давао што им је поглавито требало (сено, дрва, со, хлеб): parochi publici. 2) *уопште крчмар, гостионичар. + + +Părŏpămĭsus, i, m. (Παροπάμισος), главни брег у унутрашњој Азији, сад Kohi Baba. Отуда Părŏpămĭsădae, ărum, m., становници на јужном обронку Паропамиза. + + +†păropsis, ĭdis, f. (παροψίς) мала чинија у којој се износила финија јела при крају обеда. + + +Păros, i, f. (Πάρος), острво у Егејском мору, чувено са свога белог мрамора, родно место Архилохово. Отуда Părĭus, adj. парски: lapis P. = мрамор; subst. Părĭi, ōrum, m. Парци. + + +parra, ae. f. нека птица, чији је глас зло слутио; неки мисле да је нека буљина, а други да је зелена жуна, Hor. + + +Parrhăsĭa, ae, f. (Παῤῥασία), покрајина и варош у Аркадији. Отуда Parrhasĭs, ĭdis, f. и Parrhasĭus, adj. = *аркадски, особ. Callisto; dea P. = Carmenta; rex P. = Euander. + + +Parrhăsĭus, ĭi, m. (Παῤῥάσιος), грчки сликар из Ефеса, око г. 400 пр. Хр. + + +parrĭcĭda, ae, comm. (м. patricida, од pater-caedo), убица оца. Отуда а) убица којега блиског сродника: p. fratris; filii; б) убица човека, чији је живот особито свет: p. civium; убице Цезарове зову се parricidae; в) велеиздајник, бунтовник, непријатељ отаџбине. + + +†parrĭcīdālis, adj. (parricida), уопште убилачки, разбојнички, зликовачки, опак. + + +†parrĭcĭdātŭs, ūs, m. = parricidium. + + +parrĭcīdĭum, ĭi, n. (parricida), убиство оца. Отуда а) убиство којега блиског сродника: matris; patrui; p. fraternum; б) уопште опако, безбожно убиство; в) велеиздаја, побуна. + + +pars, partis, f. 1) део (према целини; пор. portio), одељак, комад: Numidiae p. tertia; distribuere copias in quatuor partes; dimidia pars exercitūs, половина војске; bona (magna) pars, велики део = многи; pars transitione, pars fugā dissipati, неки пребегоше, неки побегоше; major pars, већина; esse in parte rei alcjs или partem habere in re alqā, имати удела, учешћа у чему; venire in partem rei alcjs, добити удела у чему, censura vocatur in partem plebis, достојанство цензора простире се и на плебејце. Напосе а) адвербијално, обично с каквим предлогом спојено: ex parte, од чести; ex magna parte, већином; ex (ab) omni parte, у сваком погледу; ex alqă parte, с једне стране; si ex ulla parte, ако ма у ком погледу; — magnam partem, већином; maximam partem, понајвише итд.; — parte, *in parte, од чести; *nullā parte, никако; — pro parte, у неком погледу; pro mea, tua, sua parte, колико се мене, тебе, њега тиче; pro virili parte, према свом могућству; — per partes, делимице; б) = пута; duabus partibus plus, два пута више; omnibus partibus major, небројено пута већи; в) = поглед, обзир: omnibus partibus или in omnes partes, у сваком погледу; nul lam in partem, никако; г) = страна: ab sinistrā parte, с лева; utrāque parte Tiberis, с обе стране Тибра; ab suā parte, са своје стране. Напосе га) in eam partem = с те стране, или = у тој намери, или = тако; accipere (interpretari и сл.) alqd in bonam (mitiorem, deteriorem и сл.) partem, примити, тумачити што у добром (блажем, горем) смислу; гб) in utramque partem, може да значи = на обе стране: disputare in utramque partem, за и против; а и = у оба случаја. 2) део земље, покрајина, предео: orientis partes; in parte Carthagiuiensium. 3) (понајвише у plur.) странка, партија (пор. factio): timeo huic parti, бојим се за ту странку; nullius partis esse, бити неутралан; partes Sull. mae. 4) у plur. рола (улога) глумчева: primas partes agere, играти главну ролу. Отуда уопште = служба, посао, дужност: partes legati; *partes implere, испунити дужност. + + +parsĭmōnĭa, ae, f. (parco), штедња, штедљивост. + + +Parthāōn, ŏnis, m. (Παρθάων), краљ у Калидону, отац Енејев (Oeneus). Отуда а) Parthāŏnĭdēs, ae, m., потомак Партаонов = Meleager; б) Parthāŏnĭus, adj. + + +Parthēni или Parthĭni, ōrum, m. (Παρθεινοί), племе у Илирији близу Дирахија (Драча). + + +Parthĕnĭae, ārum, m. (παρθενίαι), девојачка деца, рођена од спартанских девојака и Хелота; ванбрачна деца, копилад. + + +parthĕnĭcē, ēs, f. (παρθενική), једна биљка: зове се и parthenium. + + +Parthĕnĭus, ĭi, m. (= Παρθένιος), 1) грчки љубавни песник, учитељ Виргилијев. 2) брег на граници Арголиде и Аркадије. + + +Parthĕnŏpaeus, i, m. (Παρθενοπαῖος), један од седморице грчких кнезова под Тебом. + + +Parthĕnŏpē, ēs, f. (Παρθενόπη), старо име вароши Напуља (Niapolis). Отуда Parthĕnŏpĕĭus, adj. + + +Parthi, ōrum, m. Парћани, народ у унутрашњој Азији (у северној Персији), чувени коњаници и стрелци. Отуда 1) Parthĭa, ae, f. и †Parthĭēnē, ēs, f., земља Парћанска. 2) Parthĭcus и Parthus, adj. + + +Parthēni или Parthĭni, ōrum, m. (Παρθεινοί), племе у Илирији близу Дирахија (Драча). + + +partĭceps, cĭpis, adj. (parscapio), који има дела у чему (о ком се замишља да и он самостално суделује; пор. consors, socius); praedae ac praemiorum; *p. tori (о супрузима); esse alci participem ad ormne secretum, знати за нечије све тајне. Отуда као subst. учесник, друг: p. meus. + + +†partĭcĭpĭălis, adj. (participium), што спада у participium. + + +†partĭcĭpĭum, ĭi, n. (particeps), граматички term. t, глаголски придев. + + +partĭcĭpo, 1. (particeps) (предкл. и касно), 1) учинити учесником у чему (пор. communico, impertio): p. servum consilii sui, у својој намери. 2) (ређе) што с ким делити: participare regnum cum alqo. 3) *†део имати у чему. voluptatem; pestem. + + +†partĭcŭlātim, adv. (particula), на комаде, на делове, део по део. + + +partim, adv. (упр. acc. од pars м. partem), од чести; долази скоро увек по два пут, и преводи се са које — које, ово – ово пак: partim me amici deseruerunt, partim prodiderunt; кадшто место једнога (ма којега) partim може доћи alii, aliae, ови — они, једни — други; — често као adj. = неки, нешто: partim eorura ejusmodi sunt, неки су од њих такови; partim praedae, нешто плена; mittit partim copiarum, пошље нешто војске; partim e nobis timidi sunt, неки су од нас плашљиви. + + +partĭo1, 4. и чешће partĭor (part. perf, partitus има и пасивно значење), dep. 4. (pars), 1) делити (пор. dispertio, distribuo, divido): exercitum; exercitum cum alqo, поделити с ким; partiuntur provincias inter se, поделе коцком провинције; само partiuntur inter se = мире се, хоће да се поравнају; partito exercitu, partitā classe, пошто поделише војску, флоту. 2) поделити на: genus universum in certas species; partitis temporibus erant in opere, наизменце су радили. 3) разделити: praedam in socios. + + +partĭo2, ōnis, f. (pario) (предкл. и касно), рађање, порођај. + + +partĭo1, 4. и чешће partĭor (part. perf, partitus има и пасивно значење), dep. 4. (pars), 1) делити (пор. dispertio, distribuo, divido): exercitum; exercitum cum alqo, поделити с ким; partiuntur provincias inter se, поделе коцком провинције; само partiuntur inter se = мире се, хоће да се поравнају; partito exercitu, partitā classe, пошто поделише војску, флоту. 2) поделити на: genus universum in certas species; partitis temporibus erant in opere, наизменце су радили. 3) разделити: praedam in socios. + + +partītē, adv. (partio), одељено, добро распоређено: dicere. + + +partītĭo, ōnis, f. (partio), 1) деоба: artium; особ. о логичном или реторичком дељењу. 2) раздељиване, подела: aerarii; praedae. + + +partĭtūdo, ĭnis, f. (pario), рађање, Plaut. + + +partŭrĭo, 4. (pario), 1) intrans порађати се, бити у порођајним мукама, трудити се: prov. parturiunt montes, nascetur ridiculus mus, Hor., порађају се планине, а рађа се миш (кад је велик напор, а успех мален). 2) trans. рађати, производити: notus parturit imbres, јужни ветар доноси кишу; p. ova, носити јаја; arbor parturit, тера пупољке; ager parturit, зазеленило се. 3) trop. а) сновати, намеравати што: quod diu parturit animus vester; minas; б) бринути се, пећи се: parturit unus pro pluribus. + + +partŭs, ūs, m. (pario), 1) рађање, порођај. Diana adhibetur (призива се) ad par tum. 2) време рођења: quum jam appropinquare p. videretur, 3) trop. постанак, почетак: Graeciae oratorum partus atque fontes. 4) пород, плод утробе: ferae partus suos diligunt; pugnare pro partu suo; ferre partum, бити трудна. + + +părum, adv. с comp. mĭnŭs и sup. mĭnĭmē (сродно с parvus и παῦρον), 1) мало = премало, не довољно (пор. paulum): а) као adv.: p. intellexi, p. memini, нисам добро разумео, запамтио; p. justa causa; p. multi, мало њих; p. diu, замало; б) као subst.: parum eloquentiae, sanguinis; p. id facio, мало ми је до тога стало; p. est, није доста; p. habes violare templa, није ти доста што оскврњујеш храмове. 2) †(ретко) м. paulum, мало, незнатно. — Minus и minime имају засебне чланке. + + +părumpĕr, adv. (parum), мало, малко, за часак (с погледом на време кад радња престаје; пор. paulisper): tace p.; p. conticuit. + + +parvĭpendo,—,—, 3. мало ценити, не уважавати; правилније се пише растављено. + + +parvĭtās, ātis, f. (parvus) (ретко), маленкост; trop. †p. mea = ја. + + +parvŭlus, adj. (dem. од parvus), 1) веома мален: proelium; causa; hoc parvulum, ова маленкост; parvulum differt, мала је разлика; parvulum refert, мало је до тога стало. 2) веома млад: a parvulo, од раног детињства; †parvulus, мало дете. + + +parvus, adj. с comp. mĭnŏr (n. mĭnŭs) и sup. mĭnĭmus, мален (уопште; пор. exiguus, pusillus): eqnus; locus; beneficium; commodum; subst. parvum, i, n. мало, маленкост, ситница: parvo contentus, малим задовољан; *vivitur parvo bene; parvi refert, мало је затим стало; parvo plures, мало више. Отуда А) (Com.) о времену = кратак: tempus; consuetudo. Б) о узрасту = млад: parvi liberi и само parvi, деца; отуда a parvo, a parvis, од детињства; subst. parvus или parva, дете. Напосе а) minor natu, млађи; minimus natu, најмлађи; (ређе) minor triginta annorum, нема му још тридесет година; б) minores, млађи, па и = потомци. В) n. sing. о цени, вредности итд. = мали, незнатан: parvi (minoris. minimi) rem facere, мало ценити; parvi esse, мало важити; parvo emere, vendere, јевтино; parvi или parvo aestimare, слабо ценити. Г) а) parvā voce, тихим гласом; parva murmura, тихо мрмљање; б) *= понизан: parva verba; в) = слаб, страшљив: animus; г) parvum carmen лака, сокачка; д) *†сталежом, рођењем, имањем низак, мален: senator; domus; parvi et ampli, народ и великаши. Д) n. minimum као adv. = бар, од све невоље. + + +Păsargădae, ārum, f., стара престоница и ризница краљева персијских. + + +pasco, pāvi, pastum, 3. (осн. PA, отк. и panis, грч. ΠΑ, отк. πάομαι), 1) водити на пашу, пасти sues; oves. Отуда pass. pascor о стоци = пасти, на пашу излазити: boves pascuntur. 2) хранити, гајити, тимарити: greges; bestias: servos; nos olusculis soles pascere; *p. barbam, пустити браду да расте; p. flammam, потхрањивати пламен; *p. numos alienos, задуживати се; *spes inanes, питати се празном надом. Pass. pasci, хранити се чим, живети од чега: p. frondibus; p. sceleribus, живети од злочинства; *pastus gramina, ко је траве јео. 3) trop. веселити, наслађивати oculos in alqă re или alqā re; *animum picturā inani, празном сликом; pasci re alqā, уживати у чему. 4) part. perf. pastus, а) напашен, нахрањен; б) изједен, потрошен. + + +pascor, pastus sum, pasci, dep. 3. ждерати, пасти: quum pulli non pascerentur, кад кокошке (аугурске) не хотијаху зобати; *capellae pascentes. + + +pascŭus, adj. (pasco), који је за пашу: ager; отуда subst. pascŭum, i, n. (обично у plur.), паша. + + +Pāsĭphăē, ĕs, f. (Πασιφάη), кћи Хелијева (Sol), жена Минојева, мати Минотаурова, Андрогејева, Федрина и Аријаднина. Отуда Pāsĭphăēĭus, adj. Пасифајин; subst. Pāsĭphăēĭa = Phaedra. + + +Pāsĭthĕa, ae, f. (Πασιθέα), једна од три Грације. + + +passĕr, ĕris, m. (упр. panser од pando), 1) врабац; (Com.) као реч одмила. 2) p. marinus, ној (јер се морем доносио издалека). 3) нека морска риба. + + +passercŭlus, i, m. (dem. од passer), врапчић. + + +passim, adv. (pando), 1) раштркано, овде онде, тамо-амо; на све стране: p. vagari; p. per forum volitare. 2) *†измешано, без разлике: indocti doctique p. + + +passŭs1, ūs, m. (pando), 1) упр. размицање ногу при ходању или стајању, корак (пор. gradus, gressus): procedere passu anili; perpauci passus; *sequitur patrem non passibus aequis, неједнаким корацима (о детету). 2) корак као мера за дужину = 5 римских стопа: mille passus (римска миља = 1478 метара); milia passuum ducenta. + + +passus2, passum, в. pando и patior. + + +*†pastillus, i, m. (panis), лоптица од брашна, лекова или мирисавих ствари, особ. за жватање да пара пријатније мирише. + + +pastĭo, ōnis, f. (pasco), паша, пашњак. + + +pastor, ōris, m. (pasco), пастир, чобанин, овчар. + + +pastōrālis, adj. (pastor), пастирски: vita; fistula; p. manus, чета пастира. + + +pastōrĭcĭus, adj. (pastor) = pastoralis. + + +*†pastōrĭus, adj. (pastor) = pastoralis. + + +pastŭs, ūs, m. (pasco), 1) храњење: accedere ad pastum; — храна, пића: pastum capessere, ждерати; — паша: а pastu repelli. 2) trop. о човеку, храна: p. animorum, духовна. + + +pătăgĭārĭus, ĭi, m. (patagium), који прави портове, шерит. + + +pătăgĭātus, adj. (patagium), шеритом (портом) опшивен: tunica. + + +pătăgĭum, ĭi, n. (παταγεῖον), широк шерит на хаљини римске госпође. + + +Pătăra, ōrum, n. (Πάταρα), варош у Ликији, са чувеним оракулом Аполоновим. Отуда Pătărēus или Pătăraeus, adj., и subst. Pătărāni, ōrum, m. Патарани. + + +Pătăvĭum, ĭi, n. варош у горњој Италији, родно место Ливијево, сад Падуа. (Падова). Отуда а) Pătăvīnus, adj. и subst. Pătăvīni, ŏrum, m. Патавијци; б) †Pătăvīnĭtās, ātis, f, патавијнски начин говора. + + +pătĕfăcĭo, fēci, factum, 3. pass. pătĕfīo, factus sum, fĭĕri, 1) отворити (са стране, хоризонтално; пор. aperio): portam; отуда = приступним учинити: viam; locum; *p. sulcum aratro, плугом браздити бразду. 2) развити, развући: aciem longius p., убојну линију. 3) показати, указати: lux patefacit orbem. Отуда trop. обелоданити, открити, обзнанити: rem; veritatem; conjurationem; consilia; odium suum in alqm. + + +pătĕfactĭo, ōnis, f. (patefacio), откривање: p. quasi rerum opertarum, Cic, као завесом покривених ствари. + + +pătellārĭus, adj. (patella), који припада чинији, чинијски: dii patellarii = Лари и Пенати, јер се при свакој гозби пред њих јело на чинијици (patella. в. ту реч) износило. + + +pătens, tis, adj. с comp. и sup. (part. од pateo), 1) отворен, простран, слободан: via; locus; coelum. 2) trop. очевидан, јасан. + + +pătentĕr, adv. (patens), отворено; comp. patentius. + + +pătĕo, tŭi, —, 2. 1) бити отворен: domus; nares. Отуда trop. а) = бити приступан, отворен: iter; aditus; illa praemia nobis patent; res familiaris ejus mihi patet, његово имање стоји ми на расположењу; б) = бити изложен: p. vulneri; morbis; insidiis; в) бити очевидан, видети се: res patet; *vera incessu patuit dea, по ходу јој се видело да је права богиња; impers. patet, јасно је: patet hoc factum esse, да се то збило. 2) о простору, пружати се: fines eorum patent milia passuum decem in longitudinem, њихова се покрајина пружа десет миља (римских) у дужину; regio late patet; *dic quibus in terris tres pateat coeli spatium non amplius ulnas?, кажи ми у којим земљама има небо само три лакта у ширину? (загонетка; одговор: »у бунару«). + + +pătĕr, tris, m. (πατήρ), отац (у друштвеном и државном односу; пор. parens): patres, родитељи; pater familiae или familias, отац као кућни старешина; *= творац, виновник; и о животињи: est in equis patrum virtus. Отуда А) patres, оци = пређашњи нараштај; а кадшто и = праоци: facta patrum; more patrum. Б) pater значи кадшто а) хранитељ; б) таст, свекар. В) као частан назив: а) p. Aeneas; p. patriae; б) о старцу; в) често о боговима: p. Gradīvus, Марс; *р. Lemnius, Вулкан; г) често patres или patres conscripti (в. conscribo) = сенатори; у Ливија patres = patricii; д) p. patratus, најстарији фетијал (в. patro и Fetialis). Г) p. coenae, крчмар, гостионичар. + + +pătĕra, ae, f. (pateo), плитка и широка шољица; особ. жртвена чаша, из које се боговима вино у име жртве изливало (пор. patellai: *pateris et auro, из златних чаша. + + +pătercŭlus, i, m. (dem. од pater), као римски надимак Paterculus (в. Vellejus). + + +păternus, adj. (pater), 1) очињи, очински, (пор. patrius): animus, очинско срце (који осећа према коме као отац); — bona paterna, од оца наслеђена; p. odium, p. ira, мржња, гнев, с оца на сина пренесен; animus p. (који има срце као што га је имао и његов отац). 2) *отачаствени, домовински. + + +pătesco, tŭi, —, 3. (pateo), 1) отворити се: portus. Отуда trop. = појавити се, очевидан постати, на видело изаћи: res; *Danaum insidiae. 2) пружати се, простирати се: paulo latior patescit campus. + + +pătĭbĭlis, adj. (patior), 1) што се може трпети, сносити, сносан: dolor. 2) способан за осећање, осетљив: natura. + + +pătĭbŭlātus, adj. (patibulum), на patibulum утврђен, прикован, разапет, обешен. + + +pătĭbŭlum, i, n. (pateo), рашљасто дрво, на које су робове за руке и ноге везивали (кадшто и прикивали) и тако разапињали, вешала (пор. crux, furca). + + +pătĭens, tis, adj. с comp. и sup. (part. од patior), 1) који трпи, подноси: doloris; laborum; amnis p. navium, река пловна. 2) трпељив: miserrimus et patientissimus exercitus. 3) *тврд, чврст, непопустљив: patientior saxo. + + +pătĭentĕr, adv. с comp. и sup. (patiens), трпељиво. + + +pătĭentĭa, ae, f. (patiens), 1) трпљење, подношење: famis; frigoris; paupertatis; *durum, sed levius fit patientiā, тешко је, али постаје лакше трпљењем. 2) стрпљење; кадшто напосе = задовољност. 3) †с прекором, а) равнодушност, немар, млитавост; б) покорност, подложност. + + +pătĭna, ae, f. (pateo), здела, чинија, тава, тавица, тигањ. + + +pătĭnārĭus, adj. (patina), што припада чинији, чинијски: piscis p., у тигању у чорби кувана; strues p, хрпа чинијâ. Отуда subst. pătĭnārius, ĭi, m. зделар = изелица, прождрљивац. + + +pătĭor, passus sum, păti, dep. 3. (осн. PAT, сродно с πάσχω, ἔ-παθ-ον), 1) трпети, сносити (без отимања и противљења; пор. fero, sino, tolero): p. alqd; imperium alcjs. 2) допустити, дати: alqd; pateris illud fieri, допушташ да се то чини; nihil quietum pati, ништа на миру не оставити; ut tempus locusque patitur. Напосе, facile или aequo animo pati = бити с чим задовољан; moleste или aegre или iniquo animo pati = бити с чим незадовољан; 3) отрпети, издржати: dolorem; mortem; vuluera; *p. novem secula, проживети; p. repulsam, бити одбијен. + + +Pătrae, ārum. f. (Πάτραι), варош у Ахаји. Отуда Pătrensis, adj. и subst. Pătrenses, ĭum, m., Патрани. + + +†patrātĭo, ōnis, f. (patro), извршење. + + +†pătrātor, ōris,) m. (patro), извршилац. + + +pătrātus в. pater В) д). + + +pătrĭa в. patrius. + + +pătrĭcē, adv. (pater), очински. + + +†pătrĭcĭātŭs, ūs, m. (patricius), сталеж патрицијски. + + +pătrĭcĭus, adj. (pater), патрицијски, племићки; subst. pătrĭcĭi, ōrum, m. патрицији, римско племство по рођењу, најстарији и до промене устава под Сервијем Тулијем једини прави грађани римски и њихови потомци који су се за своје повластице дуго борили са плебејцима док нису ови једнака права задобили (пор. plebejus): exire ex patriciis, адопцијом (посињењем) прећи из патрицијског племена у плебејско. + + +†pătrĭē adv. (patrie) очински. + + +pătrĭmōnĭum, ĭi, n. (pater), очинство, наследство: ampllum; exiguum; caput patrimonii, главни део. + + +pătrīmus, adj. (pater), који још има оца жива. + + +pătrisso, 1. (πατρίξω), бити на оца, врћи се на оца. + + +pătrĭtus, adj. (pater), од оца наслеђен: patritam illam et avitam philosophiam. + + +pătrĭus, adj (pater), 1) очин, очински (пор. paternus): res, имање; regnum; †dolor pedum, од оца наслеђен. Отуда subst., pătrĭum, ĭi, n. (sc. nomen), очино име, име по оцу (patronymicum nomen), h. np. Anchisiades = Aeneas, Pelides = Achilles. 2) што се води од отаца или предака, што је из старијега доба: mos, старински обичај; dii penates patrii. Отуда = домаћи, завичајни, родни: p. sermo, матерни језик; и напосе subst. pătrĭa, ae, f. (sc. terra), отаџбина, отачаство; или patria (sc. urbs), место рођења, и уопште = завичај, постојбина; p. major (главна варош према насеобини). + + +pătro, 1. (старији, свечани израз), свршити, извршити, испунити: promissa; quae Verres in quaestura patravit, шта је В. као квестор починио; facinus; bellum, довршити; pacem, закључити; p. jusjurandum, са одређеним обредима склопити савез утврђен заклетвом; pater patratus = foedera patrans, в. pater В, д). + + +pătrōcĭnĭum, ĭi, n. (м. patronicinium од patronus), 1) заштита, окриље патронско (в. patronus): uti patrocinio alcjs, бити под чијом заштитом. 2) одбрана пред судом: suscipere p. feneratorum. 3) = заштићеник, клијент: tueri patrocinia. + + +patrōcĭnor, dep. 1. (patrocinium) (предкл. и касно), штитити, бранити: alci. + + +Pătrŏclus, i, и Pătrŏclēs, is, m. (Πάτροκλος, Πατροκλῆς), син Менетијев (Menoetius), пријатељ Ахилејев, од Хектора убијен. + + +Pătrŏclus, i, и Pătrŏclēs, is, m. (Πάτροκλος, Πατροκλῆς), син Менетијев (Menoetius), пријатељ Ахилејев, од Хектора убијен. + + +pătrōna, ae, f. (patronus), заштитница. + + +pătrōnus, i, m. (pater), 1) патрон, а) у старије доба господар, коме је клијент силом а не од своје воље као поданик подложан био; б) у доцније доба од клијента самог изабрани (или од оца наслеђени) заштитник међу великашима, од кога је клијент такође зависио, ади од своје воље. 2) бранилац пред судом, заступник (пор. advocatus). 3) уопште бранилац. + + +pătrŭĕlis, adj. (patruus), 1) стричев: frater p. или само patruelis (као subst.) брат од стрица, стричевић, братучед; soror p., сестра од стрица, братучеда; (ређе) брат од тетке (очине сестре), (пор. consobrinus, frater). 2) * братучедов, рођачки. + + +pătrŭus (pater), 1) subst. pătrŭus, i, m. стриц, очин брат пор. avunculus). Отуда trop. строг кудилац: ne sis p. mihi. 2) adj. *стричев: lingua; ensis; шаљиво, o patrue patruissime, Plaut. + + +Pătulcĭus, adj. (pateo), 1) придевак бога Јана као кључара небесног. 2) неки дужник Цицеронов; отуда Pătulcĭănus, adj. + + +pătŭlus, adj. (pateo), 1) отворен: *nares; *fenestra; *aures patulae. 2) широк, простран: locus; navis; orbis, свима приступан. + + +paucĭlŏquĭum, ĭi, n. (paucus - loquor), штедња у говору, кад се мало говори. + + +paucĭtās, ātis, f. (paucus), мали број: militum. + + +paucŭlus, adj. (dem. од paucus), веома мало: pp. dies, који дан; — subst. paucŭla, ōrum, n. нешто, две три речи. + + +paucus, adj. с comp. и sup. (сродно са paulus и pauper, и са грч. navpos), 1) *†у sing. мален: numerus; код collect.= мало: pauco foramine, на мало рупа. 2) у plur. мало њих, неколико, (пор. aliquot, nonnulli): homines; disertas inter paucos, речит као што их мало има; често pauci = великаши, олигархе: factione paucorum oppressus; pauca = мало; напосе paucis = у мало речи, укратко, или = мало; ausculta paucis, чуј мало; paucis te volo, хоћу две три да ти речем; in pauca confer, говори што краће. + + +paulātim (paullatim), adv. (paulum), по мало (пор. sensim, pedetentim): p. ex castris discedere, у малим четама; locus p. acclivis. + + +paulispĕr (paullisper), adv. (paulum), замало (с погледом на наставак радње; пор. parumper): p. interrumpere proelium. + + +Paullus в. Paulus2. + + +paulŭlus (paullulus), adj. (dem. од paulus), мален; equi paululi, сићушни; paulŭlum, n. 1) subst. мало: p. morae; paululo contentum esse, бити с малим задовољан; paululo deterius, мало горе; 2) adv. мало: p. respirare, мало одахнути. + + +paulus2 (paullus), adj. 1) (предкл. и касно), мален, незнатан: sumptus. 2) обично само у neutr. sing.: А) као subst. paulum, i, n. (gen. и dat. не налазе се), мало (пор. parum); а) nom. paulum: nihil aut paulum auferre; paulum interest, мало је разлике; paulum negotii; post paulum, ultra paulum, мало после; б) abl. paulo: paulo post, мало доцније; p. ante, мало прије; p. liberius; p. alqm antecedere, мало превазићи кога; paulo mederi, ситницом, маленкошћу излечити. Б) као adv.: paulum requiescere, sedere, малко; *paulum ante. + + +Paulus2 (Paullus), i, m. римско породично име; в. Aemilius. + + +paupĕr, ĕris, adj. с comp. и sup. (parum), 1) сиромашан (који само толико има да може живети; пор. egens, mendicus; opp. dives): homo; ex pauperrimo dives factus est; sum p. in meo aere, сиромашан сам, али нисам никоме дужан. 2) *оскудан у чему: aquae; argenti. 3) скучен, ограничен, оскудан: res; mensa. + + +paupercŭlus, adj. (dem. од pauper). + + +*†paupĕrĭēs, ēi, f. (pauper) = paupertas. + + +*paupĕro, 1. (pauper), сиромашним учинити, у сиротињу бацити: alqm. Отуда pauperare alqm re alqā = лишити кога које ствари. + + +paupertās, ātis, f. (pauper), сиромаштво (објективно; пор. egestas, inopia, mendicitas): p. est parvi possessio; trop. p. sermonis, сувопарност. + + +pausa, ae, f. (тгаиад), пауза, престајање, одмор. + + +Pausănĭās, ae, m. (Παυσανίας), син Клеомбротов, војвода спартански код Платеје. + + +†pausārĭus, ĭi, m. (pausa), старешина веслара на броду који им је давао знак кад да престану веслати. + + +pausĭa (sĕa), ae, f. врста маслине. + + +Pausĭās, ae, m. (Παυσίας), грчки сликар из Сикиона, савременик Апелов. Отуда Pausĭăcus, adj. + + +pauso, 1. (pausa) (предкл. и касно), застати, престати (у говору). + + +pauxillātim, adv. (Plaut.) = paulatim. + + +pauxillispĕr, adv. (Plaut.) = paulisper. + + +pauxillŭlus, adj. и pauxillŭlum, adv. (предкл.) = paulus, paululum. + + +pauxillus, adj. и pauxillum, adv. (предкл.) = paulus, paulum. + + +*†păvĕfactus, part. од неупотр. pavefacio, поплашен, устрашен. + + +păvĕo, pāvi, —, 2. 1) дрхтати, стрепити, бити у страху. p. od omnia, од свега; *paveo mihi, за себе сам у страху; p. admiratione; venae pavent. 2) *†бојати се, плашити се чега: omnia; *lupos; id paveo, ne etc.; p. alqd facere. + + +*păvesco, —, —, 3. (paveo), 1) дрхтати, стрепити, бити у страху: omni strepitu. 2) плашити се чега: bellum. + + +pāvĭdē, adv. (pavidus), страшљиво, плашљиво. + + +păvĭdus, adj. с †comp. и †sup. (paveo), 1) ко дршће, плашљив, страшљив: p. e somno, устрашен тргне се иза сна; *lepus; *nauta; pavida consilia et imperia; *pavidus lucis, nandi, који се плаши од светлости, од пливања. 2) †са страхом скопчан: quies. + + +păvīmentum, i, n. (pavio), под набијен од камичака, земље, шљунка и сл. + + +păvĭo, 4. (застарело), набијати: terram. + + +*păvĭto, 1. (intens. од paveo), стрепити, дрхтати, страшити се; особ. имати грозницу. + + +pāvo, ōnīs, m. паун. + + +păvor, ōris, m. (paveo), дрхат, трепет, дрхтање, стрепња, страх: terror et p.; p. aquae, страх од воде, беснило; pavorem injicere, incutere, страх задати; pavor me capit ne etc, страх ме хвата да не итд.; *р. pulsans, лупање срца (о радосном трепету и очекивању). + + +pax, pācis, f. 1) мир (закључен мир после рата, а и = мирно стање; пор. otium): conciliare, facere pacem cum alqo, закључити с ким мир; in pace, у мирно доба; расе belloque, и у миру и у рату; pacem agitare, exercere, pace uti, мир уживати, имати мир; и у plur. paces bonae, добротворан мир. Напосе = миран и пријатељски одношај: dimittere alqm cum расе, мирно (без повреде или нападаја). 2) = тишина, мир: p. ventorum; maris. Отуда а) trop. = мир душе, срца; б) у говору као interj. pax!, мир!, тихо! 3) = допуштење, одобрење: pare tuā, meā, alcjs, с твојим, мојим, чијим одобрењем. 4) милост, помоћ божја: exposcere pacem deorum. + + +peccātum, i, n. (pecco), грешка (против закона мудрости или морала), погрешка, преступ, грех (блаже него maleficium и сл.). + + +pecco, 1. погрешити. згрешити (и варати се и грешити): p. alqd или in re alqā; p. multa, у многом; p. in или erga alqm, према коме; p. in alqo или in re alqā, у погледу на кога, у чему, p. in muliere (каже се о неморалној љубави); *equus peccat, посрће, спотиче се. + + +*pĕcorōsus, adj. (pecus), богат у стоци. + + +pectĕn, ĭnis, m. (pecto), 1) чешаљ. 2) разни предмети што су налик на чешаљ: а) брдо (у ткању); б) грабље; в) гребени; г) чешагија; д) справа којом се ударало у жице лире, маљица; отуда = лира, а и песма; ђ) склапање руку у великом страху итд.; е) нека риба. + + +pecto, pexi или pexŭi (обоје ретко), pexum, 3. 1) чешљати: capillos. Отуда part. pexus као adj. а) homo p., очешљан; б) vestis pexa вуната, на којој још има вуне = нова; tellus pexa окопана. 2) гребенати, перјати, дрндати: lanam. 3) (Plaut.) p. alqm pugnis, излемати, издеветати, прочешљати. + + +pectŭs, ŏris, n. 1) прси, груди у човека и животиње; pectore adverso, спреда с прсију; *у plur. pectora често се каже и о грудима појединог човека. 2) прси као седиште осећања или разума, и по томе кадшто = срце, а кадшто = душа, дух: toto pectore amare; toto pectore cogitare; *pectore alcjs excidere, бити заборављен. + + +pĕcŭ, dat. pĕcŭi; abl. pĕcū; plur. pĕcŭa, pĕcŭbus, n. (предкл.) = pecus, ŏris. + + +pĕcŭārĭus, adj. (pecu), марвени, сточарски: res p., сточарство. Отуда subst. а) pĕcŭārĭus, ĭi, m. сточар; напосе = закупник општих пашњака; б) pĕcŭārĭa, ae, f. (sc. res), сточарство; в) pĕcŭārĭa, ōrum, n., стада. + + +pĕcūlātor, ōris, m. (peculor), који проневерава државне новце. + + +pĕcūlātŭs, ūs, m. (peculor), проневерење државних новаца. + + +pĕcūlĭāris, adj. (peculium), 1) приватан, свој, својствен, осебан: servus; oves; proprius et p. deus; hoc mihi est peculiare. 2) †особит и од других предмета различан (пор. proprius), ванредан: edictum; meritum. + + +†pĕcūlĭārĭtĕr, adv. (peculiaris). особито, напосе. + + +pĕcūlĭātus, adj. (peculium), који има много свог имања; имућан. + + +pĕcūlĭo, 1. (peculium), обдарити: alqm alqd, кога чим, Plaut. + + +†pĕcūlĭŏlum, i, n. (dem. од peculium). + + +pĕcūlĭōsus, adj. (peculium), богат својим имањем, имућан: servus. + + +pĕcūlĭum. ĭi, n. (сродно са pecus као и pecunia), 1) приватно имање какве особе која иначе није имала самосталног положаја, н. пр. сина, жене; особ. = уштеђен новац ког роба (његовом радњом стечен и обично на његов откуп из ропства употребљаван): p. uxoris; filii. 2) уопште имање, властитост. + + +†pĕcūlor, dep. 1. (peculium), државне новце проневерити, државу покрасти: rem publicam. + + +pĕcūnĭa, ae, f. (pecus), 1) имање, иметак уопште (јер је у прастаро доба све богатство било у стоци): invadere in alienam pecuniam, докопати се туђега имања; facere pecuniam, стећи имање. 2) новац, сума новца (пор. numus): dies pecuniae, рок за исплату које суме; p. praesens, numerata, готов новац; pecuniam alci curare, исплатити. + + +pĕcūnĭārĭus, adj. (pecunia), новчан: res p., новчани посао, а и = новац; lis p., парница због новца. + + +pĕcūnĭōsus, adj. с comp. и sup. (pecunia), који има много новаца, богат, имућан: homo. + + +pĕcŭs1, ŏris, n. стока а наиме ситна стока, особ. овце (кад је говор о врсти те стоке; пор. armentum и 2. (pecus): magnus pecoris numerus; *глупи, или сурови, неваљали људи: dominae pecora; imitatorum servum pecus. + + +pĕcūs2, ūdis, f. 1) марвинче, наиме ситно, особ. = овца (један комад; пор. pecus1 и jumentum): pecudes reliquaeque bestiae, домаћа стока и остале животиње. 2) trop. = суров и тупоглав човек, као грдња. + + +pĕdālis, adj. (pes), стопу дугачак, широк итд.: p. longitudo. + + +pĕdārĭus, adj., упр. ножни: senatores pedarii, који нису имали права самостално гласати (sententiam dicere), него само приликом гласања (в. discessio) уз туђе мишљење пристати (pedibus ire in sententiam). Оваки беху у старије доба већина оних што беху patres minorum gentium (в. gens), а доцније они који још нису отправљали курулске службе (в. curulis). + + +Pēdăsa, ōrum, n. (Πήδασα), варош у Карији. + + +pĕdātŭs1, ūs, m. (pes), навала, нападај. + + +†pĕdātus2, adj. (pes), који има ноге: male p., слаб на ногу. + + +pĕdĕs, ĭtis, m. (pes), 1) пешак, који пешице иде: ire p. 2) војник пешак; у sing. pedes често = пешачка војска, пешадија; у plur. pedites = плебејци (јер су пешице служили); equites peditesque = сви Римљани (и отмени и прости). 3) †кадшто pedites = војска на копну (према војсци на мору, флоти). + + +pĕdestĕr, stris, stre, adj. (pes), 1) пешачки, ко пешице иде: copiae pedestres et equestres; exercitus p.; statua p., кип што стоји (није на коњу); scutum; pugna. 2) што је на копну: copiae; proelium; iter. 3) trop. у прози писан: oratio. 4) прост, обичан, без полета: sermo. + + +pĕdĕtentim, adv. (pes-tendo), 1) ногу пред ногу, корак по корак. Отуда 2) мало-помало, смотрено: alqd facere. + + +pĕdĭca, ae, f. (pes), путо, окови, замке. + + +†pĕdĭcŭlus, i, m. (dem. од pes), 1) мала нога, ножица. 2) петељка на листу, воћу). 3) ваш, уш. + + +pĕdĭs, is, comm. (pes), ваш, уш, Plaut. + + +pĕdĭsĕquus (или pĕdĭsĕcus), i, m. и pĕdĭsĕqua (или pĕdĭsĕca), ae, f. (pes-sequor који иде узастопце = слуга, слушкиња; лакај, собарица. + + +pĕdĭsĕquus (или pĕdĭsĕcus), i, m. и pĕdĭsĕqua (или pĕdĭsĕca), ae, f. (pes-sequor који иде узастопце = слуга, слушкиња; лакај, собарица. + + +pĕdĭtātŭs, ūs, m. (pedes), пешаци, пешадија. + + +pĕdĭtum, i, n. (pedo), ветар = прдеж. + + +pēdo1, pĕpēdi, pēdĭtum, 3. пуштати ветрове = прдети. + + +Pedo2 в. Albinovanus. + + +Pĕdūcaeus, име римске породице; Sextus P. као трибун год. 113 пр. Хр. дао је закон de incestu; други Sextus P. био је претор у Сицилији кад је Цицерон онде квестор био. Отуда Pĕdūcaeus, adj. + + +*pĕdum1, i, n., пастирски штап (батина, буџа). + + +Pĕdum2, i, n. варош у Лацији. Отуда Pĕdānus, adj. и subst. Pĕdānni, ōrum, m. Пеђани. + + +Pēgăsĭs1 в. Pegasus. + + +Pēgăsĭs2, ĭdis, f. (Πηγή) водена нимфа. + + +Pēgăsus, i, m. (Πήγασο) крилат коњ који је постао од крви Медузине, испод чијег је копита избио извор Hippocrene, и на ком је Белерофон јахао кад је Химеру победио; trop. означава брзога гласника. Отуда Pĕgasĕus или Pēgăsĭs, ĭdis, f. adj. = брз или који припада Музама; subst. Pēgăsĭdes, dum, f. = Музе. + + +*pēgē, ēs, f. (πηγή), извор (чисто лат. fons). + + +pegma, ātis, n. (πῆμα), 1) све што је од дасака сложено, справа, одар. 2) полица за књиге. 3) †машина у позоришту која се сама брзо увис дизала и опет спуштала, на којој су се често и гладијатори борили. + + +†pegmăris, adj. (pegma), који стоји на машини: glagiator. + + +pējĕro или perjūro, 1. 1) криво се клети, клетву преступити: *jus pejeratum, крива заклетва; *dii pejerati, богови у чије се име ко криво заклео. 2) = лагати, Plaut. + + +pējor, pējus в. malus, male. + + +pējor, pējus в. malus, male. + + +†pĕlăgĭus, adj. (пеЛаумд), морски: cursus. + + +Pĕlăgŏnes, num, m. (Πελαγόνες), народ у северној Македонији. Отуда Pĕlăgŏnĭa, ae, f, земља у којој Пелагони живе и варош у тој земљи. + + +*†pĕlăgus, i, n. (πέλαγος), море, пучина, морска (с погледом на простор; пор. aequor, mare. pontus; чисто лат. mare); *= велика маса воде. + + +Pĕlasgi, ōrum, m. (Πελασγοί), најстарији становници Грчке и многих приморских покрајина на Средоземном мору; *= Грци уопште. Отуда *Pĕlasgĭăs, ādis, f. или Pĕlasgĭs, ĭdis, f. и Pĕlasgĭcus или Pĕlasgus, adj. = грчки. + + +Pēleus (eus једносложно), ĕi и Pēlĕos, m. (Πηλεύς), Пелеј, краљ над Мирмидонима у Фтији у Тесалији, син Ејаков, брат Теламонов, отац Ахилејев, муж Тетидин (Thetis). Отуда 1) Pēlĭăcus, adj. 2) Pēlīdēs, ae, m. (Πηλείδης), син Пелејев = Achilles. + + +*Pĕlēthrŏnĭus, adj., из околине тесалијске, у којој становаху Кентаури и Лапити; subst. Pĕlēthrŏnĭi, ōrum, m. = Лапити. + + +Pēleus (eus једносложно), ĕi и Pēlĕos, m. (Πηλεύς), Пелеј, краљ над Мирмидонима у Фтији у Тесалији, син Ејаков, брат Теламонов, отац Ахилејев, муж Тетидин (Thetis). Отуда 1) Pēlĭăcus, adj. 2) Pēlīdēs, ae, m. (Πηλείδης), син Пелејев = Achilles. + + +pēlex или paelex (не pellex), ĭcis, f. (πάλλαξ, παλλακίς), наложница, незаконита жена (пор. concubina): p. Jovis; *barbara p. = Medea. + + +Pĕlĭās, ae, m. (Πελίας), краљ у Тесалији, брат Нелејев, полубрат Езонов, отац Акастов, Алкестин, и др., таст Адметов; послао је Езонова сина Јазона у Колхиду по златно руно; а доцније га рођене кћери раскомадаше и скуваше по наговору Медејину, која је говорила да ће га тако подмладити. Отуда Pĕlĭădĕs, dum, f. (Πελιάδες), кћери Пелијине. + + +pēlĭcātŭs (paelĭcātŭs), ūs, m., живљење са наложницом (конкубинат). + + +Pēlīdēs в. Peleus. + + +Pēligni в. Paeligni. + + +Pēlĭon, ĭi, n. (Πήλιον) или Pēlĭos, ĭi, m., брег у Тесалији. Отуда *Pēlĭăs, ădis, f. и Pĕlĭăcus, adj., пелијски. + + +Pella, ae, f. или Pellē, es, f. (Πέλλα), варош у Македонији, место рођења и престоница Александра Великога. Отуда Pellaeus, adj. а) = македонски; б) = мисирски, јер је Александар освојио Мисир и основао варош Александрију. + + +pellācĭa, ae, f. (предкл.), мамљење, примамљивање; завођење. + + +*pellax, ācis, adj. (pellicio), што људе у заблуду доводи = варљив, лукав, обманљив. + + +pĕllĕcĕbrae, ārum, f. (pellicio), примамљивање; навођење: p. probri, навођење на што срамно. + + +pellectĭo, ōnis, f. (perlego), прочитавање: libri. + + +Pellēnĕ, ēs, f. (Πελλήνη), варош у Ахаји. Отуда Pellēnaeus и Pellēnensis, adj. + + +pellex в. pelex. + + +pēlex или paelex (не pellex), ĭcis, f. (πάλλαξ, παλλακίς), наложница, незаконита жена (пор. concubina): p. Jovis; *barbara p. = Medea. + + +pellĭcātus в. pelicatus. + + +pellĭcĭo или perlĭcĭo, lexi, lectum, 3. (perlacio), мамити, примамљивати, заводити: alqm и animum alcjs; populum in servitutem; †militem donis. поклонима; trop. magnes pellicit ferrum, привлачи; p. sententias judicum, за себе задобити гласове судија. + + +pellĭcŭla, ae, f. (dem. од pellis), кожица: caprina; шаљиво peliculam curare, угађати себи. + + +pellĭo, ōnis, m. (pellis), кожар, ћурчија. + + +pellis, is, f. 1) кожа (животињска, обично длаком или вуном покривена, а и учињена; пор. cutis): caprina; leonina; detrahere alci pellem, Hor. = открити чије мане; in propria pelle non quiescere, не бити задовољан својим стањем. 2) = (кожама покривени) зимски шатор војника (не тако јак, као hibernacula; в. ту реч). 3) *комад кожног одела или обуће: pes natat in pelle = у чизми или ципели; pellibus tecta tempora, глава шубаром покривена; pelles manicatae, кожне хаљине с рукавима. + + +pellītus, adj. (pellis), кожом покривен, одевен: oves pellitae, овце с финијом вуном (које су кожом покриване да им се руно боље поштеди). + + +pello, pĕpŭli, pulsum, 3. 1) бити, лупати, турати, ударати, куцати: alqm, p. fores, лупати на врата; p. terram pedibus, газити, ударати; p. mare remis, веслати; lyram manu, ударати у лиру. Отуда trop. = дирнути, тронути, упечатак чинити: primo visa (што први пут угледамо) nos pellunt; hoc pellit animum vehementius; nulla insignis injuria me pepulit, није ме никаква већа незгода постигла. 2) потиснути, кренути, одринути, одагнати, протерати: alqm ех foro; ab agris patriis; p. alqm civitate (regno, loco) in exsilium; p introitum, препречити; напосе = у боју потиснути, надбити, разбити, победити: Romanos; hostem. Отуда а) trop. p. maeistitiam ex animo; p. sitim, гасити; famem, заситити; б) sagittam, избацити, одапети; в) надвладати: animum suum, Plaut. + + +pellūcĕo или perlūcĕo, luxi, —, 2. 1) светлити се кроз што, просјајивати се: lux pellucens; trop. honestum pellucet ex illis virtutibus. 2) бити провидан, прозрачан: aether; amictus. + + +*pellūcĭdŭlus, adj. (dem. од pellucidus). + + +pellūcĭdus, adj. (pelluceo), 1) врло сјајан, пресјајан: stella. 2) провидан, прозрачан: membrana. + + +Pĕlŏponnēsus, i, f. (Πελοπόννησος), јужно полуострво Грчке, сад Мореја. Отуда 1) †Pĕlŏponnenses, ĭum, m. Пелопонесци. 2) Pĕlŏponnēsĭăcus и Pĕlŏponnēsĭus, adj. и subst. †Pĕlŏponnēsii, ōrum, m. Пелопонесци. + + +Pĕlops, ŏpis, m. (Πέλοψ), син Танталов, муж Хиподамијин, отац Атрејев и Тијестов. Отуда 1) *Pĕlŏpēĭăs, ădis, adj., Пелопов. 2) *Pĕlŏpēĭus или Pĕlŏpēus, adj. а) Пелопов; б) Пелопонески; в) Атрејев; г) Фригијски (јер Пелоп беше родом из Фригије). 3) Pĕlŏpĭdae, ārum, m. потомци Пелопови. + + +pĕlōris, ĭdis, f. (πελωρίς), врста велике шкољке. + + +Pĕlōrum, i, n. или Pĕlōros, i, m. (Πέλωρος), североисточна главина Сицилије, сад Саро di Faro; зове се и *Pĕlōrĭăs, ădis, f. и *Pĕlōrĭs, ĭdis, f. + + +pelta, ae, f. (πέλτη), мали и лаки штит, налик на полумесец. + + +peltastae, ārum, m. (πελτάσται), пелтом (в. pelta) оружани војници. + + +Pēlūsĭum, ĭi, n. (Πηλούσιον), варош у Мисиру на источном ушћу Нила. Отуда Pēlūsĭăcus или Pēlūsĭus, adj., пелузијски. + + +†pelvis, is, f. (πέλις, πέλυς), здела, чинија; леген. + + +pĕnārĭus, adj. (ponus), упр. што припада залишним јестивима: cella penaria, собица где се држе јестива (ћилер, шпајз). + + +Pĕnātĕs, tium, m. (са dii, а и без ове речи), Пенати, римски кућни богови, заштитници породица (Penates minores, familiares, privati), а и државе, која је постала од породице (Penates majores, publici); meton. = стан, дом, кућа: larem ас penates tectaque relinquere; redire ad pp. et in patriam; а suis diis penatibus praeceps ejectus, стрмоглавце избачен из свога дома; cura penatium, брига за кућу, — огњиште посвећено пенатима: flammis adolere pp. + + +*pĕnātĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (penates-gero), који носи пенате = Aeneas. + + +pendĕo, pĕpendi, pensum, 2. 1) висити: p. in, ex arbore, на дрвету, с дрвета; sagittae pendent ab umero, о рамену; p. de collo alcjs, о чијем врату; telum pendet clipeo, заболо се у штит. Напосе а) о робовима које су вешали на довратак да их бију: tu jam pendebis = добићеш батина; б) о обешенима; quaerit altos, unde pendeat, ramos; в) о људима или стварима, о којима се што јавно обзнањује, каже се кадшто да »висе«: Claudius pependit venalis, висио је на продају = Клаудијево имање јавном објавом нудило се на продају; г) о деловима тела, отоболити се, висити: lacerti pendent; д) *nubila pendentia = ниски облаци; ђ) надвисити се, висити над чим, пâдом претити: scopulus pendet; capellae pendent de rupe, чисто висе са стене. Отуда trop. А) од кога или чега зависити, оснивати се на чему: p. ex (*de) alqo; ex fortunā; aliunde p., од других зависити; salus nostra pendet exiguā spe, спас наш оснива се на слабој нади. Б) *†p. ab ore alcjs = кога пажљиво слушати; p. vultu alcjs = гледати кога непомичним погледом. В) *р. in limine vestro = бавити се, дуго се задржавати. Г) (ретко) trop. бити близу своме паду: pendentem amicum corruere patitur. 2) (понајвише *) лебдети, висити у ваздуху: tellus pende in aëre; avis pendet pennis; p. alis in aëre, летети. Отуда trop. а) о људима, двоумити, колебати се, бити неодлучан: ne diutius pe dea, да се не би дуже двоумио; pendet animus; p. animi или animo; б) о стварима бити неизвестан, несигуран: fortuna; в) *†запети, не напредовати: pendent opera. + + +pendo, pĕpendi, pensum, 3. (pendeo), упр. спустити (тањириће од ваге), 1) (предкл. и касно) вагати, мерити на вагу: lanam. Отуда trop. а) судити, расудити, измерити (умом), оценити: p. alqm non ex fortuna, sed ex virtute, оценити кога не по срећи, него по врлини; б) ценити, поштовати, држати: alqm magni, plurimi, flocci, nihili p. Овамо спада part. pensus, као adj. с comp., важан, ваљан, изврстан: condicio (Plaut); напосе у свези nihil (nec quicquam) pensi habere, ни на што се не обзирати, ни о чему не водити бриге; nihil pensi iis fuit quid dicerent, није им ништа стало до тога шта ће казати; в) *†вагнути, важити, тежак бити: talentum (Atticum) ne minus pondo octoginta Romanis ponderibus pendat, таленат (атички) нека буде тежак не испод осамдесет фуната по римској мери; tantundem, исто толико; trop.= важити. 2) платити: alci pecuniam; отуда p. poenas, казну претрпети; grates, захвалити. + + +*†pendŭlus, adj. (pendeo), 1) који виси. 2) trop. = несталан, сумњив. + + +pēne в. paene. + + +Pēnēĭs в. Peneus. + + +Pēneĭus в. Peneus. + + +Pēnĕlŏpa, ae, или Pēnĕlŏpē, ēs, f. (Πηνελόπη, -λόπεια), жена Улисова, мати Телемахова. Отуда Pēnĕlŏpēus, adj. + + +Pēnĕlŏpa, ae, или Pēnĕlŏpē, ēs, f. (Πηνελόπη, -λόπεια), жена Улисова, мати Телемахова. Отуда Pēnĕlŏpēus, adj. + + +Pēnēus или Pēnēos, i, m. (Πηνείος), главна река Тесалије, као речни бог отац Киренин и Дафнин (Cyrene, Daphne). Отуда Pēnĕis, ĭdis, f., пенејска: nympha P. = Daphne; Pēnĕĭus и Pēnēus, adj. + + +pĕnĕs, praep. с acc., код кога, у кога, при ком, 1) = у чијој власти, у чијем притежању: potestas (jus, imperium) est p. eum; eloquentia est p. eum, он је речит; culpa est p. eum, он је крив; causa est p. incuriam vestram, узрок је у вашој немарности. Овамо спада *р. se esse, бити при себи, при свести. 2) уопште значи близину, поред, покрај = apud: psaltria illa p. te est. + + +Pĕnestae, ārum, m. (Πενέσται), варош у Илирији. Отуда Pĕnestĭa, ae, f., покрајина; adj. Pĕnestĭānus, пенестански. + + +*†pĕnĕtrābĭlis, adj. (penetro), 1) што се може пробити, продрети: corpus. 2) ко пробија, продире: telum; frigus. + + +pĕnĕtrālĭa, ĭum, n., унутрашњост, унутарње просторије које куће; напосе унутрашње светилиште кога храма: Prytaneum illud fuit p. urbis; *penetralia Vestae; trop. pp. sapientiae. + + +pĕnĕtrălis, adj. (сродно са penetro и penitus), 1) (предкл.) = penetrabilis 2. 2) унутарњи, унутрашњи: dii penetrales, Пенáти; penetrale adytum. Отуда 3) subst. pĕnĕtrāle, is, n. или обичније у plur. + + +pĕnĕtro, 1. (сродно са penus, penitus), I. trans. 1) (предкл. и касно) унети, уметнути, увести: p. pedem intra portam; напосе p. se in fugam, дати се у бежање, побећи; p. se foras ex aedibus, отићи од куће. 2) *†провалити, продрети кроз што, пробити, насилно проћи: foramen; locum; Media penetratur, продиру кроз Медију. Отуда trop. nihil Tiberium magis penetravit quam etc, ништа није Тиберија већма дирнуло него итд. — II. intrans. провалити, продрети у што: in urbem; sub terras; per ngustias; res nulla magis penetrat in animos. + + +Pēnēus или Pēnēos, i, m. (Πηνείος), главна река Тесалије, као речни бог отац Киренин и Дафнин (Cyrene, Daphne). Отуда Pēnĕis, ĭdis, f., пенејска: nympha P. = Daphne; Pēnĕĭus и Pēnēus, adj. + + +pēnĭcillus, i, m. или pēnĭcilum, i, n. (dem. од peniculus), кичица (пемзла); trop. = стил, перо (начин писања). + + +pĕnĭcŭlus, i, m. (dem. од penis), 1) четка, сноп (пор. tectorius). 2) сунђер. + + +pēninsŭla в. paeninsula. + + +pēnis, is, m. 1) (застарело) реп. 2) мушки уд; trop. = блудан живот. + + +pĕnītē, adv. = penitus као adv. + + +pĕnĭtus (penus), I. adj. са sup. (предкл. и касно), унутарњи, унутрашњи: Scythae penitissimi, најудаљенији, који дубоко у унутрашњости живе. — II. adv. 1) унутра, дубоко унутра, скроз унутра: p. in Thraciam se abdidit; defodere p., дубоко закопати; p. exhaurire, из дубине исцрпсти; trop. p. dare se in causam, дубоко проникнути. 2) из основа = сасвим, потпуно, коначно: alqd intelligere; diffidere reipublicae; *†и код компаратива и суперлатива место longe: p. crudelior; p. infestissimus. + + +pĕnītus, adj. (penis), ко има penis. + + +Pĕnĭus, ĭi, m. (Πενίος), река у Колхиди. + + +penna, ae, f. (пор. pinna), 1) перо = веће и тврђе крилно перо (пор. pluma): meae alae pennas non habent. 2) *у plur.= крила (и код инсеката): *vertere pennas, одлетети; trop. incīdere pennas alci, подсећи коме крила = лишити га свог угледа. Отуда а) перо на стрели, и *= стрела; б) *летење, лет. + + +*†pennātus, adj. (penna), пернат, крилат. + + +pennĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (penna = gero), пероносан, пернат. + + +Pennīnus, adj, што спада у пенинске Алпе, пенински: Alpes; juga; Penninus (sc. mons), велики Св. Бернардо; Penninum iter, пут преко тога брега. + + +*pennĭpēs, ĕdis, adj. (penna-pess), крилатих ногу. + + +pennĭpŏtens, tis, adj. (Lucr.), крилат. + + +pennŭla, ae, f. (dem. од penna), перце. + + +*†pensĭlis, adj. (pendeo), што виси: uva, грожђе што се повеша да се суши; facere se pensilem = обесити се; †horti pp., што стоје на сводовима. + + +pensĭo, ōnis, f. (pendo), 1) плаћање, исплаћивање, рок плаћања: decreverunt, ut tribus pensionibus (у три рате) ea pecunia solveretur, primam praesentem (у готовом новцу) ii qui tum essent (тадашњи тј. конзули), duas (друге две) tertii et quinti consules numerarent (да положе трећи и пети конзули, тј. догодине трећи и четврти, а после две године пети и шести). 2) †а) данак, порез; б) кирија, најам. + + +pensĭto, 1. (intens. од penso), 1) †вагати, одмерити: alqd. 2) платити, положити: vectigalia. 3) размислити, промислити: alqd и de re alqā. Отуда 4) = †поредити: rem cum re. + + +penso, 1. (intens. од pendo), 1) вагати, мерити: aurum. Отуда trop. а) једно с другим вагати, поредити: p. adversa secundis; б) судити, расудити: amicos ex factis; в) одмерити: res auro pensandae, што се могу златом одмерити (што вреде колико и злато); г) изравнати, накнадити, заменити, подмирити: beneficia beneficiis; praematuram mortem immortali gloriā p., прерану смрт заменити бесмртном славом; д) размислити: alqd. 2) *платити, купити: p. victoriam damno amissi militis; nefarium scelus voluntariā morte. + + +pensum, i, n. (part. од pendo), 1) одмерени део вуне што га је робиња морала за дан опрести; уопште посао за један дан. 2) trop. задаћа, дужност: conficere p. suum. + + +pensus, adj. в. pendo. + + +†pentămĕter, tri, m. (πεντάμετρος), стих од пет стопа, пентаметар. + + +Pentĕlĭcus mons (Πεντελικὸν ὄρος), брег у Атици, чувен са свога мрамора; отуда Pentĕlĭcus, adj., пентелички. + + +†pentēris, ĭdis. f. (πεντήρης; sc. ναῦς), брод са пет редова весала. + + +Pentheus (eus једносложно), ĕi и Penthĕos, m. (Πενθεύς), краљ у Теби, син Ехионов и Агавин, унук Кадмов, растргнут од своје матере и осталих баханткиња. Отуда а) Penthēus, adj., Пентејев: б) Penthīdēs, ae, m., потомак Пентејев. + + +Penthĕsĭlēa, ae, f. (Πενθεσίλεια), краљица амазонска, савезница тројанска, коју је Ахил победио. + + +Pentheus (eus једносложно), ĕi и Penthĕos, m. (Πενθεύς), краљ у Теби, син Ехионов и Агавин, унук Кадмов, растргнут од своје матере и осталих баханткиња. Отуда а) Penthēus, adj., Пентејев: б) Penthīdēs, ae, m., потомак Пентејев. + + +pēnŭl- в. paenul-. + + +paenŭla (не penula), ae, f. (φαινόλης), пространа горња хаљина (огртач, кабаница, бунда) која се на путу и на злу времену носила; prov. scindere paenulam alci = не дати госту да иде. + + +pĕnultĭmus в. paenultimus. + + +pēnūrĭa, ae, f. (πεῖνα, глад), оскудица (понајвише у храни; ствар које недостаје, увек се спомене или бар наговести; пор. inopia, paupertas etc): cibi; victŭs; rerum necessariarum; argenti; liberorum. + + +pĕnŭs, ŏris, n. или pĕnus, ūs и pĕni, comm., а и pĕnum, i, n., упр. чега има у кући; а имено готовина спремљених јестива у кући. + + +Pĕpărēthus или Pĕpărēthos, i, f. (Πεπάρητος), острво у Егејском лору. + + +Pĕpărēthus или Pĕpărēthos, i, f. (Πεπάρητος), острво у Егејском лору. + + +pĕplum, i, n. или pĕplus, i, m. (πέπλον, -ος), широка горња хаљина грчких госпођа; напосе, златом извезена хаљина богиње Паладе Атене (Минерве), која се о светковини Панатенеја показивала скупљеном свету. + + +pĕr, praep. с acc. 1) у простору, кроз, преко, по, у: flumen fluit p. urbem, кроз варош; ire p. forum, преко трга; homines confabulantur p. vias, по друмовима; invitati per domos, од куће до куће; dejicere se p. munitiones, скочити с бедема; decidere p. gradus, спасти низ степенице; p. ora vestra, пред вашим очима; p. manus, од руке до руке; per manus traditae religiones, од једнога другоме предане; рег omnia humana, у свим људским стварима. 2) о времену, кроз, за и сл.: per hos dies, за ових дана; p. idem tempus, у исто доба; p. noctem, ноћу, p. somnum, у сну; p. indutias, за време примирја; incendium per duas noctes tenuit, пожар је трајао две ноћи; pe lunam, по месечини. 3) да се означи начин, са, на, у и сл: p. jocum, у шали; p. iram, у срцу, у љутини; p. literas, писмено; p. commodum, угодно; p. imprudentiam, нехотице; p. vinum, у вину, пијан; p. summum dedecus, на врло срамни начин; p. speciem amicitiae, под видом пријатељства; p. nostram ignominiam, на нашу срамоту. 4) да се означи средство или посредовање, преко, помоћу чијом и сл.: servari p. manus alcjs, спасен бити чијом руком; occīdi p. alqm, убијен бити по чијем наговору, чијој наредби итд. (али не чијом руком); per indutias et spem pacis decipere alqm, преварити кога примирјем и падом на мир; per scelus adipisci alqd, путем злочинства; haec p. eum transiguntur, ово он посредује. Отуда per me, per te, per se = а) сâм, за се, самостално, без чије помоћи, чијег утицаја: omnia p. se obire; quum per se minus valerent, Germanos sibi adjunxerunt, пошто сами за се не беху доста јаки, удружише се с Германцима; б) = сам собом: homo p. se cognitus; virtus p. se ponderanda est; в) = сâм главом: quoscunque idoneos credebat, aut p. se, aut per alios sollicitabat, које је год за способне држао, те је или сам главом, или преко других журио. 5) да се означи узрок или повод, због, ради, из, од и сл.: p. metum, од страха; p. officium, из уљудности; p. haec, стога; per avaritiam, због тврдоће. Ако је узрок или повод само привидан, преводи се са: под видом, под изговором, тобоже: p. fidem fallere; fraudare alqm p. tutelam aut societatem. 6) да се означи каква препона = због, ради, по: p. me licet, мене ради може се, нисам противан; p. annos non potest, због старости; stat p. me, до мене стоји, од мене зависи; non stat p. me quominus etc, није моја кривица што итд.; trahantur per me pedibus, што се мене тиче, нека их и за ноге вуку; per valetudinem id exsequi non potuit, због болести није то могао извршити. 7) уз молбе, заклетве и сл. = тако ми (ти итд.): oro te p. hanc dextram, тако ти ове руке; p. deos immortales, за име божје; jurare p. Jovem, заклињати се Јупитером. 8) у сложеним речима значи per а) пред глаголима или извршену или јачу радњу онога глагола, н. пр. bibere, пити; perbibere, упити, испити; — agitare, дрмати; peragitare, јако дрмати; б) пред адјективима и адвербијама даје снажнији појам и преводи се са пре или веома, н. пр. acutus, acute, оштар, оштро; peracutus, peracute, преоштар, или веома оштар, веома оштро. Код сваке оваке сложене речи треба у речнику потражити и прости адјектив и adverbium. + + +pēra, ae, f. (πήρα), торба, бисаге. + + +pĕrabsurdus, adj. веома будаласт, бесмислен, неслан. + + +pĕraccommŏdātus, adj. веома сходан, прикладан, згодан. + + +pĕrācĕr, ācrĭs, ăcrĕ, adj. веома оштар, жесток, љут. + + +pĕrăcerbus, adj. веома љут, опор, горак. + + +pĕrăcesco, ăcŭi, —, 3. упр. преускиснути; отуда trop. веома се разљутити, расрдити: ita mi pectus peracuit, Plaut. + + +pĕractĭo, ōnis, f. (perago), свршетак, завршетак: senectus aetatis est p. tanquam fabulae. + + +pĕrăcūtē, adv. веома оштро, оштроумно. + + +pĕrăcūtus, adj. веома оштар, оштроуман. + + +pĕrădŏlescens, tis, adj. веома млад. + + +pĕrădŏlescentŭlus, adj. dem. премлад, одвише млад. + + +Pĕraea, ae, f. (Περαία), 1) земља преко границе: P. Rhodiorum, приморје у Карији, преко од острва Рода. 2) варош у Арголиди. + + +pĕraequē, adv. сасвим једнако, без разлике. + + +pĕrăgĭto, 1. 1) †јако дрмати, трести. 2) trop. а) узнемиривати, нападати: hostes; б) гонити, подстицати: alqm. + + +pĕrăgo, ĕgi, actum, 3. 1) непрестано кретати, мицати: p. pecus, терати, гонити; p. humum, обрађивати; p. fretum, пребродити море; p. latus ense, пробости; Sempronium usque eo peregi ut etc, Семпронија сам све дотле вијао док итд. 2) свршити, довршити: cursum; iter; inceptum; p. vitam, aetatem, проживети; tempus peragitur, пролазан; *sol peregit duodecim signa, прошло је кроз свих дванаест знакова (зодијака), навршило је годину; *mandata, извршити налоге; *dona, разделити; *sacra, божју службу свршити; noctem, провести. Напосе а) у писму или говору довршити, испричати, приповедити, исказати, разложити, расправљати и сл.: p. res gestas populi Romani, довршити историју римскога народа; p. sententiam, своје мишљење изрећи, разложити; p. jusjurandum, заклетву положити; fabulam, одиграти улогу, auspicia, објавити; б) p. accusationem, тужбу довести до судске пресуде; p. reum, израдити да оптужени буде осуђен. + + +pĕrăgrātĭo, ōnis, f. (peragro), путовање, пролажење: itinerum. + + +pĕrăgro, 1. †и pĕrăgror, dep. 1. (per-ager), 1) проћи, пропутовати кроз: agros; omnes provincias; *litora classe. 2) trop. intrans. fama peragravit, глас се разнео; orator per mentes hominum peragrat, продире у духове, дејствује на духове. + + +pĕrăgro, 1. †и pĕrăgror, dep. 1. (per-ager), 1) проћи, пропутовати кроз: agros; omnes provincias; *litora classe. 2) trop. intrans. fama peragravit, глас се разнео; orator per mentes hominum peragrat, продире у духове, дејствује на духове. + + +pĕrămans, tis, adj. који веома љуби: p. nostri, нас. + + +pĕrămantĕr, adv. веома љубазно, прељубазно. + + +*†pĕrambŭlo, 1. 1) проходити, пролазити: tutus bos rura perambulat, Hor.; frigus perambulat artus. 2) походити: aegrotos. + + +pĕrămoenus, adj. веома пријатан. + + +pĕramplus, adj. веома простран, превелик. + + +pĕrangustē, adv. веома уско, претесно. + + +pĕrangustus, adj. веома узак, тесан. + + +†pĕranno, 1. (per-annus), живети годину дана: puella nata non perannavit. + + +pĕrantĭquus, adj. престар. + + +pĕrappŏsĭtus, adj. веома угодан, удесан, прикладан. + + +pĕrardŭus, adj. претежак, веома мучан. + + +pĕrargūtus, adj. веома оштроуман, досетљив, пун духа. + + +†pĕrarmātus (part. од perarmo), добро наоружан: exercitus. + + +*†pĕrăro, 1. 1) преорати, узорати: p. pontum, пребродити; p. ora rugis, испунити лице борама. 2) trop. писаћим дршком (stilus парајући по воштаној таблици писати: subito perarata litera, Ovid., брзо написано писмо. + + +pĕrattentĕ, adv. веома пажљиво. + + +pĕrattentus, adj. веома пажљив. + + +pĕraudĭendus, adj., који треба да се свакако чује. + + +perbacchor, dep. 1. раскошно провести, банчити, пробанчити: multos dies. + + +perbĕātus, adj. пресрећан, преблажен. + + +perbellē, adv веома лепо, прекрасно. + + +perbĕnĕ, adv. веома добро. + + +perbĕnĕvŏlus, adj. веома наклоњен: alci. + + +perbĕnignē, adv. премилостиво. + + +Perbĭbĕsĭa, ae, f. (perbibo), шаљиво име каквога места где се јако пије, в. Bibesia. + + +*†perbĭbo, bĭbi, —, 3. 1) усисати, упити: lana perbibit multos colores; trop. духовно у се примити, учити. 2) исисати: medullam alci. + + +perbīto, —, —, 3. (предкл.) 1) поћи: in Siciliam. 2) пропасти, погинути. + + +perblandus, adv. веома умиљат. + + +perbŏnus, adj. веома добар. + + +perbrĕvis, adj. прекратак: perbrevi tempore и само perbrevi, скоро, за мало времена. + + +perbrĕvĭtĕr, adv. веома кратко. + + +†percaedo, cĕcīdi, —, 3. сасвим потући, разбити: exercitum. + + +percălĕfăcĭo, —, —, 3. (предкл. и касно), скроз загрејати: sol p. glebas; — често pass. percălĕfīo, factus sum, fĭĕri, бити скроз загрејан, усијан: multo igni percalefacto cubiculo, пошто соба би јако загрејана. + + +*percălesco, călŭi, —, 3. разгрејати се, скроз се угрејати. + + +percallesco, callŭi, —, 3. 1) intrans. одебљати кожом, отврднути, постати неосетљив. 2) trans. добро изучити, у perf. = добро знати: quinque et viginti gentium linguas. + + +percārus, adj. 1) прескуп. 2) предраг. + + +percautus, adj. веома смотрен, опрезан. + + +†percĕlĕbĕr, bris, bre, adj. веома познат. + + +percĕlĕbro, 1. често говорити о чему, често спомињати: versus percelebrantur; res percelebrata sermonibus est. + + +percĕlĕr, cĕlĕrĭs, cĕlĕrĕ, adj. веома брз. + + +percĕlĕrĭtĕr, adv. веома брзо. + + +percello, cŭli, culsum, 3. 1) ударити, гурнути о што: p. legatum genu: alci femur; p. alqm cuspide, погодити. 2) обалити, оборити, срушити: alqm; arborem; trop. u prov. p. plaustrum, кола изврнути; = све покварити. Отуда trop. а) пореметити, упропастити, потрести, срушити: alqm; rem publicam; p. hostes, побити; б) поплашити, застрашити: alqm metu; deorum irā perculsi; animus perculsus; pavor hostes perculit. + + +percensĕo, sŭi, —, 2. прегледати, пребројити, прорачунити, редом напоменути и сл.: captivos; numerum legionum; cladem acceptam; p. orationes legatorum, пресудити, прорешетати; напосе = путујући прегледати, пропутовати: Thessaliam. + + +percepta, ōrum, n. (percipio), правила (тако је Цицерон превео грч. θεωρήματα): artis. + + +perceptĭo, ōnis, f. (percipio), 1) сабирање, купљење: frugum. 2) trop. схватање (умом), постизавање, поимање, разумевање. + + +percĭdo, cīdi cīsum, 3. (percaedo) (предкл. и касно), разбити, разлупати, расећи: os alci. + + +percĭĕo, cĭvi, cĭtum, 2. и (ређе) percĭo, cīvi, cītum, 4. 1) покренути, побудити: voluptas perciet alqm; обично у part. percĭtus: irā; amore, и као adj. = ватрен, жесток, напрасит: ingenium. 2) (Plaut.) именовати: alqm. + + +percĭĕo, cĭvi, cĭtum, 2. и (ређе) percĭo, cīvi, cītum, 4. 1) покренути, побудити: voluptas perciet alqm; обично у part. percĭtus: irā; amore, и као adj. = ватрен, жесток, напрасит: ingenium. 2) (Plaut.) именовати: alqm. + + +percĭpĭo, cēpi, ceptum, 3. (per-capio), 1) купити, сабирати: fruges. 2) примити, добити praemia; hereditatem. 3) примити на се, у се: auras, дахнути, дисати; sensus (чуло) percipit rem in se. Отуда често trop. а) чулима или осећајем схватити, осетити, приметити и сл: p. alqd oculis, видети; auribus, чути; p. voluptatem, dolorem, осетити; б) разумом што схватити, појмити, разумети или учити, научити: p. alqd animo; p. philosophiam; omnium civium nomina perceperat, знао јее, 4) (предкл.) заузети, освојити, овладати: horror p. membra; urbis odium me percipit, обузима ме. + + +percīvīlis, adj. веома уљудан. + + +perclāmo, 1. (сумњиво, Plaut.), гласно викати. + + +percognosco (gnōvi), gnĭtum, 3. (предкл. и касно), добро, скроз познати: alqm. + + +percōlo1, 1. 1) процедити: humorem. 2) *†пропустити: terra percolat imbres. + + +percŏlo2, cŏlŭi, cultum, 3. (предкл. и касно), 1) потпуно израдити, довршити: alqd. 2) накитити, украсити: feminam. 3) веома поштовати, почаствовати: alqm re alqā. + + +percōmis, adj. веома пријазан, услужан. + + +percommŏdē, adv. веома згодно, угодно, удесно. + + +percommŏdus, adj. веома згодан, удесан, удобан: id castris percommodum fuit. + + +percontātĭo, ōnis, f. (percontor), питање, распитивање, испитивање: prima p. fuit, quā subactus injuriā bellum suscepisset, каква га је неправда нагнала да завојшти. + + +*percontātor, ŏris, m. (percontor), који пита, распитује, прислушкује. + + +percontor (percunctor), dep. 1. (предкл. и касно и perconto, l.) (per-contus), питати, распитивати (да се као што треба обавести; пор. interrogo, quaero, sciscitor): p. alqd; p. ex (ab) alqo, питати кога; p. alqd ex (ab) alqo и p. alqm de re alqā, питати за што; p. alqm ex alqo, питати кога за кога. + + +percontŭmax, ācis, adj. (Com.), веома тврдоглав, јогунаст. + + +†percŏpĭōsus, adj. пребогат у речима, веома богат у изразима, речит. + + +*†percŏquo, coxi, coctum, 3. 1) скувати, прокувати: carnem. 2) учнити да сазре: sol percoquit uvas. 3) препланути, огаравити: percocti viri (о Црнцима). 4) угрејати; humorem. + + +percrēbesco (percrēbresco), bŭi (brŭi), —, 3. учестати, отети мах, преовладати, распрострети се: opinio percrebruit; conjugia sobrinarum percrebruerunt, женидбе међу рођацима учесташе; — разгласити се, прочути се: Germanici valetudo Romae percrebuit. + + +percrēbesco (percrēbresco), bŭi (brŭi), —, 3. учестати, отети мах, преовладати, распрострети се: opinio percrebruit; conjugia sobrinarum percrebruerunt, женидбе међу рођацима учесташе; — разгласити се, прочути се: Germanici valetudo Romae percrebuit. + + +percrĕpo, crĕpŭi, crĕpĭtum, 1. intrans. заорити се, зазвонити, одјек давати: locum illum percrepare mulierum vocibus, да се оно место ори од женских гласова. + + +percrŭcĭo, 1. (Plaut.), измучити, намучити: hoc est quod percrucior, ето што ме веома мучи. + + +percultor, ōris, m. (percolo), велик поштоватељ. + + +percunctātĭ- в. pencontati-. + + +percŭpĭdus, adj. прежељан, веома жељан, јако наклоњен коме: p. sum tui, јако сам те жељан. + + +percŭpĭo, —, 3. (предкл.), веома желети, рад бити: alqd facere. + + +percūrĭōsus, adj. веома радознао. + + +percūro, 1. излечити, извидати: vulnus; trop. p. mentem. + + +percurro, cŭcurri или curri, cursum, 3. I. intrans. протрчати, претрчати: рег mare; ad forum, дотрчати на трг; per temonem, на руди. II. trans. 1) претрчати, брзо проћи, пропутовати: agrum. Отуда trop. p. honores, у државној служби проћи редом сва достојанства; напосе = у говору (или у писму) што на брзу руку и летимице споменути: p. multas res oratione; omnia nomina; или у мислима, p. alqd animo; p. paginas, брзо прочитати. 2) *†журно прећи преко чега: p. aristas; p. alqd oculis, брзо прегледати. + + +percursātĭo, ōnis, f. (percurso), путовање по некој земљи: p. Italiae. + + +percursĭo, ōnis, f. (percurro), прелетање у мислима или у говору, брзо премишљање или брз спомен чега: animi p. multarum rerum. + + +percurso, 1. 1) trans. †трчкарати по неком простору: p. ripas. 2) intrans, тамо-амо тумарати. + + +percussĭo, ōnis, f. (percutio), 1) бијење, ударање: capitis, по глави; digitorum, пуцкање прстима. 2) напосе, ударање такта. + + +percussor, ōris, m. (percutio), који удара кога, боде = убилац, убица (означава само материјални акт убиства, без обзира на моралну страну дела, сматрајући убицу само као оруђе без своје воље: пор. interfector, homicida, sicarius и сл.). + + +*†percussŭs, ūs, m. (percutio) = percussio. + + +percŭtĭo, cussi, cussum, 3. (per-quatio), 1) пробити, пробуразити, пробушити, пробости: alqm; pectus alci; p. venam alci, пустити коме крв. Отуда а) оборити, убити (узевши дело убиства само материјално; в. percussor): hostem; p. alqm securi, одсећи коме главу; б) †p. foedus, склопити савез (пор. ico и ferio); в) †p. fossani = копати. 2) ударати, лупати, бити: alqm; p. januam virgā, куцати на врата; percussus fulmine (de coelo), громом убијен. Отуда напосе а) †p. numum, ковати новац; б) *р. lyram, ударати у лиру, свирати; в) color percussus luce refulget, боја, одсјајкује светлошћу дотакнута (тј. светлост је нужда да се боја видети може); aures percussae voce, до којих је допро глас; г) *р. pennas, махати крилима; д) p. se vino (Plaut.), опити се. 3) trop. а) јак упечатак на кога учинити, тронути, дирнути кога (пор. percello): hoc percutit animum; percussus (поплашен) literis tuis; percussus sum suspitione, одмах сам почео подозревати; percussus laetitiā metuque, обузет радошћу и страхом; б) = обманути, преварити: alqm; в) снаћи, постићи: percussus calamitate. + + +†perdĕcōrus, adj. веома пристојан. + + +perdēlīrus, adj. (Lucr.), веома будаласт. + + +perdepso, psŭi, —, 3. изгњечити. + + +perdiffĭcĭlis, adj. са sup. претежак. + + +perdiffĭcĭlĭtĕr, adv. претешко. + + +perdignus, adj. веома достојан. + + +perdīlĭgens, tis, adj. веома марљив. + + +perdīlĭgentĕr, adv. веома марљиво. + + +perdisco, dĭdĭci, — 3. изучити: alqd; у perf. perdidici = добро знати. + + +perdĭsertē, adv. веома речито. + + +perdĭtē, adv (perditus) 1) опако, неваљало: se gerere. 2) неумерено, преко мере: p. amare, смртно се заљубити. + + +perdĭtŏr, ōris, m. (perdo): нарушитељ, упропаститељ: rei publicae (opp. servator); dignitatis. + + +perdĭtus, adj. с comp. и sup. (part. од perdo), изгубљен, а) пропао, уништен, несрећан: sum perditus; p. moerorre, погружен у тугу; valetudo, поремећено здравље; ombnibus rebus perditis, пошто је све пропало; б) *смртно заљубљен: p. amore; p. in alqā, смртно заљубљен у коју; в) = опак, неваљао: homo; nequitia; lascivia. + + +perdĭū, adv. веома дуго. + + +†perdĭus, adj. (per-dies), што преко дана траје. + + +perdĭŭturnus, adj. што веома дуго траје, дуговечан. + + +perdīvĕs, dīvĭtis, adj. пребогат. + + +perdix, īcis, comm. (πέρδιξ) јаребица. + + +perdo, dĭdi, dĭtum, 3. (м. pessum – do; стари praes. conj. perduim, is, it; dii te perduint, Cic.), 1) упропастити, разорити, оборити, унесрећити (кога): p. rempublicam; fruges; p. alqm; cives. Отуда а) *= убити: serpentem; б) (Plaut.) p. alqm capitis, тужити кога на живот и на смрт; в) расточити, узалуд потрошити, шћердати: operam; oleum et operam (и трошак и труд). 2) изгубити (да се више не може повратити и да га и нема више; пор. amitto): p. liberos; vitam; spem; p. litem. Отуда (Com.) p. nomen = заборавити. + + +perdŏcĕo, dŏcŭi, doctum, 2. 1) научити кога што; alqm alqd. 2) †= показати, обелоданити: stultitiam nam. + + +perdoctē, adv. (Plaut.) веома вешто. + + +perdoctus, adj. веома учен, вешт. + + +perdŏlĕo, dŏlŭi, dŏlĭtum, 2. веома се на жао дати: perdoluit (tibi), врло ти се на жао дало. + + +perdŏlesco, dŏlŭi, —, 3. веома жалити: perdoluerunt suam virtutem irrisui fore, веома су жалили што ће њихова храброст бити на подсмех. + + +perdŏmo, dŏmŭi, dŏmĭtum, 1. 1) сасвим укротити: tauros. Отуда = сасвим покорити, подјармити: Hispaniam; Illyrios; gentes. 2) †= умесити: farinam. + + +perdormisco, —, —, 3. (Plaut.) спавати, преспавати: usque ad lucem. + + +perdūco, duxi, ductum, 3. 1) водити, одвести или довести куда: p. alqm ad alqm; legiones in Allobroges. Отуда а) напосе = као подводник довести ком девојку: mulierem; б) = повући, спровести, начинити: murum fossamque ad montem perduci jubet, нареди да се повуче бедем и шанац до брега; viam a Bononia Arretium. 2) trop. а) довести кога или што до чега, узвисити: p. alqm ad amplissimos honores; p. alqd ad effectum; p. rem eo ut etc, ствар дотле довести да итд. Отуда = продужити, наставити, отегнути: p. rem disputatione ad median. noctem; p. ad centesimum annum, дотерати до сто година, живети сто година; б) кога на што склонити, навести, за што задобити: p. alqm ad suam sententiam; p. alqm ad se или само perducere, на своју страну привући. 3) *помазати: ambrosiae odore corpus p. + + +perducto, 1. (intens. од perduco) (Plaut.), доводити, приводити кога (као подводник). + + +perductor, ōris, m. (perduco), 1) вођа. 2) подводник. + + +perdūdum, adv. (Plaut), врло давно, одано. + + +perdŭellĭo, ōnis, f. (perduellis), непријатељско дело, непријатељско понашање према отаџбини, дакле = велеиздаја, издаја земље, повредом земаљског устава или удружењем са спољашњим непријатељем итд: perduellionis reus. + + +perduĕllis, is, m. (per и duellum = bellum), 1) ратни непријатељ. 2) уопште непријатељ. + + +perdŭim в. perdo. + + +*†perdūro, 1., трајати, дурати, дотрајати, опстати. + + +Pĕrĕdĭa, ae, f. (peredo), шаљиво скројена реч, земља где се једе (Plaut.). + + +*perĕdo, ēdi, ēsum, 3. изести, истрошити, изглодати: ignis peredit Aetnam; amor peredit alqm. + + +pĕrĕgrē (предкл. и pĕrĕgrī), adv. (per-ager), изван вароши, на селу, у пољу, у туђини: peregre et domi; p. esse; habiture; — p. abire, exire. отићи у туђину; — p. redire, accire, afferre, вратити се, дозвати, донети из туђине. + + +pĕrĕgrīnābundus, adj. (peregrinor), који путује по туђини. + + +pĕrĕgrīnātĭo, ōnis, f. (peregrinor), путовање по туђини, бављење по туђини: transmarina, Graeciae, по Грчкој. + + +pĕrĕgrīnātor, ōris, m. (peregrinor), који по туђини путује. + + +pĕrĕgrīnĭtās, ātis, f. (peregrinus), 1) †стање и положај онога који је peregrinus у римској држави (в. peregrinus). 2) туђ обичај, напосе начин говора и изговарање онога који је туђинац (странац) у Риму. + + +pĕrĕgrīnor, dep. 1. (peregrinus), бити, бавити се у туђини, путовати: totā Asiā по целој Азији; peregrinantes, путници. Отуда trop. а) тумарати, путовати (душевно): vestrae peregrinantur aures, ваше уши путују (= ништа не чујете, не слушате); haec studia pernoctant nobiscum, peregrinantur, rusticantur, ноћивају с нама, путују, баве се у пољу; б) бити стран, туђин, непознат: quae philosophia Romae peregrinari videbatur, као да се није у Риму одомаћила. + + +pĕrĕgrīnus, adj. (peregre), 1) туђ, стран: mulier; morbus; *amores peregrini, провођење љубави са странским женама; volucris, птица што се сели. Напосе subst. pĕrĕgrīnus, i, m. и pĕrĕgrīna, ae, f. туђин, туђинка (opp. civis) који (која) изван своје отаџбине живи и у туђој држави станује, али онде грађанских права не ужива (пор. advena, alienigena, externus, exterus, hospes); напосе peregrini зваху се људи из римских провинција који беху само поданици, а не и грађани римске државе. 2) trop. туђ, невешт у чему = невежа, незналица: p. atque hospes in alqā re. + + +pĕrēlĕgans, tis, adj. веома одабран, укусан: oratio; genus dicendi. + + +pĕrēlĕgantĕr, adv. веома одабрано, укусно. + + +pĕrēlŏquens, tis, adj. веома речит. + + +pĕremnis, adj. (per-amnis), што спада у прелажење преко реке; само у аугурском говору: auspicium peremne или само peremnia, ауспиције (в. auspicium) држане при прелазу преко воде, чији је извор био свет. + + +†pĕremptor, ŏris, m. (perimo), убилац, убица: alcjs. + + +pĕrendĭĕ, adv. прекосутра: scies fortasse cras, summum perendie, дознаћеш можда сутра, најдаље прекосутра. + + +pĕrendĭnus, adj. (perendie), прекосутрашњи: dies; perendino die, прекосутра. + + +Pĕrenna в. Anna. + + +Anna Perenna, ae, f. римска богиња, по причи сестра Дидонина, која је за Енејом дошла у Италију. + + +pĕrennis, adj. c. comp. (perannus), 1) целу годину траје: militia; aves; — adv. pĕrennĕ, преко целе године. 2) непрестан, вечит, трајан, постојан: aqua, fons, rivus, amnis (што у лето не усите); cursus stellarum; *monumentum aere perennius, споменик сталнији од туча; *adamas, тврди; *super alta perennis astra ferar, летећу вечно изнад високих звезда. + + +pĕrennĭservus, i, m. (Plaut), који довека остаје роб. + + +pĕrennĭtās, ātis, f. (perennis), постојано трајање, дуговечност. + + +*†pĕrenno, 1. (perennis), дуго трајати: domus perennat. + + +pērentĭcīda, ae, m. = pericida (pera-caedo), који сече торбе (о крадљивцу). + + +pĕrĕo, ĭi (ретко īvi), ĭtum, 4. (место pessum-eo), пропасти, изгубити се, нестати и сл.: urbs; regnum; exercitus; *pereunt nives, снег копни. Напосе а) = погинути, умрети (насилном смрћу; пор. intereo); б) *= од љубави пропадати, бити смртно у коју заљубљен: p. amore; p. feminā или feminam; в) пропасти, узалуд бити потрошен: ne oleum et opera philologiae nostrae perierit, да не пропадне узалуд; г) = пасти у несрећу: perii, пропао сам; peream nisi etc, не био жив, ако итд.; д) *lympha perit fundo, капље (протиче) на дну. + + +pĕrĕquĭto, 1, 1) trans. пројахати, пројездити: aciem. 2) intrans. а) пројахати између чега: inter duas acies; б) тамо-амо јахати: per omnes partes. + + +*†pĕrerro, 1. 1) проблудити, протумарати, прошврљати: orbem; *freta; orbis pererratus; отуда trop. p. alqm oculis, прегледати. 2) обилазити, походити: p. reges. + + +pĕrērŭdĭtus, adj. веома учен, научен, учеван. + + +pĕrexĭgŭē, adv. премало. + + +pĕrexĭgŭus, adj. премален, веома мален, врло у малом броју: locus; frumentum; dies p., прекратак. + + +pĕrexpĕdītus, adj. веома лак. + + +perfābrĭco, 1. израдити, начинити; trop. надмудрити, насадити кога: alqm. + + +perfăcētē, adv. веома досетљиво. + + +perfăcētus, adj. веома досетљив. + + +perfăcĭlĕ, adv. веома лако; отуда = врло радо. + + +perfăcĭlis, adj. 1) веома лак: perfacile est factu (пор. facilis). 2) одвећ услужан: in audiendo. + + +perfācundus, adj. веома речит. ' + + +perfămĭlĭār is, adj. веома пријатељски; subst. добар, главни пријатељ: meus. + + +perfectē, adv. (perfectus), потпуно, сасвим, коначно, савршено. + + +perfectĭo, ōnis, f. (perficio), 1) извршење, довршење. 2) усавршивање. 3) савршенство. + + +perfector, ōris, m. (perficio), извршилац; усавршитељ. + + +perfectus, adj. с comp. и sup (part. од perficio), савршен, потпун: opus; orator; p. in re alqā. + + +perfĕrens. ntis, adj. (part. од perfero), који подноси, трпи: p. injuriarum. + + +perfero, pertŭli, perlātum, perferre, 3. 1) до краја, до циља донети, однети: onus; *p. vultum intrepidum, задржати лице неустрашено; flumen perfert navem, реком могу да илове лађе. Отуда trop. = до краја поднети, издржати, отрпети: poenam; frigus et famem; omnus contumelias. 2) до циља дотерати: *lapis non pertulit ictum, није добачен до циља; *hasta haud pertulit vires, копље није пробило. Отуда а) глас донети, јавити, дати на знање: p. mandata, nuntium; p. alqd ad alqm; fama Romam perfertur, глас стиже у Рим; clamor perfertur, заори се вика; perfertur ad me, чујем, јавља ми се; б) p. legem, продрети са законом (учинити да предлог закона буде примљен). + + +perfĭcĭo, fēci, fectum, 3. (perfacio), 1) извршити, довршити, свршити: pontem, саградити; candelabrum, израдити; comitia, censum, држати скупштину, попис; p. annos centum, провести, проживети. 2) израдити, учинити, постићи и сл.: rem; id; perfice ut cures, гледај да се побринеш (крепчије него само cura, побрини се). + + +†perfĭdē, adv. (perfidus), неверно, непоштено. + + +perfīdĕlis, adj. врло веран. + + +perfĭdens, ntis, adj. који се веома узда: p. arte pugnandi. + + +perfĭdĭa, ae, f. (per-fides), невера, непоштење: p. in alqm. + + +perfĭdĭōsē, adv. (pertidiosus), неверно, непоштено. + + +perfĭdĭōsus, adj. са sup. (perfidia), неверан, непоштен (као трајно својство; пор. pertidus). + + +perfĭdus, adj. (per-fides), неверан, непоштен (обични с погледом на поједина дела; пор. perfidiosus): homo; *pertida freta = опасно море; pp. verba. непоуздане. + + +perfixus, adj. (Lucr.), прободен, пробушен. + + +perflābĭlis, adj. што се може провејати, слободном ваздуху изложен. + + +perflāgĭtĭōsus, adj. веома сраман, веома злочест, опак, порочан. + + +*†perflo, продувати: venti perflant terras. + + +perfluctŭo, 1. (Lucr.), протрнути: artus. + + +*†perflŭo, fluxi, fluxum, 3. 1) протицати: per colum, кроз цедило. 2) пропуштати (влагу): plenus rimarum sum, hac atque illac perfluo, пун сам пукотина, и овде и онде пропуштам (шаљиво = не могу тајне сачувати). 3) тећи у што, утицати: flumen perfluit in mare. + + +perfŏdĭo, fōdi, fossum, fŏdĕre, 3. 1) прокопати: montem. Отуда = пробити, пробушити: parietem; thoracem. 2) ископати, копањем начинити: p. fretum. + + +performīdŏlōsus, adj. веома плашљив, страшљив. + + +perfŏro, 1. 1) пробити, пробушити: pectus, пробости; navem. 2) провалити, отворити: p. lumen, отворити изглед (пробијајући или просецајући што); отуда: perforasti tibi Stabianum, посекао си дрва и отворио си себи изглед па Stabianum. + + +perfortĭtĕr, adv. (Com.), веома храбро. + + +perfossor, ōris, m. (perfodio), пробијач: p. parietum = који прокопава куће. + + +perfrĕmo, —, —, 3. шуштати, дахтати. + + +perfrĕquens, tis, adj. веома посећен, многољудан. + + +perfrĭco, frĭcŭi, frĭcātum и frictum, 1. 1) јако трт, трљати, натрти: faciem unguento. 2) trop. p. os (faciem, frontem), обезобразити се (метнути образ под ноге). + + +perfrīgĕfăcĭo, —, —, 3. веома расхладити; trop. p. cor alci = веома застрашити кога. + + +†perfrīgesco, frixi, —, 3. охладнети, назепсти. + + +perfrīgĭdus, adj. веома хладан, студен. + + +perfringo, frēgi, fractum, 3. (per-frango), 1) разбити, разлупати, раздрузгати; saxum, nucem. 2) пробити, провалити: muros; phalangem hostium, продрети кроз; p. domos, прокопати. 3) trop. а) уништити, осујетити, повредити и сл.: leges; omnia; б) жестоко потрести: animos. + + +perfrŭor (предкл. и песн. frŭĭtus и fructus sum), dep. 3. 1) науживати се: gaudiis; otio. 2) *потпуно извршити: perfruar mandatis, извршићу налоге. + + +perfŭga, ae, m. (perfugio), бегунац, ускок, пребег; такође и = одметник, отпадник (увек у прекорном смислу; пор. transfuga): qui initio proditor fuit, deinde perfuga. + + +perfŭgĭo, fūgi, fŭgĭ fūgĭtum, 3. 1) добећи, прибећи коме: ad alqm; Corinthum. 2) прећи на другу странку: ad Caesarem. + + +perfŭgĭum, ĭi. n. (perfugio), прибежиште, уточиште (којим се ко заклања; пор. refugium): p. laborum, од трудова. + + +perfunctĭo, ōnis, f. (perfungor), извршивање, извршење, отправљање: honorum, отправљање државне службе; p. laborum, тешких послова. + + +perfundo, fūdi, fūsum, 3. 1) полити, заливати, залити, поквасити: alqm aquā; lacrimis; perfundi flumine, купати се у реци; *sudor perfundit artus; vestes perfusae (обојене) ostreo. Отуда посути: p. canitiem pulvere; p. tecta auro покрити. 2) trop. а) обасути, обузети, испунити: animum alcjs voluptate; perfundi laetitiā; horror perfundit artus; cubiculum perfunditur sole, сунчаном светлошћу; б) p. alqm judicio, узнемирити, поплашити; в) †површно додирнути: perfundi studiis = добити спољашњи изглед учености. + + +perfungor, functus sum, fungi, dep. 3. 1) извршивати, отправљати, чинити: honoribus; rebus amplissimis. 2) претрпети, поднети, препатити: periculo; molestiā; p. vitā (fato), са животом готов бити = умрети; perfunctus sum, препатио сам, прекужио сам. 3) *уживати: bonis; epulis. + + +*perfŭro, — —, 3. беснети, горопадити се: domos, по кућама. + + +†perfūsōrĭus, adj. (perfundo), упр. који само покваси; дакле = површан, лак, овлашан, непоуздан: voluptas. + + +Pergămum, i, n. или Pergămus, i, f. и често Pergăma, ōrum, n. (Πέραμον, -μος), 1) град тројански. 2) варош у Мизији, престоница пергамске државе. Отуда 2) Pergămĕnus, adj., пергамски; subst. Pergămēni, ōrum, m., Пергамљани. 3) Pergămĕus, adj. а) што припада граду тројанском, отуда *= тројански; б) = Pergamenus. + + +pergaudĕo, —,—, 2. веома се радовати. + + +pergo, perrexi, perrectum, 3. (per-rego), 1) истим правцем даље ићи, исто кретање наставити: p. iter. Отуда што започето наставити, продужити: perge hoc facere, чини то и даље, продужи тако и од сада; pergere ire Saguntum, доспети чак до Сагунта. 2) ићи, отићи, даље ићи и сл.: p. ad alqm; hāc viā; p. obviam alci; horsum perge, дођи (оди) овамо. Отуда а) предузети што, латити се чега: prospere cessura, quae pergerent, Тас. ann. 1. 28, да ће срећно испасти што су наумили; id agere perrexi, латио сам се тога; б) у говору даље ићи, наставити, продужити: alqd; perge de Caesare, говори даље о Цезару: у призивању pergite Pierides, дед'те! + + +pergrăcĭlis, adj. веома танак, витак. + + +pergraecor, dep. 1. (Plaut.), по грчком начину частити се, пијанчити. + + +pergrandis, adj. превелик: vectigal; p. natu, престар. + + +pergrăphĭcus, adj. (Plaut.), веома хитар, лукав. + + +pergrătus, adj. веома мио: pergratum mihi feceris, веома ћеш ми по вољи учинити, велику ћеш ми љубав указати. + + +pergrăvis, adj. веома важан, знаменит: oratio; testis. + + +pergrăvĭtĕr, adv. веома јако, жестоко, осетљиво: p. alqm reprehendere; p. illum esse offensum. + + +pergŭla, ae, f., 1) упр. дограда каква уз кућу или зид, а) буда, дућан; б) школа; в) место за мотрење звезда. 2) Отуда а) = колиба, дашчара; б) блудна кућа (бордел). + + +Pergus, i, m., језеро код вароши Ене на Сицилији. + + +perhĭbĕo, bŭi, bĭtum, 2. (per-habeo), 1) набавити, поставити: librum; alqm, некога (као заступника) поставити. Отуда а) = указати: alci honorem; б) приписивати, давати alci auctoritatem; vim herbae; alci rei palmam, дати првенство. 2) (скоро само *†) напосе усмено од себе дати, казати, рећи, говорити, причати: qui perhibentur fuisse nuntii, за које се говори да су били гласници; ut perhibent, као што се говори. Отуда а) p. testimonium. дати сведочанство, сведочити; p. exemplum, навести; б) именовати, звати: p. alqm optimum vatem. + + +pĕrhĭlum, i, n. (Lucr.), веома мало. + + +pĕrhŏnōrĭfĭcĕ, adv. веома часним начином. + + +pĕrhŏnōrĭfĭcus, adj. 1) веома частан. 2) који веома штује. + + +pĕrhorrĭdus, adj. веома грозан: perhorridae silvae, густе шуме. + + +pĕrhūmānĭtĕr, adv. веома уљудно, пријазно. + + +pĕrhŭmăuus, adj. веома уљудан, пријатељски, пријазан: sermo; epistola. + + +Pĕrĭandĕr, dri и Pĕrĭandros, dri, m. (Περίανδρος), краљ у Коринту, један од седам мудраца грчких. + + +Pĕrĭandĕr, dri и Pĕrĭandros, dri, m. (Περίανδρος), краљ у Коринту, један од седам мудраца грчких. + + +Pĕrĭclēs, is, m. (Περικλῆς), славан државник у Атини (†429 пр. Хр.). + + +pĕrĭclĭtātĭo, ōnis, f. (periclitor), покушај. + + +pĕrĭclĭtor, dep. 1. (periculum), 1) trans. кушати, покушати (не марећи за опасност; пор. experior, tento), искушавати: omnia; fortunam; animos plebis; vires ingenii sunt periclitandae; p. quid nostri valeant. Отуда = изложити опасности, ризикати, ставити на коцку: salutem reipublicae; non est in uno homine periclitanda salus reipublicae, не треба да стоји до једног човека спас државе. 2) intrans. бити у опасности: p. famā, у погледу на свој добар глас; p. de re alqă; p. veneno, од отрова. + + +pĕrīcŭlōsē, adj. с comp. и sup. (periculosus), с опасношћу, опасно. + + +pĕrīcŭlōsus, adj. с comp. и sup. (periculum), опасан, што прети опасношћу: bellum; vulnus; p. in se, који сам себе доводи у опасност. + + +pĕrīcŭlum (скраћено pĕrīclum), i, n. (осн. PER, в. experior и др.), 1) кушање, покушај, проба, обично у свези periculum facere rei alcjs, покушати што; p. facere ex aliis, учити се на туђем примеру; comperire alqd periculo, из искуства. 2) опасност (понајвише као што трајно; пор. discrimen): p. capitis, опасност за живот; rem in periculum adducere; in periculo esse или versari; meo, tuo periculo, на моју, твоју штету; offerre se periculis, излагати се опасностима; non est p. а penuria, није се бојати оскудице жита; est p., ne occasio detur Lysandro etc. Напосе а) = парница: p. alci facessere, дићи парницу; б) судски записник: ut in periculo suo inscriberent, да уведу у свој протокол; в) опасна дела: fidem atque pericula pollicentur, Tac. ann. 2. 40. + + +pĕrĭdōnĕus, adj. веома угодан, удесан за што: locus castris. + + +pĕrillustris, adj. 1) веома јасан. 2) веома угледан, знатан. + + +pĕrimbĕcillus, adj. веома слаб. + + +Pĕrĭmēdē, ēs, f. (Περιμήδη), позната врачара у доба Пропертијево. Отуда Pĕrĭmēdēus, adj. = враџбени. + + +pĕrimpĕdītus, adj. веома закрчен, непроходан: locus. + + +†pĕrincertus, adj. веома неизвестан. + + +pĕrincommŏdē, adv. веома незгодно, неудесно. + + +pĕrincommŏdus, adj. веома незгодан, неудесан. + + +†pĕrinconsĕquens, adj. веома нескладан, будаласт. + + +pĕrindĕ, adv. 1) исто тако, равним начином, једнако: ars operosa et p. fructuosa; p. periti imperitique; p. divina humanaque. 2) са свезама: perinde-ac (atque), тако — као; p. — ac si (quasi, tanquam, quam), исто тако — као да (канда); p. ut (†prout), тако — како: haec p. sunt ut agentur, то је тако, како се буде радило (= главно је како ће се радити). + + +†pĕrindignē, adv. веома неповољно: p. ferre, веома негодовати. + + +pĕrindulgens, ntis, adj. веома попустљив. + + +†pĕrinfāmis, adj. веома рђаво разглашен. + + +pĕrinfirmus, adj. веома слаб. + + +pĕringĕnĭōsus, adj. веома оштроуман, досетљив. + + +†pĕringrātus, adj. веома незахвалан. + + +pĕrĭnīquus, adj. 1) веома неправичан. 2) веома зловољан: periniquo animo patior te a me digredi = врло ми је криво што одлазиш од мене. + + +pĕrinsignis, adj. што веома пада у очи. + + +Pĕrinthus, i, f. (Πέρινθος), варош у Тракији. Отуда Pĕrinthĭus, adj. + + +pĕrinvīsus, adj. веома мрзак. + + +pĕrinvītus, adj. веома нерад, преко воље. + + +pĕrĭŏdus, i, f. (περίοδος), периода (чисто лат. comprehensio verborum). + + +Pĕrĭpătētĭcus, adj. (περιπατητικός), упр. што спада у шетање; отуда = из школе филозофа Аристотела, који је своју науку разлагао шетајући се (περιπατῶν) = перипатетски; subst. Pĕrĭpătētĭci, ōrum, m. присталице перипатетске школе. + + +pĕrĭpĕtasmăta, tum, n. (иоџата), покривачи, ћилими (којим се софре застирале). + + +†pĕrīphrăsis, is, f. (περίφρασις), описивање, опис. + + +pĕrīrātus, adj. веома срдит, љутит: alci. + + +*pĕriscĕlis, ĭdis, f. (περισκελίς), подвеза што су је носиле римске ослобођенице (либертинке) више колена. + + +pĕristrōma, ătis, n. (περίστρωμα), покривач, ћилим, тапета. + + +pĕristўlum, i и †pĕristȳlĭum, ĭi, n. место ограђено ступовима, перистил; око перистила били су у римској кући станови за породицу. + + +pĕristўlum, i и †pĕristȳlĭum, ĭi, n. место ограђено ступовима, перистил; око перистила били су у римској кући станови за породицу. + + +pĕrītē, adv. с comp. и sup. (peritus), искусно, вешто, паметно. + + +pĕrītĭa, ae, f. (peritus), искуство и њиме добивено познавање које ствари: ars et p.; p. locorum et militiae; morum Tiberii. + + +pĕrītus, adj. с comp. и sup. (сродно с experior, comperio), искусан и тиме вешт, вичан, учен, увиђаван: p. alcjs rei; rerum; locorum; linguae; duces peritissimi et exercitatissimi; rei militaris; armorum; p. nandi, вешт пливач; p. juris и †jure, правник; ретко p. ad rem или in re; *†p. de re; p. cantare у певању. + + +perjūcundē, adv. с великим задовољством: p. in alqā re versari; fuit enim perjucunde, био је врло добре воље. + + +perjūcundus, adj. веома угодан, повољан; literae; id mihi perjucundum erit. + + +perjūrātĭuncŭla, ae, f. (dem. од perjuratio), крива заклетвица, Plaut. + + +perjūrĭōsus, adj. (perjurium), који се криво заклиње, кривоклетник. + + +perjūrĭum, ĭi, n. (perjuro), крива заклетва. + + +perjūro, 1. = pejero. + + +pējĕro или perjūro, 1. 1) криво се клети, клетву преступити: *jus pejeratum, крива заклетва; *dii pejerati, богови у чије се име ко криво заклео. 2) = лагати, Plaut. + + +perjūrus, adj. (per-jus), 1) кривоклетник, неверан: meretrix; *perjuri arte Sinonis. 2) (Plaut.) лажљив. + + +perlābor, lapsus sum, dep. 3. 1) провући се, неприметно проћи, продрети, доспети: angues perlabuntur in aedem Jovis; Hercules perlapsus ad nos. 2) *преко чега ићи, а да се оно једва додирне: perlabi undas rotis, на колима по води (о Нептуну). + + +perlaetus, adj. веома весео, радостан. + + +perlātē, adv. веома далеко: id verbum p. patet. + + +*perlătĕo, ŭi, —, 2. једнако остати сакривен. + + +perlĕcĕbrae, perlectĭo, н. pellecebrae, pellectio. + + +perlĕgo, lēgi, lectum, 3. 1) *разгледати, разматрати: alqd oculis. 2) прочитати: librum: epistulam. 3) читати: leges; senatum, имена сенатора. + + +perlĕpĭdē, adv. веома лепо, красно: narrare, Plaut. + + +perlĕvis, adj. веома лак, незнатан; у свези само са momento: perlevi momento, за тили час. + + +perlĕvĭtĕr, adv. веома лако, мало: p. commotus fuerat, нешто му је мало позлило. + + +perlĭbens, ntis, adj. који што веома радо чини или гледа: ausculto p. + + +perlĭbenter, adv. веома радо. + + +perlībĕrālis, adj. веома добро васпитан, веома образован. + + +perlībĕrālĭtĕr, adv. веома дарежљиво, издашно. + + +perlĭbet, lĭbŭit, —, 2. impers. веома годи, веома се мили. + + +†perlībro, 1. одмерити (на вагу), поравнити: fossae solum. + + +perlĭcĭo в. pellicio. + + +pellĭcĭo или perlĭcĭo, lexi, lectum, 3. (perlacio), мамити, примамљивати, заводити: alqm и animum alcjs; populum in servitutem; †militem donis. поклонима; trop. magnes pellicit ferrum, привлачи; p. sententias judicum, за себе задобити гласове судија. + + +perlĭno (lēvi), lĭtum, 3. намазати, премазати: pice; melle. + + +perlĭto, 1. с повољним знамењима жртву принети: tribus bubus perlitatum est. + + +perlongē, adv. веома далеко. + + +perlonginquus, adj. веома дуготрајан. + + +perlongus, adj. предуг. + + +perlŭbens в. perlibens. + + +perlŭbentĕr в. perlibenter. + + +perlūceo в. pelluceo. + + +pellūcĕo или perlūcĕo, luxi, —, 2. 1) светлити се кроз што, просјајивати се: lux pellucens; trop. honestum pellucet ex illis virtutibus. 2) бити провидан, прозрачан: aether; amictus. + + +perlūcĭdŭlus в. pellucidulus. + + +perlūcĭdus в. pellucidus. + + +perluctŭōsus, adj. веома тужан. + + +perlŭo, lŭi, lūtum, 3. опрати, испрати: manum undā; pass. perlui = купати се: in flumine. + + +perlustro, 1. 1) прегледати, промотрити: gregem; omnia oculis; rem animo. 2) проћи: agros hostium. + + +permădĕfăcĭo, fēci, —, 3. (Plaut.), свуда наквасити, поквасити: amor cor. + + +†permădesco, dŭi, —, 3. 1) бити скроз мокар. 2) trop. омлитавити, ослабити. + + +permagnus, adj. превелик; subst. permagnum, нешто веома велико; permagni interest, много је затим стало; permagno vendere, веома скупо. + + +permălĕ, adv. веома зло. + + +permānasco, —,—, 3. (permano), протицати; само trop. alqd permanascit ad me, нешто сам начуо. + + +permănens, adj. (part. од permaneo), трајан: mundi partium conjunctio perdiuturna, p. ad longinquum et immensum paene tempus. + + +Permănĕo, mansi, mansum, 2. остати, пребивати и даље: Athenis; in ora maritima; p. in officio; in proposito; in fide; ira permanet, још траје. + + +permāno, 1. 1) intrans. протицати: humor permanat. Отуда уопште продирати, простирати се: aqua permanat; odor p. per foramina; venenum p. in omnes partes corporis; trop. amor p. in pectus; illud p. ad sensus = то дејствује на чула. 2) trans. пробити, проћи: calor permanat argentum. + + +permansĭo, ōnis, f. (permaneo), остајање (на ком месту, при којем мишљењу). + + +permărīnus, adj. само у овој свези: Lares permarini, богови заштитници путника по мору. + + +*†permātūresco, rŭi, —, 3. узрети, сазрети. + + +permĕdĭŏcris, adj. веома средњи, (средње врсте или вредности). + + +permĕdĭtātus, adj. добро спремљен, извежбан. + + +permĕo, 1. 1) intrans. доћи, допрети до чега: in Galliam; tela permeant in hostem. 2) trans. проћи кроз што: flumen permeat urbem, тече кроз варош. + + +Permessus, i, m. (Περμησσός), река у Беотији, Музама посвећена. + + +permētĭor, mensus sum, dep. 4. 1) мерити, измерити: magnitudinem solis. 2) *пропутовати: viam; aequor. + + +permīrus, adj. веома чудноват. + + +permiscĕo, miscŭi, mistum или mixtum, 2. 1) измешати, једно с другим смешати: naturam cum materiā; cum fugientibus permixti; p. tristia laetis. Отуда trop. permixtus alcjs consiliis, уплетен у чије планове. 2) помести, у неред довести, побркати, пореметити: Graeciam; omnia timore. + + +permissĭo, ōnis, f. (permitto), 1) препуштање чијој самовољи, безусловна предаја. 2) допуштење: p. mansionis. + + +permissum, i, n., в. permitto. + + +permissŭs, ūs, m. (permitto), допуштење; само у abl. sing.: permissu meo; permissu patris, с допуштењем очиним. + + +permitto, mīsi, missum, 3. 1) пустити, напустити (да иде до краја): p. equum in hostes, јурнути с коњем у непријатеље; *p. habenas equo, попустити узде; equitatus permissus, коњица која је пробила у непријатељску војску. Отуда а) *†= бацити, вргнути: telum; saxa; б) trop. p. tribunatum, служити се неограничено трибунском влашћу; в) †р. bonitatem ad alqm, указати коме доброту. 2) предати што, уступити, дати из руке (пор. committo, credo, confido): alci potestatem; negotium; p. rempublicam consulibus, конзулима дати неограничену власт у државним пословима; p. alci de alqo, уступити коме право да о коме решава. Отуда а) о побеђеној странци: permittunt se alci; pp. se suaque omnia fidei (или in fidem) alcjs или potestati alcjs; permittunt se in deditionem consulis, предају се конзулу на милост и немилост; б) p. alci inimicitias, с обзиром на кога оканити се непријатељства. 3) допустити, дозволити (пор. concedo, indulgeo): permitto alci respondere или ut respondeat; p. alqd iracundiae, adulescentiae alcsj = одбити коме што на љутину, младост; lex jubet, aut permittit, aut vetat; impers. permittitur = слободно је, допуштено је; — part. као subst. permissum, i, n. допуштење: ūti permisso. + + +permixtē, adv. помешано. + + +permixtĭo, ōnis, f. (permisceo), 1) мешање једнога с другим: terrae. 2) смутња: rei publicae. + + +permŏdestus, adj. веома умерен, скроман. + + +†permŏdĭcus, adj. веома умерен, премален. + + +permŏlestus, adj. веома тегобан, досадан. + + +†permollis, adj. веома мекан, благ. + + +*permŏlo, —, —, 3. самлети: grana: uxores alienas, оскврнити. + + +permōtĭo, ōnis, f. кретање, покрет: animi; permotionis causā, да троне, дирне. Напосе а) = узбуђење душе, афекти; б) mentis p. divina, одушевљење. + + +permŏvĕo, mōvi, mōtum, 2. 1) *†јако покренути: p. terram = радити земљу; mare узбуркати. 2) trop. душу, срце јако покренути, а) = тронути, дирнути, узнемирити, узбунити, раздражити и сл.: res alqa me permovet, узнемирује ме; p. animos judicum, дирнути; permoveri labore itineris, озловољити се, б) склонити, побудити: p. alqm pollicitationibus, обећањима; често pass. permotus irā, metu, amore; в) †причинити: iram; invidiam. + + +permulcĕo, mulsi, mulsum и (ретко) mulctum, 2. 1) гладити: alqm manu; comas, згладити косу. 2) trop. а) нежно дирнути, дотаћи се: oculos virgā; б) угађати, пријатно дирати: alqm, миловати; aures; sensum voluptate; в) умирити, стишати, ублажити: animos; iram alcjs. + + +permultus, adj. премног. + + +permūnĭo, īvi, ītum, 4. 1) доградити, грађевину довршити: munimenta. 2) сасвим утврдити: urbem. + + +permūtātĭo, ōnis, f. (permuto), 1) промена: magna p. rerum impendet. 2) размена, давање у промену: p. mercium, 3) напосе промет новца на менице. + + +permūto, 1. 1) †сместа кренути, окренути: arborem in contrarium. 2) променити: sententiam; statum reipublicae. 3) мењати се, изменити: nomina inter se; p. domum, мењати се куће. 4) напосе с новцем на менице радити: p. pecuniam Athenas, новце у меницама у Атину послати, кога ради исплате с меницом у Атину упутити; quod tecum permutavi, суму што сам је од тебе у меницама примио. + + +perna, ae, f. стражњи черек, бут, особ. свињски = шунка (стражња). + + +pernĕcessārĭus, adj. 1) преко нуждан, потребан. 2) у великом пријатељству с ким (веома познат или сродан); subst. pernecessarii mei. + + +pernĕcessĕ, adj. веома нужно. + + +pernĕgo, 1. 1) јако одрицати (казати да није). 2) †сасвим одрећи, не дозволити. + + +†pernĭcĭābĭlis и pernĭcĭālis, adj. (pernicies), погубан, шкодљив: morbi (в. Perniciosus). + + +†pernĭcĭābĭlis и pernĭcĭālis, adj. (pernicies), погубан, шкодљив: morbi (в. Perniciosus). + + +pernĭcĭēs, ēi, f. (pernex), погибија, пропаст (поглавито о живим створовима; пор. exitium): p. mea, моја смрт; moliri perniciem intestinam reipublicae. Отуда meton. = ко доноси пропаст: Verres p. Siciliae. + + +pernĭcĭōsē, adv. с comp. и sup. (perniciosus), убитачно, шкодљиво. + + +pernĭcĭōsus, adj. с comp. и sup. (pernicies), убитачан, шкодљив. + + +pernīcĭtās, ātis, f. (pernix), брзина, окретност (в. pernix). + + +pernīcĭtĕr, adv. (pernix), брзо, окретно, хитро: p. equo desilire, с коња скочити. + + +pernĭgĕr, gra, grum, adj. веома црн: oculi. + + +pernĭmĭum, adv. премного, одвише: p. interest, велика је разлика, Ter. + + +pernix, īcis, adj. с comp. и sup. (per-nitor), брз, хитар, окретан (само о живим створовима; пор. velox, celer, properus, festinus): *puella; pernices nuntii. + + +pernōbĭlis, adj. веома познат. + + +pernocto, 1. (per-nox), преноћити: apud alqm; cum alqo; eodem loco; extra moenia. + + +Pernōnĭdēs, ae, m. (perna) (Plaut.), шаљиво начињена реч, као н. пр. Бутовић, Шунковић = шункин син, парче шунке. + + +pernosco, nōvi, —, 3. тачно познавати, изучавати: p. hominum mores ex oculis, vultu etc; omnes animorum motus penitus p., тачно испитивати; у perf. pernovi = знати, тачно познавати: utrosque probe p. + + +†pernōtesco, nōtŭi, —, 3. свуда се прочути: impers. pernotuit с acc. с. inf., прочуло се да итд. + + +†pernōtus, adj. веома познат. + + +pernox, noctis, adj. (само у nom. и abl.), што траје преко ноћ: luna alias pernox, alias sera, месец кадшто сјаје целу ноћ, а кадшто се доцкан рађа; lunā pernocte, при ноћној месечини. + + +pernŭmĕro, 1. избројити, исплатити: argentum. + + +*pēro, ōnis, m. чизма од неучињене коже, какве су носили војници, кочијаши итд. + + +pĕrobscūrus, adj. веома таман, мрачан: quaestio; fama. + + +pĕrŏdĭōsus, adj. веома мрзак, одвратан. + + +pĕroffĭcĭōsē, adj. веома услужно. + + +pĕrŏlĕo, —, —, 2, (Lucr,), давати од себе оштар, непријатан мирис (пор. redoleo, што значи само „јако мирисати“). + + +pĕropportūnē, adv. веома згодно, у згодно време, благовремено. + + +pĕropportūnus, adj. веома згодан, добродошао: deversorium; victoria; mors. + + +pĕroptātō, adv. сасвим по жељи. + + +pĕrŏpŭs. indecl. веома нужно, потребно: p. est, Ter. + + +pĕrōrātĭo, ōnis, f. (peroro), завршетак беседе, епилог; уопште = закључно разлагање, примедба. + + +pĕrornātus, adj. веома украшен, накићен, леп. + + +pĕrorno, 1. непрестано красити: senatum, бити непрестано украс сенату, дичити сенат. + + +pĕrōro, 1. 1) ствар коју до краја разлагати, о ствари говорити и сл.: p. causam contra alqm; p. rem или de alqā re; crimen. 2) говор довршити, напослетку говорити: jus mihi est perorandi; digredi antequam peroratur, разићи се пре закључног говора. + + +pĕrōsus, part. који веома мрзи: *lucem; decemvirorum scelera. + + +perpāco, 1. смирити, примирити: omnes; omnia. + + +perparcē, adv. (Ter.), веома штедљиво; оскудно. + + +perparvŭlus, adj. премален, мајушан. + + +perparvus, adj. веома мален. + + +†perpastus, adj. (pasco), нагојен, гојазан, ухрањен: canis. + + +perpauci, ae, a, adj. премало њих: perpauca dicere, рећи нешто врло мало. + + +perpaucŭlus, (dem. од perpaucus), adj. perpauculi passus, неколико корачића. + + +perpaulŭlus, adj. одвећ мало (бројем); subst. perpaululum, нешто врло мало. + + +perpaulum, а) subst. веома мало: p. loci; б) adv. веома малко: p. declinare. + + +perpauper, ĕris, adj. веома сиромашан. + + +perpauxillus, adj. веома мало, мален; subst. perpauxillum, нешто врло мало, мрвица. + + +perpăvēfăcĭo, —, —, 3. веома поплашити, застрашити: alqm. + + +perpello, pŭli, pulsum, 3. упр. јако гурнути; отуда 1) нагонити, натерати, принудити, приволети и сл.: p. alqm ut (ne) alqd faciat; p. urbem ad deditionem. 2) протурити што, израдити, успети у чему: p. ut alqd fiat; orabat donec perpulit. 3) дубок упечатак на кога учинити, очарати: candor hujus te et proceritas, vultus oculique pepulerunt, његова лепота, витки стас, лице и очи су те очарале. + + +perpendĭcŭlātor, ōris, m. (perpendiculum), вештак који се у свом послу служи виском (каламиром). + + +perpendĭcŭlum, i, n. (perpendo), висак (каламир): directus ad p., вертикалан, усправан. + + +perpendo, pendi, pensum, 3. мерити; само trop. = испитивати, расуђивати, размишљати: p. alqd acri judicio, критично; p. momenta officiorum omnium; perpenditur amicitia veritate, пријатељство се цени по искрености. + + +perpĕram, adv., неисправно, наопако, криво, зло: loqui; suadere; pronuntiare. + + +perpĕs, ĕtis, adj. (предкл. и касно) = perpetuus, непрекидан: noctem perpetem (nocte perpeti), сву ноћ. + + +†perpessīcĭus, adj. (perpetior), који много подноси. + + +perpessĭo, ōnis, f. (perpetior), подношење, трпљење: doloris. + + +perpĕtĭor, pessus sum, dep. 3. (per-patior), поднети, претрпети, издржати: alqm; alqd; alqd fieri. + + +perpĕtro, 1. (per-patro), извршити, свршити, учинити: caedem; sacrificium; p. pacem, мир склопити; bellum, свршити. + + +†perpĕtŭālis, adj. (perpetuus), свеопшти. + + +perpĕtŭĭtās, ātis, f. (perpetuus), непрестано трајање, непрекидност, савез: p. vitae, цео живот; sermonis; philosophi judicandi sunt non ex singulis verbis, sed ex perpetuitate et constantiā, филозофе не треба оцењивати по појединим речима, него по целој свези и доследности (њихова учења). + + +perpĕtŭo1, 1. (perpetuus), учинити да што непрекидно траје, наставити: p. verba, непрекидно говорити. + + +perpĕtŭō2, adv. (perpetuus), једнако, непрестано, непрекидно. + + +perpĕtŭus, adj. (per-peto), 1) о простору, непрекидан, непрестан, један с другим у свези: aedes; paludes; munitiones; perpetui montes, читав низ планина. Отуда p. dies, цели дан; p. triduum, пуна три дана. 2) о времену, непрекидан, што траје (до неког рока; пор. aeternus, sempiternus), постојан, сталан: lex; cursus; perpetuā vitā, за живота; in perpetuum, насвагда; adv. perpĕtŭō, в. горе. 3) општи: jus. + + +perplăcĕo, —, —, 2. веома се допадати: alci. + + +perplexābĭlis, adv. (perplexor) (Plaut.), који забуњује, заплеће: verbum p., двосмислена. + + +perplexābĭlĭtĕr, adv. (perplexabilis) (Plaut.), начином који забуњује, у забуну доводи. + + +perplexē, adv. (perplexus), замршено, сметено, заплетено, неразговетно. + + +perplexim, adv (предкл.) = perplexe. + + +perplexor, dep. 1. (perplexus), помести, збунити, заплести, замрсити. + + +perplexus, adj. (per-plecto), 1) преплетен, заплетен, један с другим измешан: iter silvae; figurae. 2) trop. замршен, неразговетан, таман, неразумљив: responsum; sermones. + + +perplĭcātus, adj. (Lucr.), замршен, заплетен. + + +perplŭo, —, —, 3. 1) прокисивати, кишу пропуштати: tigna; trop. benefacta benefactis aliis pertegito, ne perpluant, доброчинства покри другим (новим) доброчинствима да не прокисну (да боље обвежеш онога коме их указујеш. 2) као киша улити се, пљуснути унутра: quom mihi Amor et Cupido in pectus perpluit meum. + + +perpŏlĭo, 4. угладити, углачати; trop. потпуно израдити, усавршити: opus aliquod p. et absolvere. + + +perpŏlītē, adv. са sup. углађено, фино. + + +†perpŏlītĭo, ōnis, f. глачање, углађивање. + + +perpŏlītus, adj. углачан, углађен, фино изображен: non philosophiā solum, sed etiam literis perpolitus. + + +perpŏpŭlor, dep. 1. сасвим опленити, опустошити: agros. + + +perporto, 1. однети куда: praedam Carthaginem. + + +perpōtātĭo, ōnis, f. непрестано пијанчење, пијанка. + + +perpōto, 1. 1) intrans. једнако пити, локати; totos dies. 2) trans. (Lucr.) испити: laticem. + + +*†perprĭmo, pressi, pressum, 3. (per-premo), свеједнако притискивати, гњечити: p. cubilia, увек у постељи лежати. + + +perprŏpĕrē, adv. (Plaut.), веома брзо: perire. + + +perprŏpinquus, adj. (предкл.), одвећ блиски, који се веома близу находи. + + +†perprospĕr, pĕra, pĕrum, adj. веома срећан: valetudo, повољно. + + +perprūrisco, —, —, 3. палити се, бити похотљив. + + +perpugnax, ācis, adj. веома свадљив, на свађу готов. + + +perpulcher, chra, chrum, adj. (Ter.), веома леп, прелеп. + + +perpurgo, 1. 1) сасвим очистити: p. se, узети на лаксир; auribus perpurgatis, отвореним ушима. 2) trop. уредити, пречистити: p. de dote, уредити све што се тиче мираза; rationes, пречистити рачуне. + + +perpŭsillus, adj. премален, мајушан; perpusillum, веома мало, малчице. + + +perpŭto, 1. (Plaut.) trop. разлагати: aici alqd. + + +perquam, adv. веома, врло, одвише, пре. + + +perquīro, quīsīvi, quīsītum, 3. (per-quaero), 1) ревно тражити: res; vasa illa. 2) распитивати: p. alqd ab alqo, питати кога на што; p. quid causae sit. 3) истраживати, испитивати: rem. + + +perquīsītē, adv. (perquiro), тачно: perquisitius et diligentius conscribere. + + +perquīsītor, ōris, m. (perquiro) (Plaut.), који истражује, испитује: p. auctionum. + + +perrārō, adv. веома ретко. + + +perrārus, adj. веома редак. + + +perrĕcondĭtus, adj. веома скривен. + + +perrēpo, repsi, reptum, 3. 1) †пропузати. 2) *премилети, преко чега гмизати, пузати: tellurem genibus. + + +perrepto, 1. (intens. од perrepo), 1) †intrans. којекуда пузати, шуњати се, вући се: p. in omnibus latebris. 2) *trans. провлачити се, шуњати се: plateas, по улицама. + + +Perrhaebĭa, ae, f. (Πεῤῥαιβία), предео у Тесалији. Отуда Perrhaebus, adj. = *тесалски; subst. Perrhaebi, ōrum, m. Перебљани. + + +perrīdĭcŭlē, adv. веома смешно. + + +perrīdĭcŭlus, adj. веома смешан. + + +perrŏgo, 1. 1) пропитати: p. sententias, све редом питати за мишљење. 2) †учинити да се што прими: legem. + + +perrumpo, rŭpi, ruptum, 3. 1) intrans. продрети, пут себи прокрчити: in urbem; per hostes. 2) trans. пробити, провалити: aëra; p. paludes; per hostes, продрети кроз; p. naves, пробушити. Отуда = поломити p. rates, fores. 3) trop. = уништити, савладати, укинути и сл. (пор. perfringo): p. periculum, пркосити опасности; leges, укинути; fastidia, савладати. + + +Persa, ae, f. (Πέρση), 1) кћи Океанова, жена Хелијева. Отуда Persēĭs, ĭdis, f. (Περσηΐς), а) sc. femina, кћи Персина = Хеката, а и Кирка; б) име нимфе, с којом је Sol родио Кирку, Пазифају, Хекату, Перса и Ејета Uirce, Pasiphaĕ, Hecate, Perses, Aeetes). 2) = Perses, в. Persae. + + +Persae, ārum, m. (Πέρσαι), Персијани, Персијанци, становници предела Persis у Азији, отуда уопште = становници персијске државе; у sing. само nom. Perses и dat. Persae, m. (старији и каснији облик Persa, ae, m.). Отуда 1) Persĭs, ĭdis, f. (Περσίς), предео у данашњој Персији, на персијском заливу, сад Фарсистан; лат. облик Persĭa, ae, f. 2) Persĭcus, adj. персијски.: portus P., море код Еубеје где је стајала персијска флота. Отуда adv. Persicē. + + +persaepē, adv. веома често. + + +persalsē, adv. trop. веома досетљиво. + + +persalsus, adj. trop. веома досетљив. + + +persălūtātĭo, ōnis, f. (per saluto), поздрављање свију редом. + + +persălūto, 1. све редом поздрављати: omnes; deos. + + +persanctē, adv. (предкл. и касно), пресвето: dejerare; jurare. + + +†persāno, 1. излечити: ulcera; vomicas. + + +persăpĭens, tis, adj. веома мудар. + + +persăpĭentĕr, adv. веома мудро. + + +perscĭentĕr, adv. веома паметно. + + +perscindo, scĭdi, scissum, 3. раздерати, подерати: nubem; carbasum; restem. + + +perscītus, adj. веома пристојан, фин. + + +perscrĭbo, scripsi, scriptuin, 3. 1) потпуно (не цифрама или скраћивањем) исписати: notata, non perscripta erat summa, сума беше бројевима означена, а не речима исписана. 2) тачно и потпуно написати, за, уписати, забележити, писмено причати или представити: res Romanas; p. de rebus suis; rationes, рачуне; perscribit hostes discessisse; p. alci orationem, послати коме написану беседу; p. omnium judicum dicta, interrogata, responsa, у записник увести. 3) напосе често у новчаним стварима, увести у рачунску књигу примање или издавање, укњижити: p. falsum nomen, укњижити лажни дуг. Отуда p. alci pecuniam, платити коме упутницом. 4) опширно писати коме што, писмено јавити: alqd; alqd ad alqm. + + +perscriptĭo, ōnis, f. (peiscribo), 1) за, уписивање, напосе = завођење у рачунске књиге, укњиживање. 2) упутница на исплату, меница. + + +perscriptor, ōris, m. (perscribo), који уписује у рачунску књигу, рачуновођа, књиговођа. + + +†perscrūtātĭo, ōnis, f. (perscrutor), претресање, преметање. + + +perscrūtor, dep. 1. 1) претрести, преметати: arcas muliebres. 2) trop. истраживати, испитивати: sententiam alcjs. + + +persĕco, sĕcŭi, sectum, 1. 1) пресећи, просећи, расећи. Отуда 2) trop. а) p. vitium, истребити; б) = тачно испитати; rerum naturas. + + +persector, dep. 1. (Lucr.), марљиво ићи за чим = истраживати. + + +persĕcūtĭo, ōnis, f. (persequor), гоњење пред суд, тужба. + + +persĕdĕo (persĭdĕo), sēdi, sessum, 2. дуго седети, преседети, засести: in equo dies noctesque. + + +persegnis, adj. веома лен, тром, млитав. + + +Persēĭs, ĭdis, f. в. Persa 1). + + +†persĕnesco, sĕnŭi, —, 3. веома остарити, оматорити; до старости где живети. + + +†persĕnex, sĕnis, adj. веома стар, престар. + + +*†persentĭo, sensi, sensum, 4. 1) веома осећати: magno pectore curas. 2) јасно опазити, приметити quam simul ac tali persensit peste teneri, пошто је приметила (Јунона) да (Дидона) пати од такве убитачне болести (љубави). + + +persentisco, —, —, 3. (предкл.) = persentio. + + +Persĕphŏnē, ĕs, f. (Περσεφόνη), грчко име за Просерпину (в. ту реч); meton. = смрт. + + +Persĕpŏlis, is, f. (Περσέπολις) персијски град, доцнија престоница Персије. + + +persĕquor, sĕcūtus sum, sĕqui, dep, 3. 1) ићи за ким или чим, следовати: alqm; vestigia alcjs; viam meam persecutus sum, ишао сам својим путем. Отуда а) повести се за ким, подражавати коме: alqm; p. Academiam, држати се учења академијског; p. sectam et instituta alcjs; б) стићи, достићи. alqm; p. quae dicuntur, scribendi celeritate, брзо записати све што се говори. 2) гонити, вијати: fugientes; feras, ловити. Отуда а) p. alqm bello, завојштити на кога; p. alqm judicio, терати на суд; б) = светити, осветити, казнити: mortem; injurias alcjs. 3) тежити, чезнути за чим: hereditatem; voluptates. Отуда а) тражити, одржати што: jus suum; б) настајати око чега, бавити се чим: artes. 4) радњу какву до краја терати, а) наставити, продужити: p. societatem, држати се уговореног савеза; p. quaerendo, даље питати; p. incepta, продужити започето; p. sollertiam, употребити; б) извршити, отправити: mandata; в) изговорити, исписати и сл.: p. alqd literis Latinis, писати о чему латински; p. versibus, опевати; p. scripturā, написати; р voce, казати; p. omnes voluptates, побројити; artes, о свакој засебно говорити. + + +Persēs, ae, m. (Πέρσης), 1) в. Persa. 2) = Perseus 2). + + +Perseus (eus једносложно), ĕi или os, m. (Περσεύς), 1) син Јупитеров и Данајин који је јашући крилата коља Пегаза убио Медузу, а затим избавио Андромеду од морског чудовишта (в. Andromeda и Gorgo). 2) последњи краљ македонски, ванбрачни син Филипа III. Отуда Persēus и *Persĕĭus, adj. + + +persĕvērans, tis, adj. с comp. и sup. (part. од persevero), трајан, сталан, постојан. + + +persĕvērantĕr, adv. с comp. и sup. (perseverans), трајно, стално, постојано. + + +persĕvērantĭa, ae, f. (perseverans) устрајност, сталност, постојанство (пор. pertinacia, pervicacia): p. oppugnandi, у насртању; impetu potius quam perseverantiā bella gerere. + + +persĕvēro, 1. (per-severus), остати при чему, стално устрајати, наставити: p. in sententia sua; in ira; p. fugere, наставити бежање; perseveratur, продужује се; p. alqd, остати при чему; p. Romam. све до Рима путовати; p. in horam tertiam, остати где до трећег часа; perseveravit, se esse Orestem, једнако је тврдио да је он Орест. + + +†persĕvērus, adj. веома строг. + + +Persĭa в. Persae. + + +Persĭcus в. Persae. + + +persĭdĕo в. persedeo. + + +persĕdĕo (persĭdĕo), sēdi, sessum, 2. дуго седети, преседети, засести: in equo dies noctesque. + + +persīdo, sēdi, sessum, 3. спустити се, сести, настанити се. + + +persigno, 1. 1) назначити, пописати: dona. 2) †означити. + + +persĭmĭlis, adj. веома налик. + + +†persimplex, plĭcis, adj. веома прост. + + +Persĭs в. Persae. + + +persisto, —, —, 3. заостати = остати при чему: in eadem impudentiā. + + +Persĭus, ĭi, m. 1) говорник, савременик Луцилијев. 2) писац сатира за владе Неронове. + + +persolla, ae, f. (dem. од persona), мали наличник; (Plaut) као грдња „лице као наличник“. + + +persōlus, adj. сасвим сам. + + +persolvo, solvi, sŏllūtum, 3. 1) раздрешити; само trop. p. quaestionem, објаснити, разрешити, протумачити. 2) платити, исплатити: alci pecuniam; militibus stipendia. Отуда а) = вратити дуг, одужити се, дати и сл.: p. praemia, раздати; p. alci gratiam или grates, бити коме захвалан; p. alci honores, част указати; p. promissa, fidem, одржати реч, обећање; p. vota, испунити. завет; p. mortem alci, коме смрт задати; б) p. (alci) poenas, supplicia, казну претрпети; али poenae alci ab alqo persolutae, казне ком од кога на метнуте; в) (ретко) p. epistulae, одговорити на писмо. + + +persōna, ae, f. 1) наличник (маска, образина, ларва), особ. глумачки код Грка и Римљана: p. tragica. 2) карактер, рола, лице у позоришној игри: p. parasiti. Отуда trop. а) карактер, рола коју ко у животу игра (чиме хоће да се означи нечији положај, стање и одношаји): p. gravitatis severitatisque, улога збиље и строгости; personam alienam ferre (agere, sustinere, tueri), туђу улогу играти = понашати се начином који коме не приличи; б) особа = личност, човек, уколико је у питању његов спољашњи положај у друштву: pacifica p.; certis personis et aetatibus, људима извеснога положаја и извесних година. + + +pĕrsōnātus, adj. (persona), 1) под наличником (маском, образином): Roscius; pater p., отац (у каквој позоришној игри). 2) trop. привидан: felicitas, уображена. + + +persŏno, sŏnŭi, sŏnĭtum, 1. 1) intrans. јечати, орити се: domus personat cantu. 2) trans. а) зајечати, звуком што напунити: aurem alci, заглушити; silvas; б) *зàпевати, засвирати: p. citharā; в) викати. + + +perspectē, adv. (perspicio), разборито. + + +perspecto, 1. 1) тачно промотрити. 2) †до краја гледати: certamen. + + +perspectus, adj. са sup. (part од perspicio), промотрен, сасвим познат: res mihi p.; virtus p., поуздана. + + +†perspĕcŭlor, dep. 1. добро испитати, уходити: situs locorum. + + +perspergo, spersi, spersum, 3. (per-spargo), пошкропити, посути: unde haustā aquā templum et simulacrum deae perspersum est; trop. p. orationem lepōre facetiarum tanquam sale. + + +perspĭcācĭtās, ātis, f. (perspicax), оштроумност, разборитост, увиђавност. + + +perspĭcax, ācis, adj. (perspicio), оштроуман, разбо рит, увиђаван. + + +perspĭcĭentĭa, ae, f. (perspicio), увиђање, потпуно познање: p. veri. + + +perspicĭo, spexi, spectum, 3. 1) видети кроз што, погледом проникнути, сасвим провидети: p. coelum; eo ne perspici quidem potuit, ту се није могло ни провидети. Отуда а) видети, открити: res minimas; б) прегледати: epistulam. 2) trop. а) = сасвим увидети, разумети, приметити, опазити, познати: p. alqd; se ipsum; perspectum habere alqd; б) гледати, разгледати: domum; rem. + + +perspĭcŭē, adv. (perspicuus), јасно, очевидно. + + +perspĭcŭĭtās, ātis, f. (perspicuus), 1) †провидност. 2) trop. јасност, очевидност. + + +perspĭcŭus, adj. (perspicio), 1) *†провидан: aqua. 2) trop. јасан, разговетан, очевидан, известан. + + +persterno, strāvi, strātum, 3. поравнити: viam silice, каменом поставити, калдрмисати. + + +†perstĭmŭlo, 1. (једнако) дражити: spiritus tumidos. + + +persto, stĭti, stātum, 1. 1) стати, стајати: totum diem. 2) *до краја остати, трајати: laurea perstat toto anno, зелени се. 3) при чему застати, остати при своме: in incepto; in sententia; in impudentia; *†p. facere alqd. + + +perstrĕpo, pŭi, —, 3. велику вику (хуку буку) подићи. + + +perstringo, strinxi, strictum, 3. 1) окрзнути, додирнути, лако ранити и сл.: p. femur alcjs; p. terram aratro, орати. 2) trop. а) horror spectantes perstringit, ужас обузме гледаоце; б) p. rem breviter, укратко што споменути; в) = ругати ге, карати и сл.: p. alqd facetiis; p. alqm suspitione, подозревати на кога; modice perstringi, бити мало укорен; p. alcjs habitum levibus verbis, благим укором; г) отупити: p. aures, заглушити; oculos, засенити. + + +perstŭdĭōsē, aclv. веома ревносно. + + +perstŭdĭōsus, adj. веома ревностан, који се веома бави с чим: p. literarum. + + +persuādĕo, suāsi, suāsum, 2. 1) наговорити кога на што, склонити, приволети: p. alci ut abeat; huic persuaderi non potuit ut etc, овај се није дао приволети да итд.; (веома ретко) p. alci facere alqd; (Com.) persuasum est id facere, тврдо сам наумио да то учиним. Отуда trop. и о безличним предметима = дејствовати, учинити да ко што уради: persuasit nox, amor, adolescentia, Ter. 2) = уверити, убедити: p. alci, hostes abisse; persuadeo mihi hoc или persuadetur mihi, долазим до уверења; mihi persuasum (и sup. persuasissimum) est или persuasum habeo, уверен сам. (Код каснијих писаца има и part. persuasus као pass.). + + +†persuāsĭbĭlis, adj. (persuadeo), о чему се ко лако уверити може. + + +†persuāsĭbĭlĭtĕr, adv. уверљиво: dicere, говорити (тако да се тим говором други ко увери). + + +persuāsĭo, ōnis, f. 1) уверавање, наговор (да ко што верује). 2) †уверење (које ко о чему има), вера. + + +persuāstrix, īcis, f. (persuadeo) (Plaut.), који ког о чему уверава. + + +persuāsŭs, ūs, m. (persuadeo) (само у abl. sing.), наговор: persuasu alcjs, чијим наговором. + + +persubtīlis, adj. веома фин, нежан: animus; trop. = веома добро смишљен, фино израђен: oratio. + + +persulto, 1. (per-salio), 1) intrans. тамо-амо скакати, поскакивати, трчкарати, шврљати: ante vallum; in agro. 2) trans. проћи, протумарати: Italiam. + + +pertaedet, pertaesum est, —, 2. impers. дотужати, додијати: pertaesum est (alqm) convivii; negotii. + + +*†pertaesus, adj. (pertaedet), коме је што дотужало, додијало: p. rei alcjs и rem alqam. + + +pertĕgo, texi, tectum, 3. (Plaut.) покрити: p. villam, кровом; trop. p. benefacta benefactis. + + +pertendo, tendi, tensum или tentum, 3. 1) извршити, свршити: hoc; naviter. 2) intrans. ићи, журити се: in castra; Romam. 3) тврдити: innocentem se in tormentis (на мукама) pertendit. 4) постојано тежити, при чему остати: pertendens animo, тврдоглав. + + +*†pertento, 1. опипати: utrumque pugionem. Отуда а) = кушати, испитивати: rem; animos militum; p. omnia; б) gaudium pertentat pectus, испуњава; tremor p. corpora обузима, хвата. + + +pertĕnuĭs, adj. веома танак, мален, слаб, лош, незнатан: spes; suspicio; ars. + + +pertĕrĕbro, 1. пробушити: columnam. + + +pertergĕo, tersi, tersum, 2. 1) отрти, обрисати: mensam. 2) лако додирнути: aĕr quasi perterget pupillas. + + +pertĕro, trīvi, trītum, 3. сатрти, смрвити, згњечити, стући: uva pertrita. + + +perterrĕfăcĭo, —, —, 3. (предкл.) = perterreo. + + +perterrĕo, terrŭi, terrĭtum, 2. застрашити, поплашити, уплашити: alqm; alqm alqā re; perterritus metu. + + +perterrĭcrĕpus, adj. (perterreo и crepo) (предкл.), што страшно зуји, шушти. + + +pertexo, texŭi, textum, 3. доткати; отуда trop. у говору или писму довршити, свршити: pertexe, quod exorsus es, доврши што си почео. + + +pertĭca, ae, f. мотка; напосе = мотка за мерење: p. decempeda; trop. = мерило; prov. unā perticā alqd tractare, мерити једном мером, површно. + + +pertĭmĕfăcĭo, fēci, factum, 3. заплашити, застрашити: alqm; pertimefactus, заплашен. + + +pertĭmesco, tĭmŭi, —, 3. поплашити се, побојати се, страховати: alqd и de re alqā, од чега: и p. tantam audaciam; longa obsidio erat pertimescenda. страховало се од дуге опсаде. + + +pertĭnācĭa, ae, f. (pertinax), 1) упорност, тврдоглавство, јогунство. 2) сталност, постојанство. + + +pertĭnācĭtĕr, adv. (pertinax), 1) чврсто: haerere. 2) упорно, тврдоглаво, јогунасто. 3) стално, постојано. + + +pertĭnax, ācis, f. (pertineo), 1) *који чврсто држи: digitus male p., који слабо држи, слабо се опире. Отуда (Plaut.) који новац чврсто држи = тврд (као виши ступањ од tenax). 2) trop. а) трајан: studium; б) упоран, тврдоглав, јогунаст: homo; contentio; certamen; в) сталан, постојан: virtus, fortuna; spes. + + +pertĭnĕo, tĭnŭi, tentum, 2. (perteneo), 1) пружати се до, допирати, простирати се: rivi pp. in mare, допиру, теку до мора; Belgae pp. ad inferiorem partem Rheni; venae pp. per omnes partes corporis, шире се. Отуда trop. caritas patriae per omnes ordines pertinebat, сви сталежи беху одушевљени љубављу к отаџбини. 2) trop. тицати се кога, спадати у што, односити се на кога или што, припадати коме: hoc ad me p.; hoc p. ad victum, ad meum officium; sacra pp. ad flaminem, спадају у позив Фламинов; praeda p. ad milites, припада војницима. Напосе а) hoc eodem p., то иде тамо; id eo pertinet ut etc., тим се смера на то да итд.; omen p. ad illud, значи то; б) facinus pertinet ad eum, он је у томе крив; suspicio p. ad eum, пада сумња на њега. + + +pertingo, —, —, 3. (pertango), 1) дотицати: lux p. oculos. 2) простирати се: collis in immensum pertingens. + + +pertŏlĕro, 1. (Lucr.), до краја издржати: alqd. + + +pertorquĕo, —, —, 2. заврнути, искренути: ora sapore. + + +pertractātē, adv. (pertracto), вештачки, с планом, добро смишљено. + + +pertractātĭo, ōnis, f. (pertracto), бављење с чим: poëtarum. + + +pertracto (pertrecto), 1. 1) пипати, опипати: caput dormienti; vulnera alci. 2) радити на чему, обрађивати што: animos hominum; отуда = занимати се чим, размишљати, проучити што: p. totam philosophiam; quae scripsi, mecum ipse pertracto. + + +pertrăho, traxi, tractum, 3. вући, довући, одвући, домамити: ratem ad ripam; alqm in castra; hostem ad insidiarum locum. + + +†pertransĕo, —, —, 4. 1) проћи кроз што. 2) проћи покрај чега. + + +pertracto (pertrecto), 1. 1) пипати, опипати: caput dormienti; vulnera alci. 2) радити на чему, обрађивати што: animos hominum; отуда = занимати се чим, размишљати, проучити што: p. totam philosophiam; quae scripsi, mecum ipse pertracto. + + +†pertrĭbŭo, bŭi, —, 3. дати: alci testimonium. + + +pertristis, adj. 1) веома жалостан. 2) веома суморан, намрштен. + + +pertŭmultŭōsē, adv. с великим узбуђењем, производећи немир. + + +pertundo, tŭdi, tūsum или tunsum, 3. пробити, пробушити: crumenam; pertusum dolium. + + +perturbātē, adv. (perturbatus), сметено, збуњено, неуредно: dicere. + + +perturbātĭo, ŏnis, f. (perturbo), 1) сметња, забуна, неред, немир: valetudinis; p. coeli, бурно време, непогода; p. rerum, политични преврат; p. vitae. 2) trop. често са gen. p. animi, жестоки покрет душе, страст. + + +perturbātrix, īcis, f. (perturbo), узнемиритељица. + + +perturbătus, adj. с comp. и sup. (part. од perturbo), 1) буран, немиран: perturbatissimum genus tempestatis. 2) сметен, збуњен, неуредан: oratio; vox; vultus. 3) узнемирен, изван себе, застрашен: nunquam vidi hominem perturbatiorem metu. + + +perturbo, 1. 1) смести, заплести, побркати, забунити, узнемирити и сл.: p. aciem; hostes; provinciam; p. condiciones bellicas perjurio, нарушити услове ратне кривом заклетвом. Отуда 2) у душевном или политичном погледу забунити: p. animos, усколебати; напосе = заплашити: perturbari clamore, виком бити застрашен; magno animi motu porturbatus; mentes magis de rei publicae salute quam de sua perturbantur. + + +perturpis, adj. веома непристојан, гадан, сраман. + + +pērŭla, ae, f. (dem. од pera), торбица. + + +pĕrungo, unxi, unctum, 3. намазати, помазати: corpus oleo. + + +pĕrurbānĕ, adv. веома уљудно; веома досетљиво. + + +pĕrurbānus, adj. веома уљудан, досетљив. + + +pĕrurgĕo, ursi, —, 2. одвише наваљивати на кога: p. alqm ut faciat alqd. + + +pĕrūro, ussi, ustum, 3. 1) спалити: corpus. Отуда а) sol perurit agros, пече, пали; б) нажуљити: colla boum; в) perustus frigore, смрзнут; г) p. agros, огњем опустошити. 2) trop. о покретима душе и страстима: peruri aestu, гинути од љубави; peruri inani gloriā, горети од жеље за таштом славом. + + +Pĕrŭsĭa, ae, f, савезна варош у Хетрурији; сад Perugia. Отуда Pĕrŭsīnus, adj. и subst. Pĕrŭsīni, ōrum, m. Перузијани. + + +pĕrūtĭlis, adj. веома користан, употребљив. + + +pervādo, vāsi, vāsum, 3. 1) проћи, продрети: per agros; али и trans. p. illas oras; trop. fama pervadit urbem, распростире се по вароши; murmur p. contionem, оспе се жагор по збору; opinio p. animos, обузме духове. 2) до циља доспети: p. ad castra; nullus locus est, quo non libido hominum pervaserit, нема места, куд није доспела људска распуштеност; (Lucr.) p. finem, достићи. + + +pervăgātus, adj. с comp. и sup. (purt. од pervagor), 1) веома распрострањен, познат: fama; sermo; pervagatissimus versus. 2) општи, свеопшти: pars pervagatior. + + +pervăgor, dep. 1. 1) скитати се, тумарати: hic; in omnibus locis. 2) пролазити, пропутовати: orbem terrarum; domos suas; trop. laetitia pervagatur animos, обузима, испуњава. + + +*pervăgus, adj. који се скита, тумара. + + +pervălĕo, 2. (Lucr.), бити веома јак. + + +pervărĭē, adv. веома различито. + + +pervasto, 1. опустошити, опустити: Ītaliam. + + +pervĕho, vexi, vectum, 3. 1) пронети, провести, провозити (на колима или на лађи): p. alqm in urbem; p. Drusi corpus; p. commeatum aliquo. 2) однети, одвести куда: virgines Caere. 3) pass. pervehi, проћи на лађи, пропловити: Oceanum; а и = довести се, дојахати, доћи, добродити: curru; equo; cito passu ad litora; cum classe in portum. + + +pervello, velli, —, 3. 1) шчепати, чупати: alci aurem, повући за уво (а и trop. опоменути). 2) trop. а) dolor, fortuna p. alqm, бол задавати, вређати, кињити; б) *p. stomachum, дражити желудац; p. languentem fidem alcjs, побудити; в) p. jus civile, грдити, ружити. + + +pervĕnĭo, vēni, ventum, 4. 1) доћи, допрети: ad alqm; ad portam; in fines hostium; in praedonum potestatem. 2) trop. sine me pervenire quo volo, дај да дођем онамо куд хоћу (= дај да довршим свој говор); p. in senatum, у сенат бити примљен; p. ad primos comoedos, бројити се међу прве глумце; p. in scripta alcjs, у чијим списима споменут бити, p. in amicitiam alcjs, постати чији пријатељ; laus, pecunia ad me pervenit, добијам славе, новаца; p. in odium alcjs, in invidiam и сл., постати предмет мржње. зависти; p. ad sexagesimum annum, достићи шездесету годину; hereditas ad me perveniet, добићу наследство; али (Plaut.) res perveniet ad herum, господар ће то начути. + + +pervēnor, dep. 1. (Plaut.), упр. ловећи проћи = протрчати: urbem. + + +perversē, adv. (perversus), наопако, натрашке, изопачено. + + +†perversĭo, ōnis, f. (perverto), обртање, преметање, изопачење. + + +perversĭtās, ātis, f. (perversus), опачина, изопаченост, неваљалство: hominum; morum. + + +perversus, adj. с comp. и sup. (perverto), 1) преврнут: oculi perversi (о разроку). 2) наопак, крив, зао: mos; sapientia; homo p. = опак; *p. omen, неповољно; dies, несрећан. + + +perverto, verti, versum, 3. 1) преврнути = оборити, срушити: tecta; turrim; perversis rupibus decurrunt, преко одваљених стена. 2) trop. а) оборити, порушити, уништити: regnum; vim alcjs; jura divina; б) смести, забунити: alqm; в) упропастити, покварити: civitatem; mores; alqm. + + +pervespĕri, adv. веома касно увече. + + +pervestīgatĭo, ŏnis. f. (pervestigo), тражење, трагање; trop. испитивање. + + +pervestĭgo, 1. упр. тражити, трагати; отуда trop. тачно испитати: omnia. + + +pervĕtŭs, adj. престар. + + +pervĕtustus, adj. престар, стародреван. + + +pervĭam, adv. (предкл.) приступно: omnes angulos mihi p. fecistis. + + +pervĭcācĭa, ae, f. (pervicax), 1) јогунство, тврдоглавство. 2) постојанство. + + +pervĭcācĭtĕr, adv. с comp. и sup. (pervicax), 1) јогунасто. 2) постојано. + + +pervĭcax, ācis, adj. (pervinco), 1) јогунаст, тврдоглав, упоран (пор. contumax, obstinatus, pertinax): animus; superbia; p. irae, у љутини; trop. pugna p. 2) сталан, постојан: animus; virtus; p. recti, у добру. + + +pervĭdĕo, vīdi, vīsum, 2. 1) *прегледати, разгледати: sol p. omnia. 2) trop. а) извидети, испитати. разматрати; б) увидети, познати: alqd. + + +†pervĭgĕo, vĭgŭi, —, 2. бити у снази, уважењу и сл., цветати p. opibus atque honoribus, Tac. + + +†pervĭgĭl, lis, adj. 1) свагда будан. 2) у неспавању проведен: nox. + + +pervĭgĭlātĭo, ōnis, f. ноћ у бдењу проведена (особ. ради побожних обреда). + + +pervĭgĭlĭa, ae, f. бдење кроз целу ноћ. + + +†pervĭgĭlĭum, ĭi, n. (pervigil), 1) = pervigilia. 2) Напосе = бдење ради побожних обреда, ноћна светковина. + + +pervĭgĭlo, 1. 1) целу ноћ бдети, будан бити: p. in armis; totam noctem. 2) pervigilare Veneri, држати ноћну светковину у част Венери. + + +pervīlis, adj. веома јевтин: annona eo anno p. fuit. + + +pervinco, vīci, victum, 3. 1) intrans. победити, победилац бити: pervicit Vardanes. 2) *†свладати, надвладати: alqm; mores dominae, госпођину ћуд; voces pervincunt sonum, надвикати. 3) склонити, приволети кога на што: Rhodios pervicerat ut etc. 4) с муком што изнудити, истерати: consules p. non potuerunt ut etc.; pervicerunt remis ut terram tenerent, с муком су довеслали до обале. 5) (Lucr.) доказати: alqd dictis. + + +pervĭns, adj. (per-via), 1) пролазан, проходан: locus; amnis p., преко које се може пребродити; transitio p. пролаз: murum pervium facere, провалити; — и subst. pervĭum, ĭi, n. пролазак. 2) trop. а) отворен: cor; б) приступан: ambitioni. + + +pervĭvo, vixi, —, 3. (предкл.) живети до некога времени. + + +*pervŏlĭto, 1. (frequent. од pervolo1), пролетати: omnia loca или per omnia loca. + + +pervŏlo1, 1. 1) trans. пролетети, прелетети: aedes; *iter äerium; hirundo p. domum. Отуда trop. прећи у, прејурити: totam urbem; p. sex miliapassuum. 2) intrans. журити се куда: animus p. in illam sedem. + + +pervŏlo2, vŏlŭi, velle, веома волети (хтети), желети: pervelim scire, радо бих знао. + + +pervŏlūto, 1. (intens. од pervolvo), често размотавати, развијати = често читати: libros. + + +pervolvo, volvi, vŏlūtum, 3. 1) ваљати: alqm in luto. 2) trop. animus pervolvitur in illis locis, бави се, упознава се с оним местима; *p. librum, често читати књигу. + + +pervorsē- в. perverse-. + + +†pervulgātē, adv. обично, просто. + + +pervulgātus, adj. с comp. и sup. (part. од pervulgo), веома прост, обичан: consolatio; веома познат: ista maledicta pervulgata in omnes. + + +pervulgo, 1. 1) општим учинити: praemia virtutis. 2) објавити, разгласити: edictum; pervulgata res. 3) (предкл.) често походити, прелазити: lumina solis pp. coelum. + + +pēs, pĕdis, m. 1) нога: hominis; equi. Отуда А) уопште а) *ferre pedem = ићи; efferre pedem, изићи; conjicere se in pedes (Com), скочити на ноге, журно поћи; pedibus ire, ићи пешице (oppos, equo, на коњу) или путовати по копну (oppos. mari, по мору); excipere se in pedes, сјахати с коња; pedem opponere, trop. = сметати, противити се; ire pede dextro, срећно; ire pede sinistro, несрећно; servus а pedibus, слуга; se projicere, provolvere etc. ad pedes alcjs или alci, бацити се пред кога, клекнути; ad pedes alcjs jacēre; б) prov. *stans in uno pede = веома лако; †omni pede stare = јако се напрегнути; manibus pedibusque = из петних жила, свом снагом; в) trop. ва) esse sub pedibus alcjs бити у чијој власти; вб) *esse (jacēre) sub pedibus = не бити цењен; г) *trahere pedem, храмати; д) prov. per me ista trahantur pedibus = што се мене тиче, нека иде све то до врага; ђ) trop. ante pedes esse (stare, positum esse) = бити пред носом, бити близу. Б) Напосе а) у војн. говору, аа) pedibus = пешице (oppos. equis); ad pedes desilire, скочити с коња и пешице се борити; тако исто и deducere equites ad pedes; аб) pedibus = на копну (oppos. navibus); ав) pedem referre, узмицати; pedem conferre = ударити момак на момка; pede presso, лагавим кораком; б) о сенаторима, pedibus ire in sententiam alcjs, приступити чијем мишљењу (пор. pedarius). — 2) *†а) нога, ножица на столу, клупи и сл.; б) pp. navales = веслачи; в) на носиљци онај део што га носачи рукама држе или га на раме мећу. — 3) pes veli = уже којим се једра према ветру удешавају: navigare pede aequo = пустити да ветар потпуно напири једра; pedem facere (кад ветар само упола напири једра). 4) стопа у стиху. 5) стопа као мера; trop. metiri se suo pede, мерити се својом мером. + + +Pessĭnūs, nuntis, f. (Πεσσινοῦς), варош у Галатији, где је највећма слављена Кибела (Cybele). Отуда Pessĭnuntĭus, adj. + + +pessŭlus, i, m. (Com.), реза (мања него repagulum и obex): occludere fores ambobus pessulis; pessulum obdere ostio или foribus, резу спустити. + + +pessum, adv. (скраћено од pedisversum, као и sursum од subversum), 1) упр. доле, к ногама, к земљи: urbs p. subsidit, пропада у земљу. 2) trop. (понајвише предкл. и касно, јер се у класично доба употребљаваху речи pereo и perdo) на дно, на тле: а) pessum eo = pereo. пропасти; б) pessum do или спојено pessumdo, dĕdi, dătum, dăre, 1. (= perdo), упропастити, уништити: alqm; copias hostium. + + +pestĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (pestis-fero), убитачан, погубан, вредоносан (пор. pestilens): res pestiferae et nocentes. + + +pestĭfĕrē, adv. (pestifer), убитачно, погубно, шкодљиво. + + +pestĭlens, tis, adj. с comp. и sup. (pestis), 1) кужан, нездрав (пор. pestifer): locus; annus. 2) trop. убитачан, шкодљив: munus; homo. + + +pestĭlentĭa, ae, f. (pestilens), 1) прилепљива болест, помор, мора, епидемија; напосе куга (пор. pestis). 2) нездрав ваздух, време, предео. 3) trop. = pestis. + + +pestĭlĭtās, ātis, f. (pestis) (Lucr.) = pestilentia. + + +pestis, is, f. 1) куга, помор (в. pestilentia). 2) trop. несрећа, пропаст (уопште; пор. pernicies): p. ac pernicies rei publicae; *p. nasorum = смрад. Отуда = убитачна ствар или особа: p. patriae (Цицерон о Клодију), *viles, nec habentes nomina pestes = отровне траве што ни имена немају. + + +pĕtăsātus, adj. (petasus), с путничким шеширом = спреман за пут. + + +pĕtăsĭo или pĕtăso, ōnis. m. (πετασών), шунка (предња; пор. perna). + + +pĕtăsĭo или pĕtăso, ōnis. m. (πετασών), шунка (предња; пор. perna). + + +pĕtasus, i, m. (πέτασσος), путни шешир са широким и крутим ободом. + + +†pĕtaurum, i, n. (πέταυρον), справа и опрема пеливанова. + + +Pĕtēlĭa, ae, f. варош у Брутији. Отуда Pĕtēlīnus, adj. + + +pĕtesso или pĕtisso, —,—, 3. (peto), веома тежити, чезнути за чим: rem alqam. + + +pĕtesso или pĕtisso, —,—, 3. (peto), веома тежити, чезнути за чим: rem alqam. + + +pĕtĭtĭo, ōnis, f. (peto), 1) нападај, удар, убод (као term. t. у борењу): tuas petitiones effugi; trop. = нападај речима. 2) †молба за што: p. indutiarum. 3) Напосе = тражене, искање службе (пор. ambitio): p. honorum; consulatūs; dare se petitioni, тражити се за што. 4) право, тражити што на суду; уопште право на што. + + +pĕtītor, ōris, m. (peto), 1) *†који тражи службу (в. candidatus). 2) тужилац на суду у приватној ствари (пор. accusator). + + +pĕtītŭrĭo, —, 4. (peto), намеравати тражити службу. + + +pĕtītŭs, ūs, m. (peto), (предкл.) нагињање: p. terrae suavis, тихо сагињање к земљи (о несвестици). + + +pĕto, tīvi, tītum, 3. (осн. PET, ΠΕΤ, откуда impetus, πέτομαι, πίπτω; пор. bito, eo), 1) ићи, тежити, наглити куда: p. Dyrrhachium; castra; *p. coelum pennis, к небу летети; mons petit astra, диже се у звезде; locus petitus Graecis, куда су Грци често одлазили. Отуда p. viam, alium cursum и сл. = поћи, ударити путем. 2) отићи коме, а) у непријатељској намери = ударити, навалити на кога, напасти кога: p. alqm fraude; urbem bello, завојштити на; *alqm morsu, хтети кога ујести; б) уопште обратити се на кога: p. alqm precibus, с молбом. 3) ићи за чим: А) p. alqd in locum или ad alqm, донети што откуда или од кога; p. ostreas in extremam Italiam, ићи по остриге до на крај Италије. Отуда уопште донети, набавити: lignum; p. alqd a Graecis; *p. gemitus alto de corde = уздисати из дубине душе (са дна срца). Б) искати, тражити: alqd ab alqo, и то а) = судским путем тражити: is qui petit = тужилац; is unde petitur или is a quo petitur = тужени (од кога се што тражи); trop. p. poenas ab alqo, казнити кога; б) = молити што: alqd ab alqo; peto a te ut (или ne) id facias; в) тражити какву службу: p. consulatum; г) p. virginem, просити. В) тражити што, тежити, чезнути за чим: p. gloriam; sapientiam; p. salutem fugā, тражити спас у бекству. + + +pĕtorrĭtum, i, n. отворена галска кола на четири точка. + + +Pĕtŏsīrĭs, ĭdis, m. славан мисирски математичар и астролог за Јувеналово доба. + + +†pĕtra1, ae, f. (летра), стена, камен (чисто латин. saxum). + + +Pĕtra2, ae, f. (Πέτρα), 1) варош у Арабији. 2) варош у Македонији. 3) варош у Тракији. 4) варош у Илирији. Отуда Pĕtrīni, ōrum, m. Петрани. + + +Pĕtrējus, име римскога племена; познат је Marcus P., легат Помпејев у другом грађанском рату; отуда adj. Pĕtrējănus, Петрејев. + + +Pĕtrīnum, i, n. село и миљак близу Санујесе у Кампанији. + + +pĕtro, ōnis m. (petra?), стари ован (у кога је месо тврдо као камен). + + +Pĕtrŏcŏrĭi, ōrum m., галски народ у Аквитанији, сад Perigueux. + + +Pĕtrōnĭus, ĭi, m., име римскога племена; познат је P. са надимком Arbiter (тј. arbiter elegantiarum, настојник раскошних забава) за доба Неронова, писац сатирског романа; — Pĕtrōnĭa, ae, f. жена цара Вителија. + + +pĕtŭlans, tis, adj. с comp. и sup. (peto), који друге напада или дира, 1) несташан, шаљив, враголаст: hoino; animal; genus dicendi. 2) распуштен, безобразан (пор. procax, protervus). + + +pĕtŭlantĕr, adv. с comp. и sup. (petulans), 1) несташно, враголасто. 2) распуштено, безобразно. + + +pĕtŭlantĭa, ae, f. (petulans), 1) обест, несташност, раскалашност. 2) распуштеност, безобразност, бестидност. + + +*†pĕtulcus, adj. (peto), бодљив, који боде роговима: haedi. + + +Peucĕtĭa, e, f, средњи део Апулије. Отуда Peucĕtĭus, adj. + + +pecto, pexi или pexŭi (обоје ретко), pexum, 3. 1) чешљати: capillos. Отуда part. pexus као adj. а) homo p., очешљан; б) vestis pexa вуната, на којој још има вуне = нова; tellus pexa окопана. 2) гребенати, перјати, дрндати: lanam. 3) (Plaut.) p. alqm pugnis, излемати, издеветати, прочешљати. + + +pexus в. pecto. + + +Phaeāces, cum, m. (Φαίακες), Фејаци, по Хомеровој причи становници острва Схерије (Крфа); sing. Phaeax, ăcis, m. и као adj. Phaeax populus. Отуда Phaeācĭus и *Phaeācus или (само f.) Phaeācis, ĭdis, adj.; и subst. а) Phaeācĭa, ae, f, фејачка земља, острво Схерија; б) Phaeācis, ĭdis, f., песма о бављењу Улисову међу Фејацима. + + +phaecăsĭātus, adj. (phaecasium), који носи беле ципеле (в. phaecasium). + + +†phaecăsĭum, ĭi, n. или phaecăsĭa, ae, f. (φαικάσιον), врста белих ципела, какве су носили свештеници у Атини. + + +Phaedon, ōnis, m. (Φαίδων), ученик Сократов, пријатељ Платонов. + + +Phaedra, ae, f. (Φαίδρα), кћи Минојева, жена Тезејева. + + +Phaedrus, i, m. (Φαῖδρος), 1) епикурски филозоф у Атини, учитељ Цицеронов. 2) ученик Сократов, по ком је назван један разговор (дијалог) Платонов. 3) ослобођеник Августов, писао је познате басне по начину Езопову. + + +Phaestum, i, n. (Φαιστός), 1) варош на Крети. Отуда а) Phaestĭăs, ădis, f., жена из Феста; б) Phaestĭus, adj. 2) варош у Тесалији. 3) варош у Локриди. + + +Phăĕthōn, ontis, m. (Φαέθων), „што сјаје", 1) придевак сунца. 2) син Хелијев и Климепин. Да би доказао своје божанствено порекло, измолио је од оца допуштење да један дан управља сунчаним колина на небу, али је тај покушај животом платно. Отуда а) Phăĕthontēus, adj.; б) Phăĕtĭădes, dum, f., сестре Фајетонтове, што су свога брата оплакивале, док нису биле преобраћене у тополе, а њине сузе у јантар (ћилибар). + + +Phăĕthūsa, ме, f. (Φαέθουσα), сестра Фајетонтова. + + +phălanga, ae, f. (φαλάγγη), 1) мотка, ћускија (за ношење терета). 2) ваљак (за отискивање бродова и машина). + + +phălangītae, ārum, m. (φαλαγγῖται), војници једне фаланге. + + +Phălanthus, i, m. (Φάλανθος), краљ спартански, оснивач Тарента. + + +phălanx, angis, f. (φάλαγξ), 1) *уопште бојни ред, бојна врста. 2) напосе а) састављене врсте главне војске у Атињана и Спартанаца; б) македонски бојни ред који је сачињавао дугуљасти четвороугао, са 50 момака у дужину а 16 у ширину; в) слични бојни ред у Гала и Германа, овако назван од Римљана. + + +Phălăra, ae, f. (Φάλαρα), место с пристаништем у Тесалији. + + +phălārĭca в. falarica. + + +Phălăris, ĭdis или is, m. (Φόλαρις) са своје свирепости извикани тиранин у Агригенту. + + +phălĕrae, ārum, f. (τὰ φάλαρα), 1) сјајан војнички накит што се на прсима носио. 2) сјајан накит што су га коњи носили о врату или на прсима. + + +phălĕrātus, adj. (phalerae), напрсним накитом украшен: equus; homo; trop. (Com.) dicta phalerata, китњасте речи, говор. + + +Phălērum, i, n. и Phălēra, ōrum, n. (Φαληρόν), најстарије пристаниште атинско. Отуда Phalĕrēus и Phalĕrĭcus, adj. + + +Phānae, ārum, f. (Φαναί), Јужни врх острва Хија. Отуда Phānaeus, adj.: rex Ph. = фанско вино, као краљ вина. + + +†phantăsĭa, ae, f. (φαντασία), мисао, досетка. + + +phantasma, mătis, n. (φάντασμα), привиђење, утвара, авет, страшило. + + +*Phantăsus, i, m. (Φάντασος), син сна. + + +Phāōn, ōnis, m. (Φαών), младић на Лезбу којега је љубила Sappho. + + +*phărĕtra, ae, f. (φαρέτρα), тул, тоболац за стреле. + + +*phărĕtrātus, adj. (pharetra), који носи тул: ph. puer = Cupido; ph. virgo, Дијана. + + +pharmăceutrĭa, ae, f. (φαρμακευτρία), врачара, мађиница. + + +pharmăcŏpōla, ae, m. (φαρμακοπώλης), који тргује лековима. + + +Pharmăcūsa, ae, f. (Φαρμακοῦσα), острво између Крете и Азије. + + +Pharnăcēs, is, m. (Φαρνάκης), 1) први краљ у Понту, дед Митридатов. 2) син Митридатов, побеђен од Цезара. + + +Phăros или Phărus, i, f. (Φάρος), мало острво код Александрије у Мисиру, насипом свезано с копном; ту је била кула истога имена, саграђена краљем Птоломејем Филаделфом, а на њеном врху светлила се лампа надалеко да се морнари по њој управљају. Отуда *Phărĭus, adj. = мисирски; Ph. turba, свештеници Изидини. + + +Pharsālus, i, f. (Φάρσαλος), варош у Тесалији где је г. 48 пр. Хр. Цезар Помпеја надбио. + + +Phăros или Phărus, i, f. (Φάρος), мало острво код Александрије у Мисиру, насипом свезано с копном; ту је била кула истога имена, саграђена краљем Птоломејем Филаделфом, а на њеном врху светлила се лампа надалеко да се морнари по њој управљају. Отуда *Phărĭus, adj. = мисирски; Ph. turba, свештеници Изидини. + + +Phăsēlĭs, ĭdis, f. (Φασηλίς) варош у Ликији. Отуда) Phăsēlītae, ārum, m., Фазелиђани. + + +phăsēlus, i, m. и f. (φάσηλος), 1) врста пасуља. 2) мали чамац налик на зрно пасуља. + + +Phāsis, ĭdis, (Φάσις), 1) m. река у Колхиди. 2) f. варош на ушћу те реке. Отуда Phāsĭs, ĭdis и Phāsĭăs, ădis, f, још и Phāsĭăcus и Phāsĭānus, adj. = *колхидски; subst. Phāsĭas и Phāsis f., Колхиђанка = Медеја. + + +phasma, ătis, n. (φάσμα), привиђење, утвора, аветиња; наслов једне комедије Менандрове и једне песме Катулове. + + +Phăyllus, i, m. краљ у Амбракији, кога је лавица рашчупала. Отуда Phăyllēus, adj. + + +Phēgeus (eus једносложно), ĕi или Phēgĕos, m. (Φηγεύς), отац Алфезибејин (Alphesiboea). Отуда Phēgēĭns, adj. и Phēgĭs, ĭdis, f., кћи Фегејева. + + +Phēgeus (eus једносложно), ĕi или Phēgĕos, m. (Φηγεύς), отац Алфезибејин (Alphesiboea). Отуда Phēgēĭns, adj. и Phēgĭs, ĭdis, f., кћи Фегејева. + + +Phēmĭus, ĭi, m. (Φήμιος) цитараш и певач на Итаци. + + +Phĕnĕos, i, f. (Φένεος), варош у Аркадији. Отуда Phĕnĕātae, ărum, m., Фенејани. + + +†phengītēs, ae, m. (φεγγίτης), сјајан камен, руско стакло. + + +Phĕrae, ārum, f. (Φέραι), 1) варош у Месенији. 2) варош у Тесалији, престоница Адметова а доцније тиранина Александра. Отуда Phĕraeus, adj. = *тесалски; gens Ph., свиреп као тиранин Александар. + + +Phĕrĕclus, i, m. (Φέρεκλος), име градиоца лађе на којој је Парис украо Јелену. Отуда Phĕrĕclēus, adj. + + +Phĕrĕcȳdēs, is, m. (Φερεκίδης), 1) стари грчки филозоф са острва Сира (Syros) око 550 г. пр. Хр. Отуда Phĕrĕcȳdēus, adj. 2) логограф из Атине око 480 г. пр. Хр. + + +phĭăla, ae, f. (φιάλη), шоља. + + +Phīdĭās, ae, m. (Φειδίας), славни атински кипар, савременик Периклов. Отуда Phīdĭăcus, adj. + + +phīdītĭa в. philitia. + + +Phĭlădelphīa, ae, f. (Φιλαδέλφεια), варош у Лидији. Отуда Phĭlădelphēni, ōrum, m., Филаделфљани. + + +Phĭlaeni, ōrum, m. (Φίλαινοι), два брата Картагињанина који су се из љубави к отаџбини дали живи закопати. + + +Phĭlēmo, ōnis, m. (Φίλημων), 1) грчки писац комедија. 2) муж Баукидин (в. Baucis). + + +Phĭlētās, ae, m. (Φιλήτας), грчки писац елегија, учитељ Теокритов. Отуда Phĭlētēus, adj. + + +Phĭlippi, ōrum, m. (Φίλιπποι), варош у Македонији, позната с победе коју су одржали Антоније и Октавијан над Брутом и Касијем г. 42 пр. Хр. + + +Phĭlippus, i, m. (Φίλιππος) 1) име више македонских краљева, међу којима је најпознатији Филип III, отац Александра Великога; meton. = златан новац од Филипа кован. Отуда Phĭlippēus, Phĭlippĭcus и Phĭlippĭus, adj.: orationes Philīppicae, говори Демостенови против Филипа (и Цицеронови против Антонија). 2) римски придевак, в. Marcus. + + +Phĭlistus, i, m. (Φίλιστος), историк у Сиракузи за времена бога Дионисија. + + +phĭlĭtĭa, ōrum, n. (φιλίτια) „љубавне (пријатељске) гозбе“ или phĭdītĭă, ōrum, n. (φειδίτια) јавни и заједнички ручкови спартанских грађана. + + +phillyrēĭus в. philyra. + + +Phillўrĭdēs в. philyra. + + +Phĭlo, ōnis, m. (Φίλων), 1) филозоф из новије академијске школе, око год. 91. пр. Хр. 2) архитект у Атини. 3) Грк лекар у доба Августово. 4) Ph. Judaeus, Јеврејин и грчки писац. + + +Phĭloctēta, или Phĭloctēs, ae, m., (Φιλοκτήτης), син Пејантов (Poeas) и друг Херкулов, од којега је наследио стреле, отроване крвљу лерњанске хидре (в. Lerna). Од Грка, кад су на Троју полазили, буде због ране остављен на острву Лемну да се лечи, а десете године ратовања доведу га Улис и Диомед под Троју, јер се Троја не могаше отети без стрела Херкулових. Ту се он излечи и убије Парида. Отуда Phĭloctētēus, adj. + + +Phĭloctēta, или Phĭloctēs, ae, m., (Φιλοκτήτης), син Пејантов (Poeas) и друг Херкулов, од којега је наследио стреле, отроване крвљу лерњанске хидре (в. Lerna). Од Грка, кад су на Троју полазили, буде због ране остављен на острву Лемну да се лечи, а десете године ратовања доведу га Улис и Диомед под Троју, јер се Троја не могаше отети без стрела Херкулових. Ту се он излечи и убије Парида. Отуда Phĭloctētēus, adj. + + +Phĭlŏdēmus, i, m. (Φιλόδημος), епикурски филозоф у доба Цицероново. + + +Phĭlŏlāus, i, m. Питагоровац, филозоф из Кротона. + + +phĭlŏlŏgĭa, ae, f. (φιλολογία) 1) уопште научна студија, занимање с књижевношћу. 2) †учење и објашњавање старијих писаца наука о језику, филологија. + + +phĭlŏlŏgus, i, m. (φιλόλογος), 1) уопште научно образован човек, научењак, књижевник. 2) †напосе ко објашњава старије писце, познавалац језика, филолог (= grammaticus). + + +Phĭlŏmēla, ae, f. (Φιλολομήλα), 1) кћи атинскога краља Пандиона, претворена у славуја. Отуда 2) meton. = славуј. + + +Phĭlŏmēlĭum, ĭi, n. (Φιλομήλιον), варош у Фригији. Отуда Phĭlŏmēlĭenaes, ĭum, m. Филомељани. + + +Phĭlŏmētōr, ŏris, m. (φιλομήτωρ), који матер љуби, надимак мисирскога краља Птолемеја. + + +Phĭlŏpătōr, ŏris, m. (φιλοπάτωρ), који оца љуби, надимак (подсмеха ради) Птолемеју IV., мисирскоме краљу, који је свог оца убио. + + +Phĭlŏpoemēn, mĕnis, m. (Φιλοποίμην) војвода ахејскога савеза. + + +Phĭlŏrhōmaeus, i, m. (φιλορώμαιος), Римљанима пријатељ, почасни назив што га Римљани дадоше Ариобарзану, краљу кападокијском. + + +phĭlŏsŏphĭa, ae, f. (φιλοσοφία), филозофија (љубав к мудрости): sermonem habere de philosophiā, о филозофским предметима; у plur. = разне системе, разне школе филозофске. + + +phĭlŏsŏphīcē, adv. филозофски. + + +phĭlŏsŏphĭcus, adj. филозофски. + + +phĭlŏsŏphor, dep. 1. (philosophus), бавити се филозофском науком; и = говорити као филозоф. + + +phĭlŏsŏphus, i, m. и phĭlŏsŏpha, ae, f. (φιλόσοφος), филозоф, филозофкиња. + + +Phĭlōtās, ae, m. (Φιλώτας), 1) војвода Александра Великога. 2) име префекта абидског. + + +*philtrum, i, n. (φίλτρον), љубавни напитак. + + +phĭlўra или phĭlŭra, ae, f. (φίλυρα), 1) липа, отуда и липово лико. 2) као nom. propr. Phĭlўra, кћи Океанова, од Сатурна мати кентаура Хирона, најпосле у липу претворена. Отуда а) *phĭlўrēĭus (phillўrēĭus), adj.; heros = Chiron; philyreia tecta = Хиронова; б) *Phĭlўrĭdēs (Phillўrĭdēs), ae, m., син Филирин = Хирон. + + +phĭlўra или phĭlŭra, ae, f. (φίλυρα), 1) липа, отуда и липово лико. 2) као nom. propr. Phĭlўra, кћи Океанова, од Сатурна мати кентаура Хирона, најпосле у липу претворена. Отуда а) *phĭlўrēĭus (phillўrēĭus), adj.; heros = Chiron; philyreia tecta = Хиронова; б) *Phĭlўrĭdēs (Phillўrĭdēs), ae, m., син Филирин = Хирон. + + +*phīmus, i, m. (φιμός), чаша за коцке (чисто лат. fritillus). + + +Phīneus (eus једносложно), ĕi или Phīnĕos m. 1) краљ у Салмидесу у Тракији, мучен од харпија, док га аргонауте Calaĭs и Zethus од њих не ослободише. Отуда а) Phīnēĭus или Phīnēus, adj.; б) Phĭnīdēs, ae, m., мушки потомак Финејев. 2) брат Кефејев (Cepheus). + + +Phīneus (eus једносложно), ĕi или Phīnĕos m. 1) краљ у Салмидесу у Тракији, мучен од харпија, док га аргонауте Calaĭs и Zethus од њих не ослободише. Отуда а) Phīnēĭus или Phīnēus, adj.; б) Phĭnīdēs, ae, m., мушки потомак Финејев. 2) брат Кефејев (Cepheus). + + +Phintĭa, ae, f, варош на Сицилији. Отуда Phintĭenses, ĭum, m., становници Финтије. + + +Phintĭās, ae, m. (Φιντίας), Питагоровац, познат са свога пријатељства с Дамоном. + + +Phlĕgĕthōn, ontis, m. (φλεγέθων) „који гори“, једна од река доњега света. Отуда *Phlĕgĕthontis, ĭdis, f., adj. флегетонтски. + + +Phlĕgўae, ārum, m. (Φλεγύαι), разбојничко племе у Тесалији што је делфијски храм разорило. + + +Phlĕgўās, ae, m. (Φλεγύας), краљ Лапитâ, отац Иксионов и Коропидин. + + +Phlīūs, untis, f. (Φλιοῦς), варош у Пелопонезу између Сикионије и Арголиде. Отуда Phlīăsĭus, adj. и subst. Phlīăsĭi, ŏrum, m. Флиунћани. + + +*Phŏbētōr, ŏris, m. (Φοβήτωρ), син бога сна. + + +phōca, ae, f. (φώκη), морско теле (морски пас). + + +Phōcaea, ae, f. (Φώκαια), варош у Јонији, која је населила Масилију. Отуда 1) Phōcaeensis, adj. и subst. Phōcaeenses, ĭum, m. Фокејани. 2) *Phōcaei, ōrum и Phōcenses, ĭum, m. = Phocaeenses. 3) Phōcāĭcus, adj. фокејски. + + +Phōcĭōn, ōnis, m. (Φωκίων), атински државник и војвода. + + +Phōcĭs, ĭdis, f. (Φωκίς), Фокида, покрајина у средњој Грчкој. Отуда 1) Phōcāĭcus и *Phōcāĭcēus, adj.: juvenis Ph. = Пилад, син краља Фокидскога. 2) Phōcenses, ĭum и Phōcĭi, ōrum, m. Фокиђани. + + +Phōcus, i, m. (Φῶκος, син Ејаков (Aeacus), убијен од своје браће Пелеја и Теламона. + + +Phoebē, ēs, f. (Φοίβη), 1) *= Дијана, обично као богиња месеца. 2) кћи Ледина и сестра Јеленина. 3) кћи Леукипова. + + +*Phoebĭgĕna, ae, m. (Phoebus-gigno), сио Фебов = Ескулап. + + +Phoebus, i, m. (Φοῖβος), песничко име Аполоново. Отуда и = сунце: sub utroque Phoebo = на истоку и западу. Отуда 1) Phoebăs, ădis, f. (Φοιβάς), свештеница Аполонова, дакле и = врачара. 2) Phoebēĭus или Phoebēus, adj.: Ph. ictus, сунчани зрак; lampas, сунце; ars, лекарство; ales, гавран; anguis, змија Ескулапова; virgo, Дафна. + + +Phoenīces, cum, m. (Φοίνικες), Феничани, становници покрајине Феникије; у sing. Phoenix, īcis, m., Феничанин. Отуда 1) Phoenīcē, ēs, f. (Φοινίκη), Феникија, уско приморје сиријско. 2) *†Phoenīcĕus (Poeniceus) (φοινίκεος), пурпурне (багрене) боје. 3) Phoenīcĭus, adj. а) фенички; б) пурпурне (црвене) боје; в) subst. Phoenīcĭa, ae, f. = Phoenice. 4) Phoenissa, ae, f. (Φοίνισσα) као adj. = Фенички; као subst. = Феничанка: Dido; urbs (= Carthago). + + +Phoenix, īcis, m. (Φοῖνιξ), 1) sing. од Phoenices. 2) као nom. propr. а) син Аминторов, пратилац Ахилејев у тројанском рату; б) син Агеноров, брат Кадмов. 3) нека птица, о којој се причало да живи преко пет стотина година, а затим да се сама спали, и из њенога пепела да постане нови phoenix. + + +Phŏlŏē, ēs, f. (Φολόη), планина у Аркадији. + + +†phōnascus, i, m. (φωνασκός), учитељ певања и декламовања. + + +Phorcus, i, m. (или Phorcys, ўos и Phorcȳn, ȳnos, m., (Φόρκος, -κυς, -κυν), син Нептунов, отац Горгóнâ, после смрти постао морски бог. Отуда 1) Phorcўnĭs, ĭdis, f, кћи Форкинова = Медуза. 2) Phorcĭs (не Phorcys), ĭdis, f. кћи Форкова. + + +Phŏrōneus (eus једносложно), ĕi, m. (Φορωνεύς), краљ у Аргу, син Ипахов, брат Јонин (Ιο), која се стога и зове Phŏrōnĭs, ĭdis, f. + + +Phrăātēs, ae, m. име више партских краљева. + + +†phrăsis, is, f. (φράσις), рет. говорнички израз, дикција (чисто лат elocutio). + + +†phrĕnēsis, is, f. (φρένησις), лудило, помама, болест у мозгу. + + +phrĕnētĭcus, adj. (φρενητικός) луда, помамник, болесник од мозга. + + +Phrixus (не Phryxus), i, m. (Φρῖξος), син Атамантов и Нефелин; побегао је са својом сестром Хелом од зле маћехе на златоруном овну у Колхиду (в. Argo, Helle, Nephele). Отуда Phrixēus, adj. + + +Phrўges, gum, m. (Φρύγες), Фрижани, становници покрајине Фригије. У sing. Phryx, ўgis, m. Фрижанин, а као adj. = фригијски; отуда напосе = а) Aeneas; б) = свештеник Кибелип (в. Gallus). Отуда 1) Phrўgĭa, ae, f. Фригија, покрајина у Малој Азији, подељена на велику и малу Фригију. 2) †Phrўgĭcus, adj. 3) Phrўgĭo, ōnis, m. = који златом везе, јер су Фрижани били вештаци у том раду. 4) Phrўgĭus, adj., често = тројански или уопште малоазијски: Phr. pastor = Paris; vates = Helenus; maritus = Aeneas; tyrannus Laomedon; Phrygia mater = Cybele; buxum = фрула при светковини Кибелиној; Phrygii modi, ватрена и страсна музика, као на светковини Кибелиној; Phr. lapis, мрамор; columnae, од Фригијског мрамора; subst. Phrўgĭae, ārum, f. = Тројанке. + + +Phrўnē, ēs, f. (Φρύνη), хетера у Атини, позната са своје лепоте и богатства. + + +Phryx, ўgis, m. (Φρύξ) 1) в. Phryges. 2) река у Лидији, чешће названа Phrygius amnis. + + +Phrixus (не Phryxus), i, m. (Φρῖξος), син Атамантов и Нефелин; побегао је са својом сестром Хелом од зле маћехе на златоруном овну у Колхиду (в. Argo, Helle, Nephele). Отуда Phrixēus, adj. + + +Phthīa, ae, f. (Φθία) варош у Тесалији, родно место Ахилејево. Отуда 1) *Phthĭăs, ădis, f. (Φθίας), Фтијанка, жена из Фтије. 2) Phtīōta, ae, m. (Φθιώτης), човек из Фтије, Фтијанин. 3) Phthīōtĭs, ĭdis, f. (Φθιῶτις), предео Тесалије, у ком лежаше Phthia. Отуда Phthīōtĭcus, adj. 4) Phthīus, adj.: vir = Achilles; rex = Peleus. + + +phthīrĭāsis, is, f. (φθειρίασις), ушљива болест. + + +phthĭsĭcus, i, m. (φθισικός), који болује од суве болести, јектичав. + + +†phthĭsis, is, f. (φθίςις), сува болест, јектичав. + + +phy, interj. (Com.), пи! + + +phўlăca, ae, f. (φυλακή) (Plaut.), тамница, затвор, (чисто лат. custodia). + + +Phўlăcē, ēs, f. (Φυλάκη), 1) варош у Епиру. 2) варош у Тесалији. Отуда а) *Phўlăcēĭs, cēĭdis, f. (Φυλακηΐς) = тесалски; б) *Phўlăcĭus, из Филаке. + + +phýlăcista, ae, m. (φυλακιστής), тамничар; отуда trop. поверилац који се не одмиче од дужника. + + +Phўlăcus, i, m. (Φύλακος), отац Ификлов, дед Протезилајев. Отуда Phўlăcĭdēs, ae, m. (Φυλακίδης), потомак Филаков = Protesilaus. + + +phўlarchus, i, m. (φύλαρχος), племенски поглавар, старешина, емир: Arabum. + + +Phȳlē, ēs, f. (Φύλη), градић на граници Атике према Беотији. + + +Phyllis, ĭdis, f. (Φυλλίς). кћи краља Ситона у Тракији, претворена у бадемово дрво. + + +Phyllos, i, f. (Φύλλος), варош у Тесалији. Отуда Phyllēĭus, adj. *= тесалски. + + +phўsĭcē, adv. (physicus), по начину физикâ, физички. + + +phўsĭcus, adj. (φυσικός), физичан, што се тиче природе, или науке о природи. Отуда subst. а) phўsĭca, ae, f. и phўsĭca, ōrum, n. физика, наука о природи; б) physicus, i, m. физик, физичар, испитач природе. + + +phўsĭŏgnōmōn, ōnis, m. (φυσιογνώμων), познавалац природе људске из црта лица, физиогном. + + +phўsĭŏlŏgĭa, ae, f. (φυσιολογία), познавање природе. + + +*pĭābĭlis, adj. (pio), што се даје помирити, измирити, измирљив. + + +pĭācŭlum, i, n. (pio), 1) средство помирења с богом, помирна жртва: p. irae deorum; dedĕre alqm piaculum rupti foederis, издати кога као жртву помирну за нарушен савез. Отуда и = казна (јер се њоме кривица испашта): exigere p. ab alqo, казнити кога. 2) злочин, грех: committere, merere p. скривити. + + +*pĭāmĕn, ĭnis, n. и †pĭāmentum, i, n. (pio) = piaculum 1). + + +pĭātrix, īcis, f. (pio) (предкл.), која богове жртвом помирује. + + +pīca, ae, f. сврака. + + +pĭcārĭa, ae, f. (pix), смоларница. + + +pĭcĕa, ae, f. (pix), смолова јела, бор. + + +Pĭcēnum, i, n., покрајина у источној Италији у околини данашње вароши Јакина (Ancona). Отуда Pĭcens, tiss, и Pĭcentīnus или Pĭcēnus, adj.; subst. Pĭcentes, tum, m. становници те покрајине. + + +pīcĕus, adj. (pix), 1) од смоле, смолни: ignes picei 2) *црн; caligo; venenum. + + +pĭco, 1. (pix), 1) смолом намазити, засмолити, смолом затворити: dolium; parietes. 2) смолом зачинити; vinum. + + +Pictŏnes, num (†и Pictăvi, ōrum), m., народ у аквитанској Галији; отуда је постало име покрајине Poitou. + + +Picti, ōrum, m. „мазани“, од четвртога века п. Хр. име старих Каледонаца, народа у Британији, који је имао обичај мазати се по телу разним бојама. + + +Pictŏnes, num (†и Pictăvi, ōrum), m., народ у аквитанској Галији; отуда је постало име покрајине Poitou. + + +pictor, ōris, m. (pingo), 1) сликар. 2) надимак у племену Фабија (gens Fabia). + + +pictūra, ae, f. (pingo), 1) abstr. сликарство, сликарска вештина; ars ratioque picturae; отуда (Plaut.) = мазање лица. 2) concr. = а) слика: nulla p. ibi fuit. Отуда trop. = слика што се души указује, представа: pp. imaginesque virtutum; б) вез: p. textilis. + + +*pictūrātus, adj. (pictura 2, б), везен: vestis. + + +pictus, adj. с comp. (part. од pingo), 1) шарен, писан: volucres; pavoues; picti Agathyrsi (што су се шарали по телу). 2) о говору, кићен, китњаст: genus orationis; Lysiā nihil potest esse pictius. 3) привидан, празан: metus. + + +Pĭcumnus, i, m. и Pīluninus, i, m., код старих Римљана два боговска брата, као заштитници новорођене деце. + + +pīcus, i, m. 1) као nom. appell. а) детлић, пророчна птица; б) гриф, птица у причи (в. gryps). 2) као nom. propr. латински пророчни бог, син Сатурнов и отац Фаунов; први краљ латински, муж Помонин, од Кирке, чију је љубав презрео, у детлића претворен. + + +pĭē, adv. са sup. (pius), побожно, смирено, нежно, очински, детински и сл.: deos pie colere; memoriam alcjs pie inviolateque servare. + + +Pīĕrĭa, ae, f. (Πιερία), покрајина у Македонији. + + +Pīĕrus, i, m. (Πίερος), 1) краљ у Ематији, отац девет кћери, којима је дао имена девет Муза, те су му се кћери с Музама натпевале и од ових побеђене претворише се у свраке. 2) неки Македонац, отац девет Муза, тј. који је службу Муза, њихов број и имена у варош Thespiae донео. Отуда 3) Pīĕris, ĭdis, f. = кћи Пијерова, или = једна Муза. 3) Pīĕrĭus, adj. значи кадшто = тесалски или македонски, кадшто = Музама посвећен, песнички: Pierii modi, песме; subst. Pīĕrĭae, ărum, f. = Музе. + + +pĭĕtās, ātis, f. (pius), уопште свако указивање љубави и поштовања по дужности, дакле 1) према боговима, побожност, смиреност, богобојазан (као последица природног осећања и нагона, пор. religio): p. adversus deos; p. et sanctitas. 2) према родитељима, деци, сродницима и уопште према свакоме, с киме смо везани светима особито природним свезама = очинска, материнска, братска, детињска љубав, или = љубав к отаџбини. 3) *†а) правда: si qua est in coelo pietas; б) благост, човекољубље, милост. + + +pīgĕt, gŭit, —, 2. impers. 1) додијава, досађује ми што, мрзи ме што (пор. poenitet, taedet): piget me alcjs rei, досадно ми је што; piget me fratris; id me piget; piget alqd facere; *verba pigenda, речи на које се мораш озловољити. 2) *†= poenitet; = pudet: fateri pigebat, стид их беше признати. + + +pigmentārĭus, ĭi, m. (pigmentum), који тргује бојама или мастима. + + +pigmentum, i. n. (pingo), боја (којом се маже; пор. color); trop. = украс и накит говора. + + +pignĕrātor, ōris, m. (pigneror), који прима залогу, заложник. + + +pignĕro, 1. (pignus), 1) дати што у залогу, заложити: rem; trop. animi pignerati. 2) †узети у залогу; отуда присвојити, обвезати: p. alqm sibi beneficio. + + +pignĕror, dep. 1. (pignus), 1) узети што у залогу: quod das mihi pigneror omen, узимам то знамење што ми дајеш као залогу (да ће ми се молба испунити). 2) trop. присвојити: Mars fortissimum quemque pignerari solet; p. tidem militum praemio, наградама обезбедити себи верност војника. + + +pignŏrātor- в. pignerator-. + + +pignŭs, ŏris, n. 1) залог, залога: pignori dare (opponere) alqd, заложити; pignori accipere, примити у залогу; capere pignora, узимати залоге (од сенатора да се тиме приморају да дођу у седницу сената); то исто и pignora auferre, pignoribus capere senatores; †esse pignori, бити у залози. Отуда а) = талац; б) опклада: da pignus, опклади се са мном; quovis pignore tecum certabo или contendam, опкладићу се с тобом у што хоћеш. 2) trop. а) доказ, знак, јамство: dedit reipublicae magnum pignus se velle, дао је доказ да хоће; p. gratiae reconciliatae, јамство; б) у plur. залог љубавни, тј. деца, родитељи, браћа, сестре, уопште рођаци; domus cum pignoribus. + + +†pĭgrē, adv. с comp. (piger), лењиво, споро, тромо. + + +pĭgrĭtĭa, ae и pĭgrĭtĭēs, ēi, f. (piger), леност, спорост: p. stomachi, слабост желуца. + + +pĭgrĭtĭa, ae и pĭgrĭtĭēs, ēi, f. (piger), леност, спорост: p. stomachi, слабост желуца. + + +pĭgror, dep. 1. (piger), бити лен, ленити се. + + +pīla1, ae, f. 1) ступа, аван. 2) стуб, ступ (за подупирање; пор. columna). 3) *насип од камена за заштиту пристаништа и сл.: saxea. + + +pĭla2, ae, f. 1) лопта: ludere pilā; pror. (Plaut.) а) pila est mea добио сам; б) claudus pilam (о човеку који се не уме чим служити). 2) *†о стварима што имају облик лопте, кугла, клупче и сл. + + +*pīlānus, adj. (pilum) = triarius, в. ту реч. + + +†pĭlārĭus, adj. (pila), који с лоптом свакојаке вештине показује, jongleur. + + +*pīlātus, adj. (pilum), који има метаће копље. + + +pīlentum, i, n. кола на чет ири точка за госпође (пор. carpentum). + + +pillĕus (боље него pīlĕus), i, m. или pillĕum, i, n. (πῖλος), римски шешир или капа од ваљане вуне која се носила у свечаним приликама а имено за време светковине Сатурнове (Saturnalia); она беше сматрана као симбол слободе; отуда: vocare servos ad pilleos, робовима слободу понудити capere pilleum = ослободити се. + + +†pīlĭcrĕpus, i, m. (pilacrepo), ко се лоптом игра. + + +pillĕātus (боље него pileatus), adj. (pilleus), који има „pilleus", који носи римски пу̀̀стен (од вâљане вуне) шешир: plebs p., као знак слободе (в. pilleus); pilleata turba, римски народ о светковини Сатурновој (Saturnalia). + + +pillĕŏlus (pileolus), i, m. dem. од pilleus. + + +pillĕus (боље него pīlĕus), i, m. или pillĕum, i, n. (πῖλος), римски шешир или капа од ваљане вуне која се носила у свечаним приликама а имено за време светковине Сатурнове (Saturnalia); она беше сматрана као симбол слободе; отуда: vocare servos ad pilleos, робовима слободу понудити capere pilleum = ослободити се. + + +pĭlōsus, adj. (pilus1), длакав, космат, рутав, руњав. + + +pīlum, i, n. метаће копље римске пешадије (пор. hasta); prov. pilum injicere alci, напасти кога. + + +pĭlus1, i, m. 1) длака (обично на животињи, дакле особ. о кратким и чекињастим длакама; пор. capillus, crinis итд). 2) trop. = нешто веома мало, малена ствар: ne ullum pilum boni viri habere videntur, чини се да немају ни труна од поштена човек; non pili facere alqd, не ценити ни у што. + + +pīlus2, i, m., скоро увек у свези primus pilus. први манипул тријаријâ у легији: primum pilum dicere = бити центурион онога манипула, бити први између шездесет центуриона исте легије. + + +Pimpla, ae, f. (Πίμπλα), варош и извор у Пијерији, музама посвећен. Отуда Pimplēus, adj. = музама посвећен; и subst. Pimplēa, ae, f. = Муза. + + +pīna (pinna), ae, f. (πῖνα, правилније него πίννα, врста шкољке. + + +Pīnārĭus, ĭi,) m., име старога римскога племена. Pinarii и Potitii беху свештеници службе Херкулове коју је Евандар завео, а Ромул обновио. + + +Pindărus, i, m. (Πίνδαρος), славни грчки лирик из Тебе (522—442 г. пр. Хр.). Отуда adj. Pindărĭcus, Пиндаров. + + +Pindĕnissus, i, f. (Πινδένισσος), варош у Килпкији. Отуда Pindĕnissītae, ārum, m. Пинденишани. + + +Pindus, i, m. (Πίνδος), брег у Тесалији. + + +*†pĭnētum, i, n. (pinus), борова шума, боровик; јеловик. + + +pīnĕus, adj. (pinus), боров, јелов. + + +pingo, pinxi, pictum, 3. 1) сликати, исписати (малати, моловати): simulacrum Veneris; p. hominem; tabula picta, слика; *p. frontem moris, намазати; pictae volucres, шарене. Отуда trop. а) красити, китити: bibliothecam; б) напосе у говору искитити, насликати: verba; totum hunc locum. 2) с abl. acu или само (без acu), иглом вéсти: stragulum; torus pictus, везеним простиркама покривен. + + +*†pinguesco, —,—, 3. (pinguis), одебљати, угојити се: piscis; campus pinguescit sanguine, гноји се. + + +pinguis, adj. с comp. и sup. 1) дебео, мастан, тÿст, претио (уопште или као знак незграпности; пор. opimus): homo; agnus; subst. pingue, is, n. маст, сало. Отуда а) = плодан, родан: ager; pinguia stabula apum, кошнице пуне меда, *р. fiumen, fimus, што чини плодним; б) = дебео, густ: coelum; toga; в) намазан, укаљан: crura pinguia luto; г) *меснат, сочан: ficus; д) *p. coma, помазана; vinum, густо; taeda, луч пун смоле; flamma, пламен потхрањиван од масних ствари, дакле = јак; ђ) по укусу = благ, не љут: sapor. 2) trop. а) туп, тупоглав, тром, незграпан; ingenium; pingui Minerva, без вештине и научености; *pingue sonare (о песми суровог и неукусног песника); б) *†миран, угодан, удобан: quies; secessus. + + +†pinguĭtūdo, ĭnis, f. (pinguis), 1) масноћа, дебљина. 2) незграпност, неотесаност у изговору. + + +*pĭnĭfĕr, fĕra, fĕrum и pīnĭgĕr, gĕra, gĕrum (pinusfero и gero), бороносан, јелоносан, обилан у боровима и јелама. + + +pinna1 в. pina. + + +pinna2, ae, f. (споредни облик од penna), 1) перо, особ. у plur. pinnae, пера, особ. већа у крилима и рену птичјем, пера на стрели. Отуда meton. = крило. 2) пераје у риба. 3) вршак на зиду. + + +pīna (pinna), ae, f. (πῖνα, правилније него πίννα, врста шкољке. + + +pinnātus, adj. (pinna2), 1) пернат, крилат: cauda; Cupido. 2) пераст, налик на перо: folium. + + +*pinnĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (pinnagero2), 1) trop. пернат, крилат. 2) што има пераја, с перајима: piscis. + + +pinnĭpēs в. pennipes. + + +*pinnĭrăpus, adj. (pinnarapio2), гладијатор који жели да дограби врх шлема свога противника. + + +pinnŭla в. pennula. + + +pīnŏtērēs (pinnŏtērēs), ae, m. (лурд), чувар шкољке (врста рака) (в. pina). + + +pinso (ређе pīso), pinsŭi или pinsi, pinsĭtum или pinsum или pistum, 3. туцати, стући: farinam; far; (Plaut.) p. alqm flagro, шибати. + + +pīnŭs, ūs или i, f. бор (често и као општи назив за све четинаре н. пр. за јелу). Отуда *за све предмете који се од боровине или јеловине праве, особ. а) = лађа; б) = луч; в) = венац. + + +*†pĭo, 1. (pius), 1) поправити што, накнадити, накрмити: damna. Отуда а) p. fulmen, жртвом и сл. отклонити несрећу што је муња навешћује; б) p. nefas, грех покајати; в) = осветити, казнити: p. culpam morte alcjs; г) (Plaut. j од лудила (као последице греха) опростити; alqm. 2) помирити, ублажити: Tellurem porco земљу (као божанство) закланим на жртву свињчетом 3) а) p. sacra, принети жртву, б) p. aras ture, палити тамјан на олтару. + + +pĭpĕr, ĕris, n. (πέπερι), бибер. + + +pīpĭlo, 1. и pīpĭo, 1. пијукати (о птицама). + + +pīpĭlo, 1. и pīpĭo, 1. пијукати (о птицама). + + +pīpŭlum, i, n. и pīpŭlus, i, m. (pipo), пијукање; отуда (Plaut.) псовање, викање. + + +Pīraeeus (eus једносложно), ĕi, m. (*и Pīraeus) (Πειραιεύς) демос и пристаниште атинско. Отуда Pīraeus, adj. + + +pīrāta, ae, m. (πειρατής), гусар, морски разбојник. + + +pīrātĭcus, adj. (πειρατικός), гусарски: navis; subst. pīrātĭca, ae, f, гусарење. + + +Pīrēnē, ēs, f. (Πειρήνη), извор у Коринту. Отуда *Pīrēnĭs, ĭdis, f. adj. = коринтски. + + +Pīrĭthŏus, i, m. (Πειρίθοος), краљ ланитски. син Иксионов, пријатељ Тезејев. + + +pĭrum, i, n. крушка (плод). + + +pĭrus, i. f. крушка (дрво). + + +Pīrustae, ārum, m. народ у Илирији, због разбојништва у злу гласу. + + +Pīsa, ae, f. и Pīsae, ārum, f. 1) (Πῖσα), варош у Елиди, на реци Алфеју, у близини држане су олимпијске игре. Отуда Pīsaeus, adj. и subst. Pīsaea, ae, f. = Hippodamia. 2) Pīsae, ārum, f. варош у Хетрурији, сад Pisa. Отуда Pĭsānus, adj. и subst. Pīsāni, ōrum, m., Пижани. + + +Pīsaurum, i, m. варош у Умбрији. Отуда Pīsaurensis, adj. + + +piscārĭus, adj. (piscis), (предкл.) рибљи: forum. + + +piscātor, ōris, m. (piscor), рибар. + + +piscātōrĭus, adj. (piscator), рибарски: navis. + + +piscātŭs, ūs, m. (piscor), 1) рибарство, риболов; trop. — добит. 2) collect. рибе: emere piscatum. + + +piscĭcŭlus, i, m. (dem. од piscis), рибица. + + +piscīna, ae, f. (piscis). 1) рибњак. 2) †уопште место где се вода купи, а) басен за купање, за напајање стоке; б) корито, валов: lignea. + + +piscīnārĭus, ĭi, tn. (piscina), човек који за своје задовољство држи рибњаке. + + +piscis, is, m. риба; piscis femina; curvus piscis, делфин; pisces capere; — као звездано јато pisces. + + +piscor, dep. 1. рибу хватати, ловити; prov. piscari in aëre = узалуд се трудити. + + +*†piscōsus, adj. (piscis) рибан, пун риба. + + +piscŭlentus, adj. (предкл. и касно), рибан, пун риба. + + +Pĭsĭdĭa, ae, f. (Πισιδία), по крајина на југу Мале Азије; становници се зваху Pĭsĭdae, ārum, m. + + +Pīsistrătus, i, m. (Πεισίστρατος), познати владалац у Атини. Отуда Pīsistrătĭdae, ārum m., синови Пизистратови. + + +Pīso, ōnis, m. римско породично име, в. Calpurnius. Отуда Pīsōnĭānus, adj. Пизонов. + + +pistillum, i, n. или pistillus, i, m. (pinso), туцањ, тучак (у авану). + + +pistor, ōris, m. (pinso), који туца жито у авану или га ручним млином меље, дакле = наш млинар, који уједно беше и пекар. + + +Pistōrĭum, ĭi, n. варош у Хетрурији, сад Pistoja, позната због битке у којој је Катилина погинуо. Отуда Pistōrĭensis, adj. + + +pistrilla, ae, f. (dem. од pistrina), мали млин за жито. + + +pistrīna, ae, f. и (обичније) pistrīnum, i, n. (pinso), 1) млин за туцање жита, за који су посао за казну употребљавали робове: detrudere alqm in pistrinum; civitas pistrinorum (о неваљалим робовима). Отуда а) trop. = тежак и трудан живот; б) = пекарница. + + +pistris (или pristis), is, и pistrix и pristix, īcis, f. (πίστρις, πίστριξ), 1) морска грдосија (кит, морски пас и сл.); *кит као звезда. 2) мала лађа брзопловка. + + +pistris (или pristis), is, и pistrix и pristix, īcis, f. (πίστρις, πίστριξ), 1) морска грдосија (кит, морски пас и сл.); *кит као звезда. 2) мала лађа брзопловка. + + +Pĭtănē, ēs, f. (Πιτάνη), варош у Малој Азији. + + +pĭthēcĭum, ĭi, n. (πιθήκιον) (Plaut.) мајмунче. + + +Pĭthēcūsa, ae, f. или Pĭthēcūsae, ārum, f. (Πιθηκοῦσα, -κοῦσαι), острво у тиренском мору, сад Искија (Ischia). + + +Pittăcus, i, m. (Πίττακος), филозоф у Митилени, један од седам мудраца. + + +Pittheus (eus једносложно), ĕi или ĕos, m. (Πιτθεύς), краљ у Трезену, отац Етре, матере Тезејеве. Отуда 1) Pitthēĭs, ĭdis, f, кћи Питејева. 2) Pitthēĭus, adj. + + +pītŭīta, ae, f. густа мокрота, слина, бале, слуз; отуда напосе = слинавост, кијавица: mala nasi pituita. + + +pītŭītōsus, adj. (pituita), слинав, балав, пун слузи. + + +pĭus, adj. (sup. †pĭissimus, још касније и pĭentissĭmus), 1) побожан, богобојажљив: homo. Отуда свет, освештан: locus; far. 2) љубазан, нежан према родитељима, деци, отаџбини и сл.; p. Aeneas (због своје детињске љубави према Анхизу); p. dolor, metus. туга, страх због какве миле особе. 3) уопште частан, поштен, ваљан 4) о стварима, делима и стању, правичан, законит: bellum; p. quaestus, допуштено; jus piumque, право и правичност. 5) *мио, омиљен, љубљен: pia sarcina nati (о Енеји, који је Анхиза носио). 6) веран: *dextra; piissimi civium. + + +piŭvĭālis, adj. (pluvia), кишни, кишовит: aqua; dies; Auster p., што кишу доноси; fungus, што од кише расте. + + +pix, pĭcis, f. (грч. πίσσα) смола. + + +plācābĭlis, adj. с comp. (placo), 1) повратљив, помирљив: pl. inimicus, према непријатељима; ira pl. 2) што умирује, утишана, ублажава: ara; placabilius est, Ter., лакше помирује. + + +plācābĭlĭtās, ātis, f. (placabilis), повратљивост, помирљивост. + + +plācāmĕn, ĭnis, n. и †plācāmeutum, i, n. (placo), средство за блажење, за помирење. + + +plācātĕ, adv. с comp. (placatus), мирно, тихо. + + +plācātĭo, ōnis, f. (placo), 1) помирење: deorum. 2) умирење, блажење: animorum. + + +plācātus, adj. с comp. и sup. (part. од placo), 1) помирен, ублажен: animo placatiore; exercitus duci placatior, војска помирљивија према војводи. 2) миран, тих;: vita; quies, mare. + + +plăcenta, ae, f. колач. + + +Plăcentĭa, ae, f. варош у горњој Италији, сад Piacenza. Отуда Plăcentīnus, adj. и subst. Plăcentĭni, ōrum, m., становници Плаценције. + + +plăcĕo, cŭi, cĭtum, 2. (али и pass. placitus sum) (осн. PLAC, пор. placo), допадати се, годити, милити се: alci; velle placere alci, хтети коме угодити; fabula placet; *placens uxor љубазна; placet hoc tibi? је ли ти то по вољи?; dos placenda est. Ter., мираз се мора допасти, мора бити довољан; si diis placet, ако је боговима угодно (говорило се подругљиво кад се ко чему чудио или на што љутио). Напосе А) sibi placere, допадати се самом себи, бити са собом задовољан. Б) placet (alci или само placet), а) нечија је воља, заповест, мишљење: placuit mihi ut etc, одлучио сам да итд.; si placet, ако ти је повољно. Напосе о властима, поглаварству и сл.: senatui placet, сенат наређује; placet urbem incendi, одлучује се да се варош запали; placitum est ut reverteretur Pompejus, решено је да се Помпеј поврати; б) нечије је мишљење, назор: placet Carneadi, duo esse genera vitiorum, Карнеад држи да има две врсте порока; ut Stoicis placet, по назору стоика. + + +plăcĭdē, adv. с comp. и sup. (placidus), тихо, мирно, благо: piogredi p., лагано. + + +plăcĭdus, adj. с comp. и sup. (placeo), тих, миран, благ (уколико се ова својства спољашње показују, пор. mitis, lenis): p. homo; amnis; mare; somnus; pax; p. urbs; *lumen, мио поглед. + + +plăcĭto, 1. (frequent. од placeo) (Plaut.), веома се допадати. + + +plăcĭtus, adj. (placco), повољан, угодан, мио, драг: locus; *amor; artes semel placitae, које је већ ко заволео. Отуда subst. †plăcĭtum, i, n. мишљење, назор, воља, заповест. + + +plāco, 1. 1) помирити, ублажити: deos; p. alqm beneficiis; p. alqm alci, кога с ким помирити. 2) *умирити, стишати: aequora; sitim. + + +plāga1, ae, f. (πληγή), удар, ударац, бод, дакле и рана (од нечега што није оштро; пор. vulnus). Отуд trop. препона, несрећа, штета и сл.: injicere plagam petitioni alcjs, шкодити некоме ко се тражи за нешто; oratio magnam plagam facit, велики упечатак; levior est plaga ab amico, лакше се сноси штета ако је имамо због пријатеља. + + +plăga2, ae, f. (осн. PLAC откуда и placenta, грч. ΠΛΑΚ, πλάξ, упр.; плоча, 1) предео, покрајини, страна света, земље, неба: p. aetheria, ваздух; quattuor plagae, појаси земни, зоне; *plaga solis iniqui = жарки појас; — кадшто и срез, округ. 2) ловачка мрежа (за лов веће зверади; пор. rete и cassis): tendere plagas; trop. замка: se conjicere in plagas; Antonium conjeci in Octaviani plagas. + + +plăgĭārĭus, ĭi, m. (касније plagium), који људе краде, који људима тргује. + + +plāgĭgĕr, gĕia, gĕrum и plāgĭgĕrŭlus, adj. (l. plagagero), који добија батине (о робовима). + + +plāgĭpătĭda, ae, m. (l. plagapatior), који трпи батине, кога бију. + + +*†plāgōsus, adj. (plaga1), који дели батине, који бије. + + +plăgŭla, ae, f. (plaga2), 1) сâг, ћилим (као; завес на постељи или носиљци). + + +plăgūsĭa, ae, f. врста рибе. + + +Planasĭa, ae, f, острво јужно од Елбе, куда су за римских царева слали изгнанике. + + +Plancĭus, име римскога племена; познат је Gnejus Pl, који је као квестор у Македонији Цицерону изгнаном важне услуге чинио, па га је доцније Цицерон бранио говором, који је сачуван. + + +†planctŭs, ŭs, m. (plungo), ударање по прсима, рукама итд. уз јаукање као знак жалости, туговање, јаукање, кукање, нарицање, запевање. + + +plānē, adv. с comp. и sup. (planus), 1) разговетно, јасно, без околишења: loqui. 2) сасвим, потпуно (пор. omnino, prorsus): p. carere sensu; p. bene; p. eruditus. 3) заиста, дакако, дабогме. + + +†plănēta, ae, m. (πλάνητες), планета, звезда покретница (чисто лат. stella errans). + + +*†plango, planxi, planctum, 3. (осн. PLAG, rp. ΠΛΑΓ, отк. πλήσσω), 1) ударати, особ с неком лупом: fluctus plangit saxa; p. terram vertice; *plangitur (о ухваћеној птици), бије крилима. 2) напосе (а тако исто и dep. plangor) од жалости бити се по прсима или по рукама: p. pectora; lacertos; planguntur matres. Отуда = гласно жалити кога, оплакивати: damna; alqm; Memphitem bovem (Apis). + + +plangor, ōris, m. (plango), 1) *гласно ударање (у прси и сл.). 2) гласно жаљење, кукање, јаук, лелек, запевка. + + +planguncŭla, ae, f. (πλαγγών), воштана лутка. + + +plānĭlŏquus, adj. (planeloquor) (Plaut), ко говори отворено, без околишења: est planiloqua. + + +†plānĭpēs, pĕdis, m. (planuspes) упр. са плосним стопалом; босоног, по свој прилици = глумац који у улози роба и сл. није имао обуће на ногама. + + +†plānĭtās, ātis, f. (planus), разговетност. + + +plānĭtĭēs, ēi, f. (ређе plānĭtĭa, ae, f.) (planus), раван, равнина, равница. + + +planta, ae, f. 1) младица, каламак, расад, положница (од чокота). 2) *уопште биљка. 3) стопало, табан. + + +plantārĭa, ĭum, n. (planta), расад младих дрвета: plantaria instituere. + + +†plantātĭo, ōnis, f. (planto), сађење, пресађивање. + + +†planto, 1. (planta), садити, пресадити, пресађивати. + + +plānus1, adj. с comp. и sup. (осн. PLA, отк. и placo), 1) раван, гладак (opp. asper; пор. aequus): locus; campus; via. Отуда subst. plānum, i, n. раван, равница: castra in plano sita; отуда а) †земља, неузвишено место: e или in plano, са земље или при земљи (изван суда, јер је за судске и друге јавне послове било нарочито узвишено место, tribunal); б) de plano (Lucr.) без тешкоће, лако; в) in plano = код нижег сталежа. 2) trop. јасан, разговетан, разумљив: narratio; planum facere alqd, објаснити, разложити. + + +plănus2, i, m. (πλάνος), скитница, пробисвет, шарлатан. + + +Plătaeae, ārum, f. (Πλαταιαί), варош у Беотији где су Грци надбили Персијанце г. 479 пр. Хр. Отуда Plătaeenses, ĭum, m. Платејани. + + +plătēa (plătĕa), ae, f., (πλατεῖα) улица. + + +Plăto, ōnis, m. (Πλάτων), 1) славни грчки филозоф, ученик Сократов, који је основао академијску филозофску школу. Отуда Plătōnicus, adj. и subst. Plătōnici, ōrum, m. присталице Платонове науке. 2) епикурски филозоф из Цицеронова доба. + + +plaudo, si, sum, 3. 1) trans. *†ударати да пљеска: p. pectora manu; p. pedibus choreas, у игрању лупати ногом. 2) intrans. а) *пљескати чим: alis, лепршати; ponnis; rostro, кљуцати; б) †aversae inter se manus collisae non plaudunt (пљеска се само кад се длан о длан удари); в) пљескати у знак одобрења: alci; manus in plaudendo consumere; „plaudite“, говорило се с позорнице публици на свршетку представе. Отуда уопште = повлађивати коме, хвалити кога: alci; p. sibi, бити са собом задовољан. + + +plausĭbĭlis, udj. (plaudo), похвале вредан, похвалан. + + +*†plausor, ōris, m. (plaudo), пљескач, claqueur. + + +plaustellum, i, n. (dem. од plaustrum). + + +plaustrum, i, n. 1) кола, особ. теретна кола, тарнице (пор. currus, carpentum, pilentum итд.); prov. perculi p., извратио сам кола (= нисам добро урадио). 2) звезда, велика кола (ursa major). + + +plausŭs, ūs, m. (plaudo), 1) *†пљескање, ударање чим о што: plausum dare pennis. 2) пљескање у знак одобравања и отуда уопште = допадање. + + +Plautĭus или Plōtĭus, име римскога племена; спомињу се 1) Lucius Plotius, песник. 2) Marcus Pl. Hypsaeus, конзул г. 125. Отуда Plautĭus, adj., Плаутијев. + + +Plautus, i, m. потпуно T. Miccius Plautus (не M. Accius Pl.), ослобођеник, славни римски писац комедија, умро отприлике на осамдесет година пре Цицеронова рођења. Отуда Plautĭnus, adj. + + +plēbēcŭla, ae, f. (dem. од plebs), проста светина, фукара. + + +plĕbējus, adj. (plebs), 1) плебејски (в. plebs 1, а, б): p. familia; consul; subst. plēbējus, m. плебејац, пучанин; plēbĕja, f. плебејка, пучанка; 2) trop. прост, лошији, нижега реда: omnes plebeji philosophi; vinuni; sermo, простачки. + + +plēbĭcŏla, ae, m. (plebscolo), пријатељ пука, пријатељ грађанства. + + +plēbiscĭtum в. scitum. + + +plebs, plēbis, f. (осн. PLE, откуда и ple-o, ple-nus; грч. ΠΛΗ, отк. πλήθω, πλῆθος), 1) пук, грађанство: а) у прво доба досељавањем и освајањем придошли нижег реда грађани у старом Риму који у најстарије доба беху без икаквих политичких права, а и што се приватнога права тиче, била је међу њима и међу старим отменијим грађанима (патрицијима; пор. patricii, populus) велика разлика; б) доцније, кад је ове првобитне разлике нестало и кад се плебејци са патрицијима изједначише у политичким правима, реч plebs значи народ, пук; а према њему стоји сенат и племство (nobilitas), стечено отуда што су из које породице (патрицијске или плебејске) неколико чланова отправљали коју курулску службу (в. curulis, nobilis); в) кад је говор о страним народима, plebs значи народ, пук (opp. optimates). 2) †с презирањем, проста светина, гомила: p. eris, остаћеш простак. + + +plectĭlis, adj. (plecto) (Plaut.), плетен. + + +plecto1, plexi или plexŭi, plexum, 3. (осн. PLEC, ΠΛΕΚ, πλέκω) плести: crines. У класичном говору употребљава се само *part. plexsus, плетен: corollae; flores. + + +plecto2, —, —, 3. (πλήττω), употребљава се само у pass. plector, 1) бити бијен, батинан: tergo, по леђима; plectar pendens, Hor., нека ме обесе па избију. 2) уопште казну трпети: plecti negligentia, због немарности; p. in alqo vitio, због које кривице. 3) укорен бити: in re alqā. + + +plectrum, i, n. (πλῆκτρον), штапић којим се ударало у жице цитаре, држак, перо; отуда и = цитара, и = лирски песма. + + +Plēĭās (Plējăs, Plīăs), ădis, f. (Πληιάς, Πλειάς), једна од Плејада, седам кћери Атланта и Плејоне, које су на небо пренесене као Влашићи (чисто лат. Vergiliae). + + +Plĕĭŏnē, ēs, f. (Πληϊόνη), Плејона, кћи Океана и Тетије (Tethys), жена Атлантова, мати Плејада. + + +Plēĭās (Plējăs, Plīăs), ădis, f. (Πληιάς, Πλειάς), једна од Плејада, седам кћери Атланта и Плејоне, које су на небо пренесене као Влашићи (чисто лат. Vergiliae). + + +Plemmўrĭum. ĭi, n. (Πλημμύριον), главина Сицилије код Сиракузе. + + +plēnē, adj. с comp. и sup. (plenus), 1) пуно. 2) сасвим, савршено, коначно, обилато. + + +plēnus, adj. с comp. и sup. (осн. PLE, pleo: ΠΛΕ, πλέος) 1) пун: plena manus; plenis portis effundi, поврвети на врата тако да је тишма на вратима; domus plena argenti; coelum plenum stellarum; plenus irae, odii, fraudis; ређе с abl. plenus exspectatione; — plenus negotii, у великом послу; pleniore ore laudare = ударити у хвалу. Отуда а) обилно чим снабдевен: p. inimicorum, који има много непријатеља; exercitus praedā; apes plenae thymo, оптерећене; б) уопште богат, имућан, коме се пресипа: urbs; mensa; в) *†сит, засићен, задовољен: re alqā; г) трудан, тежак, бређ, скотан и сл: femina; sus, супрасна. 2) потпун, цео, сав: gaudium; annus; p. numerus, exercitus; p. pecunia, знатна сума; p. orator, савршен. Отуда а) = јак, дебео: homo; corpus; б) о гласу = звучан, јак: plena vox; в) о изговору, пун, неокрњен: verbum plenum реч што се у изговору не скраћује; г) pleno gradu ire, брзо, хитно; д) †in plenum као adv. уопште. + + +plērumque, adv. (n. од plerusque), 1) највише, понајвише. 2) †често. + + +plērus в. plerusque. + + +plērusque adj. (просто plērus налази се (у значењу = plerusque) у неком старом закону код Цицерона). I. sing. (ретко) само уз збирне речи и оне што значе целину која се даје у делове раставити, већина, највећи део: pleraque juventus, plerusque exercitus, већина омладине. војске; plerumque noctis, највећи део ноћи; II. у plur. 1) већина, понајвише њих (нема значење суперлатива, него = множина; пор. plurimi): plerique credunt; ut plerique meministis, као што се понајвише њих између вас сећају; pleraeque hae, понајвише њих између ових. 2) †уопште = врло многи. (Прим. Од plerusque не употребљава се gen. plur.; место тога узима се реч plurimorum). + + +Pleumoxĭi, ōrum, m. народ у Gallia Belgica. + + +Pleurōn, ōnis, m. (Πλευρών), варош у Етолији. Отуда Pleurōnĭus, adj., плеуронски. + + +Plēĭās (Plējăs, Plīăs), ădis, f. (Πληιάς, Πλειάς), једна од Плејада, седам кћери Атланта и Плејоне, које су на небо пренесене као Влашићи (чисто лат. Vergiliae). + + +*†plĭco, 1. (πλέκω), савити, смотати: chartam; anguis se plicat in sua membra, савија се. + + +Plīnĭus, име римскога племена. Познати су 1) Gajus Pl. Secundus (major), умро г. 79. п. Хр. (кад је Везув затрпао вароши Pompeji и Herculaneum); славан писац, чије се дело Historia naturalis и данас цени. 2) његов нећак, Gajus Pl. Caecilius Secundus (minor), пријатељ цара Трајана, написао је панегирик (похвални говор) у славу Трајанову и издао је збирку писама. + + +plōdo в. plaudo. + + +ploeres, старолат. = plures. + + +plōro 1. 1) intrans. плакати, јадиковати, јаукати, запевати, кукати (пор. fleo, lacrimo): plorando fessus sum. 2) trans. *†оплакивати: alqm; alqd; plorat aquam profundere. кука и кад воду просипа. + + +plosor в. plausor. + + +*plostellum, i, n. (dem. од plaustrum), колица, мала кола. + + +plostrum в. plaustrum. + + +plōsus в. plausus. + + +Plōtĭānus в. Plautianus. + + +Plōtĭus в. Plautius. + + +Plautĭus или Plōtĭus, име римскога племена; спомињу се 1) Lucius Plotius, песник. 2) Marcus Pl. Hypsaeus, конзул г. 125. Отуда Plautĭus, adj., Плаутијев. + + +*ploxĕmum (ploxĭmum, ploxĕnum), i, n. (галска реч), шараге у колима. + + +*ploxĕmum (ploxĭmum, ploxĕnum), i, n. (галска реч), шараге у колима. + + +*ploxĕmum (ploxĭmum, ploxĕnum), i, n. (галска реч), шараге у колима. + + +plŭit, plŭit или (Plaut. Liv.) plūvit, —, 3. impers. (осн. PLU, отк. flu-o, ΠΛΥ, отк. πλύνω), дажди, пада киша: aqua, quae pluendo (од кише) crevisset; p. sanquinem или sanguine, пада крвава киша; trop. tantum glandis pluit, толико је жира нападало. + + +plūma, ae, f. 1) кратко и меко перо, паперје (пор. penna): facilior plumā, лак као перце; prov. pluma haud inter est = нема никакве разлике. Отуда 2) *прва брада, маље на бради. 3) *љуске на оклопу. + + +plūmātĭle, is, n. (pluma), златом везена хаљина. Plaut. + + +†plūmātus, adj. (pluma), 1) пернат: corpus. 2) †љускав: lorica. + + +†plumbātus, adj. (plumbum), олован: tabula. + + +plumbeŭs, adj. (plumbum), олован, од олова: vas; numus p. = рђав, мале вредности. Отуда а) trop. *тежак, теретан: Auster; ira, жесток; б) туп;: pugio; gladius. Отуда trop. = тупоглав, глуп: nisi plane plumbei sumus in physicis. + + +plumbum, i, n. олово: p. album, коситер; *о оловним стварима: оловно зрно (тане, кугла), оловна цев, оловно перо и сл. + + +plūmĕus, adj. (pluma), што је од меканог перја, од паперја, мекан: culcita; torus. + + +*plūmĭpēs, pĕdis, adj. pluma-pes), пернатих ногу. + + +*plūmōsus, adj. (pluma), пернат, перјем (паперјем) покривен. + + +†plūrālis, adj. (plures), мноштвен; напосе numerus p., множина (у граматици). + + +plūrēs, neutr. plūra (ретко ĭa), gen. ĭum (plur. adj.; comp. од multus), 1) више, више њих (као поређење; пор. complures): multo plures quam, много више него; unā tribus plures legem antiquarunt, трибује са једном више (са већином од једног гласа) одбациле су законски предлог. 2) са значењем као = complures, више њих (без поређења). 3) (Plaut.) = мртви:: penetrare ad plures, умрети. + + +†plūrĭfărĭam, adv. (plures), на много места, на више страна, у више прилика. + + +plūrĭmum, adv. (acc. n. од plurimus), 1) највише или врло много: valere; alqm diligere. 2) понајвише, већином: Cypri vixit. 3) †код бројева, највише. + + +plūrĭmus, adj. (sup. од multus), I. sing., 1) врло многи или врло много: plurima praeda врло многа пљачка; plurimus sermo; sol erat plurimus = сунце је јако пекло; silva p., најгушћа; plurimus collis, веома велик; collect. plurima rosa, веома многе руже; plurimam salutem impertire = врло љубазно поздравити. 2) у n. sing. као subst. највише или веома много: quam plurimum scribere = колико је год могуће; plnrimum gravitatis, laboris, веома много озбиљности, труда; plurimi facere и сл. = веома ценити. II. у plur. највише њих или веома много њих (као прави суперлатив; пор. plerique): plurima simulacra; plurimis verbis, веома опширно, longe plurimos hostium occīdit. + + +plūs, plūris, adj. у n. sing. (comp. од multum), 1) subst. више (већа количина; пор. magis): multo p., много више; quod plus est, што је више; p. valere; p. pecuniae, нише новца; p. hostium, више непријатеља; p. animi, више срца, храбрости; pluris emere итд., скупље, по већу цену; esse pluris, више вредити; pluris facere, више ценити. Напосе кад после речи plus долази број, онда (непромењено) plus преводи се са више него, више од, преко: non plus quam quattuor milia effugerunt, није их побегло више од четири тисуће; plus septingenti capti sunt, заробљено их је преко седам стотина: parte plus dimidiā auctus, са више од половине; plus unus rex, више него један краљ; nunquam plus triduo Romae fuit, више од три дана; uno plus Romanorum cĕcĭdit, од Римљана је пао један више; plus nimio, в. nimius. 2) као adv. (али управо као acc. да означи обим, у ком се што казује), више: а) код глагола: plus nocĕre; diligere; б) кад се казује да је нешто више, него што то означује реч употребљена: animus phis quam fraternus, више него братски. + + +pluscŭlus, adj. (dem. од plus) (у класичних писаца долази само у n. sing.), нешто више: plusculae noctes; plusculum negotii, мало више посла; plusculum (quam) annum, нешто дуже од године дана. + + +plŭtĕus, i, m. и (ретко) plŭteum, i, n. 1) кров за одбрану при опсадама који је опсаднике од стрела непријатељских чувао, плетен од врбовог прућа и кожама покривен, покретан, са три точка (два спреда, један у средини); trop. (Plaut.) vineas etpluteos agere ad alqm, свачим се послужити против кога. 2) грудобран, непомичан заклон на кулама, бедемима и сл. 3) †наслон на клупи или дивану. 4) †полица за књиге, попрсја и сл. + + +Plūto, ōns, m. син Сатурнов и Рејин (Rhea), бог подземнога света (= грчки (Ἅιδης). Отуда Plūtōnĭus, adj.: domus Plutonia, гроб; conjux = Proserpina. + + +†Plūtus, i, m. (Πλοῦτος), бог богатства. + + +plŭvĭa, ae, f. (pluo), киша, дажд (као благодетна природна појава; пор. imber, nimbus). + + +plŭvĭus, adj. (pluo) = pluvialis: p. ros, киша; p. aqua, киша; p. arcus, дуга; Jupiter pluvius, што кишу даје. + + +pōcillum, i, n. (dem. од poculum) чашица: fictile; argenteum. + + +pŏculum, i, n. (осн. PO, отк. и potus, poto), 1) суд за пијење, чаша, пехар; prov. eodem poculo bibere, исту чашу испити = исте среће бити; in poculis или inter pocula, у пићу, у пијанци. 2) *напитак. 3) Напосе = чаша отрова, отров. + + +pŏdăgra, ae, f. (ттобаура) подагра, улози, костобоља: podagrae doloribus cruciari или ardēre, патити од костобоље. + + +pŏdăgrōsus, adj. (podagra) (предкл.), који страда од подагре, костобоље. + + +Pŏdălīrĭus, ĭi, m. (Ποδαλείριος), син Ескулапов, чувен лекар у грчком стану пред Тројом. + + +pōdex, ĭcis, m. (можда од pedo), гузица, стражњица (уопште; пор. anus, natis, pyga). + + +†pŏdĭum, ĭi, n. (πόδιον), узвишено место (в. suggestus); — Напосе балкон у цирку или амфитеатру за одличнија лица, где су и цареви седели. + + +Poeās (Paeās), antis, m. (Ποίας), отац Филоктетов. Отуда Poeantĭădēs, ae, m., потомак Пејантов = Филоктет, и Poeantĭus, adj. Пејантов, а и као subst. = Philoctetes. + + +poecĭlē, ēs, f. (ποικίλη, »шарена", sc. στοὰ), велика дворана на тргу атинском, искићена сликама (отуда јој и име), особито Полигнотовим, што представљаху битку маратонску. + + +pŏēma, ătis, n. (ποίημα), песма, спев (обично о већим, уметничким песмама; пор. carmen): facere, componere. condere p. + + +Poeni, ōrum, m. Пунци = Картагињани (пореклом Феничани); sing. Poenus, i, m. Отуда 1) *Poenus, adj., и 2) Pūnĭcus (Poenicus), adj.= пунски. а) картагински: Punica fides, пунска (тј. рђава) вера, невера; б) = пурпурне боје. Отуда као adv. pŭnĭcē, пунски. 3) Pūnĭcānus, adj. пунски начињен. + + +Poenĭcĭus в. Phoenicius (Phoenices). + + +poenĭo или poenĭor, старији облик и punio, punior. + + +poenĭo или poenĭor, старији облик и punio, punior. + + +†poenĭtentĭa, ae, f. (poenitet), кајање: agere poenitentiam rei alcjs, покајати се за што. + + +poenĭtet, tŭit, —, 2. I. impers. кајати се за што (пор. piget): poenitet me (eum, omnes итд.) rei alcjs (и alqd); p. me hoc dixisse, кајем се што сам то казао; p. me quum (или quod) hoc feci; solet eum poenitere, он се обично каје. Напосе = бити чим незадовољан, мрзи га, није му повољно: suae quemque fortunae poenitet, нико није са својим стањем задовољан; haud me p. eorum sententiae esse, није ми противно да будем њиховога мишљења; non te p. quantum profeceris, ти си с твојим успехом задовољан; an vos p. quod salvum exercitum traduxerim, зар вам је неповољно што сам итд.? (предкл.) condicio haec me poenitet, не допада ми се. — II. Остали су облици: 1) gerund.: nobis poenitendum puto, мислим да нам се треба кајати; poenitendo, кајући се; vi poenitendi. 2) infin.: illi primi poenitere coeperunt. 3) part.: poenitens, који се каје, покајник. 4) gerundivum: poenitendus, с којим се не можемо задовољити, који је на одмет: dux. + + +pŏēsis, is, f. (ποίησις), 1) †поезија, песништво. 2) спев. + + +pŏēta, ae, f. (ποιήτης), 1) (Plaut.) који изумева (какву лукавштину). 2) песник, поета. + + +pŏētĭcē, adv. (poëticus), песнички, поетски. + + +pŏētĭcus, adj. (ποιητικός), песнички, поетски. Отуда subst. pŏētĭca, ae, или pŏētĭcē, ēs, f. песништво. + + +pŏētrĭa, ae, f. (ποιήτρια) песникиња. + + +pol, interj. (скраћено од Pollux), као речца за потврду: тако ми Полука! заиста! (пор. edepol). + + +Pŏlĕmo, ōnis, m. (Πολέμων), грчки академијски филозоф у Атини, ученик Ксенократов, око г. 300 пр. Хр. Отуда Pŏlĕnēus, adj. + + +pŏlenta, ae, f. јело од јечменог брашна, каша. + + +pŏlentārĭus, adj. од каше, кашни: crepitus (што је постао од једене каше). + + +pŏlĭo, 4. глачати, угладити: parietem; *frontes (libelli) pumice. Отуда а) = белити, окречити: columnam albo; б) уопште украсити, накитити: domum; в) trop. угладити, дотерати, улепшати: orationem; carmina; особ. part. politus (в. ту реч). + + +Pŏlĭorcētēs, ae, m. (πολιορκητής), „опсадник градова“, надимак Деметрија, краља македонског. + + +pŏlītē, adv. с comp. и sup. (politus), углађено, лепо: dicere; scribere. + + +Pŏlītēs, ae, m. (Πολίτης), син Пријамов, од Пира (Pyrrhus) убијен. + + +pŏlītīa, ae, f. (πολιτεία), државно уређење, наслов књиге Платонове. + + +pŏlītĭcus, adj. (πολιτικός), државни, политични: libri. + + +pŏlītus, adj. с comp. и sup. (part. од polio), 1) накићен, укусно намештен: cubiculum. 2) trop. углађен, фин, изображен, укусан и сл.: oratio; homo p. artibus, образован; politior humanitas; politissimā arte. + + +Polla, ae, f. = Paula, в. Aemilius. + + +pollĕn, ĭnis, и. врло ситно (фино) брашно. + + +pollentĭa1, ae, f. (polleo), моћ, сила, снага, власт. + + +Pollentĭa2, ae, f. 1) варош у Пиценској. 2) варош на већем балеарском острву. 3) варош у Лигурији. + + +pollĕo, lŭi, —, 2. моћи, бити јак, силан, могућ, вредити, ваљати (никад са inf.; пор. possum): is plurimum pollet in re publica; *†late terrā marique p.; с abl. = одликовати се чиме, имати чега изобилно: formā; pecuniā; gens pollens, моћно. + + +pollex, ĭcis, m. 1) палац; и p. digitus; *utroque pollice laudare = веома; premere pollicem, стискивати палац (то су чинили гледаоци кад су побеђеном гладијатору хтели живот опростити); vertere pollicem, палцем у прса упирати (знак да народ жели да се побеђени гладијатор убије). 2) палац на нози. + + +pollĭcĕor, cĭtus sum, —, dep. 2. (pro и liceor), обећати (понајвише од своје воље; пор. promitto), обрицати: alci alqd и de alqā re; p. benigne; jusjurandum pollicitus est dare se: pollicitus est sibi eam rem curae (dat.) futuram, обећао је да ће се о том побринути. + + +pollĭcĭtātĭo, ōnis, f. (pollicitor), осећање; magna praemia et pollicitationes. + + +pollĭcĭtor, dep. 1. (intens. од polliceor). + + +pollĭnārĭus, adj. (pollen) (Plaut.), брашнен. + + +pollinctor, ōris, m. (pollingo), који мртваце купа и маже. + + +pollingo, linxi, linctum, 3. (предкл. и касно), мртваце купати и мазати. + + +Pollĭo (Pōlĭo), ōnis, m. римско породично име, в. Asinius. + + +pollūcĕo, luxi, luctum, 2. (предкл.), 1) као жртву принети, поднети: Jovi vinum; Herculi dapem. 2) уопште као јело изнети пред кога, послужити кога чим: trop. non sum pollucta pago, нисам јело за село (каже девојка кад одбија насртљивог љубавника); servus polluctus plagis, почашћен батинама. + + +pollūcĭbĭlĭtĕr, adv. (polluceo), обилно, красно. + + +polluctum, i, n. и polluctūra, ae, f. (polluceo) (предкл.) пир, гозба, част, напосе = жртвена гозба (што се даје после принесене жртве). + + +pollŭo, lŭi, lūtum, 3. 1) окаљати, опоганити: dapes ore. 2) trop. а) у моралном погледу окаљати, оскврнити, обесветити (пор. contamino, inquino, maculo): domum scelere; p. feminam, обешчастити; б) повредити, преступити: jura deorum hominumque; cerimonias; disciplinam militarem; *Jovem, увредити; *pacem, прекршити; rempublicam, разорити. + + +pollūtus, adj. (part. од polluo), нечист, блудан: femina; princeps. + + +Pollux, ūcis, m. (Πολυδεύκης), син Тиндарејев (или Јупитеров) и Ледин, брат Касторов: *P. uterque = Castor et Pollux. + + +pŏlus, i. m. (πόλος) 1) пол, крај светске осовине. 2) *= небо. 3) северна звезда. + + +Pŏlўbĭus, ĭi, m. (Πολύβιος), грчки историк, пријатељ млађега Сципиона Афричанина. + + +Pŏlўclētus (Pŏlўclītus), i, m. (Πολύκλειτος) славан грчки вајар (кипар), савременик Фидијин. + + +Pŏlўclētus (Pŏlўclītus), i, m. (Πολύκλειτος) славан грчки вајар (кипар), савременик Фидијин. + + +Pŏlўcrătēs, is, m. (Πολυκράτης), владар на острву Салу, савременик персијског краља Камбиза. + + +Pŏlўdămās, antis, m. (Πολυδάμας), име некога Тројанца. + + +Pŏlўdectēs, ae, m. (Πολυδέκτης), краљ на острву Серифу, васпитач Персејев. + + +Pŏlўdōrus, i, m. (Πολύδωρος), син Пријамов, кад су Грци притеснили Троју, био је с великим благом поверен своме зету Полимнестору, трачкоме краљу, који га је убио. Отуда Pŏlўdōrēus, adj. + + +Pŏlўgnōtus, i, m. (Πολύγνωτος), славан грчки сликар и вајар, савременик Сократов. + + +Pŏlўmăchaerŏplăcĭdēs, ae, m. (πολύς-μάχαιρα-placeo) (Plaut), измишљено шаљиво име војниково коме се многи мачеви допадају. + + +Pŏlymnestōr (Pŏlўmestōr), ŏris, m. (Πολυμνήστωρ), краљ у Тракији, муж Илионе, кћери Пријамове, в. Polydorus. + + +Pŏlymnestōr (Pŏlўmestōr), ŏris, m. (Πολυμνήστωρ), краљ у Тракији, муж Илионе, кћери Пријамове, в. Polydorus. + + +Pŏlўnīcēs, is, m. (Πολυνείκης), син Едипов и Јокастин, брат Етеоклов и од овога из Тебе прогнан. + + +pŏlўphăgus, i, m. (πολυφάγος), многождер, изелица. + + +Pŏlўphēmus, i, m. (Πολύφημος), једнооки Киклоп на Сицилији, син Нептунов, ослепљен од Улиса. + + +pŏlўplūsĭus, adj. (πολυπλούσιος), измишљено име, »веома богати“, као кад би се н. пр. рекло „Богаташевић.“ + + +pŏlўpus, i, m. (πολύπους), 1) полип, особ. морски полип (sepia octopodia L.). 2) trop. а) о људима, грабљивац, отимач; б) болест у носу. + + +Pŏlysperchōn, ontis, m. (Πολυσπέρχων), војвода Александра Великога. + + +Pŏlyxĕna, ae, f. (Πολυξένη), Пријамова кћи, љубљена од Ахилеја, и на његову гробу од сина му Пира (Pyrrhus) на жртву заклана. Отуда Pŏlyxĕnĭus, adj. + + +pōmārĭus, adj. (pomum), што воћу припада, воћни; отуда subst. 1) pōmărĭus, ĭi, m., воћар. 2) pōmārĭum, ĭi, n. а) воћњак; б) место где се воће држи. + + +pomĕrīdĭānus, adj. (postmeridianus), што је после подне: tempus. + + +Pōmētĭa, ae, f. (зове се и Suessa Pometia) и Pōmētĭi, ōrum, m., стара варош Волскâ у Лацији. Отуда Pōmetīnus, adj. + + +*pŏmĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (pomum-fero), који носи воће: auctumnus; annus. + + +pōmoerĭum (pŏmĕrĭum), ĭi, n, (post-moerus м. murus), празан простор дуж градскога зида (споља и изнутра). + + +Pōmōna, ae, f. (pomum), богиња воћа. + + +*†pōmōsus, adj. (pomum), обилан воћем, пун воћа. + + +pompa, ae, f. (πομπή), 1) јавни свечани поход, опход, литија, процесија при светковинама, тријумфима и сл.; напосе свечани спровод (пор. exsequiae, funus): sine ulla pompa funeris; *pompam funeris ire, ићи на спровод; p. lictorum, поворка ликтора. 2) trop. = красота, украс, накит, особ. о кићеном говору којим се иде на ефекат: adhibere in dicendo speciem et pompam (напротив pugna или acies каже се о говору којим се иде на убеђење слушаочево, као што су н. пр. беседе пред судом). + + +Pompēji, ōrum, m., варош у Кампанији, г. 79 п. Хр. засута Везувом, сад већином откопана. Отуда а) Pompējānum, i, n., Цицероново имање близу те вароши; б) Pompējāni, ōrum, m. Помпејани. + + +Pompējŏpŏlis, is, f. (Πομπηϊούπολις), доцније име вароши Soli у Киликији. + + +Pompējus, име римскога племена, из којега су знамените две породице: а) Rufi: 1) Quintus Pompejus Rufus присталица Помпејев; његова сестра била је трећа жена Јулија Цезара; б) Magni: 2) Gnejus Pomp. Magnus Strabo, борио се против Цине и Серторија. 3) Gnejus Pompejus Magnus, син пређашњега, рођен г. 106 пр. Хр., познат из историје. Два му сина Sextus и Gnejus, борили се после смрти очине с Јулијем Цезаром. Отуда adj. Pompĕjus и Pompējānus. + + +Trogus Pompejus, историк римски из доба Августова, чије је дело у изводу саопштио Justinus. + + +Pompĭlĭus, име римскога племена; најпознатији је Numa Pompilius, други краљ у Риму. + + +Nŭma Pompĭlĭus други краљ римски. + + +Pompōnĭus, adj., име римскога племена; најпознатији је Titus Pomp. Atticus, пријатељ Цицеронов; његова сестра Pomponia беше удата за Квинта Цицерона, млађега брата говорникова. Отуда Pompōnĭānus, adj. + + +Pomptīnus, adj., назив једне покрајине у Лацији; напосе Pomptinae paludes, мочарни предео у јужној Лацији. + + +pōmum, i, n. 1) свако воће (јабука, трешња, орах итд.). 2) *†воћка. + + +pōmus, i, f. воћка. + + +pondĕro, 1. (pondus), 1) *†вагати, мерити на вагу: rem. 2) trop. размишљати, расуђивати: beneficia; causas; non esse fidem ex fortuna ponderandam, не треба ценити веру по срећи. + + +pondĕrōsus, adj. с comp. и sup. (pondus), 1) тежак: ponderosissimi lapides. 2) trop. важан: epistula; vox, снажан. + + +pondo, subst. 1) као abl. sing. (од pondus) по тежини, у тежини: coronam auream libram p. accepit. 2) као subst. indecl. neutr. = фунта: quiuquagena pondo data sunt consulibus; auri quinque p; ad milia p.; torques aureus duo p., од две фунте; uncia pondo, дванаестина фунте. + + +pondŭs, ĕris, n. (pendo), 1) тежина (уколико је у њој и снага; пор. onus): saxa magni ponderis; напосе а) тег на вази: pondera iniqua a Gallis allata; б) = равнотежа. 2) тешко тело, маса: omnia pondara in terram feruntur; отуда *= бреме утробе (каже се и pondus uteri). 3) trop. а) = углед, значење, важност; p. testimonii; magnum p. habereapud alqm; pondera verborum, крепке речи; magnum p. accessit, важна околност; б) *= onus, бреме, терет: senectae; в) *= сталност, постојанство: nulla din femina pondus habet. + + +pōnĕ, I. adv. остраг, острагу: pone jacĕre, бацити остраг, за леђа; moveri et ante et pone. — II. praep. с acc. за, иза: p. alqm; p. aedem Cereris; manus vinctae p. tergum, руке везане на леђима; p. castra ire. + + +pōno, pŏsŭi (у Плаута и pōsĭvi), pŏsĭtum, 3. (скраћено од po-sĭno), 1) ставити, положити, метнути и сл.: p. fundamenta, положити; p. libros in meusa, наместити; tabulas in aerario, оставити; p. stipitem in flammam, метнути; coronam in caput, венац на главу; p. alqd in conspectu, ante oculos alcjs, изложити што да се види, ставити пред очи. Напосе А) = подићи, саградити и сл.: а) p. columnam in foro; б) p. castra, утаборити се; в) p. domum, сазидати; p. tropaeum, donum in aede Jovis, принети, као завет положити; p. urbem, основати: aram. подигнути; p. praesidium in pontes, legionem in castris, наместити, поставити. Б) *†= садити, засадити: vitem. В) *†= изнети на сто, метнути пред кога: cibum. Г) = придати, наместити: alci custodem; accusatorem. Д) поставити, обећати награду: p. praemium. Ђ) = у залог дати, заложити: pallium. Е) *= косу чешљати, у ред довести: comam; capillos. Ж) = *мртваца погрепсти: alqm; positus somno, успаван, спаваћив. 2) trop. а) стављати: p. spem in alqo, уздати се у кога; p. alqd in dubio, сумњати се о чему, двоумити; multum p. in re alqā, много важности полагати; pass. hoc in eo positum est, то стоји до тога; б) = на што употребити, напосе време = у чему пробавити: p. operam in re alqā; p. diem in acerrima cogitatione; в) = одредити, определити, дати: p. leges; nomen alci, наденути; p. ritus, завести обреде; condicionem, одредити услов; г) = бројити, рачунити, држати: p. mortem in malis, међу зла; alqd in beneficii loco, држати што за доброчинство; p. alqm principem, држати за првога; p. alqd in metu, in gloria, држати што за страшно, за славно; д) p. calculum или rationem, рачунити; ђ) рећи, навести, изјавити: recte ille posuit, rem publicam non posse etc., добро је онај рекао да држава не може итд.; е) = узети, претпоставити: pone, eum esse victum, узмимо да је он побеђен; ж) поставити тему за расправљање: p. quaestionem; з) о новцу, дати у зајам, на камату: p. pecuniam in fenore; и) довести кога у какав положај: p. alqm in gratia или in gratiam apud alqm, довести кога у чију милост; †p. se in possessione, заузети што. 3) напосе оставити, положити, са себе скинути (пор. depono): tunicam; vestem; arma; onus; libros de manibus. Отуда А) опростити се чега: p. barbam. обријати се; ungues, одсећи нокте; positum est uteri onus = породила се; p. ova, носити јаја. Б) trop. а) оканити се чега, напустити што: ludicra; vitam; inimicitias; curas; б) p. tirocinium (о војнику) = први пут бити у ватри); p. rudimentum (о вештаку, занатлији = издржати пробу, израдити што самостално). В) *умирити, утишати: freta. Отуда intrans. venti ponunt = престају дувати. + + +pons, tis. m. мост: p. fluminis, мост преко реке; pontem in fiumine facere; pontem rescindere. Напосе а) мост који везује лађу с обалом; б) мост који се с опсадне справе спушта на непријатељски зид; в) дрветом патосани пут преко какве баре и сл.; г) pontes, мостови, преко којих је народ на комицијама (comitium) ишао ради гласања појединце у saepta (в. ту реч); д) †кров на броду где су стајале тешке војне справе. + + +pontĭcŭlus, i, m. (dem. од pons), мостић. + + +Pontĭcus в. Pontus2. + + +pontĭfex, fĭcis, m. свештеник, првосвештеник у Риму; била су најпре четири, затим осам, а најпосле петнаест, а посао им беше надзор над стварима вере; њихов старешина звао се pontifex maximus. + + +pontĭfĭcālis, adj. (pontife) првосвештенички: honos. + + +pontĭfĭcātŭs, ūs. m. (pontifex), достојанство првосвештеничко. + + +pontĭfĭcĭus, adj. (pontifex) = pontificalis. + + +ponto, ōnis, m. (галска реч), 1) галски превозни брод. 2) мост од бродова (понтон). + + +*pontus1, i, m. (πόντος), дубљина = море (с погледом на дубљину; пор. mare pelagus, aequor): aequora ponti; *p. maris, дубоко море; *= вал морски: ingens p. + + +Pontus2, i, m. (Πόντος), 1) Црно море. 2) предео у Азији на Црном мору. Отуда Pontĭcus, adj.: Ponticum mare Црно море; Ponticus serpens, змај који је у Колхиди златно руно чувао. + + +*pŏpănum, i, n. (πόπανον), колач који се на жртву приносио. + + +pŏpellus, i, m. (dem. од populus), прости народ. + + +Pŏpĭlĭus, име римског племена; Gajus P. Laenas убио је Цицерона кад је овај био прогнан. + + +pŏpīna, ae, f. (πέπτω, popa), крчма, у коју су најпростији људи одлазили, прчварница: meton. = јела из такве крчме или пара од тих јела. + + +*†pŏpĭno, ōnis, m. (popina), који у прчварнице често одлази, бекрија, изелица, пијанац. + + +pŏplĕs, ĭtis, m. потколеница, отуда = колено уопште: duplicato poplite, савијеним коленом, клечећи; poplitibus semet excipere, спустити се на колена. + + +Pŏplĭcŏla, ae, m. (populus-colo; други пишу Publĭcŏla од publicus-colo), „пријатељ пука“, надимак конзула Публија Валерија. + + +pŏplus в. populus. + + +Poppaeus, име римскога племена; — Poppaea, жена цара римскога Нерона; по њеном имену зове се pinguia Poppaena, од ње пронађено средство да кожа остане нежна (хлебно тесто умешено с магарећим млеком). + + +†poppysma, ătis, n. (πόππυσμα) или poppysmus, i, m. пуцкање врхом језика у знак допадања. + + +*pŏpŭlābĭlis, adj. (populor), што се може опустошити или разорити. + + +pŏpŭlābundus, adj. (populor), који пљачка, пустоши. + + +pŏpŭlāris, adj. (populus), 1) народан, пучки: p. opinio, опште, јавно; popularia verba, речи из народног говора; populare munus, јавна игра народу дана; p. lex, закон народом постављен; laus, ventus или aura p. (нестална наклоност народа); p. res publica, демократија; subst. pŏpŭlārĭa, ĭum, n. у позоришту седишта за народ. 2) у политичном погледу, народан, који спада у народну странку, популаран, и то или а) = који се с народом држи, демократски: consul; animus vere p.; отуда subst. pŏpŭlārēs, демократе, либерали, народна странка; или б) = који угађа народу и пуку, демагошки: vir; homo; lex; lacrimae populares, којим се дејствује на народ. 3) од оног истог народа, из оне исте земље, домаћи: *flumina popularia, домаће; leaena p., из истога места; често и као subst. pŏpŭlāris, is, m. а) земљак: p. meus; p. loci, становник истога места; б) учесник, другар у чему: p. conjurationis; p. meus (Com.), мој друг; populares nostri, наше колеге = присталице исте филозофске школе. + + +pŏpŭlārĭtās, ātis, f. (popularis), 1) †популарност = угађање народу, тежња да се ко народу умили. 2) земљаштво. + + +pŏpŭlārĭtĕr, adv. (popularis), 1) обично, просто, по начину простог народа. 2) демократски, као пријатељ пука; у злу смислу, демагошки. + + +pŏpŭlātĭo, ōnis, f. (populor), плењење, пљачкање: in agris; pleni populationum, који се доста напљачкали. + + +pŏpŭlātor, ōris, m. (populor). који плени, пустоши, пљачка (пљачкаш). + + +*pōpŭlĕus, adj. (pōpulus2), тополов, јабланов. + + +*pōpŭlĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (pōpulusfero2), обилан у тополама, јаблановима. + + +†pōpulnĕus или pōpulnus, adj. (pōpulus2) = populeus. + + +†pōpulnĕus или pōpulnus, adj. (pōpulus2) = populeus. + + +pŏpŭlor, dep. 1. или pŏpŭlo 1. (али понајвише у пасивном облику), (pŏpulus1), 1) пустошити, пљачкати (варош или предео; пор. spolio; слабије је него vasto): p. provincias; urbem; p. Siculos, злоставити, глобити 2) *уопште а) = поробити, оштетити, кварити: tempora populata auribus raptis, слепе очи поробљене (због одсечених ушију); б! = уништити, упропастити: flamma p. capillos, сажиже. + + +pŏpŭlus1, i, m. 1) народ (у политичном погледу, уколико сачињава државу; пор. gens и natio): p. Samnitium; Carthaginiensis. Напосе у Риму = цео народ из којега се састоји држава (патрицији заједно с плебејцима); p. Romanus; senatus populusque Romanus. 2) *†множина, гомила; p. fratrum; sororum; natorum. + + +pŏpŭlus2, i, f. јаблан, јагњеда: p. alba, топола. + + +porca, ae, f. (porcus), крмача, свиња. + + +porcella, ae, f. (dem. од porca), прасенце, одојче, Plaut. + + +porcellus, i, m. (dem. од porcus), прасе. + + +porcīnārĭus, ĭi, m. (porcinus). који продаје свињетину, Plaut. + + +porcīnus, adj. (porcus), свињски; vox; отуда subst. porcīna, ae, f. (sc. caro), свињетина, свињско месо. + + +Porcĭus в. Cato. + + +porcŭla, ae, f. и porcŭlus, i, m. (dem. од porca и porcus). + + +porcus, i, m. крмак, брав, вепар, бравац; особ. младо свињче, прасац, назиме (пор. sus): p. femina, крмача; trop. = раскошник, бекрија. + + +*porgĭte в. porrigo2. + + +porgĭtur в. porrigo2. + + +†porphўrētĭcus, adj. (πορφυρητικός), пурпурне боје. + + +Porphўrĭōn, ōnis, m. (Πορφυρίων), један од гиганата. + + +porrectĭo, ōnis, f. (porrigo), пружање: digitorum. + + +porrectus, adj. с comp. и sup. (part. од porrigo), пружен, отегнут, раван: loca porrecta et aperta, простране равнице. Отуда syllaba p., дуг; senex p., пружен на мртвачком одру = мртав; p. frons, ведро чело, Plaut. + + +porrĭcĭo, —, rectum, 3. (стари и само као религиозни term. t. употребљавани споредни облик од projicio), као жртву бацити, положити, принети: p. exta in mare; prov. inter caesa et porrecta, в. caedo, 5. 6. + + +porrĭgo1, gĭnis, f. краста, перут, болест на кожи, особ. на глави. + + +porrĭgo2, rexi, rectum, 3. (porro- или pro-rego), 1) пружити: brachium; напосе p. manum (при гласању). Отуда а) протегнути: aciem longius p.; б) porrigere se или често pass. медијално пружати се, простирати се: planities porrigitur, пукла равница; в) p. hostem = оборити на земљу. 2) пружити, дати; alci alqd; opem amicis; dextram alci. + + +*Porrĭma, ae, f, богиња коју су римске госпође обожавале. + + +рorrŏ и porrō, adv. (грч. πόῤῥω) 1) у простору, а) уз глаголе који значе кретање, напред, даље, далеко: p. ire; pergere; armentum agere; б) уз глаголе који значе мир, далеко, у даљини; esse; habitare. 2) у времену, а) *(ретко) некада: quod p. fuerat; б) унапредак, на даље: fac ut eadem sis p., буди иста и унапредак; в) доцније, касније. 3) у говору, даље, затим, онда, опет, и сад, и тако даље: loquere p., говори даље; ea non mala dicimus, sed exigua et p. minima, те ствари не кажемо да су зле, него мале и тако даље до најмање; saepe a majoribus natu audivi, qui se p. pueros a senibus audivisse dicerent, често сам од старијих слушао, а ови опет говораху да су то као деца од старих слушали. + + +porrum, i, n. или porrus, i, m. (πράσον), лук, влашац, празилук. + + +Porsēna (Porsīna, Porsinna) или Porsenna, ae, m. (има и Porsĕna; Πορσήνας), краљ из Клузије у Хетрурији, који је хтео вратити у Рим краља Тарквинија. + + +Porsēna (Porsīna, Porsinna) или Porsenna, ae, m. (има и Porsĕna; Πορσήνας), краљ из Клузије у Хетрурији, који је хтео вратити у Рим краља Тарквинија. + + +Porsēna (Porsīna, Porsinna) или Porsenna, ae, m. (има и Porsĕna; Πορσήνας), краљ из Клузије у Хетрурији, који је хтео вратити у Рим краља Тарквинија. + + +Porsēna (Porsīna, Porsinna) или Porsenna, ae, m. (има и Porsĕna; Πορσήνας), краљ из Клузије у Хетрурији, који је хтео вратити у Рим краља Тарквинија. + + +porta, ae, f. (осн. FOR, отк. и porto), врата градска, таборска и сл., вратнице (капија): portae urbis; p. decumana; principalis; portā introire, ући на врата; portae fores objicere, затворити. Отуда = улаз, уопште: portae Ciliciae, кланци; trop. (Lucr.) = пут, средство. + + +Scaea porta или pl. Scaeae portae (Σκαιαὶ πύλαι), западна врата тројанска. + + +portātĭo, ōnis, f. (porto), ношене, преношење: armorum atque telorum portationes. + + +portendo, di, tum, 3. (porro = protendo), 1) упр. „испружити", промолити, помолити. 2) што будуће објавити, огласити, прорећи: dii periculum portenduut; dii portenderunt clarum fore hoc caput, да ће се та глава прославити; res futurae tum dormientibus, tum vigilantibus portenduntur; harioli responderunt, regni amissionem Astyagi portendi, да Астијагу предстоји губитак краљевства. + + +*portentĭfĭcus, adj. (portentum-facio), чудноват, ванредан, неприродан; pp. venena. + + +portentōsus, adj. с comp. и sup. (portentum), чудноват, необичан, наказан, нагрдан. + + +portentum, i, n. (portendo), чудо, неприродна и ванредна појава, знак, знамење, предсказање (увек се при том помишља на нешто страшно; пор. omen, augurium, ostentum, prodigium, monstrum). Отуда а) *dira portenta, страшна чудовишта, наказе; б) trop. ба) о неваљалу и опасну човеку. чудовиште, страшило: Clodius p. rei publicae; бб) фантастичне измишљотине: poëtarum et pictorum portenta. + + +*†porthmeus (eus једносложно), ĕi или ĕos, m. (πορθμεύς), возар (о Харонту). + + +portĭcŭla, ae, f. (dem. од porticus), галеријица: Tusculani. + + +portĭcŭs, us, f. 1) свако покривено, а са страна отворено место, галерија, ходник на стубове; често су употребљавани за шетање, отуда и = шеталиште; напосе, пошто је Зенон предавао у такозваној (στοὰ ποικίλη) (в. poecile), значи кадшто и стоичку филозофију. 2) кров за одбрану војника при опсадама. + + +portĭo, ōnis, f. (осн. POR, ΠΟΡ-ω), 1) †део, обично с погледом на онога који га добија = удео (пор. pars). 2) одношај, сразмера: eadem portio servabitur; скоро увек у свези pro portione или ad portionem (кадшто и само portione), сразмерно: frumentum iis pro portione imperatum est, наређено да даду хране сразмерно; ad suam qui que portionem. + + +portiscŭlus, i, m. (предкл.) маљ којим је старешина веслача давао знак; отуда trop. = заповедништво. + + +*†portĭtor1, ōris, m. (сродно са fero, porto), возар, лађар; напосе = Харон. + + +portĭtor2, ōris, m. (portus), 1) царинар, митар, који је увожену и извожену робу прегледао и царину примао; trop. (о ономе који свуда завирује и за све распитује). 2) носач (амалин). + + +porto, 1. (POR-o, ΠΟΡ-ω; отк. πόρος, porta), 1) носити, односити (особ. нешто велико и тешко: пор. fero, gero итд.): p. frumentum in alias terras; p. onera; omnia mea mecum porto; vehiculo portari, возити се. 2) *†trop. донети: auxilium alci; laetum nuntium ad alqm; p. alci timorem, страх коме причинити. + + +portōrĭum, īi, n. (portus), 1) царина (за увоз, извоз и провоз робе): dare, exigere, imponere p.; portoria maritima, царина у пристаништима; p. vini, на вино; p. circumvectionis, данак за продавање од куће до куће; nova portoria constituere; p. locare, под закуп дати; p. conducere, закупити; p. tollere, укинути. 2) кирија за подвоз; возарина, бродарина. + + +portŭla, ae, f. (dem. од porta), мала врата, вратанца. + + +Portūnus, i, m. (portus), бог пристанишни код Римљана (истоветан с грчким Палемоном). + + +portŭōsus, adj. с comp. и sup. (portus), богат у пристаништима: mare; navigatio hiemalis et minime portuosa, без икаква пристаништа. + + +portŭs, ūs, m. (осн. POR. отк. и porta, porto), 1) пристаниште, лука: e portu proficisci; portum petere, пловити у пристаниште; portum capere, приспети у неко место; in portu operam dare = бити. царинар (в. portitor2); prov. (Com.) in portu navigare = бити у сигурности. Отуда 2) trop. = прибежиште, уточиште: senatus, p. omnium nationum; tu es p. et ară tuis. 3) ушће реке. + + +Pŏrus, i, m. краљ у Индији, побеђен од Александра Великога. + + +posca, ae, f. (предкл. и касно), пиће простих људи и војника, кисело вино (или оцат) с водом помешано. + + +posco, pŏposci, —, 3. (pet-sco од peto), 1) искати, захтевати, тражити (јаче него postulo, слабије него fla-gito): poscunt pugnam; p. filiam alcjs sibi uxorem; p. alqm rem alqam или alqd; ib alqo; *†poscor alqd, иште се што од мене; posco ut is veniat; posco eum morari, захтевам да остане. Напосе а) *poscimur, позивају нас (да певамо); б) *poscere causas, распитивати за што; в) *poscunt majoribus, изазивају се = напијају један другоме све веће чаше; г) trop. quos populus poscit, које народ на борбу изазива (јер их радо гледа; о гладијаторима); д) о продаваоцу, tanti quanti poscit ille emitur, по то се купује (ствар колико продавац цени, колико за њу иште): ђ) о купцу, poscere alqd cēna, тражити (куповати) што за ручак. 2) о стварима, искати: quod res poscere videtur. 3) позивати, молити кога: hominem; *supplex tua numina posco, молим се твоме божанству. + + +Pŏsīdōnĭus, ĭi, m. (Ποσειδώνιος), стоички филозоф, учитељ Цицеронов. + + +†pŏsĭtĭo, ŏnis. f. (pono), 1) стављање, постављање. Отуда trop. А) употреба које речи. Б) потврда, потврђење. В) задатак, тема. Г) у граматици, наставак, падеж. Д) у метрици, а) p. pedis, у такту мах доле (Niederschlag; opp. sublatio, мах горе, Autschlag); б) p. syllabae, положај краткога вокала испред два консонанта, чиме он постаје дуг. 2) положај: corporis; loci; p. coeli, клима; p. mentis, расположење. + + +*pŏsĭtor, ōris, m. (pono), оснивач, градилац. + + +*†pŏsĭtūra, ae, f. (pono), 1) = positio: p. mundi, створење света. 2) = positus. + + +*†pŏsĭtŭs, ūs, m. положај: urbis; siderum. + + +possessĭo, ōnis, f. I. (possido), заузимање, присвајање: bonorum. II. (possideo), 1) имање, притежање, право својине: esse in possessione rei alcjs. 2) иметак, својина: habere magnas possessiones. + + +possessĭuncŭla. ae, f. (dem. од possessio), мало добарце. + + +possessor, ōris, m. (possideo), власник, ималац: bonorum. + + +†possĭbĭlis, e, adj. (possum), могућ, могућан. + + +possĭdĕo, sēdi, sessum, 2. (pot-is и sedeo), 1) имати (по праву; пор. habeo, teneo): p. bona; agrum. 2) имати у својој власти: p. forum armatis, заузети трг с оружаним људима. + + +possīdo, sēdi. sessum, 3. (pot-is и sido), заузети, освојити: bona alcjs; totum hominem possederat, сасвим га је задобио за се. + + +possum, pŏtŭi, posse (potissum), 1) моћи, бити кадар (пор. polleo, licet, queo, valeo): posse facere alqd; faciam quod (quantum) potero; non possum non scribere или non possum (facere non possum) quin scribam, не могу да не пишем, морам писати; tieri potest, може бити, могуће је; quam (quantas) maximas potest copias armat, спрема толику војску колику само може. Напосе а) potest = fieri potest, могуће је: (Plaut.) non potest quin obsit, не може да не шкоди; б) (Com.) possum scire?, могу ли знати? = та реци ми тако ти бога!; в) *моћи (у моралном погледу): (illae) potuere sponsos perdere, могле су (= имале су срца) да итд. 2) бити вредан урадити што, ваљати, важити: p. omnia; posse amicitiā, пријатељством много моћи учинити. + + +post, I. adv. 1) у простору, остраг, озади: qui p. erant. Отуда trop. invidia et superbia post erant, остале су остраг = беху презиране. 2) у времену, после, затим, доцније: paulo (aliquanto, multo) post, мало после; каже се и post paulo (p. non multo); multis p annis или multis annis post (ретко p. multis annis), после много година. Отуда post inde, p. deinde, затим. — II. praep. с acc. 1) у простору, за, иза: p. alqm; p. me erat Aegina. Отуда trop. *†о реду: Lydia erat post Chloën, била је Хлоји запостављена. 2) у времену, после, по, за; p. Vejos captos; p. Brutum proconsulem; p. annum quartum или post annos quattuor quam urbs capta est, на четири године после освојења вароши; aliquot post menses, после неколико месеци. + + +postĕrĭtās, ātis, f. (posterus), 1) будућност, будуће време: si minus in praesens tempus, at in posteritatem, ако не за сад, а оно за будуће време. 2) потомство: servire posteritati, тежити за славом (да га потомство слави). + + +postĕrus, adj. (post) (nom. sing. m. нема), I. pos. о времену, други, који иде: posterā nocte, другу ноћ; *laus p., слава после смрти; in posterum, унапредак, сутрадан; postero = postero die, други дан. Отуда subst. postĕri, ōrum, m. потомци. — II. comp. postĕrĭor, us, 1) у простору, стражњи: pes. 2) гори, лошији: patriae salus ei posterior erat suā dominatione, преча му беше власт него спас отаџбине; posteriores (sc. partes) ferre, горе проћи, повући тањи крај. 3) у времену, доцнији, потоњи; cogitationes; posterior aetate, млађи. Отуда subst. а) postĕrĭōres, rum, m. = posteri; б) postĕrĭōra, rum, n. стражњица. — III. sup. А) postrēmus, 1) у простору, последњи, најстражњи, најзадњи: postrema acies; in postremo libro, на крају књиге. 2) trop. најгори, последњи, најлошији: homines postremi; postremum malorum, најгоре зло. 3) у времену, задњи, последњи: ad postremum, напослетку. Отуда као adv. а) postrēmō (у приповедању), најзад, напокон, напослетку; б) postremum, последњи пут. Б) postŭmus, 1) *најпосле рођен, најмлађи. 2) после оца рођен, посмрче: filius. + + +postfĕro, —, —, ferre, 3. метнути за ким, запоставити: postferre suas opes libertati plebis, жртвовати. + + +*postgĕnĭtus, adj. (gigno), после (доцније) рођен; у plur. = потомци. + + +posthăbĕo, bŭi, bĭtum, 2. запоставити, мање ценити: omnia rei alci; omnibus rebus posthabitis, напустивши све. + + +posthāc, adv. 1) убудуће, унапредак, од сада. 2) у прошлости, потом, после, касније. + + +postĭbi (bĭ и bī), adv. потом, затим (Plaut.). + + +postīcŭlum, i, n. (Plaut.) (dem. од posticum), мања зграда за кућом. + + +postīcus, adj. (post), стражњи: posticae partes aedium. Отуда subst. *postīcum, i, n. (sc. ostium), стражња врата. + + +postĭdĕā, adv. (Plaut.) старински продужени облик м. postea. + + +postĭlēna, ae, f. (Plaut.), подрепник, подрепни каиш. + + +postillā, adv. (Com.) = postea. + + +postis, is, m. 1) довратак. 2) *обично у plur. = врата; trop. = очи. + + +postlīmĭnĭm, ĭi, n. (post-limen), право повратка у свој завичај и на своја права (особ. о заробљеницима који се кући враћају), право повратка: postliminio (abl) redire. + + +postmĕrīdĭānus, adj., в. pomeridianus. + + +postmŏdŏ или postmŏdum, adv. (обично предкл. и песн.) = postea. + + +postmŏdŏ или postmŏdum, adv. (обично предкл. и песн.) = postea. + + +postpartor, ōris, m. (Plaut), који стече после кога = наследник, потомак. + + +postpōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. = posthabeo: *alqm alci. + + +postprincĭpĭa, ōrum, n. (предкл.), што иде за почетком, наставак, продужење. + + +postpŭto, 1. (Ter.) = posthabeo: postputo omnes res prae parente. + + +postquam, conj. почем, пошто а) кад значи време: обично се везује с перфектом кад два догађаја иду непосредно један за другим: eo postquam Caesar venit, obsides, arma poposcit; с плусквамперфектом, кад између два догађаја има размак времена: undecimo die, postquam a te discesseram, has literas exaravi; с имперфектом, ако радња траје или се понавља: postquam res Romanorum satis prospera pollensque videbatur, invidia ex opulentia orta est; б) кад значи узрок = јер, како, будући да. + + +postrēmō, postrēmus, в. posterus, III. A. + + +postrīdĭĕ (предкл. и postrīdŭō), adv. (posterodie), други дан, сутрадан: prima luce p.; p. Kalendas, Nonas, Idus и p. ludos, сутрадан после игара; (Caes.) p. ejus diei; p. intellexi quam a vobis discessi, сутрадан, пошто сам од вас отишао итд. + + +postscēnĭum, ĭi, n. (postscena) (Lucr.) што је иза позорнице; trop. = тајна. + + +†postscrībo, scripsi, scriptum, 3. после чега писати, испод чега писати: nomen Tiberii suo postscripserat. + + +†postŭlātīcĭus, adj. (postulo), захтеван, искан: gladiatores pp. = quos populus poscit; в. posco. + + +postŭlātĭo, ōnis, f. (postulo), 1) захтев, искање, жеља, молба: aequa; p. ignoscendi, молба за опроштај. 2) тужба, жалба на суду и тужба уопште. 3) молба на претора да допусти тужбу. + + +†postŭlātor, ōris, m. (postulo), тужилац. + + +postŭlātum, i, n. (postulo) (понајвише у plur). захтев, искање. + + +postŭlātŭs, ūs, m. (postulo) = postulatio 2); само у abl. sing. + + +postŭlo, 1. 1) тражити, захтевати, искати (пор. peto, flagito, posco): p. auxilium; p. alqd ab alqo; p. alqm alqd (ретко и сумњиво); али често у pass. postulor alqd ab illo, нешто тражи од мене; postulare ab alqo de re alqā, захтевати што од кога у којој ствари; postulo ut (ne) illud facias; postulo eam servire, захтевам да буде робиња; haec aetas alios mores postulat. 2) (Com.) желети: haud postulo me in lecto accumbere. 3) на суду тражити, тужити: p. alqm de majestate, због увреде величанства; p. alqm repetundarum или de repetundis, искати накнаду новца којим је ко од ког вишег чиновника оглобљен; p. alqm impietatis reum. Отуда и intrans postulare cum alqo (Plaut.), препирати се с ким. + + +Postŭmĭus, име римскога племена; најпознатији је Spurius P. Albinus, који је год. 321 пр. Хр. у каудинским кланцима, од Самнићана опкољен, са својом војском морао испод јарма проћи. + + +postŭmus в. posterus III. Б). + + +Postvorta, ae, f. (post-verto), богиња, оличено „знање будућности“, по другима „богиња порођаја“ (кад дете у материци лежи наопако); сестра јој се зове Antevorta (в. Prorsa, 2. prorsus). + + +Vīca Pŏta, ae, f. (vinco-potior), придев богиње победе, победитељка и освајачица. + + +pōtātĭo, ōnis, f. (poto). пијење, пијанка. + + +pōtātor, ōris, m. (poto), пијанац, пијаница, Plaut. + + +pŏtĕ в. potis. + + +pŏtens, ntis, adj. с comp. и sup. (possum), 1) могућ, моћан, силан: civitas; urbs; rex; potentia arma, јака војска. Отуда *herba p., лековита или чаробна; p. ad animum ejus, има на њега утицаја. 2) моћан за што = који што може, кадар: p. armorum tenendorum, може држати оружје; p. efficiendi quae velit, кадар учинити што год хоће; p. regni, кадар да управља; p. et pugnae et fugae, и да се бије и да утече. 3) ко има власт над чим, господар чега: p. urbis; *diva potens Cypri, богиња што влада над Кипром; p. sui или p. mentis, при себи, свестан; али p. sui може да значи и = свој господар, независан, или = ко собом влада, умерен; p. consilii, господар своје одлуке; p. imperii, ко уме заповедати, кога војници слушају. 4) [понајвише *†] који је што постигао: а) p. ingenti praedā, који је задобио велики плен; б) p. parvis = с малим задовољан; в) p. voti, чија се жеља испунила; p. pacis, ко је постигао мир; p. jussi, ко је извршио заповест. + + +pŏtentātŭs, us, m. (potens) (ретко и то само у nom. gen. abl. sing.), врховна власт у држави: de potentatu contendere; aemulo potentatūs. + + +*†pŏtentĕr, adv. (potens), 1) моћно, силно. 2) по могућству. + + +pŏtentĭa, ae, f. (potens), 1) сила, снага, моћ (телесна и душевна): herbarum; humana p. 2) нпосе политичка моћ, власт, утицај (пор. potestas): esse in magna potentia; p. singularis, самовласт. + + +pŏtērĭum, ĭi, n. (ποτήριον) (Plaut.), суд за пиће, чаша, пехар, купа (путир). + + +pŏtessem, застарели облик м. possem (imperf. conj. од possum). + + +pŏtestās, ātis, f. (potis), 1) моћ, власт (особ. коју ко има по свом званичном положају; пор. potentia): esse in alcjs potestate, бити у чијој власти, и = бити ком потчињен, слушати кога; dixit se fore in populi Romani (senatūs) potestate, да ће бити покоран римском народу (сенату); habere potestatem vitae necisque, имати власт над животом и смрћу; habere familiam in sua potestate, не пуштати робове на слободу; esse in sua potestate, бити свој господар; mihi est potestas или est in mea potestate, у мојој је власти; in potestate mentis esse, бити при памети; exire ex potestate (mentis), обнесвеснути. 2) напосе поглаварска власт: p. praetoria, tribunicia; imperium et p., војничка и грађанска власт; gerere potestatem, отправљати службу. Отуда и = особа што управља, поглавар: evocatus a magistratu aut aliquā legitimā potestate; potestates, поглавари у провинцијама, намесници. 3) могућност, прилика, допуштење: p. data est augendae dignitatis tuae, ту је прилика да ти се умножи част; quoties mihi hominum certorum p. erit, колико год пута будем могао наћи поузданих људи; facere (alci) potestatem alqd faciendi, дати ком прилику или дозволу да што учини; facere alci potestatem sui, пустити кога преда се, дати му аудијенцију; non habere potestatem alcjs, не моћи с ким говорити; у рату facere potestatem sui = упустити се у борбу. + + +pŏtĭn’, n. potis. + + +pōtĭo1, ōnis, f. (poto), 1) пијење: in media potione, усред пијења. 2) пиће, напитак: cibus et p.; напосе а) отров; б) = лек; в) = љубавно пиће, очарани напитак. + + +pŏtĭo2, 4. (potis), учинити учесником у чему: p. alqm servitutis, заробити; potitus hostium, доспео у руке непријатељима. + + +pōtĭōnātus, adj. (potio), напојен љубавним пићем. + + +pŏtĭor1, dep. 4. (у песника неки облици кадшто и по 3. конјугацији pŏtĭtur, pŏtĕrēmur. pŏtĕrentur) (potis). 1) задобити што, овладати чим, докопати се чега: potiri imperio, victoriā, castris, praedā; p. rerum, докопати се врховне власти; p. regni, urbis; p. voto, votis, постићи жељу; p. rem alqam; spes eastrorum potiendorum; p. monte, понети се на брег. 2) имати што као својину: p. voluptatibus, уживати; p. mari, господарити на мору; p. rerum, имати највећу власт; (предкл.) potiri gaudia, уживати. + + +pŏtĭor2, us, в. potis. + + +pŏtĭs, pŏtĕ (осн. POT, откуда и im-pot-s, impos), I. adj. (comp. pŏtĭor, sup. potissimus), 1) pos. могућ, кадар, увек у свези с глаголом esse (potis est = potest; p. esse = posse): pote est, могуће је, може бити; nihil pote supra, од овога нема ништа боље; potin' = potisne es, можеш ли? potisne est, може ли? — 2) comp. pŏtĭor, n. us, изврснији, бољи, ваљанији, пречи и сл.: cives potiores quam peregrini; mors mihi potior est servitute, милија ми је и смрт од робовања; sententia p, боље, правилније; nihil mihi potius fuit, quam ut etc, ни до чега ми не беше више стало као до итд. — 3) sup. potissĭmus, најваљанији, најглавнији, најбољи: potissimi libertorum; quid potissimum sit. — II. adv. (само у comp. и sup.), 1) comp. pŏtĭus, прије, боље, радије (ако је смисао да се од двога једно збива, а друго не; пор. magis): non judicavit, Galliam potius Ariovisti quam populi Romani esse, не мишљаше да је Галија Ариовистова, а не римскога народа; perpessus est omnia p. quam indicaret, свашта је радије поднео само да не ода. 2) sup. pŏtĭssĭmum или (ређе) pŏtissĭmē, понајвише, нарочито: ut is potissimum urbi praeesset, да баш он (и нико други) дође на управу. + + +pōtĭto, 1. (intens. од poto) (Plaut.), често пити, пијуцкати. + + +†pŏtītor, ōris, m. (potior), који што заузме, освоји. + + +pōtĭuncŭla, ae, f. (dem. од potio), мали напитак. + + +Potnĭae, ārum, f. (Ποτνιαί), село у Беотији; за коње и магарце што су у околини пасли, држало се да могу побеснети. Отуда*Potnĭăs, ādis, f, adj., потнијски: Potniades equae, кобиле Глаукове, што су га растргле. + + +*†pōtor, ōris; m, (poto), 1) који пије: aquae p., водопија; p. Rhodani, који крај Гоне станује. 2) пијанац, пијаница: nocturnae potorum rixae. + + +†pōtrix, īcis, f. (poto), пијаница (жена). + + +pōtŭlentus, adj. (potus), 1) питак, што се даје пити; subst. pōtŭlenta, ōrum, n. пиће. 2) †напит, пијан. + + +pōtus1 в. poto. + + +pōtŭs2, ūs, m. (poto), 1) пијење. 2) пиће. + + +prae, I. adv. 1) напред: i prae, abi prae!, или напред! 2) у свези praequam или praeut, према: nihil hoc est praequam alios sumptus facit, то је ништа према његовим другим трошковима. — II. praep. с abl. 1) у простору, пред: prae se armentum agere, терати стоку пред собом; prae manu, при руци. Отуда trop. а) prae se ferre, изјављивати, показивати итд. (в. fero II. 3); б) *да се означи какво преимућство, осим; unus prae omnibus. 2) за поређење, према. Atticos prae se agrestes putat, Атичане према себи сматра за простаке; prae nobis beatus. 3) у одричним реченицама да означи узрок што спречава = од, због: prae lacrimis loqui nou possum; prae laetitia; vix p. strepitu lex audita est. + + +praeăcūtus, adj. спреда шиљаст, наоштрен. + + +praealtus, adj. 1) превисок. 2) предубок. + + +praebēo, bŭi, bĭtum, 2. (praehabeo), 1) пружити, поднети, подметнути и сл.: ubera parvulo; manum verberibus; trop. p. alqm hosti ad caedem, изложити; p. aures (alci), саслушати кога; †p. terga, дати плећа, бежати. 2) дати, пружити, прибавити и сл.: p. alci panem; p. alci spectaculum; praebuerunt speciem pugnantium, изгледали су као да се боре; p. suspicionem, побудити подозрење; p. errorem, причинити; p. materiam seditionis. повода дати; p. ludos, збијати шалу; *praebuit se rapi, дала се одвести, отети. 3) показати, указати: p. alci fidem; p. operam reipublicae, служити државу; p. se fortem, показати се храбар. + + +praebĭbo, bĭbi, —, 3. напред пити, напити: p. alci venenum. + + +praebĭtĭo; ōnis, f. (praebeo), давање; набављање. + + +praebĭtor, ōris, m. (praebeo), који даје; набављач. + + +†praebĭtum, i, n. (part. од praebeo), плата што се даје за храну. + + +†praecălĭdus, adj. веома врућ. + + +†praecalvus, adj. веома ћелав. + + +praecantātrix, īcis, f. (Plaut.), врачара. + + +*praecānus, adj. пре времена сед. + + +praecăveo, cāvi, cautum, 2. I. intrans. 1) узети се на ум, чувати, се, опрезан бити: p. ab insidiis; p. ne quid accidat. 2) p. alci, бринути се за чију безбедност, штитити кога. — II. trans. отклонити, одвратити: peccata, quae difficillime praecaventur; satis provisum atque praecautum est. + + +praecēdo, cessi, cessum, 3. 1) *†ићи пред ким, предњачити: alqm; praecesserat per multos dies tremor terrae, више дана пре тога тресла се земља; *Fama loquax praecessit ad aures, допрла је (фама) до ушију. 2) trop. = надвисити, претећи: p. Gallos virtute, у храбрости; alqm praecedere vel exaequare. + + +praecellens, ntis, adj. с comp. и sup. (part. од praecello), одличан, изврстан: vir omnibus rebus (у свему) praecellentissimus. + + +praecello, —, —, 3. 1) †превазићи, надмашити: alqm. 2) истаћи се, одликовати се; p, dignitate inter reliquos. 3) †господарити: genti. + + +*praecelsus, adj. превисок. + + +praeceps, cĭpĭtis (предкл. и praecĭpis), adj. (prae-caput), 1) стрмоглав, с главом напред dejicere alqm praecipitem; praeceps ad terram datus; *se praecipitem tecto (с крова) dedit. 2) суноврат, на врат на нос, журан, брз, нагао: praecipites se fugae mandabant; p. profectio; *p. amnis, река што превећ нагло тече; ventus, жесток; p. nox, кратка. Отуда а) о особама, нагао, жустар, брзоплетан: homo p. in omnibus consiliis; poenae agunt eum praecipitem, гоне га да јури као слеп; praeceps amentiā fertur; p. ad explendam cupiditatem; б) о апстрактним појмовима = пренагљен, жесток, нагао и сл.: p. furor. 3) о месту, стрм: locus; via. Тако n. praeceps као subst. = стрменица, уселица, амбис, безданица: in praeceps deferri; pervenire in praecipitia. Отуда trop. = опасан, неповољан: tempus; libertas. Тако n. praeceps као subst. значи и = опасно стање, опасност: dare rem publicam in p., довести државу у опасност. 4) што се нагиње, иде доле: sol p. in occasum, сунце се клони западу. Отуда trop. = склоњен, готов на што: animus p. ad avaritiam. 5) †као subst. n. praeceps = узвишено: orator ad p. accedere debet. 6) † у n. sing. као adv. = суноврат, у пропаст: praeceps trahere multos, многе повући у пропаст; trop. praeceps dare famam alcjs, уништити чији добар глас. + + +praeceptĭo, ōnis, f. (praecipio), 1) †примање унапред: p. bonorum; dotis. 2) претходни појам. 3) поука, наук: p. Stoicorum. + + +†praeceptīvus, adj. (praecipio), прописни, што прописе даје. + + +praeceptor, ōris, m. (praecipio), 1) учитељ (према ученику; пор. doctor, magister); vivendi; fortitudinis. 2) †заповедник. + + +praeceptrix, īcis, f. (praecipio), учитељица. + + +praeceptum, i, n. (praecipio), 1) пропис, заповест: medicorum praecepta. 2) наука, правило, напомена: praecepta dicendi. + + +praecerpo, cerpsi, cerptum, 3. (prae-carpo), 1) *†пре времена откинути, узабрати: messes; germina. 2) trop. преотети: fructum officii tui. 3) †изводе из чега правити, изводити. + + +praecīdo, cīdi, cīsum, 3. (prae-caedo), 1) спреда одсећи, одрезати, одрубити: alci caput; p. ancoras, пресећи ужета котве. Отуда trop. а) = одузети, лишити: alci spem; libertatem vivendi; sibi reditum; amicitiam praecidere, прекинути наједанпут; б) = одбити, укратити: alqd plane p.; в) само за се = скратити: praecide, искажи накратко. 2) расећи: cotem novaculā, брус бријачем; p. naves, разлупати. 3) (Plaut.) разбити: os alci. + + +*†praecingo, cinxi, cinctum, 3. 1) пасати, опасати (само у pass.): praecingor ense, опашем мач; altius praecinctus, више опасâн (већма је дигао хаљину) = брже путује. 2) опколити, окружити: fontem vallo; p. parietes testaceo opere, црепом покрити. + + +praecĭno, cĭnŭi, centum, 3. (prae-cano), 1) о музичној справи, свирати: fides praecinunt epulis, при гозбама бруји свирка. 2) *певати = басму изрећи, врачати. 3) *†прорицати. + + +praecĭpĭo, cēpi, ceptum, 3. (prae-capio), 1) прије узимати, унапред примати: p. pecuniam mutuam, напред узајмити: p. locum, напред заузети; aestus praecipit lac, запара пресуши млеко, пре него што се помузе. Отуда: p. iter, aliquantum viae, пре другога отпутовати (да што више измакне); tempore praecepto, пре рока; p. laetitiam, напред се радовати; spem, напред се надати; bellum, отпочети пре (него што су му се надали); р alqd animo. cogitatione. напред о чему мислити; р rem famā, дочути што унапред (по гласу који се разнео); p. rem opinione, слутити што напред. 2) прописати, наложити, заповедити, саветовати и сл.: p. alci alqd; p. alci ut (ne) vigilet (често и само p. vigilet), да бди; justitia praecipit parcere victis. 3) учити, предавати, поучавати: alqd; de eloquentia; *†p. artem. + + +praeceps, cĭpĭtis (предкл. и praecĭpis), adj. (prae-caput), 1) стрмоглав, с главом напред dejicere alqm praecipitem; praeceps ad terram datus; *se praecipitem tecto (с крова) dedit. 2) суноврат, на врат на нос, журан, брз, нагао: praecipites se fugae mandabant; p. profectio; *p. amnis, река што превећ нагло тече; ventus, жесток; p. nox, кратка. Отуда а) о особама, нагао, жустар, брзоплетан: homo p. in omnibus consiliis; poenae agunt eum praecipitem, гоне га да јури као слеп; praeceps amentiā fertur; p. ad explendam cupiditatem; б) о апстрактним појмовима = пренагљен, жесток, нагао и сл.: p. furor. 3) о месту, стрм: locus; via. Тако n. praeceps као subst. = стрменица, уселица, амбис, безданица: in praeceps deferri; pervenire in praecipitia. Отуда trop. = опасан, неповољан: tempus; libertas. Тако n. praeceps као subst. значи и = опасно стање, опасност: dare rem publicam in p., довести државу у опасност. 4) што се нагиње, иде доле: sol p. in occasum, сунце се клони западу. Отуда trop. = склоњен, готов на што: animus p. ad avaritiam. 5) †као subst. n. praeceps = узвишено: orator ad p. accedere debet. 6) † у n. sing. као adv. = суноврат, у пропаст: praeceps trahere multos, многе повући у пропаст; trop. praeceps dare famam alcjs, уништити чији добар глас. + + +praecĭpĭtanter adv. (praecipito) (Lucr.). журно, на врат на нос. + + +†praecĭpĭtātĭo, ōnis, f. (praecipito), стропоштавање, падање стрмоглавце. + + +†praecĭpĭtĭum, ĭi, n. (praeceps) стрмен, стрменица, безданица. + + +praecĭpĭto, 1. (praeceps), I. trans. 1) стрмоглавити, стрмоглавце бацити: equites ex equis; se ex saxo; de turri; in flumen; in fossas; често p. se или praecipitari, пасти стрмоглавце; *lux praecipitatur aquis, сунце залази (у море). Отуда trop. а) срушити кога с вишега положаја на нижи, из бољега стања у горе, упропастити: p. alqm ex altissimo dignitatis gradu; p. civitatem, упропастити; spem, уништити; б) praecipitata nox, ноћ на измаку; p. aetas, старост. 2) ускорити; пренаглити: editionem librorum; consilia. 3) *гонити да што уради: facere alqd. — II. intrans. 1) нагло падати: Nilus praecipitat ex altissimis montibus; *nox humida coelo praecipitat, с неба пада (клони се крају); res publica praecipitat, пропада; hiems p., пролази. 2) пренаглити се. + + +praecĭpŭē, adv. (praecipuus), нарочито, особито. + + +praecĭpŭus, adj. (prae-capio), 1) особит, властит, искључан (чега други немају): jus; Tbemistocles muros Atheniensium restituit praecipuo suo periculo. 2) изредан, одличан: opera, amor, vir. + + +praecīsē, adv. (praecisus), 1) накратко, у мало речи. 2) сасвим, потпуно: negare. + + +praecĭsĭo, ōnis, f. (praecido), одсецање спреда; trop. прекид мисли. + + +praecīsus, adj. (part. од praecido), 1) †стрм, пресртан: iter; saxum. 2) †кратак, прекинут. + + +praeclārē, adv. с comp. и sup. (praeclarus), 1) веома јасно, разговетно: intelligere; meminisse. 2) изредно, врло добро. + + +praeclārus, adj. с comp. и sup. 1) *веома јасан: lux. 2) веома познат = славан: homo; dux; ретко и = злогласни: p. sceleribus. 3) изредан, одличан, изврстан: virtus; homo; res (имање). + + +praeclūdo, si, sum, 3. (praeclaudo), 1) затворити, закључати: fores; p. portas consuli; p. orbem terrarum alci; p. vocem alci, уста коме запушити. 2) †negotiatores praeclusit, позатварао је трговцима дућане; p. linguam cani, ne latret. + + +praeco, ōnis, m. јавни викач, огласитељ, телал (при судовима, лицитацијама, мртвачким спроводима итд.); trop. p. laudis tuae. + + +praecōgĭto, 1. (ретко) напред размишљати, расудити: multo ante facinus. + + +praecognosco, cognōvi, cognĭtum, 3. (ретко), напред дознати: praecognito nostro adventu. + + +praecŏlo, cŏlŭi, cultum, 3. 1) trop. напред обрађивати, образовати: p. animum ad virtutem. 2) а) †веома ценити што; б) part. praecultus веома накићен. + + +†praecommŏveo 2. веома покренути: alqm. + + +*praecompŏsĭtus, adj. пређе намештен, удешен, начињен: vultus. + + +praecōnĭus, adj, (praeco), викачки, огласилачки, телалски: quaestus. Отуда subst. praēcōnĭum, ĭi, n. 1) служба огласилачка, телалска: facere praeconium, бити телал. 2) објављивање, оглашивање: quidquid scripsero, tibi p. deferam, што год будем писао, јавићу ти; *perago praeconia casūs, објављујем случај. 3) trop. хвала, слава, слављење: Homeius Achilli tribuit p. Хомер прославља Ахила. + + +*praeconsūmo, consumptus, 3. напред истрошен: vires bello; praeconsumptum tempus. + + +*praecontrecto, 1. напред опипати: videndo. + + +praecox, cŏcis (предкл. и praecŏquis и praecŏquus), adj. (prae-coquo, пре кувати), 1) пре времена зрео, превремен, недозрео: uva; rosa. Отуда arbor p., дрво што пре времена роди; locus p., место где плодови раније зру. 2) trop. преран, у невреме: audacia; risus. + + +praecox, cŏcis (предкл. и praecŏquis и praecŏquus), adj. (prae-coquo, пре кувати), 1) пре времена зрео, превремен, недозрео: uva; rosa. Отуда arbor p., дрво што пре времена роди; locus p., место где плодови раније зру. 2) trop. преран, у невреме: audacia; risus. + + +praecordĭa, ōrum, n. (prae-cor), 1) кожица што дели срце и плућа од утробе, пречага. 2) дроб, особ. желудац: anulus in praecordiis piscis inventus est. 3) npca: sanguis coit in praecordia. 4) *груди, срце као седиште осећаја и пожуда: virtus redit in praecordia; Liber aperit condita pp. 5) *тело уопште. + + +*praecorrumpo, rūpi, ruptum, 3. напред завести, подмитити: alqm donis. + + +praecox, cŏcis (предкл. и praecŏquis и praecŏquus), adj. (prae-coquo, пре кувати), 1) пре времена зрео, превремен, недозрео: uva; rosa. Отуда arbor p., дрво што пре времена роди; locus p., место где плодови раније зру. 2) trop. преран, у невреме: audacia; risus. + + +praecultus в. praecolo. + + +†praecŭpĭdus, adj. веома жељан, лаком. + + +praecurro, cŭcurri и curri, cursum, 3. 1) intrans. напред трчати: equites praecurrunt, јашу напред; trop. fama praecurrit; certa signa praccurrunt certis rebus, знамења се јављају пред. 2) trans. а) ићи напред: appetitus praecurrunt rationem, жудње измичу од разума (иду напред, напуштају га); p. adventum alcjs, стићи пре чијег доласка. Отуда trop. p. alqm aetate, бити старији годинама; p. alci studio = бити вреднији од кога; p. alqm celeritate, стићи кога, претећи; б) надмашити: alqm virtute. + + +praecursĭo, ŏnis, f. (praecurro), 1) трчање напред, претхођење. 2) †као војн. term. t. чаркање. 3) увод у беседу. + + +praecursor, ōris, m. (praecurro), 1) претеча, особ. слуга који је ишао пред великашем. 2) у plur. као војн. term. t. предња чета, авангарда. + + +*praecursōrĭus adj. (praecursor), претходни: epistula. + + +*praecŭtĭo, cussi, cussum, 3. (prae-quatio), напред махати: taedas. + + +praeda, ae, f. 1) плен (уопште; пор. manubiae, spolia): p. belli, ратни плен; p. pecorum, плен у стоци; esse alci praedae, бити коме плен. Отуда уопште = пљачка, грабеж: praedam facere ex fortunis alcjs. 2) *†плен што се добије у лову, лов, риболов. 3) trop. а) = добитак, корист: maximos quaestus praedasque facere; б) *оно што се нађе: praedam ostendere. + + +praedābundus, adj. (praedor), који иде у пљачку. + + +praedamno, 1. унапред осудити: alqm; p. spem, унапред се одрећи наде. + + +†praedātĭo, ōnis, f. (praedor), плењење, пљачкање, отимање. + + +praedātor, ōris, m. (praedor), 1) пљачкаш: exercitus p. Отуда *= ловац: aprorum. 2) *као adj. лаком. + + +praedātōrĭus, adj. (praedator), који пљачка, роби: navis p., гусарска лађа; p. classis. + + +praedātus, n. praedor. + + +*praedēlasso, 1. напред уморити: incursum aquae, ослабити. + + +praedestĭno, 1. унапред одредити: sibi similes triumphos p. себи унапред као циљ поставити. + + +praedĭātor, ōris, m. (praedium), трговац што земљама тргује, купац земаља, држави у залогу даних, кога су као стручњака често питали за вредност итд. које земље. + + +praedĭātōrĭus, adj. (praediator), што се тиче продаје заложених добара. + + +praedĭcābĭlis, adj. (l. praedĭco), похвалан, дичан, славан. + + +praedĭcātĭo, ōnis, f. (praedĭco1), 1) јавни оглас, објава. 2) хвала, похвала. + + +praedĭcātor, ōris, m. (praedĭco1), 1) који што објављује. 2) који што хвали и слави: p. beneficii. + + +praedĭco1, 1. 1) објавити, огласити, обзнанити: praeco praedicat alqd. 2) исказати. изјавити, очитовати: alqd; praedicat, contumeliam sibi illatam esse. 3) хвалити, славити, с хвалом спомињати: benignitatem tuam; p. alqd miris laudibus; p. de meritis alcjs. + + +praedīco2, dixi, dictum, 3. 1) унапред рећи: alqd; отуда †praedictus = напред споменут. 2) напред одредити, углавити: diem alci; horam 3) прописати, наредити, заповедити, световати, опоменути и сл.: p. alci ut (ne) faciat alqd; *p. alci alqd. 4) прорећи, предсказати: defectionem solis. + + +praedictĭo, ōnis, f. (praedīco2), предсказивање, прорицање: mali. + + +praedictum, i, n. (praedīco2), 1) пророштво: Chaldaeorum praedicta. 2) напред издана заповест, пропис. + + +praedĭŏlum, i, n. (dem. од praedium), пољско добарце. + + +praedisco, dĭdĭci, —, 3. напред учити, упознати се с чим: rem. + + +praedispōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. напред на разним местима разместити: nuntios. + + +praedispŏsĭtus в. praedispono. + + +praedĭtus, adj. (prae-do), чим одарен, снабдевен: homo p. parvis opibus, сиромашнога стања; singulari audaciă p., необично дрзак; p. eā spe, ко живи у тој нади; metu p, ко страхује. + + +praedĭum, ĭi, n. непокретна имовина, земља: p. urbanum; rusticum. + + +praedīvĕs, dīvītĭs, adj. пребогат. + + +praedīvīno, 1. (предкл. и касно), слутити на што, имати предосећање, напред знати. + + +praedo1, 1. в. praedor. + + +praedo2, ōnis, m. (praedo), пљачкаш, разбојник (уопште; пор. Latro, pirata): urbis; p. maritimus. гусар. + + +praedŏcĕo, doctus, 2. (ретко), напред научити: alqm. + + +†praedŏmo, 1. напред укротити, савладати: casus omnes meditando. + + +praedor, dep. 1. (предкл. и praedo 1), I. intrans. пленити, пљачкати, робити: spes praedandi et rapiendi; milites praedantes. Отуда а) = користити се, богатити се: p. in (de) bonis alcjs; p. ex alterius imprudentiā; б) part. praedātus као adj. = који се напљачкао, пуно плена: bene p. — II. trans. 1) †пљачкати: socios. 2) *†као плен одвести, запленити, освојити: bona alcjs. Отуда а) = ухватити, уловити: p. ovem; б) trop. puella me praedatur, осваја ме; anni euntes praedantur multa, одузму, отму. + + +praedŭco, duxi, ductum, 3. повући испред чега или пред чим: p. fossam castris. + + +*†praedulcis, adj. пресладак, веома пријатан. + + +*†praedŭrus, adj. 1) веома тврд: faba. 2) веома јак, отврднуо: homo. 3) trop. os praedurum, веома безобразна. + + +†praeēmĭnĕo, —,—, 2. веома надвисивати = веома превазићи: alci и alqm. + + +praeĕo, ĭvi и ĭi, ĭtum, īre, 4. напред ићи, предњачити: 1) а) intrans. p. Romam, у Рим: б) trans. †ићи пред ким: alqm; p. famam, предварити глас. 2) заклетву, молитву и сл. пред ким говорити: p. sacramentum; obsecrationem. Отуда а) уопште пред ким говорити, читати, певати и сл.: p. alci voce, б) прописати. наредити: omnia facta ut decemviri praeierunt. + + +praefātĭo, ōnis, f. (praefor), 1) уводне речи које се говоре пре каквог религиозног или политичног чина: p. sacrorum. 2) уопште увод, предговор. + + +praefectūra, ae, f. (praeficio, praefectus), 1) служба, достојанство префекта (в. praefectus): praefectura morum, equitum итд.; напосе = више часничко (официрско) место у војсци. 2) италијска варош којом је управљала римска власт по својим наредбама (едиктима), окружна варош. 3) †а) провинцијска управа; б) намесништво, управни округ. + + +praefectus, i, m. (part. од praeficio), старешина, поглавар, начелник, надзорник, заповедник, како у приватном, тако и у јавном животу: p. gymnasii; p. custodum, вођа страже. Напосе p. morum (предкл. и moribus), надзорник над владањем; p. annonae или rei frumentariae, начелник над храном; p. urbi или urbis, начелник (кмет) или заповедник града Рима. Напосе А) као војн. term. t. а) p. equitum или просто praefectus = заповедник над коњицом или над савезничком војском; б) †p. legionis = legatus; в) †p. praetorio = заповедник царске гарде (в. praetorium); г) кад је реч о страним народима, значи уопште војвода, генерал; д) p. fabrum = главни инжењер. Б) = намесник: p. Aegypti. + + +praefĕro, tŭli, lātum, ferre, 3. 1) напред носити, носити пред ким: p. taedas alci; insignia laureae, fasces praetoribus; *manus cautas, опрезне руке пред собом држати (у мраку). Отуда а) pass. (а нарочито part. praelātus) = хитно проћи мимо чега (пешке, на коњу, на колима, лађом): praelati castra (acc.), пројуривши испред окола; praeter urbem, покрај вароши; praeferri equo, пројахати; б) = напред узети, антиципирати: p. diem triumphi, раније држати тријумф. 2) претпоставити, више ценити: alqm alci; voluntatem alcjs suis commodis. Отуда с inf. = волети, радије хтети: praefero abire. 3) показивати, изјавити, очитовати. (обичније се говори prae se ferre; в. fero II. 3): praeferre amicitiam, amorem; opinio praefertur ut etc., мисли се да итд.; †dolorem animi vultu praefert, на лицу показује бол душе: †р. sceleri titulum officii sollemnis, злочин заклињати изговором свечане службе. + + +praefĕrox, ōcis, adj. веома дивљи, жесток, горопадан: animus. + + +praefestīno, 1. 1) веома се журити, пренаглити се: alqd lacere. 2) пројурити, хитно проћи покрај чега: sinum. + + +praefĭca, ae, f. нарикача, жена најмљена да оплакује мртваца. + + +praefĭcĭo, fēci, fectum, 3. (prae-facio), поставити кога над ким или над чим, дати му управу над чим: p. alqm rei alci; p. alqm in exercitu, поставити за заповедника у војсци. + + +praefīdens, ntis, adj. (ретко), ко се (одвише) узда: sibi. + + +praefīgo, fixi, fixum, 3. 1) спреда наденути, набости, утврдити: *p. arma puppibus, p. caput hastae, набости главу на копље. 2) напред чим снабдети, оковат: alqd alqā re; jacula ferro 3) †затворити, препречити: prospectum. 4) *пробости: alqm. 5) очарати, опчинити. + + +praefīnĭo, 4. унапред одредити, утврдити: alci diem; praefinito (abl.) loqui, по наредби говорити. + + +praefiscīnē или praefiscĭnī, adv. (prae-fascimim) = не буди урока! Ова се реч говорила кад је ко морао што добро о себи рећи: praefiscini dixerim = без замерке да речем. + + +praefiscīnē или praefiscĭnī, adv. (prae-fascimim) = не буди урока! Ова се реч говорила кад је ко морао што добро о себи рећи: praefiscini dixerim = без замерке да речем. + + +praeflōro, 1. (flos), најпре цвета лишити; trop. = умалити: illius gloria praeflorata est, увенула је слава његова. + + +praeflŭo, —,—, 3. тећи мимо чега, протицати: castra; urbem. + + +praefŏdĭo, fōdi, fossum. 3. 1) *спреда, пред чим копати: praefodere portas, ископати шанац пред вратима. 2) †пређе копати: scrobes. 3) *пређе закопати: aurum. + + +praefor, dep. 1. (у првом лицу једн. praes. не употребљава се), 1) напред казивати (другоме који ће то понављати): praefari carmen, молитву очитати. 2) пређе = пре чега другога рећи: majores nostri omnibus rebus agendis (dat.), quod bonum, faustum, felixque esset, praefabantur (при сваком чину пре свега су говорили: нека буде срећно!); praefari divos, богове у помоћ позвати. 3) praefari honorem = рећи „с допуштењем“ или „да опростите“ (извинити се за какву непристојну реч); praefanda = све ствари, за које се мора тражити тако извињење. 4) увод или предговор дати: p. alqd; p. pauca rei gerendae; p. avrogantius, употребити охолији увод. 5) alqm praefari, напред именовати кога. 6) прорицати, предсказати. + + +†praeformīdo, 1. (сумњиво), напред се бојати: rem. + + +†praeformo, 1. 1) напред образовати: materiam. 2) прописати, напред нацртати. + + +praefractē, adv. (praefractus) постојано, строго, тврдоглаво: nimis p. alqd defendere. + + +praefractus, adj. с comp. (part. од praefringo), спреда одломљен; trop. 1) о говору, испрекидан, кратак, опор. 2) о карактеру, негибак, строг, опор: Theodorus perfractior. + + +*†praefrīgĭdus, adj. веома хладан. + + +praefringo, frēgi, fractum, 3. (prae-frango), спреда одломити, пребити: hastas; cornu. + + +praefulcĭo, fulsi, fultum, 4. спреда подупирати отуда trop. 1) потпомоћи, допринети да се што збуде, иронијски (Plaut.) praefulcior miseriis, подупиру ме невоље = морам многе невоље поднети. 2) (Plaut.) као потпору подметнути: p. alqm suis negotiis (dat.), употребити кога за потпору у својим стварима. + + +*†praefulgĕo, fulsi, —, 2. 1) просинути, заблистати: nitor smaragdi praefulget collo tuo. 2) trop. сјати се, одликовати се: prae ceteris. + + +praegĕlĭdus, adj. веома студен, леден: Alpes. + + +praegestĭo, 4. унапред веома желети што: animus praegestit videre. + + +praegigno, 3. (сумњиво), прво рађати, производити. + + +praegnans, ntis (предкл. и praegnās, ātis), adj. (prae-geno), 1) трудан, бременит чим (и о људима и о животињама; пор. gravidus, fetus): uxor; canis, суштена. 2) о биљкама, сочан. Отуда уопште пун: vipera p. veneno; plagae praegnantes, тешке батине. + + +praegnans, ntis (предкл. и praegnās, ātis), adj. (prae-geno), 1) трудан, бременит чим (и о људима и о животињама; пор. gravidus, fetus): uxor; canis, суштена. 2) о биљкама, сочан. Отуда уопште пун: vipera p. veneno; plagae praegnantes, тешке батине. + + +praegnāvĭtĕr, adv. (navus) (Plaut., сумњиво), веома марљиво. + + +†praegrăcĭlis, adj. веома танак, витак. + + +†praegrandis, adj. превелик: oculi; locusta; membra. *†praegrăvis, adj. 1) веома тежак: *onus; hasta; cibo vinoque. 2) досадан, теготан: praegrave alci imperium. + + +praegrăvo, 1. 1) веома оптеретити. scuta praegravata inhaerentibus telis, штитови оптерећени забоденим стрелама. Отуда trop. = досађивати, на терету бити: alqm; animum; turba praegravat. 2) *†(trop. а) претегнути, бити важнији: cetera ejus facta praegravant; pars civitatis deterior quanto praegravat; б) претезати, у засенак бацити: artes infra se positas. + + +praegrĕdĭor, gressus sum, dep. 3. (prae-grandior), 1) ићи напред, предњачити: amici praegredientes. Отуда а) = предворити: p. alqm (предкл. и alci); б) trop. превазићи: alqm. 2) мимоићи: castra. + + +praegressĭo, ōnis, f. (praegredior), хођење напред: errantium stellarum cursus, praegressiones, institiones; ток планета, њихово напредовање, застајање. + + +†praegustātor, ŏris, m. (praegusto), који јела и пића окуси пре него што се на владаочев сто донесу; trop. p. libidinum tuarum. + + +praegusto, 1) пре окусити: cibum. 2) напред узети: medicamina (утук отрову). + + +praehĭbĕo, 2. (habeo) (Plaut.) = praebeo, в. ту реч. + + +praeimātūrĕ, adv. прерано. + + +praejūdĭcĭum, ĭi, n. 1) претходни суд, претходно решење које се при доцнијем решавању исте или њој сличне ствари може и мора као правило служити: de quo non praejudicium, sed plane judicium jam factum putatur. Отуда и осим суда = претходна одлука: p. fit rei, о ствари се већ унапред решава; sine praejudicio (без зле слутње) dicimus causam. 2) догађај, пример што може служити као правило за доцније сличне ствари: p. vestri facti, закључак што се из вашега дела даје извести. 3) †уштрб, штета: veritati facit p., истини је науштрб. + + +praejūdĭco, 1. 1) као судски term. t. унапред судити: de aliquo 2) уопште унапред судити; скоро увек у part. praejudicatus = унапред осуђен: res; eventus belli; opinio praejudicata, пресуда унапред изречена = предрасуда; као subst. prejūdĭcātum, i, n. = praejudicium. + + +praejŭvo, jūvi, —, 1. напред помагати: fidem alcjs. + + +praelăbor, lapsus sum, lābi, dep. 3. тећи, кретати се покрај чега: praelabitur piscis, плива покрај кога или чега; *praelabi Alphea flumina rotis, провести се на колима Алфејевом обалом. + + +praelambo, lambi, —, 3. пре облизати: mus praelambit omne quod aufert. + + +†praelātĭo, ōnis, f. (praefero), претпостављање. + + +†praelautus, adj. велики пријатељ сјајности. + + +†praelectĭo, ōnis, f. (praelego), читање пред ким, предавање. + + +†praelector, ōris, m., који што пред ким чита или предаје. + + +praelĕgo1, lĕgi, lectum, 3. 1) читати пред ким (пор. lego1 4): poëtam. 2) једрити мимо чега: Campaniam. + + +†praelēgo2, 3. унапред завештати: alci alqd. + + +†praelĭcentĕr, adv. веома дрско. + + +praelĭgo, 1. 1) спреда везати: sarmenta cornibus. 2) †увезати што чим: coronam fasciā. 3) завезати, привезати, свезати: os alcjs, vulnera 4) trop. опчинити, очарати: pectus. + + +†praelĭno, (lēvi), lĭtum. 3. спреда намазати: villas tectorio. + + +†praelŏcūtĭo, ōnis, f. (praeloquor), увод, предговор. + + +praelongus, adj. предугачак: gladius. + + +praelŏquor, locūtus sum, loqui, 3. 1) напред (пре него други):говорити. 2) †увод или предговор начинити: de re alqā. + + +praelūcĕo, luxi, —, 2. 1) напред светлити, коме засветлити = пред ким светило носити: servus qui praelucet; trop. amicitia bonā spe praelucet in posterum, надом обасјава будућност. 2) *trop. надсјавати, превазићи alci; nullus sinus praelucet Bajis. + + +*†praelūdo, lūsi, —, 3. 1) предигру начинити: tragoediis. 2) пробу држати: Nero praeludit Pompejano (dat.), Нерон пева пробе ради пред представу у Помпејеву позоришту. + + +praelum в. prelum. + + +†praelūsĭo, ōnis, f. (praeludo), предигра. + + +*praelustris, adj. (prae-lux), веома угледан, господски. + + +praemando, 1. 1) напред наложити, наредити: p. alci de alqo; p. ut id fiat. 2) напред набавити, наручити: puerum. + + +praemātūrus, adj. преран: mors; honores. + + +*praemĕdĭcātus, adj. леком (или чаролијом) предохрањен. + + +praemĕdĭtātĭo, ōnis, f. (praemeditor), претходно размишљање: malorum. + + +praemĕdĭtor, dep. 1. напред размислити што, на што мислити, чему се домишљати: p. alqd esse faciendum или p. facere alqd; pass. mala praemeditata, зла о којима се напред мислило. + + +praemercor, dep. 1. (Plaut.), унапред купити: rem. + + +praemĕtŭens, ntis, adj. (praemetuo), који се унапред боји. + + +praemĕtŭentĕr, adv. (part. од praemetno) (Lucr.), унапред бојећи се. + + +praemĕtŭo, 3. напред се бојати = страховати: p. alci, за кога; conjugis iras, гнева своје жене. + + +praemĭnĕo в. praeemineo. + + +†praemĭnistro, 1. 1) intrans. дворити, послуживати: alci. 2) trans. пружити, додати; modulos. + + +†praemĭor, dep. 1. (praemium), себи награду израдити. + + +praemitto, mīsi, missum 3. напред послати, отправити: legiones in Hispaniam; equitatum; impedimenta; p. vocem, напред рећи; praemissa voce „Hoc age!“, рекавши најпре „удри!“. + + +*praemĭum, ĭi, n. (prae и emo), 1) награда, цена, дар (у почаст; пор. merces, pretium): p. laboris; virtutis; praemio alqm afficere, donare, наградити; alci praemium dare, tribuere, deferre, persolvere; praemium consequi, merere; *у иронији = казна: praemia sceleris. 2) *плен, лов, грабеж. 3) преимућство, корист: legis; refertus omnibus praemiis donisque fortunae. + + +†praemŏdŭlor, dep. најпре по такту одмерити, по такту свирати или певати. + + +praemŏlestĭa, ae, f. претходна смућеност; претходна жалба, Cic. Tusc. 4, 30. + + +praemōlĭor, dep. 4. приправљати што, напред на чему радити: rem. + + +†praemollĭo, 4. 1) најпре умекшати: sulcum. 2) trop. најпре стишати, ублажити: mentes. + + +praemŏnĕo, mŏnŭi, mŏnĭtum, 2. 1) најпре опоменути: p. alqm ut (ne) faciat aiqd; p. alqm alqd и p. alqm de re alqā. 2) *†прорећи, показати: futura; nefas. + + +*praemŏnĭtŭs, ūs, m. (praemoneo) опомена, прорицање. + + +praemonstrātor, ōris, m. (praemonstro), који коме што најпре показује, упућује. + + +*†praemonstro, 1. 1) најпре показати: alci alqd. 2) прорицати, предсказати: ventos. + + +*†praemordĕo, mordi, morsum, 2. 1) спреда ујести: alqm. 2) одгристи: alqd. + + +praemŏrĭor, mortŭus sum, mori, dep. 3. пре времена умрети; trop. = изумрети, изгубити се, престати: visus; pudor praemortuus. + + +praemūnĭo (prae-moenĭo), īvi, ītum, 4., упр. спреда зидати, 1) trop. нешто за одбрану и потврду напред рећи: p. alqd ex accusatorum oratione; p. alqd orationi, потврде ради напред споменути. 2) спреда утврдити: p. aditum magnis operibus; trop. p. alqm; praemuni illud!, побрини се најпре за оно! + + +praemūnītĭo, ōnis, f. (praemunio), упр. зидине спреда; trop. увод којим говорник жели свој говор поткрепити и слушаоцима препоручити. + + +*†praenāto, 1. 1) напред пливати, 2) мимо тећи: amnis praenatat. + + +*†praenāvĭgo, 1. пловити покрај чега: litus; trop. p. vitam брзо проживљен. + + +Praenestĕ, is, n., варош у Лацији, сад Palestrina. Отуда Praenestīnus, adj. и subst. Praenestīni, ōrum, m., становници Пренесте. + + +*†praenĭtĕo, tŭi, —, 2. просијавати, светлити се: luna subito praenitens; trop. надасјати (с dat.) unins facies praenitet omnibus. + + +praenōmĕn, ĭnis, n. 1) презиме, лично име што стоји пред племенским, н. пр. Markus Tullius Cicero. 2) †наслов, титула. + + +praenosco, nŏvi, nōtum, 3. напред познати, дознати, сазнати: futura. + + +praenōtĭo, ōnis, f. (prae-nosco), урођено знање (превод грчке речи πρόληψις). + + +*praenūbĭlus, adj. веома облачан, таман, мрачан: lucus. + + +praenuntĭo, 1. напред обзнанити, јавити, огласити: futura; de adventu hostium. + + +praenuntĭus, I. adj. што навешћује, објављује: praenuntii ignes, ватрени знакови, сигнали. — II. subst. praenuntĭus, ĭi, m. и praenuntĭa, ae, f. гласник, гласница, знамење: stellae praenuntiae calamitatum; ales praenuntius lucis = петао. + + +praeoccŭpātĭo, ŏnis, f. (prae-occupo) (ретко), раније освојење, заузеће (места каквог); locorum. + + +praeoccŭpo, 1. 1) раније освојити, пређе заузети (него ко други) p. Macedoniam, loca opportuna; timor praeoccupat animos. 2) предварити: ne alteruter alterutrum praeoccuparet. + + +praeopto, 1. 1) волети, радије имати: illum dominum; praeopto alqd facere. 2) претпоставити: alqd alci rei; otium urbanum militiae laboribus. + + +*†praepando, 3. спреда или напред отворити, раширити, распрострети: vestibula; *patula cornua fronte. + + +praepărātĭo, ōnis, f. и †praepărātūs, ūs, m. (praeparo), спремање, припрема за што. + + +†praepărātō, adv. (praeparo), са спремањем, спремно, с припремом. + + +praepăro. 1. 1) спремати, справљати, приуготовити: p. se ad proelia, animos ad sapientiam; p. profectionem, све за полазак спремити; p. locum, удесити; p. frumentum in decem annos, спремити храну на десет година; *bene praeparatum pectus, дух на све незгоде добро спремљен. 2) набавити: naves; res necessarias. 3) ex praeparato = praeparato. + + +praepĕdīmentum, i, n. (praepedio) (Plaut.), препона, препрека. + + +praepĕdĭo, 4. (prae-pes), 1) спреда свезати, заплести, замрсити, оковати: alqm; praepeditis Numidarum equis, пошто су коље Нумиђана спутили; trop. p. se praedā забавити се око пљачке. 2) смести, спречити: fugam hostium; praepeditus valetudine, болешћу спречен; p. gaudio, радошћу свладан; verba sua praepediens. муцајући; aliquoties dicere incipientem quum lacrimae praepedissent. + + +praependĕo, pendi, —, 2. спреда висити. + + +*†praepĕs, ĕtis, adj. (prae-peto од πέτομαι), што напред лети; 1) аугурски term. t. о птицама које пред посматрачем на добро слутећи лете, знаменит, срећан: praepes avis или само praepes, доброслутна птица. 2) trop. брз, што брзо лети: deus; *praepetibus penuis se credere coelo, узлетети на небо; p. cursus. 3) subst. = већа птица: praepes Jovis = opao; p. Medusaeus, о Пегазу. + + +praepĭlātus, adj. (prae-pila), спреда или на врху с јабуком (као наши рапири): missilia; hasta. + + +*†praepinguis, adj. веома мастан, дебео: solum; terra; vox p., крупан. + + +praepollĕo, —, —, 2. 1) бити веома моћан. 2) бити у чему јак, одликовати се чиме, имати чега много: p. divitiis. бити веома богат; p. virtute, одликовати се врлинама. + + +praepondĕro, 1. I. intrans. претезати, превагати. Отуда а) због преваге спуштати се, клонити се наниже: p. in partem humaniorem: б) превагнути: neutro p., ни на једну страну. — II. trans. претегнути, више важити: honestas praeponderat omnia commoda. + + +praepōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. 1) напред ставити, метнути: p. ultima primis; p. fronti olivam, маслинов венац метнути на чело. 2) претпоставити = поставити кога за поглавара или заповедника: p. alqm bello; p. alqm provinciae (за намесника). 3) претпоставити = првенство дати: p. araicitiam patriae. 4) subst. praepŏsĭtus, i, m. старији, старешина, начелник, поглавар и сл. 5) praepŏsĭta, ōrum, n. код Цицерона је превод грчке речи προηγμένα (term. t. стоичке системе), и значи одличне ствари (= praecipua, producta), које нису саме по себи добре, н. пр. богатство, лепота и сл. + + +*praeporto, 1. напред носити: tela. + + +praepŏsĭta в. praepono. + + +praepŏsĭtĭo, ōnis, f. (praepono), 1) преимућство. 2) у граматици, предлог, препозиција. + + +praepŏsĭtus в. praepono. + + +†praepossum, pŏtŭi, posse, бити веома моћан. + + +praepostĕrē, adv. (praeposterus), наопако, натрашке: calceum induere, леву место десне. + + +praepostĕrus, adj. наопак, што није у свом реду: ordo; oratio; homo p., који све наопачке ради. + + +praepŏtens, ntis, adj. веома моћан, силан: vir; Jupiter omnium rerum p, који влада целом васељеном. + + +praeprŏpĕrantĕr, adv. (предкл.) веома хитно. + + +praeprŏpĕrĕ, adv. веома хитно, журно, нагло: omnia p. agere. + + +praeprŏpĕrus, adj. 1) веома хитан, журан, нагао: festinatio. 2) trop. пренагљен, брзоплетан: ingenium; amor. + + +praequam в. prae I. 2. + + +*praequĕror, questus sum, quĕri, dep. 3. напред се тужити: multa. + + +*praerădĭo, 1. надблистати, надсијавати: signa minora. + + +†praerăpĭdus, adj. 1) веома брз, плах: celeritas fluminum. 2) trop. веома жесток: ira. + + +†praerĭgesco, rĭgŭi, —, 3. спреда утрнути, укочити се: piaeriguerunt manus. + + +praerĭpīo, rĭpŭi, reptum, 3. (prae-rapio), коме што скоро из уста отети, уграбити, откинути: p. alci cibos; arma; sponsam, преотети; laudem destinatam. Отуда а) пре времена узети: immaturā morte praereptus; б) изненада уграбити: oscula alci; в) осујетити: hostium consilia; г) предварити: scelus. + + +praerōdo, rōsi, rōsum, 3. спреда нагристи, оглодати: digitos; hamum. + + +praerŏgātīvus, adj. (praerogo), најпре за мишљење упитан, само као term. t. јавнога римског живота; centuria или tribus р, центурија или трибуа која је жребањем одређена у комицијама (народној скупштини) прва глас свој давала; обично су се за њом поводиле при гласању и остале центурије или трибује, сматрајући исход тога првог гласања као добро знамење. Обично се употребљава као subst. praerŏgātĭva, ae, f. = а) резултат гласања прве центурије у комицијама; б) претходни избор (изван комиција): ne comitiorum militarium praerogativam urbana comitia sequerentur (Liv. 3, 51); в) знамење, слутња, гласник: triumphi. + + +†praerŏgo, 1. најпре за што питати: sententias; lex praerogata, законски предлог на потврђење предложен. + + +praerumpo, rūpi, ruptum, 3. спреда откинути, преломити: funes praerumpebantur, откидала су се; uncus praerumpitur; sermo praeruptus, испрекидане речи (у гневу). + + +praeruptus, adj. с comp. и sup. (part. од praerumpo), 1) стрм: saxum; fossa; *praeruptus aquae mons, Virg. (о таласу). 2) trop. juvenis p. animo, жесток; dominatio, насилничка; periculum, озбиљна, велика. + + +praes1, praedis, m. јамац у новчаним стварима (пор. Vas): esse p. proalqo; praedes dare; vendere praedem = продати имање јамца. + + +praes2, adv. = praesto2. + + +praesaepe в. praesepe. + + +praesaepĭo (praescpio), saepsi, saeptum, 4. спреда заградити, затворити: locum; omni aditu praesaepto. + + +praesāgĭo, 4. (у Плаута и praesāgĭor, dep. 4), 1) напред у себи осећати што, слутити: p. alqd in futurum; p. victoriam. 2) прорицати, предсказати: alci alqd; exiguitas copiarum praesagiebat recessum, дало се предвидети да ће се војска због малог броја натраг повући. + + +praesāgĭo, 4. (у Плаута и praesāgĭor, dep. 4), 1) напред у себи осећати што, слутити: p. alqd in futurum; p. victoriam. 2) прорицати, предсказати: alci alqd; exiguitas copiarum praesagiebat recessum, дало се предвидети да ће се војска због малог броја натраг повући. + + +praesāgītĭo, ōnis, f. (praesagio), предосећање, слутња. + + +*†praesāgĭum, ĭi, n. (praesagio), 1) предосећање, слутња: malorum; *vatum. 2) прорицање, предсказање, знамење: equorum praesagia ac monitus; praesagiamortis. + + +*†praesāgus, adj. 1) који што предосећа, слути: mens praesaga mali. 2) који прориче, показује: fulmen; responsa. + + +praescĭo, 4. (предкл. и касно), напред знати: alqd. + + +*†praescisco, —, —, 3. (inchoat. од praescio), унапред испитати, дознати: vulgi animos; praesciscere volebat, quam quisque provinciam, quem hostem haberet, хтео је унапред дознати коју ко има провинцију и кога непријатеља. + + +*†praescĭus, adj. (prae-scio), који унапред зна: p. futuri. + + +praescrībo, scripsi, scriptum, 3. 1) спреда написати: p. nomen libro. 2) а) trop. учити, у перо казивати (диктовати): alci carmina; б) прописати = наредити, задати и сл.: p. fihem rei alci; p. alci ut (ne) faciat alqd; p. senatui quid agendum sit; в) изговарати се чим: alqm или alqd; praescriptum Vespasiani nomen заклањали се за име Веспазијанаво. + + +praescriptĭo, ōnis, f. (praescribo), писање спреда, и према томе 1) натпис, наслов, увид какве јавне исправе; а у то спадаху од чести имена присутних сенатора, спреда написана (auctoritates praescriptae), а од чести извод из речи којим је предлог сенату препоручен био. 2) пропис, одредба, наредба: naturae; rationis; in hac praescriptione semihorae, у овом ограничењу на по часа. 3) †одговор, приговори. + + +praescriptum, i, n. (part. од praescribo), 1) *обележена, одређена међа: intra p. 2) †пропис = прегледалица (ради преписивања). 3) пропис = наредба, правило, налог: р legis; consulis. + + +praesĕco, sĕcŭi, sĕcātum и sectum, 1. спреда одсећи: crines; ad unguem praesectum = веома брижљиво. + + +praesegmĕn, ĭnis, n. (praeseco) (Plaut.), одрезак. + + +praesens, ntis, adj. с comp. и sup. (prea-sum) 1) у простору и у времену (главом сâм), садашњи: me praesente, у мом присуству; assum p., ево ме! Напосе а) praesenti tempore и чешће само in praesenti, сад, у ово доба; б) in praesens (†и ad praesens) = или in praesens tempus = за сад; в) = нагао, брз, што долази одмах, у тренућу: poena; pecunia p., готов новац; p. deditio, предаја, што ће се одмах извршити; г) = лично, усмено: praesens egi tecum, лично сам расправљао с тобом; p. sermo, усмен говор; д) = очевидан: res, insidiae; ђ) у правничком говору, in re praesenti, на месту (где се што догодило или о којем се говори); venire in rem praesentem, доћи на само место (о ком је реч). 2) trop. а) који помаже, који је наклоњен: dii praesentes; б) силан, моћан, крепак: deus tam praesens; *praesens tollere = који је кадар подићи; praesens auxilium. Отуда animus p. присуство духа; praesentioribus animis, с већом одважношћу. + + +praesensĭo, ōnis, f. (praesentio), предосећање, слутња. + + +†praesentānĕus, adj. (praesens), што одмах ради, има брзо дејство: venenum; remedium. + + +praesentārĭus, adj. (praesens] (предкл. и касно) = praesens: malum est praesentarium, зло је већ пред вратима; argentum p., готов новац. + + +praesentĭa, ae, f. (praesens), 1) присутност, присуство: vitare praesentiam alcjs, уклањати се коме с очију; animi p., присутност духа; in praesentiā, за сада (предкл. и касно има in praesentiarum или impraesentiarum, можда. м. in praesentiā, за сада предикл. и касно има in praesentiarum или impraesentiarum, можда м. in praesentia rerum. 2) *очевидност: veri. + + +praesentĭo, sensi, sensum, 4. унапред осећати, слутити: futura; dolos. + + +praesento, 1. (praesens), представити, показати: p. se alci; p. caput alci, пружити коме главу (да је одсече). + + +praesēpĕ (praesaepe), pis, n. (предкл. praesēpis, pis, f.), упр. свака ограда; отуда 1) јасле; ad praesepim (Plaut); ad praesepe; с презирањем кадшто и = сто. 2) стаја, штала, тор: intra praesepes meas = у мојој кући; *praesepibus arcent, терају их из кошница (о пчелама). + + +praesēpĭo в. praesaepio. + + +praesertim, adv. (prae-sero), особито, нарочито. Praesertim у свези с речима quum. si, quod (али обично са quum: praesertim quum и quum praesertim) употребљава се онде где се нов какав разлог додаје к ономе што је већ наведено, н. пр. „illi (Colophonii, Chii, Salaminii) alienum (Homerum), quia poëta fuit, post mortem etiam expetunt: nos hunc (Archiam) vivum, qui et voluntate et legibus noster est, repudiamus? Praesertim quum omne olim studium atque omne ingenium contulerit Archias ad populi Romani gloriam laudemque celebrandam?“ (Cic. pro Arch. 9). + + +praesĕs, ĭdis (praesideo), I. adj. (предкл. и касно), који заштићује: dextra; locus. — II. subst. comm. 1) заштитник, бранилац: p. reipublicae. 2) *†начелник, поглавар: *belli = Минерва; p. provinciae, намесник. + + +praesĭdĕo, sēdi, sessum, 2. (prae-sedeo), 1) спреда седети: praesidet foribus coeli (о богу Јану). Отуда 2) штитити, бранити; urbi; p. litus Galliae (Tac). 3) седети у зачељу, надгледати, бити на челу, управљати: p. ludis; classi; judicio; p. exercitum (Тас). + + +praesīdĭārĭus, adj. (praesidium), посадни; milites pp., војници у посади. + + +praesĭdĭum, ĭi, n. (praesideo), 1) заштита, помоћ: praesidio esse alci contra vim; proficisci alci praesidio, отићи коме у помоћ. 2) свака помоћ, помоћно средство (пор. remedium): comparare sibi praesidia ad vitam beatam; pp. virtutis. 3) напосе у војничким стварима, а) посада (гарнизон), стража: p. imponere urbi, посести варош; исто тако и firmare locum praesidiis; б) пратња (ескорта): venit cum magno praesidio; в) уопште = убојна сила, војничке чете, опкоп, стража, тврђава, стан и сл.: esse in praesidiis alcjs, бити у чијој војсци, у стану или у тврђави; Italia tenetur praesidiis, посела је војска; legio occupavit p.; expugnare p. regium, краљев стан освојити; decēdere praesidio или relinquere praesidium, утећи из стана. + + +praesignĭfĭco, 1. објавити: futura. + + +*praesignis, adj. (praesignum), одличан, ванредан. + + +praesĭlĭo, —, —, 4. (praesalio) (Plaut.), искочити: lacrimae praesiliunt, груну. + + +*praesŏno, sŏnŭi, —, 1. (сумњиво), напред зујати, брујити. + + +praespargo, (praespergo), 3. (Lucr.), најпре посути: viam. + + +praestābĭlis, adj. с comp. и sup. = praestans: virtus; exceptā virtute nihil est amicitiā praestabilius. + + +praestans, ntis, adj. с comp. (part. од praesto1), изредан, одличан, изврстан: natura; civis; *†с gen. p. animi = храбар; *с inf. p. ciēre viros, покренути. + + +praestantĭa, ae, f. (praestans), изврсност, врсноћа, изредност. + + +†praestātĭo, ōnis, f. (praesto), јемство. + + +praesterno, 3. (ретко), спреда или најпре посути: eo praesternebant folia farfari; trop. припремити, зготовити, пут поравнати: peto praesternas ad quod hortaris. + + +*†praestĕs, stĭtis, comm. (praesto1), настојник, заштитник. + + +praestigĭae (stī и stĭ), ārum, f. (можда од praestringo), опсена, маштаније, обмана: oculorum; nubium, варљиве слике у облацима; verborum, празне речи; per praestigias, скровито, варљиво. + + +praestigĭātor, ōris, m. и praestigĭātrix, īcis, f. (praestigiae), опсенар, варалица. + + +praestĭno, 1. (предкл. и касно), куповати: pisces. + + +praestĭtŭo, tŭi, tūtum, 3. (prae-statuo), напред одредити, утврдити: tempus; diem. + + +praesto1, stĭti, stĭtum и stātum, 1. 1) intrans. напред (спреда) стајати, бољи (изврснији) бити, одликовати се, истицати се: inter alqs; p. re alqā и (предкл.) моти; напосе impers. praestat; боље је: multo praestat, много је боље; p. mori quam vivere. Отуда = надмашити, превазићи: p. alqm virtute; homo praestat bestiis. — 2) trans. а) показати се: p. se fortem, invictum, дрским, непобеђеним; p. se eum qui etc, показати се као такав који итд.; б) чинити, учинити, вршити и сл.: p. rem publicam salvam, спасти државу; p. socios salvos, одржати; p. munus, пршити дужност; p. jus hospitii, испунити; p. ea quae praescripta sunt, чинити што је прописано; в) указати, држати, сачувати, дати и сл.: alci honorem; patriae pietatem; p. benevolentiam, fidem, virtutem, показати се благонаклоњен, веран. врли; p. alci silentium, дати коме мира (не досађивати му говором); p. alci memoriam, успомену чију хранити; p. mille milites, дати; p. stipendium, војницима издати плату, p. fidem, promissum, сверовати, одржати реч; г) доказати, обелоданити: p. aiqd re, делом; omnia. — 3) јамчити за кога или што, добар стајати, подјамчити, се, одговарати: alqm; alqd; p. factum alcjs, примити на се одговорност за чије дело; p. incertum vitae casum; praesto alqd futurum esse, да ће се што догодити; p. alci damnum, јамчити коме да ће му се штета накнадити. + + +praestō2, adv. (prae-situs) (свагда у свези с глаголом sum), бити овде, ту, на руци: p. est apud me; ipsum p. video, видим га сама ту. Отуда а) = бити ту у помоћи; дакле p. esse = помоћи, заузети се за кога или што: p. esse alci, saluti alcjs, ad omnia, у свакој прилици; б) (ретко) = бити ту у непријатељском значењу: p. mihi fuerunt cum facibus, дођоше ми с буктињама. + + +praestōlor, dep. 1. (praesto2), бити спреман дочекати кога или што, чекати (пор. exspecto, opperior): alci; (предкл.) alqm; alcjs adventum. + + +praestringo, strinxi, strictum, 3. 1) *†стегнути, стиснути, свезати: pollices; manum. 2) отупити: aciem ferri; aciem oculorum, помрачити вид; aures, ослабити слух. + + +praestrŭo, struxi, structum, 3. 1) спреда градити; отуда trop. а) пре набавити, стећи: fraus fidem sibi in parvis praestruit; б) †спремити, приправити: alqd. 2) *спреда заградити, зазидати, заградом затворити: aditum; portam. + + +praesŭl, sŭlis, m. (praesilio), који спреда скаче, игра; напосе = начелник Салија (свештеници Salii) при њиховом свечаном спроводу кроз варош. + + +praesulto, 1. (prae-salto), спреда скакати: p. signis. + + +praesum, fŭi, esse, 1) стајати на челу, управљати, владати и сл.: praeesse negotio; provinciae, управљати; p. potestati, бити на челу управе; p. ludis; sacris; exercitui, бити војвода; p. classi, бити заповедник над флотом: non solum interfuit rebus sed etiam praefuit; p. crudelitati, имати великог дела у свирепству; p. studio, artificio, одликовати се у науци, вештини. 2) *штитити, бранити: Lares praesunt moenibus. + + +*†praesūmo, sumpsi, sumptum, 3. 1) напред узети: p. dapes, у себе узети = јести; remedia, лек; p. gaudium, напред уживати; opinic (suspicio) praesumpta = подозрење; ingenium judicio praesumitur, нарав је јача него што је моћ суђења. 2) trop. p. futura, унапред замислити будућност; p. rem voto, унапред желети; p. alqd cogitatione, унапред о чему мислити; p. gravem militiam, унапред замишљати; multa temere sperata atque praesumpta, много смеле наде и претпоставке (очекивања). + + +†praesumptĭo, ōnis, f. (praesumo), упр. узимање унапред; отуда 1) уживање унапред: rerum. 2) претпоставка, очекиване. + + +*†praesŭo, sūtus, 3. упр. спреда опшити; отуда спреда чим покрити: hasta praesuta pennis. + + +*†praetĕgo, texi, tectum, 3. спреда покрити: saxa praetegunt somnum tuum, штите. + + +praetendo, tendi, tentum, 3. 1) напред пружити: cornua. 2) спреда што протегнути, разапети, поставити и сл.: p. saepem segeti, подићи плот пред њивом; p. vestem oculis, држати пред очима; p. insidias, поставити заседу; †pass. praetendi = пружати се, лежати пред чим или до чега: Baeticae praetenditur Lusitania. 3) trop. изговарати се чим, за правдање наводити и сл.: p. numen deorum sceleri suo, свој злочин божанским мигом покривати; p. ignorantiam, изговарати се незнањем. + + +*†praetento, 1. 1) најпре опипати, испитати, преметнути: *iter baculo: culcitas. 2) најпре покушати, огледати: vires suas. + + +†praetĕnŭis, adj. веома танак: folium; sonus. + + +*praetĕpesco, tĕpŭi, —, 3., најпре се угрејати, усијати: si praetepuisset amor. + + +praeter (prae), I. adv. 1) (предкл.) више: p. sapere quam etc. 2) изван, осим, до: omnibus discedere licuit praeter rerum capitalium damnatis, свима је слободно било отићи осим оних који су итд.; praeter quod осим што; praeter propter = отприлике, мање више. — II. praep с acc. 1) мо: p. castra ire; p. oculos alcjs, наочиглед коме; p. oram дуж обале; praeter pedes. пред ногама. 2) trop. = против. *p. spem; opinionem; consuetudinem; naturam. 3) = више него: gustatus dulcitudine praeter ceteros sensus (више него остала чула) commovetur. 4) = преко: praeter modum, преко сваке мере. 5) осим: nemo p. me; omnes praeter unum; ut p se denos adducerent, да сваки осим себе још по десеторицу доведе; p. haec, осим тога. + + +*praetĕrăgo, 3. терати (протерати) мимо чега: equus deversoria nota praeteragendus, коњ, кога треба протерати мимо познатих гостионица. + + +praeterbīto, —, —, 3. (Plaut.), ићи мимо чега: cave praeterbitas aedes illas, пази да не прођеш мимо оне куће. + + +praeterdūco, 3. (Plaut.) провести покрај чега: alqm. + + +praetĕrĕā, adv. 1) осим тога, изван тога. 2) кад се показује распоред и ред, онда, затим. 3) *после, више: neque eum p. vidit, нити га је више видео. + + +praetĕrĕo, īvi и чешће ĭi, ĭtum, ĭre, 4. 1) пролазити, проћи испред или покрај чега: alqm; hortos; praeteriens dixit, рекао је пролазећи мимо; amnis praeterit, тече покрај; tempus praeterit, пролази. Отуда trop. а) alqd me praeterit = нешто ми је непознато; non me praeterit = знам врло добро; б) (Com.) = избећи, уклонити се од чега: p. malum; в) = превазићи: alqm; г) = *прећи, превршити: modum; д) = предњачити, претећи: p. alqm cursu. 2) trop. прећи, наиме а) у говору или писму изоставити, не споменути: alqm; caedem alcjs; p. syllabas, у изговору прећи, не прочитати; б) = занемарити, не узети у обзир, заборавити и сл.; н. пр. при наследству, наградама, изборима и сл.: is praeteritur = не добија место, за које се тражио. Отуда = не одобравати: austera poëmata; в) *пропустити што урадити: facere alqd. + + +praeterĕquĭto, 1. пројахати, мимо јахати. + + +praeterfĕror, lātus sum, ferri, pass 3. пројурити мимо чега: simul latebras eorum improvida acies praeterlata est, тек што је несмотрена чета мимо њихове заседе пројурила. + + +praeterflŭo, 3. 1) тећи покрај чега: castra. 2) trop. пролазити, проћи: voluptas. + + +praetergrĕdĭor, gressus sum, grĕdi, 3. (gradior), проћи мимо чега: castra. + + +praetĕrhāc, adv. (Plaut.), преко тога, више, још: si p. verbum facies = ако још једну реч проговориш. + + +praetĕrĭtus, adj. (praetereo), прошли, прошасти: res; tempus; subst. praetĕrĭta, ōrum, n. = што је прошло, прошлост; *viri praeteriti, некадашњи, покојни; p. stipendium, заостала (неисплаћена) плата. + + +praeterlābor, lapsus sum, lābi, dep. 3. провући се, протећи, пројурити мимо чега: flumina praeterlabentia; p. tumulum, tellurem провести се лађом мимо чега или кога; trop. definitio praeterlabitur, измиче се из памћења. + + +praetermĕo, 1. (предкл. и касно), ићи покрај чега. + + +praetermissĭo, ōnis, f. (praetermitto), 1) изостављање. 2) пропуштање: p. aedilitatis, нетражење едилске службе. + + +praetermitto, mīsi, missum, 3. 1) пропуштати: alqm; nullum diem praetermitto quin alqd legam, ни дана не пропустим, а да што не читам; p. occasionem; tempus, време не употребити. 2) занемарити, пропустити: defensionem; officium; scelus, не учинити; p. facere alqd. 3) у писму или говору изоставити: verbum; alqd. 4) праштати, не казнити: alqd. + + +†praeternāvĭgo, 1. бродити мимо чега. + + +praetĕro, trīvi, trītum, 3. спреда отрти: rem; amim (прстен) limā; primores dentes. + + +praeterquam, adv. осим, изван nihil praeterquam seditio fuit, не беше ништа осим побуне; nec quidquam est praeterquam ut etc. или praeterquam quod etc, нити има друго шта осим што итд.; praeterquam si etc., осим ако итд.; кад што стоји само praeterquam у скраћеној изреци (место praeterquam quod etc. у потпуној изреци), н. пр. cum his, praeterquam finitimis populis (место: praeterquam quod finitimi populi erant), ab canusā etiam tam nefandā bellum instabat, с овима, осим што беху суседни народи, још и из тога безбожног узрока претијаше рат. + + +praetervectĭo, ōnis, f. (praetervehor), пролажење мимо чега. + + +praetervĕho, etc. 3. (само у пасивном облику praetervĕhor као dep. 3), 1) мимо чега проћи, пројахати, провести се (колима или лађом): classis praetervehens, флота што плови мимо; equo praetervehens, јашући мимо; Locros classe praetervehor, флотом се провезем покрај Локра; naves Apolloniam praetervectae. 2) trop. прећи: hunc locum silentio praetervehar, прећутаћу; oratio praetervehitur aures = не слуша се с довољном пажњом. + + +praetervĕho, etc. 3. (само у пасивном облику praetervĕhor као dep. 3), 1) мимо чега проћи, пројахати, провести се (колима или лађом): classis praetervehens, флота што плови мимо; equo praetervehens, јашући мимо; Locros classe praetervehor, флотом се провезем покрај Локра; naves Apolloniam praetervectae. 2) trop. прећи: hunc locum silentio praetervehar, прећутаћу; oratio praetervehitur aures = не слуша се с довољном пажњом. + + +praetervŏlo, 1. 1) пролетети мимо кога или чега: alqm; opportunitas temporis praetervolat. 2) trop. а) у говору или у писму у трку преко чега прећи: alqd; б) измаћи се: numerus praetervolat eos. + + +praetexo, texŭi, textum, 3. упр. спреда ткати; отуда 1) †напред метнути: nomina auctorum. 2) каквим ткањем спреда накитити (опервазити): purpura praetexit amictus tuos, твоја је хаљина спреда порфиром оперважена; тако особ. toga (purpurā) praetexta или subst. praetexta, ae, f. звала се порфиром оперважена хаљина коју су носили виши државни чиновници и поглавари, а и мушка деца до своје седамнаесте године; fabula praetexta = драма у којој лица беху отмени Римљани. Отуда trop. а) уопште чим спреда снабдети, накитити: natura omnia lenioribus principiis praetexuit, природа свачему даје блажи почетак; p. carmen primis literis, прва слова метнути пред песму: domus praetexta lauru, пред којом је ловорика; б) спреда покрити: flumen praetexuit ripas arundine; *puppes praetexunt litora, лађе стоје у реду одмах уз обалу; p. culpam, сакрити; в) као изговор навести, правдати се: causam praetexere. + + +praetexta, ae, в. praetexo 2). + + +praetextātus, adj. (praetexta; в. praetexo 2), 1) који има хаљину toga praetexta: homo p.; aetas p., доба испод седамнаест година. 2) = срамотан: verba; mores. + + +†praetextŭs, ūs, m. (praetexo), 1) урес, украс. 2) спољашњи изглед, привидност. 3) изговор, излика: hoc praetextu. + + +praetextus, adj. (part. од praetexo), 1) toga p. или само praetexta, ae, f. (в. praetexo 2); исто тако и fabula p. 2) †praetextum, i, n., а) урес, украс; б) изговор, излика, шеврдање. + + +*†praetĭmĕo, 2. унапред се бојати: sibi p., за себе самог. + + +*praetinctus, adj. (tingo), пређе поквашен: semina veneno praetincta. + + +praetor, ōris, m. (= praeitor од praeeo), 1) упр. а особ. у старије доба = начелник, војвода, поглавар уопште; употребљава се дакле и за римске поглаваре уопште (тако за конзуле у старије доба; praetor maximus = dictator), и за војсковођу, генерала, особ. у страних народа. 2) напосе у Риму поглавар који је био одмах за конзулом и судску струку отправљао, претор (најпре један, после два, а доцније њих више до шеснаест. 3) = propraetor, в. ту реч. + + +†praetōrĭānus, adj. (praetorium), који припада телесној стражи (в. exercitus; cohors). + + +praetōrĭus, adj. (praetor), 1) што припада војводи, војводски (в. praetor 1): cohors p., кохорта која је свагда била око војводе као његова телесна стража; navis p., адмиралска лађа; imperium p., главно заповедништво; porta p., у војном стану врата најближа војводином шатору. 2) преторски (praetor 2): p. potestas, преторска власт, достојанство; comitia praetoria, скупштина сазвана ради избора претора: jus p. закони претором предложени; homo praetorius, који је већ био претор. 3) што припада пропретору (в. praetor 3) и propraetor). — Отуда subst. praetōrĭum, ĭi, n. а) војводин шатор у стану, главни стан; б) војни савет: dimittere p., војни савет распустити; в) стан пропреторов, званични стан намесников; г) †уопште господски стан, особ. кућа на пољском имању; *ћелија матичина у саћу; †= milites praetoriani, царска телесна стража; њихов заповедник звао се praefectus praetorio. + + +praetorquĕo, tortus, 2. (предкл. и касно), заврнути: collum. + + +*praetrĕpĭdo, 1. веома се журити. + + +†praetrĕpĭdus, adj. веома страшљив: homo. + + +praetrunco, 1. (Plaut.) спреда одсећи, одрезати: collum; linguam. + + +praetūra, ae, f. (praetor), достојанство, служба преторска, претура. + + +praeumbro, 1. упр. спреда засенити; отуда = помрачити. + + +praeustus, adj. (part. од prae-uro), спреда нажежен, нагорео: sudes, коље (да отврдне); stipites; hasta. + + +praevălens, ntis, adj. (part. од prae-valeo), веома моћан: populus. + + +†praevălĕo, vălŭi, —, 2. 1) бити веома моћан, много моћи, важити и сл.: p. auctoritate; p. gratiā, opibus, имати много пријатеља, средстава. 2) †више моћи (од другога), бити јачи или силнији: virtute semper praevalet sapientia, јача је мудрост од јунаштва. + + +praevălĭdus, adj. веома јак, силан: juvenis; legiones; urbs; terra p., веома родна; vitia praevalida, пороци што су мах преотели. + + +praevallo, 1. (ретко), опкопати: †pontem. + + +praevārĭcātĭo, ōnis, f. (prae-varicor). преступање дужности, издаја (особ. о тужиоцу или адвокату који је с противном странком у потајном споразумљењу), прекршивање вере. + + +praevārĭcātor, ōris, m. (praevaricor), преступник дужности, издајица: p. Catilinae, тобожњи тужилац Катилинин; p. causae publicae, тобожњи бранилац опште ствари. + + +praevārĭcor, dep. 1. (praevarico), 1) не ићи право, шеврдати: arator praevaricatur, не иде право (с плугом кад оре). 2) trop. о адвокату који само привидно напада противну странку, а у ствари је потајно потпомаже, преступити дужност, своју ствар издати: p. accusationi. оптуженој страни потајно на руку ићи. + + +praevĕhor, vectus sum, 3. pass., 1) напред се возити, јахати, бродити и сл.: praevehi curru, equo, navi; equites praevecti, који су напред јахали; missilia praevehuntur, копља лете пред њима. 2) †пројурити, пролетети, провести се покрај чега: Rhenus praevehitur Germaniam, тече покрај Германије; verba praevehuntur, речи пролећу. + + +†praevēlox, ōcis, adj. веома брз. + + +praevĕnĭo, vēni, ventum, 4. напред или пре доћи, претећи, предварити: alqm; desiderium plebis; p. breviore viā; praeventus est morte, претекла га је смрт. + + +*praeverro, 3. премести, омести, почистити: latas veste jacente vias. + + +praeverto (praevorto), verti (vorti), versum (vorsum), 3. и praevertor, dep. 3. 1) *пред ким ићи, трчати, престићи: p. ventos cursu. Отуда trop. а) предупредити, осујетити: rem; fata me praevertunt; huic rei praevortondum existimavit, држао је да то треба предупредити; б) (Plaut.) p. poculum = пре испити: в) *p. animos amore, унапред обузети, пленити; г) бити пречи, јачи, превазићи, више ваљати: amor praevertit pietati; metus praevertit. 2) пре се обратити чему: illnc praevertamur, да оно најпре посмотримо. Отуда заузети се поглавито за што, латити се чега: p. rei alci; p. alqd serio, примити се чега озбиљно; p. quod in rem sit, учинити све што треба; †p. pigritiae, уленити се. + + +praeverto (praevorto), verti (vorti), versum (vorsum), 3. и praevertor, dep. 3. 1) *пред ким ићи, трчати, престићи: p. ventos cursu. Отуда trop. а) предупредити, осујетити: rem; fata me praevertunt; huic rei praevortondum existimavit, држао је да то треба предупредити; б) (Plaut.) p. poculum = пре испити: в) *p. animos amore, унапред обузети, пленити; г) бити пречи, јачи, превазићи, више ваљати: amor praevertit pietati; metus praevertit. 2) пре се обратити чему: illnc praevertamur, да оно најпре посмотримо. Отуда заузети се поглавито за што, латити се чега: p. rei alci; p. alqd serio, примити се чега озбиљно; p. quod in rem sit, учинити све што треба; †p. pigritiae, уленити се. + + +*†praevĭdĕo, vīdi, visum, 2. пре других видети; најпре видети; предвидети: futura; ictum; quid is dicturus sit, шта ће он рећи. + + +*praevĭtĭo, 1. пре покварити, опоганити: aquam. + + +*praevĭus, adj. (prae-via), претходан. + + +praevŏlo, 1. напред летети: aquila leni meatu praevolat. + + +praeverto (praevorto), verti (vorti), versum (vorsum), 3. и praevertor, dep. 3. 1) *пред ким ићи, трчати, престићи: p. ventos cursu. Отуда trop. а) предупредити, осујетити: rem; fata me praevertunt; huic rei praevortondum existimavit, држао је да то треба предупредити; б) (Plaut.) p. poculum = пре испити: в) *p. animos amore, унапред обузети, пленити; г) бити пречи, јачи, превазићи, више ваљати: amor praevertit pietati; metus praevertit. 2) пре се обратити чему: illnc praevertamur, да оно најпре посмотримо. Отуда заузети се поглавито за што, латити се чега: p. rei alci; p. alqd serio, примити се чега озбиљно; p. quod in rem sit, учинити све што треба; †p. pigritiae, уленити се. + + +pragmătĭcus, adj. (πραγματικός), вешт у државним пословима, вешт у послу. Отуда subst. pragmătĭcus, i, m. зналац права, који је у правима и судском поступку био искусан и говорницима и адвокатима знањем својим за новце на руку ишао. + + +prandĕo, prandi, pransum, 2. 1) intrans. ручати (доручковати); отуда part. pransus = који је ручао; milites curati et pransi = спремни за полазак. 2) trans. *јести, ручати што: olus. + + +prandĭum, ĭi, n. (prandeo), ручак (око подне), доручак (в. jentaculum): p. alci videre, спремити; alqm ad prandium invitare. + + +pransĭto, 1. (intens. од prandeo) = prandeo 2): polentam. + + +pransor, ōris, m. (prandeo), који руча; гост. + + +†pransōrĭus, adj. (pransor), што спада у ручак. + + +pransus в. prandeo 1). + + +Prasĭi, ōrum, m., народ у Индији. + + +†prăsĭnus, adj. (πράσινος), зелен као лук: factio prasina, у зелено обучена странка оних што се у цирку утркују. + + +*†prātensis, adj. (pratum), што расте или се налази на ливади, ливадски: flores. + + +prătum, i, n, ливада. Отуда *а) трава, сено на ливади: secare prata косити сено; б) prata Neptunia = море. + + +prāvē, adv. са sup. (pravus), 1) криво, косо: p. sectus unguis. 2) зло, наопако, неваљало: p. cenare; versus p. facti. + + +prāvĭtās, ātis, f. (pravus), 1) кривина, неправилност membrorum; corporis. 2) trop. а) невештина у понашању; б) неваљалство, опакост: p. animi; в) = неправилан изговор. + + +prāvus, adj. с comp. и sup. 1) крив (прекорно; пор. obliquus), искривљен: talus; elapsi in pravum artus, удови у криво израсли. 2) trop. наопак, зао, неваљао и сл. (блаже него malus). homo; consilium; cupido; ambitio; spes; dux p., невешт; civium ardor prava jubentium, жестина грађана што ти налажу да чиниш зла дела. + + +Praxĭtĕlēs, is, m. (Πραξιτέλης), 1) славни вајар атински око г. 400 пр. Хр. Отуда Praxĭtĕlĭus, adj. 2) други грчки вештак из доцнијег времена. + + +prĕcārĭō, adv. (preces), 1) молбом, молбено, путем молбе, милости: petere; tradere alci alqd p., на молбу. 2) нестално, несигурно: p. praeesse = до опозива, до чије воље. + + +prĕcārĭus, adj. (preces), 1) измољен, испрошен, испросјачен: vita; auxilium. 2) *†по вољи дан (= што се свагда може опозвати), несталан, неизвестан: forma; imperium. + + +prĕcātĭo, ōnis, f. (precor), мољење, молба, молитва: precationes facere; victimam caedere sine precatione. + + +prĕcātor, ōris, m. (precor) (Com.), који се за другога моли, посредник. + + +prĕces, cum, f. (од sing. prex у обичају су само abl. prece и предкл. dat. preci и acc. precem), 1) молба: omnibus precibus orare; preces alcjs audire; preces fundere ab imo pectore, из дубине душе; humili prece; magna prece orare. 2) молитва: preces et vota. Напосе *а) = молба за другог, посредовање; б) = клетви, проклињање: в) = жеља. + + +prĕcor, dep. 1. (preces), 1) молити: precari alqdabalqo; p. alqm; opem; p. pro se; haec precatus sum; te precor ut (ne) id facias. 2) молити се (у мирном стању; пор. supplico): p. Jovem; deos; ређе p. ad deos. 3) коме што желети (добро или зло: alci alqd; bene p.; male p.; alci mala; напосе precari alci = проклињати кога. + + +prĕhendo или prendo, prendi, prensum, 3. 1) ухватити, узети, примити (физички; пор. capio, sumo): p. dextram alcjs; p. alqm manu. Отуда а) *p. alqm cursu, стићи; p. oras ltaliae, доспети до Италије; p. a. qd oculo, опазити; б) = ухватити, затворити: servum. 2) дочепати, зграбити, а) ухватити кога да се с њим говори: p. alqm solum, између четири ока; б) *кад је реч о каквој опасности и несрећи и сл.= напасти: *prensus in mari Aegaeo = олујом дочепан. 3) *†ухватити кога на злу делу, укебати: prendi in furto; prendi mendacii, у лажи. + + +prĕhensĭo (prensĭo), ōnis, f. (prehendo), 1) †хватање = право ухватити кога: habere prehensionem. 2) витао, чекрк (машина којом се што увис диже). + + +prĕhenso, обичније prenso, 1. (intens. од prehendo), 1) хватати, ухватити: p. manus alcjs; brachia; 2) ухватити кога да се с њим говори, да се што од њега моли, да му се за што захвали итд.: prensare veteranos; amicos. 3) кад је говор о онима што су тражили какву државну службу, па су обилазећи (ambitio) људима руке стискивали да им се умиле и препоруче, дакле = молити, тражити службу: prensaro homines; patres; а и само prensare: prensat Galba = тражи се за конзула. + + +prēlum, i, n. (premo), гњет, тисак (прес), цедило. + + +prĕmo, pressi, pressum, 3. 1) тискати, притискивати, стиснути, гњечити: p. anguem, згазити на змију; premere pedem alcjs pede, стати коме на ногу, очепити кога; *p. membra paterna rotis = превести се преко очина тела; *p. natos ad pectora, децу на своје груди притиснути. Отуда а) својим телом притискивати што: premere torum, humum лежати на постељи, на земљи; tergum equi, јахати коња; p. currum, возити се; p. vestigia alcjs, поћи чијим трагом; p. locum praesidiis, посести; б) *p. frena dente, гристи узде; p. ubera = мусти: p. mella, цедити; p. vina; в) p. litus, одмах уз обалу пловити; p. aëra = летети; г) p. lac правити сир; *p. frena, чврсто држати; д) натоварити, оптеретити: pressus magno onere; pressus mero, пијан; premere navem merce = натоварити лађу робом; ђ) заокупити, утеснити, у шкрипац довести: hostes; alqm verbo; p. reum; premi angustiis, бити у шкрипцу; е) гонити, вијати: p. cursum apri; p. cervum in retia, сагнати у мрежу. Отуда *culpam poena premit comes, кривицу казна прати сустопице; ж) нагонити, јако журити: p. alqm ad exeundum; з) p. equum, укротити, савладати; и) p. argumentum, држати се доказа. 2) *утиснути: p. vomerem, дубоко заорати. Отуда = означити, забележити: rem notā. 3) *†потиснути: p. currum, ниско се возити; premi, спуштати се, падати. Отуда а) p. virgulta, садити; sulcum, копати или орати; p. alqm = оборити; б) trop. омаловажити, умањити: superiores; famam alcjs; в) превазићи, помрачити: alqm re alqā; г) овладати, под својом влашћу држати: populos; д) на штету бити, шкодити: unum crimen premit reum. 4) стиснути што је отворено или растављено: р, oculos; p. fauces alci, гушити кога; p. os, заклопити уста; p. collum alcjs laqueo = удавити; pressus amplexus, тесни загрљај. Отуда а) = ограничити, обрезати: vitem falce; б) "притегнути: habenas; в) скратити: alqd; г) уставити, задржати: sanguinem; vocem; clamor pressus, потмула вика; p. vocem alcjs, ућуткати кога. 5) *†покрити, сакрити: canitiem galeā; p. iram: p. ossa, закопати; p. alqd ore, прећутати. + + +prendo в. prehendo. + + +prĕhendo или prendo, prendi, prensum, 3. 1) ухватити, узети, примити (физички; пор. capio, sumo): p. dextram alcjs; p. alqm manu. Отуда а) *p. alqm cursu, стићи; p. oras ltaliae, доспети до Италије; p. a. qd oculo, опазити; б) = ухватити, затворити: servum. 2) дочепати, зграбити, а) ухватити кога да се с њим говори: p. alqm solum, између четири ока; б) *кад је реч о каквој опасности и несрећи и сл.= напасти: *prensus in mari Aegaeo = олујом дочепан. 3) *†ухватити кога на злу делу, укебати: prendi in furto; prendi mendacii, у лажи. + + +prensātĭo, ōnis, f. (prenso), тражење службе (в. prehenso 3). + + +prenso в. prehenso. + + +pressē, adv. с comp. (pressus), 1) †притиснуто. 2) о изговору, кратко, збијено; p. dicere; pressius describere. 2) о изразу у говору, а) кратко, збијено, просто; б) тачно, одлучно. + + +pressĭo, ōnis, f. (premo), притисак, притискивање; — у plur. pressĭōnes = подлога, за подизање терета. + + +presso, 1. (intens. од premo), стискати: ad pectora; p. ubera = мусти. + + +pressus1, adj. с comp. (part. од premo), 1) стиснут, збијен. Отуда presso gradu (pede) incedere и сл., одмереним, лаганим кораком. 2) trop. а) о гласу, тих, умерен: modi; vox; б) о изразу у говору, збијен, кратак, прост; oratio; orator; stilus; Thucydides verbis pressus = тачан, јасан; в) о раду, уздржљив, који се скањује: cunctatio. + + +pressŭs2, ūs, m. (premo), притисак: ponderum. Отуда = стискивање: palmarum; p. oris, стисак уста да изговор не буде развучен. + + +prestēr, ēris, m. (πρηστήρ) (предкл. и касно), ватрени вихор (који се указује у виду ватреног стуба). + + +prĕtĭōsē, adv. с comp. (pretiosus), скупоцено, сјајно. + + +prĕtĭōsus, adj. с comp. и sup. (pretium), 1) скупоцен, што много новца вреди: equus; res. 2) *скуп, што много трошка стаје: operaria; Thais; nox. 3) *који много троши: decorum p. emptor. + + +prĕtĭum, ĭi, n. 1) цена, вредност које ствари; constituere (facere) pretium merci, одредити цену, проценити; pretia jacent, цене су мале; esse magni, parvi etc. pretii, много, мало итд. вредити; habere pretium или esse in pretio имати вредност, бити на цени; pretio suo alqd vendere, по правој цени. 2) новац, који се на што потроши, цена, плата (за какву куповину; пор. praemium и mirces): p. reī alcjs; често abl. pretio = за новце, за плату; magno p. скупо; parvo p, јевтино; habes p. = наплаћен си. Отуда а) = новац уопште: deus conversus in pretium (о Јупитеру, преображеном у златну кишу); б) operae pretium est = вредно је труда; facere operae pretium, учинити што вреди; в) уопште = награда, мазда: p. recti etperperam facti = награда и казна; pretium est mori, смрт је казна. + + +Prĭămus, i, m. (Πρίαμος), 1) син Лаомедонтов, краљ тројански, муж Хекубин, отац Хекторов, Паридов, Касандрин и других, при освојењу Троје убијен Пиром, сином Ахиловим. Отуда а) Prĭămēĭs, ĭdis, f. (Πριαμηΐς), Пријамова кћи = Касандра; б) Prĭămĕĭus, adj.: hospes Pr. = Paris; в) Prĭămĭdĕs, ae, m. (Πριαμίδης), син Пријамов. 2) (Virg.) унук Пријамов, син Политов (Polites). + + +prīdem, adv. (од застарелога) pris, откуда и prior итд.), 1) одавно, давно (пор. diu): non pridem, не баш давно; quam pridem? од колико времена? 2) †нека да, иначе, ономадне. + + +†prīdĭānus, adj. (pridie), од пређашњега дана, јучерашњи: cibus; reliquiae. + + +prīdĭē, adv. (од застарелога pris, [откуда и prior, pridem] и dies, као скраћено од priori die), уочи, дан пре: illo loco p. pugnatum erat, онде је дан пре било боја; p. quam Athenas veni, уочи мога доласка у Атину; pridie cum diem и p. ejus i diei. уочи тога дана; pridie Kalendas Januarias, уочи нове године = 31 децембра; p. Nonas Februarias, 4 фебруара; p. Nonas Martias, 6 марта; p. Idus Octobres, 14 октобра. + + +Prĭēnē, ēs, f. (Πριήνη), варош у Јонији. + + +*prīmaevus, adj. (primusaevum), у првим годинама, млад, млађан. + + +†prīmānus, adj. (primus), војник прве легије. + + +prīmārĭus, adj. (primus), један од првих међу својима, одличан, знаменит, главан: vir; primarius locus, прво место. + + +prīmĭgĕnĭus, adj. (primusgeno), прво рођен, најпрви, првобитан; као subst. Prīmĭgĕnĭa, ae, f., придевак Фортуне, као пратилице својих љубимаца од рођења њихова, рођена срећа. + + +prīmĭgĕnus, adj. (primusgeno) (предкл.) = primigenius. + + +prīmĭpīlāris, is, m. и prīmĭpīlārĭus, ĭi, m. = primipilus. + + +prīmĭpīlus, i, m. в. pīlus. + + +prīmĭtĭae, ārum, f. (primus) 1) *†првине од плода: p. metallorum, први добитак од метала. 2) trop. почетак или први покушај уопште. + + +prīmĭtŭs, adv. (primus), први пут, прво. + + +prīmō, adv. (primus), 1) из почетка, најпре, испрва: p. quinque naves habuit, postea decem. 2) (ретко) = primum. + + +prīmordĭum, ĭi, n. (понајвише у plur.) (primus-ordior), први почетак (у племенитијем и свечанијем говору; пор. initium, principium), порекло: primordia mundi; gentis; urbis; — Напосе почетак владања. + + +prĭmōres, rum, m. најугледнији, најодличнији људи (пор. proceres, optiniates): primores civitatis; pp. populi, у народу. + + +prĭmōris, e, adj. (nom. sing. нема) (primus), 1) (предкл. и касно) први: imbres primores; dentes primores, први зуби после рођења. 2) најпредњи: primores digiti, врхови од прстију; primoribus labris attingere, крајем усана додирнути, trop. = површно се упознати с чиме; in primore (in primori) acie, у првом убојном реду. 3) најугледнији, најглавнији: primores feminae; venti. + + +prīmŭlum, adv. (предкл.) (dem. од primum), први пут, прво. + + +prīmŭlus, adj. (предкл.) (dem. од primus): primulo diluculo, у освитак. + + +prīmum, adv. (primus), 1) први пут: hodie p. 2) при набрајању, прво, а за њим иде deinde, tum, postea: omnium primum. најпрво, пре свега. 3) у свези са ut, quam, quum, а и са simulac, ubi, чим, како: quam primum fieri potuit, чим се могло. + + +prīmus, adj. (sup. од prior), 1) као adj. num. ord., први (у простору или у времену): ducem primum interfecit; primae literae; in primis (међу првима) mater lapidem attulit; p. dies; primo quoque tempore, чим буде могуће, првом приликом. Често значи први део које ствари: prima nocte, у сутон; primo tumultu, у почетку гунгуле; primus sol, сунце што се рађа; а primo, од почетка; in primo, у почетку, прво. Отуда напосе subst. prīma, ōrum, n. а) почетак; б) стихије, елементи; в) prima naturae (филозофски term. t.), први природни нагони; г) види 3) а) аб). — 2) у простору, предњи: primi dentes; cecidit inter primos; prima labra = primora (в. ову реч); in prima provincia, у предњем делу провинције. Напосе subst. provocare in primum = у најпредњи део убојнога реда; in primo ire, напред, прво. — 3) први у части, вредности и сл., најодличнији, најугледнији, најотменији итд.: quindecim primi Massiliensium; homines primi; *primae virginum; comitia prima (тј. centuriata и tributa) најважнија; quod primum puto, што држим за најглавније. Отуда а) primae (sc. partes), аа) главна улога у позоришном делу: agere primas, играти прву улогу; аб) прво место: dare primas; тако и prima (n.) tenere, прво место заузимати; б) in или cum primis (пише се и спојено inprimis, cumprimis) као adv. – особито. + + +princeps, cĭpis, adj. (primus-capio), 1) први (особ. који први ради или почиње, а други се за њим поводе; пор. primus): p. in proelium ibat; p. erat in agendo; p. rerum novandarum, први у покушајима да се старо стање чим новим замени; Sicilia p. se ad amicitiam populi Romani applicuit, Сицилија беше прва (провинција) што је ступила у пријатељство с римским народом. 2) најугледнији, најодличнији, најбољи, први у држави (пор. primores, proceres): viri principes: principes civitatis; ille princeps ingenii et doctrinae (ретко), први умом и науком; p. Romanus, врло одличан римски државник; често и subst. princeps и princĭpes, pum, m. (и о људима и о стварима; amor princeps ad conciliandam benevolentiam, љубав је поглавито средство за итд. Напосе а) princeps senatūs = сенатор, чије је име стајало на првом месту у списку сенатора; б) princeps juventutis = један од најодличнијих витезова; а у време царства = царевић. 3) начелник, старешина, глава, коловођа и сл.: p. consilii, коловођа; principes conjurationis, коловође завере; p. Stoicorum, оснивач стојичке секте; p. belli infereadi, који је отпочео, који на челу стоји; princeps familiae, отац породице; p. gregis, управник глумачке дружине. 4) *† владалац, кнез, у Риму цар. 5) princĭpes звали се војници што стајаху у другом реду (првобитно у првом, отуда име) између оних што се зваху hastati и triarii. Отуда princeps а) стоји кадшто као coll. у једнини, а значи множину (место principes); б) место = centurio principum (пор. primus, secundus hastatus). + + +princĭpālis, adj. (princeps), 1) први, првобитни: causa; significatio 2) главни, поглавити, најзнаменитији: quaestio; causa. 3) †владалачки, кнежевски, царски. 4) што спада у principia (в. principium 2) б) = главни: portae principales, двоја главна врата у римском стану, тј. dextra и sinistra. + + +†princĭpālĭtĕr, adv. (principalis), владалачки, царски. + + +princĭpĭālis, adj. (principium), почетни (Lucr.). + + +princĭpĭum, ĭi, n. (princeps), 1) почетак, постанак, порекло (пор. initium, origo): p. urbis, постанак Рима; ducere p. ab alqo, почињати од кога или *лозу вући; p. dicendi, говора; p. capessere, започети; *p. moris, установилац обичаја; p. avorum = праотац; principio или in principio, у почетку; а principio, од почетка; (Plaut.) principio atque, чим. Напосе а) при гласању = praerogativa (в. ту реч): eadem curia fuit principium = та је курија прва гласала; б) у plur. principia, ба) основи, елементи: pp. rerum; pp. juris; бб) pp. naturae = prima naturae (види primus 1) в). — 2) у plur. у војн. говору, а) предњи редови, предње врсте, предња војска, чело (fronte): qui post principia pugnabant; б) велико отворено место у стану где су били шатори врховног војводе, легата и трибуна, и где су се војници скупљали кад им је н. пр. војвода хтео да говори, кад им се судило и сл., главни стан, врховни стан: in vestrorum castrorum principiis; jura reddere in principiis. + + +prĭor, n. prĭus, ōris, adj. (comp.; пор. primus), 1) по времену и по реду, пречи, ранији од другога, први (кад се само о двојици говори): prior eum proelio oppugnavit, први је на њега завојштио; qui prior has angustias occupavit, први је заузео ове кланце; priora comitia, пређашња скупштина; prior Dionysius, старији; prior annus, aestas, ланска година, лето; priore loco dicere, први (од двојице) говорити. Отуда *priores = стари, преци. 2) (ретко) у простору предњи: priores pedes. 3) бољи, одличнији, изврснији у чему: nemo habetur p., никога не држе за претежнијег; p. fuit aetate et sapientiā, старији и паметнији; illa res ei fuit prior, важнија; priores sumus numero, јачи смо бројем; neminem priorem patitur, не да никоме првенство. + + +priscē, adv. (priscus), старински, по старом начину, просто, без околишења. + + +priscus, adj. (сродно с prior, primus) стар (уз то се мисли на вешто поштовања вредно; пор. antiquus, vetus, vetustus), старински, из старога доба, стародреван: homines; prisca severitas; prisci mores; *pudor; *prisca gens mortalium; *sanguis. Отуда а) *пређашњи; б) *по старом обичају, старога кова, озбиљан, строг. + + +pristĭnus, adj. (сродно с prior), 1) пређашњи, негдашњи: dignitas; animus; consuetudo. 2) прошли, јучерашњи, синоћни (али само кад се што у прошлости приповеда, као што се онда и tunc м. nunc, и posterus или iusequens dies м. crastinus; пор. hesternus): dies; nox. + + +pristis и pristix в. pistris. + + +pristis и pristix в. pistris. + + +pistris (или pristis), is, и pistrix и pristix, īcis, f. (πίστρις, πίστριξ), 1) морска грдосија (кит, морски пас и сл.); *кит као звезда. 2) мала лађа брзопловка. + + +prĭŭs, adv. (prior), 1) пре, прије, пређе, раније: p. exire e vita. 2) *= негда. 3) prius quam или сложено priusquam а) пре него: non prius fugere destiterunt quam etc; priusquam dicere coepisti; sine, priusquam amplexum accipio, sciam etc.; б) радије, волети: Aegyptii quamvis carnificinam prius subierint quam ibin violent, Мисирци би радије отрпели ма какве муке него што би кидисали крагују (ibis). + + +prĭvătim, adv. (prius), 1) приватно (да се што тиче само поједине особе а не јавности; opp. publice), у свом сопственом послу, у своје име, за се итд.: publice privatimque petere; p. alci rem mandare. 2) (ретко) код куће: p. se tenere. 3) † особито. засебно, нарочито: de iis p. condidit volumen, о том је засебно писао књигу. + + +prīvātĭo, ōnis, f. (privo), лишавање; ослобођене од каква зла: p. doloris, од бола. + + +†prĭvātīvus, adj. (privo), у граматици, што лишава, одриче: particula p., честица којом се што одриче. + + +prīvātus, adj. (privo), приватан (на поједине особе ограничен), особан, личан и сл.: dummodo calamitas privata sit, кад несрећа само мене постиже (а не целу државу); privata aedificia; privato consilio, на своју руку; res privatae, лични послови или имање; privatae inimicitiae, лично; omnes boni privato consensu, universus senatus publico consensu vestem mutavit. Напосе а) homo p. или subst. prīvātus, i, m., приватан човек, и то аа) за време републике = сваки који није у државној служби; аб) за време царства = сваки поданик у одношају према цару; б) с предлозима употребљава се n. prīvātum, као subst.: tributum conferre ex privato, од свог имања; proripere se ex privato, из куће; in privatum vendere, за приватну употребу; prīvāta, ōrum, n., приватно добро. + + +Prīvernum, i, n., варош у Лацији. Отуда Prīvernās, ātis adj. и subst. = приверњанско добро; Prīvernātes, tum, m. Приверњани. + + +prĭvignus, i, m., (privusgeno), засебнога племена, пасторак; prīvigna, ae, f., пасторка; prīvigni, ōrum, m. (Hor.), пасторчад. + + +prĭvĭlēgĭum, ĭi, n. (privuslex), 1) закон који се тиче само појединих људи, засебна наредба: ferre p. de alqo; irrogare. 2) †таквим законом дано право, повластица, привилегија. + + +prīvo, 1. (privus) упр. кога од чега одлучити, 1) од каква добра = лишити: p. alqm vitā; oculis; somno. 2) од каква зла = опростити, избавити: p. alqm exsilio; injuriă. + + +prīvus, adj., упр. одлучен, 1) у plur. privi = поједини, сваки за се: in dies privos, сваки дан; ut lapides privos ferrent, да донесу сваки по један камен. 2) свој, сопствен, властит: quem ducit priva triremis, који се вози на својој лађи; sive aliud privum, или друго што своје. + + +prō1, praep. с abl. 1) пред (ствар је острагу, за леђима; пор. ante, ob): sedere p. aede Castoris, пред храмом Касторовим; producere copias pro castris; pro oppido. Кадшто се преводи а) = на, у, са: pronuntiare alqd pro tribunali, pro suggestu, на говорници, с говорнице; pro rostris; pro contione, у збору, на скупу; pueri p. tectis erant, спреда на крову, stare pro litore, на обали; б) за (да се означи заштита и одбрана): dicere pro alqo; hoc non est pro me, sed contra me, то није у моју корист, већ на моју штету; dii stant pro meliore causā. 2) место, за: proverbo proprio adhibetur aliud. Тако и у свези pro consule, pro praetore итд. = намесник провинције (откуда су доцније постале сложене речи proconsul, propraetor итд., што се у старијих писаца ређе налази): quum pro praetore Athenas venissem, кад сам дошао у Атину као пропретор; Caesarem non vocat pro praetore, Цезара не зове пропретором; Gaji Atilii pro consule nomine, у име Гаја Атилија проконзула. Отуда а) да се означи, како се што сматра. како се с чим поступа итд., преводи се pro са = као, за; pro victis, као побеђени; hunc amavi pro meo, као свог рођеног; esse pro damnato, бити готово осуђен; gerere se pro cive, понашати се као грађанин; habere alqm pro amico, држати кога за свог пријатеља; pro patre esse alci, бити коме место оца; nihil pro sano facere, не радити ништа паметно; pro certo polliceri, обећавати за извесно; pro certo scire, зацело знати; esse pro ludibrio; pro eo, ac si etc., кано да; б) о плати, награди и сл., за: pro vectura solvere alqd; в) у неким изразима = у име = pontifices pro collegio decreverunt, у име целог збора. — 3) да се означи каква размера, одношај и сл., према, по: p. viribus; p. mea (virili) parte = што се мене тиче; p. se quisque, сваки за се, према својој снази; p. tempore, према околностима; p. imperio, по заповести; p. tuā humanitate, prudentiā; proelium atrocius quam p. numero hostium, бој жешћи него што се према броју непријатеља очекивати могло. Отуда: pro eo quod = јер; pro eo quanti te facio према томе колико те ценим; pro eo ac debui, према томе колико сам морао, по својој дужности. + + +prō2 или prōh, interj. узвик јачег душевног покрета, о! ох! ах! Ха!: proh supreme Jupiter!; pro dii immortales!; pro deŭm et hominum fidem, тако ми божје и људске вере! + + +prŏāgŏrus, i, m. (προάγορος), „говорник“: први чиновник у неким варошима Сицилије. + + +proauctor, ōris, m. праотац. + + +prŏăvĭa, ae, f., мати дедова или бабина, прабаба. + + +proăvītus, adj., од праотаца наслеђен: regnum. + + +prŏăvus, i, m. 1) отац дедов или бабин, прадед. 2) уопште праотац, један од предака. + + +prŏbābĭlis, adj. с comp. (probo), 1) добар, прикладан, подобан, ваљан, приличан: orator; genus orationis; ingenium. 2) који се веровати може, вероватан: ratio; conjectura; mendacium. + + +prŏbābĭlĭtās, ātis, f. (probabilis), вероватност. + + +prŏbābĭlĭtĕr, adv. (probabilis). 1) похвално, ваљано: consulatus p. actus. 2) вероватно. + + +prŏbātĭo, ŏnis, f. (probo), 1) испитивање, истраживање, прегледање. athletarum; p. equitum, смотра. 2) одобравање, допадање. 3) доказивање, доказ. + + +prŏbātor, ōris, m. (probo), који одобрава: facti; rationis. + + +prŏbātus, adj. с comp. и sup. (part. од probo), 1) опробан, поуздан = добар, ваљан, врстан итд.: argentum: statua; artifex; femina p. 2) коме повољан, драг, мио, високо цењен: alci; probatissimus suis, својима јако омиљен (в. probo 3). + + +prŏbē, ach. с comp. и sup. (probus), 1) добро, ваљано: narras p., доносиш добре гласове; mimos actitavit scite magis quam p., глумовао је с већом вештином него пристојношћу; aedes p. factae, добро зидана. 2) = добро, јако: potare; errare. 3) као усклик одобрења: добро! право! + + +prŏbĭtās, ātis, f. (probus), поштење, доброта (која се клони сваке неправде; пор. bonitas, honestas, virtus): lumen probitatis et virtutis. + + +prŏbo, 1. 1) испитивати чему вредност, ваљаност: munera. Напосе о цензорима и другим чиновницима кад коју од предузимача довршену зграду преглéдају. tempus prorogare ad probanda opera quae locassent, продужити време за разгледање саграђених зграда. Отуда = пресудити, судити о чему: milites a moribus; amicitias utilitate, по користи; alienos mores ex ingenio suo = по себи судити о другима. 2) одобравати, повлађивати, хвалити, признати што за добро, ваљано и сл.: p. rem; causam; hominem; p. se, бити са собом задовољан. 3) коме што омилити, кога чим задовољити, коме угодити и сл. p. alci librum, oificium, causam; p. se или probari, допадати се коме. 4) доказати што, вероватним учинити, уверити, обелоданити: alci alqd; crimen; observantiā, assiduitate memorem se alci probare, показати се захвалним; *patrio pater esse metu probor = очинско страховање доказује да сам отац; hoc difficile est probatu, тешко је то доказати; se pro amico probare = издавати се за пријатеља. + + +†prŏboscis, scĭdis, f. (προβοσκίς), сурла, рило, особ. у слона. + + +prŏbrōsus, adj. с comp. и sup. (probrum), 1) бешчастан, срамотан, сраман, што на срамоту служи: crimen; carmen; vita. 2) који срамно ради: femina. + + +prŏbrum, i, n. 1) срамно дело или срамотно понашање: paterna probra atque vitia; probra alci objectare, пребацивати коме његово срамно владање. Напосе често = блуд, прељуба. 2) срамота, руг, брука: probri causā = да ко буде осрамоћен; probro esse, бити на срамоту; inferre alci probrum, обрукати кога. 3) грдња, погрда (пор. convicium. maledictum, opprobrium): dicere alci probra, грдити кога; jactare probra in alqm. + + +prŏbus, adj. с comp. и sup. 1) о људима = поштен, частан, добар, ваљан, чедан: homo; artifex; filius; mulier; vir probissimus. 2) о стварима = добар, ваљан: merx; res; navigium; ingenium, добра глава. + + +prŏcācĭtās, ātis, f. (procax) бестидност, безобразност, наметљивост. + + +†prŏcācĭtĕr, adv. с comp. и sup. (procax) бестидно, безобразно, наметљиво, смело; procacius stipendium flagitare. + + +Prŏcās (Prŏca), ae, f., краљ албански, отац Нумиторов и Амулијев. + + +prŏcax, ācis, adj. с comp. и sup. (proco, захтевати), 1) бестидан, безобразан, похотљив, блудан (пор. petulans, protervus): leno; meretrix. 2) разуздан, наметљив, досадан, распуштен, несташан: ingenium; sermo; scripta. + + +prōcēdo, cessi, cessum, 3. 1) изаћи, напред ићи, корачати, поступати, напредовати: p. foras; extra munitiones; de castris; ante portam; ab aula. Напосе а) о војсци, бродовима и сл. = напред ићи, напредовати: in primam aciem; naves ex portu processerunt, отпловиле су; б) изаћи, појавити се, указати се: *Vesper, вечерњача; в) о биљкама и сл. = клијати, никнути, ницати; г) о књижевном делу: altera јam pagella procedit, долази већ друга страна (прва је готова); д) = појавити се, показати се, приказати се (о гладијатору или о глумцу који на позорницу излази, о свакоме који се у јавном животу каквим год радом појављује): p. in publicum; in medium. 2) напредовати, одмицати се: moenia procedunt = грађење зидова напредује. Често trop. а) о времену, ићи, пролазити, протицати, минути: ubi plerumque noctis processit = кад је ноћ већ била на измаку; procedente tempore, у току времена; procedere aetate, старити; б) трајати, настављати се: proelium procedit in multum diei = скоро цео дан; stipendia iis procedunt, плата им једнако иде; в) напредовати, даље стићи: tantum processi in philosophia; procedere longius honoribus, у почастима; non multum processit dicendi laude, у слави говорништва није далеко отишао. Отуда (Com.) = успети, срећу имати: tu hodie pulchre (bene) processisti; г) даље ићи, стићи, доћи до чега и сл.: ira procedit longius; in dando et credendo longius procedere, далеко се упустити; quo amentiae processisti?, докле си дошао у лудилу? in multum vini procedere = много пити; д) имати успеха, добро проћи, успети, ићи за руком: consilia mihi procedunt; omnia prospere procedunt. Отуда = користити: p. rei publicae. + + +prŏcella, ae, f. (procello) бура, вихор, олуја (пор. tempestas): nimbi, procellae, turbines. Отуда trop. за сваки жесток и силовит покрет, навала, насртај: p. equestris, јуриш с коњицом; procellae civiles, tribuniciae = немири, буне; p. eloquentiae, жестина. + + +prōcello, —,—, 3. (Plaut.), бацити доле: procellunt sese in mensam, баце се на сто. + + +prŏcellōsus, adj. (procella), буран: ver; ventus; *notus, што диже олују. + + +prōcĕrē, adv. (procerus), дугачко, у дужину, има само comp.: procerius projectum brachium. + + +prŏcĕrēs, rum, m. (упр. adj.; од sing. налази се само acc. procerem), господа, великаши (пор. primores, principes; opp. vulgus, pauperes): pp. civitatis Отуда †pp. artis = вештаци. + + +prōcērĭtās, ātis, f. (procerus), 1) високи и витки стас, раст, висина, виткост: arboris; p. colli, дужина; corporis. 2) уопште дужина: p. pedum, дужина стопа у стиху. + + +prōcērus, adj. с comp. и sup. (pro и cerus, од осн. CER, CRE, откуда certis [ = creator], cresco и др.), висок и танак, висок и витак (пор. celsus, excelsus): collum; homo procerae staturae; *procerissima populus. Отуда уопште = дугачак: rostrum; passus. + + +prōcessĭo, ōnis, f. (procedo), напредовање, одлазак војске (opp. reditus). + + +prōcessŭs, ūs, m. (procedo) (ретко и само trop.), напредак, растење: *sin in processu coepit crudescere morbus; tantos processus feci, толико сам успео. + + +Prŏchўta, ae, f. острво на обали Кампаније. + + +prōcĭdo, cĭdi, —, 3. (procado), напред пасти, припасти, бацити се: p. ad pedes alcjs; pars muri prociderat. + + +prōcinctŭs, ūs, m. (pro-cingo), упр. пасање, опасивање; само у abl. sing. у реченици in procinctu, спреман на борбу, у приправности за бој: in procinctu stare, esse; testamentum in procinctu facere = при поласку у бој; trop. habere alqd in procinctu, имати што у приправности. + + +†prōclāmātor, ōris, m. (proclamo), викач, букач (о рђаву адвокату). + + +prōclāmo, 1. викати: pro alqo = разјапити уста (презриво о адвокату); p. illud esse verum; se innocentem opprimi. + + +Prŏclēs, is, m. (Προκλῆς), син Аристодемов, брат Еуристена, краља спартанскога. + + +prōclīno, 1. (pro-clino = κλίνω, нагнути), напред нагнути, сагнути: rem; понајвише у part. proclinatus: res proclinata, ствар која је већ до одлуке дошла; adjuvare rem proclinatam, помагати ствар која се на зло окренула. + + +prōclīvĕ или prōclīvĭ, adv. с comp. (proclivis), доле: labi; trop. низбрдице, брзо: proclivius (врло нагло) labi in perniciem; proclivi currit oratio. + + +prōclīvĕ или prōclīvĭ, adv. с comp. (proclivis), доле: labi; trop. низбрдице, брзо: proclivius (врло нагло) labi in perniciem; proclivi currit oratio. + + +prōclīvis (предкл. и касно има и prōclīvus), adj. (сродно са proclino), 1) што се нагибље, низбрдит, стрм: via; semita; proclivi cursu et facile delabi; in или per proclive, низбрдице: detrudi in p. 2) trop. а) спреман, готов, наклоњен: p. ad laborem; ad morbum proclivior, који лако пада у болест; б) лак (што га је лако учинити): est in proclivi, то је лако урадити; proclivia anteponuntur laboriosis. + + +prōclīvĭtās, ātis, f. (proclivis), 1) нагиб, коса, низбрдица. 2) наклоност на што. + + +prōclīvis (предкл. и касно има и prōclīvus), adj. (сродно са proclino), 1) што се нагибље, низбрдит, стрм: via; semita; proclivi cursu et facile delabi; in или per proclive, низбрдице: detrudi in p. 2) trop. а) спреман, готов, наклоњен: p. ad laborem; ad morbum proclivior, који лако пада у болест; б) лак (што га је лако учинити): est in proclivi, то је лако урадити; proclivia anteponuntur laboriosis. + + +Prŏcnē (Prŏgnē), ēs, f. (Πρόκνη), 1) кћи краља Пандиона, сестра Филомелина. 2) meton. ласта, ластавица. + + +prŏco, 1. или prŏcor, dep 1. (procus) (застарело), искати, захтевати. + + +†prŏcoetōn, ōnis, m. (προκοιτών) (ретко), предња соба. + + +prōconsŭl, ŭlis, m. (боље pro consule) (в. pro 2), намесник римске провинције који је место конзула био у провинцији, проконзул. + + +prōconsŭlāris, adj. (proconsul), проконзулски: imago p., сенка конзулског достојанства (о војним трибунима са конзулском влашћу, tribuni militum consulari potestate, Liv.). + + +prōconsŭlātŭs, ūs, m. (proconsul), служба, достојанство проконзулско. + + +prŏcor в. prŏco. + + +prŏco, 1. или prŏcor, dep 1. (procus) (застарело), искати, захтевати. + + +prōcrastĭnātĭo, ōnis, f. (procrastino), одгађање на сутрашњи дан. + + +prōcrastĭno, 1. (pro-crastinus), одгодити на сутрашњи дан = одгодити, одложити: rem. + + +prōcrĕātĭo, ōnis, f. (procreo), рађање, произвођење: liberorum. + + +prōcrĕātor, ōris, m. (procreo), родитељ, створитељ: mundi; procreatores = родитељи. + + +prōcrĕātrix, īcis, f. (procreo), у класичном језику само trop. родитељица, мати: artium. + + +prōcrĕo, 1. 1) родити; p. filiam de (ex) uxore. 2) уопште родити, произвести: terra procreat truncos. + + +prōcresco, 3. (Lucr.), 1) израсти, постати. 2) расти, већи бивати. + + +Prŏcris, ĭdis, f. (Πρόκρις) кћи Ерехтејева, жена Кефалова. + + +Prŏcrustēs, ae, m. (Προκρουστής), разбојник у Атици који је ухваћене путнике разапињао на постељу па краће растезао, а дужима одсецао од тела онолико колико су дужи били од постеље. Прокруста је убио Тезеј. + + +*prōcŭbo, 1. пружен лежати: Gradivus procubat in Haemo. + + +prōcūdo, cūdi, cūsum, 3. ковати: ensem. Отуда trop. а) = спремати, измишљати: dolos; voluptatem; б) произвести: ignem procudere; в) образовати: linguam. + + +prŏcŭl, adv. далеко, надалеко (пор. longe), 1) код глагола што значе мирно стање, далеко, у даљини, удаљен: p. stare; p. attendere; serta procul jacebant; кадшто и с abl. с предлогом ab: p. ab urbe; p. а castris; а и без предлога: p. mari; p. urbe. Тако и trop. = далеко: haec culpa procul а me est; p. esse а literis, не бавити се с науком; *beatus ille qui procul negotiis; procul dubio, без сумње; procul erare, јако се варати; haud procul abfuit quin legatos occiderent, у мало што нису убили посланике. 2) код глагола покрета, надалеко: procul tela conjicere; p. а terra abripi. 3) издалека, из даљине: p. jaculari; p. alqd conspicere. + + +†prōculcatĭo, ōnis, f. (proculco), гажење. + + +*†prōculco, 1. (pro-calco) погазити: segetem; trop ногама газити = презирати: fata; senatum. + + +Prŏcŭlējus, i, m., римски витез, брат Теренције, Меценатове жене, који је своје имање поделио са своја два брата, пошто су ови у грађанским ратовима своје имање изгубили: p. notus in fratres animi paterni, Hor. + + +Prŏcŭlus, i, m. римско име, 1) Julius Proculus, римски сенатор који је казивао да је Ромула (пошто га је нестало) видео и да Ромул хоће да га Римљани светкују под именом бога Квирина. 2) Sempronius P., славан правник у доба Калигулино. 3) Eutychius P., учен римски граматичар, учитељ цара Марка Аурелија. + + +prōcumbo, cŭbŭi, cŭbĭtum, 3. (procubo), 1) напред се сагињати, доле се нагињати: olli certamine summo procumbunt (о веслачима); tigna procumbunt secundum naturam fluminis, нагињу се онамо куда река тече; mons vasto jugo in pontum procumbit, спушта се косо к мору. 2) потрбушке лећи, пасти, бацити се, леђима тле, клекнути: acies procumbit; † in genua (о слоновима); *procumbit humi bos; p. ad pedes alci или ad genua alcjs, бацити се пред чије ноге, клекнути; super amici corpus procumbit exanimis; procumbunt in ora proni, попадају на лица; vulneratus procumbit. 3) trop. †пасти, пропасти: res publica procumbit; res meae procumbunt, пропадају; p. in voluptates, заронити се, утонути у уживања. + + +prōcūrātĭo, ōnis, f. (procuro), старање о чему, руковање чим, особ. по налогу другога и у његово име: p. annonae; regni Numidiae; rei publicae. Напосе а) служба царскога прокуратора (в. procurator 2): p. amplissima; б) старање о свему ономе што треба радити да се отклони несрећа навештена каквим знамењем и да се покаје, помирење, покајање, помирна (покајна) жртва: p. prodigii; ut sue plenā p. fieret = да се супрасна крмача на жртву принесе; procurationes incesti, жртве очишћења од блуда. + + +†prōcŭrātĭuncŭla, ae, f. (dem. од procuratio). + + +prōcūrātor, ōris, m. (pro-curo), 1) старатељ, руковатељ (туђих послова), намесник, опуномоћеник: agere alqd per procuratorem; p. regni, намесник владаочев. Напосе = управитељ добара и сл. 2) † за време царства чиновник који је руковао царским дохоцима у провинцијама, врховни руковатељ царских доходака. + + +prōcūrātrix, ĭcis, f. (pro-curo) управитељица. + + +prōcūro, 1. 1) старати се о чему у име другога (особ. кога нема онде), руковати чим: p. negotia alcjs; hereditatem; imperium alienum. Отуда напосе † бити царски прокуратор (в. procurator 2): procurare in Hispania. — 2) уопште управљати, руковати чим, старати се о чему: p. sacra; sacrificia; religiones; p. arbores; p. se, неговати; corpus; (предкл.) и p. alci. Напосе p. omen, вршити законске обреде који су наређени да се отклони каква несрећа навештена којим знамењем, знамење умирити: monstra; prodigia; simul procuratum est quod tripedem mulum Reate natum nuntiatum erat, уједно је принесена помирна жртва, што беше јављено да се у Реати ождребила мазга са три ноге. + + +prōcurro, curri и cŭcurri, cursum, 3. 1) истрчати, изићи; in proximum tumulum; in vias; *in freta, на море; напосе о војсци кренути се напред: ex acie; ex castris; ad repellendum hostem. Отуда 2) *†о месту = пружати се, вирити извирити: *terra procurrit in mare; nubes atra Miseni quod procurrit (што вири од Мизена, што се пружа у море = главнина Мизенска) abstulerat, црни је облак сакрио главину мизенску. 3) †расти: pecunia. + + +prōcursātĭo, ōnis, f. (procurso), истркивање, особ. на бој = чаркање. + + +prōcursātōrēs, rum, m., чаркаши. + + +†prŏcursĭo, ŏnis, f. (procurro), 1) (кад беседник коракне напред слушаоцима. 2) у беседи, удаљавање од правог предмета, дигресија. + + +prōcurso, 1. истркивати, напосе = у бој, у чаркање. + + +prōcursŭs, ūs, m. (procurro), 1) истркивање; procursu militum. 2) пружање (вирење) напоље: angulosus. 3) први насртај: procursus irae, qui acerrimus esse solet. + + +*prōcurvus, adj. спреда искривљен: falx. + + +prŏcus, i, m. (proco), просилац (који женску иште за жену). + + +Prŏcўŏn, ōnis, m. (Προκύων), звездано јато Мали Пас, лат. Antecanis (в. ту реч). + + +prōdĕambŭlo, 3. (Com.) ишетати. + + +prōdĕo (= pro-eo), ĭi, ĭtum, īre, 4. 1) изаћи на среду или напоље: p. foras; in aciem; obviam alci. на сусрет: ad colloquium; naves prodeunt ex portu, отпловити; in publicum; prodire volando, излетети; p. in scenam, изићи на позорницу (о глумцу); trop. p. sumptu extra modum, прећи меру; est quādam prodire tenus, може се ићи до неке границе. 2) о биљкама, истерати, изнићи, исклијати. 3) trop. појавити се, указати се: Jupiter prodit in tragoedia, има улогу; novae comoediae prodennt, излазе на свет, пишу се; consuetudo prodit, прелази у обичај. + + +prōdĭco, dixi, dictum, 3. 1) (ретко) предсказати: alqd. 2) одгодити, одложити: diem. + + +prōdictātor, ōris, m. продиктатор, који је имао диктаторску власт, али не и име. + + +Prŏdĭcus, i, m. (Πρόδικος), грчки софиста из Кеја (Ceos), савременик Сократов. Отуда Prŏdĭcĭus, adj. + + +prōdĭgē, adv. (prodigus), раскошно, расипно; vivere. + + +prōdĭgentĭa, ae, f. (prodigo) (Tac), раскоштво, расипање: opum. + + +prōdĭgĭālis, adj. (prodigium), 1) *† чудноват, необичан, неприродан. 2) (Plaut.) Jupiter p., који зла знамења, несрећу одвраћа. + + +*†prōdĭgĭālĭtĕr, adv. (prodigialis), чудновато, необично, неприродно. + + +*†prōdĭgĭōsus, adj. (prodigium), 1) пун чудеса, испуњен чудноватим сликама: atria Circes. 2) чудноват, необичан, чудан: corpora. + + +prōdĭgĭum, ĭi, n. (m. prodicium од prodico), чудновата и неприродна појава или пригода, уколико се отуда што прориче, знамење, коб, чудо (пор. portentum, ostentum, monstrum): portenta atque prodigia nuntiabant prodigia procurare (и. procuro). Отуда а) ненаравно, грозно дело: non mihi jam furtum, sed monstrum ac p. videbatur; б) о особи = наказа, чудовиште, страшило: p. rei publicae (о Клодију). + + +prōdĭgo, prōdĕgi, prōdactum, 3. (pro-ago), 1) (предкл.) истерати: sues in lustra. 2) потрошити, расточити, расути, проћердати: opes; bona patria. + + +prōdĭgus, adj. (prodigo), раскошан, расипан (за кога новац и имање нема никакве вредности; пор. profusus): homo; *p. aeris, с новцем. Отуда а) обилан, богат, издашан: locus p. herbae; terra prodiga плодна; б) ко што радо даје, жртвује: p. animae, живот; p. arcani, који одаје тајну. + + +prōdĭtĭo, ōnis, f. (prodo), издавање, издајство, издаја: p. arcanorum; multorum proditiones, неверство многих; amicitiarum proditiones ac rerum publicarum, издајства међу пријатељима и у државним пословима. + + +prōdĭtor, ōris, m. (prodo), издајник, издајица: p. patriae; exercitus proditor disciplinae, војска што је изневерила дисциплину; *као adj.: risus proditor, смех који издаје. + + +prōdo, prōdĭdi, prōdĭtum, 3. 1) извадити, износити, издати: prodere vina cado; p. suspiria, уздисати; vultus gaudia pvodens, што показује; p. exemplum, дати пример. 2) објавити, разгласити: decretum. Отуда а) издати = обелоданити: alqd; socios; б) прогласити, именовати: interregem; flaminem. 3) одгодити, одложити: diem nuptiis; vitam alci. 4) наставити племе: prodere genus ab alto sanguine Teucri. 5) предати, оставити: p. sacra suis posteris; jus imaginis ad memoriam posteritatemque prodendae, право оставити своју слику за успомену и за потомство (о римским племићима, nobiles); regnum aTantalo proditum. Отуда 6) неверно предати, издати, изневерити, напустити (пор. desero): p. alqm; patriam; p. alqm ad mortem; p. supplicem; p. causam populi; p. rem publicam hosti; p. fidem, кренути вером. 7) prodere memoriae или само prodere = јавити причати, приповедати: alqd; multitudini; sicut proditur. као што се приповеда; p. bella gesta, о вођеним ратовима; falso proditum est, лажно је јављено; али hoc proditum est memoriā = To је усменим предањем с оца на сина до нас дошло. + + +*prōdŏcĕo, 2. јавно учити, казивати: *haec Janus summus prodocet. + + +prŏdrŏmus, i, m. (πρόδρομος), претеча; напосе = неки северозападни ветар који је обично осам дана дувао пре изласка звезде волујаре (Sirius). + + +prōdūco, duxi, ductum, 3. 1) извести, извући: producere copias in aciem, pro castris; p. aciem; p. alqm testem. Напосе А) извести кога да што говори или ради (н. пр. сведоке, децу оптуженога да побуде сажаљење и сл.): p. alqm in contionem, ad populum; тако и о глумцу = извести на позорницу. Б) на углед или на продају извести: servum. В) *метнути, ставити преда што: scamnum lecto. Г) trop. а) (ретко) родити, произвести: liberos; sonos; *arborem одгајити. Отуда (Com.) = васпитати, образовати: filiam audientem dicto, послушну кћер; б) унапредити, подићи, узвисити кога: p. alqm honore или ad alqam dignitatem; в) покренути, побудити, навести на што; in proelium; productus studio; г) *открити, издати: crimina ad patres. — 2) даље повести, повући, и то а) *† растегнути: ferrum incude; б) у изговору отезати: syllabam (opp. corripere); в) продужити, протегнути: vitam alci; sermonem in multam noctem; rem in hiemem; г) рок одгодити: p. diem; д) задржавати, вортати кога: alqm alqā re; vanā spe; ђ) (Com.) време провести: diem. + + +prōductē, adv. с comp. (pro-ductus) отегнуто у изговору. + + +prōductĭo, ŏnis, f. (produco), продужење, а) продужење речи додатком слога; б) у изговору, отезање; в) у времену, одгађање: p. temporis. + + +prōductus, adj. с comp. и sup. (part. од produco), 1) продужен, отегнут, дуг: productior ibat manus equitum, чета коњаничка иђаше у дужем реду; fabula ne productior sit actu quinto, драма да се не протегне дуже од пет чинова. Напосе а) отегнут у изговору: syllaba; б) што се провлачи у времену (= дуго траје): dolores producti longinquitate. 2) напосе prōducta, ōrum, и., филозофски term. t., Цицероном покушан превод грчке речи προηγμένα, по стоичком учењу = одличне ствари (= praecipua, praeposita). + + +prŏĕgmĕna, ōrum, n., полатињен облик речи προηγμένα (в. productus 2). + + +proelĭāris, adj. (Plaut. и каснији), што спада у битку: pugnae proeliares, праве битке. + + +†proelĭātor, ōris, m. (proelior), бојник, ратник. + + +proelĭor, dep. 1. (proelium), бити се, борити се, војевати: proeliari pedibus, пешице; legiones proeliantur; trop. о препирци: p. acriter. + + +proelĭum, ĭi, n. битка, бој (где се побију поједине чете или целе војске; пор. pu gua): committere proelium, побити се; p. equestre, terrestre, navale; ire in proelium; proelio contendere, бити се; proelio decernere, одлучан бој бити; proelio supersedere, пропустити битку; redire in proelium, бој поновити; *= војници: proelia armigera. Отуда trop. = борба уопште; шаљиво (Plaut.) борба с јелима = једење. + + +Proetus, i, m. (Προῖτος), краљ у Тиринту, брат Акризијев. Отуда Proetĭs, īdis, f. = кћи Претова. + + +prŏfāno, 1. (profanus), 1) прогласити што за несвето; обесветити: p. dies festos; sacra; sacerdotes. 2) оскврнити; pudorem. + + +prŏfānus, adj. (pro-fanus), 1) упр. који пред освећеним местом лежи, несвет, непосвећен, светован: locus; res profanae et usu pollutae; profana animalia, нечисте; miscere sacra (свете ствари) profanis. Напосе о лицима што нису упућена у коју светињу, непосвећен у што, невешт чему: profanum vulgus (Hor.) = који се не разумеју у служби Муза, у песништву; procul este profani!, удаљите се! 2) *†безбожан, опак. 3) *злокобан, злогук: bubo; avis. + + +prŏfectĭo, ōnis, f. (proficiscor), 1) путовање, одлазак: profectionem parare; sub ipsa profectione, пред сами полазак. 2) доход: age, profectio ipsius pecuniae requiratur, дед да испитамо, откуда је дошао сам новац. + + +prŏfectō, adv. (pro-factus), заиста, доиста; отуда = свакојако, на сваки начин: invisam profecto superbiam regiam civibus esse. + + +*†prōfectŭs, ūs, m. (proficio) 1) напредак, корист; in re alquā. 2) дејство, успех: sine profectu. + + +prōferŏ, tŭli, lātum, ferre, 3. 1) изнети, извадити, пружити, помолити: p. arma exs oppido; numos ex arca; p. linguam исплазити језик; digitum пружити. Отуда а) навести, извести: testum; б) †о земљи, родити, произвести: laurum nitidissimam; в) † изрећи, изговорити: syllabam; г) trop. на видело изнети, показати, објавити, обзнанити и сл.: p. alqd foras; p. alqd in aspectum lucemque; p. rumorem, разгласити; p. librum, издати; *quis protulit horrendos enses, ко је изумео; p. ingenium, studia, показати; ars profertur, изналази се; proferre se, показати се; д) trop. навести, именовати, споменути: proferre alqm nominatim; p. alqd in medium. — 2) даље, напред понети, помакнути: p. fines, pomoerium, размакнути, проширити; p. gradum, pedem, коракнути; p. castra, дигнути се; signa proferre = кренути војску. Отуда*trop. а) pietas eum longius protulit, љубав га је даље занела; б) одгодити, одложити: diem; p. rem in annum, догодине; p. exitum, полазак војске; в) продужити: vitam beatam usque ad rogum. + + +prŏfessĭo, ōnis, f. (profiteor), 1) званична пријава о свом имену, имању и сл. Отуда и = списак, регистар ових пријава (о лицима и њиховом имању). 2) званично пријављено занимање, занат којим се ко бави: vis oratoris et ipsa p. dicendi; p. grammaticae. 3) изјава; p. bonae voluntatis; pietatis. + + +†prōfessor, ōris m. (profiteor) јавни учитељ, професор: p. eloquentiae. + + +†professōrĭus adj. (professor) учитељски, школски: lingua. + + +prŏfessus в. profiteor. + + +prŏfestus, adj. 1) несвечан: dies profestus, радни дан, тежатник. 2) † несвет, прост: professum et profanum vulgus. + + +prōfĭcĭo, fēci, fectum, 3. (profacio), упр. даље радити; trop. напредовати, користити се, успети, добити што: p. alqd in philosophia; nihil apud alqm; nihil ad laudem profectum est; nihil profecit in oppugnatione oppidi. Отуда = помоћи, користити чему: nulla res tantum proficit ad dicendum; verba tua profliciunt alqd. + + +prŏfĭciscor, fectus sum dep. 3. (предкл. и prŏfĭcisco, —, —, 3) (сродно с proficio), 1) упр. напред ићи; отуда поћи на пут, путовати куда, кренути, дићи се, отпутовати (пор. iter facere, peregrinari; opp. redire, reverti); напосе о војсци 2) поћи, кренути се: proficisci Romam; ad bellum; in pugnam; p. Romā; ab urbe; ex castris; p. alci subsidio, коме у помоћ; classe Chersonesum profectus, с флотом отпловио у Херсонез; obviam alci; contra hostem; p. ad somnum, ad dormiendum, поћи спавати; *p. magnum iter, поћи на далеки пут; in eam legationem profecti, на то посланство;) p. domo; domum: a me; ab Antio; cum alqo; alio, на другу страну. Отуда 3) trop. а) (Com.) = хтети ићи, поћи: sinas me ire quo profectus sum, пусти ме да идем куда сам пошао; б) у говору на што прећи: nunc proficiscar ad reliqua; в) почети чим: p. а re alqā; oratio inde proficiscitur; omnia quae a me ad te profecta sunt, све што сам за те учинио; plura а parente proficisci non potuerunt, ни отац не би могао више учинити; г) откуда полазити, од кога постати, родити се: venae a corde profectae, што полазе; genus а Pallante profectum, племе што води порекло од Паланта; qui a Zenone profecti sunt, ученици Зенонови. + + +prŏfĭtĕor, fessus sum, dep. 2. (pro-fateor), 1) слободно, јавно показати, признати (пор. fateor, confiteor, prae me fero): profitēri alqd; non solum fateri, sed etiam profiteri; profitetur se nullum periculnm recusare, да се нећете клонити ни које опасности; p. de re alqā; p. de parricidio; p. se patrem infantis, да је он отац детету; p. se legatum, звати се послаником. Отуда а) јавно признати да се бави којом вештином или науком = изјавити да хоће или може да буде учитељ исте: profiteri jus, philosophiam. Отуда † само profiteri = бити јаван учитељ, професор; б) обећати, обрећи што: p. operam suam; p. se ad colloquium venturum esse; p. indicium, изјавити се готовим, што пријавити; p. se adjutorem ad rem, понудити се за помоћника; *inceptis gravibus et magna professis (што много обричу). 2) своје име, имање, занимање итд. званично пријавити: aratores profitentur jugera sationum suarum, својих посејаних њива; p. nomen и само profiteri = уписати се у војнике; trop. nomen in his profiteri, бројити се међу њих. 3) *† part. prŏfessus, као adj. pass. = признат, познат: ex professo, као adv. = очевидно, хотимице, навалице. + + +†prōflīgător, ōris, m., (profligo), расипач, распикућа. + + +prōflīgātus, adj. с comp. и sup. (part. од profligo), 1) готово свршен: aetas p., старост. 2) бедан, невољан, рђав: homo; judicia profligata = немоћни. 3) опак, зао: homo. + + +prōflīgo, 1. (pro и fligere), 1) готово довршити, зготовити, решити: bellum profligatum is confecit, готово свршен рат он је окончао; p. quaestionem; res est profligata, ствар је решена. 2) оборити, сасвим савладати: copias hostium; classem. Отуда trop. = упропастити, уништити: tantas copias; rem publicam. + + +*†prōflo, 1. 1) издувати, издисати: flammas; trop. p. somnum toto pectore. 2) надувати: nares. 3) дувањем растопити: aes. + + +prōflŭens, ntis, adj. (part. од profluo, упр. што истиче; отуда 1) trop. о говору течан: loquacitas; propter verborum profluentem celeritatem. 2) као subst. f. (sc. aqua) = текућа вода. + + +prōflŭentĕr, adv. с comp. (profluens), течно; само trop. а) † о говору, течно; б) = срећно, лако. + + +prōflŭentĭa, ae, f. (profluens), истицање: p. loquendi = поплава речи. + + +prōflŭo, fluxi, fluxum, 3. истицати: flumen profluit ex monte; flumen profluit in mare, утиче; aqua profluens, текућа вода; trop. ab his fontibus profluxi (доспео сам) ad hominum famam. + + +prōflŭvĭum, ĭi, n. (предкл. и касно), истицање: sanguinis; ventris, пролив. + + +†prŏfor, dep. 1. 1) изрећи, проговорити. 2) прорећи, предсказати. + + +prŏfŭgĭo, fūgi, fŭgĭtum, fŭgĕre, 3. 1) intrans. побећи, утећи: domo; ex oppido; in Britanniam; in montes; in exsilium; istinc: clam noctu; nonnulli judicium vfriti (бојећи се суда.) profugerunt. Напосе = прибећи, побећи: ad alqm; ad hostes. 2) † trans. бежати од кога, клонити се чега: dominos; vim justorum armorum. + + +prŏfŭgus, adj. (profugio), који даље бежи, 1) који је побегао, одбегао: milites profugi discedunt; profugus e proelio; p. urbe; p. ad rebelles. Напосе = који побегне из отаџбине или постојбине, бегунац (пор. exsul, extorris, perfuga, transfuga): p. domo; patriā; ex Peloponneso; subst. prŏfŭgus, i, m. = прогнаник. 2) *ко се тамо-амо скита (о номадским народима). + + +prŏfundē, adv. с comp. (profundus), дубоко. + + +prŏfundo, fūdi, fūsum, 3. 1) пролити, просути: p. sanguinem; lacrimas; p. clamorem, викати; p voces pectore, истиснути, пустити речи из груди; p. suspiria, уздисати. Често p. se или pass. profundi, излити се: p. se in lacrimas. облити се сузама. 2) trop. а) разлити, излити: odium in alqm; p. vires, напрегнути своје силе; omnis multitudo sagittariorum se profudit, цела гомила стрелаца расула се; б) = дати, жртвовати: non modo pecuniam, sed etiam vitam pro patria; в) = потрошити, проћердати: patrimonia; pecunias in eas res, новце на те ствари. Отуда = губити, у лудо трошити: verba. 3) рађати, носити, производити: ea quae frugibus terrae fetu profunduntur. 4) *пружити: quum somnus membra profudit; profusus, опружен. + + +prŏfundus, adj. с comp. и sup. (pro-fundus), 1) дубок (кад се од горе гледа доле; пор. altus): mare; gurges profundissimus; *подземни; p. Jupiter = Плутон; p. nox Erebi; profundi manes доњи свет; *poëta profundo ore = неисцрпљив у бујности израза. Отуда 2) subst. prŏfundum, i, n. дубина, а) = морска дубина, море: in profundum hauriri = потонути; nox profundo incubans = ноћ што се спустила на море; б) profunda camporum = ниска поља; в) trop. †p. miseriarum = бездан невоље; г) (Plaut.) profundum (шаљиво о желуцу); д) (ретко) = altus, висок: coelum profundum. 3) trop. што нема дна = неумерен, несит и сл.: cupiditas; libido. + + +prŏfūsē, adv. с comp. и sup. (profusus), 1) раскалашно, неумерено. 2) раскошно, расипно. + + +†prŏfūsĭo, ōnis, f. (profundo), упр. изливање; отуда расипање, раскошност. + + +prŏfūsus, adj. с comp. и sup. (profundo), 1) распуштен, раскалашан, разуздан: hilaritas; libido. 2) неумерен у трошењу, расипан, распикућа (из лакомислености; пор. prodigus): homo; luxuria; alieni appetens, sui profusus (Sall. о Катилини). 3) скуп, великим трошком спремљен: epulae. + + +†prōgĕner, ĕri, m. муж унукин. + + +prōgĕnĕro, 1. родити: *nec progenerant aquilae columbam. + + +prōgĕnĭēs, ēi, f. (pro-gigno), 1) abstr. род, порекло, племе, лоза: progeniem ducit a Trojano sanguine. 2) concr. потомство, пород, деца, потомци, дете, чедо, син и сл.: veteres se progeniem deorum esse dicebant; p. Veneris (о Енеји); *Tyrrhena regum p. (о Меценату); p. Miltiadis, син; Claudia, mea p., моја унука; и о животињама: progeniem nidosque fovent; — о песмама, као производима песниковим: stirps haec progeniesque mea est. + + +prōgĕnĭtor, ōris, m. (ретко), праотац, прародитељ. + + +prōgigno, gĕnŭi, gĕnĭtum, 3. родити, рађати: neque progignetur; quae ex iis rebus progignuntur, што се из тога рађа. + + +prōgnātus (part. од неупотребљаванога prognascor), рођен, пореклом од некога: alqo; Tantalo; Moscho patre; ipsi erant Cimbris Teutonisque prognati; ab Jove; p. tali genere; prognati = деца. + + +Prŏgnē в. Procne. + + +Prŏcnē (Prŏgnē), ēs, f. (Πρόκνη), 1) кћи краља Пандиона, сестра Филомелина. 2) meton. ласта, ластавица. + + +prognostica, ōrum, n. (= προγνωστικά), прорицање времена, наслов књиге Аратове коју је Цицерон превео. + + +prōgrĕdĭor, gressus sum, dep. 3. (gradior), изаћи, напред ићи, корачати ex domo; in contionem; regredi quam progredi malunt, радије се повлаче него да иду напред; p. foras; tridui viam p., три дана хода, in locum iniquum; praeter paludes, мимо баpa. Често trop. = у чему даље ићи, напредовати (пор. procedo, proveho): videamus quantum amor in amicitia progredi debeat, докле треба да иде љубав у пријатељству; p. in virtute, напредовати; p. aetate, старити; напосе = у говору ићи даље: nunc ad reliqua progrediamur, сад да пређемо на остало. + + +prōgressĭo, ōnis, f. (progredior), упр. корачање напред; само trop. напредак, напредовање: p. rei militaris; facere progressionem ad virtutem; — као говорничка фигура, поступни прелаз на све јаче изразе, поступање. + + +prōgressŭs, ūs, m. (progredior), 1) излазак; trop. = почетак: primo progressu. 2) корачање напред, напредовање, ступање напред; особ. о војсци: alqm progressu arcere, сузбити кога (не дати му да ступа напред). 3) trop. напредак, успех: facere progressus in studiis; p aetatis; p. rerum, даљи развитак. + + +†prŏgymnastēs, ae, m. (προγυμναστής), роб који је свом господару телесна вежбања показивао. + + +prō2 или prōh, interj. узвик јачег душевног покрета, о! ох! ах! Ха!: proh supreme Jupiter!; pro dii immortales!; pro deŭm et hominum fidem, тако ми божје и људске вере! + + +prŏhĭbĕo, bŭi, bĭtum, 2. (prohabeo), 1) уздржати, задржати: alqm; alqm ab alqā re; alqm alqā re; prohibere praedones ab insula; vim hostium ab oppidis, не дати непријатељима у градове; p. alqm commeatu, пресећи коме довоз; p. exercitum itinere, задржати војску од поласка. 2) бранити, чувати: p. rem publicam a tali periculo; p. cives calamitate, чувати грађане од несреће; (Plaut.) p. alqm alqd, чувати кога од чега. 3) препречити, стати на пут, не дати: prohibere alqm abire; p. alqm alqd; p. peregrinos urbibus uti, да живе у варошима; prohibeor delectum habere, не даду ми да уписујем у војску; prohibe ne id fiat, не дај да то буде!; hiems prohibet quominus etc., зима смета да итд.; dii prohibeant ut etc, не дали богиви да итд.; ut facile perpauci prohibere (sc. hostes a transitu) possent, препречити; p. conatus alcjs; p. aditum. 4) забранити, запретити: lex prohibet alqd (opp. imperare); orator prohibetur abire, забрањено је говорнику отићи. + + +prŏhĭbĭtĭo, ōnis, f. (prohibeo) (ретко), уздржавање, препрека, забрана: tollendi. + + +prŏindĕ, или скраћено prŏin, adv. 1) стога, зато, дакле (особ. кад се ко побуђује или на што опомиње). 2) исто тако, управ тако (пор. perinde): proinde ac; p. quasi; p. ac si. + + +prŏindĕ, или скраћено prŏin, adv. 1) стога, зато, дакле (особ. кад се ко побуђује или на што опомиње). 2) исто тако, управ тако (пор. perinde): proinde ac; p. quasi; p. ac si. + + +prōjectīcĭus, adj. (projicio) (Plaut), одбачен = изложен, изметнут: puella; in fans, наход, находник. + + +prōjectĭo, ōnis, f. (projicio), напред бацање, пружање: brachii. + + +prōjecto, 1. (intens. од projicio) (предкл.), речима напасти, окривити: alqm. + + +prōjectŭs1, ūs, m. (projicio) (предкл и касно) (само у abl. sing.), пружање: projectu corporis. + + +prōjectus2, adj. с comp., и sup. (part. од projicio), 1) напоље пружен, који се помаља: venter, испупчен; insula projecta in altum, што сепружа у море. 2) trop. који се јако истиче = ванредан, прекомеран, необичан: audacia; cupiditas; homo projectus ad audendum, крајње смео. 3) који, доле лежа: p. ante simulacra; ad terram; отуда trop. подал, низак, невредан: consulare imperium; *projectā vilior algā. 4) снужден: vultus. + + +prōjĭcĭo, jēci, jectum, 3. (projacio), 1) бацити пред кога, бацити: cani cibum; alqd in ignem; p. se ad pedes alcjs. Напосе а) p. se alqō (in forum, in ignem), бацити се куда = журно отићи. отуда projicere se јурити у опасност; p. se in fletus muliebres, ударити у женски плач; б) избацити, истерати, одагнати: p. alqm foras: ab urbe. Отуда = прогнати: p. alqm in insulam; *Sarmaticas projectus in oras; в) одбити кога до извесног времена: quantum odii fore ab iis qui ultra quinquenium projiciantur (Tac. anu. 2, 36), колико ће тек онима бити криво који ће бити одбијени на дуже од пет година. — 2) одбацити, бацити: arma. Отуда trop. а) напустити што, одрећи се чега: libertatem; patriam; б) оставити, изложити опасности: cives in pericula; legiones ad inconsultam atque improvidam pugnam. — 3) пред собом држати, преда се пружити: hastam; clipeum pro se; о згради сл. = помаљати се, пружати се (в. projectus). + + +prōlābor, lapsus sum, dep. 3. 1) напред се клизати, повлачити се, пузати: serpens; alii elephanti clunibus subsidentes prolabebantur, седавши на стражњицу клизали су напред. Отуда trop. а) доћи, до чега, доспети куд, спасти на што: prolabi ad istam orationem, доћи на овај говор; huc lubido est prolapsa, дотле је дошла.; p. in misericordiam. постати милосрдан; p. in rabiem, побеснети; ad superbiam, попети се; p. eo, huc, дотле доћи; p. longius quam etc, говорити опширније него што итд.; б) излетети, пасти: verbum prolapsum, реч што је пала нехотице. — 2) напред се опузнути, пасти: p. ex equo, спасти; in foramen; equus prolabitur, спотиче се, пада. Отуда trop. а) погрешити: cupiditate; timore; in multis rebus; б) падати, опадати, пропадати, губити се: ita prolupsa est juventus ut etc.; prolapsa disciplina; mores; prolapsum clade (поразом) imperium; rem prope prolapsam restituit. + + +prōlapsĭo, ōnis, f. (prolabor), 1) клизање. 2) †падање, рушење: aedificiorum prolapsiones. + + +prōlātĭo, ōnis, f. (profero), 1) навођење, спомињање: exemplorum. 2) проширивање: finium. 3) одгађање, одлагање: judicii; p. diei, рока за плаћање. + + +prōlāto, 1. (intens. од pro-fero), 1) размакнути, раширити: agros; imperium. Отуда trop. p. vitam, продужити; p. spem et metum, бити све дуже између наде и страха. 2) одгађати, одуговлачити: rem. + + +prōlecto, 1. (intens. од prolicio), мамити, дражити: alqm spe legationis. + + +†prŏlepsis, is, f. (πρόληψις), у реторици, спомињање унапред. + + +prōlēs, is, f. (pro-oleo) (скоро увек *), упр. што расте, пород, дете, чедо, потомак; уједно и = потомство, племе: p. mascula; gemella, близанци; Latoia = Аполон и Дијана; Silvius tua postuma proles, најмлађе дете; p. ferrea, гвоздено племе = људски род; p. Ausonia, потомство; — о животињи, кот, легло, подсад; — о растињу, изданци, огранци, младице; trop. proles equitum peditumque момчад. + + +prōlētārĭus, adj. (proles), 1) што се тиче потомства. Отуда subst. prōlētārĭus, ĭi, m., грађанин из најнижега разреда који није имао никаква имања (census), па је стога само својим породом (proles) државу служио. 2) (Plaut.) = прост, простачки: sermo. + + +*†prōlĭcĭo, —, —, 3. (prolacio), измамити, намимити: prolicere alqm ad spem. + + +prōlixē, adv. (prolixus), 1) обилно, обилато: capilli prolixe passi, обилато расплетене; id p. cumulateque fecit, обилно и у пуној мери. 2) услужно, вољно: age p.; in delectu parum p. respondent, не показују се особито вољни, не јављају се у војску. + + +prōlixus, adj. с comp. (prolaxus), 1) подугачак, дуг и широк, простран: tunica; ramus; prolixo nec exili corpore erat; p. ictus, далеки хитац; capillus; comae. 2) trop. а) наклоњен, пријазан, услужан, вољан: natura; animus; prolixior in Pompejum, веома одан; б) срећан, напредан: res secundae atque prolixae; cetera spero prolixa esse his competitoribus. + + +prŏlŏgus, ĭ, m. (πρόλογος), (предкл. и касно), 1) предговор, пролог позоришне игре. 2) глумац који је пролог изговорио. + + +prōlŏquor, lŏcūtus sum, dep.). 3. 1) intrans. изговорити предговор. 2) trans. а) казати, изрећи, изговорити: alqd; quod proloqui piget; б) прорећи, предсказати. + + +prōlŭbĭum, ĭi, n. (pro-lubet), (Ter.), 1) воља, жеља. 2) задовољство. + + +prōlŭo, lŭi, lŭĭtum и lūtum, 3. 1) избацити на обалу (о води): fluctus proluit omne genus natantum (све што плива) in extremo litore. 2) однети, спрати: tempestas nives proluit ex montibus. Отуда trop. † = проћердати: pecuniam. 3) испрати, исплакати, а) *= поквасити, опрати: in vivo rore manus; б) *p. leni praecordia mulso = пити; pleno se proluit auro, испио је пуну златну чашу; multā prolutus vappā, наквашен; proluere cloacam = ишчистити желудац (вином) = пити. + + +prōlūsĭo, ōnis, f. (proludo), предигра = претходно вежбање. + + +*†prōlŭvĭēs, ēi, f. (proluo), 1) потоп, поплава. 2) избачена нечистоћа: ventris, из желуца. + + +†prōmercālis, adj. (promerx), чим се трговина води: res p., на продају. + + +prōmĕrĕo, rŭi, rĭtum, 2. и prōmĕrĕor, rĭtus sum, dep. 2. 1) trans. заслужити, а) = учинити се вредним чега, стећи право на што; или у злу смислу, скривити што: promerere alqd; promerui poenam; promeruisti, ut ne quid ores, quin impetres, заслужио си да ништа не молиш, а да и не добијеш; б) стећи, добити: favorem. — 2) intrans. (обично као dep.) заслуге стећи за кога: promereri de alqo или in alqm; bene de multis promereri, многима учинити добро. + + +prōmĕrĕo, rŭi, rĭtum, 2. и prōmĕrĕor, rĭtus sum, dep. 2. 1) trans. заслужити, а) = учинити се вредним чега, стећи право на што; или у злу смислу, скривити што: promerere alqd; promerui poenam; promeruisti, ut ne quid ores, quin impetres, заслужио си да ништа не молиш, а да и не добијеш; б) стећи, добити: favorem. — 2) intrans. (обично као dep.) заслуге стећи за кога: promereri de alqo или in alqm; bene de multis promereri, многима учинити добро. + + +*†prŏmĕrĭtum, i, и. (promereor), заслуга: in alqm, за кога; male promerita, зла дела (према коме); ex suo promerito, по својој кривици. + + +Prŏmētheus, ĕi, m. (Προμηθεύς) “који унапред мисли“, син Јапетов, брат Епиметејев, отац Деукалионов; начинио је по причи човека од глине и оживио га ватром коју је крадом с неба донео; зато га је Јупитер за казну приковао за брег Кауказ, где му је јастреб непрестано утробу ждерао, докле га Херкул, убивши јастреба, није ослободио. Отуда *Prŏmĕthēus, adj., Прометејев; Prŏmēthĭădēs = Deucalion. + + +prōmĭnĕo, nŭi, —, 2. помаљати се, вирити напоље: promunturium prominet; dentes prominent; *collis prominet in pontum; pectore nudo prominentes. Отуда trop. gloria prominet in posteritatem, простире се и на потомство. + + +prŏmiscam (предкл.) и †prōmiscē, adv. = promiscue (в. ту реч). + + +prŏmiscam (предкл.) и †prōmiscē, adv. = promiscue (в. ту реч). + + +prŏmiscŭē, adv. (promiscuus), без разлике, заједнички, задружно. + + +prŏmiscŭus, или prŏmiscus, adj. (promisceo), 1) помешан, неодељен, заједнички, где нема разлике: promiscua multitudo; promiscuum spectaculum, где су сви без разлике имали приступа; connubia promiscua, бракови између патриција и плебејаца; divina et humana habere promiscua, не правити разлике између божанских и људских ствари = не поштовати божанске ствари; haec sunt in promiscuo, ове су ствари заједничке. 2) † прост, обичан: cibus; vilia et promiscua. 3) у граматици, nomen promiscuum = epicoenum, имена (особ. животивска), што су уједно и мушког и женског рода. + + +prŏmiscŭus, или prŏmiscus, adj. (promisceo), 1) помешан, неодељен, заједнички, где нема разлике: promiscua multitudo; promiscuum spectaculum, где су сви без разлике имали приступа; connubia promiscua, бракови између патриција и плебејаца; divina et humana habere promiscua, не правити разлике између божанских и људских ствари = не поштовати божанске ствари; haec sunt in promiscuo, ове су ствари заједничке. 2) † прост, обичан: cibus; vilia et promiscua. 3) у граматици, nomen promiscuum = epicoenum, имена (особ. животивска), што су уједно и мушког и женског рода. + + +prōmissĭo, ōnis, f. (promitto), обећање (чин обећавања; пор. promissum): p. auxilii. + + +*†prōmissor, ōris, m. (promitto), који обећава. + + +prōmissum, i, m. (promitto), обећање (оно што се обећа; пор. promissio): facere, implere, servare promissum или promisso stare, manere in promisso = одржати, испунити обећање; exigere p. ac alqo. захтевати од кога да обећање испуни; promissis minora praestare, учинити мање него што се обећало. + + +prōmissus, adj. (part. од promitto), дугачак: capillus; caesaries; barba; comae. + + +prōmitto, misi, missum, 3. 1) испустити; отуда а) = пустити, дати да расте: p. barbam; capillum; esse promisso capillo; б) arbor se promittit расте. 2) из уста испустити = обећати, обрећи (понајвише на чију молбу; пор. polliceor); p. alci alqd; p. alci de re alqā; plura promittere quam praestare; promittit omniase facturum, да ће све учинити. Напосе а) p. alci ad cenam или p. ad alqm = обећати доћи коме на обед; б) p. damni infecti (sc. causā), обећати накнаду ако се каква штета догоди; в) заветовати, коме богу: donum Jovi dicatum et promissum; г) прорећи, унапред казати, у изглед ставити: praesertim quum, si mihi alterutrum de eventu atque exitu rerum promittendum esset, id futurum, quod evenit, exploratius possem promittere (Cic fam. 6,1), нарочито што сам ја, ако ми је требало једно или друго прорећи о успеху и о свршетку ствари, поузданије могао прорећи да ће се то збити, што се и догодило. + + +prōmo, prompsi, promptum, 3. (pro-emo), 1) извадити, изнети: vinum; pecuniam alci ex aerario; tela e pharetra. Отуда p. consilia, дати; p. jura clienti, објаснити правничке, судске ствари клијенту, *cavo se robore promunt, извуку се из шупље храстовине (о тројанском коњу); vitis se promit, тера, расте; *p. vires = употребити. 2) trop. открити, обелоданити: p. obscura. Отуда објавити, казати, одати, причати и сл.: omnia; sensum animi; cogitata; promendo quae acta essent, причајући шта је рађено. + + +prōmŏnĕo, —, —, 2. унапред опоменути, term. t. Код харуспиција: de impendentibus periculis voce Jovis promoneri. + + +prōmontōrīum, в promunturium. + + +prŏmŏvĕo, mōvi, mōtum, 2. 1) напред мицати, кретати, турати: nihil te promoves. не мичеш се; p. saxa vectibus; unum promoverat vix pedem triclinio, једва је ногом ступио; manum in sinistrim, руку на лево; — често у војн. говору, p. castra, кренути напред с војском; p. exercitum in Aetoliam; aciem longius ab adversariorum castris. 2) *† размакнути, проширити: imperium или terminos imperii. 3) trop. а) учинити, израдити: nihil; parum; б) *†унапредити, умножити: doctrina promovet vim iusitam; p. alqm ab humili ordine in amplissimum, подићи, узвисити; p. alqm ad praefecturam aerarii; в) (Com.) одлагати, протезати: nuptias alci; г) prōmōta, ōrum, n. = producta, в. ту реч. + + +promptē, adv. с comp. и sup. (promptus), 1) хитро, брзо: promptissime adero. 2) вољно, одлучно: necem subire. 3) лако: promptius expediam. + + +prompto, 1. (intens. од promo), обилно издати: Jovis thesauros, Plaut. + + +promptŭārĭus, adj. (promo) (предкл. и касно), из чега се што вади: cella p., шаљиво = тамница. + + +promptus1, adj. с comp. и sup. (part. од promo), упр. извађен, 1) видљив, очевидан: aliud clausum in pectore, aliud promptum in lingua habere; prompta et aperta. 2) о људима, готов, спреман, чио, окретан, ваљан: homo; vir p. ad vim, ad jocandum; †p. in pavorem; †p. seditioni; p manu, готов на бој; p. linguā, језичан, говорљив; p. in agendo, вешт у раду; os promptum. одрешен језик; animus promptus libertati aut ad mortem; Agrippina promptior (већма наклоњена) Neroni. 3) о стварима, поуздан, готов, при руци: fides; celeritas; auxilium. 4) лак, згодан: defensio; aditus. + + +promptŭs2, ūs, m. (promo), само у abl. sing. с предлогом in: 1) = видљивост: esse in promptu, бити видљив, пред очима; ponere или habere in promptu, показати (на себи): formam; iram. 2) = приправност: in promptu esse, habere, бити, имати у приправности. 3) = лакоћа. res est in promptu, ствар је лака. + + +prōmulgātĭo, ōnis, f. (promulgo), објава, оглас, особ. каквог законског предлога. + + +prōmulgo, 1. (pro и mulcare, тући, бити), огласити (приковавши на јавном месту) особ. законски предлог: legem; rogationem; p. de alqo; res multos dies (више дана) promulgata. + + +prōmulsis, sĭdis, f. (promulsum), јело пре правога ручка, предручак, где су јели јаја, слане рибе и сл., а уз то пили медовину (mulsum, шербет). + + +prōmuntūrĭum (и prōmuntōrĭum, а није добро promontorium), ĭi, n. (promineo), главина, предгорје, гребен, рт. + + +prōmuntūrĭum (и prōmuntōrĭum, а није добро promontorium), ĭi, n. (promineo), главина, предгорје, гребен, рт. + + +prōmus, i, m. (promo) (предкл. и касно), роб који је вадио и давао јело и пиће из коморе, кључар, чувар (пор. condus); trop. ego sum p. pectori meo, чувар свог срца. + + +prōmūtŭus, adj. (сумњиво), унапред узајмљен. + + +prōnē, adv. (pronus) (ретко), нагнуто, косо. + + +prŏnĕpōs, ōtis, m. праунук. + + +†prŏneptis, is, f. праунука. + + +prŏnoea, ae, f. полатињен облик речи πρόνοια, провиђење. + + +prōnōmĕn, ĭnis, n. грамат. term. t. = заменица. + + +prōnōmĭnātĭo, ōnis, f. реторска фигура, други назив за какав предмет, н. пр. место Gracchi = Africani nepotes. + + +*prōnŭba, ae, f. (pro-nubo), жена која је од стране невестине приправљала што треба за свадбу: Juno pronuba, као богиња брака. + + +prōnuntĭo (prŏnuncĭo), 1. 1) јавно и званично објавити, огласити: legem; nomina victorum; p. proelium in posterum diem. објавити да ће други дан бити битка; Ambiorix pronuntiari jubet, ut procul tela conjiciant; pronuntiatum, ne quis violaretur. Напосе а) = јавно обећати: pecuniam или praemia militi; populo munus; б) p. in venumdando, објавити на продају; в) judex pronuntiat или pronuntiat sententiam, изриче пресуду. Отуда уопште = кога за што прогласити: p. uxorem ingenuam; г) p. sententias (о конзулу) = исказана у сенату мишљења (заједно с именима појединих предлагача) још једном по реду објавити, па онда их ставити на гласање; д) при избору чиновника, извикати, прогласити: alqm praetorem, за претора. 2) гласно казати, изрећи: alqd: alius capta jam castra pronuntiat, други повиче да је већ и стан заузет. Напосе а) = причати. приповедати: dolore prohibeor pronuntiare quae gesta sunt, од бола не могу да причам шта је рађено; б) казивати, декламовати: summā voce multos versus uno spiritu p. 3 † ударити гласом на који слог. + + +prōnuntĭātĭo, ōnis, f. (pronuntio), 1) јавна обзнана, оглас; напосе пресуда судије у којој парници. 2) говор, приказивање (о говорницима и глумцима). 3) у логици, став, изрека. + + +prŏnuntĭātor, ōris, m. (pronuntio) (ретко), приповедач: rerum gestarum. + + +prōnuntĭo (prŏnuncĭo), 1. 1) јавно и званично објавити, огласити: legem; nomina victorum; p. proelium in posterum diem. објавити да ће други дан бити битка; Ambiorix pronuntiari jubet, ut procul tela conjiciant; pronuntiatum, ne quis violaretur. Напосе а) = јавно обећати: pecuniam или praemia militi; populo munus; б) p. in venumdando, објавити на продају; в) judex pronuntiat или pronuntiat sententiam, изриче пресуду. Отуда уопште = кога за што прогласити: p. uxorem ingenuam; г) p. sententias (о конзулу) = исказана у сенату мишљења (заједно с именима појединих предлагача) још једном по реду објавити, па онда их ставити на гласање; д) при избору чиновника, извикати, прогласити: alqm praetorem, за претора. 2) гласно казати, изрећи: alqd: alius capta jam castra pronuntiat, други повиче да је већ и стан заузет. Напосе а) = причати. приповедати: dolore prohibeor pronuntiare quae gesta sunt, од бола не могу да причам шта је рађено; б) казивати, декламовати: summā voce multos versus uno spiritu p. 3 † ударити гласом на који слог. + + +*prōnŭrŭs, ūs, f. (ретко) унукова жена. + + +prōnus, adj. с comp. (pro), 1) напред нагнут, што се напред спушта, сагиба (пор. praeceps, proclivis): corpus: cetera animalia prona spectant terram, homo vultum ad sidera tollit, друге животиње сагнуте гледају на земљу, а човек диже лице к звездама; pronus concidit; особито о ономе који се напред нагиње да кога удари или што дохвати, или кад кога вија: pronus pendens in verbera, нагнуо се да удари; leporem prono catulo sectari; currus p., кола што трче низбрдо. Отуда а) = што се спушта, што доле иде: prona via, пут стрм; haec duo genera nihil habent proni et supera semper petunt = ова два рода (ваздух и ватра) никад не теже доле, него свагда горе; б) о местима = низбрдит; rivus p., што с брега тече; urbs prona in paludes, спушта се у баре; qui per pronum (низбрдо) eunt, resupinant (изваљују) corpora, qui in arduum (уз брдо), incumbunt (нагињу); в) *о звездама, p. Orion, на заходу; sidera; г) о времену; proni anni, menses, што брзо измичу. 2) trop. а) спреман, готов на што (уопште; пор. proclivis, propensus): ad necem cujusque; in libidines; in vitia pronior; in hoc consilium; in vinum; б) *† наклоњен = добар, вољан: p. alci и in alqm; в) лак: omnia virtuti prona; id pronius ad fidem est, то је вероватније. + + +†prŏoemĭor, dep. 1. (prooemium), увод или предговор саставити. + + +prŏoemĭum, ĭi, n. (προοίμιον), увод, предговор; *= почетак: rixae. + + +prōpāgātĭo, ōnis, f. (propago2), 1) расплођавање, пресађивање винове лозе и сл. 2) раширивање, а) у простору = проширење. размицање: finium imperii nostri; б) у времену = продужење: temporis. + + +prōpāgātor, ōris, m. (propago2) (сумњиво), који наставља, продужује: p. provinciae, који продужује чију управу провинције. + + +prōpāgo1 (у Lucr. и prŏpāgo), gĭnis, f. 1) младица, расад, положница (од винове лозе). 2) *подмладак, дете; род, лоза, колено, деца: propagines virorum, потомци. + + +prōpāgo2, 1. (pro и PAG-o, pango), 1) расплодити: arbores; stirpem; trop. p. alqd posteritati, предати што потомству. 2) раширити, распространити, увећати: fines imperii; imperium. 3) о времену, продужити, наставити: p. memoriam; bellum; p. imperium consuli in annum; p. vitam aucupio, животарити од птичарства; p. multa secula rei publicae, продужити опстанак државе на много векова. + + +prōpălam, adv. 1) јавно, наочиглед свију: collocare. 2) очевидно: p. fieri, постати познат свима. + + +prōpătŭlus, adj. слободан, отворен: locus. Често је n. као subst. у свези in propatulo, а) напољу, под ведрим небом (у супротности к ономе што је под кућним кровом): in propatulo aedium, на дворишту (у авлији); б) јавно, наочиглед свима: esse in propatulo; rem habere in propatulo, изложити на продају. + + +prŏpĕ (с comp. prŏpĭus и sup. proxĭmē, в. у засебним чланцима). I. praep. с acc. близу, код, крај: а) у простору, p. castra; p. me; б) у времену, око: p. lucem, на освитак; p. noctem, под ноћ; prope Kalendas Sextiles, око првога августа; в) p. metum res fuerat = скоро смо се већ почели бојати. — II. adv. 1) у простору, близу, наблизу: p. esse alci; p. ad alqm accedere, надомак доћи; p. alqd conspicere, из близа, p. ab Italia; а meis aedibus. 2) у времену, скоро: partus instat p.; p. adest (est) quum (quando) alieno more vivendum est mihi, скоро ће доћи време кад ћу морати друкчије живети. 3) готово, скоро: prope omnes. Отуда jam prope erat ut pelleretur. у мало што га нису отерали. + + +prŏpĕdĭem, adv. скорим, доскора, до који дан, данас сутра: p. te videbo. + + +prōpello, pŭli, pulsum, 3. 1) пред собом терати, гонити, истерати, потиснути, оборити, збацити: pecus extra portum, истерати; oves in pabulum, на пашу; p. navem remis, веслајући терати лађу напред; p. saxa in subeuntes, оборити камење на оне што се пењаху; *р. alqm е scopulo, отиснути доле; hastam, бацити, избацити; muros, срушити. Отуда *† trop. терати кога на што, склонити, принудити, приволети: alqm pietas et fraternus amor propellit; p. alqm ad voluntariam mortem; p. animum ad etc. 2) одагнати, отерати, особ. непријатеље сузбити: p. hostes a castris; multitudinem equitum. Отуда: одбити, отклонити, удаљити: injurias; periculum vitae ab alqo. + + +prŏpĕmŏdum, adv. (prope и modus), готово, скоро, поготову: quid est sors? Idem p. quod micare, quod talos jacĕre. + + +prŏpendĕo, pendi, pensum, 2. (Plaut. има и prŏpendo, 3. са истим значењем), 1) доле висити, отоболити се: aures; lanx propendet, плитица претеже (на теразијама). Отуда = имати превагу. 2) духовно коме нагињати, наклоњен бити коме: alci; animi judicum, quo impellimus, inclinant atque propendent. + + +prŏpendĕo, pendi, pensum, 2. (Plaut. има и prŏpendo, 3. са истим значењем), 1) доле висити, отоболити се: aures; lanx propendet, плитица претеже (на теразијама). Отуда = имати превагу. 2) духовно коме нагињати, наклоњен бити коме: alci; animi judicum, quo impellimus, inclinant atque propendent. + + +prōpensē, adv. с comp. (propensus), радо, драговољно. + + +prōpensĭo, ōnis, f. (propendeo), воља на што, (душевна) наклоност к чему. + + +prōpensus, adj. с comp. и sup. (propendeo), упр. што 1) виси доле, отобољен; trop. а) који на што нагиње, има склоност (пор. pronus, proclivis): ad misericordiam; in alteram partem; ad voluptates; ad bene merendum; animus p., склоњен; б) †наклоњен коме: alci или pro alqo. 2) претежан: id fit propensius. 3) ближи, приличнији: propensius ad veritatem. + + +prŏpĕrantĕr, adv. с comp. (propero), хитно, брзо: properantius. + + +prŏpĕrantĭa, ae, f. и prŏpĕrātio, ōnis, f. (propero), хитња, хитност. + + +†prŏpĕrātō, adv. (part. од propero), хитно, брзо. + + +prŏpĕrē, adv, (properus), брзо, хитно, нагло: p. esse, журити се. + + +prŏpĕro, 1. (properus), 1) intrans. хитити, журити се (похвално; пор. festino): properato opus est, треба се журити; p. Romam; p. redire in patriam, хитно се враћати; trop. p. ad gloriam, веома тежити за славом. 2) trans. *† нешто брзо урадити, убрзати: p. mortem; caedem; iter; p. opus, журити се с послом; p. studium, журити се с учењем; p. naves, хитно набавити; properata mors, пренагла; p. pecuniam heredi, настајати да остави новаца наследнику. + + +Prŏpertĭus, ĭi, m. (потпуно име Sextus Aurelius P.) славни римски писац елегија, савременик Овидијев. + + +prŏpĕrus, adj. (понајвише *"†), хитан, брз (у добру смислу; пор. velox, pernix, celer, festinus, praeproperus); agmen; homo; p. occasionis, брз да се користи приликом; p. clarescere = који хоће силом да се прослави. + + +*prōpexus, adj. доле или напред шчешљан, спреда спуштен, што спреда виси: barba; herba; crinis. + + +†prōpīnătĭo, ōnis, f. (propino), напијање. + + +prŏpīno (и prōpīno). 1. (грч. προπίνω), 1) напити: alci alqd; propino poculum magnum, ill eebibit; propino hoc pulchro Critiae, напијам ово лепоме Критији (о Сократу). 2) (предкл. и касно) дати коме да пије, појити кога: p. conditum Sabinum; отуда trop. hunc deridendum vobis propino, овога вам предајем да га исмејете. + + +prŏpinquē, adv. с comp. (propinquus) (Plaut.), близу, у близини. + + +prŏpinquĭtās, ātis, f. (propinquus), 1) близина: hostium; ex propinquitate pugnare; propinquitates silvarum ac fluminum. 2) сродство (в. propinquus). + + +*†prŏpinquo, 1. (propinquus), 1) trans. приближити = ускорити: augurium. 2) intrans. приближити се: p. fluvio; domui; dies propinquat. + + +prŏpinquus, adj. с comp. и sup. (prope), 1) у простору, блиски, оближњи: provincia; praedium: hortus p. cubiculo (dat.); — subst. prŏpinquum, i, n. (али у sing. само у свези с предлозима) in propinquo, близу, у близини; ex propinquo, из близа; oppido propinqua (plur.), најближа околина вароши. 2) у времену, скор: reditus; mors. 3) да се означи сличност, налик, сличан: rei alci. 4) по сродству блиски = сродан: bella propinqua, с рођацима; често subst. prŏpinquus, i. m. и prŏpinqua, ae, f. рођак, рођака (propinqui могу бити и consanguinei и affines; пор. nccessarius): tot propinqui; Vestalis, hujus propinqua. + + +prŏpĭor, pĭus, adj. у comp. (sup. proximus; в. у засебном чланку) (prope), 1) у простору, ближи: locus propior montem; hostem; patriae (dat. у, као subst. tenēre propiora = ближа места. 2) у времену, ближи, скорашњи: tempora; epistula; trop. propior funeri, ближи смрти. 3) сличнији, већма налик: sceleri; tauro; propius vero est, ближе је истини. 4) по сродству ближи: quibus propior Quintio nemo est, којима нико није ближи род од Квинтија. 5) trop. а) = ближи, пречи, милији и сл.: propior amicus; sua sibi propiora esse pericula quam mea да су му прече своје опасности, него моје; б) = наклоњенији: irae quam timori propior, наклоњенији на гнев него на страх; *Saturnia propior Turno, Јунона наклоњенија Турну (него Енеји); в) = прикладнији, приличнији, згоднији, удеснији и сл.: delectatio; portus propior huic aetati; Latium propius fuit supplemento, лежи удесније за попуњавање војске. + + +*†prŏpĭtĭo, 1. (propitius), умилостивити, помирити. + + +prŏpĭtĭus, adj. милостив, наклоњен (особ. о боговима): alci; reddere alqm propitium; praebere aures propitias; (Com.) satin’ illi dii propitii, јесу ли му богови доста милостиви (= је ли при памети?). + + +prŏpĭus, adv. (и praep.) у comp. (prope), ближе: stare; accedere; p. loco alci (ретко); propius castra stare; p. alqm accedere; p. а terra stare, земљи ближе; nihil propius factuin est quam ut etc., у мало што није итд. + + +†prŏpnĭgēum, i, n. (προπνιγεῖον), соба где се ложи. + + +Prōpoetĭdes, dum, f. девојке на Кипру које су Венерину лепоту одрицале и стога у камење претворене. + + +prŏpōla, ae, m. (προπώλης), прекупац, пиљар. + + +†prōpollŭo, 3. (сумњиво), још више окаљати. + + +prōpōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. 1) ставити, положити пред кога или што, пред очи другима изнети, изложити и сл. (особ. на углед и јавно): p. alqd venale, на продају; p. vexillum. signum pugnae; p. oculis или ante oculos; p. leges in publicum, објавити, јавно приковати. 2) trop. а) поставити као плату, награду и сл., аа) о добру = обећати, понудити: praemia militibus; аб) о злу = претити чим: p. mortem, exsilium alci; proponuntur mihi injuriae ab illo, могу се од њега надати увредама; б) дати на размишљање и сл. = замислити, помислити што, представити, узети: p. sibi (animo) vim fortunae; p. sibi exemplar (или alqm) ad imitandum, ставити себи пред очи; p. sibi solatium, тешити се чиме; p. spem, надати се; omnis metus ei proponitur, свачим га плаше; в) задати (какав посао; в. propositum), предложити, казати: proponat, quid dicturus sit, нека каже шта ће говорити; nihil mihi erat propositum ad scribendum, нисам имао о чему да пишем; напосе = дати, поставити коме задатак (тему): p. alci quaestionem; г) намислити, наумити, одлучити: p. alqd animo; mihi propositum est hoc facere, наумио сам да то урадим; id propositum est arti, то је задатак вештине; д) = навести, споменути, казати и сл.: alqm; viros; de re alqā; rem gestam; ђ) предњу изреку у силогизму сложити quum proponimus; е) propositus omnibus, свима приступан; p. telis, изложен. + + +Prŏpontis, ĭdis, f. (Πρόποντις), Пропонтида, мало море између Босфора и Хелеспонта, сада Мраморно море. Отуда *Prŏpontĭăcus, adj., пропонтидски. + + +prōporrō, adv. (Lucr.), 1) даље. 2) сасвим. + + +prōportĭo, ōnis, f. (ретко, као превод речи ἀναλογία), сразмера. + + +prōpŏsĭtĭo, ōnis, f. (propono), 1) причање о чему (краће него narratio). 2) (постављање пред душу) представа: p. hujus vitae. 3) предња изрека у силогизму. 4) †главни став, тема, и став уопште. + + +prōpŏsĭtum, i, n. 1) намера, план: peragere, exsequi p. (али у класика не стоји као прави subst., него као part. = што је намерено; отуда нема p. meum, tuum, Ciceronis итд.). 2) † план, начин живота: vir proposito sanctissimus, човек непоречног владања. 3) тема, главни предмет какве расправе и сл.: reverti ad p. 4) предњи став у силогизму. + + +prōpraetor, ōris, m. ређи облик место pro praetore (в. pro 2), намесник који управља провинцијом, пошто је пре тога у риму претор био, пропретор. + + +prŏprĭē, adv. (proprius), 1) као своје, као својину: mavultis promiscue toto campo quam proprie parva parte frui, радије уживате као заједничко имање цело поље, него мален део као својину. 2) напосе, особито, засебно, нарочито: neque senatus publice neque ullus ordo proprie, нити сенат у скупу, нити и који сталеж засебно. 3) управо, у правом смислу: ilud honestum. quod proprie vereque dicitur. + + +prŏprĭĕtās, ātis, f. (proprius), 1) особина, својство: rerum; coeli terraeque; p. verborum = особито значење. 2) својина, властитост, сопственост. + + +prŏprītim, adv. (proprius) (Lucr.), управо. + + +prŏprĭus, adj. (сродно с prope), 1) свој, властит (opp. communis; пор. praecipuus), употребљава се кад се истиче да је што своје и ничије више: tria praedia Capitoni propria traduntur; ista calamitas communis est utriusque nostrum, sed culpa mea propria est, ова несрећа заједничка је нама обојици, али кривица је само моја; subst. prŏprĭum, ĭi, n. = својина, властитост, сопственост. — 2) лични, особан, засебан: p. contumelia; p. ira, лични узрок за срдњу; nulla est in re publica causa mea propria. — 3) чим се разликује од другога, особит, својствен: libertas propria Romani et generis et nominis; id non proprium est senectutis vitium, sed commune valetudinis; proprium humani ingenii est odisse quem laeseris (Tac. Agr. 42), својствено је људској природи да мрзимо онога кога смо увредили. — 4) постојан, дуготрајан: voluptates; victoria; parva munera diutina, locupletia non propria esse consuerunt (од consuesco). + + +proptĕr (m. propiter = prope), I. adv. близу, у близини duo filii p. cubantes; vident eum p. esse. — II. praep. с acc. 1) покрај, поред, до, уз, близу: p. statuam consedimus. 2) да се покаже узрок. и разлог, због, ради, с, од: p. metum; p. humanitatem ejus; propter quae, стога; p. quos vivit, од којих (чијом помоћу) живи; p. plebejos numerus adjectus, с обзиром на плебејце. + + +proptĕrĕā, adv. стога, зато: propterea quod, стога што; hoc p. dixi ut etc., зато да итд. + + +prōpŭdĭōsus, adj. (pro-pudium) (предкл. и касно), безобразан, срамотан: uxor; ancilla. + + +prōpŭdĭum, ĭi, n. (pro-pudet), због кога или чега се ко стиди, дакле а) бесрамник, нитков; б) срамно дело, срамота. + + +prōpugnācŭlum, i, n. (propropugno) 1) браниште, одбрана: eorum (Atheniensium) urbs ut p. oppositum fuerat barbaris; propugnacula imperii = војска и флота; о војном утврђењу, шанац, опкоп, бедем muri propugnaculis armabantur. 2) trop. заштита, одбрана: esse propugnaculo ceteris. + + +prōpugnātĭo, ōnis, f. (propugno), брањење, одбрана: dignitatis tuae; suscepi mihi perpetuam propngnationem pro ornamentis tuis. + + +prōpugnātor, ōris, m. (propugno), 1) бранилац, борац, заточник: locus a propugnatoribus relictus. 2) trop. бранилац, заштитник: p. patrimonii sui; sceleris. + + +prōpugno, 1. 1) из којега места борити се: hostes ex silvis propugnant. 2) борити се бранећи што, бранити: p. pro partu suo; pro salute; pro alcjs famā; viitus propugnat pro aequitate; † p. munimenta; absentiam suam. + + +prōpulsātĭo, ōnis, f. (pro-pulso), узбијање, одвраћање: periculi. + + +†prōpulsātor, ōris, m. (propulso), који узбија, одвраћа: harum rerum; pessimarum valetudinum. + + +prōpulso, 1. 1) узбијати, одгонити: hostem; lupos; populum a foro. 2) одвратити, отклонити: bellum a moenibus; famem; suspitionem a se; injurias illatas. + + +prŏpўlaeum, i, n. (πτοπύλαιον), предворје; напосе у plur. Prŏpўlaea, ōrum, n., пропилеје, величанствени улаз у горњи град атински што га је Перикле саградио. + + +prōquaestor, ōris, m. ретки облик м. pro quaestore (в. pro 2), квестор у провинцији, обично ко је пре тога у Риму био у истој служби: quum pro quaestore essem. + + +prōra, ae, f. (πρώρα), предњи део лађе (opp. puppis): *proram advertere terrae; *= лађа уопште; prov. prora et puppis mihi fuit etc., први и последњи узрок био је итд. + + +*†prōrēpo, repsi, reptum, 3. 1) измилети: quum prorepserunt primis animalia terris (о постанку рода људског). 2) trop. одмилети куда или = даље се распрострети (о биљкама и сл.). + + +prōrēta, ae, m. (πρωράτης) (Plaut.) корманош на предњем делу лађе, који је море посматрао и главном корманошу (на стражњем делу лађе) знаке давао на коју страну треба да управи лађу. + + +*prōrĕus, i, m. (πρώρευς) = proreta. + + +prōrĭpĭo, rĭpŭi, reptum, 3. (pro-rapio), 1) истргнути, брзо извући: hominem; *pedes, истрчати. Отуда 2) а) proripere se = истрчати, искочити: ex curiā; portā foras; trop. libido se proripit = одмах се показује; б) proripere se = отрчати, одјурити куда: in silvam; *и само proripere, у истом значењу; в) trop. одвући: alqm in caedem. + + +†prōrīto, 1. (сродно са irrito), дражити, мамити: spes eum proritat. + + +prōrŏgātĭo, ōnis, f. (prorogo), 1) званично продужење: p. imperii, врховнога заповедништва. 2) одгађање рока: diei; p. legis, одгађање објаве закона. + + +prōrŏgo, 1. (упр. питати народ да ли да се што продужи), продужити: imperium alci, ком врховно заповедништво; p. provinciam, управу провинције. Отуда а) p. tempus; *p. vitam alci, одржати; б) = одгодити: diem; p. paucos dies ad solvendum, одобрити још који дан до исплате. + + +prorsum, adv. (pro-versum); (предкл. и касно), 1) напред. 2) управо, правце. 3) trop. сасвим, посве. + + +prorsus1, adv. (pro-versus), 1) (предкл.) унапред (opp. rursus): non prorsus, sed transvorsus cedit, quasi cancer solet. 2) правим путем, управо: vide ne ille huc prorsus se inruat, да не груне управо онамо. 3) унапредак: hoc prorsus non faciam. 4) сасвим, посве (пор. plane, omnino): ita prorsus existimo; verbum prorsus nullum intelligo, баш ни речице не разумем. 5) никако, нипошто: nullo modo prorsus assentior. 6) накратко, једном речју. prorsus in facie vultuque vecordia inerat (Sall. Cat. 15). + + +prorsus2, adj. (pro-versus), 1) што иде управо напред, уздуж: (opp. transvorsus): prorsi limites, што иду од запада на исток (opp. transvorsi limites, што иду са севера на југ). 2) subst. Prorsa, ae, f., богиња правилнога порођаја (с главом напред; opp. Postvorta). Од ове речи можда је постао adj. prōsus: oratio prosa или као subst. prōsa, ae, f, одрешен говор, проза. + + +prōrumpo, rūpi, ruptum, 3. 1) trans. избацити: Aetna prorumpit nubem atram ad aethera; p. se, излетети, изјурити; sudor proruptus corpore, који је пробио из тела; *mare proruptum, које је продрло. 2) intrans. продрети: per medios bostes; incendium prorumpit, букне; trop. cupiditas hominum prorumpit; prorupere concepta pridem odia, стара мржња букнула. + + +prōrŭo, rŭi, rŭtum, 3. 1) trans. срушити, оборити: columnam; vallum; prorutae domus; hostem profligare ac proruere. Отуда (Com.) p. se, истрчати. 2) intrans. а) навалити, ударити: in hostes; dextrum cornu proruit, продире; б) доле пасти, срушити се: ille in caput proruit; motu terrae oppidum proruit. + + +prōruptĭo, ōnis, f. (prorumpo), навала: hostium. + + +prōruptus, adj. (part. од prorumpo); trop. необуздан: audacia. + + +prōsa (m. prorsa = proversa), adj. само у свези prosa oratio (или само prosa), одрешен, невезан слог, проза (opp. стихови или строфе). + + +prōsāpĭa, ae, f. (застарело), род, породица, племе: esse de Coclitum prosapia; Junonis et Jovis p., потомак. + + +proscēnĭum, ĭi, n. (pro-scena), предњи део позорнице где су глумци стајали. + + +*†proscindo, scĭdi, scissum, 3. 1) спреда расећи, раздерати = орати; p. terram aratro; carĭna proscindit aequor, просеца. 2) trop. речима цепати = грдити, ружити: p. alqm convicio. + + +proscrībo, scripsi, scriptum, 3. 1) писмено објавити, огласом на знање дати; p. auctiouem; legem; Kalendas Martias, да је први март = римска нова година; proscribere se domum venditurum esse. 2) напосе на продају (закуп, најам) јавно понудити, продају огласити: domum. Отуда proscribere alqm, а) = писменом објавом огласити да је ко лишен свога имања, чије имање узаптити, конфисковати; б) (од Сулиног доба) = прогнати, протерати из земље, ставити изван закона (са губитком живота и имања). + + +proscriptĭo, ōnis, f. (proscribo), писмена објава, 1) јавна понуда продаје, закупа или најма: bonorum. 2) објава да је чије имање узапћено и да је ко прогнан, стављен изван закона (са губитком живота и имања). + + +proscriptūrĭo, 4. (desid. од proscribo), имати вољу на узапћење туђега имања и на стављање других изван закона: sullaturit animus ejus et proscripturit diu. + + +prōsĕco, sĕcŭi, sectum, 1. спреда одсећи: terram, орати; напосе prosecare exta, одсећи онај део живинчета који ће се на жртву принети, особ. дроба: p. semicruda exta; отуда prōsecta, ōrum, n. одсечен и на жртву намењен дроб. + + +prōsĕda, ae, f. (pro-sedeo), јавна блудница. + + +prōsĕmĭno, 1. 1) посејати: 2) изродити: proseminatae sunt familiae. + + +prōsĕquor, sĕcūtus или sĕquūtus sum, sĕqui, dep. 3. 1) ићи за ким, пратити (обично с пријатељском намером, о пријатељима и рођацима кад путника испраћају и сл.): p. alqm usque ad portam. Отуда а) trop. с abl. или adv. = кога чим пратити, с ким како поступати: p. alqm benevolentiā, бити ком наклоњен; p. alqm beneficiis, указивати му доброчинства, чинити му добра; legato, оставити му што у тестаменту; gratā memoriā, захвално сећати се кога; misericordiā, сажаљевати га; p. alqm laudibus, хвалити; oratione liberaliter, пријатељски му говорити; cantu, спевати; lacrimis, оплакати; б) често p. exsequias, funus alcjs, до гроба пратити; в) Hercynia silva prosequitur Cattos, пружа се дуж покрајине Кâтâ. — 2) непријатељски ићи за ким, гонити, терати: hostes. — 3) приповедати, разлагати, говорити о чему, продужити говор: non longius prosequar, нећу даље говорити; и само за се prosequi, даље говорити, наставити говор. 4) ићи за ким: подражавати ком: prosequi et imitari antiquitatem. + + +Prŏserpĭna, ae f. (Περσεφόνη), кћи Церерина, жена Плутонова и краљица подземнога света. + + +prōserpo, 3. измилети. + + +*†prŏseucha, ae, f. (προσευχή) молитва; meton. јеврејска богомоља, синагога, авра. + + +prōsĭlĭo, sĭlui (sĭlĭi), —, 4. (pro-salio), искочити: ex tabernaculo; ab sede: in contionem; sanguis prosilit, шикља. Отуда trop. = брзо се латити чега, поћи на што: prosilit amicum castigatum (supin.), да укори пријатеља. + + +*†prōsŏcĕr, cĕri, m. женин дед. + + +prŏsōdĭa, ae, f. (προςῳδία), ударање гласом, акценат; правила о ударању гласом, прозодија. + + +†prŏsōpŏpoeĭa, ae, f. (προςωποποιΐα), фигура реторска где се наводи говор какве особе која је умрла или није ту, а кадшто се и мртве ствари (град, отаџбина и сл.) наводе као особе које говоре; чисто лат. ficta personarum inductio. + + +†prospergo, si, sum, 3. (prospargo), пошкропити: alqd aquā. + + +prōspecto, 1. (intens. од prospicio), 1) intrans. гледати напоље, у даљину гледати: e fenestris. 2) trans. а) гледати што: proelium; pontum. Отуда о местима = бити окренут према чему: villa prospectat mare, од летњиковца се види море, има изглед на море; terra finesque septemtrionem longe prospectant, пружају се далеко на север; б) обзирати се за ким: alqm. Отуда trop. чекати, ишчекивати, ба) = мислити на што: prospecto ecquod auxilium appareat; exilium; бб) = очекивати: eadem fata te prospectant = исти ти судба предстоји. + + +prospectŭs, ūs, m. (prospicio), 1) изглед = гледање напоље: p. maris, на море; impedire prospectum, сметати изгледу, спречити изглед; adimere prospectum. 2) (ретко) = conspectus, поглед, видик: esse in prospectu, бити на видику; producere in populi prospectum, изнети људима пред очи. 3) = изглед (како што изгледа): portus pulcherrimo prospectu. 4) †обзир: habere prospectum officii. + + +prospĕcŭlor, dep. 1. 1) intrans. у даљину гледати, гледати доле: de vallo; разгледати, разбирати: Siccium prospeculatum (supin.) ad locura castris capiendum mittunt. 2) trans. изгледати што из даљине: е muris adventum consulis prospeculabantur. + + +prospĕr или prospĕrus, pĕra, pĕrum, adj. с comp. и sup. 1) срећан што усрећује, срећу доноси (пор. felix, faustus), повољан: res; augurium; exitus; successus; verba prospera = што на добро слуте; fatum prosperius; prosperrimā valetudine uti = бити потпуно здрав; — као subst. prospĕra, ōrum, n. = добра срећа. — 2) добар, пријатан, жеље вредан: nihil prosperum praeter voluptatem. + + +prospĕrē, adv. с comp. и sup. (prosper), срећно, повољно. + + +†prospergo, si, sum, 3. (prospargo), пошкропити: alqd aquā. + + +prospĕrĭtās, ātis, f. (prosper), срећа = повољно стање, напредак: valetudinis, повољно здравље; p. vitae. + + +prospĕro, 1. (prosper), усрећити,= учинити да што буде срећно, напредно; p. victoriam, усрећити победом; p. alci, кога усрећити; prospero tibi hanc veniam. усрећавам те оном дозволом; (Тас.) veneratus deos, ut consilia sua rei publieae prosperarent, помоливши се боговима да његове намере унапреде државу. + + +prospĕr или prospĕrus, pĕra, pĕrum, adj. с comp. и sup. 1) срећан што усрећује, срећу доноси (пор. felix, faustus), повољан: res; augurium; exitus; successus; verba prospera = што на добро слуте; fatum prosperius; prosperrimā valetudine uti = бити потпуно здрав; — као subst. prospĕra, ōrum, n. = добра срећа. — 2) добар, пријатан, жеље вредан: nihil prosperum praeter voluptatem. + + +prospĭcĭentĭa, ae, f. (prospicio), смотреност, опрезност, брига о чему. + + +prospĭcĭo, spexi, spectum, 3. (pro specio). 1) intrans. а) гледати унапред, у даљину: ex custris in urbem; p. longe, multum, далеко; (Com.) nisi oculi parum prospiciunt, ако ме очи не варају; б) напосе = обзирати се, вребати, пазити: puer prospicit ab janua. 2) trans. а) угледати издалека кога или што: alqm; Italiam; campos; б) мотрити издалека на што: ex speculis adventantem hostium classem; в) гледати што издалека: incendium e Tiberiana domo; г) trop. p. vitam, само поглед бацити на живот, гледати живот као издалека; д) предвидети; casus futuros rei publicae; tempestatem futuram; exitum vitae; p. senectutem = бити близу старости; ђ) побринути се за што = прибавити, набавити што: alqd; frumentum exercitui; е) бринути се за кога или што, заузети се за што: p. alci или saluti alcjs; prospicite ne quid illi noceat; prospiciendum huic malo треба помоћи овом злу; ж) бити куда окренут: domus prospicit agros. + + +prosterno, strāvi, strātum, 3. 1) простирати, подастрети; trop. sorores; pudicitiam alci. 2) оборити, свалити, бацити на тле: p. arborem; se или corpus humi, пружити се на земљу; p. se rui pedes alcjs, пасти коме пред ноге, клекнути пред кога; р hostem; corpora prostrata humi jacebant, телеса лежаху на тле оборена; nulla unquam tam exigua manus tantas opes prostravit. 3) trop. упропастити, уништити: jacet ille nunc prostratusque est; p. alqm; omnia furore suo. 4) p. se, понизити се. + + +prostĭbĭlis, adj. (prosto) (Plaut., сумњиво), као subst. = prostibulum. + + +prostĭbŭlum, i, n. (Plaut. и prostĭbĭlis, f.) (prosto), јавна блудница, курва (погрдни назив; пор. meretrix, proseda). + + +*†prostĭtŭo, tŭi, tūtum, 3. (pro-statuo), јавно на блуд давати, излагати: alqam populo; *se; *faciem suam lucro; pudicitiam suam, продавати; trop. p. famam. + + +prosto, stĭti, stātum, 1. 1) intrans. (Lucr.) стајати напред (да у очи падне). 2) напосе а) (Plaut.) о продавцу = стајати нудећи што на продају; б) о роби, стајати, бити на продају; в) о јавној блудници, јавно се продавати; trop. illud amicitiae quondam venerabile numen prostat et in quaestu pro meretrice sedet. + + +*prōsŭbĭgo, 3. пред собом изрити: sus prosubigit terram. + + +prōsum, prōfŭi, prōdesse, користити, пријати: alci; quae prosunt aut quae nocent; alqd alci; nihil prodest, нема користи; hoc multum profuit ad concordiam civitatis; constantia multum prodest in amore; — особ. о лековима, prodest, помаже. + + +Prōtăgŏrās, ae, m. (Πρωταγόρας), грчки софиста, савременик Сократов, по ком се назива и један дијалог Платонов. Отуда †Prōtăgŏrīon, ĭi, n. (-ρεῖον) изрека Протагорина. + + +prōtectus, adj. с comp. (part. од protego) покривен, = заштићен, сачуван. + + +prōtĕgo, texi, tectum. 3. 1) спреда покрити: alqm scuto; protegi testudine; *alqm ad (од) tela. Напосе p. aedes, кућу спреда кровом заклонити. 2) trop. а) = заклањати, заштитити: alqm; naves a vento; Capitolinam arcem; alieno crimine innocentiam suam; б) прикрити, сакрити, затајити: nequitiam; insidias risu. + + +prōtēlo, 1. (pro-telum) (предкл. и касно), одагнати, отерати: alqm suis saevidicis dictis. + + +prōtēlum, i, n. (предкл. и касно), 1) уже на плугу којим су волови један за другога привезани били, отуда = јарам спрегнутих волова: protela boum; protelis binis ternisque arant. Отуда 2) = непрекидни ток, трајање: undique protelo plagarum continuato; и adv. prōtēlŏ = на један мах. + + +*†prōtendo, di, tum, 3. пружати, протезати: manus; dextram; cervicem, hastas; aciem; — pass. prōtendi, пружати се: digitus medius longissime protenditur = најдужи је. Отуда † = отегнути у изговору. + + +prōtĕnus в. protinus. + + +prōtĕro, trīvi, trītum, 3. 1) сатрти, згњечити, смождити: frumentum; agmina curru; p. januam limā, пропилити; *ver proterit aestas interitura, потре, уништи па да затим и само нестане. 2) trop. p. aciem hostium или hostes, побити, уништити; p. alqm, газити, презирати. + + +prōterrĕo, terrŭi, terrĭtum, 2. расплашити, страхом одагнати: alqm hinc; hostes; fundis librilibus Gallos; unius hominis telo proterritus. + + +prŏtervē, adv. с comp. (pro-tervus), дрско, смело, безобразно. + + +prŏtervĭtās, ātis, f. (protervus), дрскост, смелост, безобразност, бестидност. + + +prŏtervus, adj. с comp. и sup. (од protero = који све пред собом гази), 1) *нагао, жесток: ventus; manus. 2) дрзак, безобразан, бестидан (пор. lascivus, petulans, procax): juvenis; meretrix; oculi. + + +Prōtĕsĭlāus, i, m. (Πρωτεσιλάος), муж Лаодамијин, вођ Тесалаца под Тројом, где је први од грчке стране погинуо. + + +Prōteus (eus једносложно), ĕi, m. (Πρωτεύς), морски бог који је умео прорицати и у разне се облике претварати; каже се и о лукаву и непостојану човеку. + + +prŏthūmē (prŏthўmē), adv. (προθύμως), драговољно, радо. + + +prŏthūmĭa (prŏthўmĭa), ae, f. (προθυμία), наклоност, добра воља. + + +prŏthūmĭa (prŏthўmĭa), ae, f. (προθυμία), наклоност, добра воља. + + +prōtĭnam, adv. (предкл.) = protinus 3) б). + + +prōtĭnus, adv. (pro-tenus), 1) напред, даље; pergere. 2) *†одмах за ким, у непрекидној свези: *quum protinus utraque tellus una foret. 3) о непрекидности у времену, а) једнако, непрестано: hasta fugit p.; hunc morem urbes Albanae p. coluere sacrum; б) одмах, таки, махом, сместа: p. hostes fugerunt; p. mittere ad alqm; p. а partu, одмах после порођаја; p. de via, одмах с пута (чим је с пута дошао). Отуда p. ut (p. quam, p. quum, p. atque), одмах чим; в) (Liv.) уједно, заједно, у исто доба. + + +Prōtŏgĕnēs, is, m. (Πρωτογένης) славан грчки сликар око г. 300 пр. Хр. + + +prōtollo, 3. (предкл. и касно), 1) дизати, пружати; manum. 2) trop. а) продужити: vitam alci; б) одгодити: mortem sibi. + + +†prōtŏpraxĭa, ae, f. (πρωτοπραξία) (ретко), право да може први наплату дуга тражити. + + +prōtrăho, traxi, tractum, 3. 1) извући, довући: alqm; in convivium; in medium. Отуда trop. p. alqm ad indicium и сл., присилити, нагонити кога на што. 2) а) изнети на видело, обелоданити: facinus; auctorem nefandi facinoris; б) о времену, провући, продужити, отезати; p. convivium in primam lucem; в) protractus ad paupertatem, доспео на сиромаштво. + + +prōtrūdo, trūsi, trūsum, 3. 1) потиснути, отиснути: cylindrum; asellum in rupes. 2) (ретко) одгодити, одложити: protrudere comitia in mensem Januarium. + + +prōturbo, 1. 1) одагнати, отерати: hostes telis; alqm deversorio. 2) *оборити, обалити, поваљати: silvas. + + +prŏŭt, conj. (в. pro), како: p. res postulat; prout res haud opulentae erant. + + +prōvectus1 в. proveho. + + +prōvectŭs2, ūs, m. узвишење на част: honestiorum provectu. + + +prōvĕho, vexi, vectum, 3. 1) напред возити, одвести (одвезем: alqm; navis provehit saxa. Обично у pass. = одвести се, одјахати (provehi equo), одбродити (provehi navi), одмаћи се: provectus equo ante stationes; naves provectae a terra; in altum. Отуда 2) trop. а) даље одвести, често = повући, навући, навести, завести: aura popularis eum longius provehit, наклоност светине далеко га заводи; haec spes provexit ut etc. ова (их) је нада навела да итд. Често у pass. = даље или одвише далеко поћи, занети се: provehi eo audaciae, до те смелости доћи; provehor amore, љубав ме заноси; provehi vino, бити пијан; provehi in maledicta, ударити у грдњу. Напосе аа) aetate provectus или aetate provectā, старији у годинама; senectus provecta, старост; nox provecta erat, било је већ неко доба ноћи; аб) bellum provectum est longius, отегао се; б) уздигнути, узвисити, унапредити: tua te virtus provehit; p. alqm ad amplissimos honores. + + +prōvĕnĭo, vēni, ventum, 4. (предкл. и *) 1) а) изаћи: in scenam, ступити на позорницу. Отуда б) о земним производима = родити се, израсти, постати, изаћи и сл.: frumentum angustius provenerat, жито је слабије родило; plumbum ibi provenit; †и о човеку и животињи: Artemenem primum Dario provenisse, да се Дарију Артемен родио први; proveniebant oratores novi. 2) †збити се, догодити се: ostentum provenit alci. 3) trop. а) id palam provēnit = прочуло се; б) ићи, тећи, испасти, свршити се и сл.: ut initia belli provenissent, како је испао почетак рата; в) за руком ићи, добро испасти: *carmina proveniunt animo deducta sereno; г) о људима, успети: recte provenisti, добро ти је било; nequiter proveni (Com.), зло сам прошао. + + +prōventŭs, ūs, m. (provenio), 1) род, летина, берићет: uber p. vinearum. 2) множина, обиље: p. poëtarum, множина песника. 3) напредак, успех, свршетак: p. pugnae (Caes.); secundi rerum proventus; orationis. + + +prōverbĭum, ĭi, n. (pro-verbum), пословица: ut est in proverbio, као што вели пословица; venire in proverbium или in proverbii consuetudinem, постати пословицом; veteri proverbio = као што вели стара пословица. + + +prōvĭdens, ntis, adj. с comp. и sup. (part. од provideo), смотрен, опрезан, разборит: quod est providentius. + + +prōvĭdentĕr, adv. с comp. и sup. (providens), смотрено, опрезно, разборито: providentissime constituere alqd. + + +prōvĭdentĭa, ae, f. (providens), 1) предвиђање. 2) старање о коме или чему, смотреност: p. deorum; neque feriendi neque declinandi p., нити за ударање нити за одступање. 3) †провиђење, промисао божја. + + +prōvĭdĕo, vīdi, vīsum, 2. 1) intrans. гледати пред собом, видети издалека: inutilia sunt jacula in tenebris. ubi quid petatur, procul provideri nequit, у мраку где се не може видети издалека на што се удара. 2) trans. издалека опазити: navem. 3) *први спазити: alqm non providisse, да некога није први спазио (да га први и поздрави). 4) предвидети, унапред видети: alqd; alqd animo; re provisā, опазивши унапред; ante provisa tempestas, предвиђена непогода; futura eloquentia provisa in infante est, предвидело се на детету да ће бити говорник. 5) бринути се, побринути се за што, смотрен бити и сл.: p. alci или saluti alcjs; p. ut (ne) alqd fiat; actum de te est, nisi provides, пропао си ако не будеш на опрезу; p. vitae, p. de re frumentaria. 6) trans. набавити: arma; frumentum; ea quae opus erant; omnia provisa erant, све беше унапред спремљено; p. frumeutum exercitui. + + +prōvĭdus, adj. (provideo), 1) који унапред види, предвиђа: mens provida rerum futurarum; inesse feminis sanctum aliquid et providum. 2) смотрен, опрезан: orator; cautus homo et p. 3) брижљив, који се за што брине p. utilitatum, за корист; † providum evenerat, догодило се нешто, у чему се видео промисао божји. + + +prōvincĭa, ae, f. (pro и VIC, откуда vices), 1) служба (понајвише војничка); посао који се ком вишем чиновнику (конзулу, претору) поверава; вршење службе: Aquilio Hernici provincia evenit = Аквилију би поверено вођење рата с Херницима: partiri provincias inter se = заповедништво над разним одељењима војске (против разних непријатеља) између себе поделити; Africam in illum annum provinciam esse non censuit = држао је да оне године неће бити рата у Африци, па да би требало тамо послати војску под намесником (војводом). Отуда а) provincia urbana, вршење службе у Риму; p. juris dicendi, судска власт преторова; б) о приватном ком послу: duram cepisti provinciam, тешког си се посла примио. — 2) провинција, тј. Римљанима потчињена земља изван Италије, којом је римски намесник управљао: p. consularis, praetoria (према достојанству, у ком је намесник био, пре но што ће из Рима у провинцију поћи, јер је управа провинције сматрана само као наставак службе у Риму). + + +prōvincĭālis, adj. (provincia), провинцијски: p. administratio; p. scientia, потребно знање за управу провинцијом; p. abstinentia, показана у управи провинције; bellum p., рат у провинцији; tuum p. officium, услуга коју си ми у провинцији указао; — subst. prōvincĭāles, ĭum, m., становници провинције, провинцијалци. + + +†prōvincĭātim, aflv. (provincia), по провинцијама. + + +prōvīsĭo, ōnis, f. (provideo), 1) предвиђање: animi. 2) брига, чување, старање: p. posteri temporis, за будућност. 3) предохрана, опрезност, смотреност: p. vitiorum, против порока, од порока. + + +†prōvīsō1, adv. (provideo), навлаш, навалице. + + +prōvĭso2, —, —, 3. (предкл.), погледати, отићи па видети, надгледати: proviso, quid agat. + + +*†prōvīsor, ōris, m. (provideo), који унапред види, размишља: tardus utilium provisor, који касно увиђа шта је корисно. + + +prōvisso, старији облик за proviso. + + +prōvisŭs, ūs, m. (provideo) (Tac.), (само у abl. sing.), 1) гледање преда се. у даљину: ne oculi quidem provisu juvabant. 2) предвиђање; periculi. 3) старање: p. deŭm. 4) набављање: rei frumentariae. + + +prōvīvo, vixisse, 3. даље, дуже живети. + + +prōvŏcātĭo, ōnis, f. (provoco), 1) † изазивање на бој: octiens ex provocatione victor. 2) апелација, призив на већега судију: p. ad populum; p. ab alqo или adversus alqm; magistratus sine provocatione, од којих нема призива; provocatione (или de provocatione) certare, призвати се на виши суд (в. provoco 3). + + +prōvŏcātor, ōris, m. (provoco), 1) †изазивач на бој. 2) особита врста гладијатора. + + +prōvŏco 1. 1) позвати напоље, дозвати, изазвати: alqm ad se. Отуда trop. а) од кога што измамити, кога на што дражити (у злу смислу): p. alqd ab alqo; sermones, навести га на разговор, б) кога на што позвати, побудити: alqm ad hilaritatem et jocos; beneficio provocati; p. alqm ad communionem sermonis. 2) на бој или на утакмицу изазвати: p. alqm ad pugnam, certamen; p. Graecos elegiā; p. alqm minis et verbis; provocatus maledictis, injuriis. 3) призвати већи суд, апеловати: ad populum; trop. уопште позвати се на кога. + + +prōvŏlo, 1. излетети; trop. истрчати, појурити напоље: subito; ex castris. + + +prōvolvo, volvi, vŏlūtum, 3. 1) напред, пред собом ваљати, котрљати: p. alqm in mediam viam; p. lapides; p. se или provolvi ad pedes alcjs, пасти пред чије ноге. 2) trop. а) provolvor fortunis = губим своје имање; б) provolvor = понижавам се, ропски се покоравам чијој вољи. + + +prōvŏmo, —, —, 3. (Lucr.) избљувати: turbinem. + + +†prōvulgo, 1. обзнанити, разгласити: rem. + + +†proxĕnēta, ae, f. (προξενητής), посредник при продавању и куповању, грошићар, сензал. + + +proxĭmē, praep. и adv.; sup. од prope, 1) у простору, близу, код, крај: а) proxime Carthaginem; proxime hostem; proxime eum sedebam, одмах до њега; б) proxime trans Padum, одмах преко Пада; p. ab illa urbe. 2) у времену, а) малочас, малопре: quem proxime nominavi; б) скоро, до мало. 3) кад се означује ред: а) одмах после: proxime Kalendas Sextiles; б) одмах за: proxime deos; в) proxime a Lacyde; ако их има више у реду, каже се proxime ... mox ... tertio loco. 4) кад се означује сличност, готово, скоро, малоне: proxime morem Romanum скоро по римском обичају; proxime speciem navium, да су готово као лађе изгледале; proxime atque ille, скоро као он. + + +*†proxĭmĭtās, ātis, f. (proximus), 1) близина. 2) trop. а) блиско сродство; б) сличност. + + +proxĭmus, adj. (sup. од propior), 1) у простору, најближи или веома близак: proxima oppida: proxima via, најкраћи пут; proximum esse loco alci или locum alqm или ab loco alqo, бити врло близу ког места; subst. in proximo, у близини. 2) у времену, а) с погледом на прошлост, минули, прошли, прошасти, последњи: ubi proximā nocte fuisti?, где си био ноћас?; proximae tuae literae, твоје последње писмо; proximis superioribus diebus, ових последњих дана; his proximis Nonis non affuisti; proximo, неки дан, ономадне; б) с погледом на будућност, други, који ће доћи (будући): proximo anno, друге године, на годину, догодине; proximā nocte castra movebo. 3) trop. а) кад се означује ред = најближи: me proximum habet = ја сам му најближи; б) да се означи сличност = сличан, приличан, налик: id deo proximum est. 4) о сродству = најближи род: proximus cognatione; subst. proximi = најближи сродници. + + +prūdens, ntis, adj. с comp. и sup. (м. providens), 1) који напред види, дакле са знањем: prudens illud feci = хотимице; sciens et p. 2) = увиђаван, разборит, паметан, разуман, мудар: orator; homo; consilium; p. in jure civili; in respondendo; in disserendo; p. ad consilia. 3) вешт, учен, који што зна, уме: p. rei militaris; p. locorum, који добро познаје предео. + + +prūdentĕr, adv. с comp. и sup. (prudens), разборито, разумно, паметно, мудро. + + +prūdentĭa, ae, f. (prudens). 1) предвиђање: futurorum. 2) памет, разборитост, мудрост. p. est scientia rerum expetendarum fugiendarumque. 3) знање, искуство: p. juris civilis; legum; rei militaris. + + +prŭīna, ae, f. мраз, слана; *а) = снег; б) = зима. + + +*prŭīnōsus, adj. (pruina), пун мраза: nox; axis Aurorae pruinosus м. matutinus. + + +*†prūna, ae, f. жеравица, живи угљен. + + +*prūnĭcĭus, adj. (prunus), од шљивова дрвета. + + +prūnum, i, n. шљива (плод). + + +prūnus, i, f. шљива (дрво). + + +†prūrīgo, gĭnis. f. и prŭrītŭs, ūs, m. (prurio), свраб; trop. = похотљивост. + + +prūrĭo, 4. сврбети. Отуда trop. = веома жељан бити чега; (Com.) у иронији, жељан бити батина (сврбе га леђа, и напосе = бити похотљив. + + +Prūsa, ae, f. или Prūsĭăs, ădis, f. варош у Битинији, сад Бруса. Отуда Prūsĭenses, ĭum, m. Пружани. + + +Prūsĭās, ae, m. (Προυσίας), краљ у Битинији, који је Ханибала као бегунца к себи примио, али га напокон Римљанима издао. + + +prўtănis, is или prўtănes, is, m. (πρύτανις), притан, један од највиших поглавара у многим грчким државама, особ. у Атини (пор. prytaneum). + + +prўtănēum, ēi, n. (πρυτανεῖον), општинска зграда у грчким варошима, особито у Атини, пританеј. + + +prўtănis, is или prўtănes, is, m. (πρύτανις), притан, један од највиших поглавара у многим грчким државама, особ. у Атини (пор. prytaneum). + + +psallo, —, —, 3. (ψάλλω), ударати у свирку са жицама (харфу, цитару и сл.), с певањем а и без певања: psallere et cantare. + + +psaltērĭum, ĭi, n. (ψαλτήριον), свирка са жицама (налик на цитару), псалтер (псалтир). + + +†psaltēs, ae, m. (ψάλτης) који свира на справи са жицама, цитараш. + + +psaltrĭa, ae, f. која свира на справи са жицама, цитарашица. + + +Psĕcăs, ădis, f. (ψεκάς = која шкропи), име робиње која је својој госпођи косу мазала: Psecade natus = човек нискога порекла. + + +psēphisma, ătis, n. (ψήφισμα), народна одлука, закључак у Грка (римско plebiscitum). + + +Pseudŏ-Căto, ōnis, m. (Ψευδοκάτων), лажни, назови Катон. + + +Pseudŏ-Dămăsippus, i, m. лажни, назови Дамасип. + + +Pseudŏ-Phĭlippus, i, m. (Ψευδοφίλιππος) лажни Филип, који се издавао за Филипа, Персејева сина (пор. Andriscus). + + +Pseudŏlus, i, m. (ψεύδω), лажа, наслов једне Плаутове комедије. + + +pseudŏmĕnos, i, m. (ψσευδόμενος) у логици, лажни закључак, силогизам (лат. mentiens). + + +pseudŏthўrum, i m. (ψσευδόθυρον), тајна стражња врата; prov. per pseudothyrum, кришом, потајно. + + +psīlŏcĭthăristēs, ae, m. (ψιλοκιθαριστής), који само удара у цитару, а не пева, цитараш. + + +psĭthĭus в. psythius. + + +Psōphis, ĭdis, f. (Ψωφίς), варош у Пелопонезу. + + +†Psŏphŏdĕēs, is, m. (Ψοφοδεής), стидљиви, плашљиви, наслов једне комедије Менандрове. + + +psўchŏmantium, ĭi, n. (ψυχομαντεῖον), место где се душе покојних призивају и за што питају. + + +Psylli, ōrum, m. народ у северној Африци. + + +*†psўthĭus (psithius), adj. (ψύθιος, ψίθιος), нека врста грчке винове лозе: p. vitis. + + +ptĕ, честица која се ради појачавања додаје уз pron. poss. (у Плаута и уз pron. pers.) и могла би се превести са наше сâм: suāpte manu, сам својом руком; suopte pondere; mepte (пор. met). + + +Ptĕlĕum, i, n. (Πτελεόν), варош у Тесалији. + + +†ptĭsăna, ae, f. (πτισάνη) птизана, јечмена каша, крупа. + + +*ptĭsănārĭum, ĭi m. (ptisana), пиће од пиринча или од јечмене каше, на коју се воде налије; p. oryzae. + + +Ptŏlĕmaeus, i, m. (Πτολεμαῖος), Птолемеј, војвода Александра Великога, доцније краљ мисирски; истим су се именом звали и сви његови потомци. Отуда 1) Ptŏlĕmaeus, adj. 2) Ptŏlĕmāis, ĭdis, f. Птолемајида, име неких вароши у Мисиру и Феницији. + + +*pūbens, ntis, adj. (puber), снажан, бујан: herba. + + +pūber в. pubes1. + + +pūbertās, ătis, f. (puber), 1) зрелост, савршени узраст, одраслост, способност за женидбу или удадбу. 2) знак зрелости, брада. 3) мушка снага, снага рађања: inexhausta. 4) † = pubes 3). + + +pūbēs1 (или pūber), ĕris, adj. (puber), 1) зрео, одрастао: homo; aetas; subst. pūbĕrēs, одрасли, зрели људи, момци за женидбу, девојке на удају. 2) о биљкама = puberibus foliis, израслим лишћем. + + +pūbēs2, is, f. 1) †знаци зрелости, брада. 2) место где су тајни удови; тајни уд. 3) coll. одрасли младићи, момци, момчад: omnis Italiae p. (в. pubertas 4). Отуда *= уопште људи, свет, народ: Dardana p., Тројанци; agrestis, сељаци. + + +pūbesco, —, —, 3. (puber), 1) одрасти, доспети за женидбу или удадбу: quum primum Hercules pubesceret. Отуда уопште = одрасти, дорасти, дозрети: quae terra gignit, maturata pubescunt. 2) *† покрити се чим, заоденути: prata pubescunt flore. + + +pūblĭcānus, adj. (publicus), што спада у државне приходе, скоро увек као subst. pūblĭcānus, i, m., главни закупник државних доходака у римским провинцијама: muliercula publicana, жена закупникова, погрдно = блудница државнога закупника (јер се Веру подала). + + +pūblĭcātĭo, ōnis, f. (publico), узапћење у корист државне благајнице, конфискација. + + +pūblĭcē, adv). (publicus), јавно, 1) = наиме државе, по наредби државној, о државном трошку и сл.: publice interfectus, на државну заповест; p. statuae ei positae sunt, по вољи народа; p. ali, хранити се о државном трошку; p. efferri, бити сахрањен о државном трошку; p. scribere, literas mittere, званично, службено писати; p. polliceri, у име државе; p. privatimque, у јавним и приватним пословима. 2) на корист или на штету држави, за државу; haud mali quid ortum est publice, по државу; p. maxima laus est, држави веома служи на част. 3) = = сви скупа; p. ire exsulatum. 4) † = свима наочиглед. + + +pūblĭcĭtŭs, adv. (publicus) (предкл.) = publice. + + +pūblĭco, 1. (publicus), 1) = учинити што државним имањем: privata publicare; напосе = узаптити за државну благајницу, конфисковати: p. bona alcjs. 2) = предати на општу употребу: p. Aventinum, дати на обрађивање; bibliothecas, отворити свима; p. rem alqam dignam cognitu, изложити на гледање; p. se (studia sua), појавити се, јавно ступити; p. se или corpus suum. јавно се одати блуду. 3) = објавити, обзнанити: rem alqam; p. retinenda, што би требало да се прећути. Отуда p. orationem = издати. + + +Pūblĭcŏla в. Poplicola. + + +pūblĭcus, adj. (од populus1, скраћено м. populicus), јаван, 1) = државни, народни, општински (opp. privatus): publica loca; pecunia p., државни приходи, државна благајница; publicae literae, државна писма; sacrificia, приређене од стране државе; p. sollicitudo, брига за јавне послове; p. poena, казна због државног преступа (коју дакле држава захтева); pessimum publicum, уштрб државе; causa, државни посао (често и = замашнија кривична парница); p. funus, погреб о државном трошку; res publica, државни посао или coll. државни послови (в. respublica). Отуда subst. pūblĭcum, i, n. а) државно имање, државна земља: incurrere in publicum Campanum; б) државна каса, благајница: referre, redigere in publicum, унети у државну касу (кадшто = узаптити, конфисковати); convivari de publico, на рачун државне касе; teneri publico, дуговати државној каси; в) понајвише у plur. = vectigalia publica, државни приходи, порезе што улазе у државну касу; conducere publica, закупити државне дохотке; habere publica, држати под закуп; locare publica, дати под закуп; г) consulere in publicum, бринути се о добру целе државе; д) = јаван посао, државни посао: dum in eo publico erant. 2) = општи, заједнички: lex; pavor; *p. cura juvenum, предмет љубави свију младића; *verba publica, говор о општим стварима. Отуда subst. pūblĭcum, i, n. = јавно место, улица, трг, јавност: prodire in publicuni; esse in publico, бити изван куће; alqm producere in publicum; publico carere или abstinere, не излазити из куће. + + +pŭdens в. pudet. + + +pŭdentĕr, adv. с comp. и sup. (pudens), стидљиво, срамежљиво скромно. + + +pŭdĕo, pŭdŭi, pŭdĭtum, 2. I. impers. стидети се, стид ме је кога или чега: pudet me (te, nos) sceleris, стид ме је злочина; pudet te hoc facere; pudet me tui, стидим се тебе; †pudet dictu. стид ме је казати; p. deorum hominumque, срамота је и од бога и од људи; id me pudet, тога се стидим. — II. у другим облицима: а) (предкл.) pudeo, стидим се; б) (предкл.) haec te pudent. стид те је ових ствари; в) gerund. non pudendo (не тим што се стидимо), sed non faciendo id. quod non decet. impudentiae nomen effugere debemus; г) gerundiv. pŭdendus, чега се ваља стидети = сраман, срамотан, ружан. vita; vulnera; parentes; subst. pŭdenda, ōrum, n. тајни удови; д) part. pŭdens, tis, као adj. с comp. и sup. стидљив, срамежљив, скроман (уопште; пор. pudicus): vir; femina. + + +*†pŭdĭbundus, adj. (pudet), који се стиди, стидљив: matrona. + + +*†pŭdīcē, adv. (pudicus), стидљиво, срамежљиво. + + +pŭdīcĭtĭa, ae, f. (pudicus), осећај стида, особито у полном одношају (пор. pudor), стидљивост, чистоћа, срамежљивост. + + +pudicus, adj. с comp. и sup. (pudet), испуњен осећајем стида, особито у полном одношају (пор. pudens), стидљив, чист, срамежљив: femina; vir; mores. + + +pŭdor, ōris, m. (pudet), 1) осећање стида, стид, стидљивост (у свим одношајима; пор. pudicitia, verecundia, modestia;: p. paupertatis, због сиромаштва; ex hac parte pudor pugnat, illinc petulantia; pudorem rubor consequitur; p. patris, од оца; p. est referre, стид ме је причати. Отуда 2) частољубље, савесност; особ. често о војницима: осећај части, част. 3) = срамота: hoc tibi pudori est, на срамоту. + + +pŭella, ae, f. (puer), 1) девојка. Напосе а) *љубазница, драга (ма била и удата жена); б) *кћи. 2) *уопште млада женска. + + +*†pŭellāris, adj. (puella), девојачки: aetas; animus; suavitas. + + +†pŭellārĭtĕr, adv. (puellaris), девојачки, по начину девојачком. + + +*pŭellŭla, ae, f. (dem. од puella), девојчица, девојче. + + +pŭellus, i, m. (предкл. и касно), (dem. од puer), дечак, дечко. + + +pŭĕr, pŭĕri, m. (лаконски ποΐρ = παῖς), 1) првобитно, дете уопште (и мушко и женско); у sing. само у преткласично доба: Proserpina puer Cereris; а у plur. и у класика = деца уопште (пор. liberi): uxor ac pueri. 2) мушко дете, дечак (у Римљана обично до седамнаесте године; али Цицерон и о деветнаестогодишњем Октавијану: pueregregius = младић, момак): а puero или (особ кад их има више) а pueris. од детињства. Отуда а) *уопште = син: puer Latonae = Аполон; б) = слуга, послужитељ, роб (обично млад и угледан; пор. servus, mancipium): pueri regii = пажи; в) *= неожењен човек. + + +†pŭĕrasco, —, —, 3. ступити у године дечка или младића. + + +pŭĕrīlĭtās, ātis, f. (puerilis), 1) детињске године. 2) детињско понашање. + + +pŭĕrīlĭtĕr, adv. (puerilis), 1) детињски; blandiri; ludere. 2) детињасто. недотупавно; facere; cupere. + + +pŭĕrĭtĭa (скраћено pŭertĭa), ae, f. (puer), детињство, дечачко доба (редовно до седамнаесте године): agere pueritiam, проводити детињство; а pueritia, од детињства. + + +pŭĕrllis, adj. с comp. (puer), 1) детињи, детињски, млад: aetas; delectatio; regnum puerile, влада дечака; agmen p., руља. 2) детињаст, недотупаван: consilium. + + +pŭerpĕra, ae, f. (puer-pario), породиља. + + +pŭerpĕrĭum, ĭi, n. (puerpario), 1) порођај. 2) пород, (рођено) дете. + + +pŭĕrŭlus, i, m. (dem. од puer), дечко, слушче, ропче. + + +pŭgĭl, gĭlis, m. (сродно са pugnus, πύξ), борац на песнице, који се песницама бије. + + +pŭgĭlātĭo, ōnis. f. (неупотр. pugilor од pugil), борба на песнице. + + +pŭgĭlātōrĭus, adj. (Plaut.) = pugillaris. + + +pŭgĭlātŭs, ūs, m. (предкл. и касно) = pugilatio. + + +pŭgĭlĭcē, adv, (pugil), као борци на песнице. + + +†pŭgillāris, adj. (pugillus), што се песницом узети или држати може, велик као песница; subst. pŭgillārēs, ĭum, m. (sc. libelli или codicilli) и pŭgilārĭa, ĭum, n., писаћа таблица, бележница (буђелар). + + +pūgĭo, ōnis, m. (pungo), оружје за бодење, нож с обе стране оштар (војнички, а разбојнички звао се sica); trop. plumbeus pugio, слаб доказ. + + +pūgĭuncŭlus, i, m. (dem. од pugio), мали нож, штилет. + + +pugna, ae, f. (pugnus). 1) упр. бој на песнице, бој, битка (уопште, било да се туку појединце или целе војске; пор. certamen. dimicatio, proelium): p. equestris; navalis; pugnam committere cum alqo; nonnunquam res ad manus atque ad pugnam vocabatur, дошло је који пут и до боја (о пијанкама). 2) = acies, за битку распоређена војска: pugnam mediam tueri, средњи убојни ред. + + +†pugnācĭtās, ătis, f. (pugnax), ратоборност, жеља за борбом. + + +pugnācĭtĕr, adv. с comp. и sup. (pugnax), ратоборно, тврдоглаво, свом снагом, из петних жила: pugnacissime defendere sententiam. + + +pugnācŭlum, i, n. (pugno) (предкл.) утврђено место, откуда се с непријатељем бори, тврђа. + + +pugnātor, ōris, m. (pugno) (ретко), бојник, борац. + + +†pugnātōrĭus, adj. (pugnator), бојнички, борачки: arma. + + +pugnax, ācis, adj. с comp. и sup. (pugno), 1) готов на бој, ратоборан: gens; *ensis p.; trop. oratio pugnacior, мало оштрији. 2) упоран, тврдоглав: puguax contra eum esse noluit; *ignis est p. aquae = противан. + + +pugnĕus, adj. (pugnus), што се тиче песнице, пéснички: mergae pugneae. бубоци. + + +pugno, 1. (pugna), 1) борити се, бити се (уопште; в. pugna): p. cum alqo или contra alqm; pro commodis patriae; p. pugnam acrem. Отуда уопште о свакој свађи и препирци: Stoici pugnant cum Peripateticis; pugnare secum, доћи сам са собом (са пређашњим својим речима или делима) у противречност; pugnantia loqui, сам себи противречити. 2) борити се за што = трудити се, отимати се за што: p. alqd, да што постигне; *pugno ne tradar, да не будем издан; p. facere alqd. + + +pugnus, i, m. песница: verbis inter nos contendimus, non pugnis; pugnum facere; pugno victus, надјачати у борби на песнице. + + +pulchellus, adj. (dem. од pulcher), веома леп, лепушкаст; с иронијом, pulchellus puer, леп детић, господичић; напосе с презирањем о Клодију, коме је надимак био Pulcher. + + +pulcher (pulcer), chra, chrum, adj. с comp. и sup. леп (уопште; напосе за идеалну лепоту, која побуђује дивљење; пор. bellus, formosus, venustus): p. homo; virgo; facies; urbs; hortus. Отуда често и о душевној лепоти = изврстан, диван, племенит и сл: pulchrum exemplum; nihil virtute pulchrius; — *p. dies, срећан. + + +pulchrĕ (pulcre), adv. с comp. и sup. (pulcher), лепо; напосе = красно, изврсно, добро: p. dicere; fecit pulcherrime Caesar; p. sum и p. est mihi, добро ми је; често (у разговору), као усклик одобравања, pulchre!, лепо, добро! + + +pulchrĭtūdo (pulcritudo), dĭnis, f. (pulcher), лепота (в. Pulcher), изврсност. + + +pūlējum, i, n. бувача (Mentha pulegium Linn., Flŏhkraut), мирисава трава; trop. p. sermonis = пријатност разговора. + + +pūlex, ĭcis, m. бува (буха). + + +pullārĭus, ĭi, m. (pullus1), човек који је боговима посвећене пилиће хранио и из њихова зобања или незобања будућност прорицао, пилићар, кокошар. + + +†pullātus, adj. (pullus2), 1) у црно обучен (који жали). 2) рђаво обучен, прљавац; отуда у plur. pullati = простаци. + + +pullējācĕus = pullus2. + + +pullŭlo, 1. (pullus1), пупити, пупољке добијати; ницати, клијати, пуштати изданке: silva pullulat; trop. luxuria pullulat, отима маха. + + +pullus1, i, m. (puellus, dem. од puer), 1) младо, млади: p. equinus, ждребе.; pulli glirium, пацовчад; p. asininus, магаре, пуле; pulli columbini, голубићи; trop. p. milvinus (о грабљиву човеку); *као adj. pullus paeser, врапчић. 2) напосе пиле (од кокоши). 3) trop. као реч одмила, „пиле моје!“ + + +pullus2, adj. црнкаст, мрк, загасит, црн (уз то често значи и нешто ружно и неповољно; пор. ater, niger): p. color; pulla vestis. црна хаљина, црнина; capilli. Отуда subst. pullum, i, n. = тамна боја. + + +*†pulmentărĭum, ĭi, n. (pulmentum), присмака, присмок (што се уз хлеб једе, понајвише као зачин и сласт): tu pulmentaria quaere sudando = нека ти умор зачини и ослади јело. + + +*†pulmentum, i, n. (pulpa), 1) присмака, присмок, све што се год с хлебом једе. 2) уопште јело. + + +pulmo, ōnis, m. плућа, бела џигерица; особ. у plur. pulmones. + + +pulmōnĕus, adj. (pulmo) (предкл. и касно), 1) плућни: vomitum pulmoneum edere, плућа избљувати. 2) налик на плућа = мек као плућа, бухав. + + +pulpa, ae, f. (предкл. и касно), меснати и масни део на животињском телу (без костију), месо. + + +pulpāmentum, i, n. (и pulpāmĕn, mĭnis, n.) (pulpa), јело од меснатих и масних делова животињскога тела (в. pulpa), смок, присмок, присмака, најслађи залогај: mihi est p. fames. + + +*†pulpĭtum, i, n. налоња, дашчани одар, катедра, трибина, позорница. + + +puls, pultis, f. густа каша од пирова пли бобова брашна; уједно и храна боговима посвећених пилића (pulli): offa pultis. + + +pulsātīo, ōnis, f. (pulso), ударање, куцање, лупање: p. ostii, на врата. + + +pulso, 1. (intens. од pello), 1) ударати, лупати, куцати на што (уопште, о живим и неживим предметима; пор. verbero, mulco): p. et verberare homines; p. ostium, fores и сл., куцати на врата; *p. tellurem pede libero (о игрању); p. chordas digitis, ударати у жице; *pallida mors aequo pulsat pede pauperum tabernas regumque turres; *ligones pulsant arva = копају; *p. sidera = уздизати се до звезда. 2) trop. дух побудити, покренути, потрести: p. animum, pectus alcjs; pavor pulsans, који тишти; напосе = узнемирити, вређати, досађивати: quae te vecordia pulsat? + + +pulsŭs, us, m. (pello), ударање: p. remorum, веслање; p. pedum, ударање ногом; lyrae, свирање на лири; trop. externo pulsu agitari, спољашњим утицајем покретати се. + + +pultātĭo, ōnis, f. (pulto), куцање, лупање (Plaut.). + + +pultĭphăgōnĭdēs, ae, m. и pultĭphăgus, i, m. (puls-φάγω) (Plaut.) „једикаша“, шаљиво = Римљанин. + + +pulto, 1. (предкл.) = pulso. + + +*pulvĕrĕus, adj. (pulvis), 1) који је од праха: farina; nubes. 2) прашан: solum. 3) што прах подиже: ventus. + + +pulvĕrŭlentus, adj. (pulvis), 1) прашан, пун прашине: via; aestas. 2) †трудан, мучан: vita. + + +pulvillus, i, m. (dem. од pulvinus), јастучић. + + +pulvīnăr, āris, n. (pulvinus), 1) божја узглавница, пред киповима и олтарима богова намештена и скупоценим покривалима застрта софа, на коју су кад је даван lectisternium (в. ту реч) полагали кипове богова и пред њих јела износили; према томе ad (apud, circa) omnia pulvinaria = у свим храмовима. Отуда trop. = гозба богова: fides praecinunt pulvinaribus deorum et epulis magistratuum, свирка бруји при гозбама боговским и при ручковима државних чиновника. 2) = постеља царичина. + + +pulvīnus, i, m. 1) узглавница, јастук (за седење или лежање). 2) греда, брежуљак на њиви или у башти; уопште свака слична узвишеност. + + +pulvis, ĕris, m. (ретко и f.), 1) прах, прашина (особ. увис дигнута): qui ventus nubes pulveris vehit; pulvis et umbra sumus; *urbem in pulverem vertere. порушити до земље. р eruditus, зелени песак, по којем су математичари фигуре штапићем цртали. 2) = arena, бориште рвалиште и отуда trop. = место за јаван рад: procedere in solem et pulverem = изаћи напоље јавног рада (у вреву и борбу јавног живота); p. forensis; *in suo pulvere = на свом месту. Отуда *= борба, труд, напор: palma sine pulvere. + + +pulviscŭlus, i, m. (dem. од pulvis): cum pulvisculo = сасвим, потпуно, до труна. + + +pūmex, mĭcis, m. 1) плавац камен, употребљаван за глачање књига и коже; prov. aquam a pumice postulare = искати новаца од онога који их ни сам нема. 2) *уопште шупљикаст камен. + + +*†pūmīcĕus, adj. (pumex) од плавца камена; trop. oculi pumicei = суве; из којих не можеш измамити сузе. + + +*pūmĭco, 1. (pumex), плавцем каменом глачати: dentem; отуда part. pūmĭcātus, adj.; trop. homo p. = углачан, зализан. + + +†pūmĭcōsus, adj. (pumex), шупљикав, шупљикаст. + + +pūmĭlĭo, ōnis, comm. (предкл. и касно), кепец (мушко и женско). + + +†pūmĭlus, i, m. кепец. + + +punctim, adv. (pungo), бодимице, бодући (opp. caesim) p. petere hostem. + + +†punctĭo, ōnis, f. (pungo), бодење, бод, убод, бодац: laterum punctiones, протисли. + + +†punctĭuncŭla, ae, f. (dem. од punctio). + + +punctum, i, n. (pungo), упр. убодено; као убодом начињена мала пега, тачка. Напосе а) убод које животиње: p. parvae volucris (комарца) morte ulcisci; б) на коцки око. тачка (point): quadringenis in punctum sestcrtiis aleam lusit, по 400. 000 сестерција на око; в) на изборним римским скупштинама тачка која се при бројењу гласова метала под име свакога кандидата да се зна колико је који гласова добио; отуда и = глас на избору; quot in ea tribu puncta tuleris; отуда и г) = одобравање, похвала: omne tulit punctum, добио је све гласове = стекао је општу похвалу; д) математична тачка, као најмањи део простора: quasi p. terrae. Отуда и p. temporis (horae, diei), тренутак. + + +pungo, pŭpŭgi, punctum, 3. 1) бости (да заболи или да се обележи; пор. stimulo): p. alqm; vulnus acu punctuni. Отуда а) p. corpus (Lucr.), продрети у тело; б) puncto tempore (Lucr.) = puncto temporis (в punctum), у тренутку. 2) trop. узнемиривати, вређати, срдити, љутити: alqm; animum alcjs; epistola me pupugit. + + +Pūnĭcānus в. Poeni. + + +Pūnĭcĕus, adj. (φοινίκεος) 1) = punicus пунски, картагински. 2) пурпуран, румен, црвенкаст, Pŭnĭcus- в. Poeni-. + + +pūnĭo, 4. и pūnĭor, dep. 4. (poena), 1) казнити (због повреде закона; пор. castigo, multo): alqm; sontes; peccatuni; maleficia. 2) светити, осветити: domum; necem alcjs. + + +pūnĭo, 4. и pūnĭor, dep. 4. (poena), 1) казнити (због повреде закона; пор. castigo, multo): alqm; sontes; peccatuni; maleficia. 2) светити, осветити: domum; necem alcjs. + + +†pūnītĭo, ŏnis, f. (punio), (ретко), казна. + + +pūnītor, ōris, m. (punio), 1) †који казни: desertorum p. acerrimus. 2) осветник: doloris sui. + + +Pūnus, i, m. (предкл.) = Poenus (в. ту реч), картагински, у comp. Punior = бољи зналац картагинског језика. + + +†pūpa, ae, f. (pupus), девојчица; лутка. + + +pūpĭlla, ae, f. (dem. од pupa), 1) сирота, девојчица без родитеља. 2) зеница (у оку). + + +pūpillāris, adj. (pupillus), сиротињски: pecuniue pupillares. + + +pūpillus, i, m. (pupus), сирота, сиротан, дечко без родитељи. + + +Pūpīnĭus (Pūpīnĭensis), adj. пупинијски: Pupinins ager или subst. Pūpīnĭa, ae, f. покрајина у Лацији. + + +Pūpĭus, ĭi, m. име римског племена које је мало познато. Неки Pupius спомиње се као писац трагедија; отуда Pūpĭus, adj. + + +puppis, is, f. стражњи део лађе; лађа уопште; (Com.) = леђа; trop. sedebamus in puppi = били смо на управи државе. + + +*pūpŭla, ae, f. (dem. од pupa), 1) девојчица. 2) мала лутка; — као реч одмила, mea pupula, моје луче! 3) зеница (јер се на њој види сличица). 4) *око. + + +pūpŭlus, i, m. (dem. од pupus), дечко, мушко детенце. + + +†pūpus, i, m. дечко, мало мушко дете. + + +pūrē и (предкл. и песн.) pūrĭtĕr, adv. с comp. и sup. (purus), 1) чисто: pure eluere vasa, опрати судове; *puriter lavit dentes. 2) светло: *splendens Pario marmore purius. 3) trop. чисто, неокаљано злим, поштено и сл.: pure et caste deos venerari. 4) правилно: pure et emendate loqui. 5) природно, без накита: purissime descripsit. + + +*purgāmĕn, ĭnis, n. и (у прози) purgāmentum, i, n. (purgo), 1) што се чишћењем уклања, гад, кал, нечист, смет, измет: cloaca receptaculum omnium purgamentorum urbis; purgamenta oris, пљувачка. Отуда trop. као грдња, измет: purgamenta servorum, urbium. 2) *средство за очишћење, умирење: purgamen mali; caedis. + + +purgātĭo, ōnis, f. (purgo), 1) чишћење: cloacarum; p. alvi и само purgātio, пролив. 2) очишћење од греха. 3) правдање, изговор (пор. excusatio). + + +*†purgātus, adj. с comp. и sup. (part. од purgo), очишћен; trop. оправдан. + + +purgĭto, 1. (intens. од purgo) (Plaut.) 1) чистити. 2) правдати се, изговарати се. + + +purgo, 1. (purus), 1) а) чистити, почистити, очистити: fossam; ungues; oleam a foliis, од лишћа; p. se или purgari = чистити се, узимати лек на чишћење: каже се и *purgari bilem; *purgari morbi, излечити се од болести. Отуда trop. б) од потварања очистити, оправдати, изговорити, извинити (пор. purgatio, excuso): p. alqm; p. se alci, пред ким; p. adolescentem crimine и alqm alcjs rei, оправдати, p. factum amore, љубављу извињавати. Отуда в) (ретко) навести за изговор, рећи за правдање: misit legatos, qui purgarent nec accitos ab eo Bastarnos etc; г) †изравнати, исплатити, намирити: rationem; д) *†очистити од греха: agros; nefas. 2) рашчистити, уклонити: rudera; lapides. Отуда trop. а) p. crimina, оповргнути; б) *scindit se nubes et in aethera purgat apertum, раздели се облак и распе се (нестане га) у етеру. + + +†pūrĭfĭco, 1. (purus-facio), чистити; trop. = од греха очистити: agrum; se. + + +pūrē и (предкл. и песн.) pūrĭtĕr, adv. с comp. и sup. (purus), 1) чисто: pure eluere vasa, опрати судове; *puriter lavit dentes. 2) светло: *splendens Pario marmore purius. 3) trop. чисто, неокаљано злим, поштено и сл.: pure et caste deos venerari. 4) правилно: pure et emendate loqui. 5) природно, без накита: purissime descripsit. + + +purpŭra, ae, f. (πoρφύρα), 1) пурпурна, багрена боја: non gemmis neque purpurā venale nec auro. Отуда 2) материја багрене боје, багреница, багреном ивицом оперважена хаљина, какву су у Риму краљеви, конзули, цареви итд. носили: septima purpura, седми конзулат. + + +purpŭrātus, adj. (purpura), у порфиру обучен; subst. purpŭrātus, i, m. = дворанин, министар: purpuratis ista tuis minitare, с овим прети твојим дворанима. + + +purpŭrĕus, adj. (purpura), 1) пурпурне, багрене боје (од чести - црвен, румен, од чести = љубичаст, црвенкаст): aurora; flos; viola; purpureae genae; p. arcus, дуга; *p. anima = крв; *= тамне боје: p. mare. 2) *purpuratus. 3) *сјајан, светао, леп: lux; olor; ver; *о Августу кад је назван богом, purpureo bibit ore nectar. + + +purpŭrissātus, adj. (purpurissum), (предкл. и касно), обојен бојом која се звала purpurissum, нарумењен. + + +purpŭrissum, i, n. (purpura), (предкл. и касно), нека врста угасите багрене боје. + + +pūrus, adj. с comp. и sup. 1) чист (ничим неупрљан, непомешан; пор. merus, mundus, putus); p. manus; domus; supellex; p. aqua, чиста, непомућена или непомешана; p. dies, coelum, ведар, без облака; *purum као subst. = ведро небо; purus campus, отворено (без џбунова, брежуљака и сл.); hasta, неокована; toga, без пурпурне ивице; p. locus, необрађено; parma, неискићен; purae genae, голобрадо. Отуда о душевним својствима, а) неоскврњен = недужан, чист, поштен: animus; bellum, праведан; *p. sceleris, чист од злочина; напосе = невин, непокварен; б) familia pura, која не жали ни за ким; в) правилан, без погрешке: oratio; sermo; г) прост, некићен; sermo p. et dilucidus; genus dicendi purum et candidum; д) purum = чист добитак (по одбитку трошкова): quid puri ac reliqui ad dominos pervenire possit. 2) *који очишћује: sulphur. + + +*†pūs, pūris, n. бели гној (пор. sanies); trop. Rupili pus atque venenum, јед и отров (о јетком говору пакосна човека). + + +pŭsillus, adj. (dem. од pusus, мален), 1) веома мален, сићушан (са смешне стране сматрано; пор. Exiguus): homo; mus; subst. pŭsillum, i, n. мало, малко. Отуда = слаб, нејак: vox. 2) trop. а) незнатан, худ: res; causa; б) по положају и важности незнатан: homo; в) мален, низак: animus; homo. + + +pūsĭo, ōnis, m. (од неупотребљаванога pusus, дечак), мали дечко, деран. + + +†pustŭla или pūsŭla, ae, f. мехур, мехурић (на кожи). + + +†pustŭlātus или pūsŭlātus, adj. (pustula), који има мехуриће: argentum p., растопљено, чисто. + + +†pustŭla или pūsŭla, ae, f. мехур, мехурић (на кожи). + + +†pustŭlātus или pūsŭlātus, adj. (pustula), који има мехуриће: argentum p., растопљено, чисто. + + +pŭtāmĕn, ĭuis, n. (puto 1), што се ољушти, љуска: p. juglandium; fabae; ovi. + + +pŭtātio, ōnis, f. (puto), поткресивање дрвета. + + +pŭtātor, ōris, m. (puto), који поткресује дрвета. + + +pŭtĕăl, ālis, n. (puteus), ограда око бунара, бунарски поклопац. Отуда на то налик ограда око места где је гром ударио, па је стога остало свето (пор. bidental). На тргу римском био је особито знаменит puteal Libonis, недалеко од трибунала преторова, а ту је било место и за мењаче. + + +*†pŭtĕālis, adj. (puteus), бунарски: aqua. + + +pŭtĕārĭus, ĭi, m. (puteus), који копа бунаре. + + +pūtĕo, tŭi, —, 2. 1) бити труо, трунути. 2) заударати на трулеж, смрдети. + + +Pŭtĕŏli, ōrum, m. варош у Кампанији, сад Pozzuolo. Отуда Pŭtĕŏlānus, adj. и subst. Pŭtĕŏlānum, i, n. добро код Путеолâ; Pŭtĕŏlāni, orum, m. Путеољани. + + +pŭter (или pŭtris), tris, tre, adj. 1) гњио, дробан, мекан, увео: ager; solum; lapis; mammae. Отуда а) trop. *anima p., изнемогла; б) труо, натруо: pomum; navis. 2) *oculi putres, малаксале, похотљиве. + + +pūtesco или pūtisco, pūtŭi, —, 3 (puteo), заударати, усмрдети се. + + +pŭtĕus, i, m. 1) *† ископана рупа, јарак, јама. 2) бунар, кладенац: puteum fodere. + + +pūtĭdĕ, adv. с comp. и sup. (putidus), 1) одвратно. 2) усиљено, претерано: dicere; putidius literas exprimere. + + +pūtĭdĭuscŭlus, adj. (dem. од putidus), одвратан, досадан. + + +pūtĭdus, adj. с comp. и sup. (puteo), 1) гњио, труо; стога смрдљив: caro; uva. Отуда trop о људима и животињама = увео, ослабио и сл.: cerebrum putidius, излапио; *о старим људима; vir; femina. 2) trop. а) одвратан, непријатан: molestus et p.; б) усиљен, афектован, педантан: oratio; sonus vocis; orator. + + +pŭtillus, i, m. (Plant.) (dem. од 2 putus), детенце. + + +pūtisco в. putesco. + + +pūtesco или pūtisco, pūtŭi, —, 3 (puteo), заударати, усмрдети се. + + +pŭto, 1. (putus1), 1) (предкл.) чистити: lanam. Отуда а) дрвета, лозу итд. чистити = кресати, покресати, окресати: p. vitem: б) пречистити, уредити: rationem или rationes, рачун; у разговору и = размислити, расудити: rem ipsam putemus; в) (предкл.) израчунати, урачунити, прорачунити: pro binis putabuntur (tegulae), урачуниће се у две. 2) ценити, проценити, оценити и сл.: p. alqm in imperatorum numero, бројити кога међу војводе; p. honores pluris, више ценити; p. statuam denariis quadringentis, ценити кип на четири стотине динара. Отуда а) држати за, мислити, сматрати (пор. arbitror, censeo, credo, existimo): puto illum hoc fecisse; p. alqm fortem, држати за храбра; p. pro nihilo, ни пода шта; recte putas, имаш право; rem ipsam putasti, погодио си ствар; putares, рекао би (човек); б) размислити, промислити, расудити: alqd multa secum; p. alqd cum alqo argumentis, разлагати. + + +pūtor, ōris, m. (puteo) (предкл.), смрад, трулеж. + + +pŭtrĕfăcĭo, fēci, factam, 3. 1) учинити да што одмекне, да се откисели: p. saxa infuso aceto. 2) учинити да што иструне. + + +*†pŭtresco, —, —, 3. (puter). 1) угњилети, трунути: humine an sublime putrescat, да ли труне на земљи или на висини. 2) омекшати, дробан постати. + + +pŭtrĭcĭda в. parricida. + + +pŭtrĭdus, adj. (puter), трошан, дробан, мекан; отуда гњио, труо: aedificium; dens. + + +pŭtus1, adj. с comp. (од PUO, откуда и puto, purus), чист, сјајан, непомешан; sole exorto puto, чисто (без облака); purus putus hic sycophanta est, прави правцати; meae putissimae orationes, моје сјајне беседе; argentum purum putum, чисто. + + +*pŭtus2, i, m. = pusus, мало мушко дете. + + +†pycta или pyctēs, ae, m. (πύκτης), борац песницама (чисто лат. pugil). + + +†pycta или pyctēs, ae, m. (πύκτης), борац песницама (чисто лат. pugil). + + +Pydna, ae, f. (Πύδνα), варош у Македонији. Отуда Pydnaei, ōrum, m., Пидњани. + + +*pȳga, ae, f. (πυγή), стражњица, задњица (чисто лат. nates). + + +*Pygmălĭōn, ōnis, m. (Πυγμαλίων), 1) краљ на Кипру, унук Агеноров, који се заљубио у женски кип што га је он сам начинио, те је на његову молбу Венера тај кип оживила. 2) краљ у Тиру, брат Дидонин. + + +Pўlădēs, ae или Pўlădis, m. (Πυλάδης), 1) пријатељ Орестов, стога у пословици = веран пријатељ. Отуда Pўlădēus, adj. 2) на гласу пантомимиста у Риму у доба Августово. + + +Pўlădēs, ae или Pўlădis, m. (Πυλάδης), 1) пријатељ Орестов, стога у пословици = веран пријатељ. Отуда Pўlădēus, adj. 2) на гласу пантомимиста у Риму у доба Августово. + + +Pўlae, ārum, f. (Πύλαι) кланци: 1) P. Tauri (Amanicae), што воде из Кападокије у Киликију. 2) p. Syriae у источној Киликији. 3) p. Caspiae измећу Медије и Хирканије. 4) p. Armeniae с оне стране Еуфрата. 5) напосе = Thermopylae (в. ту реч). Отуда Pўlăĭcus, adj. = термопилски. + + +Pўlus, i, m. (Πύλος), име трију вароши у Пелопонезу, од којих једна беше у Елиди, друга у Трифилији (јужној покрајини елидској), трећа у Месенији (сад Наварин). Која од ових беше столица старца Нестора, Нелејева сина, не може се поуздано знати, по свој прилици беше то она у Трифилији. Отуда *Pўlĭus, adj., кадшто = Несторов, несторски; subst. Pylius = Нестор. + + +*pўra, ae, f. (πυρά) = rogus, ломача, спалиште. + + +pȳrămĭdātus, adj. (pyramis), (сумњиво), као пирамида. + + +pȳrămĭs, ĭdis, f. (πυραμίς) пирамида. + + +Pȳrămus, i, m. (Πύραμος), 1) младић у Вавилону, љубавник Тизбин (Thisbe); пошто се Пирам убио, мислећи да је Тизбу дивља звер растргла, убила се за њим и Тизба, Ov. met. 4. 55. 2) река у Киликији. + + +Pȳrēnē (*и Pȳrēnē), ēs, f. (Πυρήνη), кћи Бебрикова, љубазница Херкулова, закопана на гори, која се њеним именом прозвала; према томе значи и = пиренејска гора. Отуда Pȳrĕnaeus, adj. Пиренин, пиренски = пиринејски: saltus; montes Pyrenaei; subst. Pȳrēnaeus, i, m. пиренејска гора, Пиренеји. + + +pўrĕthron, i, n. (πύρεθρον), нека биљка, зубовац (Anthemis pyrethrum L., Bertram). + + +Pyrgi, ōrum, m. (Πύργοι), варош у Хетрурији. Отуда Pyrgensis, adj. + + +Pўrĭphlĕgĕtōn, ontis, m. (Πυριφλεγέθων), река под земљом, обично Phlegethon. + + +*†pўrōpus, i, m. (πυρωπός, ватрене боје), нека метална смеса, бронза: flammas imitante pyropo. + + +Pyrrha, ae, f. (Πυῤῥα), кћи Епиметејева и Пандорина, жена Деукалионова. + + +Pyrrhĭa, ae, f. име једне робиње крадљивице у старој некој комедији Титинијевој. + + +†pyrrhĭcha (pyrrĭcha), ae, f. и pyrrhĭchĕ, ĕs, f. (πυῤῥίχη) игра под оружјем. + + +pyrrhĭchĭus, adj. (πυῤῥίχιος), упр. што спада у игру pyrrhicha; као subst. pyrrĭchĭus (sc. pes), стопа од два кратка слога (UU): ăgĕ, vĭă. + + +Pyrrho, ŏnis, m. (Πύῤῥων), грчки филозоф из Елиде који је основао скептичну секту, савременик Александра Великога. Отуда Pyrrhōnēi и Pyrrhōnĭi, ōrum, m. = скептици. + + +Pyrrhus, i, m. (Πύῤῥος), 1) син Ахилов и Дејидамијин (назван је и Неоптолем); пошто је основао државу у Епиру, погинуо је од Ореста. Отуда Pyrrhĭdēs, ae, m. = мушки потомак Пиров; у plur. становници епирски. 2) краљ у Епиру и неко време у Македонији. који је с Римљанима војевао. + + +Pȳthăgŏrās, ae, m. (Πυθαγόρας), славни грчки филозоф с острва Сама око 550 пр. Хр. Отуда Pȳthăgŏrēus или Pўthāgŏrĭcus, adj.; и subst. Pўthāgŏrēi или Pўthāgŏrĭci, ōrum, m., ученици и присталице Питагорине. + + +†pȳthaulēs, ae, m. (πυθαύλης), који је у позоришту уз песму глумчеву (canticum) у фрулу свирао. + + +Pȳthō, Pȳthūs, f. (Πυθώ), најстарије име Делфа (Delphi) и његове околине. Отуда Pўthĭcus (ретко) и Pȳthĭus, adj.: Pythius incola, deus = Аполон; Pythia regna = Делфи. Напосе као subst. а) Pўthĭa, ōrum., n. (τὰ Πύθια), питијске игре, светковане у почаст Аполону испрва сваке девете, а доцније сваке пете године у Делфима; б) Pȳthĭa, ae, f. (ἡ Πυθία), свештеница Аполонова у Делфима. + + +Pўthōn, ōnis, m. (Πύθων), велика змија код Делфа коју је Аполон убио, па стога добио надимак Pythius. + + +†pȳtisma, ătis, n. (πύτισμα), испљувано; оно што се кроз зубе испљује кад се вино куша. + + +Q. као име (код нас име што се на крштењу добија) = Quintus; и = que: S. P. Q. R. = senatus populusque Romanus. + + +quā, adv. (abl. sing. fem. од pron. interr. и relat.), 1) с које стране, где, одакле, куда: ad omnes aditus, qua adiri poterat urbs, одакле се могло ући у варош; omnia qua visus erat, докле се могло догледати; vagari qua velit, куда год хоће. 2) quā (sc. ratione) како, којим начином: illuc qua veniam, како да одем онамо?; ne qua, да не би како. 3) †колико, уколико: qua potes. effuge. 4) (ретко) quā — quā, нешто — нешто, које — које: qua nobilitate gentis, qua corporis magnitudine. + + +quācunque (quacumque), adv. relat. indef. (abl. sing. fem. од quicunque), 1) ма откуд: hujus erat Minerva spectantem aspiciens, quacunque aspiceretur. 2) ма где: quacunque custodiant. 3) ма куда: quacunque nos commovimus, куд смо се год макли. 4) како год, ма како, свакако. + + +quācunque (quacumque), adv. relat. indef. (abl. sing. fem. од quicunque), 1) ма откуд: hujus erat Minerva spectantem aspiciens, quacunque aspiceretur. 2) ма где: quacunque custodiant. 3) ма куда: quacunque nos commovimus, куд смо се год макли. 4) како год, ма како, свакако. + + +*†quādamtenus, adv. (abl. sing. fem. од quidam) обично се пише растављено quadam tenus) донекле. + + +Quādi, ōrum, m. народ у југоисточној Германији, садањој Моравској. + + +†quădra, ae, f. (sc. res) (quattuor), четвороугла ствар. Напосе а) = четвороугли сто, софра: prov. vivere alienā quadrā, живети с туђе софре; б) *четвороугли комад чега: quadra panis. + + +quădrāgēnārĭus, adj. (quadrageni) (предкл. и касно), који се састоји из четрдесет: homo q., човек од четрдесет година. + + +quădrāgēni, ae, а, adj. num. distr. у plur. (quadraginta), по четрдесет. + + +quădrāgēsĭmus, adj. num. ord. (quadraginta), четрдесети; напосе †subst. quădrāgēsĭma, ae, f. (sc. pars), четрдесетина као данак. + + +quădrāgĭēs, adv. num. (quadraginta), четрдесет пута: q. sestertium = четири милиона. + + +quădrāgintā, adj. num. card. (quattuor), четрдесет. + + +quădrans, ntis, m. (part. од quadro), четвртина римскога новца који се звао as; отуда уопште = четвртина: heres ex quadrante; као новац = четвртина аса (= три унције): quadrante lavari (обична цена за купатило). + + +quădrantăl, ālis, n. (quadrans), 1) † коцка, куб. 2) (предкл.) мера, за течности = amphora (осам конгија). + + +quădrantārĭus, adj (quadrans), што стаје четвртину аса: res quadrantaria = купатило (за које се обично плаћао quadrans); quadrautaria illa perrnutatio = она замена плате за купање (говор је о Клодији, Метеловој жени која није платила за купање, него се с надзорником купатила на други начин намирила). + + +quădrātus, adj. (part. од quadro), 1) четвороугли: lapis; agmen quadratum (в. agmen). Отуда subst. quădrātum i, n. четвороугао, квадрат. 2) † о стасу, statura quadrata, дежмекаст. 3 †пристојан (као што треба). + + +quădrīdŭum (боље него quatriduum), ĭi, n. (quattuor и dies), време од четири дана. + + +quădrĭennis, adj. (quattuor и annus), од четири године. + + +quădrĭennĭum, ĭi, n. (quattuor-annus), време од четири године. + + +quădrĭfāriam, adv. (quattuor) на четири дела, dividere. + + +*quădrĭfĭdus, adj. (quattuor-findo), у четири цепа, на четворо расцепљен. sudes. + + +quădrīgae, ārum, f. (м. quadrijugae од quattuor-jugum), четири коња упрегнута; па и = кола са четири коња, спрег од четири коња (особ. за ратне потребе, при јавним играма и утркивању, свечаним спроводима и сл): in quadrigis eum secundum numeraverim, на утркивању биће он одмах иза првога; prov. *navibus et quadrigis alqd petere = из петних жила се упињати. + + +†quădrīgārĭus, adj. (quadrigae), што се тиче спрега четири коња, четворопрежни: habitus q, одело кочијашево на спрегу од четири коња; subst. quădrīgārĭus, ĭi, m. који тера коње на утркивању. + + +quădrīgātus, adj. (quadrigue), обележен сликом спрега од четири коњи (о новцу). + + +quădrīgŭla, ae, f. (dem. од quadriga). + + +*†quădrĭjŭgus и quădrĭjŭgis, adj. (quattuor – jugum), на четири коња; отуда subst. quădrĭjŭgi, ōrum, m. (sc. equi), четири упрегнута коња. + + +*†quădrĭjŭgus и quădrĭjŭgis, adj. (quattuor – jugum), на четири коња; отуда subst. quădrĭjŭgi, ōrum, m. (sc. equi), четири упрегнута коња. + + +quădrĭlĭbris, adj. (quattuor-libra), од четири фунте (Plaut.). + + +quădrĭmmestris, adj. (quattuor-mensis) (предкл и касно), од четири месеца. + + +quădrīmŭlus, adj. (Plaut) (dem. од quadrimus). + + +quadrīmus, adj. (quattuor), од четири године. + + +quădringēnārĭus, adj. quadringeni), што се састоји из четири стотине. + + +quădringēni, ae, n, adj. num. distr. (quadringenti), по четири стотине. + + +quădringentēsĭmus, adj. num. ord. (quadringenti), четиристоти. + + +quădringenti, ae, a, adj. num. card. (quattuor-centum), четири стотине. + + +quădringentĭēs, adv. num. (quadringenti), четири сто пута. + + +quădrĭpartītus, adj. (quattuor partio), на четири дела подељен, четворострук. + + +quădrĭrēmis, adj. (quattuor-remus), са четири реда веслачких клупа: navis; тако и без ове речи као subst. quădrĭrēmis, is, f, четворовеслача. + + +*quădrīvĭum, ĭi, n. (quattuor-via), место где се четири пута стичу, раскршће. + + +quădro, 1. (quadrum), 1) trans. начинити четвороуглим: lignum. Отуда а) quadrare acervum = допунити хрпу; б) trop. уредити, удесити, дотерати: orationem. 2) intrans. (упр. о четвороуглом камењу за зидање што се склапа једно с другим), слагати се, приличити, пристајати: conjunctio quadrat; visum est hoc mihi ad multa quadrare; ita tibi quadrat. приличи ти = тако ти је по вољи. Напосе о рачуну, ratio quadrat, слаже се, излази. + + +quădrum, i, n. (quattuor), четвороугао; trop. redigere alqd in q., дотерати у ред, у склад. + + +quădrŭpĕdans, ntis, adj. (quadrupes) (предкл. и касно), ко иде на четири ноге, трчи у скок (галопира): equo juxta quadrupedante; sonitus qnadrupedans, топот коња који у скоку трчи. Отуда *subst. = коњ. + + +quădrŭpēs, pĕdis, adj. (quattuor-pes), четвороног: quadrupedes cursus трк коња, често као subst. quădrŭpēs, четнороножац (у сва три рода; m. saucius quadrupes; f. nulla quadrupes; n. quadrupes maluin; majora quadrupedia; кадшто и о човеку, constringere alqm quadrupedem, везати коме руке и ноге. + + +quădrŭplātor, ōris, m. (quadruplor), 1) † који учетворостручава: quadruplatores beneticiorum, који претерују вредност својих доброчинстава (хоће да их цене четвороструко). 2) тужилац (депунцијант који је за тужбу добијао четвртину од глобе или од имања оптуженикова) варалица. + + +quădrŭplex, ĭcis, adj. (quattuor-plico), 1) четворострук: ordo; acies. 2) *у plur. = quattuor: stellae quadruplices, четири звезде. + + +quădrŭplĭco, 1. (quadruplex) (предкл. и касно), учетворостручити: numerum. + + +quădrŭplor, dep. 1. (quadruplus) (Plaut.), бити quadruplator (в. ту реч). + + +quădrŭplus, adj. (quattuor). четворострук; subst. quădrŭplum, i, n. четири пута толико: fur quadruplum solvat. + + +quīcunquĕ (quicumque), quaecunque, quodcunque, pron. 1) који, која, које год или му драго, и као subst. и као adj.: quicunque is est, био он ко му драго; quemcunque lictorjussu consulis prehendisset, tribunus mitti jubebat; quacunque potui ratione; omnia quaecunque loquimur, све што год говоримо; quaecunque fortuna imminet; quocunque modo. 2) у neutr. што год = колико год; quodcunque est lucri, што год има добитка. 3) (ретко) = qualiscunque. какав год. + + +quīdam, quaedam, quoddam (adj.) и quiddam (subst.), pron. indef., некоји, а, е; неки, а, о; неко, нешто (онај који говори, мисли на неку извесну особу или ствар, али ма из ког узрока неће да је именује; пор. aliquis, quisquam): quidam ex aclvocatis; quodam tempore; quoddam malum или quiddam mali, нешто зло; quosdam dies неколико дана. + + +quīlĭbet, quaelĭbet, quodlĭbet (adj.) n. quidlībet (subst.), pron. indef, ма који, ма која, ма које; који, која, које му драго; ма ко, ма што; који год, сваки; често с неким презирањем, који био да био: quaelibet vel minima res; quibuslibet temporibus; olim adhibebatur peritus, nunc quilibet. + + +quĭnam, quaenam, quodnam, pron. interr. (предкл.), који ли, која ли итд. + + +quisnam или quīnam, quaenam, quodnam (adj.) и quidnam (subst.), pron. interr. појачани облик од quis, ко, шта?, ко то, шта то? ко ли, што ли? који, који ли? (пор. nam): quisnam tuebitur P. Scipionis memoriam mortui?; num quidnam de oratore ipso restat?; reviso, quidnam gerat (Ter.). + + +quispĭam, — quaepĭam, quodpĭam (adj.) и quidpĭam (subst.), pron. indef., ко, што; који, која, које; когод, штогод (сасвим неопредељено): si cuipiam pecuniam ademit; res quaepiam: adv. quidpiam, штогод, нешто: quidpiam nocuit. + + +quisquĕ, quaequĕ, quodquĕ (adj.) и quidquĕ (subst.), pron. indef. 1) сваки за се (а не сви и сваки, јер онда стоји omnis); стога често код компаратива, суперлатива, редних бројева и уз pron. reflex. suus и se, свагда после ових речи: suus quigue honos habetur; suum cuique, сваком своје; pro se quisque queruntur, туже се сваки за се; quo quisque est sollertior eo etc., што је ко умешнији толико итд.; ut quisque est optimns, ita difficillime alios suspicatur, што је ко бољи, тим мање подозрева на друге; decimus quisque, сваки десети; често са sup. (у класичној прози само у sing. и у n. plur.): doctissimus quisque modestissimus est. учени су и скромни; optima quaeque = све што је добро. 2) кадшто м. quicunque, који год, који му драго, ма који: cujusque populi cives vicissent (= cujuscunque). + + +quaerĭto, 1. (intens. од quaero) (предкл. и *), тражити: alqm; — прибављати: lanā ac telā victum, предивом и ткањем ужитак; распитивати, разбирати: alqd. + + +quaero, sīvi (и sĭi), sītum, 3. 1) тражити: alqm; escam. Отуда а) тражити што узалуд, не налазити; Siciliam in Sicilia; occasionem praetermissam; б) стећи, набавити, заслужити, зарадити и сл.: victum; q. rem mercaturis, имање стећи трговином; q. laudem sibi, придобити; q. gratiam alci, прибавити; nummos aratro et manu, зарадити; q. ignominiam alci, причинити; q. invidiam in alqm, навући на кога мржњу; mors quaesita самоубиство; в) *† с inf. тежити, покушавати: q. facere alqd; г) уопште тежити на што, мислити о чему, настајавати: q. fugam, о бекству; remedium; quaero quomodo id faciam, мислим како да то урадим; д) о стварима = искати, изискивати, требати: bellum dictatoriam potestatem quaerit. — 2) тражити да се што дозна, и то а) питати, распитивати: quaerere alqd ab (ex, de) alqo, питати кога за што; quaero num illud feceris; q. de alqo, за кога. Напосе аа) si quaeris (quaerimus, quaeritis), а и si verum quaeris = „истину рећи“, право да кажем („кад ме питаш, да ти право кажем“); аб) quid quaeris? или noli quaerere, шта питаш?, не питај = накратко, једном речју; б) судски испитивати, истраживати: de morte alcjs; q. rem, crimen, quaerere de servo in dominum, роба на муке ставити да искаже што на свог господара. + + +†quaesītĭo, ōnis, f. (quaero) = quaestio 2). + + +quaesītor, ōris, m. (quaero), који истражује, а) у кривичној ствари, истражни судија, председник суда (обично о претору и његовом заменику, judex quaestionis; в. judex); б) † у научним стварима = испитач. + + +*quaesītum, i, и. (part. од quaero), питање. + + +quaesĭtus, adj. с comp. и sup. (part. од quaero), 1) усиљен, неприродан, афектован: oratio; comitas 2) изванредан, необичан: honores; poenae quaesitissimae. + + +quaeso, —, —, 3. (quaero), 1) (предкл.) тражити: quaeso medicum. 2) у разговору, молити, измолити: quaeso deos ut etc; quaeso а vobis ut etc; id unum quaeso, то једно молим; а te peto et quaeso. 3) често се умеће у изреку quaeso или quaesumus, и преводи се кадшто са молим. и молимо, а чешће са по богу, за бога!, за име божје: tu, quaeso, scribe, пиши, молим те! ubinam es, quaeso?, та где си, по богу? + + +quaestĭcŭlus, i, m. (dem. од quaestus), мала корист, мали добитак. + + +quaestĭo, ōnis, f. (quaero), 1) (Plaut.) тражење: cave fuas mihi in quaestione, немој да те морам тражити; tibi ne quaestioni essemus, да нас не би морао тражити. 2) питање, и то како abstr. = испитивање, истраживање: q. captivorum; in quaestionem vocare alqd, испитивати што; res versatur in quaestione, испитује се; тако и concr. = предмет питања, испитивања, тема, материја: perdifficilis est q. de natura deorum; ponere quaestionem. 3) судско испитивање, кривична истрага: ferre quaestionem in alqm, предложити судску истрагу против кога; constituere quaestionem de furto, наредити истрагу због крађе; habere quaestionem mortis paternae de servis, робове подврћи судској истрази због смрти очине; servos in quaestionem dare; quaestionem dimittere, истрагу прекинути; praesse quaestioni, водити истрагу (о претору и његовом заменику); quaestiones perpetuae, поротни судови, постављени г. 149 пр. Хр., који су под председништвом преторовим у важнијим кривичним стварима истрагу водили и о њима судили. + + +quaestĭuncŭla, ae, f. (dem. од quaestio), мало питање. + + +quaestor, ōris, m. (м. quaesitor од quaero, 1) у старије доба, истражни судија за кривичне ствари = quaesitor (в. ту реч): quaestores parricidii. 2) доцније финансијски чиновник главни државни благајник; било их је најпосле двадесет, те су их у провинције шиљали уз конзуле и преторе, где су државни данак купили, војницима плату издавали и сл.; за време царева била им је дужност да у сенату читају царске говоре и писма. + + +quaestōrīus, adj. (quaestor) квесторски: aetas quaestoria, године које је требало да има онај који се искао за квестора (27 или 30); scriptus q., писарска служба код квестора; scelus quaestorium, злочин, учињен од квестора; porta quaestoria, врата у табору где је био чадор квесторов; quaestorius (homo), човек који је већ био квестор. Отуда subst. quaestōrĭum, ĭi, n. а) чадор квесторов у табору; б) стан квесторов у провинцији. + + +†quaestŭārĭus, adj. (quaestus), који иде за добитком; отуда subst. quaestŭārĭa, ae, f. блудница. + + +†quaestŭōsē, adv. с comp. и sup. quaestuosus), корисно, с добитком. + + +quaestŭōsus, adj. с comp. и sup. (quaestus), 1) користан, пробитачан: mercatura; res q. alci. 2) лаком на добитак: homo. 3) који много добија, имућан: gens navigiorum spoliis quaestuosa. + + +quaestūra, ae, f. (quaestor) служба квесторска, квестура. + + +quaestŭs, ūs, m. (quaero), 1) (ретко) тециво: q. pecuniae. 2) добитак, корист (пор. fructus, lucruni, emolumentum, commodum): illae res qaestui sunt, тим се стварима тргује, на њима се добија; quaestui habere rem publicum општу твар употребити на своју личну корист; nullum in eo facio quaestum, при томе не добијају ништа; pecuniam relinquere in quaestu, на интерес. 3) занат, зарада: често facere quaestum = бити блудница. + + +quālĭbĕt, adr. 1) свуда, свагде. 2) ни сваки начин. + + +quālis, adj. 1) inter. какав? 2) relat. (обично му одговара talis, али може и изостати) какав: qualem te praebuisti, talem te impertias: rei natura qualis sit, quaerimus, 3) *м. qualiter = како: qualis Philomela queritur. 4) indef. као филозофски term. t., некакав. + + +quāliscunque (quāliscumque) adj. 1) relat. какав год. 2) indif. ма какав, сваки без разлике. + + +quāliscunque (quāliscumque) adj. 1) relat. какав год. 2) indif. ма какав, сваки без разлике. + + +quālislĭbet (quālislŭbet) (обично се пише растављено), adj) (ретко), какви год, какав му драго. + + +quālislĭbet (quālislŭbet) (обично се пише растављено), adj) (ретко), какви год, какав му драго. + + +quālĭtās, ātis, f. (qualis) (у Цицерона као превод грчке речи ποιότης), каквоћа. + + +*†quālĭtĕr, adv. (qnalis), 1) interr. како? 2) relat. као, као што. + + +†quālĭtercunque (quālĭtercumque), adv. кико год, ма како. + + +†quālĭtercunque (quālĭtercumque), adv. кико год, ма како. + + +quālum, i, n. или quālus, i, m. плетена котарица. + + +quam, adv. I. само за се, у питању и усклику, уз adv., adj. и verb. како: quam valde admurmurarint; quam sint morosi, intelligis; quam nihil praetermittis, како ништа не пропушташ! — II. у свези с tam (која реч кадшто не стоји изреком, него се само подразумева), како, као што: non tam facile quam tu arbitraris; homo uon, quam isti sunt, gloriosus (подразумева се non tam gloriosus), не тако сујетан, као што су ови; mors quam acerba, tam tristis. Отуда 1) код суперлатива, са глаголом possum или без њега, означава највиши ступањ (пор. possum): quum maxima possum voce dico, велим што могу гласније; gratias quam maximas egit (м. gratias quam potuit maximus egit); quum primum, што пре буде могуће. 2) код суперлатива и компаратива = што — то, што - тим, колико — толико: quam paucissimos reliqueris, tam optimi tiunt, колико их мање будеш оставио, толико ће бољи бити; magis quam id reputo, tam mugis uror, што више мислим о томе, тим већма се распаљујем. — III. у поређивању: 1) после правих компаратива, него или од (с gen.): is major est quam tu, већи је него ти или од тебе. Кадшто стоји quam и после позитива (али се онда подразумева magis): tacita bona est mulier quam loquens (м. magis bona = melior); а и код других речи: pacem quam bellum, probabam (треба допунити magis probabam). 2) с другим речима, које имају компаративно значење, а) после secus, alius, supra, ultra, aeque, contra (в. те речи): contra quam dixerat, противно томе што је казао; б) multiplex quam pro numero много већи него што би се према броју очекивати могло: dimidium tributi quam quod acceperit etc., половину данка што га је примио; в) tyranuus quam qui unquam saevissimus, тиранин грознији, него што је икад који био. 3) често при означењу времена, највише после ante и post, а и после postridie, pridie: seculis multis ante, quam etc.; postero die quam etc.; die tertio quain venerat, трећи дан после доласка. 4) после адвербија веома; nimis quam; mire quam. + + +quamdĭū, adv. 1) interr. докле? 2) relat. докле год, док. + + +*†quamlĭbet (quamlŭbet) adv. 1) по вољи. 2) колико год, ма како, ма колико: q. infirmus; occapat egressas quamlibet ante rates, ма колико да су напред измакле. + + +*†quamlĭbet (quamlŭbet) adv. 1) по вољи. 2) колико год, ма како, ма колико: q. infirmus; occapat egressas quamlibet ante rates, ма колико да су напред измакле. + + +quamobrem, adv. 1) interr. за што? 2) relat. зашто, због чега: multae sunt causae q. cupio. + + +quamplūrēs, ra, adj, у plur. (предкл. и касно), премноги. + + +quamprĭmum, adv. (пише се растављено), в. quam II. 1. + + +quamquam (quamquam), conj. премда, ако и, и ако: q. id minime est probandum est, tamen etc.; *q. animus meminisse horret, душа се грози од сећања; доцније се стављало quamquam пред part. или adj. без засебног глагола: triumpho donatus est quamquam expers belli. + + +quamvis (volo), 1) као adv. (у свези с adj.) како хоћеш, колико ти драго, ма како, ма колико: quamvis multos nominatim proferre possum, могу их именовати колико ти је воља; quamvis multos enumeres licet, можеш их набројити ма колико. 2) као conj. (у свези с verb. у конјунктиву) премда, и ако, ако и: quamvis illud occultetur; quamvis sis prudens. Стоји кадшто и без глагола (пор. quamquam): res gesserat, quamvis rei publicae calamitosas, attamen magnas. + + +quānam, adv. interr. где ли? куда ли? + + +quando (dŏ и dō), 1) interr. када? 2) relat. када: non intelligitur, q. obrepat senectus. 3) indef. када, игда: si q., ако игда; num q., да л’ игда. 4) кадшто као conj. = quoniam, како, почем, будући да: q. ad majora nati sumus. + + +quandocunque (quandocumque) (dŏ и dō) adv. (понајвише), 1) relat. кад год, ма кад, кад му драго, чим: quando-cnnque trahunt invisa negotia Romam. 2) indef. негда, кад год, у своје време: q. mihi poenas dabis; кадшто се и умеће која реч: quando consumet cunque. + + +quandocunque (quandocumque) (dŏ и dō) adv. (понајвише), 1) relat. кад год, ма кад, кад му драго, чим: quando-cnnque trahunt invisa negotia Romam. 2) indef. негда, кад год, у своје време: q. mihi poenas dabis; кадшто се и умеће која реч: quando consumet cunque. + + +quandoque (dŏ и dō), adv. 1) = quandocunque 1): indignor quandoque bonus dormitat Homerus, чим задрема. 2) = quandocunque 2). — 3) † кадшто, понекада. + + +quandoquĭdem (dŏ и dō), conj. кад већ, кад баш (појачано quando). + + +quantillus, adj. (Plaut.) (dem. од quantulus) колишни. + + +†quantĭtās, ātis, f. (quantus), количина, величина, број, множина: q. vocis. јачина. + + +quantŏpĕrĕ (правилније се пише растављено quanto opere), adv. упр. коликим трудом, а) interr. колико?; б) колико: dici non potest, quanto opere gaudeant. + + +quantŭlus, adj. (dem. од quantus), колишни, колишно: quantulus nobis videtur sol!; quantulum memoriae mihi est! + + +quantŭluscunque (quantŭluscumque), adj. relat. indef. ма како мален, колишни му драго; и растављено quantulum id cunque est. + + +quantŭluscunque (quantŭluscumque), adj. relat. indef. ма како мален, колишни му драго; и растављено quantulum id cunque est. + + +quantus, pron. adj. (quam), 1) interr. и као усклик, колики? колико?: quantum frumenti?, колико хране?, quanti emisti?, пошто, по коју цену?; scis quanti te faciam, како те јако ценим; quanti est sapere (Com.), колику вредност има мудрост. 2) relat. колики, толики као, толико као: tanta dimicatio quanta unquam fuit, борба колика је игда била; и са sup., tanta distantia quanta maxima esse potest, колико је само могућа. Напосе quantus quantus = quantus-cunque. Отуда neutr. као супстантив: А) quantō (obl.) уз компаративе и компаративне појмове, а) interr. колико?; б) relat. колико: quanto gravior erat oppugnatio, tanto (eo, hoc) crebriores literae mittebantur. Б) quantum (accus. и nom.), а) interr. и усклик, колико: quantum mutatus, како промењен!; б) relat. колико, уколико: quantum in me est, колико до мене стоји; quantum audio; q. possum, колико могу; quantum est hominum, колико има људи; *† in quantum, уколико. Кадшто стоји уз компаративе quantum м. quanto quantum longius procedebant, eo magis etc. + + +quantuscunque (quantuscumque), adj. relat. indef. колики год, ма колики: bona quantacunque erant, што год је било добара; n. quantumcunque, колико год. + + +quantuscunque (quantuscumque), adj. relat. indef. колики год, ма колики: bona quantacunque erant, што год је било добара; n. quantumcunque, колико год. + + +quantuslĭbet, adj. колики му драго: quantalibet magnitudo. + + +quantusvis, adj. (volo), колики ти драго, ма колики: quantaevis classi satis, за флоту од које му драго величине. Отуда † n. quantumvis = quamvis: huic des quantumvis nusquam apparet; quantumvis excellas licet, одликао се ти колико ти драго. + + +quāpropter, adv. 1) interr. за што? 2) relat. за што, због чега. + + +quāquā, adv. (abl. sing. fem. од quisquis), куда год, где год. + + +quārē, adv. 1) interr. за што? quare negasti? 2) relat. за што; utendum est excusatione, quare desipiant omnes. 3) interr. quā re? како? чим? 4) relat. чим: multas res addidit, quare (чим) luxuria reprimeretur. + + +†quartădĕcĭmāni, ōrum, m. (quartus decimus), војници четрнаесте легије. + + +quartānus, adj. (quartus), што спада у четврти; као subst. а) quartāna, ae, f. (sc. febris), грозница што долази сваки четврти дан; б) quartāni, orum, m. војници четврте легије. + + +quartārĭus, ĭi, m. (quartus), четвртина које мере, особ. од секстарија. + + +quartus, adj. num. ord. (quattuor), четврти; pars; *q. pater = abavus. Отуда као adv. num. quartum и *quartō, четврти пут. + + +quartusdĕcĭmus, adj. num. ord. (quattuordecim), четрнаести. + + +quăsĭ, I. conj. као да, канда: medico tria milia jugerum dedisti, quasi te sanasset, као да те је излечио; hostes maximo clamore insecuti quasi jam partā victoriā, као да су већ победили; (Com.) assimilabo quasi exeam учинићу се као да излазим. — II. adv. 1) као: is servit quasi ego servio, као што ја служим; quasi poma ex arboribus, cruda si sint, vix avelluntur, sic vitam adolescentibus vis aufert. 2) да се ублажи и извини који израз, рекао би: philosophia artium omnium procreatrix quaedam et quasi parens. 3) код бројева, скоро, готово: unus q. animus; praesidium quasi duum milium. + + +qŭasillum, i, n. или qŭasiillus, i, m. (dem. од qualum или qualus), котарчица. + + +quassātĭo, ŏnis, f. (quasso) (ретко) тресење, дрмање, потрес; capitum. + + +quasso (старолат casso), 1. (quatio), 1) јако трести, дрмати: caput; quussare hastam; † tecta. 2) тресењем оштетити, разбити, разлупати и сл.: naves quassatae, пробијене; classis quassata ventis; *quassata muri = проломи на зиду, trop. quassata res publica, ослабљена. 3) intrans. трести се, њихати се: cassanti capite. + + +quassŭs1, ūs, m. (quatio) (предкл.), стресање, потресање. + + +quassus2, adj. (part. од quatio) слаб: †vox (в. quatio). + + +quātĕnŭs, adv. 1) докле, колико: q. progredi debeat. 2) trop. уколико. 3) јер будући да. + + +quătĕr, adv. num. (quattuor), четири пута: quater quini, четири пута по пет = двадесет; quater decies. четрдесет пута; quater tantum, четири пута толико. + + +quăterni, ae, a, adj. num. distr. (quattuor), по четири. + + +quătĭo, (quassi), quassum, 3. 1) трести, потресати: alas; ventus quatit aquas; *quatere populum risu, јако насмејати; *quatit ungula campum. удара копито о пољану (о коњском трку); *quatiunt fenestras, лупају у прозоре. Отуда) тресући повредити, разбити, развалити, размрскати и сл.: q. muros; navis quassa, разлупана; оllа quassa, разбијен лонац; б) trop. душу силно потрести: q. mentem: animum; — поколебати: justum ac tenacem virum vultus tyranni non quatit mente solidā; мучити: oppida bello; в) anhelitus creber quatit artus, трза удове; г) vox quassa (в. quassus). 2) (предкл. и касно), гонити, терати: alqm foras; alqm prae se; quatere equum cursu. + + +quătrĭdŭum в. quadriduum. + + +quattŭŏr (правилније него quatuor), adj, num. card. четири. + + +quattŭordĕcim, adj. num. card. четрнаест: sedere in quattordecim или in qu. ordinibus, седети у позоришту на једној од четрнаест предњих клупа = бити витез (eques). + + +quattŭorvirātŭs, ūs, m. служба четворице (в. quattuorviri). + + +quattŭorvĭri, ōrum, m. одбор од четворице за вршење каквог јавног посла, као у Риму за надзор над друмовима; особ. у муниципијама и колонијама, кметови, старешине. + + +quĕ (кадшто quē), conj. (сродна са τε), додаје се енклитично другој којој речи, свезујући је са предњом речју или реченицом као додатак, наставак или допуну оне предње речи или реченице, тако обе скупа чине једну целину (стога се и зове „particula adjectiva“, a et је „particula copulativa“) и: senatus populusque Romanus; jas potestasque, se suaque. Que се не спаја радо с предлогом једносложним него с оном речју која од предлога зависи, и пр. in reque (м. inque re). + + +quĕis (м. quibus; в. qui). + + +quĕmadmŏdum, adv. 1) interr. како? 2) relat. као, као што. + + +quĕo, quīvi (quĭi), quĭtum, 4. моћи = possum (в. ту реч); већином као одрицање: sine lacrimis non queo dicere; barbari ferro decertare acerrime possunt, aegrotare viriliter non queunt. + + +quercĕtum, i, n. (quercus) (предкл. и песн.), храстова шума, дубрава. + + +†quercĕus, adj. (quercus) храстов: corona, од храстовог лишћа. + + +quercŭs, ūs, f. храст (пор. robur). Отуда *а) = храстов венац: q. civilis; б) = плод храстов, жир. + + +quĕrēla (quĕrella), ae f. (queror), 1) тужба (у речима; пор. questus, querimomia): maestis implere juga querelis. Отуда *тужни глас у животиње, свирке и сл. 2) = querimonia, жалба: epistula plena querelarum, habere querelas apud alqm de alqo тужити се коме на кога; illa res uonnullain querelam habet, даје повода некој жалби. 3) † повод тужби: q. corporis, болест. + + +quĕrĭbundus, adj. (queror), који тужи, тужан. + + +quĕrĭmōnĭa, ae, f. (queror), тужба (којом се тражи правда; пор. querela): q. de alcjs injuriis. + + +†quĕrĭtor, dep. 1. (intens. од queror), веома тужити. + + +quernĕus или quernus, adj. (quercus) = querceus: q. folium; corona. + + +quernĕus или quernus, adj. (quercus) = querceus: q. folium; corona. + + +quĕror, questus sum, dep. 3. уопште тужити, туговати, 1) кукати, јадиковати над чим: suum fatum. 2) протужити, процвилети: *queruntur aves; *nescio quid flebile queritur lyra. 3 тужити се, пожалити на што: queri de injuriis alcjs; de Milone expulso. и queri injuriam; fortunam итд.; q. cum alqo или apud alqm († и q. alci), тужити се коме; queror me relictum esse, што сам остављен. + + +querquētŭlānus, adj. (querquetum = quercetum), што припада храстовој шуми: mons Querquetulanus, старо име брега у Риму који се доцније звао mons Caelius. + + +*†quĕrŭlus, adj. (queror), 1) који се радо и често тужи: senex; calamitas (несрећа). 2) = тужна гласа, тужногласан: cicada; chorda; tuba. + + +questĭo, ŏnis, f. (queror) (сумњиво), тужба, жалба = querela (о говорнику који тежи да побуди сажаљење). + + +questŭs, ūs, m. (queror), туговање (које се не јавља речима него усклицима и другим гласовима; пор. querela), јаук, лелек: effundere questus; vano questu clamitare; *о нежним и тужним звуцима славујева певања. + + +qui1, etc. а) pron. interr., в. quis 1); б) pron. indef., в. quis 2). + + +quī2, quae, quŏd (стари облици gen. quojus м. cujus, dat. quoi м. cui; abl. qui; plur. dat. queis и quîs м. quibus), pron. relat., који, која, које, ко, што: colonia, quam Fregellas appellant; peroratio, qui epilogus dicitur; qui quum venisset = а кад је (он) дошао; dignus (aptus, idoneus) est qui ametur = достојан да буде љубљен; quae tua est humanitas или qua es humanitate = према твојој уљудности или пошто си тако уљудан; quod sciam = колико ја знам, колико је мени познато. Ближа упутства о употреби ове речи треба потражити у латинској граматици. Напосе о старом abl. sing. qui (в. горе) ваља приметити и његову свезу с предлогом cum (quicum м. cum quo) у мушком роду; а као neutrum стоји н. пр. у овим реченицама: habeo qui utar, имам што могу употребити; vix reliquit qui efferretur = једва је оставио толико да је могао бити погребен. + + +quĭ3, adv. (abl. sing. као и у quicum), 1) interr. како? qui fit ut etc, како бива то да итд.; ne qui hoc mihi eveniat scio, нити знам како да ми се то догоди. Отуда а) кад се изриче жеља, да, да бог да; qui dii istum perdant! б) (Com.) за што?: qui non?, зашто не?; qui dum?, а зашто?; в) (Plaut.) пошто: qui datur? 2) relat. за што: multa concurrunt qui conjecturam hanc facio. + + +quĭă, conj. што, јер, да се каже узрок или повод чему; често је у свези са честицама ideo, idcirco, propterea итд.; ideo quia, зато што. + + +quĭănam, adv. (предкл.) за што? + + +quisquam, —, quidquam (quicquam), pron. indef. (без fem. и plur.) обично као subst., ико, ишто, икоји; показује сасвим неопредељен предмет, и стога се понајвише употребљава у реченицама где се што одриче, сумња или пита: quamdiu quisquam erit, qui te defendere audeat, vives; nemo tale quidquam conabitur, нико се неће на тако што одважити; quisquamne istuc negaf?; quisquam unus, један који му драго; nihil quidquam, ништа. + + +quisquĭs, —, quidquĭd (quicquid), употребљава се само у nom. и abl. masc. и n. и у acc. n.), 1) pron. relat. indef. ко год, што год, који, која, које год: quisquis es = ко си да си; quidquid progredior, што даље идем 2) pron. indef., сваки, који му драго, буд који: liberos suos quibusqnibus Romanis dabant; quoquo modo, сваким могућим начином. + + +quīcunquĕ (quicumque), quaecunque, quodcunque, pron. 1) који, која, које год или му драго, и као subst. и као adj.: quicunque is est, био он ко му драго; quemcunque lictorjussu consulis prehendisset, tribunus mitti jubebat; quacunque potui ratione; omnia quaecunque loquimur, све што год говоримо; quaecunque fortuna imminet; quocunque modo. 2) у neutr. што год = колико год; quodcunque est lucri, што год има добитка. 3) (ретко) = qualiscunque. какав год. + + +quīcunquĕ (quicumque), quaecunque, quodcunque, pron. 1) који, која, које год или му драго, и као subst. и као adj.: quicunque is est, био он ко му драго; quemcunque lictorjussu consulis prehendisset, tribunus mitti jubebat; quacunque potui ratione; omnia quaecunque loquimur, све што год говоримо; quaecunque fortuna imminet; quocunque modo. 2) у neutr. што год = колико год; quodcunque est lucri, што год има добитка. 3) (ретко) = qualiscunque. какав год. + + +quīdam, quaedam, quoddam (adj.) и quiddam (subst.), pron. indef., некоји, а, е; неки, а, о; неко, нешто (онај који говори, мисли на неку извесну особу или ствар, али ма из ког узрока неће да је именује; пор. aliquis, quisquam): quidam ex aclvocatis; quodam tempore; quoddam malum или quiddam mali, нешто зло; quosdam dies неколико дана. + + +quĭdem conj. истиче ону реч што је одмах пред њом; по разном значењу различно се преводи, та, истина, додуше, дакако, али се значење речи обично тиме изражава што се удари гласом на реч коју quidum истиче: nunc quidem Romae est, сад је додуше у Риму; hoc q. tempore, бар у садашње време; tres epistulae et q. uno die, и то; doleo ac mirifice q., жао ме је и то веома; nequidem в. ne. + + +quidni в. ni и quis1. + + +quisquam, —, quidquam (quicquam), pron. indef. (без fem. и plur.) обично као subst., ико, ишто, икоји; показује сасвим неопредељен предмет, и стога се понајвише употребљава у реченицама где се што одриче, сумња или пита: quamdiu quisquam erit, qui te defendere audeat, vives; nemo tale quidquam conabitur, нико се неће на тако што одважити; quisquamne istuc negaf?; quisquam unus, један који му драго; nihil quidquam, ништа. + + +quisquĭs, —, quidquĭd (quicquid), употребљава се само у nom. и abl. masc. и n. и у acc. n.), 1) pron. relat. indef. ко год, што год, који, која, које год: quisquis es = ко си да си; quidquid progredior, што даље идем 2) pron. indef., сваки, који му драго, буд који: liberos suos quibusqnibus Romanis dabant; quoquo modo, сваким могућим начином. + + +quĭēs, ētis, f. мир (од посла, напора, немира и сл.; пор. tranquillitas), одмор, починак: q. senectutis, одмор што га старост даје; q. laborum (чешће q. a laboribus), од труда; mors est q. laborum ac miseriarum; somnus et ceterae quietes, друге врсте одмора. Отуда а) (понајвише *) — мир (пор. otium, pax): diuturna; Italiae; †ingrata quies genti; б) сан, спавање: capere quietem, спавати; ire ad quietem или tradere se quieti, лећи спавати, per quietem, in quiete и secundum quietem, у сну; такође и сан (што се сања); в) *вечни мир = смрт; г) = мирни приватни живот, неутралност; д) = тишина у ваздуху, на мору итд.; ђ) (Lucr.) quietes о животињама = место почивања, ложе. + + +quĭesco, quĭēvi, quĭētum, 3. (quies), 1) почивати, отпочивати од посла, труда итд.: et agenti quiescendum et quiescenti agendum est. Напосе а) о неживим стварима, мировати: ventus, bellum quiescit, стишао се ветар, престао је рат; б) престати радити, одмарати се; в) смирити се, умукнути: *jamque quiescebant voces hominumque cauumque; quiesce ћути!; г) бити миран, мировати, ништа не предузимати: urbs illa non potest quiescere; д) у спору или борби = не бити ни на чијој страни, бити неутралан, оканити се јавнога живота, политике: q. in re publica, живети као приватан човек; ђ) = спавати: habitus corporis quiescenti quam defuncto similior, више налик ни спаваћива него на мртва; е) foedus quiescit = остаје неповређен; ж) бити од чега миран: q. ab re alqā; з) = у гробу лежати, мртав бити: ossa quiescant. 2) а) престати с чим: potare; б) пустити да се што збуде, не спречавати: quiescat, re adduci ad (да ствар дође до) interregnum. + + +quĭētē, adv. с comp. и sup. (quietus), мирно; отуда а) = без боја, неузнемирено: quietissime se recipere; б) = усамљено: vivere; в) = мирно, без жестине: alqd ferre; quietius bellare. + + +quĭētus, adj. с comp. и sup. (quiesco), миран (в. quies и quiesco): homo; animus; aetas quieta, старост. Напосе а) = ко мирује, беспослен и сл.: rex sedit quietus; б) о неживим стварима = миран, тих, полаган и сл.: amnis; в) као душевно својство = благ, тих, кротак; кадшто и млак, млитав, без енергије, неодлучан; г) = усамљен; који живи у тишини, приватно; неутралан, који не пристаје уз ничију страну; д) = спаваћив; отуда † мртав: quieti, мртви; ђ) = миран, слободан од чега: omnia quieta a bello erant; re publicā quietā, кад је држава у мирном стању. + + +quīlĭbet, quaelĭbet, quodlĭbet (adj.) n. quidlībet (subst.), pron. indef, ма који, ма која, ма које; који, која, које му драго; ма ко, ма што; који год, сваки; често с неким презирањем, који био да био: quaelibet vel minima res; quibuslibet temporibus; olim adhibebatur peritus, nunc quilibet. + + +quīn, conj. (quī-ne), 1) relat. да не, а да не: vix me continere possum quin clamem, једва се могу уздржати да не вичем; non possum q. scribam, не може не може ми се на ино, морам писати; fieri non potest q. vincat omnes; intrare non possum quin me videant, а да ме не виде; non q. ipse dissentiam = не што не бих био противног мишљења. Тако и место pron. rel. с non: nihil est quin (м. quod non) male narrando depravari possit, нема ништа што се не би могло изопачити рђавим причањем; nulla pictura fuit quin (м. quam non) inspexerit. — 2) питајући = како не? за што не а) у питању којим се позива: quin conscendimus equos? за што не уседнемо на коње (= дај да уседнемо); б) без обзира на право своје значење употребљава се quin ради појачања и код императива, и преводи се са та: quin uno verbo dic, та реци једном речју; quin omitte me, та окани ме се; в) само или у свези са etiam, immo шта пише: multum scribo die, quin etiam (шта више) noctibus; г) доиста: hercle quin recte dicis. + + +quĭnam, quaenam, quodnam, pron. interr. (предкл.), који ли, која ли итд. + + +quisnam или quīnam, quaenam, quodnam (adj.) и quidnam (subst.), pron. interr. појачани облик од quis, ко, шта?, ко то, шта то? ко ли, што ли? који, који ли? (пор. nam): quisnam tuebitur P. Scipionis memoriam mortui?; num quidnam de oratore ipso restat?; reviso, quidnam gerat (Ter.). + + +Quintĭlĭāinus (Quinctilianus), i, m., с целим именом Marcus Fabius Quint., славан ретор у Риму за владе цара Трајана, познат својим списом de institutione oratoria. + + +quincunx, cuncis, m. (quinque-uncia), 1) пет дванаестина аса (as); отуда = 5/12 свакога целога уопште, н. пр. наследства; код интереса = пет од сто (пет процената) годишње. 2) сађење дрвета налик на quincunx, тј. управо на коцку (tessera) са пет очију, дакле косо, у оваквом реду: + + +quindĕcĭēs, adv. num. (quindecim), петнаест пута. + + +quindĕcim, adj. num. card. (quinque-decem), петнаест. + + +quindĕcimprĭmi, ōrum, m., петнаест првих сенатора у муниципалној вароши. + + +quindĕcimvĭr, i, m. један из збора петнаесторице (quindecimviri sacris facinndis), који су у Риму имали надзор над сибилским књигама, и у опасно доба у тим књигама тражили, како ће се зло отклонити. + + +†quindĕcimvĭrālis, adj. (quindecimvir), што се тиче збора петнаесторице. + + +quindĕni в. quinideni. + + +quīnīdēni (или quindēni), ae, a, adj. num. distr., по петнаест. + + +†quingĕnārĭus, adj. (quingeni), сваки од пет стотина. + + +quingēni, ae, a, adj. num. distr. (quingenti), по пет стотина. + + +quingentēsĭmus, adj. num. ord. (quingenti), петстоти. + + +quingenti, ae, a, adj. num. card. (quinque-centum), пет стотина. + + +quingentĭēs, adv. num. (quingenti). пет стотина пута. + + +quĭni, ae, a, adj. num. distr (quinque), 1) по пет. 2) особ. у множењу, уопште, пет; quater quini. 3) (предкл. и касно) у sing.: lex quina vicenaria, закон, по којем неко тек после навршене двадесет пете године може правити уговоре. + + +quīnīdēni (или quindēni), ae, a, adj. num. distr., по петнаест. + + +quīnīvīcēni, ae, a, adj. num. distr., по двадесет и пет. + + +quinquāgēnārĭus, adj. (quinquageni), сваки од, из педесет: grex; homo q., од педесет година. + + +quinquăgēni, ae, a, adj. num. distr. (quinquaginta), по педесет. + + +quinquāgēsĭēs, adv. num. (предкл., сумњиво) = quin-quagies. + + +quinquāgēsĭmus, adj. num. ord. (quinquaginta) педесети; напосе quinquāgēsĭma, ae, f. (sc. pars), педесети део као данак. + + +†quinquāgĭēs, adv. num. (quinquaginta), педесет пута. + + +quinquāgintā, adj. num. card., педесет. + + +quinquātrūs, ŭum, f. и *quinquātrĭa, ĭum и ōrum, n., (quinque), већа и мања светковина од пет дана у част Минерви. + + +quinquĕ, adj. num. card.,пет. + + +quinquennālis, adj. (quinque-annus), од пет година, а) = што бива сваке пете године: certamen; б) = што траје пет година: censura; vota. + + +*†quinquennis, adj. (quinque-annus), 1) што сваке пете године бива = quinquennalis а). 2) = од пет година: filia; vinum. + + +quinquennĭum, ĭi, n. (quinque-annus), време од пет година: duo quinquennia, десет година. + + +quinquĕpartītus, adj., на пет делова подељен, петорострук. + + +quinquĕprīmi, ōrum. m. = пет првих сенатора у којој муниципији. + + +quinquĕrēmis, adj. (quinque-remus), са пет редова весала: navis; често као subst. quinquĕrēmis, is, f. + + +quinquĕvĭr, i, m. један од петорице (quinqueviri), који су били у одбору за вршење разних државних послова, н. пр. за деобу њива; уређење и отплату приватних дугова; поправку зидова и кула; ноћну полицију итд. + + +quinquĕvĭrātŭs, ūs, m. служба и достојанство квинквевира (quinquevir). + + +quinquĭēs, adv. num. (quinque), пет пута. + + +†quinquĭplĭco, 1. (quinquiplex), упеторостручити. + + +†quintădĕcĭmāni, ŏrum, m. (quintus-decimus), војници петнаесте легије. + + +quintānus, adj. (quintus), што припада петом. Напосе а) quintāna, ae, f. (sc. via), пут у табору који је делио пети манипул и пету турму од шесте, и где је таборски трг био; б) quiutāni, ōrum, m., војници пете легије. + + +Quintĭlĭāinus (Quinctilianus), i, m., с целим именом Marcus Fabius Quint., славан ретор у Риму за владе цара Трајана, познат својим списом de institutione oratoria. + + +Quintīlis (Quinctilis), adj. (quintus): mensis Quintilis или само Quintilis, пети месец (кад се почне бројити од марта), наш јулије (српањ): Idibus Quintilibus, 15. јулија. + + +Quintĭus, (Quinctius), име римскога племена. Најпознатији су 1) Lucius Quintius Cincinnatus, који је као диктатор г. 458 пр. Хр. Екве тукао. 2) Titus Quintius Flamininus, који је македонскога краља Филипа код Киноскефале надбио год. 197 пр. Хр. + + +quintō, adv. (quintus), на петом месту у реду; пети пут (по реду). + + +quintum, adv. (quintus), пети пут (по времену). + + +quintus1, adj. num. ord. (quinque), пети. + + +Quintus2, m. и Quinta, f. римско име. + + +quintusdĕcĭmus, adj. num. ord., петнаести. + + +quippĕ, adv. (quia-pe), conj. 1) кад само за се стоји, показује (обично с нешто подсмеха или зловоље) разлог и узрок = дабогме, наравно, дакако: quippe vetor fatis = дабогме, не да ми судбина; Democrito, quippe homini erudito, Демокриту, као учену човеку. 2) у свези с pron. relat. јаче означује узрок: (plebs) incendium sibi maxume calamitosum putabat: quippe cui omnes copiae in usu quotidiano et cultu corporis erant (Sall. Cat. 48), пук је држао да је пожар њему самом најубитачнији, јер му је цело богатство било у свакидашњој храни и нези тела. 3) често је у свези с разним узрочним честицама, quippe etenim., qu. quia, qu. quoniam, qu. quod, где се често и не преводи. + + +quippĕnī или quippĭnī, adv. (quippe-ni) (предкл.), а за што не? + + +quippĕnī или quippĭnī, adv. (quippe-ni) (предкл.), а за што не? + + +quīquī = quisquis (предкл.). + + +Quĭrīnālis, adj. (Quirinus), Квиринов (Ромулов), квирински: collis Quirinalis, квириналски брежуљак у Риму, Квиринал, сад Monte Cavallo; lituus, trabea, какву је Ромул носио. Напосе subst. Quĭrīnālĭa, ĭum, n., светковина у част Ромулу 17. фебруара. + + +Quĭrīnus, i, m. (сродно са quiris, копље), 1) име Ромула као бога. Отуда а) и о другим боговима, напосе о Јану; б) *о важнијим лицима, н. пр. Августу, Антонију. 2) као adj. = Quirinalis. + + +*quĭris (други пишу cŭris), is, f. (сабинска реч) копље. + + +Quĭrĭs, ītis, m. 1) у sing. (ретко) римски грађанин који ужива сва грађанска права. 2) обично у plur. Quĭrītes, tĭum или Quĭrītum, m. (можда испрва становници сабинске вароши Cures; отуда = Сабињани, а доцније) = римски грађани, Римљани као држављани. Према томе зваху се Римљани тројако: у грађанским одношајима Quirites, у рату milites (и само подругљиво Quirites), а у одношајима према другим народима Romani; отуда jus Quiritium = потпуно право римског грађанства. + + +quĭrītātĭo, ōnis, f. (quirito) вриска, запомагање. + + +quĭrīto, 1. (упр. = fidem Quiritium implorare, викати римске грађане у помоћ), 1) intrans. врискати, запомагати: vox quiritantium; — о говорнику, кречати. 2) trans. викати што. + + +quĭs1 (subst. а и adj.) и quĭ (понајвише adj.), quae, quŏd (adj.) и quĭd (subst.), pron. interr., ко?, шта?, који, која, које?, какав, каква, какво? quis id fecit?; quis rex id audebit?; quis homo est?; qui cantus?: scribis te velle scire, qui sitrei publicae status, какво је стање државе; (предкл. стоји quis као упитни pron. и пред женским именима: quis ae est, quam vis ducere uxorem?); quid mulieris habes? какву имаш жену? (Ter.); quid argenti?, колико сребра? (Plaut.); quid est tibi nomen?, како се зовеш? Напосе neutr. quid а) као adv. = за што? како?: quid ita?, за што то?, како то?; quid multa? = Накратко; quid ni (или састављено quidni), за што не?; б) често стоји quid елиптично, и показује дивљење или негодовање, или прелазак на другу какву мисао, и онда обично стоји за њим quod: quid? eundem destituisti? шта? њега си напустио? quid? quod etc., шта да се на то каже, што итд. + + +quĭs2 (subst. и adj.) и quĭ (понајвише adj. и само после si, nisi, ne, num subst). quae или quă, quŏd (adj.) и quĭd (subst.), pron. indef., ко, што; когод, штогод; који, која, које: који, која, које год. potest quis errare aliquando, може ко и погрешити кадгод; ne quid nimis = не претеривати ни у чему. + + +quīs3 = quĭbus в. qui2. + + +quisnam или quīnam, quaenam, quodnam (adj.) и quidnam (subst.), pron. interr. појачани облик од quis, ко, шта?, ко то, шта то? ко ли, што ли? који, који ли? (пор. nam): quisnam tuebitur P. Scipionis memoriam mortui?; num quidnam de oratore ipso restat?; reviso, quidnam gerat (Ter.). + + +quispĭam, — quaepĭam, quodpĭam (adj.) и quidpĭam (subst.), pron. indef., ко, што; који, која, које; когод, штогод (сасвим неопредељено): si cuipiam pecuniam ademit; res quaepiam: adv. quidpiam, штогод, нешто: quidpiam nocuit. + + +quisquam, —, quidquam (quicquam), pron. indef. (без fem. и plur.) обично као subst., ико, ишто, икоји; показује сасвим неопредељен предмет, и стога се понајвише употребљава у реченицама где се што одриче, сумња или пита: quamdiu quisquam erit, qui te defendere audeat, vives; nemo tale quidquam conabitur, нико се неће на тако што одважити; quisquamne istuc negaf?; quisquam unus, један који му драго; nihil quidquam, ништа. + + +quisquĕ, quaequĕ, quodquĕ (adj.) и quidquĕ (subst.), pron. indef. 1) сваки за се (а не сви и сваки, јер онда стоји omnis); стога често код компаратива, суперлатива, редних бројева и уз pron. reflex. suus и se, свагда после ових речи: suus quigue honos habetur; suum cuique, сваком своје; pro se quisque queruntur, туже се сваки за се; quo quisque est sollertior eo etc., што је ко умешнији толико итд.; ut quisque est optimns, ita difficillime alios suspicatur, што је ко бољи, тим мање подозрева на друге; decimus quisque, сваки десети; често са sup. (у класичној прози само у sing. и у n. plur.): doctissimus quisque modestissimus est. учени су и скромни; optima quaeque = све што је добро. 2) кадшто м. quicunque, који год, који му драго, ма који: cujusque populi cives vicissent (= cujuscunque). + + +quisquĭlĭae, ārum, f. (quisque), упр. свашта, којешта; отуда измет, ђубре; trop. о људима = измет: quisquiliae conjurationis Catilinariae. + + +quisquĭs, —, quidquĭd (quicquid), употребљава се само у nom. и abl. masc. и n. и у acc. n.), 1) pron. relat. indef. ко год, што год, који, која, које год: quisquis es = ко си да си; quidquid progredior, што даље идем 2) pron. indef., сваки, који му драго, буд који: liberos suos quibusqnibus Romanis dabant; quoquo modo, сваким могућим начином. + + +quīvis, quaevis, quodvis (adj.) и quidvis (subst.), сваки, ма који: свашто, ма што: non quivis hoc videt, не види то сваки; quidvis perpeti. све могуће претрпети. + + +*quīviscunquĕ, quaevis-cunquĕ, quodviscunquĕ pron. relat. indef. = quicunque. + + +quō, adv. I. interr. 1) о простору, а) куда?: quo gentium или quo terrarum?, куда по богу? quo, quo ruitis? куда сте нагли?; trop. quo illae nubent, у коју кућу = за кога ће се удати?; quo evadet res, на што ће изићи та ствар? Отуда trop. аа) докле?: quo amentiae progressus sit, до ког ступња безумља?; аб) у којој цељи? с којом намером?: quo hanc molem statuprunt? *quo certamine tanto, шта ће да буде од те жестоке свађе ав) па што?: quo mihi fortunam (laudas), si non conceditur uti?: б) (ретко, и увек у свези с loci или locorum) где? quo loci sum? quo locorum moramur? 2) о времену, само у свези quousque (в. ту реч) — II. relat. 1) о простору; куда: gratiosus erat apud eos quo (м. apud quos) se contulit. Отуда као conj. 2) а) да, да би, да би тим: sublata erat in funeribus celebritas, quo (м. ut eo, да би тим) famentatio minueretur; б) често пред компаративима: quo magis, што већма; quo plures, што њих више; quominus (в. ту реч); в) што, јер, зато што. као да: hoc scribis non quo (не зато што) ipse audieris sed etc; г) због чега, стога, зато: quo mihi rectius videtur etc, стога ми се чини да је правилније итд.; д) quo factum est ut Parii a deditione deterrerentur, а отуда је дошло (или последица је томе била) да итд. — III. indef. ма куда: si quo me ire vis, ако хоћеш да одем ма куда; Romam aliove quo ire, у Рим или у ма које друго место. + + +quŏăd, (adv. 1) о времену, а) докле: tam diu velle debebis, quoad te quantum proficias non poenitebit; б) док: quoad senatus dimissus est; quoad te videam. 2) о ступњу, колико, докле: est modus quoad pati uxorem oportet. има мера докле треба жену трпети; quoad possum, колико могу; и ae ejus: quoad ejus facere possum, уколико ми је то могуће; quoad longissime, веома далеко. + + +†quōădusquĕ (или quoad usque), док, докле. + + +quōcircă, adv. relat., стога, тога ради, зато. + + +quōcunquĕ (quocumque), adv. relat. indef., ма куда, куда му друго: quocunque me verto, на коју се год страну окренем. + + +quōcunquĕ (quocumque), adv. relat. indef., ма куда, куда му друго: quocunque me verto, на коју се год страну окренем. + + +quod, conj. (neutr. од pron. relat.), 1) што: multum ei detraxit quod alienae civitatis erat. много му је одмогло, што је био из туђе држане. 2) за што: hoc est quod ad vos venio, то је за што (стога) вам долазим, nihil est quod te des in viam = нема разлога за што да полазиш на пут. 3) стога, зато: quod te oro, eripe etc, зато те молим итд. 4) откада: diu est quod te oro (= већ одавно те молим). 5) јер, T. Manlius Torquatus bello Gallico filium suum, quod is contra imperium in hostem pugnaverat, necari jussit. + + +quōdammŏdŏ, adv. (quimodus), некако. + + +quīcunquĕ (quicumque), quaecunque, quodcunque, pron. 1) који, која, које год или му драго, и као subst. и као adj.: quicunque is est, био он ко му драго; quemcunque lictorjussu consulis prehendisset, tribunus mitti jubebat; quacunque potui ratione; omnia quaecunque loquimur, све што год говоримо; quaecunque fortuna imminet; quocunque modo. 2) у neutr. што год = колико год; quodcunque est lucri, што год има добитка. 3) (ретко) = qualiscunque. какав год. + + +quīdam, quaedam, quoddam (adj.) и quiddam (subst.), pron. indef., некоји, а, е; неки, а, о; неко, нешто (онај који говори, мисли на неку извесну особу или ствар, али ма из ког узрока неће да је именује; пор. aliquis, quisquam): quidam ex aclvocatis; quodam tempore; quoddam malum или quiddam mali, нешто зло; quosdam dies неколико дана. + + +quīlĭbet, quaelĭbet, quodlĭbet (adj.) n. quidlībet (subst.), pron. indef, ма који, ма која, ма које; који, која, које му драго; ма ко, ма што; који год, сваки; често с неким презирањем, који био да био: quaelibet vel minima res; quibuslibet temporibus; olim adhibebatur peritus, nunc quilibet. + + +quĭnam, quaenam, quodnam, pron. interr. (предкл.), који ли, која ли итд. + + +quisnam или quīnam, quaenam, quodnam (adj.) и quidnam (subst.), pron. interr. појачани облик од quis, ко, шта?, ко то, шта то? ко ли, што ли? који, који ли? (пор. nam): quisnam tuebitur P. Scipionis memoriam mortui?; num quidnam de oratore ipso restat?; reviso, quidnam gerat (Ter.). + + +quispĭam, — quaepĭam, quodpĭam (adj.) и quidpĭam (subst.), pron. indef., ко, што; који, која, које; когод, штогод (сасвим неопредељено): si cuipiam pecuniam ademit; res quaepiam: adv. quidpiam, штогод, нешто: quidpiam nocuit. + + +quisquĕ, quaequĕ, quodquĕ (adj.) и quidquĕ (subst.), pron. indef. 1) сваки за се (а не сви и сваки, јер онда стоји omnis); стога често код компаратива, суперлатива, редних бројева и уз pron. reflex. suus и se, свагда после ових речи: suus quigue honos habetur; suum cuique, сваком своје; pro se quisque queruntur, туже се сваки за се; quo quisque est sollertior eo etc., што је ко умешнији толико итд.; ut quisque est optimns, ita difficillime alios suspicatur, што је ко бољи, тим мање подозрева на друге; decimus quisque, сваки десети; често са sup. (у класичној прози само у sing. и у n. plur.): doctissimus quisque modestissimus est. учени су и скромни; optima quaeque = све што је добро. 2) кадшто м. quicunque, који год, који му драго, ма који: cujusque populi cives vicissent (= cujuscunque). + + +quodsĕmĕlarrĭpĭdēs, ae или quodsĕmĕlarrĭpĭdis, m. (Plaut), шаљиво начињено име »што једном уграбиш“. + + +quodsĕmĕlarrĭpĭdēs, ae или quodsĕmĕlarrĭpĭdis, m. (Plaut), шаљиво начињено име »што једном уграбиш“. + + +quŏi, quōjus, стар. облик м. cui, cujus, од qui, quis. + + +quōjās, quōjus (предкл.) = cujas, cujus. + + +*quōlĭbĕt, adv., куда му драго, свакуда. + + +quom, стар. облик m. quum. + + +quōmĭnus, conj., упр. да тим мање, стоји обично уз глаголе и реченице што значе какву год сметњу, препону и сл., иште за собом глагол у конјунктиву и преводи се са да или да не: impedivit quominus abirent eo, спречио је да не оду тамо; non prohibeo quominus id facias, не браним ти да то учиниш; per illum non stetit quominus dimicaretur, није до њега стајало што није до боја дошло. + + +quōmŏdŏ, adv. I. interr. како? Maecenas quomodo tecum? — II. relat., како, као, што: haec negotia, quo-modo se habeant. ne epistulā quidem narrare audeo, ни у писму не смем да причам; често му одговара sic: quomodo in omni vita praecipitur, ut perturbationes fugiamus, sic ejusmodi motibus sermo debet vacare. + + +quōmŏdŏcunquĕ (quōmŏdŏ-cumque), relat. indef., како му драго, ма на који начин. + + +quōmŏdŏnam, adv. interr., како ли. + + +quōnam, adv. interr., та куда? куда ли?: trop. quonam spectant haec omnia, на што иде све то. + + +quondam, adv. (quum-dam), 1) у прошлости, негда, некада. 2) (ретко) о времену уопште, кадшто, каткад (пор. aliquando). 3) *у будућности, негда, једном. + + +quŏnĭam, conj. (quum-jam), кад, пошто, почем, будући да (пор. quando, enim, nam). + + +quōpĭam, adv. indef. (quis-piam) (предкл.), куда год, ма куда (в. quoquam). + + +quŏquam, adv. indef. (quis-quam), куда год, ма куда (в. quopiam). + + +quŏquĕ, conj., додаје се енклитично уз наглашену реч, и: me quoque hoc decepit, и мене је то преварило. + + +quōquō, adv. relat. indef. (quisquis), куда год, ма куда. + + +quōquōversum или quōquōversus, adv. на све стране, на сваку страну. + + +quōquōversum или quōquōversus, adv. на све стране, на сваку страну. + + +quor, стар. облик м. cur. + + +quorsum или quorsus, adv. interr. (quoversum или quoversus), 1) у простору, куда?: nescio, hercle, neque unde eam, neque quorsum eam. 2) на што, куда?: verebar, quorsum evaderet, на што ће то изићи, како ће проћи; quorsnm recidat responsum, како ће испасти одговор: quorsus haec?, на што се смера с тиме? 3) у каквој цељи, с каквом намером: quorsum hoc quaeris? + + +quorsum или quorsus, adv. interr. (quoversum или quoversus), 1) у простору, куда?: nescio, hercle, neque unde eam, neque quorsum eam. 2) на што, куда?: verebar, quorsum evaderet, на што ће то изићи, како ће проћи; quorsnm recidat responsum, како ће испасти одговор: quorsus haec?, на што се смера с тиме? 3) у каквој цељи, с каквом намером: quorsum hoc quaeris? + + +quŏt, adj. indecl. I. interr. колико (њих)?: quot sunt, колико их има?; quot homines inveniuntur? — II. relat. колико (њих), обично му одговара tot, толико: quot homines, tot sententiae; quot capita, tot sensus. Отуда а) quŏt annis (annus), као adv., годишње, сваке године; б) (предкл.) у свези с другин супстантивима. сваки: quot Kalendis, свакога првога дана у месецу; quot mensibus, месечно, свакога месеца. + + +quŏtannis в. quot II. + + +quŏtaquaequĕ в. quotus. + + +quotcunquĕ (quot-cumque), adj. indecl., колико год (њих). + + +quŏtēni, ae, a, num. distr., по колико. + + +quŏtīdĭānus (и cŏttīdĭānŭs и cŏtīdĭānus), adj. (quotidie), 1) свагдањи: labor; vita. 2) обичан, прост: verba. + + +quŏtīdĭē (и cottīdĭē и cŏtīdĭē), adv. (quot-dies), сваки дан, дневно (што се сваки дан понавља; пор. indies, dies). + + +quŏtĭēs (или quŏtĭens.), adv. (quot), I. interr. колико пута? II. relat., колико год пута. + + +quŏtĭēscunquĕ (cumque), adv., колико год пута, кад год. + + +quotquŏt, adj. indecl. = quotcunque. + + +quŏtumquodquĕ в. quotus. + + +quŏtŭmus, adj. (Plautus) = quotus. + + +quŏtus, adj. (quot), који (у реду)?: quotus annus? quota hora est?, колико је часова, који је час? quotus esse velis, rescribe (Hor.) = отпиши ми колико гостију мислиш повести са собом? Напосе у свези са quisque, колико; али се увек мисли на мален број, дакле = колишно: quotus quisque philosophorum est qui etc, колико их (мало) има међу филозофима који итд.; quotus quisque est disertus = мало их има речитих. + + +*quŏtuscunquĕ (quŏtuscumquĕ), adj. ма колики (био велик или мален). + + +*quŏtuscunquĕ (quŏtuscumquĕ), adj. ма колики (био велик или мален). + + +quŏtusquisquĕ в. quotus. + + +quŏusquĕ, adv. interr. докле? quousque tandem, Catilina, abutēre patientiā nostra? + + +quōvis, adv. (quivis) (Com.), ма куда, куда год хоћеш. + + +quum (читај »кум, не «квум") или cum, conj. — I. да се означи време, А) уопште, 1) кад; is qui non defendit injuriam, quum potest, injuste facit; — кадшто стоји пред њим tum, tunc, nunc и сл: fructus ingenii tum maxime capitur, quum in proximum quemque confertur; quum primum, чим пре; — dies haud multi intercesserunt, qiunn legati venerunt; dies nondum decem intercesserant quum ille necatur. 2) кад год би: quum ad aliquod oppidum venerat, in cubiculum deferebatur. 3) откад; multi anni sunt, qaum Fabius in aere meo est, откад ми је дужан. Б) напосе, 1) кад стоји место pron. relat. (а за њим глагол стоји кад у индикативу, кад у конјунктиву), кад; fuit quoddam tempus, quum (м. quo tempore) homines vagabantur; fuit quum hoc dici poterat; fuit tempus, quum rura colerent homines. 2) кад се хоће да означи узрочна свеза, кад: tibi maximas gratias ago, quum tantum literae meae potuerunt. 3) кад има условне свезе, ако: nulla est haec amicitia, quum alter verum audire non vult, alter ad mentiendum paratus est, није то никакво пријатељство ако један неће да чује истину, а други је готов да лаже 4) особито у свези quum — tum, кад већ — онда особито, не само — него и: te quum semper valere cupio, tum certe, dum hic sumus, кад већ желим да си увек здрав, онда особито (желим да си здрав), кад смо овде. 5) quum maxime = особито, највећма; nunc quum maxime, особито сад; quae fiunt quum maxime, што се још често догађа. II. да се означи узрок, 1) уопште: quum valetudo et vita sineamicis insidiarum etmetus plena sit, ratio ipsa monet amicitias comparare, пошто је здравље и живот без пријатеља итд. 2) да се означи временска свеза, особ. у причању, кад, пошто: Zenonem, quum Athenis essem, audiebam frequenter; Antigonus quum pugnaret, occisus est; Epaminondas quum vicisset Lacedaemonios. quaesivit etc. 3) премда: Druentiae flumen, quum aquae vim vehat ingentem, non tamen navium patiens est. премда има много воде, опет не могу по њој лађе пловити. + + +R. у скраћивању = Romanus или Rutus; R. P. = res publica. + + +răbĭdē, adv. (rabidus), бесно, помамно. + + +*răbĭdus, adj. (rabies), бесан, особ. о животињи, а и човеку (пор. rabies); canis; leo; homo; sitis; mores; lingua; furor animi; — и о онима што су занесени одушевљењем: os rabidum (о Сибили). + + +răbĭēs, ēi, f. 1) бесноћа = болест паса и других животиња. 2) о човеку, беснило, бес, помама, жестоки душевни покрет (напосе = гнев, пожуда, љубав): r. hostilis; in rabiem pervenit. Отуда 3) trop. а) r. ventris, љута глад; r. edendi, помамна жеља за јелом; r. pelagi, бура морска; r. civica, грађански рат; б) * = помамно одушевљење, занесеност: Sibyllae. + + +răbĭo, 3. беснети, горопадити се (в. rabo). + + +răbĭōsē, adv. (rabiosus), бесно, помамно, горопадно. + + +răbĭōsŭlus, adj. (dem. од rabiosus), нешто горопадан, бесан. + + +răbĭōsus, adj. (rabies) = rabidus. + + +Răbīrĭus, име римскога племена. Најпознатији су: 1) Gajus Rabirius, пучки трибун; био је због смрти Луција Апулеја Сатурнина оптужен и Цицерон га је на суду бранио говором, који је сачуван. 2) Gajus Rab., витез, тужен de perduellione, а брањен од Цицерона говором, који се још налази. 3) Gajus Rab., песник, вршњак Виргилијев. + + +răbo, —, —, 3. (rabies) (предкл. и касно), беснети, горопадити се (в. rabio). + + +răbŭla, ae, m. (rabo), рђав адвокат, који уме само викати и псовати, рабулиста. + + +*răcēmĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (racemus-fero), који носи зрна: uva; Bacchus r., грожђем увенчан. + + +*răcēmus, i, m. 1) окомина од грозда и сличног воћа. 2) зрно уопште а особ. грозд (пор. uva): uva fert racemos. Отуда *= вино. + + +Racilius, име римскога племена: Lucius Racilius, пучки трибун, ревни бранилац Цицеронов против Клодија; Racilia, жена диктатора Дуција Квинктија Цинцината. + + +rădĭātus, adj. (radius), 1) спицама снабдевен: rota. 2) зрацима опкољен, зрачан, особ. = венцем од зрака глоријом) окружен (као светитељске главе). + + +†rādīcesco, —,—, 3. (radix), корен пуштати, укорењавати се. + + +rādīcĭtŭs, adv. (radix), из корена, с кореном: extrahere; отуда trop. = из основа, стубоком, сасвим: evellere actiones; extrahere cupiditates. + + +rādīcŭla, ae, f. (dem. од radix), коренчић, коречак; жилице. + + +*†rădĭo, 1. и rădĭor, dep. 1. (radius), сјати, блистати: *argenti radiabant lumine valvae; *galeae gemmis radientur et auro; — subst. radians = сунце. + + +rădĭŏlus, i, m. (dem. од radius), зрачак. + + +*†rădĭo, 1. и rădĭor, dep. 1. (radius), сјати, блистати: *argenti radiabant lumine valvae; *galeae gemmis radientur et auro; — subst. radians = сунце. + + +rădĭōsus, adj. (radius) (Plaut.), пун зрака, који јако блиста: sol. + + +rădĭus, ĭi, m., палица, штап; напосе а) спица на точку. б) штапић којим су математичари цртали слике по песку или стакленом прашку, в) полупречник у колу (кругу); г) чунак (при ткању); врста дугуљасте маслинке; д) зрак (од сунца, муње итд.). + + +rādix, īcis, f. 1) корен, жила у биљке и дрвета: agere radices, пуштати корен. Отуда а) уопште = доњи део које ствари, којом се она чега другога држи: r. Linguae; rr. capillorum; saxi; напосе radices montis = подножје брда; 2) trop. а) = постанак, порекло: iisdem radicibus natus, истога порекла; б) = тврд темељ, јак положај: Pompejus, eo robore vir, iis radicibus, човек тако снажан, који тако чврсто стоји. 3) корен што се једе, особ. ротква. + + +rādo, si, sum, 3. 1) грепсти, стругати, отуда отрти, очистити, углачати и сл.: r. tigna; r. terram pedibus, чепркати (о гаврану); r. parietes, згрепсти; r. lapides palmā, обрисати; mulieres genas ne radunto, жене нека не гребу лица. Отуда а) trop. гребући повредити, непријатно дирнути: teneras auriculas mordaci vero (истином); б) *мимо или преко чега ходећи такнути, додирнути, претрчати преко чега, пролетети кроз што и сл.: r. litora; cautes; r. freta sicco passu, ићи по води као по суву; avis radit aquas, летећи скоро додирује површину воде; aquilo radit terras, ветар мете земљу; r. iter liquidum, летети по зраку; trop. ultima linea raditur = већ сам при крају. 2) остругати, обријати (пор. tondeo): radere barbam или pass. radi = обријати браду; r. caput = ошишати се (у знак ропства или жалости). Отуда = избрисати.: r. nomen fastis. + + +raeda в. reda. + + +rēda (или raeda, погрешно rheda), ae, f. (галска реч), путна кола на четири точка (пор. currus, carpentum, essedum, pilentum). + + +rēdārĭus (или raedārĭus, погр. rhedarius), кочијаш. + + +Raeti (боље него Rhaeti), ōrum, m. народ измећу Дунава, Рајне и Леха у Тиролској и горњој Италији, северно од Пада. Земља им се звала Raetia (Rhaetia), ae, f. Отуда Raetĭcus и *Raetus, adj., ретски. + + +rallus, adj. (dem. од rarus), танак: tunica. + + +*†rāmālĭa, ĭum, n., суво грање, сувад. + + +rāmentum, i, n. или rāmenta, ae, f. (м. radimentuin од rado) (обично у plur. rāmenta, ōrum, n.), струготине, опиљине, опиљци; па и ивер, комадић: r. auri, ligni: patri omne aurum cum ramento reddidi = све до труна. + + +*rāmeus, adj. (ramus), од грана: fragmenta ramea = грање. + + +rāmex, ĭcis, m. 1) кила, продор у телу човечјем. 2) у plur., плућне жиле, плућа. + + +Ramnes, ĭum, m. (од ROM-us, Romulus), или Ramnenses, ĭum, m., једна од три најстарије трибује (tribus) у Риму (пор. Luceres и Tities); отуда и једна од три центурије коњаничке истога имена. Отуда Ramnes = *витези, кицоши господскога рода. + + +*†rāmōsus, adj. с comp. и sup. (ramus), 1) пун грана, гранат: arbor. 2) а) пун зубаца: cornu; б) *hydra ramosa colubris natis e caede, хидра граната змијама рођеним из сече (тј. хидра са више глава, од којих је свака поникла из једне одсечене змије). + + +rămŭlus, i, n. (dem од ramus), гранчица. + + +rāmus, i, m. 1) грана на дрвету (opp. stirps, truncus). 2) *= грана као батина, ћула (Херкулова). 3) краци, крајеви рога. 4) *дрво: bucas dant rami. 5) *воће: rami atque venatus alebat. + + +rāna, ae, f. 1) жаба. 2) rana marina, морска риба (Lophius piscatorius L.). + + +rancens, ntis, adj. (part. од неупотр. глагола ranceo) (Lucr.), ужежен, смрдљив. + + +†rancĭdē, adv. (rancidus), ужежено, смрдљиво; trop. гнусно, одвратно. + + +*†rancĭdus, adj. (ranceo), 1) ужежен, смрдљив: aper; cadaver. 2) trop. гадан, одвратан. + + +rānuncŭlus. i, m. (dem. од rana), жапчић; шаљиво о становницима Улубре, која је лежала близу понтинских бара. + + +rāpa в. rapum. + + +răpācĭda, ae, m., шаљиво скована реч од rapax, значило би човек од разбојничког рода, разбојник. + + +răpācĭtās, ātis, f. (rapax), грабљивост, лакомство за отимањем (пљачком). + + +răpax, ācis, adj. с comp. и sup (rapio), 1) који брзо приграби, собом носи, уопште = који се брзо креће, који се не да зауставити: ventus; fluvius; unda; то беше придевак и двадесет прве легије (због неодољиве силе, којом је побеђивала). 2) trop. који брзо и лако себи што присвоји: nihil est appetentius similium sui nec rapacius quam natura. 3) грабежљив: homo; lupus. + + +răphănus, i, m. (ῥάφανος), ротква. + + +răpĭdē, adv. с comp. и sup. (rapidus), брзо: r. iter conficere; r. dilapsus (fluvius), разливен. + + +răpĭdĭtās, ātis, f. (rapidus): (ретко), брзина: fluminis. + + +răpĭdus, adj. с comp. и sup. (rapio), 1) брз: r. flumen; equus; cursus; oratio rapida, што брзо тече; venenum rapidum, што брзо ради. 2) *= rapax 3): r. leo; trop. r. sol; ignis, што прождире. + + +răpīna, ae, f. (rapio), грабеж, а) abstr. = грабљење, отимање: facere rapinam, отимати; б) concr. = што је уграбљено, плен. + + +răpĭo, răpŭi, raptum, 3. (осн. RAP, грч. ΑΡΠ у ἀρπάξω), 1) (понајвише *†) брзо зграбити, узети, шчепати, ухватити, понети, повући и сл.: rapere arma; hastam; r. oscula; rapere occasionem, употребити прилику; voluptates, журно уживати; sulphur rapit flammam, брзо се упали; res rapit colorem, брзо добије боју: али *rapuit flammam in fomite, ухватио је пламен из труди брзим махањем. Напосе а) брзо ма куда одвести: rapere alqm ad supplicium (кадшто и само rapere у истом значењу), одвући на губилиште; r. alqm in jus, гонити да одмах дође пред суд; *rapere auditorem in medias res. брзо га увести усред догађаја. Отуда r. se или pedem, a и pass rapi = одјурити; б) ускорити, пожурити се и сл.: cursum; fugam; nuptias. Отуда r. viam, iter, брзо свршити; r. silvas, журно се провести кроз шуме; в) trop. к чему брзо или жестоко привлачити, повући, навести на што: utilitas rapit ad se; rapere alqm in arma, in errorem; rapi (cupiditate) ad alqd, желети што веома жестоко; r. alqd in pejorem partem, на зло тумачити; r. alqd in detenorem partem, кудити; r. consilium alcjs in contrariam partem, на противну страну тумачити. 2) насилно одузети, отети, одвести, одвући: rem; virginem; spes rapiendi et praedandi; r. somnum; *almum quae rapit hora diem; r. castra, urbem, брзо заузети, освојити; отуда *† = пљачкати: Armeniam. Subst. raptum, i, n., грабеж, ален, пљачка: vivere rapto или ex rapto, живети од пљачке. + + +raptim, adv. (rapio), брзо, журно, нагло: scribere, на брзу руку. + + +raptĭo, ŏnis, f. (rapio) (предкл. и касно), грабљење, отимање. + + +rapto, 1. (intens. од rapio) (понајвише*), силом одвући, брзо водити, шчепати, уграбити и сл.: r. Hectora circa muros, вући; r. alqm злоставити; *r. divos in crimina, оптуживати, кривити, бедити; r. Africam, пљачкати (в. rapio). + + +†*raptor, ōris, m. (rapio), отимач, разбојник: filiae; panis; као adj. lupi raptores, грабљиви, разбојнички. + + +raptŭs, ūs, m. (rapio), 1) грабеж, отимање, отмица: virginis. Отуда = пљачкање. 2) *кидање, раздирање: *Inoo lacerata est altera raptu. + + +rāpŭlum, i, n. (dem. од rapum), мала репа, репица. + + +rāpum, i, n. (касно rāpa, ae, f.) репа. + + +rārēfăcĭo, fēci, factum, 3. (Lucr.), проредити: r. terram, учинити да буде мекша. + + +rāresco, —, —, 3. (rarus), проредити се, бивати ређи, раставити се и сл.: rarescit terra calore, пуца; nubila rarescunt, разилазе се; claustra Pelori rarescunt, отварају се (тј. мореуз који се издалека чинио да се саставља, размиче се кад му се ближе дође); montes rarescunt = губе се, ишчезавају; sonitus rarescit, нестаје. + + +rārĭtās, ātis, f. (rarus), 1) реткоћа, шупљикавост (opp. densitas): terrae; dentium; in pulmonibus inest raritas quaedam. 2) реткост, мален број чега: exemplorum; capillorum. + + +rārō, adv. с comp. и sup. (rarus), 1) † размакнуто. 2) ретко (opp. saepe). + + +rārus, adj. с comp. и sup. 1) редак, кад која ствар није густа (opp. densus, spissus): rara terra, прашна; tunica, танка; rarum rete, cribrum; rara coma; rarus capillus. 2) редак, кад су поједине ствари раздалеко (opp. confertus, continuus, densus): rara silva, кад су дрвета раздалеко; rari ordines, где војници стоје раздалеко; rara aedificia; rarae arbores; *apparent rari nantes (пливачи) in gurgite vasto. 3) редак, што не бива или се не налази често: rari portus; rarae naves; literae; rarum genus hominum. Отуда. = редак у својој струци, изредан, изврстан virtus; facies; vestis. + + +*†rāsĭlis, adj. (rado), гладак, углачан: argentum rasile, на ком нема никаквог полуузвишеног рада, него је глатко. + + +rāsĭto, 1. (intens. од rado), бријати: barbam; faciem. + + +rastellus, i, m. (dem. од rastrum), мала мотика. + + +rastrum, i, n. (а у plur. обично rastri, ōrum, m.), мотика са два или више зуба (за плевљење, копање); prov. res redit mihi ad rastros. опет ћу морати мотику у шаке = доћи ћу до просјачке торбе. + + +rătĭo, ōnis, f. (reor), ова реч одликује се разноликошћу значења: 1) рачун: putare (computare, conficere; inire, ducere, subducere), rationem, прорачунити, начинити рачун; r. constat, рачун сe слаже, излази, подудара се; inducere in rationem, урачунити, увести у рачун; referre rationem или rationes, положити рачун; habere rationem piratarum, гусаре бројити, водити о њима рачуна; re et ratione conjunctus cum alqo, који има новчани посао с ким; habere rationem cum alqo, у свези бити, имати посла с ким. — Често trop. inire, putare итд. rationem, размислити, расудити; reddere rationem rei alcjs = одговарати, полагати рачун о чему; reposcere rationem rei alcjs, тражити рачун о чему, позивати кога на одговор. Отуда а) r. carceris = списак робијаша; б) = обзир, призрење, брига о чему и сл.: habere (ducere) rationem rei alcjs, имати призрења на што (пор. respectus); dii rationem habent piorum et impiorum = богови награђују и казне; habuisti rationem ut mihi consuleres, тежио си да ми помогнеш; habui rationem, quid acceperim, узео сам у обзир колико сам примио; sine ratione ejus, не узимајући га у обзир; est in me ratio rei publicae или habeo rationem rei publicae, бринем се о држави, на срцу ми је. 2) начин, а) поступак, понашање, начин живота, правило, начела итд.: consilium et r.; mea r. in dicendo haec esse solet; vitaе meaе rationes, начела мог живота, ratio mea mutata est = променио сам намеру; б) својство, начин, одношај, уређење итд.: ita comparata est r. vitae nostrae = такав је наш живот; r. equestris proelii, начин коњаничког боја; nullā ratione, ни на, који начин; hac ratione, на овај начин. Кадшто је ratio као нека перифрастична допуна, па се и не преводи: r. belli Gallici (м. bellum Gallicum); per rationem fiduciae (м per fiduciam); novorum consiliorum rationes (м. nova consilia). 3) одношај, положај, околност и сл.: pro ratione pecuniae, према домашају новчане суме. 4) ствар, дело, посао: ratio nummaria, новчана ствар; r. Gallicana, посао с Галијом; r. domestica; r. bellica; aptus ad eam rationem, за тај посао; r. fori et judicii. Отуда и = корист, интерес: ratio constat, пробитачно је; si rationes meus vestrae saluti anteposuissem. 5) разум: corpus debet obedire rationi; bona (sana) r., здрав разум; ratio non est id facere, неразумно је то чинити. Отуда а) употреба разума, размишљање: inire rationem. расудити; nullum scelus habet rationem; у abl. ratione скоро као adv. = разумно, паметно; б) повод, разлог: r. alqd faciendi; causa et r.; в) узрок: nihil rationis adfers?; quae est ratio rei hujus?; г) доказивање: summa uniuscujusque rationis; concludere rationem, начинити закључак, силогизам; д) правило, пропис, закон, ред и сл.: r. mathematicorum; r. rei militaris; ђ) назор, мишљење: dissentio ab hac ratione, не слажем се; е) теорија, система: r. Stoicorum; ж) расправа, испитивање: r. quae est de natura deorum; opus est ratione, треба испитати; з) знање, наука, вештина: r. civilis, у државним стварима; напосе = теоријско знање: ratio et exercitatio, теорија и практика. + + +rătĭōcĭnātĭo, ōnis, f. (ratiocinor), term. t. у реторици, 1) промишљање. 2) закључак, силогизам. + + +rătĭōcĭnātīvus, adj. (ratiocinor), што спада у закључак, силогистички. + + +rătĭōcĭnātor, ōris, m. (ratiocinor), рачунар, рачуновођа. + + +rătĭōcĭnor, dep. 1. (ratio), 1) рачунати, прорачунати. 2) закључити, закључак извести: r. recte: r. quid sit utile. + + +†rătĭōnābĭlis, adj. = rationalis. + + +rătĭōnālis (ratio), I. subst. (касно) рачуновођа, благајник. II. adj. 1) разуман, разумом обдарен: animal. 2) разуман, што се на разуму оснива: r. philosophia = логика. + + +†rătĭōnālĭtĕr, adv. (rationalis), разумно, на разуман начин. + + +†rătĭōnārĭum, ĭi, n. (ratio), статистички списак: imperii. + + +rătĭs, is, f. сплав; отуда и *чун, чамац, шајка, лађа. + + +rătĭuncŭlă, ae, f. (dem. од ratio), а) мали рачун; б) слаб разлог: levis. + + +rătus, adj. (reor, ratio), 1) прорачуњен, израчуњен: pro rata parte или само pro ratā, сразмерно. 2) одређен, известан, сталан: rati motus stellarum; rato tempore. 3) ваљан, ујамчен, истинит, што има вредност (opp. irritus, vanus): rata lex; pax; testameutum; spes, која се испуњава; alqd mihi ratum est = одобравам, потврђујем; fides et vox, поуздан. + + +*raucĭsŏnus, adj. потмули. + + +raucus, adj. 1) *мукли, потмули: raucum mare, што мукло шушти; cornu, што мукло труби; stridor, потмуло шкрипање; raucae postes, што шкрипе при отварању врата. 2) промукао: r. factus sum clamando, промукао сам вичући; raucum os aselli, промукло рикање магарчево. + + +Raudĭi campi, звала се равница код Верцеле где је Марије разбио Кимбре. + + +raudus в. rudus 1). + + +rūdŭs или †raudŭs, ĕris, n. 1) мали комад руде, камена, земље итд.: rudere pingui (масном земљом) saturare terram. 2) у plur. rūdĕra, rum, n. развалине од старих зграда, сурвине. + + +rauduscŭlum, i. n. (dem. од raudus), мали комадић меди, отуда = мало новца, а и мали дуг: de raudusculo Numeriano multum te amo — јако сам ти обвезан што си онај мали дуг Нумерију исплатио. + + +Raurăci (Raurĭci), ōrum, m. галско племе у Галији на Рајни, суседи Хелветима. + + +Raurăci (Raurĭci), ōrum, m. галско племе у Галији на Рајни, суседи Хелветима. + + +Răvenna, ae, f, варош у Галији циспаданској, и сад Равена. Отуда Răvennās, ātis, adj. равенски. + + +rāvĭo, —, —, 4. (ravis), промукнути (Plaut.). + + +rāvis, is, f. (сродно са raucus) (предкл. и касно), промуклост: poscere usque ad ravim, док не промукне. + + +rāvus, adj. сур, мрк, загасит, жућкаст: lupa; oculi; leones. + + +rĕ (пред вокалима, пред h и пред d red), нераздвојна честица, значи у сложеним речима, 1) натраг: recurro. 2) опет: resumo. 3) супрот: reluctor, reprobo. 4) повратак у пређашње стање: repono, reddo, restituo. + + +rĕa1 в. reus. + + +Rĕa2 в. Rhea. + + +rēapsĕ, adv. (re-eā-pse = ipsa), у самој ствари, заиста (в. res 2). + + +Rĕātĕ, п. (само у nom., acc. и abl. али без промене), прастара сабинска варош у Лацији. Отуда Rĕātīnus, adj. и subst. Rĕātīni, ōrum, m. Реаћани. + + +†rĕātŭs, ūs, m. (reus), стање оптуженичко, оптуженост: revocato ad reatum Alcibiaade, да буде оптужен. + + +†rĕbellātĭo, ōnis, f. (rebello) = rebellio. + + +rĕbellātrix, īcis, f. (rebello), која рат понавља, која се против победиоца буни: provincia; *Germania. + + +rĕbellĭo, ŏnis, f. (rebellis), понављање рата (од стране побеђених); отуда = устанак (пор. seditio). + + +*†rĕbellis, adj. (re-bellum), који рат понавља (о побеђенима); отуда = који се буни, опире: colonia; — subst. † rĕbelles, ĭum, m. бунтовници, одметници. + + +rebellĭum, ĭi, n. (re-bellum) (сумњиво) = rebellio. + + +rĕbello, 1. рат поновити (о побеђенима), изнова устати на оружје; отуда = побунити се, подићи се; trop. vitia rebellant, изнова се појављују; pudor rebellat, противи се. + + +rĕbīto, —, —, 3. (предкл.), вратити се. + + +*rĕbŏo, 1. орити се, одјекивати, разлегати се: silvae; tympana reboant. + + +*†rĕcalcĭtro, 1. упр. ритати се, одбијати, не дати ући. + + +*†rĕcălĕfăcĭo (rĕ-calfăcĭo), fēci, factum, 3. погрејати, подгрејати. + + +*rĕcălĕo, —, —, 2. непрестано бити врућ. + + +rĕcălesco, călūi,—, 3. опет се угрејати. + + +†rĕcalvaster, stri, m. и rĕcalvus, adj. (Plaut.), с високим ћелавим челом. + + +*rĕcandesco, dŭi, —, 3. 1) опет побелети. 2) опет се зажарити, планути: toto ore; recanduit ira. + + +*rĕcanto, 1. 1) отпевати, одзивати се певајући. 2) чарањем што одагнати: curas. 3) порицати, порећи: opprobria. + + +rĕcēdo, cessi, cessum, 3. 1) натраг ступати, одступати, узмицати: r. hinc; a te, ex illo loco; r. huc; in castra; undae accedunt et recedunt. Отуда а) trop. r. de medio = не занимати се више с чим; anni recedentes, године што се приближују старости; б) бити далеко: *Anchisae domus secreta recedit; regiones a mari recedentes, што леже даље од мора тако и на слици о предметима што су острагу (opp. eminere, о предметима што су на слици напред); в) од чега одступити, удаљити се: r. ab officio, naturā; г) одступити од чега, одрећи се чега, напустити што: r. ab armis, положити оружје, не вежбати се у оружју; о глади атору, r. a gladio = напустити своје занимање; r. a vita, умрети; r. ab oppugnatione, дићи опсаду. 2) отићи, удаљити се: r. a conspectu alcjs; apes recedunt a stabulis. Чешће trop. а) = нестати, престати: recedit ira; б) о имању и сл. пропасти, изгубити се: res ab eo recessit = нема више имања. + + +rĕcello, —, —, 3. одскочити, одбити се. + + +rĕcens, ntis, adj. с comp. и sup. 1) што је од скора постало или се збило (opp. vetus; пор. novus), свеж, нов, млад, скорашњи: r. caespes; lac, скоро музено, injuria, не давно нанесена; victoria, скоро добивена; proelium; calamitas; flos, скоро узбран; epistula recentissima, последње нисмо; aqua, хладна, скоро заграбљена, свежа; memoria recentior, новије време; recentiores viri, новији, млађи. Отуда а) receptire (negotio), док је ствар још скорашња = одмах, сместа; б) recens ab illorum aetate fuit, одмах је после њих живео; Poenus r. ab excidio urbis, који је тек малопре варош уништио; r. a vulnere, малопре рањен; homines a Roma recentes, који тек што су из Рима дошли; quum ex provincia recens esset, одмах после повратка из провинције, в) тако су и ови примери с abl.: recens irā et dolore, још малопре гневом и болом узбуђен; recens Romā, који је малопре из Рима дошао; recens victoriā, који је управ сад победио; recens praeturā, који је доскора претор био; r. stipendiis, тек што је војничку службу напустио. 2) свеж по снази, неослабљен, неуморен, нерањен и сл. (opp. defessus, vulneratus и сл.). 3) као adv. употребљава се n. recens не давно, скоро, од скора: sole recens orto; recens accepta clades. + + +rĕcensĕo, sŭi, sum или sĭtum, 2. 1) брижљиво разгледати, прегледати (све једно по једно): r. equites; captivos; numerum suorum; qui recensi non erant. који у спискове још не беху уведени. Отуда 2) trop. проћи, а) у мислима = расудити, размислити; б) у речима = испричати: fortia facta; в) *= проћи: sol recenset signa, пролази кроз знаке (небесне). + + +rĕcensĭo, ōnis, f. (recenseo), прегледање цензорско, попис људства и упис у спискове. + + +†rĕcensŭs, ūs, m. (recenseo) = recensio. + + +rĕcenter, adv. са sup.: recentissime, ономадне. + + +rĕceptācŭlum, i, n. (recepto), 1) место које што у се прима, слагалиште, магазин и сл.: r. cibi et potionis (желудац); r. frugibus, кош, амбар; animi r. (тело); cloaca maxima, r. omnium purgamentorum urbis, од,од свега измета варошког. 2) хранилиште, прибежиште, уточиште: castella diruit, nehostibus receptaculo (dat.) essent, да не служе као прибежиште непријатељу; mors aeternum nihil sentiendi r. + + +†rĕceptātor, ōris, m. (recepto) = receptor. + + +rĕceptĭo, ōnis, f. (recipio) (Plaut.), примање: quid tibi est r. virum meum, шта имаш ти да дочекујеш мога мужа? + + +rĕcepto, 1. (intens. од recipio), 1) натраг тргнути: hastam; r. se in tectum, повући се. 2) примати; alcjs filium ad se. + + +rĕceptor, ōris, m. и rĕceptrix, īcis, f. (recipio), који, која прима; у злу смислу = који, која кришом прима (= јатак): r. praedarum; locus r. praedonum = где се разбојници крију. + + +rĕceptum, i, n. (part. од recipio), што је ко на се примио, обвеза. + + +†rĕceptus1, adj. (part. од recipio), примљен, уобичајен: mos. + + +rĕceptŭs2, ūs, m. (recipio), 1) узимање натраг, порицање: sententiae. 2) †удисање: r. spiritus. 3) војн. term. t. повлачење натраг, узмицање: r. nobis non est = не можемо се више повући; dare alci receptum, допустити ком да се натраг повуче; receptui canere дати трубом знак за повлачење. Отуда trop. а) = прибежиште: habere receptum ad gratiam alcjs; б) повлачење: r. a malis consiliis. + + +rĕcessim, adv. (recedo) (Plaut.), натрашке. + + +rĕcessŭs, ūs, m. (recedo), 1) враћање, уступање натраг, повратак: lunae accessus et r., приближавање (к сунцу) и одмицање (од њега); accessus et r. maris, плима и осека; trop. r. a rebus pestiferis, узмицање од убитачних ствари; r. animi, плашљивост, малодушност; у војн. говору = receptus, повлачење: recessum primis ultimi non dabant, они што стајаху остраг, не даваху предњима да узмичу. 2) осамљено, удаљено место: *spelunca vasto submota recessu, јако удубљена; *marmoreus r. = соба даље унутра у кући; mihi provincia est solitudo et r.; circumspicere tecta et recessus, разгледати станове и зачкуљине; и само за се recessus = удаљеност, осамљеност, trop. о слици, umbra et recessus = сенка и стражњи део слике. + + +rĕcharmĭdo, 1. (re и Charmides), шаљив Плаутов глагол = име Charmides напустити, престати бити Charmides. + + +*recĭdīvus, adj. (recĭdo), који се повраћа, изнова појављује: febris; *који снова оживљује, постаје: Pergama; gens Phrygum recidiva (о Римљанима). + + +rĕcĭdo1, cĭdi, cāsum, 3. (recado), 1) натраг пасти: omnia recidunt in terras. Отуда trop. упасти натраг у што, допасти чега: r. in morbum; in servitutem; poena, suspitio recidit ad illum, на њега је пала, њега је згодила. 2) с бољега доћи нагоре, спасти на што: rex recidit in eam fortunam; omnia illi ex laetitia ad luctum reciderunt; ars recidit ad paucos, спала је на мало њих; res eo (huc, illuc etc.) recidit, ствар је дотле дошла; ad nihilum recidet, од тога неће бити ништа; r. ex liberatore patriae ad Aquillios, звати се најпре ослободилац отаџбине, а сад спадати међу људе као што су Аквилији (издајице). Отуда res recidit in illum annum = пада у ту годину. + + +rĕcĭdo2, cīdi, cīsum, 3. (recaedo), 1) одсећи, одрезати: ungues; capillos; caput; *r. barbam falce; sceptrum de stirpe, изрезати; † pontem. прекинути, порушити. Отуда r. ornamenta, умалити; r. multa ex orationibus Ciceronis, одузети, изоставити; r. nationes, истребити. 2) *† обрезати = умалити, стесни~ ти, ограничити: r. culpam supplicio: r. mercedem alcjs; inanem loquacitatem. + + +*rĕcingo, cinxi, cinctum, 3. отпасати, распасати: tunicam, раздрешити, раскопчати; zonam; pass. recingi, свући се. + + +rēcīnĭum в. ricinium. + + +rĕcĭno, —, —, 3. (re-cano), 1) intrans. орити се, разлегати се. 2) *trans. одјекивати чим: Echo recinit alcjs nomen, понавља чије име; r. Latonam, славити песмом; r. dictata, певати за ким. + + +rĕcĭpĕrātĭo в. recuperatio. + + +rĕcĭpĕro в. recupero. + + +rĕcĭpĭo, cēpi, ceptum, 3. (recapio), 1) натраг узети, примити, повући, и сл.: r. telum, ensem, опет потегнути; r. alqm ex mediis hostibus, избавити; sagittam e vulnere, извући; r. copias in tumulum, вратити војску на брежуљак; r. urbem, натраг освојити. Напосе r. se повући се (с војском), вратити се: r. se ex his locis; ad signa; in castra; trop. r. se ad bonam frugem, опаметити се, поправити се; r. se ad cogitationem belli, изнова мислити на рат. Отуда а) = опет узети, зграбити и сл.: r. arma; r. reges, опет их примити; б) = натраг задобити, узети, освојити и сл.: r. res amissas; r. Tarentum; кадшто и само recipere = освојити; в) trop. r. animum, охрабрити се; r. se ex fuga, timore и сл. = одахнути, прибрати се; г) r. res afflictas, поправити, подићи; д) при продаји и сл. = себи задржати (задржати од продаје). – receptis rutis caesis. — 2) к себи или у себе примити (на молбу, жељу, особ. који тражи заштите или помоћи; пор. accipio): r. alqm; r. supplicem; r. preces, саслушати; munitio recipit perterritos; mare recipit fiuvium; homo recipit ferrum, прима у се гвожђе = бива прободен; r. sagittam, бити устрељен; r. telum toto corpore, по целом телу бити испробадан; често r. urbem in deditionem, in fidem; r. alqm domum suam (у своју кућу) или ad se; in amicitiam; in civitatem; r. alqm tecto, под свој кров; sedibus suis, у својој кући; r. alqm in ordinem senatorum, уврстити. Отуда а) допустити, дати: timor non recipit misericordiam; antiquitas recipit fabulas; res non recipit cunctationem, не трпи оклевања; особ. term. t. о претору кад му је тужба на кога поднесена, r. nomen alcjs († и r. reum или cognitionem), примити тужбу на кога; r. religionem in se, бити окривљен због увређене светиње; б) примити као доходак: r. tantum ex bonis; r. pecuniam ex vectigalibus; в) на се примити, узети (на чију молбу и као заштитник; пор. suscipio): causam; officium; mandatum; r. in se periculum; г) обвезати се на што, обећати, подјамчити се и сл. (као заштитник и помоћник; пор. polliceor, spondeo): r. alqd alci; r. alci de re alqā, примити на се какву обвезу о чему; recipio me illud esse facturum; spondēre et in se recipere, подјамчити. + + +rĕcĭprŏco, 1. (reciprocus), 1) trans. истим путем натраг кретати: r. navem in adversum aestum, брод натраг (на супротну страну) окренути; pass. aestus reciprocatur = наступа осека. Отуда = тамо-амо мицати: r. animam дисати. 2) intrans. кретати се натраг или тамо-амо: fretum Euripi statis temporibus reciprocat, расте и пада (о плими и осеци). + + +*†rĕcĭprŏcus, adj., који се истим путем натраг креће: mare reciprocum, што расте и пада; aestus maris paribus intervallis reciproci; отуд trop. повратан или узајмичан. + + +rĕcĭtātĭo, ōnis, f. (recito), читање н. пр. каквог писма; †читање својих списа. + + +rĕcĭtātor, ōris, m. (recito), који што чита (другима); † који чита (другима) своје списе. + + +rĕcĭto, 1. читати, особ. какву исправу, писмо, имена из каквог списка и сл.: clare; epistulam; literas in senatu; r. senatum = прозивати; r. de tabulis publicis, de testamento; — *† читати своје песме, говоре и друге саставке пред пријатељима. + + +rĕclāmātĭo, ōnis. f. (reclamo), викање против чега = порицање, неодобравање. + + +rĕclāmĭto, 1. (intens. од reclamo), приговарати, противити се, опирати се: alci rei; istiusmodi suspitionibus ipsa natura reclamitat. + + +rĕclāmo, 1. 1) intrans. викати против чега = гласно противсловити, противити се: alci; orationi alcjs; omnes reclamant ne illa juraret; — *орити се, разлегати се, одјек давати: scopulis (dat.) reclamant aequora. — 2) trans. † викати што: alqd. + + +*rĕclīnis, adj. (reclino), натраг наслоњен, нагнут: *inque sinu juvenis positā cervice reclinis. + + +rĕclīno, 1. (пор. acclino, κλίνω), 1) trans. натраг савити, пригнути, наслонити: r. palmas; r. se; scuta; reclinatus in cubitum, наслоњен на лакат; reclinatus in gramine, изваљен на трави. Отуда trop. otium reclinat alqm ab labore, опоравља га. 2) † intrans. in quem onus imperii reclinat, на ком почива терет државне управе. + + +rĕclūdo, si, sum, 3. (re-claudo), 1) што закључано откључати, отворити: r. fores; domum; r. portas hosti; r. pectue ense = пробости; r. humum, копати; r. ensem, извући (из корица); r. thesauros tellure, ископати; r. iram, дати маха гневу; *r. fata (о Меркурију, као вођу дýшâ у доњи свет), отворити душама пут у доњи свет. 2) trop. открити, обелоданити: operta; justitiam alcjs. 3) † затворити: alqm; singulae separatim recluduntur. + + +rĕcōgĭto, 1. (ретко) опет мислити о чему, размислити, расудити: alqd; de re alqā. + + +rĕcognĭtĭo, ōnis, f. (recognosco), разгледање, посматрање: agri Campani; смотра над војницима (муштрање): r. equitum; r. sui, испитивање самога себе. + + +rĕcognosco, nōvi, nĭtum, 3. 1) (ретко) опет (изнова) познати, изнова се чега опоменути: ae, quae scit, mecum r.; r. pristinam alcjs virtutem, quum te penitus recognovi, timere desino; recognoscamus (опоменимо се), quae ejus adolescentia fuerit. 2) прегледати, разгледати, разматрати, испитивати: leges; res suas; decretum populi; r. et emendare libellos suos. + + +rĕcollĭgo, lēgi, lectum, 3. (понајвише *†), 1) разасуто опет скупити, сабрати, покупити: multitudinem; captivos; ova. 2) trop. r. se или animum, прибрати се, охрабрити се; r. se a longa valetudine, опоравити се; *r. primos annos, помладити се; r. actionem = по сећању написати. 3) опет к себи узети, примити: gladium; parvulum. + + +rĕcŏlo, cŏlŭi, cultum, 3. 1) изнова радити, обрађивати: terram; *humum; r. metalla. Отуда trop. а) опет предузети, наново се занимати: artem; antiqua studia; б) васпитавати, вежбати: ingenia; в) обновити, повратити: dignitatem; decus avitum; imagines subversas, опет подигнути: г) опет почаствовати: alqm honoribus; д) размислити, расудити: alqd secum; quae si tecum ipse rccolis; ђ) *сетити се, опоменути се: recolo, сећам се. + + +rĕcommentor, dep. 1. (ретко), опет размишљати: nomen. + + +rĕcommĭniscor, —, dep. 3. (ретко), опет се опомињати, сећати. + + +*†rĕcompōno, (pŏsŭi), pŏsĭtum, 3. 1) опет уредити: comas. 2) trop. опет ублажити: alqm. + + +rĕconcĭlĭātĭo, ōnis, f. (reconcilio), 1) повратак, обновљење; r. gratiae; concordiae. 2) помирење: simulata. + + +rĕconcĭlĭātor, ōris, m. (reconcilio), који враћа, обнавља: r. pacis. + + +rĕconcĭlĭo, 1. 1) опет ујединити, здружити = помирити: r, inimicos; animum alcjs alci; me cum Caesare; animos militum imperatori; r. alqm in gratiam = пријатељски одношај обновити. 2) опет набавити, задобити, повратити, поправити; gratiam; pacem; concordiam; existimationem judicum; studia patrum. + + +rĕconcinno, 1. оправити: pullam; trop. поправити, накнадити: detrimentum. + + +rĕcondĭtus, adj. (part. од recondo), 1) далек, удаљен, скровит: terra; saltus; *recondita templi, делова храма што леже дубље унутра. Отуда = што дубље лежи: venae auri reconditae. 2) trop. скривен, тајан, мање познат: res; ratio; interiores et reconditae literae = списи који се не дају лако разумети; naturā tristi ac veconditā fuit, био је озбиљне и скровите нарави. + + +rĕcondo, dĭdi, dĭtum, 3. 1) натраг или опет куда што положити, поставити: gladium in vaginam, турити мач у корице; *oculos, склопити; r. se in locum, сакрити се. Отуда 2) оставити, спремити: r. uvas in amphoras; *prome reconditum Caecubum; *r. alqd alvo = прогутати; r. ensem lateri, забости. 3) *t сакрити, затајити: opes; silvā, nube reconditus; voluptates; verba. + + +rĕconflo, 1. (Lucr.) упр. опет распирити = опет побудити: sensum. + + +rĕcŏquo, coxi, coctum, 3. 1) прекувати: Peliam (да се помлади). 2) претопити: aurum; enses patrios, изнова ковати. + + +rĕcordātĭo, ōnis, f. (recordor), опомињање, сећање: r. rei alcjs; memoria et r. eorum jucunda fuit, bonis recordationibus facta alcjs prosequi. + + +rĕcordor, dep. 1. (re-cor), 1) сећати се, опомињати се чега (што је прошло) и то к срцу примати (пор. memini, reminiscor): r. virtutes; vitam alcjs; recordor, me eadem esse perpessum; r. quid tu feceris. 2) *† помишљати (на што будуће): *quae sum passura recordor. ruinam urbis; omnium captivitatem. + + +†rĕcorrĭgo, rexi, —, 3. 1) опет исправити: costas. 2) опет поправити: animum nostrum formare et recorrigere. + + +rĕcrĕo, 1. 1) изнова створити, родити: lumen; vitam; r. hominem, претворити. 2) коме дати нову снагу и нов живот, поткрепити, опоравити и сл.: r. animos; vocem; hominem perditum; често pass. recreari и r. se, опоравити се: ex morbo; a timore; civitas recreatur. + + +*rĕcrĕpo, —, —, 1. 1) орити се. 2) одјекивати: murmura. + + +*†rĕcresco, crēvi, crētum, 3. опет израсти: luna. + + +rĕcrūdesco, dŭi,—, 3. упр. опет постати сиров, 1) о рани, опет се отворити, позледити се: vulnera, quae consanuisse videbantur, recrudescunt. 2) trop., обновити се, изнова букнути: seditio. + + +rectā, adv. (abl. sing. f. од rectus, sc. viā), преким путем, управо. + + +rectē, adv. с comp. и sup. (rectus), 1) = recta: recte ferri, ићи правом линијом. 2) право, добро, ваљано (као што људи одобравају; пор. rite): r. facere, dicere; r valere, бити здрав; r. vivere, поштено, срећно; r. sperare, добру се надати; r. te novi, сасвим те познајем; r. dubitas, право имаш што сумњаш; r. vinctus est, право је што је везан; r. alci se committere или r. alci literas dare = сигурно, без опасности; r. molestias ferre = трпељиво; r. vendere, с добитком; r. est apud matrem, код матере је добро; r. peperit, срећно; recte procedere. срећно напредовати; locus recte ferax, место веома плодно; 3) кад се одговара: recte, добро је! recte се каже и онда кад се уљудно што одбија или кад се прави одговор избегава. + + +rectĭo, ōnis, f. (rego), управљање, управа: rerum publicarum. + + +rector, ōris, m. (rego), управитељ, управљач: r. elephanti; r. navis, крманош; r. civitatis, владар; *maris, господар; summus r., врховни бог; често о војводи, намеснику, педагогу и сл. + + +†rectrix, īcis, f. (rego), управитељка, владарка, господарица. + + +rectus, adj. с comp. и sup. (rego), 1) прав = што иде правцем хоризонталним или вертикалним (opp. curvus, incurvatus, flexuosus, inclinatus и сл.): r. linea; via; acies; rectum aes (= tuba); rupes rectis saxis, усправо; homo r. који је правога раста; serpens r., која се увис исправља; *fana habuere deos rectos, кипови богова беху опет понамештани у храмовима; rectis oculis aspicere alqm, ком право у очи гледати. Отуда trop. = прав, прост, природан и сл.: oratio; ordo. 2) што у душевном погледу не свраћа с правога пута, прав, добар, ваљан и сл.: r. consilium; r. homo, поштен; напосе = частан, поштен, доследан, сталан: rectum est = право је, тако треба. Subst. rectum, i, n. = оно што је право: conscia mens recti = чиста савест. 3) у граматици casus rectus, номинатив (opp. casus obliqui). + + +rĕcŭbo, āvi, —, 1. лежати на леђима, отуда = отпочивати: in hortulis suis; *tu patulae recubans sub tegmine fagi. + + +rēcŭla, ae, f. (dem. од res), стварка. + + +rĕcumbo, cŭbŭi, cŭbĭtum, 3. (recubo), 1) лећи полеђушке: in herba; spondā; напосе = лећи спавати или лећи за сто. 2) *пасти, спустити се: nebulae campo recumbunt; recumbit unda ponto; pelagus recubuit, море је легло (смирило се); cervix in umeros recubuit, клонуо је. + + +rĕcŭpĕrātĭo (rĕcĭpĕrātĭo), ōnis, f. (recupero), добивање натраг. + + +rĕcŭpĕrātor (rĕcĭp.), ōris, m. који натраг добива, 1) r. urbis, који је варош натраг освојио. 2) у plur. збор судија у Риму који је у приватним парницама о повратку и накнади судио (кадшто и у спору између Рима и друге стране државе). + + +rĕcŭpĕrātōrĭus (rĕcĭp.), рекуператорски (в. recuperator): judicium r. + + +rĕcŭpĕro (rĕcĭpĕro), (recipio), опет или натраг задобити, узети, повратити: r. res amissas; litertatem; r. voluntatem alcjs; r. rem publicam, највећу власт у држави; r. urbem, натраг освојити; r. Pelopidam (in vincula conjectum) = ослободити; r. usum togae, опет увести у обичај; trop. r. alqm. чију љубав опет задобити. + + +*†rĕcūro, опет се за што бринути: r. chartam, брижљиво обрадити; r. se otio, опет се излечити одмарањем. + + +rĕcurro, curri, (cursum), 3. 1) натраг трчати, хитати: ad alqm; aqua recurrit ad fontem; in Tusculanum. 2) натраг доћи, вратити се (особ. о повратку у времену): bruma recurrit; anni recurrunt; sol recurrens; *naturam expellas furcā, tamen usque recurret; trop. r. ad easdem condiciones, вратити се на исте услове = поновити; † hoc recurrit memoriae hominum, то пада на ум људима. 3) †trop. спасти на што, прибећи к чему: ad alqm; ad auctores; ad eam rationem. + + +rĕcurso, 1. (intens. од recurro), натраг трчати; trop. *sub noctem cura recursat, под ноћ враћа се брига recursant animo vetera omina, долазе на ум. + + +rĕcursŭs, ūs, m. трчање натраг, повратак: *dent modo fata recursus; *alios ineunt cursus aliosque recursus; ut ad moenia urbis r. pateret. + + +*†rĕcurvo, 1. натраг савијати, кривити: collum equi; recurvare aquas, учинити да натраг тече. + + +*†rĕcurvus, adj. натраг угнут, савијен, искривљен: cornu; puppis; tectum recurvum = лабиринт. + + +rĕcūsātĭo, ōnis, f. (recuso), 1) одрицање, отказ, одбијање. 2) приговор, протест. + + +rĕcūso, 1. (re-causa), 1) одрицати, отказати, не дати, не хтети, одбити (умољен; пор. nego): r. alqd facere; r. laborem, periculum, извлачити се; *recusant genua cursum = не моту више трчати; *quid valeant umeri, quid ferre recusent = шта могу поднети рамена, а шта не; recusavit ne dicerct sententiam; non recuso quin (quominus) alqd faciam = нисам с раскиде да што учиним. 2) противити се, приговарати: non recuso quin alii a me dissentiant = не противим се да други буду другог мишљења; обично = протестовати на суду. + + +*rĕcŭtĭo, cussi, cussum, 3. (requatio), упр. натраг ударати, узбити; потрести: uterum; — нагло пробудити: somno recussus. + + +rĕcŭtītus, adj. (re-cutis), обрезан: Judaei; ошишан: colla mulae. + + +rēda (или raeda, погрешно rheda), ae, f. (галска реч), путна кола на четири точка (пор. currus, carpentum, essedum, pilentum). + + +rĕdambŭlo, 1. (Plaut.), натраг доћи, вратити се. + + +rĕdămo, 1. опет љубити. + + +rĕdargŭo, gŭi, gūtum, 3. 1) оповргнути, побити, у лаж утерати (пор. coarguo, confuto, refuto, revello): alqm и orationem alcjs; redargue me, si mentior. 2) †непобитно доказати; rationem falsam esse. + + +rēdārĭus (или raedārĭus, погр. rhedarius), кочијаш. + + +rĕdauspĭco, 1. (Plaut.), изнова узимати auspicia: r. in catenas, шаљиво = вратити, се у окове (в. exauspico). + + +reddo, dĭdi, dĭtum, 3. 1) натраг дати, вратити: r. rem alci; r. captivos; r. se или pass. reddi = вратити се. r. convivio, вратити се на гозбу; †majoribus suis reddi, вратити се к својим прецима = умрети. Напосе а) = вратити, поградити, наплатити и сл.: r. beneficium; r. hostibus cladem, dolorem; r. gratiam = referre gratiam (в. gratia); r. salutem, отпоздравити; б) = исплатити, одужити и сл.: r. debitum; r. argentum, платити; r. debitum naturae = умрети; r. vota, promissa, испунити; r. poenas, претрпети казну; в) r. responsum, дати одговор; r. clamorem, одазвати се вици; и само reddere = одговорити; г) што поверено предати, изручити: epistulam; mandata; д) уопште што од себе дати: r. vocem, пустити глас, проговорити; r. stridorem, шуштати, шкрипати; r. sanguinem, избацати, пљувати крв; r. catulum partu, оштетити; r. animam = издахнути; r. vitam или lucem умрети; terra reddit fruges, даје, рађа; modius farinae viginti duas libras panis reddit; ђ) напамет говорити: r. dictata magistro; r. carmen, певати за ким; r. dicta, говорити за ким; е) преводити: r. verba verbo, реч по реч, од речи до речи; r. alqd Latine; ж) = изговорити: r. verba male; з) *† = представљати, подражавати, налик бити: r. alqm nomine, исто се тако звати као когод; r. veteres, подражавати старима; r. mores alcjs, бити сличан коле у понашању; r. vultus alcjs, бити налик на кога; reddit matrem, наличи на матер. — 2) а) дати, навести, указати и сл.: r. alci jus, правду изрећи; r. alci rationem, положити рачун; r. causam, навести узрок; r. suum cuique, дати сваком своје; б) често о победиоцу или ком другом власнику који може што коме одузети, па кад му не одузме, чисто му то поклања, = коме што оставити, не дирати: r. populo Romano suas leges; отуда в) поклањати, допустити: r. connubia; r. ludos, држати. — 3) што чим учинити: r. servitutem lenem; r. vitam tutiorem; r. loca tuta; r. domum. inanem. + + +reddūco, стар. облик м. reduco. + + +rĕdemptĭo, ōnis, f. (redimo), 1) откупљивање, откуп: captivorum; † r. sacramenti, откуп од војничке заклетве (војничке службе). 2) закупљивање, откуп. 3) поткупљивање, подмићивање: r. judicii. + + +†rĕdempto, 1. (intens. од redimo), откупљивати. + + +rĕdemptor, ōris, m. (redimo), предузимач, набављач, закупник и сл.; касније искупитељ (о Христу). + + +rĕdemptūra, ae, f. (redimo), закупљивање, закуп. + + +rĕdĕo, ĭi (ређе īvi), ĭtum, 4. 1) натраг ићи, поћи, вратити се (пор. revertor): e foro; a porta; in castra; Romam; huc; ad suos; *r. viam, враћати се. Отуда trop. а) о неживим предметима, mos redit, опет долази у обичај; ager redit ad Ardeates, земљиште опет припадне Ардејанима; *fortuna redit alci, враћа се; б) r. in pristinum statum; r. in gratiam cum alqo, помирити се с ким; rediit ad ingenium, ad mores suos = вратила му се стара ћуд; r. ad se = прибрати се, доћи к себи; в) r. in memoriam alcjs или alcjs rei, сећати се кога или чега; г) у мислима или у говору вратити се на кога или што: r. ad propositum, на предмет; r. ad Scipionem (опет говорити о Сципиону); д) о стварима које се у извесно време понављају = враћати се: anus redit; sollemnia redeunt; ђ) trop. redire in viam = опаметити се (изаћи на нут). — 2) доћи до чега, припадати коме, спасти на што: pilis omissis ad gladios redierunt, дошло је до сабаља; opinione trium legionum dejectus ad duas redierat, очекивао је три легије, а спао је на две; res rediit ad interregnum, настала је међувлада; bona redeunt iu tabulas publicas, уводе се у државне рачуне; bona redeunt ad me, припадају мени; res redit eo или in eum locum, долази дотле; summa rerum (imperii) redit ad eum, он добија врховну власт, врховно заповедништво; hereditas redit ad eum; ut ad pauca redeam, да скратим говор. — 3) о приходима и сл., долазити: pecunia quae ex metallis redit. + + +rĕdhālo, 1. (Lucr.), одисати, испаравати. + + +rĕdhĭbĕo, 2. (re и habeo), вратити, повратити: alci viaticum; особито купљену ствар због пронађене какве мане вратити, дакле а) о купцу, вратити: aedes; niancipium; б) о продаваоцу, натраг узети. + + +†rĕdhĭbĭtĭo, ōnis, f. (redhibeo), давање натраг, повраћај, примање натраг (в. redhibeo): r. mancipii. + + +rĕdĭgo, rĕdēgi, rĕdactum, 3. (re и ago), 1) натраг терати, узбијати: hostes in castra. Отуда а) r. in unum, сабрати уједно, скупити; б) trop. натраг довести: r. rem ad pristinam rationem, довести ствар у пређашње стање; r. homines in gratiam, измирити; r. alqd in memoriam, подсетити. 2) утерати, продајом и сл. добити, истерати, извадити, примити: r. pecuniam ex bonis patriis; quod inde redactum est, што је отуда примљено; r. pecuniam = новац утерати, од дужника покупити. Отуда r. alqd ad quaestorem, предати што квестору у руке; r. praedam in fiscum, предати у државну касу. 3) довести што у какав год положај: r. hostes in servitutem, отправити их у робље; r. alqm in exsilium, прогнати; r. alqd in ordinem, у ред довести; r. Galliam in provinciam или in formam provinciae, начинити је провинцијом; r. regionem sub imperium или sub jus dicionemque или in suam potestatem или in dicionem, довести под своју власт; r. alqs ad internecionem, уништити, истребити; alqd ad irritum, осујетити. укинути; patrem ad inopiam, до просјачког штапа довести; r. alqm ео ut etc., довести кога до тога да итд. 4) правити, направити: r. alqd facile, да буде лако. 5) код бројева, смањити, ограничити: ex tribus ad unum redactus; hos octo libros ad sex redegit; nobilissima familia jam ad paucos redacta; r. ad nihilum. + + +rĕdĭmĭcŭlum, i, n. (redimio), везица, особ. за главу, за чело; ланчић: mulieri r. praebeat in crines. + + +rĕdĭmĭo, 4. обвити, обмотати, увенчати: capillos vittā; frontem coronā. + + +rĕdĭmo, rĕdēmi, rĕdemptum, 3. (re и emo), 1) натраг купити, откупити: fundum; domum. Напосе = искупити, новцем ослободити, избавити: r. captos e servitute; r. se pecuniā a judicibus; auro a Gallis. 2) (предкл. и касно) купити у накнаду: aliam ei pallam redimam. 3) купити: rem; обично trop. за новце добити или набавити: r. vitam ab alqo; r. omnium gratiam morte alcjs. Отуда † = подмитити: judices redempti. 4) trop. откупити = каквом жртвом зло какво од себе или од других отклонити: r. metum virgarum pretio; acerbitatem a re publica privatis incommodis; mortem morte alterius. 5) изравнати, поправити, измирити: flagitium; culpam. 6) закупити: portoria; vectigalia redempta habere. 7) предузети (какав посао): r. navem fabricandam. + + +rĕdintĕgro, 1. 1) опет попунити: r. copias deminutas. 2) поновити, обновити: bellum; pacem; animos, окрепити; vires; r. animum legentis, опоравити. + + +rĕdĭpiscor, —, dep. 3. (reapiscor) (Plaut) опет добити: rem. + + +rĕdĭtĭo, ōnis, f. (redeo) (ретко) повратак: r. domum, кући; huc. + + +rĕdĭtŭs, ūs, m. (redeo), 1) повратак = reditio: reditus ad alqm; r. Narbone, из Нарбоне; r. in gratiam, помирење. 2) доходак, приход, често у plur.: reditūs metallorum, из рудника. + + +rĕdĭvĭa- в. reduvia-. + + +rĕdĭvīvus, adj. (= re-vivus), упр. опет жив; само trop. о старом градиву које се за нову грађевину употребљава = опет употребљен: lapides; subst. rĕdīvīvum, i, и rĕdīvīva, ōrum, n., опет употребљена грађа. + + +rĕdŏlĕo, ŏlŭi, —, 2. 1) мирисати = мирис од себе давати (снажније него oleo): r. thymo; trop. ex illius orationibus ipsae Athenae redolent. 2) мирисати на што, воњати: r. thymum; trop. носити на себи траг чега; hoc redolet antiquitatem; exercitationem puerilem. + + +rĕdŏmĭtus, adj. (part. од неупотр. redomo), укроћен, опет надвладан. + + +Rēdŏnes (Rhedones), num, m. галско племе у Бретањи, у околини места Rennes. + + +*rĕdŏno, 1. 1) опет поклонити, повратити: alqm patriae. 2) = condono, 2) а) в). + + +†rĕdormĭo, 4. опет спавати. + + +rĕdŭco, duxi, ductum, 3. натраг водити, довести: r. alqm de exsilio; in carcerem; r. exercitum, copias in castra, натраг повући; *r. remos ad pectora, к себи повлачити; huc jam reduxerat rem ut etc, већ је ствар дотле дотерао да итд.; r. socios a morte, избавити: *dextrā reductā, замахнувши десном руком; r. alqm domum = отпратити; r. uxorem, опет за жену примити; r. regem, опет за краља поставити; r. alqs in gratiam, помирити; †vestitum pristinum, опет у обичај увести. + + +rĕductĭo, ōnis, f. (reduco), повраћање: r. regis, довођење натраг. + + +rĕducto, 1. (intens. од reduco), натраг водити, повраћати: exercitum. + + +rĕductor, ōris, m. (reduco) (ретко), који натраг води, враћа: r. plebis Romanae in urbem. + + +rĕductus, adj. с comp. (part. од reduco), 1) о местима = скровит, удаљен, самотан: vallis; sinus; *virtus est medium vitiorum et utrimque reductum, удаљена. 2) rĕducta, ōrum, n. у Цицерона као превод грчке речи τὰ ἀποπροηγμένα, у стоичкој филозофији = ствари које заслужују да буду запостављене (opp. producta). + + +*†rĕduncus, adj. натраг савијен и уопште искривљен, крив. + + +rĕdundantĕr, adv. с comp. (part. redundans од redundo), изобилно; преко мере опширно (у речима). + + +rĕdundantĭa, ae, f. (part. redundans од redundo), поплава; trop. обиље; особ. обилност у изразу. + + +rĕdundo, 1. 1) упр. о води, излити се, прелити. се, прећи преко обала, поплавити (због препуњивања, дакле покудно; пор. abundo): mare, lacus redundat. Тако *part. pass. redundatus = redundans, који се излива, тамо-амо тече. Отуда trop. а) nationes quae in nostram provinciam redundant, које су нагрнуле; hinc illae pecuniae redundant, отуда долазе они новци; б) снаћи, задесити кога (увек о какву злу): nullum in me periculum redundabit, неће ме снаћи никаква опасност; invidia ex hac re ad me redundavit, отуда сам навукао на себе омразу; в) изобиловати: sermones aliqui redundant; Asiatici oratore nimis redundantes, говорљиви; ex ea causa redundat Postumus, излази потпуно крив. 2) изобиловати, бити у изобиљу: judicum copia hodie redundat = данас има судија изобилно; urbs redundat hominum multitudine. Отуда а) претицати, преостати: ex meo tenui vectigali alqd etiam redundat; б) † literae illae redundant, излишна су. + + +rĕdŭvĭa (rĕdĭvĭa), ae, f, заноктица на прсту; trop. curare reduviam, забављати се код ситница. + + +rĕdux, dŭcis, adj. freduco), 1) (*†ретко), act., који натраг доводи; обично као придевак Јупитеру и Фортуни. 2) pass., који се натраг води, који се враћа, повраћен: viderunt Caesarem exerci tumque reducem; facere alqm reducem in patriam = довести кога натраг у отаџбину; r. Romam = који се у Рим вратио; r. domum, који је кући дошао. + + +†rĕfectĭo, ōnis, f. (reficio), 1) оправка: Capitolii. 2) одмор, опорављење. + + +†rĕfector, ōris, m. (reficio), који оправља, поправља: r. Coae Veneris. + + +rĕfello, felli, —, 3. (re-fallo), побијати, оповргавати (разлозима; пор. refuto): r. alqm; r. dicta alcjs; mendacium. Отуда *уклонити: crimen commune ferro. + + +rĕfercĭo, fersi, feitum, 4. (refarcio), натрпати, напунити, накљукати: cloacas corporibus. Отуда trop. пунити, испунити: r. omnia libris; aures sermonibus. + + +rĕfĕrĭo, —, —, 4. 1) натраг ударити, вратити ударац: alqm. 2) *одбијати: speculi referitur imagine Phoebus, одбија се сунце од огледала. + + +rĕfĕro, rĕtŭli, rĕlātum, rĕferre, 3. 1) натраг носити, вратити: r. literas ad Caesarem; responsum, натраг донети; aurum secum, pecunias iu templum: r naves illuc; *classis relata est, вратила се; sonus relatus, што одјекује; r. pedem или r. se = враћати, се, узмицати; r. manus, повући натраг; r. se Romam, у Рим; r. se de Britannis, из Британије. Отуда а) као војн. term. t. r. pedem (а и *r. gradum), повлачити се, уступати; б) = вратити, платити, или = вратити зајам (дати мило за драго): т. argentum; pateram surreptam; r. alci gratiam (в. gratia), делом бити ком захвалан; r. alci salutem, отпоздравити кога; r. par pari или r. vicem = дати мило за драго; в) = повратити, поновити, обновити: r. morem, consuetudinem, опет увести. Отуда = бити налик на кога (= reddo 1. з) referre alqm ore, sermone, бити налик на кога у лицу, у говору; г) понављати: consul idem responsum retulit; r. arma (bellum), поновити рат; д) *сећати се, опомињати се, памтити: foeda Lycaoniae referens convivia mensae, сећајући се гнуснога пира за Ликаоновим столом; ђ) као term. t. у званичним стварима, јавити, казати, известити, доставити: mandata; certorum hominum sermones ad alqm referre; referunt Suebos omnes se recepisse; е) одговорити: alci alqd; ж) = rursus fero (в. fero, II. 3. б), изнова поднети: alqd ad populum; rem judicatam; з) мењати, изменити: r. alqd in melius, набоље; и) добити, задобити, достати чега: r. decus. — 2) а) уредити по чему, удесити према чему и сл.: r. omnia ad voluptatem, у свачему гледати само на уживање; r. omnia ad suum arbitrium. удешавати све по свом нахођењу; r. alienos mores ad suos, ценити туђе владање по своме; adversa pravitati ipsius, prospera ad fortunam referebat, чије је недаће приписивао његовој пакости, а успехе срећи; tuum est, quid mihi nunc animi sit, ad te ipsum referre, твоје је да по себи самом расудиш, како је сад мени; б) често pass. referri (ређе se referre) = односити се на кога, тицати се кога: hoc refertur ad te; в) term. t. у званичном говору писмено завести, уписати, забележити и сл.: r. nomen (bona и сл.) alcjs in tabulas; r. alqm inter proscriptos; absentem in reos; r. in censum, у списак цензоров. Отуда ва) r. rationes ad aerarium (ad alqm) положити коме рачун; r. alqd in rationibus, увести што у рачун; r. pecuniam alci, увести новац као њиме уплаћен или као његов; r. pecuniam operi publico, увести новац као издан за јавну грађевину; r. alci alqd acceptum, expensum (в. accipio и expendo); вб) бројити, рачунити у што: r. alqm in numero deorum или inter (in) deos; г) (понајвише †) причати. јавити, исказати, навести и сл.: alqd; exemplum; versum; sententiam; verba; д) term. t. особ. о сенату, предложити што, изнети предлог за одлуку (пор. defero): r. rem ad senatum; r. ad senatum, quid fieri placeat; r. ad populum, народу предложити; r. ad se, сам собом се саветовати. + + +rĕfert, rētŭlit, rēferre (можда од rei fert = ad rem confert, συμφέρει, помаже ствари), стоји коме до чега, помаже, користи, тиче се кога и сл.: refert meā, tuā, suā, тиче се мене, тебе и сл.; — ретко с gen. r. illius, fratris; illud magni (magnopere, multum) r., много је до тога стало; nihil r. quam saepe id fiat; parvi refert nos vectigalia amissa recuperare, мало ће користити што итд.; quid refert, шта помаже? У истом значењу стоји и r. ad rem, r. ad alqm, и *†refert alci или rei alci. + + +rĕfertus, adj. с comp. и sup., (part. од refercio), набијен, натучен, дупком пун: domus erat referta aleatoribus; locus r. praedā; Gallia r. est negotiatorum. + + +rĕfervĕo, —,—, 2. узаврети, ускипети; trop. refervens falsum crimen. + + +rĕfervesco, —,—, 3. јако узаврети, ускипети: sanguis refervescit. + + +rĕfĭcĭo, fēci, fectum, 3. (refacio), 1) опет чинити, правити: r. arma; r. regem, успоставити. Отуда као term. t. ког поглавара опет наименовати, изабрати: r. consulem; tribunos. 2) у пређашње стање поставити, успоставити, опет начинити, саградити, поправити (што је оштећено, окрњено, осакаћено; пор. reparo): r. naves; pontem; urbem; r. copias (exercitum), опет попунити. Отуда trop. а) телесно опоравити, окрепити, оживити: saucios; equos; herbas; r. se или pass. refici = опоравити се, оздравити и сл.; б) душевно опоравити, умирити, охрабрити alqm; animum alcjs. 3) као економни term. t. доходак из чега извадити, добити: pecuniam ex fundo; tantum ei reficitur ex possessionibus, толики доходак има; †r. impensas belli alio bello, накнадити трошкове рата другим ратом. + + +rĕfīgo, fixi, fixum, 3. 1) нешто приковано или утврђено откинути, скинути: r. tabulas; clipeum; *sidera coelo refixa currunt (о звездама што лете). Отуда trop. = покренути, за пут спремати: res suas. 2) trop. јавно приковане плоче, на којима су закони писани, опет снимити, дакле = закон укинути: leges; aera. + + +*rĕfingo, —,—, 3. (ретко) опет правити: alqd; *cerea regna. + + +*rĕflāgĭto, 1. натраг искати: alqd. + + +rĕflātŭs, ūs, m. (reflo), противно дување, противни ветар. + + +rĕflecto, flexi, flexum, 3. 1) trans. натраг савити, пригнути, увинути: caput; oculos; cervicem; *r. pedem или gressum, вратити се. Отуда trop. = обрнути, обратити: animum; mentes. 2) (Lucr.) intrans. узмицати. + + +rĕflo, 1. 1) intrans. насупрот дувати, у противном правцу дувати. 2) trans. натраг дувати: quum aër ducitur atque reflatur. + + +*rĕflŭo, fluxi, fluxum, 3., натраг тећи: amnis. + + +*rĕflŭus, adj. (refluo), што натраг тече: refluum mare Oceani, Океан што се враћа у себе самог. + + +†rĕfŏcillo, 1. (сумњиво), упр. опет угрејати; отуда trop. опет умирити, оживити, тешити: lugentem. + + +†rĕfŏdĭo, fōdi, fossum, 3. 1) прекопати: terram. 2) ископати: radicem. + + +†rĕformātĭo, ōnis, f. (reformo), преображај; trop. = поправка: morum. + + +†rĕformātor, ōris, m. (reformo), који преображава, поправљач: literarum. + + +rĕformīdātĭo, ōnis, f. (reformido), гроза, ужас, страх. + + +rĕformīdo, 1. препасти се од чега = страшити се: r. dolorem; bellum; alqm; alqd; reformido dicere, страшим се казати. Отуда *† = не подносити: membra saucia reformidant manum, додирање руком; lumina (очи) rr. solem. + + +*†rĕformo, 1. преобразити, претворити: alqm; *reformo quod aute fui, опет узимам своје пређашње обличје. + + +*†rĕfŏvĕo, fōvi, fōtum, 2. опет угрејати и тиме опет опоравити, укрепити, умирити и сл.: corpus; alqm; r. ignem, потпирити. Отуда r. provincias, у боље стање довести; r. studia, disciplinam, оживити; r. alqm = тешити. + + +rĕfractārĭolus, adj. (dem. од refractarius), упоран, тврдоглав. + + +†rĕfractārĭus, adj. (refringo), упоран, јогунаст, свадљив. + + +rĕfraenātĭo- в. refrenatio-. + + +rĕfrāgor, dep. 1. (opp. suffragor; пор. obsisto, resisto, adversor, renitor), 1) гласати против кога или чега: r. alci и petitioni alcjs. 2) уопште опирати се, противити се: rei alci. + + +†rĕfrēnātĭo (rĕfraenātĭo), ōnis, f. (refreno), зауздавање: trop. r. doloris, умеравање. + + +rĕfrēno (rĕfraeno), 1. 1) уздом задржати, зауздати: equos; *aquas; trop. r. adolescentes a gloria, задржати. 2) trop. укротити, умирити; r. animum; libidines; licentiam. + + +rĕfrĭco, frĭcŭi, frĭcātūrus, 1. 1) опет рашчешати, разгрепсти: vulnus; cicatricem. Отуда trop. обновити, опет надражити: memoriam facti; desiderium; dolorem; r. animum memoria coeperat, успомена ми је почела изнова позлеђивати срце. 2) intrans. опет се појавити (о телесним недузима): crebero refricat lippitudo. + + +rĕfrĭgĕrātĭo, ōnis, f. (refrigero), хлађење, расхлађивање. + + +rĕfrīgĕro, 1. (refrigus), 1) расхладити, охладити: aquam; plumbum; pass. refrigerari = расхладити се: umbris. 2) душевно охладити, учинити мање ревним: r. testem = ућуткати; често pass. = охладнети, попустити, сустати: accusatio refrigerata; sermo hominum refrigeratus; †refrigerari a se ipso, бити сам томе крив што допадање слушалаца бива све слабије. + + +rĕfrīgesco, frixi, —, 3. 1) охладнети, охладити се. 2) trop. сустати, запети, уморити се, охладнети и сл.: illud crimen caluit re recenti, nunc in causa refrixit, онај злочин беше врућ док ствар беше нова, сад кад се о том парница води, охладнео је; oratio refrigescit; quum Romae a judiciis forum refrixerit = кад у Риму престане та жестока врева по судницама; Scaurus refrixerat = није имао изгледа да ће бити изабран; sortes refrigescunt = пророчанства су изашла из обичаја. + + +rĕfringo, frĕgi, fractum, 3. (re-frango), 1) (касно, ретко), преламати: radium solis. 2) обити, провалити, развалити: jauuam; carcerem. 3) *† уопште сломити, пребити: mucronem; ramum; откинути; r. vim fluminis, умалити; — trop. r. vim fortunae, надјачати; r. dominationem alcjs, уништити; r. verba, прекидати, пресецати; r. Achivos, ослабити. + + +rĕfŭgĭo, fūgi, fŭgĭtum, fŭgĕre, 3. 1) натраг бежати, узмицати: r. ex caede in castra; hostes refugiunt. Отуда trop. а) r. ab instituto, a consuetudine, одступити; r. a dicendo, уздржати се; б) = прибећи (да се уклони од опасности; пор. perfugio): ad legatos in arcem; в) *о местима, која кад се од њих удаљујемо, чине се као да иду натраг: refugit a litore templum. 2) од кога или чега бежати, уклањати се: *anguem; impetum Antiochi; trop. избегавати: jurgia; vitia; voluptatem; animus meminisse horret luctuque refugit, Virg. + + +rĕfŭgĭum, ĭi, n. (re-fuga), 1) † abstr. заклон, прибежиште (пор. perfugium, refugio 1, б). 2) concr. прибежиште, уточиште (место где се ко склања): r. populorum erat senatus; silvae dedēre r. + + +*†rĕfŭgus, adj. (re-fuga), који натраг бежи, узмиче: equites sponte refugi; *flumen. + + +rĕfulgĕo, fulsi, —, 2. (понајвише *), 1) одсевати; одбијати светлост: r. luce solis, од сунчеве светлости. 2) уопште синути, засјати, блистати и сл.: *stella refulsit; armis refulgentibus; *Venus roseā cervice refulsit. + + +rĕfundo, fūdi, fūsum, 3. (понајвише *†), 1) натраг лити, сипати: aether refundit vapores; r. aquam in mare; често pass. refundi (особ. part. refusus) = разливати се: imis stagna refusa vadis = вода покренута са дна; Acheron refusus, натраг сузбијен па се стога разлива; *fletu super ora refoso, ронећи сузе низ лице. Отуда trop. = натраг дати, вратити: alci alqd. 2) топити, растопити: glaciem. + + +rĕfŭtātĭo, ōnis, f. (refuto), опровргавање, побијање. + + +rĕfūto, 1. (сродно са refundo), 1) натраг гонити, узбијати: nationes bello. 2) одбијати, не примати, не марити за што и сл.: cupiditatem alcjs, задржати; r. vitam, не хтети живети; virtutem aspernari ac r.; *fors dicta refutet, не дај боже! 3) оповргнути, побити (противника, али више бранећи се; пор. confuto, refello): testimonia r.; sceleratorum perjuria testimoniis ac laudationibus suis r.; re magis quam verbis r. + + +rĕgālĭŏlus, i, m. (dem. од regalis), нека мала птица, можда царић. + + +rĕgālis, adj. с comp. (rex), краљевски, краљев, који се краљу пристоји (пор. regius): regale nomen; r. potestas; res publica r. = монархија; vestitus; ornatus; *exegi monumentum aere perennius, regalique situ pyramidum altius. Отуда trop. краљевски = сјајан, диван. + + +rĕgālĭtĕr, adv. (regalis), 1) краљевски: precibusque minas regaliter (претње краљевске) addit; б) = красно, дивно, сјајно. + + +rĕgĕro, gessi, gestum, 3. 1) натраг носити: onera; *tellurem, у јаму натраг бацати; faces, натраг бацити. Отуда trop. r. alci convicia, враћати. 2) однети куда: r. humum, набацати. Отуда trop. а) увести: r. alqd in commentarios; б) r. culpam in alqm, бацити на кога кривицу. + + +rēgĭa в. regius. + + +rēgĭē, adv. (regius), краљевски, а) у добру смислу = красно, сјајно; б) у злу смислу = самовољно, тирански. + + +rēgĭfĭcē, adv. (regificus) (предкл,) = regie, краљевски. + + +*rēgĭfĭcus, adj. (rex-facio) = regalis, краљевски. + + +rĕgigno, 3. (Lucr.), опет породити, произвести. + + +rēgillus1, adj. (dem. од regulus), краљевски: tunica. + + +Rēgillus2, i, m. (и Rēgilli, ōrum, m.), 1) варош у земљи сабинској. Отуда Rēgillensis, или Rēgillānus, adj. 2) мало језеро у Лацији, познато с победе Римљана г. 496 пр. Хр. Отуда Rēgillensis, adj., придевак у gens Postumia (јер је ону победу добио диктатор Aulus Postumius). + + +rĕgĭmĕn, mĭnis, n. (rego) (понајвише*†), 1) управљање: equorum; classis. Отуда trop. управа, влада: omnium rerum, r. cohortium, заповедништво; само regimen кадшто = државна управа. 2) *оно, чиме се управља: r. carinae, крма. 3) онај који управља, управљач: r. rerum, државе. + + +rēgīna, ae, f. (rex), 1) краљица; trop. haec una virtus est omnium domina et regina. 2) *† краљева кћи; у plur. reginae (о женској породици Даријевој). 3) *а) = богиња: r Juno; Venus r. Gnidi Paphique; б) = отмена госпа, госпођа, господарица. + + +rĕgĭo, ōnis, f. (rego), 1) правац, линија: recta regio, права линија; hac regione, у овом правцу; portae regione platearum patentes, врата (од табора) отворена с оне стране где беху путови (у варош); regione portae illius = у близини оних врата; natura et regio (положај) castrorum. Отуда e regione, а) = у правој линији, управо; б) = према, спроћу, преко пута: e regione oppidi; e regione nobis (dat). 2) међа, граница (обично у plur.): res eae orbis terrae regionibus definiuntur; trop. regiones officii. Напосе као term. t. у аугурском говору, међа на небу замишљена: per lituum regionum facta descriptio. 3) страна света: r. aquilonaris, север; r. australis, југ; r. vespertina, запад. 4) предео, околина: locus in regione pestilenti saluber; trop. обим, подручје, сфера: bene dicere non habet definitam alqam regionem. 5) земља, покрајина, округ (пор. pagus, plaga): in quattuor regiones dividi Macedoniam. + + +rĕgĭōnātim, adv. (regio), по пределима, округ по округ. + + +Rēgĭum в. Rhegium. + + +rēgĭus, adj. (rex), 1) краљевски, краљев (пор. regalis): r. genus; nomen; ornatus; r. bellum, рат с краљем; regia virgo, краљевска кћи; res regia, што се краљу пристоји; regium est, то је краљевски. Отуда subst. А) rēgĭi, ōrum, m. = а) краљева војска, краљевци; б) краљеви дворани Б) rēgĭa, ae, f. а) (sc. domus) краљев двор; напосе у Риму краљевски двор што га је Нума зидао на путу via sacra близу Вестина храма, који је двор, откако су краљеви прогнани, употребљаван за свештеничке потребе Отуда аа) напосе = краљев двор са својим становницима (краљевском породицом и дворанима); аб) краљев шатор у табору, — б) *†regia (sc. urbs), краљева престоница; — в) латински израз за basilica (в. ту реч), трем на стубове. — 2) trop. краљевски = сјајан, красан, диван: moles; morbus r. = жутица. + + +*rĕglȳtĭno, 1. одлепити; rem; alqd. + + +*regnātor, ōris, m. (regno), владалац, господар: r. Olympi. + + +†regnātrix, īcis, f. (regno), владарка; само као adj. = која влада: domus r. + + +regno, 1. (regnum), 1) intrans. као краљ владати, краљевати: septem et triginta annos regnavit; tot annos regnatum est (владали су краљеви) Romae; omnes volebant regnari, да буду под краљем; advenae regnarunt in nos, странци су краљевали над нама. Отуда А) уопште владати, господарити: Graecia jam regnat; in quibus centuriis regnas, у којим се центуријама твоја највећма слуша? Напосе а) = самовољно господарити: Graechus regnavit paucos menses; б) о неживим стварима = преобладати: ignis regnat, отео је маха; *ardor edendi regnat per viscera = глад бесни по утроби. Б) *= сјајно и срећно живети као какав краљ: vivo et regno. — 2) trans. *†владати над чим, само у pass.: Bactra regnata Cyro, где је краљевао Кир. + + +regnum, i, n. (rex), 1) а) краљевство, краљевска власт, достојанство: potiri regno; obtinere r.; r. redit ad eum. Отуда уопште влада, управа, врховна власт, и често, по републиканском духу Римљана, у мрском значењу б) = самовлада, самовоља, насилничка влада: exercere r. in plebe Romana; hoc vero r. est = то је право тиранство; alci r. deferre; *regna vini, управљање пијанком (пор. magisterium). — 2) а) краљевина, држава: alqm regno expellere; fines regni sui; — отуда б) = својина, подручје: (шаљиво) nisi hic in tuo regno essemus. + + +rĕgo, rexi, rectum, 3. 1) управљати, водити: equum; *navem; *tela per auras; *r. iter lino duce и *r. caeca vestigia filo (о Тезеју); trop. r. errantem, упутити, водити. 2) term. t. r. fines, повући границу. 3) управљати, владати: rempublicam; mundum; imperium; summam rerum; legiones, водити. Отуда part. као subst. rĕgens, ntis, m. владалац: excogitare nemo quicquam poterit, quod magis decorum regenti sit quam clementia; in vulgus manant exempla regentium. + + +rĕgrĕdĭor, gressus sum, dep. 3. (re-gradior), натраг ићи, корачати, враћати се: ex itinere in castra; a Germania in urbem; војн. term. t. milites regrediuntur, повлаче се натраг, узмичу; trop. in memoriam regredior id audisse, сећам се да сам то чуо. + + +†rĕgressĭo, ōnis, f. (regredior), повратак: maturata r.; — као реторска фигура, понављање које речи (ircdvo). + + +rĕgressŭs, ūs, m. (regredior), 1) враћање, повратак; о војсци повлачење, узмицање. Отуда trop. fortuna nonhabet regressum, не може се повратити тј. преиначити; r. ab ira non datus erat = не беше времена да гнев попусти; nullo ad poenitendum regressu, без могућности за кајање. 2) †уточиште, прибежиште (у парницама): ad principem patresque. + + +rēgŭla, ae, f. (rego), 1) парче дрвета, уз које се могу праве линије повлачити, линеал (лењир): regula non quam formosa, sed quam recta sit, quaeritur. 2) уопште свако право парче дрвета, даска, летва, штап. 3) trop. = правило, пропис (пор. norma): r. naturae, што га је природа дала; r. loquendi, sermonis; regula, ad quam (по ком) judicia rerum dirigentur. + + +rēgŭlus1, i, m. (dem. од rex), 1) краљић, краљ малене земље. 2) краљевић, краљев син. + + +Rēgŭlus2, i, m., римско име особ. у породици атилијској, из које је најпознатији конзул Marcus Atilius Regulus, који се одликовао у Првом пунском рату својим ратовањем на Картагину, а као картагински заробљеник својим пожртвовањем за отаџбину. + + +rĕgusto, 1. опет окусити: bilem; salinum; trop. r. literas, опет читати. + + +†rĕgȳro, 1. (re-gyrus), вртећи се унаоколо натраг се врнути: bellum in Hispaniam regyravit, рат се опет окренуо на Хиспанију. + + +rēĭcĭo в. rejicio. + + +rējectānĕa, ōrum, adj. у n. plur. (rejicio), оно што се може одбити, одбацити, Цицеронов превод грчке речи τὰ ἀποπροηγμένα у стоичкој филозофији (в. apoproëgmena; пор. rejicio 1. в. и reductus 2). + + +rējectĭo, ōnis, f. (rejicio), упр. бацање натраг; отуда trop. одбијање, непримање: hujus civitatis; напосе r. judicum (в. rejicio). + + +rĕjecto, 1. (re-jacto) (предкл.) натраг бацати, одбијати: r. voces ad sidera mundi (о планинама). + + +rējĭcĭo, jēci, jectum, 3. 1) натраг бацати: tela in hostem; r. sanguinem, пљувати. И = забацити, бацити за леђа: r togam ab umero; r. manus ad (post) tergum, метнути руке на леђа; тако и r. scutum. Отуда а) одбити, натраг отерати: r. hostes ab Antiochia; equitatum; *capellas a flumine; navis rejicitur, ветром се потискује натраг; rejici austro vehementi Leucopetram; б) скинути, збацити: vestem ex umeris; *colubras ab ore; r. oculos Rutulorum arvis (abh), скинути очи с рутулских поља; r. alqm a libris и сл., одвратити, задржати; в) одбити, удаљити: r. alqd a se; minas alcjs; socordiam a se; г) trop. одбацити, презрети, не примити што, не марити за што: bona diligere et r. contraria; dona; condiciones; disputationem; *rejecta Lydia. Напосе r. judices, известан број судија коцком изабраних одбацити (што је слободно било и једној и другој парничној странци). Отуда у Цицерона и rejecta и rejicienda (в. rejectanea). — 2) куд упутити, отправити: ne bis eadem legas (да не читаш то исто двапут), ad ipsam epistulam te rejicio. Као term. t. упутити кога или коју ствар при другу коју власт: r. rem или legatos ad senatum ad pontifices. Отуда а) одгодити, одложити. r. rem in mensem Januarium; б) r. se alqō, одати се на што = бавити се чим: si huc te rejicis, ако се на то одаш. — 3) уопште бацити: r. se in gremium alcjs. + + +rējĭcŭlus, adj. (rejicio), што је за одбацивање, неупотребљив: oves; dies, изгубљен, без користи проведен. + + +*rĕlābor, lapsus sum, dep. 3. натраг оклизнути, падати, тећи: unda relabitur, тече натраг; iterum relabi, пасти натраг на постељу; relabi verso vento, натраг допловити; relabor furtim in praecepta, Aristippi. полако и неприметно враћам се к науци Аристиповој. + + +rĕlanguesco, langŭi, —, 3. опет се уморити, омлитавити, изнемоћи, ослабити: moribundus relanguescit; ventus r., стишава се; trop. animus, ira, impetus regis r., попушта, бива слабији. + + +rĕlătĭo, ōnis, f. (refero), 1) †враћање: crebra r. quoad intinguntur calami, често враћање руке к мастионици ради умакања пера. Отуда а) r. criminis, бацање кривице на тужиоца; б) понављање; в) † извештај, приповедање, казивање: rerum gestarum. — 2) term. t. извештај, предлог, особ. којега поглавара у сенату (в. refero 2. г). approbare relationem; egredi relationem, премашити предлог, после гласања говорити о чему што не спада у ствар (= што није на дневном реду). — 3) †филозофски term. t., одношај. + + +rĕlātor, ōris, m. (refero), известилац у сенату. + + +†rĕlātŭs, ūs, m. (refero), 1) казивање: incredibilia relatu; quorum (carminum) relatu, казивањем (или певањем) песама. 2) службени извештај: abnuere ea de re relatum. + + +rĕlaxātĭo, ōnis, f. (relaxo), упр. попуштање; trop. олакшање, одмор: animi; doloris. + + +rĕlaxo, 1. 1) раширити, распространити, отворити: ora; vias; claustra; alvus relaxatur (opp. astringitur), добија се пролив. 2) одрешити, попустити, ослободити и сл.: nodos; vincula; glebas, раздробити; r. mores. одуздати. 3) trop. а) ублажити, умекшати и сл.: laborem; tristitiam; curas quiete; б) = опоравити, разведрити, олакшати: r. animum a contentione; r. animum или relaxari animo или r. se, опоравити се; r. vultum, разведрити; в) = попустити (што је затегнуто било); r. arcum; r. alqd a contentionibus; dolor relaxat, попушта. + + +rĕlēgātĭo, ōnis, f. (l. relēgo), протеривање, шиљање у изгнанство. + + +rĕlēgo1, 1. 1) а) послати, отправити (обично, кога се рад опростити): r. filium rus; alqm in praedia rustica; *r. tauros procul; *alqm nemori, у шуму. Отуда б) term. t. прогнати кога (у одређено какво место у некој даљини од Рима и обично на неко време; relegatio беше најблажа врста прогнања; пор. exsilium и deportatio): r. alqm; често и плеонастично relegatus in exsilium. — 2) отклонити, удаљити: relegati a ceteris; trop. r. bellum; ambitione relegatā, оканивши се итд. 3) упутити на што: alqd ad philosophos; r. culpam in alqm, бацити на кога; *r. alci causam, приписати коме узрок. + + +rĕlĕgo2, lēgi, lectum, 3. 1) *опет прихватити, смотати: filo relecto (о Аријаднину концу). 2) *†о месту, опет прећи, препутовати: viam; Asiam. 3) опет читати: librum 4) trop. опет прећи (у говору): relegere sermone labores suos = разговарати се о својим патњама; r. quae ad cultum deorum pertinent, брижљиво размишљати. + + +*rĕlentesco, 3. попустити, утишати се: amor. + + +rĕlĕvo, 1. 1) *опет подићи, исправити, corpus e terra; r. membra in cubitum, наслонити се на лакат. 2) олакшати: rem; onus; relevari catenā, опростити се ланаца. Отуда trop. а) ублажити, олакшати: *luctum; morbum; laborem; *famem; *sitim; † sumptum; б) учинити да коме одлане, да се опорави и сл.; r. alqm moerentem, тешити; *r. pectora mero, разгалити срце вином; *r. membra sedili, одморити; често pass. relevari = предићи се, опоравити се: *non est in medico semper relevetur ut aeger. + + +rĕlictĭo, ōnis, f. (relinquo), остављање, напуштање: rei publicae. + + +rĕlĭcŭus в. reliquus. + + +rĕlĭgātĭo, ōnis, f. (religo), везање, везидба: r. vitium. + + +rĕlĭgo2, 3. (re и lĭgo, други облик од lego = пазити); отуда rĕlĭgens, ntis, побожан. + + +rĕlĭgĭo (код песника први је слог дугачак, стога се често пише и relligio), ŏnis, f. (по Цицерону од religo = relego2) 1) богопоштовање а) унутрашње, страх божји, побожност, вера sacra Cereris magnā religione conficiuntur; deus colitur summā religione; inclita jnstitia religioque ea tempestate Numae Pompilii erat; б) спољашње, обожавање, поштовање: r. deorum; mira est ibi Cereris r., Церера се онде веома обожава. Уопште = закон, служба божја, вера, верски обреди: ceterae gentes pro religionibus suis (за своју веру) bella suscipiunt, istae contra omnium religiones; religiones instituere, обреде завести; religionum colentes, поштоваоци закона; — у злу смислу, празноверица: pleni religionum animi; terrebat eos portenti religio. — 2) а) светиња (као својство). светост: r. fani; deorum; fanum tantā erat religione; б) светиња (као предмет који се поштује): externa r., страно божанство; violare religiones; restituit civitati illam religionem (кип Дијанин). — 3) из побожности рођена сумња, бојазан, немир савести и сл.: inanis r. et timor; oblata est ei r., спопао га страх; afferre, injicere, incutere alci religionem, заплашити кога; habere alqd religioni или in religione, или trahere in religionem, не моћи што учинити с мирном савешћу; religio (mihi) est dicere, устручавам се, побојавам се; r. obstitit ne etc. Отуда = кривица, грех: liberare (solvere) templum religione; r. inexpiabilis. — 4) обвеза: r. sortis; jurisjurandi; obstringere populum Romanum religiore. — 5) савесност, поштење, непорочност: fides et r. vitae; r. antiqua; religiones judicum. + + +relĭgĭo в. religio. + + +rĕlĭgĭōsē, adv. с comp. и sup. (religiosus), 1) свето, побожно: deos colere. 2) савесно, тачно, брижљиво: testimonium dicere; promittere; rem rusticam colere. + + +rĕlĭgĭōsus, adj. с comp. и sup. (religio), 1) побожан, који се бога боји: homo. 2) свет: altaria; signum; locus. 3) сумњив, а) објективно = што какву (религиозну) сумњу рађа: religiosum erat illos fructus consumere; dies religiosus, злослутан (као што беше dies Alliensis); б) субјективно = скрупулозан, који има какве религиозне сумње, обазрив, савестан, тачан, брижљив: civitas: homo; auctor; testis r., поштен; aures religiosae, фине, нежне. Отуда (Com.) = одвише брижљив, празноверан: stultae et misere religiosae. + + +rĕlĭgo1, 1. 1) натраг, страга привезати, свезати: r. Hectorem ad currum; manus post tergum; r. comas. Напосе r. navem ad terram, привезати, исто тако и r. funem saxo. 2) *одрешити: r. juga manu. + + +rĕlĭgo2, 3. (re и lĭgo, други облик од lego = пазити); отуда rĕlĭgens, ntis, побожан. + + +*†rĕlĭno, lĕvi, lĭtum, 3. отпечатити, одлепити = отворити. r. dolia omnia, сву бурад начети; r. mella, извадити из кошнице. + + +rĕlinquo, līqui, lictum, 3. 1) (за собом) оставити (отишавши; пор. omitto): alqm; Britanniā sub sinistra relictā, оставивши Британију с лева; legionem in praesidio, као посаду; quid relinquerent, qnid secum ferrent. Отуда † r. omnes procul se, оставити далеко за собом = далеко испредњачити. Напосе а) после смрти оставити: r. alqm heredem; filiam; liberos; orationes; scripta posteris; famam sui; б) оставити (као остатак од чега), дати, допустити: r. paucos; r. partem sibi; alci non modo granum nullum, sed ne paleas quidem ex omni fructu; r. locum morti honestae; usque ad septimum diem deliberandi sibi spatium r. Често pass. Relinquitur = заостаје, преостаје: relinquebatur una per Sequanos via; nihil nisi fuga relinquitur; в) оставити што или кога у каквом стању: r. alqs insepultos; alqd incertum; copias sine imperio; alqd inchoatum neglectum; г) оставити без помоћи, напустити: r. urbem direptioni; r. hominem ad alcjs quaestum. — 2) оставити, од кога или чега отићи (показује само материјалну радњу, без обзира на њену моралну страну; пор. desero, destituo); r. alqm; urbem; †r. animam или vitam или lucem, умрети; vita (animus) eum relinquit, умире; *relicta vitis, с које је опало лишће. Отуда а) манути се, оканити се чега, напустити што: r. obsidionem; bellum; r. cultum agrorum, занемарити; r. hostem, на миру оставити; relictis omnibus rebus, занемаривши све друго; б) оставити без казне, без освете, опростити: injurias; legatum supplicio interfectum; в) у говору што прећутати (пор. omitto, praetereo): alqd; alqm. + + +rĕlĭquĭae (у песника први слог је дугачак, стога се пише и rellĭquĭae), ārum, f. (relinquo), оно што је преостало, остатак: copiarum; conjurationis; cibi = погâн; pristinae fortunae; Marii = пепео од спаљена тела Маријева; oppidorum, развалине; напротив rr. Danaŭm = Тројанци, који су од Данајаца у животу остали; †humanorum corporum = кости; саркастично: vellem Idibus Martiis ad cenam invitasses, reliquiarum nihil fuisset, да си ме петнаестога марта позвао на ручак (= на убиство Цезарово), не би било никаквих остатака (= не би Антоније остао жив) (Cic. Fam. 12. 4); — напосе = неспаљени делови животиње на жртву принесене (opp. exta). + + +rĕlĭquus (rĕlĭcŭus), adj. (relinquo), 1) (понајвише у sing.) који је остао, преостао: hoc mihi est reliquum, то ми је остало; is unus reliquus est ex illa familia; reliquum vitae, остатак живота. Напосе а) nihil est reliqui, не остаје ништа друго; quod fortuna reliqui fecit, што је судба оставила; nihil reliqui facere, аа) = ништа не оставити, аб) = ништа не пропустити; б) alqd reliquum facere, оставити што; alqm reliquum facere, оставити кога; rem reliquam facere, оставити; agros reliquos feci, пропустио сам (нисам о њима говорио); nullum munus cuiquam reliquum, fecisti, ниси другом оставио = све си сам извршио; в) о времену = будући: tempus r, будућност; in reliquum, у напредак; г) pecunia reliqua или n. као subst. reliquum у новчаним стварима = остатак, што још има да се плати или прими: persolvere reliquum; reliqua mea is percepit. — 2) понајвише у plur. (код колектива у sing) остали (као остатак; пор. ceteri): decemviri et reliqui magistratus; reliqui labores; reliqua (n. plur.) vaticinationis, остатак пророчанства; reliquus populus; reliqua, pars exercitus; ex omni reliquo, од свега осталога; quod reliquum est, што се тиче осталога; de reliquo, уосталом. + + +rellĭquĭae в. reliquiae. + + +rĕlūcĕo, luxi, —, 2. одсевати, сјати, синути: stella relucet; *freta igni relucent; flamma. + + +rĕlūcesco, luxi. —, 3. (inchoat. од reluceo), опет засјати, синути: *imago solis; — impers. paulum reluxit, нешто мало буде видније. + + +*†rĕluctor, dep. 1. борити се против чега; противити се, опирати се: alci; uxor reluctans; †r. precibus alcjs; etesiae reluctantur navigationi. + + +†rĕlūdo, lūsi, — 3. упр. одшалити: r. jocos, одшалити шалу. + + +†rĕmăcresco, crŭi, —, 3. опет омршавити. + + +†rĕmălĕdīco, 3. псовке, грдње враћати. + + +†rĕmando1, 3. опет жватати, преживати: cibum. + + +†rĕmando2, 1. отпоручити: alci alqd. + + +rĕmănĕo, mansi, mansum, 2. 1) остати, заостати; domi; apud alqm; in Gallia; pars illa integra remansit, остао читав. 2) стално остати, трајати: animi remanent post mortem; memoria ejus rei remanet. + + +rĕmāno, 1. (Lucr), натраг тећи: retro. + + +rĕmansĭo, ōnis, f. (remaneo), остајање, заостајање. + + +rĕmĕdĭum, ĭi. n. (re-medeor), 1) лек од чега: caecitatis, од слепоће; doloris; esse remedio (dat.), бити лек од чега. 2) уопште лек, помоћ, средство против чега (пор. praesidium): comparare sibi r. ad tolerandum dolorem; r. timoris; invenire r. timori; remedia adhibere alci; nec vitia nostra nec remedia pati possumus. + + +rĕmĕo, 1. (понајвише *†), натраг ићи, враћати се: r. in patriam; Aegypto, из Мисира; aĕr remeat, струји натраг; *r. urbes, враћати се у вароши; r. aevum peractum, изнова проживети. + + +*†rĕmētĭor, mensus sum, mĕtīri, dep. 4. натраг или опет мерити; отуда а) r. astra, опет посматрати; trop. r. dicta sua = опет размислити; б) опет прећи, превалити, препутовати: iter; pelagus; в) опет од себе дати: r. omne vinum vomitu. + + +rēmex, ĭgis, m. (remus-ago), 1) веслач, возар. 2) *† collect. = сви веслачи, возари (= remigium 3). + + +Rēmi, ōrum, m. народ у северној Галији, у околини садашње вароши Ремса (Rheims). + + +rēmĭgātĭo, ōnis, f. (remigo), веслање. + + +rēmĭgĭum, ĭi, n. (remex), 1) *= remigatio, веслање. 2) *† весло: remigio alarum, крилима као веслима; prov. а) remigio et velo festinare, и веслима и једрима = из петних жила; б) meo remigio rem gero = радим из своје главе. 3) collect. = веслачи, возари (= remex 2). + + +rēmĭgo, 1. (remex), веслати. + + +rĕmĭgro, 1. натраг путовати, селити се: domum; in vicos; trop. r. ad justitiam, вратити се. + + +rĕmĭniscor, —, mĭnisci, dep. 3. (re и meniscor или miniscor, од старог глагола meno, memini, mentum, откуда су постале mens, mentio итд.). 1) опоменути се, сећати се чега (пор. memini и recordor): r. alqd; de alqo; pristinae virtutis illorum. 2) размислити, расудити: ae potius reminiscere. 3) измислити, изнаћи: alqd; plura bona. + + +*†rĕmiscĕo, miscŭi, mistum и mixtum, 2. 1) опет помешати: animus naturae suae remiscebitur. 2) помешати, смешати: venenum cibo; falsa veris. + + +rĕmissĕ, adv. с comp. и sup. (remissus), 1) благо, тихо, кротко: r. agere; remissius disputare. 2) весело, шаљиво, за одмор. + + +rĕmissĭo, ōnis, f. (remitto), 1) попуштање, отпуштање, спуштање: r. superciliorum (opp. retractio); corporis; vocis, спуштање (opp. contentio). Отуда 2) trop. а) попуштање, умаљавање, престајање; laboris; morbi; r. usus = пропуштање, изостављање; б) праштање, отпуштање: tributi; poenae; в) r. animi или само remissio, ва) одмор, одмарање: ad omnem animi remissionem ludumque descendere; вб) (opp. tristitia) благост, кроткост; као претеривање = млитавост, равнодушност. + + +rĕmissus, adj. с comp. и sup. (part. од remitto), 1) млитав, одапет, спуштен: corporibus remissis; arcu remisso. 2) trop. А) у добру смислу: а) благ, тих: frigora remissiora; ventus remissior; б) кротак, миран: animus; sermo; в) весео, шаљив, добре воље: homo; jocus. Б) у злу смислу: а) лен, тром, дремљив: r. ac languidus; remissior in petendo; б) слаб, незнатан: aestimatio. + + +rĕmitto, mīsi, missum, 3. 1) натраг послати, повратити: mulieres Romam; obsides alci; literas ad Caesarem или Caesari; r. contionem, распустити збор. Отуда = натраг бацати: r. pila; equus remittit calcem, баца се стражњим ногама, рита се; = враћати: alci imperium; beneficium; = натраг давати: r. causam ad senatum, упутити натраг у сенат; r. opinionem, одступити од мишљења; r. provinciam, одрећи се провинције. Напосе а) r. uxori nuntium или repudium; б) = пуштати: chorda remittit sonum; ficus r. lac; atramenta remittunt labem, остављају мрљу; в) упутити куда: r. alqm ad philosophos. — 2) натраг пустити: r. ramum adductum, отпустити. Отуда а) што затегнуто или свезано попустити, одрешити и сл., r. arcum; habenas; *r. vincula; скинути; r. brachia, спустити; calor remittit mel, топи; r. terram = откравити; б) trop. = дух одморити, разгалити, окрепити и сл.: r. animum или r. se или pass. remitti = одморити се; cantus remittit animum, разгаљује; в) trop. попустити, умалити се и сл.: r. diligentiam, мање напињати; r. de celeritate; r. alqd ex pristina virtute; dolor r. se или remittitur, одуминуо је; ventus remittit, стишава се; imbres remittunt, престаје. Тако и = пропустити, с чим престати: nullum tempus remittam, нећу пропустити ни мало времена; remitte quaerere, престани питати; г) казну, дужност и сл. опростити, поклонити: r. alci poenam; r. pecuniam de summa. Отуда д) = допустити, одобрити: r. alci alqd; ђ) r. patriae inimicitias suas, отаџбини за љубав одустати од свог непријатељства; r. populo supplicium magistri equituin, с обзиром на народ одустати од казне; r. patriae memoriam simultatum, за љубав отаџбини заборавити свађу, е) уступити, напустити: alci legionem; voluptatem; praemium. — 3) intrans. попустити = умалити се, престати: ventus, dolor remittit. + + +Remmĭus, име римскога племена. Закон lex Remmia одредио је казну за тужиоца, који своју тужбу није могао доказати (можда да се на челу жигоше словом K, тј. Kalumniator = опадач). + + +*†rĕmōlĭor, dep. 4. натраг покренути, потиснути, одваљати: pondera terrae. + + +rĕmollesco, 3. 1) опет одмекнути, 2) trop. а) бити дирнут, тронут: precibus; б) разнежити се, омлитавити: ad laborem ferendum. + + +*†rĕmollĭo, 4. 1) опет умекшати: terram. 2) trop. а) дирнути, тронути, намолити: alqm; б) разнежити, раслабити: artus. + + +rĕmŏra, ae, f. (предкл.) = mora. + + +rĕmŏrāmĕn, mĭnis, n. (re-moror), задржавање, спречавање. + + +rĕmordĕo, mordi, morsum, 2. 1) *опет уједати: alqm. 2) trop. мучити, узнемиривати: cura remordet alqm. + + +rĕmŏris, e, adj. (remoror) (ретко), спор. + + +rĕmŏror, dep. 1. 1) intrans. оклевати, задржавати се, затезати се: non diu; in Italia. 2) trans. задржавати, заустављати: alqm; voluptas alqm ab negotiis; r. iter alcjs; mors ac poena eum remoratur = не постижу га одмах. + + +rĕmōtē, adv. с comp. (remotus), удаљено, далеко. + + +rĕmōtĭo, ōnis, f. (removeo), натраг покретање: brachii, повлачење; отуда = удаљење: r. criminis, одбијање. + + +rĕmōtus, adj. с comp. и sup. (part од removeo), 1) далек, удаљен, на страни: locus; sedes remota а Germanis; locus r. ab arbitris, усамљено. И у времену, r. a memoria = стародреван. 2) trop. од чега удаљен: а) = различан: sermo Xenophontis a strepitu forensi remotissimus; б) = прост, чист од чега, који не стоји у свези с чим, ненаклоњен чему: homo r. a suspitione; r. a culpa, који нема кривице на себи; homo r. a vino, који не пије; homo r. ab inani laude, који не мари за ташту славу; remoto joco окром шале, шала на страну. 3) Цицерон пише rĕmōta, ōrum, n., као превод грчке речи ἀποπροηγμένα, в. rejecta, reducta. + + +rĕmŏvĕo, mōvi, mōtum, 2. натраг мицати, кретати, уклањати, одмицати: r. equos ex conspectu; alqd de medio; ab oculis; r. arbitros, interpretes, рећи им да се удале; trop. r. moram, пожурити се; r. sumptum, уштедети; r. suspitionem a se или r. se a suspitione, опростити се подазрења; r. alqm a re publica, уклонити од државних послова; r. se a negotiis publicis, уклонити се од јавних послова; r. se artibus; *r. alqm a vita = убити. + + +*rĕmŭgĭo, 4. 1) натраг мукати (= мукањем одговорити): ad verba alcjs. 2) одзивати се, одјек давати: nemus remugit ventis; janua strepitu remugit, шкрипањем. + + +*rĕmulcĕo, mulsi, mulsum, 2. упр. натраг гладити: r. caudam, савити. + + +rĕmulcum, i, n. (ῥυμουλκέω), једек (коноп) од брода, паламар: navem remulco trahere. + + +Rĕmŭlus, i, m. краљ у Алби. + + +rĕmūnĕrātĭo, ōnis, f. (remuneror), награда, накнада, враћање: benevolentiae; officiorum. + + +rĕmūnĕror, dep. 1. (ретко rĕmūnĕro, 1), опет обдарити; отуда = наградити: alqm magno praemio; meritum alcjs; ретко = казнити: alqm supplicio. + + +Rĕmūrĭa1, ōrum, n. (Remus) = Lemuria (в. Lemures). + + +Rĕmūrĭa2 (Rĕmōrĭa), ae, f., место на авентинском брежуљку где је по причи Remus држао ауспиције ради зидања града Рима. + + +*rĕmurmŭro, 1. натраг жуборити, мрмлати: unda. + + +rēmus1, i, m. весло (пор. palmula, contus): *remos ducere, impellere, веслати; remis incumbere; trop. о крилима птичијим: alarum remi; о рукама и ногама пливача: remis ego corporis utar; prov. remis ventisque = свом снагом. + + +Rĕmus2, i, m, брат Ромулов. + + +rēn в. renes. + + +*rĕnarro, 1. опет приповедати: facta. + + +rĕnascor, nātus sum, nasci, dep. 3. опет се родити; отуда = опет израсти, постати: phoenix renascitur de nihilo; dentes renascuntur; urbs renascitur, опет се зида; bellum r., опет почиње. + + +rĕnāvĭgo, 1. натраг бродити. + + +*rĕnĕo, 2. натраг прести = предено отпредати: (Parcae) dolent sua fila reneri, Паркама је криво да им се конци отпредају = да се ко из мртвих оживљује. + + +rĕnes, num, m. (не употребљава се sing. ren), бубрези. + + +*rĕnīdĕo, 2. 1) сјати се, блистати се (пор. niteo): ebur; domus. 2) trop. а) сјати се од радости = радовати, се, веселити се: renidet alqd fecisse, што је нешто учинио; б) смешити се: *ore renidenti; falsum renidens vultu, смешећи се лукаво (подмукло). + + +rĕnīdesco, 3, (renideo) (Lucr.) засјати се, заблистати се. + + +†rĕnītor, nīsus (nixus) sum, nīti, dep. 3. одупирати се, противити се чему (јаче него adversor, resisto). + + +*†rĕno1, 1. натраг пливати: *saxa renant, опет се укажу на води. + + +rēno2 или rhēno, ōnis, f. (галска реч), кожух са длаком споља), ношиво Гала и Германаца: renonum tegumentis utuntur. + + +*rĕnōdo, 1. (ретко), откопчати, одрешити: longam comam, расплести. + + +*rĕnŏvāmĕn, ĭnis, n. (renovo), обновљење = измена облика, ново обличје. + + +rĕnŏvātĭo, onis, f. (renovo), обнављање, понављање; mundi; singulorum annorum = камата на камату; r. doctrinae, повратак на науку. + + +rĕnŏvo, 1. поновити, обновити, оправити: templum; r. scelus, опет учинити; r. memoriam rei alcjs; proelium; societatem; *dolorem; r, fenus in singulos annos, узимати камате на камате. Отуда а) (ретко) = поновити: renovabo illud quod initio dixi; б) опоравити, поткрепити, охрабрити: animum alcjs; r. se, одморити се; senectus renovata, која се помладила; в) *r. agrum aratro, узорати. + + +rĕnŭmĕro, 1. 1) натраг избројити, исплатити: alci aurum; dotem. 2) избројити: milia sagittarum circiler triginta Caesari renumeraverunt. + + +rĕnuntĭo (rĕnuncĭo), 1. 1) отпоручити, известити, објавити: r. responsum ab alqo; nihil a quoquam renuntiabatur, ни од кога није дошао извештај. Напосе као term. t. службено јавити, рапортовати: alqd ad senatum; in concilium; r. legationem. дати извештај о свом посланству; legati renuntiant postulata Caesaris. — 2) уопште јавити, известити: alci alqd; mihi renuntiatum est de obitu filiae tuae. Напосе а) као term. t. јавно прогласити да је ко изабран за што: r. alqm consulem; б) r. alci repudium, в. ту реч. — 3) отказати, одрећи: alci hospitium, amicitiam, societatem. Отуда trop. † одрећи се чега. r. inertiae; civilibus officiis; vitae. + + +rĕnuntĭus (rĕnuncĭus), ĭi, m. (предкл.), известилац. + + +rĕnuntĭātĭo (rĕnuncĭātĭo), ōnis, f. (renuntio), 1) објава, оглас, извештај: suffragiorum; consulum. 2) отказ, оставка. + + +rĕnuntĭo (rĕnuncĭo), 1. 1) отпоручити, известити, објавити: r. responsum ab alqo; nihil a quoquam renuntiabatur, ни од кога није дошао извештај. Напосе као term. t. службено јавити, рапортовати: alqd ad senatum; in concilium; r. legationem. дати извештај о свом посланству; legati renuntiant postulata Caesaris. — 2) уопште јавити, известити: alci alqd; mihi renuntiatum est de obitu filiae tuae. Напосе а) као term. t. јавно прогласити да је ко изабран за што: r. alqm consulem; б) r. alci repudium, в. ту реч. — 3) отказати, одрећи: alci hospitium, amicitiam, societatem. Отуда trop. † одрећи се чега. r. inertiae; civilibus officiis; vitae. + + +rĕnuntĭus (rĕnuncĭus), ĭi, m. (предкл.), известилац. + + +rĕnŭo, nŭi, —, 3. махањем главе одрицати, одбијати, не одобравати (пор. abnuo): *renuit t: negitatque Sabellus; *oculo renuente, помркујући оком; *renuente deo, против божје воље; huic crimini; renuis, quod jubet alter; nullum convivium r. = ићи на сваку гозбу. + + +rĕnūto, 1. (предкл. и касно), не хтети, не имати воље, противити се. + + +†rĕnūtŭs, ūs, m. одрицање (махањем главе), само у abl.: ego quoque simili nutu ac renutu respondere voto tuo possum. + + +rĕor, rătus sum, rēri, dep. 2. (осн. RE, грч. ΡΕ-ω) (осим part. ratus сви су други облици већином песнички), мнити, мислити, држати (по каквом рачуну, пор. puto, censeo, opinor и сл.): nunquam ego ratus sum fore ut etc, никад нисам мислио да ће итд.; plures quam rebar; *non isto vivitur illic quo tu rēre (= reris) modo, не живи се онде онако као што ти мислиш. + + +rĕpāgŭla, ōrum, n. (repango), преворница, греда утиснута у зид (дакле већа него obex, pessulus): convellere repagula; trop. omnia repagula pudoris, све преграде стида. + + +rĕpandĭrostrus, adj. (repandus-rostrum) (предкл.), са горе искривљеним кљуном. + + +*†rĕpandus, adj. горе искривљен: calceoli, шиљасте ципеле. + + +*rĕpărābĭlis, adj. (reparo), који се може поправити, накнадити: damnum. + + +rĕparco, 3. од своје стране штедети: r. rei alci, у чему; r. alqd facere = не учинити што. + + +rĕpăro, 1. 1) опет стећи, набавити: amissa. 2) поправити, поновити, накнадити и сл. (кад је говор о изгубљеној или поквареној ствари; пор. reficio, restauro): r. exercitum; classem; res amissas; *damna tamen celeres reparant coelestia lunae. Отуда а) = поправити, опет саградити: villam; б) = опоравити, поткрепити: alqm; animos; r. se = одморити се; r. membra. 3) *куповином набавити, купити за што, променити за што: vinum merce. + + +rĕpastĭnātĭo, ōnis, f. (repastino) окопавање, прекопавање. + + +rĕpastĭno, 1. окопати, прекопати: terram. + + +*rĕpecto, —, pexus, 3. опет очешљати: comam. + + +rĕpello, rĕpŭli (*reppŭli), rĕpulsum, 3. 1) одринути, отиснути: manum; mensam; *telum repellitur aere = одбије се од медног штита; r. tellurem hastā = ослонивши се на копље поскочити увис. — 2) одбити, натраг отерати: hostes in silvas; alqm a ponte. — 3) trop. а) задржати, зауставити, удалити, спречити и сл.: r. alqm a conatu; repelli spe = одрећи се наде; r. dolorem: r. vim vi; r. alqm a consulatu, учинити да ко не постане конзул; б) одбити што, не марити за што, презирати: preces; *connubia nostra; напосе pass. repelli = repulsam ferre, в. repulsa; в) отклонити, уклонити: periculum; vim; г) побити, оповрћи: r. causam, побијати парнични предмет; allatas criminationes repulsus veritatis viribus (Phaedr.); д) кога куд отиснути: r. alqam ad meretricium quaestum. + + +rĕpendo, pendi, pensum, 3. 1) *опет измерити на вагу: pensa. 2) одмерити, избројити, исплатити: r. aurum pro capite alcjs; и обратно r. caput auro, златом одмерити; *miles repensus auro = откупљен. Отуда trop. r. damna formae ingenio, оскудицу лепоте памећу накнадити. 3) *†trop. а) у накнаду дати, платити, вратити: gratiam; r. vices, равном мером дати; б) откупити: r. incolumitatem turpitudine. + + +rĕpens, ntis, adj. (ретко), изненадан, напрасан (= repentinus): adventus; bellum; — n. rĕpens *као adv. = repente, изненада: bina repens oculis obtulit ora meis. + + +†rĕpenso, 1. (intens. од rependo), вратити (мило за драго): r. injurias injuriis. + + +rĕpentĕ, adv. (repens), изнебуха. (кад се што не очекује; пор. subito), изненада. + + +rĕpentīnō, adv. (repentinus) (ретко) = repente. + + +rĕpentīnus, adj. (repente), изненадан, напрасан, неочекиван; в. repente): homo r., који је изненада дошао до угледног положаја; pecuniae repentinae, нагло стечен; r. exercitus, на брзу руку искупљена. + + +†rĕpercussŭs, ūs, m. (repercutio), одбијање, одударање; отуда = одбијање: r. siderum, одсевање; r. vocis, одјек. + + +rĕpercŭtĭo, cussi, cussum, cŭtĕre, 3. одбијати., отискивати, одагнати (понајвише *†): discum repercutere in aĕra, одбијати; repercutere lumen или Phoebum, одбијати сунчане зраке. Често у pass. одбијати се: lumen repercussun, одбијена светлост; clamor jugis montium repercussus, који се разлеже. + + +rĕpĕrĭo, rĕpĕri (reppĕri), rĕpertum, 4. 1) (предкл.) опет наћи: filiam; parentes — 2) уопште наћи (после тражења; пор. invenio): frumeutum in agris; auxilium rei; si quaerimus, causas reperiemus multas; reperiuntur qui etc, имаде људи који итд. Отуда а) = наћи, опазити, приметити, дознати, сазнати: rem omnem; sic reperiebat, то је дознао; r. verum, сазнати истину; б) с два acc. наћи, искусити (да ко има какво својство): r. alqm fidelem; често у pass. показати се (као такав): *fallax haud ante repertus; pares aut etiam superiores reperiuntur; в) = стећи, добавити, задобити: salutem sibi; laudem. — 3) пронаћи, открити, измислити: viam; nihil novi; rationes bellandi; dolos. + + +rĕpertor, ōris, m. (reperio) (понајвише *†); који је пронашао, изумео: medicinae; legum. + + +rĕpĕtentĭa, ae, f. (предкл. и касно), сећање. + + +rĕpĕtītĭo, onis, f. (repeto), понављање. + + +rĕpĕtītor, ōris, m. (repeto), који натраг иште, тражи: nuptae. + + +rĕpĕto, īvi и ĭi, ītum, 3. 1) натраг ићи, враћати се куда: Africam; castra; domum; *r. alqm; r. viam, истим се путем вратити; r. pugnam, вратити се у бој; ретко с предлогом, r. in Asiam. — 2) с непријатељском намером вратити се, опет напасти кога: r. alqm; *repetitus amore = опет заљубљен; отуда † = опет тужити: alqm. — 3) натраг довести, дозвати, донети; ad impedimenta repetenda; qui me repetistis atque revocastis; alii (elephanti) repetiti sunt, вратише се натраг да друге доведу. — 4) r. alqd memoriā или r. memoriam (recordationem) alcjs rei, или само repetere, у мислима понављати, успомену чега поновити, опет размислити, опомињати се: r. memoriam ex annalibus; r. omnia praecepta; inde usque repetens, понављајући успомену све од онога времена. — 5) поновити, још једанпут учинити, изнова почети: r. vetera consilia; verba; auspicia; repete quae coepisti; и само repetere = још једанпут рећи, речима поновити. Отуда *part. repetitus са значењем адвербијалним: repetita robora caedit = поново сече храстове. — 6) изводити, доводити што откуда, а о говору и сл. почети, почињати r. ortum juris a fonte; r. res remotas ex literarum monumentis; r. initia amicitiae ex parentibus; r. a capite, alte или altius или longius, издалека почети. — 7) натраг искати, тражити, захтевати; obsides; pecuniam ab alqo; r. urbem in antiquum jus, in libertatem, тражити за варош стара права, слободу; Salaminii repetunt Homerum, тврде да је њихов земљак; r. poenas ab alqo = казнити кога. Напосе а) r. res, тражити своје имање или накнаду за исто; б) као term. t. rĕpĕtundae, ārum, f. (м. repetendae, sc. res, pecuniae), новци које су намесници по провинцијама поотимали, па су их морали повратити, накнада за глобљење: lex de pecuniis repetundis или pecuniarum repetundarum; postulare alqm de repetundis или accusare alqm repetundarum, тужити кога због глобљења; repetundarum insimulari, convinci, damnari absolvi, бити тужен због глобљења, доказима као крив пронађен, осуђен, ослобођен од тужбе. + + +rĕpĕtundae, ārum, f., в. repeto 7, б). + + +rĕplĕo, plēvi, plētum, 2. 1) попунити, допунити: exhaustas domos; *crater repletur, опет се пуни; r. exercitum, попунити; r. quod deest, накнадити. 2) пунити, напунити, испунити (понајвише*†): corpora carne, наситити месом; r. campos strage hostium; populos sermone; virginem a deo repletam, да је од бога затруднела. + + +rĕplĕtus, adj. (part. од repleo), напуњен, пун: templa omnia repleta erant; amphorae repletae argento; homines repleti eādem vi morbi, заражени истом болешћу; semita repleta puerorum, пуна деце. + + +rĕplĭcātĭo, ōnis, f. (replico), одвијање, одмотавање: repliocatione quādam mundi, неким обртањем. + + +rĕplĭco, āvi, ātum, 1. 1) натраг савити: cervicem; r. radios, одбијати; jecinora replicata intrinsecus, заплетена. 2) развити, одмотати, отворити; понајвише trop. r. memoriam annalium, развити летописе (погледати шта пише у летописима). + + +†rĕplŭo, 3. само impers.: repluit coelo, опет пада киша. + + +rēpo, repsi, reptum, 3. (осн. REP, грч. ΕΡΠ-ω), милети, гмизати, пузати (упр. о инсектима и сличним животињама што имају кратке ноге; пор. serpo): formica; inter saxa repentes cochleae; уопште о свима што споро иду: infans repit. Отуда trop. а) = споро се мицати, н. пр. о путницима, о води: aqua repit; б) sermones repentes per humum = просто писане. + + +rĕpōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. 1) натраг метати, стављати: cervicem, digitum, натраг савити. Отуда а) оставити, чувати, хранити: cibum; alimenta in hiemem; rep. odium, у срцу држати; *manet altā mente repostum judicium Paridis; *сахранити, укопати: repositus tellure: б) оставити, скинути, на страну метнути: onus; vestem; artem, напустити; в) на пређашње место оставити, положити: r. pecuniam in thesauris или in thesauros; lapides suo quemque loco, сваки на своје место; columnas; r. alqm in sceptra, васпоставити на владу; г) у пређашње стање поставити, обновити, поправити: pontem; templa; д) опет предложити, поновити: fabulam, Achillem, опет представљати на позорници; ђ) вратити, повратити: alci alqd. — 2) поставити што место чега: alqm pro alqo; in ejus locum reponi, да се стави на његово место; meas epistulas delere, ut reponas tuas, да метнеш твоја (писма) наместо мојих (писама). Отуда а) накнадити коме што, дати што за што: r. alqd pro re alqā; r. injuriam alci = вратити жао за срамоту; б) натраг рећи, одговорити: alqd. — 3) уопште положити, метнути: collum in tergo praecedentis. Отуда а) рачунити, бројити: r. alqm in numero deorum; б) полагати на што: r. spem in alqo, уздати се у кога; r. salutem in armis; rem publicam in te repositam esse = да се држава у тебе јединог узда. + + +rĕporto, 1. 1) натраг носити, донети, однети, водити: r. aurum ab alqo; r. milites navibus in Siciliam; *r. pedem, вратити се; *r. voces (о одјеку). Отуда 2) а) = отпоручити, доставити, јавити, известити: r. mandata; pacem; *tristia dicta; б) напосе као победилац са собом донети = задобити, стећи: r. laudem ex hostibus; praedam; често r. victoriam de alqo = одржати над ким победу. + + +rĕposco, —, —, 3. натраг тражити, искати што од кога: r. puerum ab alqo; r. virginem alqm, искати од кога дете, девојку. Напосе искати као дуг, као своје право: alqd; r. poenas, искати казну; *r. alqm poenas = казнити кога; r. rationem ab alqo, искати рачуна; responsa; gratiam; vicem. + + +*rĕpostor, ōris, m. (repono), који поправља, обнавља; templorum. + + +*rĕpostus, adj. (= repositus од repono), далек, удаљен: terrae; gentes. + + +*†rĕpōtĭa, ōrum, n. (re-poto), пијанка сутрадан после гозбе или после сватова. + + +rĕpraesentātĭo, ōnis, f. (repraesento), 1) †реторски term. t. стављање пред очи, представа у слици. 2) term. t. у трговачком говору, плаћање готовим новцем. + + +rĕpraesento, 1. (re-praesens), 1) ставити пред очи, изнети што у слици као присутно, живо представити, очевидним учинити: r. alqm sibi; templum illud repraesentat memoriam consulatus mei; is repraesentat mores Catonis; r. imagines rerum animo; r. fidem, доказати истину. — 2) tcrm. t. у новчаним стварима, одмах платити, у готовом новцу исплатити: pecuniam; mercedem alci. — 3) представљати, подражавати и сл.: gemma cerasum repraesentat = изгледа као трешња; r. virtutem moresqoe Catonis, подражавати; butyrum olei vicem repraesentat, замењује уље. — 4) одмах учинити, предузети, извршити (супротно одгађању), ускорити: alqd; r. medicinam, лек одмах употребити; r. poenam, кога одмах казнити; r. vocem, одмах певати; si repraesentari morte meā libertas civitatis potest, ако ће смрт моја одмах донети држави слободу; minae iraeque coelestes repraesentatae casibus suis, одмах се огласиле у његовој несрећи; judicia repraesentata, суд на брзу руку састављен. + + +rĕprĕhendo, hendi, hensum, (и *rĕprendo, di, sum), 3. 1) ухватити, хватајући задржати,; r. alqm pallio, за огртач; reprehensi ex fuga Persae; *r. alqd memori mente = сетити се. Отуда = зауставити: cursum alcjs; r. se, уздржати се. — 2) карати, корити (блаже него vitupero): r. alqm; ea res omnium judicio reprehendebatur; r. alqm in eo или in eo genere quod etc., корити кога стога што итд.; r. consilium, temeritatem alcjs; r. alqd in alqo. — 3) у реторици, оповргавати. + + +rĕprĕhensĭo, ōnis, f. (reprehendo). заустављање, 1) о говорнику, застајање: sine reprehensione, без запињања. 2) карање, укор: r. temeritatis, због дрскости; carere reprehensione, бити беспрекоран; capere reprehensionem. заслужити укор; incurrere in varias reprehensiones. 3) у реторици побијање, оповргавање. + + +rĕprĕhenso, 1. (intens. од reprehendo), ревно задржавати: singulos. + + +rĕprĕhensor, ōris, m. (reprehendo), 1) кудилац: *r. idem et auctor delicti. 2) поправљач: comitiorum. + + +rĕpressor, ōris, m. (reprimo), који зауставља, ограничава. + + +rĕprĭmo, pressi, pressum, 3. (re-premo), натраг тискати, узбијати, уопште заустављати, стешњавати: r. lacum Albanum: amnem; alqm; r. pedem, manum, натраг повући. Отуда trop. r. pestem rei publicae; conatus alcjs; fugam; homines vix odium suum a corpore ejus reprimebant, једва се могаху уздржати, а да своју мржњу не искале на његовој особи; vix se reprimere или vix reprimi quin etc, једва се уздржати а да не итд. + + +rĕprōmissĭo, ōnis, f. (repromitto), узајмично обећање (в. repromitto). + + +rĕprōmitto, mīsi, missum, 3. 1) обећати (за што друго у накнаду): alci alqd. 2) † изнова обећати. + + +†reptābundus, adj. (repto), који мили, гмиже, пуза. + + +†reptātĭo, ōnis, f. (repto), пузање: infantium per manus et genua. + + +*†repto, 1. (intens. од repo), милети, гмизати, пузати; полагано ићи: inter silvas. + + +rĕpŭdĭātĭo, ŏnis, f. (repudio), непримање, одбијање, одбацивање. + + +rĕpŭdĭo, 1. (repudium), 1) одбити, одбацити, не примати: (пор. repello, sperno): supplicem; preces alcjs; r. officium, занемарити; r. iracundiam, уздржавати се од гнева; r. auctoritatem superiorum, не признавати. 2) (предкл. и касно) = repudium remittere итд., в. repudium. + + +rĕpŭdĭōsus, adj. (repudium) (Plaut.), зазоран, саблажњив: nuptiae. + + +rĕpŭdĭum, ĭi, n. (re и pes, као tripudium од terra и pes), одбијање; напосе растављање (заручених или ожењених), распуст мужа и жене, развод брака (једнострано; a divortium је кад обе стране на то пристану); repudium remittere (mittere, dicere, rcnuntiare) uxori, развести се са женом. + + +rĕpŭĕrasco, 3. (ретко), подетити се, подетињити се; trop. постати детињасте ћуди. + + +rĕpugnantĕr, adv. (repugno), противећи се, с отпором. + + +rĕpugnantĭa, ae, f. (repugno), противљење, отпор, борба: rerum; utilitatis. + + +rĕpugno, 1. 1) о војнику, борити се против чега, опирати се: fortiter. 2) уопште противити се, отпор давати: consules non valde repugnant; r. fortunae, борити се против судбе; r. alci in re alqā; r. amori; r. contra veritatem; *r. ne illud fiat. Отуда а) non repugno = није ми криво, пристајем; б) о стварима = противити се, не слагати се, бити супротан: simulatio repugnat amicitiae; haec repugnant inter se; repugnat recte accipere et invitum reddere; subst. rĕpugnantĭa, ĭum, n., противне ствари, супротности. + + +rĕpulsa, ae, f. (repello), 1) као term. t. одбијање при тражењу службе, безуспешно тражење службе: ferre, referre (ретко accipere) repulsam, пропасти, не добити службе; dolor repulsae, што ко није изабран; repulsa consulatūs, repulsa aedilicia, кад ко не постане конзул, едил; *virtus repulsae nescia sordidae. 2) *†а) уопште сваки одговор с одбијањем. молбе: nullius rei a se repulsam laturum, да му се неће ништа закратити; б) узалудна мука: in tristitiam ira post repulsam revolvitur. + + +rĕpulso, 1. (intens. од repello) (Lucr., само у part. praes.), 1) одбијати: colles verba repulsantes. 2) trop. одбијати: pectus vera repulsans verba. + + +*†rĕpulsŭs, ūs, m. (repello) понајвише у abl. sing.), одбијање, одскакање: r. scopulorum, одјек од стена; dentium, цвокотање. + + +rĕpungo, —,—, 3. опет бости; trop. вређати, задиркивати, боцкати: in quo possum illorum animos leviter repungere. + + +rĕpurgo, 1. 1) опет чистити, очистити, почистити: iter; alveum fluminis; coelum; hortum. 2) чишћењем уклонити: quidquid in Aenea fuerat mortale, repurgat. + + +†rĕpŭtātĭo, ōnis, f. (reputo), размишљање, разматрање. + + +rĕpŭto, 1. 1) прорачунити: annos; defectiones solis. 2) размишљати, разматрати: r. infirmitatem suam; r. alqd secum или cum animo suo; r. quid ille velit. + + +rĕquĭēs, ētis (acc. rĕquĭētem и rĕquĭem, abl. rĕquĭe и *rĕquĭēte), f. мир, одмор, отпочивање (од каква посла немира и сл.; пор. quies), отуда и = олакшање, забава: r. animi et corporis; напротив. r. mali, curarum, мир од беде, од брига; quaerere requietem, тражити одмора, забаве. + + +rĕquĭesco, quĭĕvi, quĭētum, 3. 1) почивати, одмарати се (после рада, кретања и сл.): r. sub umbra; r. lecto, лежати у постељи: r. a muneribus, одмарати се од послова; aures requiescunt a strepitu; r. in sepulero; *hanc mecum poteras requiescere noctem fronde super viridi. Отуда trop. = смирити се, примирити се: ubi primum a luctu requie (vi)sset animus; eorum exitio. 2) *trans. смирити, стишати: r. cursus suos. + + +rĕquĭētus, adj. који се одморио: miles; ager. + + +rĕquīrĭto, 1. (intens. од requiro) запиткивати: res novas. + + +rĕquĭro, quīsīvi, quīsītum, 3. (re-quaero), 1) опет тражити, потражити: alqm; libros. Отуда уопште тражити, истраживати: alqd; rationes. 2) а) опет питати, запитати, разбирати: r. alqd ab или ex alqo, кога за што питати; *nec mora, quid venias, quidve (requiret), agam, и одмах ће запитати што си дошао и шта ја радим. Отуда б) уопште питати, распитивати: alqd ex alqo; ab alqo de alqā re; r. quid illis factum sit. 3) изискивати, тражити, желети, захтевати. (као нешто потребно; пор. desidero): r. auxilium; res vequirit magnam diligentiam; multae virtutes requiruntur, ишту се многе врлине. 4) не налазити: r. prudentiam in alqo. + + +rĕs, rĕi, f. 1) ствар у најширем смислу: res quae sunt; natura rerum, природа, васељена; imperitus rerum, непознат с током ствари у свету. Отуда напосе а) = стање, околност: res meae; r. bona; bonis tuis rebus, док ти ствари добро стоје; често res secundae, срећа; res adversae, несрећа; res salvae sunt, све је у добром стању; abi in malam rem, иди до ђавола!; pro (e) re nata или само pro re = према околностима; quibuscunque rebus possum, чиме год узмогну; б) узрок, само у овим свезама: quam ob rem (quamobrem) за што; eam (hanc) ob rem, за то; в) = посао, ствар: r. bellica; r. militaris; r. maritima; r. divina божја служба, жртва; transigere rem cum alqo, свршити с ким какав посао; res mihi est (rem habeo) tecum, имам с тобом посла; *esse rei alci, вредити што; res tuas tibi habeto, «имај своје ствари за се« (обична формула при разводу брака); ab re visum est, чинило се да не спада у ствар; sic se res habet, тако је; г) = парница. cognoscere, judicare rem, испитати, пресудити парницу; д) = корист, интерес: est in rem meam (mihi), то је у моју корист; исто тако e re mea; e re publica, у корист државе; ob rem facere alqd, с коришћу; dummodo ob rem sit, само ако је корисно; in rem suam convertere alqd, у своју корист; ab re (Plaut.), на чију штету; cui rei? на што?; д) = имање. добро: rem habere, angere; често res familiaris; res patria, од оца наслеђено; ђ) = држава, власт, влада: res Romana; summa rerum, врховна власт; rerum potiri, узети врховну власт, доћи на државну управу; Roma caput rerum, престоница; напосе res publica, в. respublica. 2) ствар, збиља, истина (према оном што се само мисли. или што се само чини да је; пор. veritas): r. atque veritas; re quam famā majores, већи у ствари него по гласу; nomen sine re, име ком никакав предмет не одговара; re verā или re ipsā, у ствари, заиста; res probat vocem auguris, успех потврђује реч аугурову. Отуда = искуство: res eum quotidie mitiorem facit. 3) дело, чин (у супротности с речима): aut consilio aut re juvabo, саветом и делом; res secuta est claamorem; bene, male rem gerere (понајвише о војевању), срећно или несрећно војевати (уопште имати или не имати успеха у чему); res gestae, дела; gerere res magnas, починити велика, славна дела, auctor non scriptor rerum, који је сам починио велика дела, а није их само као историк о другим приповедао. Отуда = догађај, историја: res Neronis; res populi Romani. + + +rĕsăcro, 1. (пор. resecro), од проклетства ослободити: alqm. + + +*rĕsaevĭo, 4. опет беснети. + + +†rĕsălūtātĭo, ōnis, f. (resaluto), отпоздрав. + + +rĕsălūto, 1. отпоздравити, поздрав вратити. + + +*†rĕsānesco, nŭi, 3. (re-sanus), опет оздравити. + + +rĕsarcĭo, sarsi, sartum, 4. 1) опет оправити: vestem, окрпити; tecta. 2) накнадити, попунити: damnum. + + +rescindo, scĭdi, scissum, 3. 1) *раскинути: vulnus, позледити; trop. r. luctnm, поновити; gratiam, прекинути. 2) подерати, исећи, поцепати: vestem; r. pontem, раскинути; r. vallum, domos, порушити. Отуда а) силом отворити: venam, посећи (при пуштању крви); б) trop. укинути. уништити: acta alcjs; praeturam ejus; res judicatas; testamenta mortuorum. + + +†rescĭo, 4. в. rescisco. + + +rescisco, scīvi или scĭi, scītum, 3. сазнати, дознати. r. alqd; rem totam; r. de adventu alcjs. + + +rescrībo, scripsi, scriptum, 3. 1) отписати, писмено одговорити: r. epistulam ad alqm; r. literis или ad literas, одговорити па писмо; r. ad alqd; r. alci или ad alqm; r. cui rei. Особ. за доба царева = одговорити, издати решење (од цара или друге које власти). Отуда а) = писати против, писмено оповрћи; r. alcjs libro, против чије књиге — 2) опет писати, изнова писати: r. commentarios, прерадити. Отуда а) ex eodem milite novas legiones rescripsit, из истих војника нове је легије саставио; r. legionem ad equum (Caes. b. G. 1. 42), шаљиво с два значења, “уписати у коњанике” или »произвести за витезове”; б) у рачунским књигама дуг као плаћен уписати: argentum mihi jube rescribi, заповеди да се новци опет на мене препишу. + + +†rescriptum, i, n. (rescribo), царски одговор, рескрипт. + + +rĕsĕco, sĕcŭi, sectum, 1. 1) одрезати, одсећи: linguam; capillos; partem de tergo; r. unguem ad vivum, до живца. 2) trop. а) = удалити, одузети: nimium, сувишак; libidinem; *r. spem longam, ограничити; б) alqd non ad vivum r. = не терати мак па конац. + + +rĕsĕcro, 1. (упр. = resacro, в. ту реч), поново молити. + + +rĕsēmĭno, 1. опет сејати = опет родити: phoenix reseminat se, рађа се сам од себе. + + +rĕsĕquor, sĕcūtus (sĕquūtus) sum, dep. 3. (само у прошлим временима), говором следовати = одговорити: r. alqm his dictis. + + +rĕsĕro, 1. (sera), 1) откључати, отворити: domum; valvas; portas hosti; trop. r. aures; os; Italiam gentibus; rem familiarem. Отуда Janus reserat annum, започиње. 2) trop. *= објавити, открити: angustae oracula mentis; futura; secreta. + + +rĕservo, 1. заповедити, уштедети, задржати, на страну оставити: r. reliquas merces ad obsidionem; alqm ad eam rem; inimicitias in aliud tempus; r. praedam alci; r. se aliis temporibus; legiones ad pericula; r. consilium ad extremum; quo eum reservas, на што? Отуда а) избавити, одржати: alqm; б) = задржати; nihil ad similitudinem hominis. + + +rĕsĕs, ĭdis, adj. (resideo), 1) који заостаје, застаје на једном месту: in urbe plebs; caseus in corpore, несварљив; aqua, која не тече. 2) лен, тром, беспослен (према пређашњем противном стању или према другима који раде; пор. deses): homo; animus. + + +rĕsĭdĕo, sēdi. sessum, 2. (re-sedeo), 1) седећи заостати, седети: in equo; r. tergo, на леђима; r. asino, на магарцу. 2) ма где остати, засести, бавити се: r. in oppido; corvus arbore residens; често trop. periculum, culpa, res, amor, ira residet. 3) почивати, беспослен бити: venter. + + +rĕsīdo, sēdi, sessum, 3. 1) сести, посадити се: homo; avis 2) сместити се, населити се: in villa; *Siculis arvis. 3) слећи се, спустити се: montes. 4) узмакнути, повући се натраг: Nilus (кад опада); maria in se ipsa residunt, стиша се. 5) trop. смирити се, попустити, ублажити се, утишати се: ira; terror; bellum; animi residunt; mentes a bello residunt. + + +rĕsĭdŭus, adj. (resideo), заостао, остао: odium; bellum; quid potest esse residui, шта може заостати? pecunia residua; subst. rĕsĭdŭum, i, n. остатак. + + +rĕsigno, 1. 1) отпечатити, распечатити: literas; testamentum. 2) trop. а) објавити, открити: venientia fata; б) укинути, уништити (као откидањем печата важност чему одузети): fidem tabularum, в) вратити (пор. rescribo 2, б): alcī alqd; cuncta quae dedit; г) *Mercurius lumina morte resignat = отвара очи које се већ склапају, не дајући умрети. + + +rĕsĭlĭo, sĭlŭi (sĭlĭi), —, 4. (re-salio), натраг скочити: ranae resiliunt in undas; grando resilit a culmine tecti, одскаче, — trop. crimen resilit ab illo, не приања за њега. Отуда trop. †одустати од чега: r. a re alqā. + + +*†rĕsīmus, adj. горе савијен, узвинут: nares (у мајмуна); labra canis. + + +†rĕsīna, ae, f. (ῥετίνη), смола. + + +rĕsīpĭo, —,—, 3. (re-sapio), имати укус од чега: vinum resipit picem, има укус од смоле; trop. наличити на што hotno minime resipiens patriam, ни најмање налик на своју отаџбину; istae fabulae resipiunt stilum Plautinum. + + +rĕsĭpisco, sĭpŭi, sĭpĭi, и sĭpīvi, —, 3. опет задобити укус, дакле 1) опаметити се. 2) од несвестице и сл. доћи к себи, освестити се. 3) охрабрити се. + + +rĕsisto, stĭti, stĭtum, 3. 1) стати, зауставити се, натраг заостати: r. procul; in regno; Romae; r. ad verba revocantis; nemo restitit pugnandi causā; resiste, стани!; nunquam cum eo restiti = нигда нисам с њим ни речице проговорио. — 2) опирати се, отпор дати, противити се, бранити се (обично о оном, на кога се напада; пор. obsisto): r. alci; dolori; r. contra veritatem; ab nostris fortiter resistitur, наши јак отпор дају, animus mollis et minime resistens ad calamitates perferendas. + + +rĕsolvo, solvi, sŏlūtum, 3. 1) (понајвише *†) раздрешити, одрешити, одвезати, откопчати: fila; vestes cinctas; r. alqm catenis, скинути с кога ланце; r. equos, испрегнути. Отуда а) = отворити и сл.: venas, jugulum. пресећи; r. literas, отпечатити; r. fauces или ora in haec verba = проговорити; б) r. nebulas, tenebras, растерати, разгонити; в) = раставити, растопити и сл.: gleba se resolvit, дроби се; r. nivem; aurum. — 2) trop. а) = раслабити, разнежити и сл.: felicitas eos resolvit; r. disciplinam militarem. разуздати; r. judices, ублажити; б) ослободити: alqm; amore resolutus, од љубави ослобођен; в) = удаљити, укинути, уништити: curas; litem, свршити; tristitiam; vectigalia; r. jura, повредити; r. dicta, оповргнути; г) = одмрсити и сл.: r. ambiguitatem, разјаснити; *r. dolos tecti ambagesque, одмрсити варљиве и заводљиве путеве куће (лабиринта). Отуда = показати, обелоданити: qua fieri quidquid possit ratione. — 3) платити, исплатити: pecuniam; r. pro vectura. + + +*rĕsŏnābĭlis, adj. (resono), што одјекује, што се разлеже: echo. + + +rĕsŏno, āvi, —, 1. 1) intrans. орити се, разлегати се: theatrum resonat, ори се; aedes resonant plangoribus; *locus resonat voci, одзива се гласу; trop. gloria resonat virtuti tanquam imago = слава је неразлучна од врлина. Отуда уопште *о сваком гласу: apes resonant, зује; virgulta resonant avibus. — 2) trans. *а) одјекивати чим: silvae resonant Amaryllida = шуме одјекују именом Амарилидиним; б) учинити да које место чим одјекује, напунити звуком: resonare lucos cantu; в.) impers. in fidibus resonatur testudine. даје се звук. + + +*rĕsŏnus, adj. који се разлеже: vox. + + +rĕsorbĕo, —, —, 2 натраг у се прогутати, посркати: fluctus; mare resorbet saxa, повлачи у себе; r. spiritum, увлачити дах. + + +respecto, 1. (intens. од respicio), 1) гледати натраг, освртати се: quid respectas?; †r. alqm, за ким. 2) trop. а) обзирати се на кога или што: si qua pios respectant numina; б) изгледати; r. par munus ab alqo. + + +respectŭs, ūs, m. (respicio), 1) гледање натраг, освртање: fugere sine respectu, безобзирце. 2) trop. а) обзир (у мислима и у срцу; пор. ratio), промишљање: habere respectum amicitiae, ad senatum, узети у обзир пријатељство, сенат; sine respectu humanitatis; †rospectu paucitatis, с обзиром на мали број; б) уточиште, заклон: habere respectum ad alqm. + + +respergo, spersi, spersum, 3. (re-spargo), покропити, попрскати: oculos; aram sanguine; trop. respersus probro. + + +respersĭo, ōnis, f. (respergo), кропљење, посипање. + + +respĭcĭo, spexi, spectum, 3. (re-specio), 1) натраг гледати, освртати се, обзирати се: а) intrans. r. ad alqm; r. longe; nemo respexit; б) trans. r. alqm, обзирати се за ким; r. signa, гледати на заставе; r. occasum, гледати на запад; trop. r. tempus praeteritum премислити, у мислима прегледати прошло време — 2) trop. узети што у обзир, гледати на што, а) помажући = заузети се за кога или што, старати се о коме или чему: r. aetatem alcjs; r. commoda populi Romani; nisi deus aliquis nos respiciat, ако се који бог на нас не смилује; neque te ipsum respicis, не обзиреш се ни на себе самог. Ређе у злу смислу = казнити: dii vos respiciunt; б) уопште размислити, расудити: r. se, побринути се за себе; r. exemplar, имати пред очима; в) = очекивати, жељно изгледати: subsidia; г) за собом видети, приметити: quos ubi rex respexit; д) ad hunc summa imperii respicit = сав терет владе спао је на њега; periculum ad venditorem respicit, тиче се продаваоца. + + +*respīrāmĕn, ĭnis, n. (respiro), душник, гркљан. + + +respīrātĭo, ōnis, f. (respiro), 1) дихање, дисање. 2) одмор: sine respiratione pugnare. 3) испаравање: aquarum. + + +respīrātŭs, ūs, m. (respiro) дисање (в. respiratio 1). + + +respĭro, 1. 1) intrans. дисати: r. libere. Отуда а) од какве тешкоће одахнути, к себи доћи: r. a metu; a continuis cladibus, од непрестаних пораза; б) попустити, умалити се: oppugnatio; cupiditas atque avaritia paulum respirant. — 2) trans. натраг дисати, дишући од себе давати: animam. + + +*resplendĕo, 2. одсинути. + + +respondĕo, spondi, sponsum, 2. 1) (предкл.) узајмично обећати, уверавати, обрећи: alqd. Отуда par pari respondere = дати пуно за готово. — 2) одговорити (испрва само усмено, а доцније и писмено): r. alci; r. alqd; r. alci alqd; r literis, на писмо; r. crimini, бранити се од чега: r. ad alqd, на што; *r. contra illa; *adversus utrosque; ripa respondet, saxa respondent voci, о одјеку. Напосе а) r. jus или *jura или de jure у правничким стварима давати савете; б) о војницима и другим који се поименце прозивају, одазвати се, јавити се: citati ad nomina respondent. Отуда trop. = доћи: podagra respondet ad tempus. — 3) trop. одговарати, подударати се, бити чему сличан или прикладан: verba verbis rejspondent; fortuna respondet optatis, жељама; eventus respondet ad spem; hoc non plane respondit ei ad animum, то није сасвим одговарало његовом очекивању; *vires non respondent in carmina, не достиже ми моја снага за песме. Отуда а) = бити ком дорастао, моћи се мерити с ким и сл.: r. gloriae Graecorum; urbes nostrae respondebunt tumulis Catilinae; б) враћати: r. amori, љубав за љубав; в) дуг платити; r. nominibus; r. ad tempus. — 4) о местима, лежати преко: tellus respondet contra. + + +responsĭo, ōnis, f. (respondeo), 1) одговарање, одговор. 2) у реторици, оповргавање: r. sibi, побијање свога тврђења. + + +responsĭto, 1. (frequent. од responso) (ретко), одговарати (пор. respondeo 2. а): jus civile interpretari populo et r. + + +responso, 1. (intens. од respondeo), 1) одговарати: alci; ripae responsant, оре се. 2) trop.= пркосити, противити се: fortunae; cupiditatibus; шаљиво responsat palato (о тврдом месу). + + +responsor, ōris, m. (respondeo), који одговара, саветује у парницама (в. respondeo 2. а). + + +responsum, i, n. (part. од respondeo), одговор: dare, reddere alci; accipere; ferre, auferre r.; sine responso legatos dimittere. Напосе а) одговор каквог правника на питања о парничним стварима; б) одговор оракула или томе што слично: ex fatis Sibylliuis haruspicumque responsis. + + +respūblĭca, rĕĭpūblĭcae, f. или одељено res publica (в. res), 1) државна ствар, државни послови, државна власт, влада: accedere ad rem publicam, capessere или attingere rem publicam, почети се бавити с државним пословима, ступити у државну службу, versari in rebus publicis, бавити се с државним пословима; rem publicam bene (male) administrare, државним пословима срећно (несрећно) управљати, особ. о војводи = рат срећно (несрећно) водити; abesse rei publicae causā = бити на страни (одсуствовати) каквим државним послом, sentire eadem de re publica = бити истих политичних начела; summa res publica или summa rei publicae, најважнији државни послови; hoc est e re publica, то је у корист државе. — 2) држава као политична целина (с погледом на грађане): conservare, labefactare rem publicam. Напосе држава са слободним уставом у римском смислу (без краља и владаоца) = република. + + +rĕspŭo, spŭi, —, 3. упр. натраг пљувати, отпљувати, 1) од себе одбацити, отиснути, удаљити и сл.: natura respuit reliquias cibi, повраћа од себе; materia respuit securem, не да секири да продре дубоко. 2) одбацити, одбити, презрети. не хтети, кудити и сл. (пор. rejicio, repudio): condiciones; poëtas; Caesaris interdicta r., пркосити; aures respuunt audire, вређа уши. + + +restagno, 1. 1) о води, прећи преко обала, излити, поплавити. 2) о месту, бити поплављен. + + +†restauro, 1. 1) оправити, опет саградити: navem; theatrum. 2) поновити, обновити: bellum. + + +restillo, 1. опет кап по кап улити: quae (literae) mibi quiddam quasi animulae restillarunt, улило у мене као нешто мало душице. + + +restinctĭo, ōnis, f. (restingno), гашење: r. sitis. + + +restinguo, stinxi, stiuctum, 3. 1) гасити, угасити: ignem; r. opera flammā comprehensa, које је пламен захватио; *r. pocula Falerni lymphā, ватрено фалернско вино водом ублажити. 2) trop. а) умерити, стишати, умирити: mentes inflammatas; ardorem cupiditatum; б) угушити, пречити, искоренити и сл.: r. sermonem hominum; studia; sensus restinguuntur morte, престају, уништавају се. + + +restĭo, ōnis, m. (restis), ужар; trop. шаљиво = бију ужетом. + + +restĭpŭlātĭo, onis, f. (restipulor), обратна обвеза. + + +restĭpŭlor, dep. 1. захтевати обратно, узајамно обећање. + + +restis, is, f. (acc. sing. restim и restem), уже, конопац (тањи nero funis), prov. res redit ad restim = дошло је до вешања, тј. у очајном сам стању. + + +restĭto, 1. (intens. од resto), заостајати, скањивати се, оклевати. + + +restĭtrix, īcis, f. (resto) (Plaut), која застаје, оклева. + + +restĭtŭo, stĭtŭi, stĭtūtum, 3. (re-statuo), 1) на пређашње место опет поставити: statuam. Отуда а) натраг донети, довести, вратити: r. alqm sospitem in patriam; causa restituendi mei, узрок што сам из прогонства враћен; non genus, non te facundia, nou te restituet (у живот вратити) pietas, Hor.; б) вратити, натраг дати: alci alqd; bona; restitue nobis (покажи нам) veterem tuam calliditatem. — 2) у пређашње стање поставити, васпоставити, оправити, обновити: aedes; muros, r. ordines, aciem, proelium, pugnam, опет уредити; r. rem publicam, подићи, у ред довести; r. spem; animos; r. sanitatem, излечити; r. visum. Отуда а) повратити у пређашње стање: r. alqm ex servitute in libertatem; equites in pristinum honorem; rem in integrum. Напосе r. alqm = васпоставити кога у имање и сва права, повратити изгнаника у отаџбину и његов пређашњи положај; потпуније се каже r. alqm in integrum; б) r. se amicum alci = опет се показати коме као пријатељ; в) накнадити: damnum; r. vim factam = штету насиљем причињену накнадити; г) r. judicia (Verris), укинути одлуке, и ту ствар у старо стање вратити. + + +restĭtūtĭo, ōnis, f. (restjtuo), 1) поправљање, обновљење и сл.: domus; theatri; libertatis. 2) васпостављање, повратак у пређашње стање: damnatorum; напосе = повратак из прогонства. + + +restĭtūtor, ōris, m. (restituo), који поправља, повраћа: templorum; salutis. + + +rēsto, stĭti, —, 1. 1) (ретко) натраг остати, заостати: solus restitit. — 2) остати, претећи, преостати, налазити се (opp. pereo; пор. supersum): pauci jam aequales restant, већ мало вршњака има у животу; *dona restantia pelago et flammis, што остадоше од мора и од пожара; hoc Latio restat, то још предстоји Лацији. Често restat ut etc, остаје још итд.; quod restat, убудуће. — 3) противити се, опирати се, бранити се (често у боју и сл.): r. fortiter; r. hostibus. + + +restrictē, adv. с comp. и sup. (restrictus), 1) танко, штедљиво, оскудно. 2) тачно, строго. + + +restrictus, adj. с comp. (part. од restringo), 1) † кратак, тесан: pedum digiti restrictiores, краћи; toga, тесна (opp. fusa); alvus restricta. тврда столица. 2) скроман, с малим задовољан. 3) штедљив, тврд: r. ad largiendum. 4) тачан, строг: imperium. + + +restringo, strinxi, strictum, 3. 1) к себи повући: laevam. 2) раставити, отворити: r. dentes, кезити. 3) ослабити: r. animum maestitiā. 4) остраг везати: manus ad terga. 5) уопште свезати. r. alqm vinculis. 6) trop. а) natura omnes ad custodiam pecuniae restringit, везује; б) умалити, ограничити, укратити: sumptus. + + +†rĕsūdo, 1. знојити се: solum resudat humore. + + +*†rĕsulto, 1. 1) одскочити: tela resultant galeā, од шлема. Отуда а) о неједнаком изговарању или гласу (који се често мења као да игра): pronuntiatio resultans vocis mutationibus; б) противити се, не приличити: nomina barbara resultant Graecis versibus = тешко их је уметнути у грчке стихове. — 2) одјек давати, орити се: colles clamore resultant. + + +rĕsūmo, sumpsi, sumptum, 3. 1) опет узети: librum relectum; r. arma; r. praetextas, опет обући. 2) trop. а) опет се латити чега, обновити, поновити: curas; pugnam; б) опет добити: vires; animum; dominutionem; в) r. libertatem, опет се ослободити. + + +rĕsŭo, (sŭi), sūtum, 3. одшити, опарати: tunica ex utraque parte resuta. + + +rĕsŭpīno, 1. 1) натраг савити, повалити: r. collum; resupinatus, ко лежи наузнак, на леђима; r. rem, упропастити; r. valvas, развалити; r. alqm оборити наузнак; quid te tantopere resupinat шта си се тако поневидио? + + +rĕsŭpĭnus, adj. 1) натраг савијен, наслоњен; напосе = ко лежи наузнак, на леђима. 2) trop. а) = ко је дигао нос, охол; б) † мек, разнежен, лен. + + +rĕsurgo, surrexi, surrectum, 3. 1) опет устати, усправити се, подићи се (са земље, из постеље, од болести и сл.): † jacentes nullo ad resurgendum nisu, без напрезања да устану; luna resurgit, рађа се. — 2) trop. опет се подићи, појавити, постати: urbs resurgeus. која се опет гради; amor resurgens, која се опет јавља. + + +*†rĕsuscĭto, 1. будити, пробудити: r. positam или veterem iram. + + +rĕtardātĭo, ōnis, f. (retardo), задржавање, оклевање. + + +rĕtardo, 1. задржати, забавити, зауставити: alqm; impetum hostium; haec me retardant a scribendo; motus stellarum retardantur, бивају спорији; aliquantum retardati sunt Boeotii; tum antecedendo tum retardando, заостајањем. + + +†rĕtaxo, 1. опет или натраг кудити: alqm. + + +rētĕ, is, n. мрежа (пор. cassis, plaga); trop. r. amoris; tendere retia alci, стављати ком замке = хтети га уловити. + + +rĕtĕgo, texi, tectum, 3. открити, обнажити: pedes; caput; liomo retectus, непокривен (штитом не заклоњен); r. ensem, истргнути из корица. Отуда а) отворити: thecam nummariam; *sacra nullis retccta viris, неприступна мушкима; б) показати, расветлити: Titan retegit orbem; Lucifer retegit diem; в) открити, издати, обелоданити: scelus; occulta (n. pl.) conjurationis. + + +*†rĕtendo, tendi, tentum и tensum, 3, попустити што је затегнуто било, отпасти: arcum. + + +rĕtentĭo, ōnis, f. (retineo), задржавање, заустављање: r. aurigae (кад кочијаш заустави коње); r. pecuniae, задржавање новца који треба исплатити; trop. r. assensionis (новије академије), задржавање пристајања, одобравања. + + +rĕtento1, 1. (intens. од retineo), заустављати, задржавати: alqm; agmen; equos; legiones; pecuniam. Отуда а) (Lucr.; растављати: quae mare a terris retentant; б) сачувати, одржавати; vitam hominum. + + +†rĕtento2, 1. опет покушати: verba; retentat refringere (подерати) vestes. + + +rĕtexo, texŭi, textum, 3. 1) осути што је откано било: Penelope telam retexens. Отуда а) haec (corpora) non possunt retexi, не могу се растворити; *luna quater plenum tenuata retexuit orbem, месец је четири пута своје пуно коло утањен осуо (= смањио; тј. четири месеца су прошла); б) укинути, учинити да не важи. и сл.; r. praeturam alcjs; r. dicta, узети натраг; orationem, опозвати. — 2) изнова ткати: fila. Отуда а) прерадити: scripta; me ipse retexam, зар да сам себе у другог човека претворим?; б) поновити, обновити: eundem ordinem; *r. fata = некога у живот повратити. + + +†rētĭārĭus, ĭi, m. (rete), мрежар, борац мрежом; врста гладијатора који су мрежу бацали на своје противнике и њоме их гледали да ухвате. + + +rĕtĭcentĭa, ae, f. (reticeo), мучање, ћутање (где је ко очекивао да треба говорити), кад се што прећути: poena reticentiae constituta est; као реторска фигура, нагло прекидање говора. + + +rĕtĭcĕo, tĭcŭi, —, 2. (re-taceo), 1) intrans. (на које питање где ко очекује да ће се говорити), ћутати, мучати (пор. taceo, sileo): r. de re alqā; r. alci, неком не одговорити. 2) trans. прећутати: alqd. + + +rētĭcŭlum, i, n. (dem. од rete), мрежица; особ. = мрежица коју су носиле на глави жене и разнежени мушкарци да им држи косу. + + +*†rĕtĭnācŭlum, i, n. (retineo) (скоро увек у plur.), све чим се што везује, држи, свеза, уже, конопац: r. navis; mulae; trop. retinacula vitae abrumpere убити се. + + +rĕtĭnens, ntis, adj. са sup. (part. од retineo), који се чега тврдо држи; r. sui juris et libertatis. + + +rĕtĭnentĭa, ae, f. (retineo) (Litcr.), задржавање чега у памћењу, сећање. + + +rĕtĭnĕo, tĭnŭi, tentum, 2. (reteneo), 1) задржати, не пустити: r. milites in loco; alqm domi; lacrimas: aegre retenti sunt quin etc, једва их могоше задржати да не итд. Отуда а) заустављати, пречити: alqm; cursum; biduum retentus; б) trop. зауздати, не дати маха: gaudia; liberos; r. alqm in fide; in oificio, одржати кога у верности, у дужности. 2) задржати, одржати, сачувати и сл.: r. provinciam; r. amicos; jus suum; pristinam virtutem; hunc morem; r. alqd memoriā или r. memoriam rei alcjs, запамтити што. + + +rĕtinnĭo, 4. звечати, звонити: in vocibus nostrorum oratorum retinnit quiddam et resonat urbanius. + + +*rĕtŏno, —, —, 1. одгрмети, громко се одазвати: cuncta loca retonant. + + +rĕtorquĕo, torsi, tortum, 2. натраг окренути, одврнути, савити: caput in sua terga; oculos ad urbem; agmen ad dextram retorquetur; *manibus retortis, с рукама остраг везаним; r. tergum pantherae, пантерску кожу бацити на себе, огрнути се њом; crinem, усковрчити; r. mentem, изменити намеру или мисао; r. alqm a morte, одвраћати; trop. r. animum ad praeterita, сећати се прошлости; r. scelus (mortem) in auctorem, смрт коју нам је ко нанети хтео, њему самом причинити. + + +†rĕtorrĭdus, adj. сув, увео, осушен: ramus; planta. + + +rĕtractātĭo, ōnis. f. (retracto), одрицање, краћење (само у свези sine retractatione, вољно). + + +rĕtractātus, adj. с comp. (part. од retracto), опет прегледан, поправљен: retractatius syntagma. + + +rĕtracto, 1. 1) опет дотакнути, ухватити и сл.: r. vuluus; arma, опет узети. 2) опет се латити чега, бавити се чим, обрађивати што и сл.: r. causam; librum, опет читати; leges, прерадити; r. vetera odia, поновити стару мржњу. Отуда = опет размишљати: alqd secum; r. dolorem, мислити опет о свом јаду; r. memoriam rerum gestarum, у мислима прећи све што се догодило. 3) противити се, одрицати: retractantem arripi jubet. 4) *r. dicta, узети натраг, опорећи. + + +rĕtractus, adj. с comp. (part. од retraho), далек, удаљен, скровит: locus; retractior a mari murus. + + +rĕtrăho, traxi, tractum, 3. 1) натраг повући: manum; pedem r. Hannibalem in Africam, приморати да се врати у Африку. Отуда а) о бегунцу, довући, стићи и натраг довести: alqm; б) = одвраћати: consules a foedere; alqm a studio; в) = спасти, избавити: r. alqm ab interitu; г) r. se, повући се од чега = не учествовати у чему; д) †одузети од ког броја, смањити на неки број или износ: ex viginti trecentisque milibus ad centum quinquaginta retraxit. — 2) (Tac.) изнова вући, потезати r. alqm ad eosdem cruciatus; r. obliterata monumenta, опет изнети на видело. — 3) уопште навући, навести на што: r. alqm in odium alcjs, омразити кога с ким; r imaginem nocturnae quietis ad spem haud dubiam, слику ноћнога мира (= сан) везивати с несумњивом надом (= надати се поуздано да ће се сан испунити). + + +rĕtrecto в. retracto. + + +rĕtrĭbŭo, trĭbŭi, trĭbūtum, 3. 1) натраг дати, вратити: alci alqd. 2) дати ком оно што му се пристоји: r. alci fructum, quem meruit; testimonium. + + +rĕtrō, adv. (re), 1) уз речи и реченице што значе кретање, натраг, назад, натрашке: r. regredi; revocare; r. navem inhibere, натраг веслати; *r. dare lintea, натраг бродити. Отуда trop. longe et r. ponere alqd, не марити за што; pretium r. abiit, пала је; sententia vobis r. Versa est, окренула се на пређашње непријатељство; r. abhorrēre a re alqă (Lucr.), грозити се од чега; † r. vivere, лудо живети. 2) код глагола мировања, остраг, страга, озади: est mihi conclave r. in aedibus. Тако о прошлом времену, quod r. cst = што је за нама, што је прошло. Отуда = напротив. + + +†rĕtrŏăgo, ēgi, actum, 3. 1) натраг терати: r. capillos; trop. r. iram, стишати, ублажити. 2) окренути, изврнути, изопачити, изменити: ordinem; r. literas, тражити да се слова натрашке (почињући од последњег) изговоре. + + +rĕtrōcĕdo, 3. ићи натраг, повлачити се. + + +rĕtrorsum или rĕtrorsus, adv. (скраћено од retroversum, retroversus), 1) натраг, назад, натрашке. 2) наопачке, наопако. + + +*†rĕtrōversus и скраћено rĕtrorsus, adj. натраг окренут. + + +rĕtrorsum или rĕtrorsus, adv. (скраћено од retroversum, retroversus), 1) натраг, назад, натрашке. 2) наопачке, наопако. + + +*†rĕtrōversus и скраћено rĕtrorsus, adj. натраг окренут. + + +rĕtrūdo, —, (trūsum), 3. отиснути, одгурнути: alqm. Отуда part. rĕtrūsus, као adj. далек, удаљен, сакривен: res abditae et retrusae. + + +rĕtundo, tŭdi, tūsum (tunsum), 3. упр. отиснути; отуда 1) затупити, отупити: tela; gladios restrictos; trop. Ingenium retusum, туп. 2) trop. уставити, стишати, зауздати, ослабити и сл.: impetum; animum alcjs; improbitatem tuam; linguam, ућуткати. + + +Reudigni, ōrum, m. германско племе у северној Немачкој. + + +rĕus, i, m. и (ређе) rĕa, ae, f. 1) сваки који има парницу пред судом, отуда rei = странке; али обично = оптуженик, оптуженица, кривац: alqm reum facere, тужити; alqm in reos referre, у оптуженике уписати; eximere ex reis, опет избрисати; reus parricidii, оптужен због убиства најближег сродника; r. de vi, због насиља; r. eodem crimine. — 2) уопште кривац: reum agere alqm, окривити; reus culpae alienae; r. fortunae hujus diei, виновник данашње среће; r. suae partis tutandae, одговоран. Отуда *reus voti = чија је жеља испуњена, те је сад дужан испунити свој завет. + + +*†rĕvălesco, vălŭi, —, 3. 1) опет оздравити и опоравити се. 2) trop. Laodicea revaluit propriis opibus. помогла се, оснажила се; diplomata revalescunt, добијају опет своју стару важност. + + +rĕvĕho, vexi, vectum, 3. 1) натраг донети, довести: praedam. 2) обично у pass. натраг доћи, довести се, дојахати, добродити: revehi ad proelium; in castra; praeda revecta. 3) trop. ad superiorem aetatem revecti sumus, вратили смо се (у говору) на прошло време; famam ex Bithynia revexisti, донео си натраг. + + +rĕvello, velli, vulsum, 3. 1) ишчупати, отргнути, откинути, срушити и сл.: r. tela de corpore; arbor r. terrā; herbas; r. murum, срушити; r. terminos agri, преорати међу и даље преместити; *r. alqm morte, отргнути; revelli morte ab alqo; r. alqs urbe, одвести. — 2) раскинути, развалити, отворити: r. fores; claustra portarum, провалити; *r. humum = орати; r. vincula, раскинути. — 3) trop. r. alqm ab alqo, раставити; r. omnes injurias = заборавити. + + +*†rĕvēlo, 1. открити, обнажити: caput; ore revelato. + + +rĕvĕnĭo, vēni, ventum, 4. натраг доћи, вратити се (показује свршетак повратка; пор. redeo и revertor), опет доћи: domum; in urbem; r. cum alqo iu gratiam = помирити се. + + +rēvērā в. res 2. + + +†rĕvĕrbĕro, 1. натраг бацити, узбити, одбијати: saxa; iram fortunae. + + +rĕvĕrens, tis, adj. с comp. и sup. (part. од revereor), 1) смеран, пун поштовања: sermo erga patrem; alcjs; reverentissimus mei. — 2) *стидљив: os. + + +†rĕvĕrentĕr, adv. с comp. и sup. (reverens), смерно, с поштовањем. + + +rĕvĕrentĭa, ae, f. (reverens), бојазан која се рађа из поштовања (ретко из страха), поштовање, смерност: r. legum; judicis, поштовање закона, судија; praestare reverentiam alci, указати коме поштовање. Отуда = стид, страх: r. poscendi, стид искати што. + + +rĕvĕrĕor, vĕrĭtus sum, dep. 2. 1) од стида и поштовања бојати се, осећати бојазан (пор. timeo, metuo): r. suspitionem; mulier reveretur coetum virorum; r. multa adversa. 2) страх и поштовање према чему осећати, поштовати (пор. vereor): alqm; revereri opulentiam alcjs. + + +rĕverro, 3. (Plaut.). натраг чистити (метлом), рашчистити: alqd. + + +rĕversĭo, ŏnis, f. (revertor), 1) као грамат. term. t. преокретање, ἀιαστροφή (н. пр. mecum м. cum me). 2) враћање натраг, повраћај у путу и сл. 3) повратак: febrium. + + +rĕvertor (ретко rĕverto), perf. rĕverti (ретко reversus sum), sup. rĕversum, inf. rĕverti (ретко rĕvertĕre), 3. вратити се, повратити се (opp. proficiscor; показује почетак враћања, као што revenio показује свршетак, а враћање као трајна радња исказује се глаголом redeo; в redeo и revenio): reverti ex itinere; ad alqm; in castra; *nescit vox missa (изговорена) reverti; — окрепити се, збринути се, повратити се: r. ad sanitatem, опаметити се; r. in gratiam cum alqn = помирити се; *poena reversura est in caput tuum; r. ad propositum, вратити се на предмет разговора; revertitur ad commodum, тиче се користи. + + +rĕvertor (ретко rĕverto), perf. rĕverti (ретко reversus sum), sup. rĕversum, inf. rĕverti (ретко rĕvertĕre), 3. вратити се, повратити се (opp. proficiscor; показује почетак враћања, као што revenio показује свршетак, а враћање као трајна радња исказује се глаголом redeo; в redeo и revenio): reverti ex itinere; ad alqm; in castra; *nescit vox missa (изговорена) reverti; — окрепити се, збринути се, повратити се: r. ad sanitatem, опаметити се; r. in gratiam cum alqn = помирити се; *poena reversura est in caput tuum; r. ad propositum, вратити се на предмет разговора; revertitur ad commodum, тиче се користи. + + +rĕvĭdĕo, —, —, 2. (Plaut.) опет погледати: ad alqm. + + +†rĕvīlesco, —, —, 3. опет постати худ = изгубити вредност. + + +rĕvincĭo, vinxi, viuctum, 4. 1) *остраг везати: manus post terga revinctus, остраг везаних руку. 2) уопште свезати, привезати: alqm ad saxa; ancoras catenis, утврдити; r. latus ense, припасати; r. templum fronde, обавити; trop. r. mentem amore = залудити. + + +rĕvinco, vici, victum, 3. 1) *† победити, надвладати: alqm; conjurationem. 2) trop. оповрћи: crimina; alqm. + + +rĕvĭresco, vĭrŭi, —, 3. 1) опет зазеленити: silva r.; trop. senex revirescit, помлађује се. 2) trop. ојачати, осилити се: res nostrae revirescunt; senatus revirescit ad spem anctoritatis pristinae = сенат се нада да ће повратити свој стари углед. + + +rĕvīso, vīsi, vīsum, 3. опет огледати, отићи, походити: revise nos aliquando; r. aequor Atlanticum, опет бродити морем атлантским; r. quid illi agant; furor revisit, опет долази; *quae satis digna fortuna te revisit, пала ти је у део, agrum saepius r., чешће надгледати њиву. + + +rĕvīvisco, vixi, —, 3. оживети: ut revixisse aut renatum sibi quisque Scipionem imperatorem dicat, да је Сципион оживео или да се наново родио; — trop. res publica reviviscit, опоравља се; pennae avulsae reviviscunt, ишчупана пера опет израсту. + + +*†rĕvīvo, —, victūrus, 3. опет живети, оживети. + + +*rĕvŏcābĭlis, adj. (revoco), који се може натраг дозвати, повратити: telum non fuit revocabile. + + +*rĕvŏcāmĕn, ĭnis, n. (revoco), позивање натраг, опомена на повратак. + + +rĕvŏcātĭo, ōnis, f. (revoco), позивање натраг: a bello; trop. r. ad contemplandas voluptates. Напосе као реторска фигура = поновљено изговарање: verbi. + + +rĕvŏco 1. 1) опет или натраг позвати: alqm domum; r. alqm de suo cursu, ex itinere, e legatione; *r. fluctus, стишати. Отуда а) изнова позвати: † r. convivam in diem posterum; б) кога позвати да што понови, особ. глумца и сл.: r. actorem; r. praeconem; в) поновити: r. versus. — 2) довести, донети, учинити да се ко или што поврати: r. pedem, gradum, вратити се, spes revocat Samnites ad Caudium; r. capillos a vertice, шчешљавати косу од горе наниже. Отуда а) пређашње стање повратити, поновити: r. vires; pristinos mores; r. studia intermissa; б) кога од чега одвући, одвратити, одвраћати: r. alqm a consilio; a cupiditate; a tanto scelere; в) кога пли што у пређашње стање поставити, повратити се r. alqm ad spem. ком опет улити наду; r. se ad pristina studia, одати се пређашњим студијама; исто тако r. se ad industriam; r. sead se, опет к себи доћи, разабрати се; r. memoriam rei alcjs (revocari in memoriam rei alcjs), сетити се чега (подсећен бити); г) †r. praemia и сл. = нитраг искати; д) r. facta, promissum, тргнути натраг, порећи, опорећи; ђ) r. se, прибрати се или = искобељати се из какве неприлике. — 3) довести у неки одношај према чему, уредити по чему: r. rem ad suum arbitrium, решење о ствари себи задржати; r. omnia ad scientiam, о свему судити по захтевима науке; r. omnia ad suam gloriam, ad suam potentiam, у свему имати у виду само своју славу, своју моћ; r. animum или rationem ad veritatem, испитивати право стање ствари; r. rem ad sortem, пустити да коцка пресуди; r. rem ad manus, довести до боја; r. rem in dubium, довести у сумњу; r. alqd in lucem, изнети на видело; r. alqd in crimen, употребити што као тужбу против кога; r. alqd ad res suas, применити на себе. + + +rĕvŏlo, 1. одлетети, натраг летети: telum. + + +*rĕvŏlūbĭlis, adj. (revolvo), што се натраг одмотати, одваљати може: Fatorum nulli revolubile carmen. + + +rĕvolvo, volvi, vŏlūtum, 3. 1) одмотавати, одвијати, натраг ваљати: ventus revolvit aestum; luna revolvit se; r. fila (о Паркама), конац на вретену одмотати = судбу изменити. Отуда а) r, se или pass. revolvi = натраг се ваљати, окретати (о звездама, годинама, временима): revoluta dies, који се враћа; revoluta saecula, прошли векови; б) pass. revolvi. у што (горе) упасти, наићи на што и сл.: revolvi ad patris sententiam, доћи на очино мишљење; revolvi in eandem vitam, пасти у исти начин живота; res eo revolvitur ut etc, ствар ће дотле доћи да итд.; revolveris eodem, враћаш се на оно што си већ казао. — 2) напосе књигу отворити (одвити): librum; отуда = опет читати. — 3) trop. *† а) r. iter, истим путем натраг ићи; r. casus eosdem. исте незгоде препатити; б) r. alqd = ба) опет размислити; бб) опет спомињати. + + +*†rĕvŏmo, vŏmŭi,—, 3. натраг избљувати, повратити: fluctus; Charybdis vorat revomitque carinas. + + +rursus и (ређе) rursum (= revorsus од reverto), 1) натраг, назад: rursus prorsum cursare, трчати тамо-амо. 2) опет, изнова, наново (пор. iterum) dic rursum. 3) напротив, обратно, с друге стране: ut illae etc, sic hae rursus etc.; neque in bonis numerata neque rursus (а ни) in malis; cupere etoptare, r. autem angi et dolere. + + +rex, rēgis, m. (rego), 1) краљ: rex Albauus; regem alqm appellare, дати ком краљевску титулу; само rex = краљ персијски; regum rex = краљ Парћана; често у plur. = краљевска породица: post reges exactos; а напосе = краљевићи. За време републике имала је ова реч, кад се о Риму говорило, мрско значење деспота, узурпатора, тиранина; али сама реч без тога појма остала је као име неких свештених лица, особ. rex sacrificulus или sacrorum, који је приносио жртве, што су пре тога краљеви вршили. — 2) trop. а) *уопште владар, господар, поглавар и сл.: r. divûm hominumque = Јупитер; r. Stygius = Плутон; r. aquarum = Нептун; r. ferarum, лав; r. avium, opao; r. apum, матица; r. convivii; r. pueritiae, учитељ, васпитач; б) као почасни назив: r. Aeneas; в) уопште = господин, богаташ; често = патрон, заштитник у одношају према клијенту; г) као adj. = који влада: populum late regem (м. regentem). + + +Rhădămanthus (и Rhădămanththos), i, m. (Ῥαδάμανθυς), син Јупитеров и Еуронин, брат Минојев, због своје правичности после смрти постао један од судија у доњем свету. + + +Rhădămanthus (и Rhădămanththos), i, m. (Ῥαδάμανθυς), син Јупитеров и Еуронин, брат Минојев, због своје правичности после смрти постао један од судија у доњем свету. + + +Rhaeti в. Raeti. + + +Raeti (боље него Rhaeti), ōrum, m. народ измећу Дунава, Рајне и Леха у Тиролској и горњој Италији, северно од Пада. Земља им се звала Raetia (Rhaetia), ae, f. Отуда Raetĭcus и *Raetus, adj., ретски. + + +Rhaetĭa в. Raeti. + + +Rhamnŭs, untis, f. (Ῥαμνοῦς), место у Атици, на гласу због храма богиње Немезе (Nemesis), која се отуда зове Rhamnūsis, ĭdis, f. Отуда Rhamnūsĭus, adj. + + +rhapsōdĭa, ae, f. (ῥαψῳδία), тако се зове свака песма или књига Хомерове Илијаде и Одисеје. + + +Rhĕa1, ae, f, старо италско име; Rhea Silvia, кћи Нумитора, краља албанскога, мати Ромулова и Ремова (пор. llia). + + +Rhĕa2, ae, f. (Ῥέα), кћи Уранова и Гејина (Tellus), жена Кроновa (Saturnus), мати Јупитерова, Нептунова и Плутонова, Јунонина, Церерина и Вестина. Врло се често истоветује са именом Cybele (в. ту реч). + + +rhēda в. redea. + + +rhēdārĭus в. redarius. + + +rēdārĭus (или raedārĭus, погр. rhedarius), кочијаш. + + +Rhēdŏnes в. Redones. + + +Rēdŏnes (Rhedones), num, m. галско племе у Бретањи, у околини места Rennes. + + +Rhēgĭum (Rēgĭum), ĭi, n. (Ῥήγιον), варош на мореузу сицилском, сад Reggio. + + +rhēno в. reno2. + + +rēno2 или rhēno, ōnis, f. (галска реч), кожух са длаком споља), ношиво Гала и Германаца: renonum tegumentis utuntur. + + +Rhēnus, i, m. Рајна (река). + + +Rhēsus, i, m. (Ῥῆσος) трачки краљ који је дошао у помоћ Тројанцима, па је погубљен од Диомеда и Улиса. + + +rhētor, ŏrīs, m. (ῥήτωρ), учитељ речитости. + + +rhētŏrĭca, ae, или rhētŏrĭcrĭcē, ēs, f. (ῥητορική), говорништво, реторика (лат. ars dicendi, eloquentia). + + +rhētŏrĭcē, adv. (rhetoricus), говорнички, с говорничким накитом: r. loqui. + + +rhētŏrĭcōtĕros, adj. полатињен облик од (ῥητορικώτερος) као comp. уз rhetoricus. + + +rhētŏrĭca, ae, или rhētŏrĭcrĭcē, ēs, f. (ῥητορική), говорништво, реторика (лат. ars dicendi, eloquentia). + + +rhētŏrĭcus, adj. (ῥητορικός), 1) реторски: ars rh. и само rhetorica. 2) говорнички: doctores rhetorici = rhetores; libri rhetorici, књиге, из којих се учи говорништво (у истом значењу и subst. rhētŏrĭci, ōrum, m. и rhētŏrĭca, ōrum, n.). + + +†rhīnŏcĕrōs, ōtis, m. (ῥινοκέρως), носорог. + + +Rhīnŏcŏlūra, ae, f. (Ῥινοκόλουρα), варош на јужној обали Средоземнога мора, рачуни се кадшто у Мисир, кадшто у Сирију, сад El-Arisch. + + +Rhinthōn, ōnis, m. (Ῥίνθων), грчки песник из александријског доба који је обрађивао трагичне предмете у веселом облику. + + +Rhion или Rhĭum, ĭi, n. (Ῥίον) главина у Ахаји, према главини. Antirrhium. + + +Rhīpaeus или Rhĭphaeus, adj. (Ῥιπαῖος): montes Rhipaei, планине (од чести баснословне) на далеком северу или западу земље (пор. Hyperborei). + + +Rhīpaeus или Rhĭphaeus, adj. (Ῥιπαῖος): montes Rhipaei, планине (од чести баснословне) на далеком северу или западу земље (пор. Hyperborei). + + +Rhion или Rhĭum, ĭi, n. (Ῥίον) главина у Ахаји, према главини. Antirrhium. + + +Rhīzĭnĭum, ĭi, n. или Rhīzōn, ōnis, m., варош у Илирији, сад Рисан у Боци Которској. Отуда Rhīzĭnītae, ārum. m. становници Ризиније. + + +rhō, n. indecl. (ῥῶ), грчко име писмена R. + + +Rhŏda, ae, f. варош у источној Хиспанији. + + +Rhŏdănus, i, m. река у Галији, сад Рона. + + +Rhŏdŏpē, ēs, f. (Ῥοδόπη), племена у Тракији, сад Доспат Даг (Деспотова Гора). + + +Rhŏdos или Rhŏdus, i, f. (Ῥόδος), на гласу острво близу обале малоазијске, и варош истога имена. Отуда 1) Rhŏdĭus, adj. и subst. Rhŏdĭi, ōrum, становници Рода. 2) † Rhŏdĭensis, adj. и subst. Rhŏdĭenses, ĭum, m., Рођани. + + +Rhŏdos или Rhŏdus, i, f. (Ῥόδος), на гласу острво близу обале малоазијске, и варош истога имена. Отуда 1) Rhŏdĭus, adj. и subst. Rhŏdĭi, ōrum, становници Рода. 2) † Rhŏdĭensis, adj. и subst. Rhŏdĭenses, ĭum, m., Рођани. + + +Rhoetēum, i, n. (Ῥοίτειον), варош и главина у Троади, на Хелеспонту. Отуда *Rhoetēus, adj. = тројански; subst. Rhoetēum, i, n. море око оне главине. + + +Rhoetus, i, m. (Ῥοῖτος), 1) име неког гиганта. 2) име неког кентаура. + + +rhombus, i, m. (ῥόμβος), 1) врачарско коло, точак. 2) нека морска риба. 3) † математичка фигура, ромб. + + +rhomphaea, ae, f. (ῥομφαία), дугачко метаће копље (или дугачки двосечни мач) варварских народа. + + +Rhōsos, i, f. (Ῥῶσος), варош у Киликији. Отуда Rhōsĭăcus, adj. + + +rhythmĭcus, adj. (ῥυθμικός), што се ритма тиче, ритамски; као subst. rhythmĭcus, i, m.,учитељ ритма; в. rhythmus. + + +†rhythmus, i, m. (ῥυθμός), (Цицерон место тога служи се речју numerus, в. ту реч 3), сразмерност, такт, благогласност, хармонија у музици или говору. + + +rīca, ae, f, рубац, покривало што су га римске жене на глави посиле, па се отуда спуштало на рамена, те се њиме цело тело могло покрити. + + +rīcīnĭum, ĭi, n. (rica), мање покривало, особ. за короту. + + +rictŭs, ūs, m. и (ретко) rictum, i, n. (ringor), јако отворена уста (особ. при смејању). зјало: код животиња ждрело: *risu diducere rictum; *sint modici rictus, Ovid., не треба јако развалити уста; *r. serpentis; *Cerberei. + + +Rĭdagnus, мала река у Партији, сад Аџи-Су. + + +rīdĕo, rīsi, rīsum, 2. 1) intrans. смејати се (уопште; пор. cachinnor): r. in re alqā, смејати се чему; ridentem dicere verum, у шали; *r. alci, насмешити се на кога. Отуда trop. о стварима, а) бити ведар, лепо изгледати, допадати се и сл.: tempestas ridet, лепо је време; *omnia nunc rident, све је пријатно за око; domus ridet argento, сја се од сребра; ille terrarum angulus mihi ridet = допада ми се; б) смешити се, повољан бити: fortuna mihi ridet. — 2) trans. смејати се, подсмевати се, ругати се. коме или чему, исмејати кога или што: r. alqm или alqd; ridendus, смешан. Отуда а) смејати се с тријумфом: r. muneribus aemuli, смејати се даровима такмаца (што су лошији); б) r. alqm, осмехнути се на кога пријатељски; в) презирати, не водити бриге о чему. r. perjuria; sapiens ridet damna; г) haec non rideo, то не говорим за шалу, није ми до смеха. + + +rīdĭbundus, adj. (rideo) (предкл.), који се смеје. + + +ridica, ae, f. острога (за подупирање винове лозе). + + +rīdĭcŭlārĭus, adj. (ridiculus) (предкл. и касно), смешан; само као subst. а) rīdĭcŭlārīa, ōrum, n. лакрдије; б) rīdĭcŭlārĭus, ĭi, m. лакрдијаш. + + +rīdĭcŭlē, adv. (ridiculus), 1) смешно. 2) шаљиво. + + +rīdĭcŭlōsus, adj. са sup. (ridiculus) (предкл. и касно), шаљив, смешан. + + +rīdĭcŭlus, adj. (rideo), који на смех побуђује, 1) у злу смислу, смешан, вредан да му се подсмева: homo; res; esse ridiculo (dat.) или pro ridiculo, бити на подсмех. 2) у добру смислу, шаљив, смешан: homo; res; dictum. Напосе 3) subst. а) rīdĭcŭlus, i, m. шаљивац, лакрдијаш; б) rīdĭcŭlum, i, n. а особ. у plur. rīdĭcŭla, ōrum, n. шала, досетка. + + +rĭgens, ntis, adj. (part. од rigeo), укочен од зиме: pars terrae; omnia rigentia gelu; saxa rigentia, голе стене; animus r., упоран. + + +rĭgeo, gŭi, —, 2. укочити се, укрутити се, особ. од зиме: r. frigore; corpora rigent omnibus; *oculi rigent. Отуда = стршити: pars summa; arbor; mons; comae rigent, накострешила се. + + +*rĭgesco, gŭi, —, 3. (rigeo), укочити се, укрутити се, стршити. + + +rĭgĭdē, adv. (rigidus), 1) укочено. 2) управо: pilam r. mittere. 3) trop. строго. + + +†rĭgĭdo, 1. (rigidus), укочити, укрутити. + + +rĭgĭdus, adj. с comp. sup. (rigeo), 1) укочен, крут, непомичан, особ. од зиме: silex; aqua (лед); membra; r. cornu; hasta; *frigus r., што кочи; исто тако и mors r. Отуда *што управо стоји: columna; quercus; capilli, накострешена. — 2) trop. (понајвише *†), а) тврд, непоколебљив, непокретан: innocentia; mens; неуглађен, крут, неотесан: mores; в) строг, опор: satelles; custos; imperium; Mars; г) чврст, отврднуо, крепак: Sabini. + + +rĭgo, 1. 1) (ретко) воду или уопште какву течност у цевима куда одводити: r. aquam per agros. 2) наквасити, навлажити: r. hortum fonte; imbres rigant terras. + + +Rĭgŏdūlum, i, n. варош у земљи Тревира, нареци Мозели. + + +rĭgor, ōris, m. (rigeo), 1) тврдоћа, крутост, укоченост, особ. од зиме: r. Alpinus; r. septemtrionis, укоченост од зиме на северу; r. ferri. 2) *†а) строгост, опорост: т. disciplinae veteris; б) укоченост у понашању: *tuus iste rigor. + + +*†rĭgŭus, adj. (rigo), 1) наквашен, натопљен водом: hortus. 2) који натопљава, кваси: amnis. + + +rĭma, ae, f. пукотина, пуклина, расцеп: rimas agere или *ducere, испуцати; *r. ignea, муња. Отуда trop. а) plenus rimarum sum (Com.) = проливен сам на језику, не могу ништа прећутати; б) = изговор: reperire alqam rimam. + + +rīmor, dep. 1. (rima), 1) рити, прерити: r. terram rastris, прекопати; sues rimantnr terram. 2) trop. тачно претрести, истраживати и сл.: *vultur viscera rimatur epulis (за јело); *canes elatis rimantur naribus auras, уздигнутом губицом њуше; — уходити: secreta. + + +*†rĭmōsus, adj. (rima), пун пукотина, распуцан, расушен: fores rimosae; cymba; trop. aures rimosae, о ономе који све што чује, одмах сваком прича, који ништа не уме прећутати. + + +ringor, —, dep. 3. разјапити уста, зијати, зубе кезити; отуда trop. срдити се, потајно се љутити. + + +rīpa, ae, f. обала, брег реке (пор. litus); *кадшто и = морски брег. + + +Rĭpaeus в. Rhipaeus. + + +Rīphaeus в. Rhipaeus. + + +rīpŭla, ae, f. (dem. од ripa). + + +riscus, i, m. (ῥίσκος) (Ter.) ковчег. + + +rīsĭo, ōnis, f. (rideo) (Plaut) = risus. + + +*rīsor, ōris, m. (rideo), који се смеје, руга. + + +rīsŭs, ūs, m. (rideo), смех, смејање: risum movere, commovere, concitare, facere, risus edere, смех побудити; risum dare или praebere alci, насмејати кога; *alqd in risum vertere, смешним начинити; risui sorori fuit, била је сестри на подсмех; risu alqd excipere, смејати се чему; *risum tollere, ударити у смех; *risum tenere, уздржати се од смеха. + + +rītē, adv. (ritus), 1) по верском обичају, по прописаним обредима, као што вера захтева (пор. recte): r. colere deos; r. mactare bidentes. 2) уопште као што треба, право, ваљано: *rebus r. paratis, пошто је све добро спремљено било; rite (с правом) eum beatum dicimus. + + +rītŭs, ūs, m. 1) стари верски обичај, обред при служби божјој (пор. consuetudo, mos): mos et r. sacrorum. 2) уопште обичај, начин, скоро само у abl. sing. са gen. или adj. = као, попут: ritu mulierum, као жене; pecudum ritu, као марва; ritu barbarico; referre ritus Cyclopum, подражавати обичајима Киклопа. + + +*†rīvālis, adj. (rivus), упр. који има заједничко право на употребу потока, па отуда супарник у љубави (пор. aemulus): amare sine rivali, љубити особу или тежити за каквом стварју коју нико други неће. + + +rīvālĭtās, ātis, f. (rivalis), супарништво у љубави. + + +rĭvŭlus, i, m. (dem. од rivus), поточић. + + +rīvus, i, m. поток: *rivi lactis; *rivi lacrimarum; †rivi sanguinis. Отуда = канал, водовод, олук: deducere rivum, спровести; *claudite jam rivos. + + +rixa, ae, f. препирка, распра, кавга, инат, свађа (где често и до боја дође; пор. altercatio, jurgium): r. ut inter vinolentos; rixae immodicae. + + +†rixātor, ōris, m. (rixa), кавгаџија. + + +rixor, dep. 1. (rixa), препирати се, инатити се, свађати се: cum alqo de re alqā; de lana caprina = због ситнице. + + +*rōbīgĭnōsus, adj. (robigo), зарђао. + + +rōbīgo1 (rūbīgo), gĭnis, f. (rubeo), 1) рђа на металима (уопште; пор. aerugo, ferrugo); *црно на зубима. Отуда trop. = мана, рђава навика, особ. нерад: ingenium longā robigine laesum torpet. 2) болест на житу, медљика. + + +Rōbīgo2 (Rūb.), ĭnis, f. или Rōbīgus (Rūb.), i, m. божанство римско које су призивали да отклони медљику од жита. + + +rōbŏrĕus, adj. (robur), храстов: pons. + + +rŏbōro, 1. (robur), оснажити, поткрепити: artus; trop. r. vocem; aetatem; conjurationem. + + +rōbŭr (стар. облик rōbus), rōbŏris, n. (осн. RO, грчк. ῬΩ-ννυμι, ῬΩ-μη), 1) храстовина (пор. quercus): navis ex robore facta; — као слика тврда и окорела срца: illi r. et aes triplex circa pectus erat, Hor. Отуда а) *свака врста тврда дрвета; б) ствар од храстовине, као = копље, клупа, батина и сл.; а особито од Сервија Тулија начињен подземни затвор где су велики злочинци (особито велеиздајници) затварани и губљени; који је назван по њему и Tuilianum. — 2) trop. а) јачина, снага, тврдоћа и физичка: r. ferri; saxi; satis aetatis atque roboris habere; — и душевна: r. animi; virtutis; r. oratorium; б) језгра: robora poditum; r. exercitus; robora populi, изврсни мужеви у народу. + + +rōbustus, adj. с comp. и sup. (robur), 1) храстов. 2) чврст, јак, снажан (да издржи и да одоли; пор validus, firmus): homo: corpus; vires; r. animus; fortitudo. + + +rōdo, si, sum, 3. 1) гристи, глодати: reliquias cibi; vitem, r. pollicem dente; *flumen rodit, ripas, подлокати; ferrum robigine roditur, троши се. 2) trop. опадати, оговарати, клеветати: absentem amicum. + + +*rŏgālis, adj. (rogus), што се тиче спалишта, ломаче, спалишни: flamma. + + +rŏgātĭo, ōnis, f. (rogo), 1) (ретко) молба. 2) као реторска фигура, питање. 3) term. t. питање управљено на народ ради закона који треба предложити, законски предлог: rogationem ad populum ferre. + + +rŏgātĭuncŭla, ae, f. (dem. од rogatio), мало питање. + + +rŏgātor, ōris, m. (rogo), 1) †молилац 2) који пита народ, предлагач који подноси народу предлог закона. 3) rogatores зваху се у комицијама (скупштинама) људи што су носили ковчежиће у које су купили гласове по центуријама, скупљачи гласова. + + +rŏgātŭs, ūs, m. (rogo), молба, само у abl. sing. са pron. possess. или са gen.: meo, tuo, illius rogatu, на моју, твоју, његову молбу. + + +rŏgĭtātĭo, ōnis, f. (rogito) (Plaut.) питање, запиткивање. + + +rŏgĭto, 1. (intens. од rogo), питати, запиткивати: multa super alqo, Virg. + + +rŏgo, 1. (осн. ROG, грч. ΟΡΓ, отк. ορέγω), 1) кога за што молити, замолити (особ. себи равна; пор. oro), или крепкије, од кога што искати: r. alqm auxilium, beneficium; r. alqm res turpes; r. alqm ut audiat, ne abeat; r. Alqm finem orandi faciat, да престане молити; †r. pro alqo. — 2) чији одговор или мишљење искати, тј. кога што питати, упитати: r. alqm alqd; multa rogatus, за много штошта запитан; mene rogas, још ме питаш?; (ретко) r. alqd de alqo, питати кога за што; r. alqm de re alqā, то исто; rogo cur hoc dixeris; respondere roganti. Напосе term. t. а) (обично о сенаторима) r. alqm sententiam, питати кога за његово мишљење; primus rogatus sum sententiam, ja сам први био питан за мишљење; б) r. populum или r. legem или само rogare, питати народ ради ког законског предлога, предложити закон, поднети предлог закона. Отуда уопште предложити: r. alci provinciam, да се ком даде провинција као намеснику; в) r. populum magistratum или само r. magistratum, питати народ ради избора каквог чиновника или поглавара, предложити ради избора: r. consules; tribunos plebis; mortuo rege. Pompilio Tullum Hostilium populus regem interrege rogante (на предлог привременог краља) comitiis curiatis creavit; г) r. milites sacramento, војнике заклетвом обвезати. + + +rŏgus, i, m. спалиште, ломача, гомила запаљивих ствари, на које се меће оно што ће се спалити; *carmina effugiunt rogos = неће бити уништени. Отуда meton. = гроб. + + +Rōma, ae, f., град Рим. Отуда Rōmānus, adj.; напосе Romano more loqui = искрено говорити; subst. Rōmānus, i, m. Римљанин: у plur. Римљани = римски народ; често Romanus = римски војвода. + + +Rōmŭlus, i, m., оснивач и први краљ римски, по причи син бога Марта и Peje Силвије. Отуда 1) *Rōmŭlĕus, adj. = римски. 2) Rōmĭlĭus или Rŏmŭlĭus, adj.: Romilia tribus. 3) *Rōmŭlus, adj. = римски. 4) *Rōmŭlĭdēs, ae, m., мушки потомак Ромулов, у plur. = Римљани. + + +rōrārĭi, ōrum, m. нека врста младих лако наоружаних војника који су у војсци обично за тријаријима стајали, обично први ударали, па се после опет за тријарије заклањали. + + +*rōrĭdus, adj. (ros) = roscidus. + + +*rōrĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (ros-fero), росоносан. + + +*rōro, 1. (ros), 1) intrans. а) росити: rorat, пада роса; lacrimae rorantes, што капљу као роса; б) капати, цурити: comae, pennae rorant, с косе, с крила цури вода; rorabant sanguine vepres, крв је цурила с трњака. 2) trans. оросити, поквасити, овлажити: genas lacrimis. + + +rōs, rōris, m. 1) роса: r. cadit; r. nocturnus; *rores *о свему што капље: rores pluvii, кишни облаци; r. liquidus, vivus, о води; r. lacrimarum; rores sanguinei, капље крви; r. vitalis, млеко (с погледом на насишче); r. Arabus или Syrius, балсам. — 2) r. marinus *и r. maris или само ros = рузмарин. + + +rŏsa, ae, f. 1) ружа; collect. венци од ружица, руже: reticulum plenum rosae; pulvinus rosā farctus: in rosa, ружом увенчан или на ружама лежећи (на гозби); често trop. vivere in rosa = живети у сласти и весељу. 2) trop. (Plaut.) као реч одмила, mea rosa! 3) *ружични бокор: flores rosae. + + +†rŏsācĕus, adj. (rosa), ружичан, од ружа: corona; oleum. + + +rŏsārĭus, adj. (rosa), ружичан, од ружа: cena, с ружичним мирисима. Отуда subst. rŏsārĭum, ĭi, n. ружама засађено место, ружичњак. + + +Roscĭus, име римскога племена. Најпознатији су: 1) Sextus Roscius из Америје (Amerinus), млад човек, кога је Цицерон бранио, гадном плетком оптужен да је свог оца убио. 2) Quintus Roscius Gallus, славан глумац, вршњак и пријатељ Цицеронов. 3) Lucius Roscius Otho. пучки трибун год. 67 пр. Хр., виновник закона rex Roscia theatralis, да витезови (equites) у позоришту имају засебно почасно место на четрнаест предњих клупа. Отуда Roscĭānus или Roscĭus, adj. + + +roscĭdus, adj. (ros), росан, а) = пун росе, роснат, росан: dea roscida = Aurora; Iris r. pennis; pruina r., poca; mella roscida, што капље; б) = орошен, поквашен: saxa roscida rivis. + + +Roscĭus, име римскога племена. Најпознатији су: 1) Sextus Roscius из Америје (Amerinus), млад човек, кога је Цицерон бранио, гадном плетком оптужен да је свог оца убио. 2) Quintus Roscius Gallus, славан глумац, вршњак и пријатељ Цицеронов. 3) Lucius Roscius Otho. пучки трибун год. 67 пр. Хр., виновник закона rex Roscia theatralis, да витезови (equites) у позоришту имају засебно почасно место на четрнаест предњих клупа. Отуда Roscĭānus или Roscĭus, adj. + + +Rōsĕa, ae, f. предео у Сабинској у близини места Reate. Отуда Rōsĕus или Rōsĕănus, adj. + + +*rŏsētum, i, m. (rosa), ружични сад, ружичњак. + + +rŏsĕus, adj. (rosa), 1) ружични, од ружица: vinculum, венац. 2) ружичне боје, ружичаст: r. nitor; dea r. = Aurora; — о телу или појединим деловима његовим да се означи млађана свежина и лепота њихова: rosea labella; os roseum; cervix rosea. + + +rosmărīnus в. ros. + + +rostrātus, adj. (rostrum), кљунат, што има rostrum (в. ту реч); особ. navis rostrata, лађа што је на предњем делу имала шиљак налик на кљун (rostrum); columna rostrata, стуб подигнут на римском тргу (forum) на успомену победе, коју је конзул Дујилије над Картагињанима добио, искићен кљуновима отетих бродова: corona rostrata (= corona navalis), венац даван као награда за храброст на мору, искићен златним кљунићима од лађа. + + +rostrum, i, n. (rodo), 1) кљун птичји, рило или губица друге животиње: r. avis; cameli; delphini; lupi; suis; често презорно у простом говору и о човеку = уста. 2) о предметима што су налик на кљун, н. пр. криви виноградарски нож, чекић, плуг и сл.; а особ. кљун на лађи, тј. шиљаста оздо на предњем делу брода утврђена мотка од гвожђа или бакра, за пробијање непријатељских лађа. Отуда 3) rostra, ōrum, n. говорница на римском тргу (forum), накићена кљуновима од бродова, отетих г. 338 пр. Хр. од побеђених Антијана (Antiates) и простор око ње: in или pro rostris, на говорници; escendere in rostra; descendere de rostris. + + +rŏta, ae, f. коло, точак. Напосе 1) а) = колски точак; *meton. за читава кола: rota solis; б) лончарско коло: curreute rotā (док се коло окреће) cur urceus exit; в) точак за мучење и смртне казне: in rotam escendere; trop. versari in rota amoris = бити мучен од љубави; г) точак среће (= непостојанство, променљивост): r. fortunae. — 2) коло, круг; r. solis. — 4) коло (при утркивању): septima rota, кад се седми пут оптрчава тркалиште. + + +rŏto, 1. (rota), 1) trans. вртети, окретати унаоколо: telum funditor habenā rotat; *flammae rotant fumum; *ensem, замахивати. 2) intrans. (ретко) вртети се, котрљати се: saxa rotantia. + + +rŏtŭla, ae, f. (dem. од rota), мали точак, мало коло. + + +rŏtundē, adv. (rotundus), 1) округло. 2) trop. заокругљено, добро састављено (о говору). + + +rŏtundo, 1. (rotundus), окружити, округлим начинити, заоблити: alqd; trop. mille talenta rotundentur = нека буде равно хиљаду талената. + + +rŏtundus, adj. (rota), 1) округао, што има облик точка или лопте (кугле): r. coelum; r. mundus (пор. globosus, orbiculatus, teres). 2) trop. заокружен у моралном погледу, о мудрацу: homo r., савршен (јер је округли облик важио као најсавршенији). 3) о стилу и изразу, заокружен, течан, углађен: *Grajis dedit ore rotundo Musa loqui. + + +Roxānē, ēs, f. кћи Персијанца Оксијарта, жена Александра Великога. + + +*rŭbĕfăcĭo, fĕci, factum, 3. црвенити, црвеним начинити: setas sanguine; rubefacta cruore. + + +*rubens, tis, adj. с comp. (part. од rubeo), црвен, румен, црвенкаст: uva; ver; особ. румен од стида: ore rubente. + + +rŭbĕo, bŭi, —, 2. (ruber), црвенети се, руменети се: rubent ocelli flendo; особ. од стида. + + +rŭbĕr, bra, brum, adj. (ocn. RU, отк. и rufus и rutilus), црвен: sanguis; flamma; Aurora: crocus; leges rubrae, с црвеним натписом (пор. rubrica). Особ. mare rubrum, Црвено море, арапски и персијски залив; Saxa rubra, место у Хетрурији. + + +*†rŭbesco, rŭbŭi, —, 3. (rubeo), поцрвенети, поруменети: Aurora; особ. = од стида поцрвенити. + + +*rŭbēta1, ōrum, n. (rubus), купина. + + +*†rŭbēta2, ae, f. (rubus), нека врста отровних жаба, што живе у трњацима. + + +rŭbĕus, adj. (rubus), купинов: virga. + + +Rŭbi, ŏrum, m. варош у Апулији. + + +Rŭbĭco, ōnis, m, мала река у Италији, пре Августа граница између Италије и Галије цисалпинске, на гласу због Цезарова прелаза преко ње у почетку грађанскога рата. + + +*rŭbīcundūlus, adj. (dem. од rubicundus), руменкаст. + + +rŭbĭcundus, adj. с † comp. (rubeo), румен, црвен, жаркаст: os; *Ceres (о житу); *corna; *Priapus, црвеном бојом намазан. + + +rŭbĭdus, adj. (rubeo), угасито црвен. + + +rūbīgo в. robigo. + + +rŭbor, ōris, m. (rubeo), црвêн, црвенило, румêн, руменило: medicamenta ruboris, црвенило (за мазање лица); alqm in ruborem dare (Plaut.) = избити да поцрвени. Напосе румен стида; отуда = стидљивост, срамежљивост: rubor suffunditur ei, црвени од стида; res est mihi rubori, стидим се тога; afferre alci ruborem, застидети кога. Отуда. meton. = срамота, брука: minor r. est in juris iniquitate, мања је срамота кад је суд неправедан; duae res ei rubori (на срамоту) fuere. + + +*†rubrĭca, ae, f. (ruber), 1) црвена земља. особ. црвена креда, црвени плајваз. 2) обично црвеним мастилом написани наслов (садржај) кога закона: se ad rubricas transferre = одати се на изучавање закона. + + +rŭbus, i, m. црна јагода, купина (и грм и плод). + + +†ructābundus, adj. (ructo), подригујући. + + +ructo, 1. и ructor, dep. 1. 1) intrans. ригати: r. alci in os. 2) trans. изригати, ригајући избљувати: partem exiguam cenae; trop. презирно, r. versus. + + +ructo, 1. и ructor, dep. 1. 1) intrans. ригати: r. alci in os. 2) trans. изригати, ригајући избљувати: partem exiguam cenae; trop. презирно, r. versus. + + +†ructŭōsus, adj. (ructo), ко непрестано рига. + + +†ructŭs, ūs, m. (ructo), ригање, подригивање. + + +rŭdens, ntis, m. јако лађарско уже, једек, паламар. + + +Rŭdĭae, ārum, f., варош у Калабрији, родно место Енијево. Отуда Rŭdīnus, adj. и subst. Rŭdīni, ōrum, m. Рудијани. + + +†rŭdĭārĭus, ĭi, m. ислужени гладијатор, в. rudis. + + +rŭdīmentum, i. n. (rudis), први почетак, покушај: primum regni puerilis r.; prima castrorum rudimenta. прва служба; r. adolescentiae ponere, покушати прву млађану снагу. + + +rŭdis1, adj. 1) сиров, пресан, необрађен, прост (у првобитном стању, човечјом руком и вештином још неизмењен): ager; materies; lana, aes rude (као супротност кованом или обрађеном металу); rudes capilli, ненакићена, неуглађена; r. vox, stilus, vita; rude saeculum. 2) о људима = невешт, неискусан, неотесан, неспособан и сл.: r. dicendi; literarum; често r. in re alqā (ретко ad rem alqam), *animi rudes = што љубав још не познају; исто тако и puella r. = dextra r. = што још није крв проливала; r. Amphitrite = море којим се још није пловило. + + +rŭdis2, is, f. танак штап, нека врста штапова за борење (рапијера). којим су се војници а особ. гладијатори у борењу вежбали; такав штап је даван ислуженим гладијаторима као знак вештине или потпуног ослобођења од борења, чим је бивао отпуштен и постајао слободан (в. rudiarius): rude donari; accipere rudem. + + +rŭdo, rŭdīvi, rŭdītum, 3. о животињама, рикати, дерати се, особ. о магарцу; али и о лаву, јелену, ретко о човеку, *prora rudens, што шкрипи. + + +rūdŭs или †raudŭs, ĕris, n. 1) мали комад руде, камена, земље итд.: rudere pingui (масном земљом) saturare terram. 2) у plur. rūdĕra, rum, n. развалине од старих зграда, сурвине. + + +Rŭfrae, ārum, f. варош у Кампанији. + + +Rūfŭli, ōrum, m., звали су се они војни трибуни које је војвода у табору именовао; а које је народ у Риму у скупштини бирао, звали се Comuniti. + + +rūfŭlus, adj. (dem. од rufus), црвенкаст: homo r., риђобрадац. + + +rūfus 1) adj. црвен, особ. риђ; о људима = риђокоси, риђобради. 2) римски придевак, в. Caelius, Curtius, Rutilius. + + +rūga, ae, f. бора, мрска, мрежотина, особ. на лицу. Отуда trop. да се означи старост: non rugae auctoritatem arripere possunt; или жалост: tunc ruga tristis abit; или намргођено лице, срдитост: hoc trahit rugam = на ово се мргодиш. + + +Rugĭi, ōrum, m. германско племе на Балтичком мору. + + +rūgo, 1. (ruga), набирати се, купити се у боре: pallium rugat. + + +*†rūgōsus, adj. (ruga), пун бора, набран, шкорав: genae; senecta; r. cortex, храпава. + + +rŭīna, ae, f. (ruo), 1) падање, пад, а особ. = рушење зграде: incendium ruinā exstinguere, рушењем кућа; dare (facere, trahere) ruinam, срушити се, попадати. 2) нападај, удар, навала: primi ruinam dant, залете се један на другога. 3) trop. а) пад, пораз, смрт, пропаст, несрећа и сл.: r. rerum nostrarum; r. Cannensis; *ille dies utramque ruinam ducet = донеће смрт за нас обојицу; r. fortunarum, пропаст новчана; edere ruinam, несрећу нанети; б) као pestis и сл., особа што несрећу доноси: Clodius r. rei publicae; в) coeli ruina = жестока непогода. 4) особ. у plur. развалине, рушевине, сурвине: ruinae templorum. + + +rŭīnōsus, adj. (ruina), 1) трошан, слаб, што ће да се сруши: aedes. 2) *порушен: domus. + + +rŭmex, ĭcis, m. и f. кисељак (биљка). + + +rūmĭfĭco, 1. (rumor-facio) (Plaut.) говором разносити, хвалити: alqd. + + +Rūmīna, ae, f. (ruma = дојка), богиња дојиља код Римљана. Отуда Rūmīnālis, adj. (само са ficus или arbor Ruminalis), смоква под којом су по причи нађени Ромул и Рем, где их вучица доји. + + +rūmĭnātĭo, ōnis, f. (rumino), преживање: trop. = понављање истога разговора: de ruminatione quotidiana. + + +*†rūmĭno, 1. или rūmĭnor, dep. 1. (ruma = дојка), преживати: herbas; trop. нешто више пута спомињати, причати. + + +*†rūmĭno, 1. или rūmĭnor, dep. 1. (ruma = дојка), преживати: herbas; trop. нешто више пута спомињати, причати. + + +rūmor, ōris, m. 1) сваки шум, лупа, шобот: rumore secundo = сретним веслањем. 2) неразговетни жамор светине, мрмљање, жамор, жагор, брујање. 3) говор светине о чему, а) = глас (пор. fama): r. serpit, шири се; r. affertur de alqā re; r. est, говори се; б) јавно мишљење, глас народа, име, глас (какав иде за ким): adverso rumore esse или *flagrare, бити злогласан; claro apud vulgum rumore esse, имати добар. глас; — r. secundus = гласно одобравање. + + +rumpo, rūpi, ruptum, 3. 1) сломити, пребити (особ. какву гипку ствар; пор. frango), раскинути, раздерати и сл.: r. vincula или catenas, раскинути окове или ланце; r. vestes. подерати, раздерати; r. claustra, развалити; r. pontem, раскинути. Отуда а) *r. nubem, провалити; r. guttura cultro, пресећи; praecordia ferro, пробости; r. funem или r. colla securi, одсећи, откинути. б) често *= учинити да што пуца: hiems rumpit saxa = од зиме пуцају стене; messes rumpunt horrea = кошеви су пуни хране да се провале. Напосе r. se или pass. rumpi = пући, распући се: rumperis et latras, хоћеш да пукнеш од силног викања; особ. trop. пуцати од једа, зависти и сл. = једити се, лутити се: rumpi invidiā; в) = продрети: aciem; г) силом отворити, пробити; aditum: ferro per hostes viam; imber se rumpit nubibus, пробија из облака; inter nubila se rumpunt radii, продиру кроз облаке. Отуда *r. fontem, отворити извор; *r. voces, пустити глас; *questus. ударити у туговање. — 2) trop. а) прекршити, повредити: fidem; jus gentium; б) нарушити, укинути, уништити: testamentum; leges; foedus; в) прекинути, нарушити: somnum; silentia; r. moras, даље не оклевати. + + +rūmuscŭlus, i, m. (dem. од rumor), говоркање: r. hominuin. + + +rūna, ae, f. (сумњиво), нека врста метаћег копља. + + +runcĭno, 1. (Plaut.), остругати (рендеисати); trop. преварити, обманути: alqm. + + +rŭo, rŭi, rŭtum (part. rŭĭtūrus), 3. 1) intrans. падати, рушити се: aedes ruunt; murus ruit; *pugnantes ruunt; aether или coelum ruit, небо се провалило; Troja ruit, пропада; prov. quid si coelum ruat? (о нечему што се не да замислити). Отуда а) = брзо јурити, грунути, устремити се и сл.: fugientes ruunt in castra; ad portas; *flumina ruunt per campos; *nox ruit Oceano = диже се брзо из Океана (кад се смркава); напротив nox ruit = спушта се доле, бежи (кад свиће); исто тако dies или sol ruit, дан брзо пролази; trop. ruere in exitium, in pejus; quo ruitis. куд’ сте нагли?; б) trop. = пропасти: res publica ruit; reum ruere passus est. — 2) trans. оборити, срушити, свалити, обалити: alqm; imbres ruunt antennas. Отуда а) *r. ossa et cinerem, брзо однети; *r. divitias aerisque acervos, пограбити, навући; б) узбуркати: venti ruunt mare; mare ruit arenam, покреће песак са дна (кад је бура); в) у правничком говору term. t. rūta caesa, n. caedo. + + +rūpes, is, f. (rumpo), стена (ocofi. стрменита), крш, гребен (шиљаста и стрма стена у мору; пор. cautes, saxum, scopulus): sub ima rupe, у пећини. + + +Rŭpĭlĭus, име римскога, племена: 1) неки Rupilius спомиње се као глумац. 2) лекар за времена Цицеронова. 3) Publius Rupilius, конзул г. 132 пр. Хр., пријатељ млађега Сципиона Афричког, довршио је рат с робовима на Сицилији. 4) Publius Rupilius Rex, савременик Хоратијев. + + +ruptor, ōris, m. (rumpo), који ломи: r. foederis, pacis, нарушилац. + + +*†rūrĭcŏla, ae, comm. (ruscolo), који ради земљу или на селу живи, сеоски: boves; aratrutn; Ceres; — subst. сељак, кадшто и = бик. + + +*rūrĭgĕnae, ārum, comm. (rus-gigno), сељаци. + + +rūro, 1. (rus) (ретко) = rusticor, Plaut. + + +rursus и (ређе) rursum (= revorsus од reverto), 1) натраг, назад: rursus prorsum cursare, трчати тамо-амо. 2) опет, изнова, наново (пор. iterum) dic rursum. 3) напротив, обратно, с друге стране: ut illae etc, sic hae rursus etc.; neque in bonis numerata neque rursus (а ни) in malis; cupere etoptare, r. autem angi et dolere. + + +rursus и (ређе) rursum (= revorsus од reverto), 1) натраг, назад: rursus prorsum cursare, трчати тамо-амо. 2) опет, изнова, наново (пор. iterum) dic rursum. 3) напротив, обратно, с друге стране: ut illae etc, sic hae rursus etc.; neque in bonis numerata neque rursus (а ни) in malis; cupere etoptare, r. autem angi et dolere. + + +rūs, rūris, n. 1) село, у супротности према престоници (пор. ager), поље, пољско добро са свиме што је на њему: paterna rura exercere bubus; laudo ingentia rura, велика пољска имања: rus ire, ићи на село, ruri esse, бити на селу; rure venire, доћи са села (кад се дода adj., онда се м. ruri каже rure: rure paterno. на очином имању). — 2) trop. да се означи сељачка простота, неотесано и простачко понашање: pleni ruris et inficetiarum. + + +Ruscĭno, ŏnis, f. варош у јужној Галији. + + +ruscum, i, n. мишјакиња (трава). + + +Rusellae, ārum, f. варош у Хетрурији. Отуда Rusellāni, ōrum, m., становници Рузеле. + + +*russus, adj. црвен, румен: gingiva. + + +rustĭcānus, adj. (rusticus), сеоски, сељачки (уљуднији израз него rusticus): homo; vita. + + +rustĭcātĭo, ōnis, f. (rusticor), живот на селу. + + +rustĭcē, adv. с comp. (rusticus), сеоски, сељачки, простачки, неотесано: loqui. + + +†rustĭcĭtās, ātis, f. (rusticus). 1) сеоска простота. 2) у злу смислу, невештина, неотесаност, неуљудност, простачко и неспретно понашање (в. rusticus 2): r. est contraria urbanitati; r. verborum. + + +rustĭcor, dep. 1. (nisticus), живети на селу. + + +rustĭcŭlus, adj. (dem. од rusticus). + + +rustĭcus, adj. с comp. (rus), 1) сеоски, сељачки, пољски, тежачки: vita; praedium: liomo (пор. rusticanus). Отуда subst. rustĭcus, i, m. сељак и rustĭca, ae, f. сељанка. — 2) trop. неспретан, невешт, блесаст, туп (обично показује суровост с незнања, која вређа правила уљудности и углађености (пор. agrestis): homo; dicta. + + +rūta1, ae, f. (ῥυτή), рута, горка трава; trop. = неповољност, горчина. + + +rūta2 caesa, в. caedo. + + +†rŭtābŭlum, i, m. (ruo), жарач, грнало. + + +Rūtēni, ōrum, m. келтско племе у западној Галији. + + +Rŭtīlĭus, име римскога племена. Најпознатији су: 1) Publius Rut. Lupus, савременик Маријев, говорник и историк. 2) Publius Rut. Lupus, ретор и граматичар у време Августа и Тиберија. + + +rŭtĭlo, 1. (rutilus), 1) trans. руменити, црвенити: capillos. 2) intrans. црвенети, се сјати црвеножутом (златном) бојом: arma rutilant. + + +rŭtĭlus, adj. црвенкаст, жутоцрвене боје, жут као злато: comae; ignis; cruor. + + +rŭtrum, i, n. (ruo), мотика, лопата. + + +rŭtula, ae, f. (dem. од ruta). + + +Rŭtŭli, ōrum, m. стари народ у Лацији. Отуда *Rŭtŭlus, adj. + + +Rŭtŭpĭae, ārum, f. варош у Британији. Отуда Rŭtŭpīnus, adj. + + +S. или Sex. име = Sextus. — Ser. име = Servius. — Sp. име = Spurius. — S. C. = senatus consultum. — S (у писмима) = salutem. — S. P. D. (у писмима) = salutem plurimam dicit. — S. P. Q. R. = senatus populusque Romanus. — S. V. B. E E. Q. V. в. valeo. + + +Săba, ae, f. варош у срећној Арабији, на гласу због тамјана у околини. Отуда Săbaeus, adj. * = арапски; subst. Săbaei, ōrum, m. становници Сабе, Сабљани. + + +Sabarĭa, ae, f. варош у Панонији, сад Stein am Auger, маџ. Szombathely. + + +Sābātĕ, ēs, f. варош у Хетрурији. Отуда Sābātīnus, adj. + + +Săbāzĭus, ĭi, m. (Σαβάζιος), 1) придевак бога Диониза или Баха. 2) придевак Јупитеров. Отуда Săbāzĭa, ōrum, п. светковина у част Дионизу. + + +sabbăta, ōrum, n. (σάββατα = мир), седмични празник јеврејски, отуда уопште = празник. + + +*Săbelli, ōrum, m. (dem. од Sabini), старији назив Сабињана; Хоратије у шали сам себе зове Săbellus, јер је имао пољско добро у Сабинској. Отуда Săbellĭcus или Săbellus, adj. сабелски, сабински. + + +Săbīni, ōrum, m. староиталски народ, суседан с Латинима; sing. Săbīnus, Сабињанин. Отуда Săbĭnus, adj.; herba Sabina, врста смреке која се употребљавала за кађење; subst. Săbīnum, i, n., сабинско вино; и Săbīna, ōrum, n., пољско добро Хоратијево. + + +Săbīnus1 в. Sabini. + + +Săbīnus2, i, m. римско име; најпознатији је песник с овим именом, пријатељ Овидијев. + + +Măsŭrĭus Săbīnus, чувен правник за владе цара Тиберија. + + +Sabis, is, m. река у белгијској Галији, сад Sambre. + + +Sābrăta, ae, f. варош на северној обали Африке. Отуда Sābrătensis, adj. + + +sambūcus (săbūcus), i, f. зова (дрво). + + +săbŭlo, ōnis, m. или †săbŭlum, i, n. крупан песак, шљунак (пор. arena). + + +săbŭlōsus, adj. (sabulo), песковит. + + +săburra, ae, f. (сродно са sabulo), песак или шљунак употребљен за брод као баласт (да се одржи равнотежа). + + +săburro, 1. (saburra), песком или шљунком товарити брод ради равнотеже, баластовати; trop. јелом и пићем претоварити: alqm. + + +Săcae (Săgae), ārum, m. скитско племе на северу персијске државе, особ. у садашњој малој Бухарији. + + +†saccārīus, adj. (saccus), што припада врећама, врећни: navis s., можда = натоварена врећама. + + +saccĭpērĭum, ĭi, n. (saccus и pera) торба (за новчану кесу), упртњача. + + +†sacco, 1. (saccus), процедити (кроз дебело платно): aquam. + + +saccŭlus, i. m. (clem. од saccus), врећица (за процеђивање вина а и за новце). + + +saccus, i, m. (σάκκος), врећа; напосе новчана кеса; врећа за жито (џак); просјачка торба: ire ad saccum = постати просјак. + + +săcellum, i, n. (dem. од sacrum), мало светилиште, свето место, црквица, капела. + + +săcĕr, cra, crum, adj. (осн. SAC, отк. и sancio, грч. ἉΓ, отк. άγιος, ἁγνός), 1) а) свет = ком богу посвећен или за употребу при божјој служби одређен (opp. profanus; пор. sanctus): aedes sacra; jus sacrum (opp. publicum, privatum); vates sacer, који се (Аполону) посветио; quercus sacra Jovi, посвећен Јупитеру, insula illa eorum deorum sacra putatur, држи се да је оним боговима посвећено; Mons Sacer, свето брдо у Сибинској, три римске миље од Рима, на десном брегу Анијена (Anio); Sacra via, свети пут, једна од најлепших и најживљих улица римских; laurus sacra, (Аполону); vitis s. (Баху); sacer ales (због аугурија). Отуда б) = поштовања вредан, частан: *о боговима, s. Vesta; voces sacrae, басма; occupationes (о цару). — 2) клао је животиње ком богу на жртву намењена, уједно била и на смрт одређена, значи sacer а) = на пропаст одређен, на смрт осуђен, проклет: sacer esto (у законима), нека погине, или нека буде проклет!; б) проклет = гадан, опак: homo; auri sacra fames; morbus sacer, падавица, велика болест. + + +săcerdōs, ōtis, m. и f. (sacer), свештеник, свештеница (уопште; пор. flamen, pontifex): s. populi Romani; *Musarum s., о песнику; sacerdotes Cereris; s. Veneria, Венерина свештеница. + + +†săcerdōtālis, adj. (sacerdos), свештенички: ludi. + + +săcerdōtĭum, ĭi, n. (sacerdos), свештенство, свештеничка служба. + + +săcrāmentum, i, n. (sacro), term. t. оно, чим ко самог себе или другога на што обвеже, 1) сума новца коју је у грађанској парници и једна и друга странка морала положити на ком месту које је било locus sacer, и коју је изгубила она странка која је и парницу изгубила, јер је овај новац ишао у државну касу, глоба, јамство. Отуда а) = парничење: sacramenta injusta; contendere justo sacramento = добити парницу; sacramentum meum justum judicatur; б) = опклада: sacrainento contendis mea non esse, ти се кладиш да итд. — 2) војничка заклетва, присега на заставу: obligare (rogare) milites sacramento, adigere milites sacramento, заклети војнике; dicere sacramentum или sacramento alci, заклети се на чију заставу, обвезати се на верност; teneri sacramento, бити заклетвом обвезан на војничку дужност. + + +*Sācrānus, adj. што припада Сакранима (старом племену латинском), сакронски; acies. + + +săcrārĭum, ĭi, n. (sacer), 1) место где се свете ствари чувају: Caere, s. populi Romani, јер су римске светиње у време галске навале пренесене биле у хетрурску варош Цере. — 2) капела, богомоља: Bonae deae. + + +săcrātus, adj. (part. од sacro): *свет, посвећен: templum; dux (о Августу). + + +†săcrĭcŏla, ae, m. (sacracolo), који врши sacra (в. sacrum), жрец, свештеник. + + +*săcrĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (sacra-fero), који носи светиње: rates. + + +*săcrĭfĭcālis, adj. (sacrificium), жртвени: s. apparatus. + + +săcrĭfĭcātĭo, ōnis, f. (sacrifico), приношење жртве. + + +săcrĭfĭcĭum, ĭi, n. (sacrumfacio), жртва = приношење жртве (пор. victima и сл.); facere, perpetrare s.; sacrificia publica. + + +săcrĭfĭco, 1. (sacrum-facio), жртвовати, жртву приносити: Jovi; ретко с acc: s. bovem. + + +săcrĭfĭcŭlus, i, m. (dem. од sacrificus), свештеник који приноси жртву, обично као апозиција rex sacriticulus, в. rex. + + +*săcrĭfĭcus, adj. (sacrum-facio), 1) жртвени: dies. 2) који жртву приноси: rex = sacrificulus (в. ту реч). + + +săcrĭlĕgĭum, ĭi, n. (sacra-lego), 1) похара храма, крађа црквених светиња. 2) trop. повреда светиње, безаконо понашање. + + +săcrĭlĕgus, adj. (sacra-lego), 1) који хара цркве, краде црквене светиње. 2) који вређа светиње, безбожан, опак: homo; dextra; lingua; — као псовка лопов, угурсуз. + + +Săcrĭportŭs, ūs, m. 1) варош у земљи Волска, недалеко од Пренесте. 2) варош на тарентском заливу. + + +săcro, 1. (sacer), 1) посветити, приложити (начинити што да буде божја властитост или бар да се што употребљава на божју службу, а не за људске потребе; пор. dico1): s. agrum; aras Jovi. Отуда а) *дати, указати, одредити: alci honorem; б) на пропаст одредити, проклети: caput alcjs. — 2) посветом начинити што светим, неповредљивим: s. foedus; sanctiones; leges sacratae беху закони којих је повреда осим грађанске казне за собом вукла и клетву. Отуда *s. deum sede = богу храм посветити. — 3) trop. овековечити, бесмртним учинити: alqm scriptis. + + +săcrŏsanctus, adj. свет, неповредљив: tribunus plebis; trop. пресвет, частан: memoria alcjs. + + +săcrum, i, n. (neutr. од adj. sacer), 1) света ствар, свето место, светиња: s. Minervae; sacra Trojae (слике богова које је Енеја из Троје понео); eripuit sacra ex domo ejus. — 2) свети чин, жртва, а. особ. у plur. = служба божија, приношење жртве, светковина: sacra publica et privata; sacra Dianae; sacra gentilicia, што припада ком племену; sacra nuptialia, сватовски обреди. Отуда prov. inter sacrum et saxum (Plaut.), између жртве и жртвеног ножа = у великој невољи; hereditas sine sacris = велика корист без муке и трошка (јер је примање наследства често с великим трошковима скопчано било због тога. што је наследник с наследством обично примао и обвезу за sacra gentilicia). Отуда *† тајне, мистерије. + + +saecŭlāris (sĕcŭlāris), (saeculum), столећни: ludi saeculares; carmen saeculare, песма што се при светковини стогодишњице певала. + + +saecŭlum (sēcŭlum) и скраћено saeclum (sēclum), i. n. 1) покољење, нараштај: s. hominum; ferarum; propagare saecula. 2) човечји век, обично трајање једнога људског нараштаја (33 1/3 године): multa saecula hominum. 3) век, време, с погледом на људе што у њему живе и њихове обичаје, назоре итд., дух времена: novi ego hoc saeculum; hujus saeculi intemperantia; corrumpere et corrumpi saeculum vocatur, дух времена је кварити се и кварити 4) столеће: duobus prope sacculis tmte. Отуда уопште = дуже време, много година: saeclis effeta senoctus. + + +saepĕ, adv. с comp. и sup., често, више пута (сасвим неопредељено; opp. semel; пор. crebro и frequenter): s. et multum cogitavi; често (не мењајући свога значења) има уза се реч numero, saepe numero (и састављено saepenumero), често пута. + + +saepes (sēpes), is, f. плот, ограда, заграда: hae saepes; saepibus densissimis; *свака заграда: portarum. + + +saepĭcŭlē или saepĭuscŭlē, adv. (Plaut.) (dem. од saepe) више пута. + + +saepīmentum (и sēpīmentum), i, n. (saepio) (ретко) обор. + + +saepĭo (sēpĭo), saepsi, saeptum, 4. (saepes), 1) оградити, заградити (ради одбране): s. segetem; urbem muris; trop. s. domum custodibus; mare praesidiis classium. Отуда а) уопште заградити, окружити: vallum arboribus; б) trop. = чувати, хранити: s. alqd memoriā, памтити; saeptus legibus. заштићен. Особ. part. као subst. saeptum (septum), i, n. (обично у plur. ограда, заграда, обор и сл.: quibus saeptis beluas cointinebimus, pecus repetit saepta, враћа се у обор; напосе у Риму = ограда на Мартову пољу у којој је римски народ гласао. + + +saepĭuscŭlē в. saepicule. + + +saepĭcŭlē или saepĭuscŭlē, adv. (Plaut.) (dem. од saepe) више пута. + + +saeptum в. saepio. + + +saeta в. seta. + + +Saetăbis в. Setabis. + + +saetĭger в. setiger. + + +*†saevē, adv. с comp. и sup. (saevus), бесно, помамно, жестоко. + + +saevĭdĭcus, adj. (saevusdico) (Com.), који бесно говори. + + +saevĭo, 4. беснети, горопадити се, жесток бити: s. in alqm = излити на кога свој гнев; vulgus saevit animis, жестоко је узбуђен; *trop. mare, ventus saevit; dolor saevit in praecordiis. + + +saevĭtĕr, adv. (saevus) (предкл.) = saeve. + + +saevĭtia, ae, f. и † saevĭtĭēs, ēi, f. (saevus), беснило, жестина, махнитост, љутина; отуда немилост, свирепост, строгост: s. hostium; Appii; *s. maris и сл. + + +saevus, adj. с comp. и sup. (често *), бесан, помаман, љут, жесток, горопадан; отуда опор, строг, немилостив и сл.: leo; procella; mare, бурно; s. tyrannus; uxor; minae; — и без прекорног значења: s. Hector, храбри, у боју жестоки; s. tridens Neptuni, силни, ком се нико не може одупрети. + + +sāga, ae, f., (sagio, sagax), врачара, бајалица, вештица (в. sagus). + + +săgācĭtās, ātis. f. (sagax), 1) оштрина и осетљивост чула, а особ. њушење паса. 2) trop. оштроумље, хитрина, досетљивост, лукавство. + + +săgācĭtĕr, adv. с comp. и sup. (sagax), 1) о чулима, оштро: canes sagaciter odorantur: tu sagacius odorabire. 2) о разуму, тачно, основано, мудро; лукаво: s. pervestigare; s. perspicere naturam alcjs. + + +Săgae в. Sacae. + + +săgăna, ae, f. = saga, само као nom. propr. једне врачаре. (Hor.). + + +Săgăris, is, m. или Sangărius, ĭi, m. (Σαγγάριος), 1) река у Битинији и Фригији. Отуда Săgărītis, ĭdis, f. adj. — 2) Săgăris, is, m. друг Енејин. + + +săgātus, odj. (sagnm), заогрнут војничким плаштом (sagum). + + +săgax, ācis, adj. с comp. и sup. (sagio), 1) на чулима осетљив: anser s., оштрога слуха; особ. о оштром њушењу: canis s. 2) душевно осетљив, оштроуман, хитроуман, мудар, лукав: mens; ingenium; s. in conjecturis, погађач; а и са самим abl. без предлога: s. rimandis offensis, у истраживању увреда; *sacrum utilium у изналажењу онога што је корисно; s. prodigiorum, који уме тумачити знамења; s. videre, који добро провиди. + + +săgīna, ae, f. (σάττω), набити, накљукати), 1) abstr. храњење док се угоји, гојење, товљење: anserum; trop. in saginam se conjicere ad alqm = примати од кога храну, гојити се, издржавати се. — 2) concr. = храна, пића, крма, којом се живинче тови. Отуда о човеку = обилна храни: s. gladiatoria. 3) † маст, претилина, тов, тустина: s. ventris. 4) (Plaut.) угојено живинче: caedere saginam. + + +săgĭno, 1. гојити, товити: boves; porcum. Отуда добро хранити, гојити: alqm. + + +sāgĭo, —, —, 4. лако осетити, нањушити, н. пр. о ловачком псу. + + +săgitta, ae, f., стрела; — име звезданог јата (северно од зодијака). + + +săgittārĭus, ĭi, m. (sagitta), стрелац; — име звезданог јата (у зодијаку, зове се и arcitenens). + + +*săgittĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (sagitta-fero), стрелоносан: pharetra; Parthi. + + +*săgittĭpŏtens, tis, adj. = sagittarius (звездано јато стрелца). + + +†săgitto, 1. (sagitta), стрељати. + + +sagmĭna, num, n. (SAC, sacer), света трава, чупана на извесном месту капитолијског брега, коју су фетијали (fetiales) уза се носили на састанцима с непријатељем, као знамење и јамство њихове светиње и неповредљивости. + + +săgŭlum, i, n. (dem. од sagum), мали војнички плашт. + + +săgum, i, n. плашт од дебелог сукна, особ. војнички плашт; отуда sumere saga, ire ad saga, дићи се на оружје; esse in sagis, бити под оружјем. + + +Săguntum, i, n. (и Săguntus, i, f.) варош у источној Хиспанији, римска савезница. коју је Ханибал у Другом пунском рату разорио. Отуда Săguntīnus, adj. и subst. Săguntīni, ŏrum, m. Сагунћани. + + +sāgus, adj. (sagio), пророчки, који прориче: aves sagae. Отуда subst. sāga, ae, f. врачара. + + +Săis, is, f. (Σάΐς), стара престоница доњега Мисира. Отуда Saītae, ārum, m. Сајићани. + + +sāl, sălis, m. (предкл. и касно и п.) (сродно са ἅλς), 1) со, кадшто и у plur. Отуда *= слана вода, море: sal Tyrrhenum. 2) trop. а) = оштроумље, памет, хитрина, а особито = досетка, фина и досетљива шала или ругање: lepos et sal; humanitas et sal; s. niger. опоро и пакосно ругање; б) укус, пристојност, углађеност: ipsum tectum habebat plus salis, quam sumptus, на крову беше више укуса, него трошка (тј. беше укусно начињен, а није скупо стао); nihil salis in corpore. + + +Sălācĭa, ae, f. (salum-cieo), морска богиња, грчка Тетија (Tethys), жена Океанова. + + +sălācĭtās, ātis, m. (salax), похотљивост: s. passerum. + + +sălăco, ōnis, m. (σαλάκων), хвалилац, хвалиша. + + +Sălămis, īnis (и Sălămīna, ae), f. (Σαλαμίς), 1) острво и варош у саронском заливу, прослављено морском битком г. 480 пр. Хр. — 2) варош на Кипру, коју је Теукро (Teucer) сазидао. Отуда Sălămīnĭus, adj. и subst. Sălămīnĭi, ōrum, in., Саламињани. + + +Sălămis, īnis (и Sălămīna, ae), f. (Σαλαμίς), 1) острво и варош у саронском заливу, прослављено морском битком г. 480 пр. Хр. — 2) варош на Кипру, коју је Теукро (Teucer) сазидао. Отуда Sălămīnĭus, adj. и subst. Sălămīnĭi, ōrum, in., Саламињани. + + +Sălăpĭa, ae, f. варош у Апулији. Отуда Sălăpīni или Sălăpītăni, ōrum, m. Салапијани. + + +*sălăpūtĭum, ĭi, n., шаљив назив малена човека, човечуљак, кепец, патицврк. + + +sălārĭus, adj. (sal), сони, што се соли тиче: annona s., годишњи доходак од соли. Отуда † subst. sălărĭum, ĭi, n., упр. оброк соли што су га у војсци сваки војник и часник, а и државни чиновници у провинцији и на путу добијали; а доцније, кад је место тог оброка новац даван, плата, хонорар. + + +Sălassi, ōrum, m. алпски народ у данашњој Савојској. + + +*sălax, ăcis, adj. 1) похотљив: aries; gallus; passer. 2) што дражи на похотљивост: eruca; herba. + + +sālēbra, ae, f. (понајвише у plur.) (salio), неравно, гредовито место на путу: s. viae. Отуда trop. а) = тешкоћа, “чвор“: nunquam in tantas salebras incidisset, никад не би наишао на такве тешкоће; б) храпавост, неуглађеност у говору. + + +*†sălĕbrōsus, adj. (salebra), нераван, гредовит, чачковит: saxa; trop. о говору = нераван, без свезе, без течности. + + +Sālentīni (или Sallentīni), ōrum, m., народ у Калабрији. Отуда Sālentīnus, adj. + + +Sălernum, i, n. приморска варош на западној обали доње Италије. Отуда adj. Sălernĭtānus: regio. + + +Sălĭāris в. Salii. + + +sălĭātŭs, ūs, m. (salii) (сумњиво), достојанство салиског свештеника. + + +sălictum, i, n. (м. salicetum од salix), место врбама засађено, врбљак. + + +sălignus или salignĕus, adj. (salix), врбов, од врбе. + + +sălignus или salignĕus, adj. (salix), врбов, од врбе. + + +Sălĭi, ōrum, m. (salio), упр. „који поскакују": од Нуме постављен збор од дванаест (доцније од двадесет и четири) свештеника Мартових: у почетку марта ишли су по вароши певајући и играјући под оружјем. Отуда Sălĭāris, adj. салијски: carmen Numae Saliare, песма од Нуме заведена; а како су о тој светковини даване сјајне гозбе, Saliaris значи и = раскошан, сјајан: dapes Saliares. + + +sălillum, i, n. (dem. од salinum), мали сланик. + + +sălīnae в. salinus. + + +Sălinātor, ōris, m. (salinus), солар; римски придевак. + + +sălīnum в. salinus. + + +sălīnus, adj. (sal), сони, што соли припада; употребљава се само као subst. а) sălīnae, ārum, f. (sc. officinae): сони мајдан, соно окно, сољане; особ. = salinae Romanae код вароши Остије; б) sălīnum, i, n. (sc. vas), сланик, сланица. + + +sălĭo1, —, (ītus), 4. солити: peras; piscem. + + +sălīo2, lŭi или (ретко) lĭi, —, 4. скакати, скочити: de muro; in aquas; super vallum; grando salit in tectis; aqua salit. тече или пада; обратно sălĭentes (sc. aquae) = водоскок; mica (sal) suliens, жртвена со, која у ватру бачена увис скаче (добро знамење); vona, cor salit, куца. + + +Sălĭpŏtens, ntis, m. (salum и potens), господар мора, придевак Нептунов. + + +Sălĭsubsŭli, ŏrum, m. = Salii subsilientes, *шаљиво скована реч, Салији (Мартови свештеници) што играју. + + +sălīunca, ae, f. одољен, деспић (мирисава биљка, Valeriana celtica Linn.). + + +Sălĭus, b. Salii. + + +*†sălīva, ae, f. пљувачка у устима (пор. sputum); отуда уопште слина, бала (у пужева и сл.); †res mihi salivam movet = добио сам вољу на што, зажелио сам се чега. + + +sălix, ĭcis, f. врба. + + +Sallentīni, в. Salentini. + + +Sālentīni (или Sallentīni), ōrum, m., народ у Калабрији. Отуда Sālentīnus, adj. + + +Sallustĭus, име римскога племена; 1) Gajus Sallustius Crispus, чувени историк, савременик и противник Цицеронов, писао је bellum Catilinarium и Jugurthinum. 2) Sallustius Crispus, сестрић и посинак пређашњега, пријатељ Аугоустов, чувен са свога богатства. Отуда Sallustĭānus, adj. Салустијев. + + +Sallustĭus, име римскога племена; 1) Gajus Sallustius Crispus, чувени историк, савременик и противник Цицеронов, писао је bellum Catilinarium и Jugurthinum. 2) Sallustius Crispus, сестрић и посинак пређашњега, пријатељ Аугоустов, чувен са свога богатства. Отуда Sallustĭānus, adj. Салустијев. + + +Sallūvĭi, ōrum, m. народ у југоисточној Галији, около ушћа Роне. + + +Salmăcis, īdis, f. (Σαλμακίς), извор у Карији, о којем се причало да разнежи и омлитави; — уједно и Нимфа тога извора; отуда Salmăcĭdēs, ae, m. = мекушац. + + +salmo, ōnis, m. семга (врста сома). + + +Salmōneus (eus једносложно), ĕi, m. (Σαλμωνύς), син Еолов, краљ у Елиди; убијен од Зевса што је хтео да се с њим изједначи, подражавајући му у севању и грмљавини. + + +Sălōna, ae, f. или Sălōnae, ārum, f., варош у Далмацији сад Солин. + + +Salpĭa в. Salapia. + + +salsāmentārĭus, ĭi, m. (salsamentum), који тргује насољеном рибом. + + +salsāmentum, i, n. (salsus), 1) расô. 2) насољена, слана риба. + + +salsē, adv. с comp. и sup. (salsus); trop. досетљиво, оштроумно. + + +salsĭpŏtens, ntis, adj. господар мора, в. salipotens. + + +salsŭra, ae, f. (salsus) (предкл. и касно), насољивање; trop. s. evenit animae meae = зловољан сам. + + +salsus, adj. с comp. и sup. (salio1) 1) слан, насољен, посољен: mare; aqua; lacrimae; mola s. или *farra salsa (в. mola). 2) trop. досетљив, расположен, хумористичан, сатиричан. multa salsa многе шаљиве досетке; de (Ἡρακλειδίῳ Varronis) negotia salsa, смешна је ствар. + + +saltātĭo, ōnis, f. (salto), играње, игра. + + +saltātor, ōris, m. и saltātrix, īcis, f. (salto), играч, играчица (увек са презорним значењем). + + +saltātŏrĭus, adj. (saltator), играчки: orbis. + + +saltātrix в. saltator. + + +saltātŭs, ūs, m. (salto) (ретко), играње. + + +saltem (saltim), adv. бар, барем (показује силажење с вишега наниже; пор. certe, quidem): eripe mihi hunc dolorem aut minue s.; (Plaut.) quis ego sum saltem (па ко сам ja), si non sum Sosia? — Са негацијом non saltem значи = па ни, баш ни, ни да би бар: non deorum saltem, si non hominum memores estis, кад већ на људе не мислите, зар се ни богова не сећате? + + +†saltĭto, 1. (intens. од salto) играти. + + +salto, 1. (salio), 1) intrans. играти; али како играње старима не беше као нама друштвена забава, него лицем и кретањем тела праћено изражавање извесних осећаја, страсти, а особ. раскалашне љубави: то су они, а особито Римљани, држали да играње, као нешто зазорно и срамно, не приличи слободну човеку: nemo saltat sobrius; trop. о говорнику, Hegesias saltat = употребљава кратке и раскомадане реченице, па му говор чисто скакуће. + + +saltŭōsus, adj. (saltus2), горовит, шумовит: loca; regio. + + +saltŭs1, ūs, m. (salio), скок; *saltu corpora ad terram mittere, скочити на земљу; saltum dare, скочити. + + +saltŭs2, ūs, m. гора обрасла шумом, планина, шума, гај. Отуда уопште а) планина: saltus Pyrenaei, saltus Thermopylarum, кланац; б) пашњак. + + +Teutoburgiensis saltus, Теутобуршка шума, предео у данашњој кнежевини Лине-Детмолду, где је Арминије разбио Римљане под Квинтилијем Варом г. 9 п. Христа. + + +sălūbris (ретко sălūbĕr), bre, adj. (salus), 1) здрав = по здравље добар, здрављу користан, лековит (opp. pestilens; пор. salutaris): locus; annus s., кад нема никакве редње; victus. — 2) (ретко) = здрав, крепак, снажан (телом, пор. sanus): corpus. — 3) (ретко) = salutaris, ваљан, пробитачан, користан: sententia; consilium. + + +sălūbris (ретко sălūbĕr), bre, adj. (salus), 1) здрав = по здравље добар, здрављу користан, лековит (opp. pestilens; пор. salutaris): locus; annus s., кад нема никакве редње; victus. — 2) (ретко) = здрав, крепак, снажан (телом, пор. sanus): corpus. — 3) (ретко) = salutaris, ваљан, пробитачан, користан: sententia; consilium. + + +sălūbrĭtās, ātis, f. (saluber), здравље, а) оно што даје здравље, снагу (пор. sanitas): s. loci; coeli; aquarum; б) здраво стање, здравље: s. corporis, а и само salubritas. + + +sălūbrĭtĕr, adv. с comp. и sup. (salubris), 1) здраво, здрављу повољно: umbris aquisve refrigerari salubrius. — 2) корисно, пробитачно: salubrius emere, јефтиније. 3) мудро, паметно: s. aestimare. + + +sălum, i, n. 1) немирно кретање мора и њиме проузроковано љуљање брода: salo nauseāque confecti. 2) широко, дебело море (према обали и пристаништу), пучина морска: classis stat in salo. 3) *море уопште. + + +sălūs, ūtis f. (сродно са salvus). 1) здраво и читаво стање уопште, а) здравље (телесно): medicinā alqm ad salutem reducere, излечити; salutis custos, лекар; mater rediit suā et familiae salute maximā, у најповљнијем здрављу; б) благо, благостање, добро, срећа: cum salute alcjs, за чије добро; salus civitatis nititur in te, благостање државе почива на теби, од тебе зависи. Често напосе = грађански положај: restituere exuli salutem; в) = живот: quibus salutem dedisti; г) где је реч о каквој опасности, спас, спасење: ferre alci salutem, избавити кога; fugā salutem petere, бекством се спасавати; *una salus victis nullam sperare salutem; д) (Plaut.) као реч одмила, mea salus, спасе мој, душо моја! — 2) добро што га коме желимо, поздрав; salutem scribere, nuntiare (dicere, dare) alci, кога писмено или усмено поздравити; Anacharsis Hannoni salutem (sc. dicit), поздравља. Отуда salutem dicere (ferre) rei alci = рећи чему „збогом", оканити се чега. + + +Sālustĭus в. Sallustius. + + +sălūtāris, adj. с comp. (salus), здрав, добар, користан, ваљан, пробитачан (opp. pestifer; пор. saluber): res; consilium; cultura agrorum hominum generi salutaris est; litera salutaris = А (као скраћено absolvo при гласању судија; opp. litera tristis = С, скраћено condemno); † digitus s., кажипут. + + +sălūtārĭtĕr. adv. (salutaris), (ретко), корисно, пробитично. + + +sălūtātĭo, ōnis, f. (saluto), 1) поздрављање, поздрав. 2) подворење, поход, посета (в. saluto). + + +†sălūtātor, ōris, m. (saluto), који ког поздравља; особ. који ком отменом долази на подворење, в. saluto. + + +†sălūtātrix, īcis, f. (saluto), који долази на подворење: turba s., b. saluto. + + +*sălūtĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (salus-fero) = salutaris, спасоносан. + + +sălūtĭgĕrŭlus, adj. (salusgero) (Plaut), који доноси поздрав. + + +sălūto, 1. (salus), 1) поздрављати, поздравити; рећи salve (= здраво да си, помози бог): s. alqm; s. alqm alcjs verbis, у чије име, од чије стране; sternumentis (sternutamentis) salutare, при кијању рећи коме „на здравље!“; s. alqm dominum, као господара поздравити, назвати господаром; s. alqm imperatorem, прогласити кога за императора. — 2) походећи поздравити кога: а) s. deum, ући у храм којега бога да му се клања; б) често о клијентима и пријатељима који су по римском обичају јутром долазили у предсобље своме моћном заштитнику (патрону) да га поздраве и да му своје подворење учине: agmina salutantium; ређе и о патрону који прима подворење: mane salutamus domi et bonos viros multos; в) (Plaut.) при одласку поздравити, рећи »збогом!” + + +salvē1, adv. (salvus), здраво, у добру здрављу: satin' salve?, је ли све добро?; s. ago, добро ми је; s. advenio. + + +salvē2 в. salveo. + + +salvĕo, —, —, 2. (salvus), здрав бити, бити у добру здрављу; употребљава се (осим једног случаја у Плаута, где је игра с речима, каламбур) само као поздрав, а) imper. salve, salvete, salveto, о доласку, добар дан! помоз’ бог! здраво да си! добро дошао; (ређе) при поласку, збогом! (= vale, в. ту реч): salve atque vale!; — *при опраштању с покојнима, salve aeternum mihi aeternumque vale!; б) о божанству и уопште о многопоштованој особи или ствари: *s. vera Jovis proles (о Херкулу); *s. magna parens frugum, Saturnia tellus; salvete, recepti nequiquam cineres!; в) у inf. у свези са jubeo: jubeo te salvere (= salve), поздрављам те! помоз' бог!; Dionysium velim salvere jubeas, молим те да поздравиш; deum salvere jubent, поздрављају га као бога; г) у писменим поздравима у fut.: salvebis a Cicerone meo, поздравља те мој Цицерон. + + +salvus, adj. здрав, читав, неповређен, жив, још у животу, спасен (opp. perditus и сл.; пор. incolumis, sospes): res publica; filia; cives; epistula s., неподерано; s. signum, печат неповређен; — често у abl. abs.: me salvo, док сам жив; salvo jure amicitiae, без повреде пријатељства; re salvā, док још бејах при новцу; rebus salvis, док је у држави још све у реду било; res salva est или plur. res salvae sunt, све је добро; исто тако satin’ salvae (sc. res sunt)? је ли све добро? + + +Sămărīa, ae, f. покрајина у Палестини. Отуда Sămărītēs, ae, Sămărītae, ārum, m. Самарјани. + + +Sămărŏbrīva, ae, f. варош у северној Галији, сад Amiens. + + +†sambūca, ae, f. (σαμβύκη), самбука, врста цигаре. + + +sambūcĕus, adj. (sambucus), зовин, од зове. + + +sambūcĭna, ae, f. (Plaut.) и sambūcistrĭa, ae, f. (sambuca), која удара у самбуку, свирачица. + + +sambūcus (săbūcus), i, f. зова (дрво). + + +Sămē, ēs, f. (Σάμη), старије име јонскога острва Кефаленије са главним местом истога имена (по другима острво покрај Кефаленије) Отуда Sămaei, ōrum m. Самљани. + + +Sămĭŏlus в. Samos. + + +Samnĭum, ĭi, n. (скраћено од Sabinium). планинска земља којом се протежу Апенини. северно од Кампаније до Јадранскога мора. Отуда Samnis, ītis, adj. самнијски, и subst. а) = Самнићанин; б) = гладијатор наоружан као Самнићанин. Отуда Samnītĭcus, adj. + + +Sămŏs или Sămus, i, f. (Σάμος), 1) острво на обали Јоније, родно место Питагорино, где се највише поштовала Јунона, са главним местом истога имена. Отуда Sămĭus, adj. самски: terra Samia, приморје јонско преко од острва Сама; subst. Sămĭi, ōrum m. Самљани. 2) други облик од Same, в. ту реч. 3) Sămĭŏlus, adj. (dem. од Samius), од самске земље начињен: poterium. + + +Sămŏthrācē, ēs (или Sămŏthrāca, ae и Sămŏthrācĭa, ae), f. (Σαμοθράκη), острво Егејскога мора близу обале трачке, на гласу због мистичке службе кабирске (в. Cabiri), са главним местом истога имена. Отуда Sămŏthrācĭus, adj. и Sămŏthrāces, cum, m., Самотрачани. + + +Sămŏthrācē, ēs (или Sămŏthrāca, ae и Sămŏthrācĭa, ae), f. (Σαμοθράκη), острво Егејскога мора близу обале трачке, на гласу због мистичке службе кабирске (в. Cabiri), са главним местом истога имена. Отуда Sămŏthrācĭus, adj. и Sămŏthrāces, cum, m., Самотрачани. + + +Sămŏthrācē, ēs (или Sămŏthrāca, ae и Sămŏthrācĭa, ae), f. (Σαμοθράκη), острво Егејскога мора близу обале трачке, на гласу због мистичке службе кабирске (в. Cabiri), са главним местом истога имена. Отуда Sămŏthrācĭus, adj. и Sămŏthrāces, cum, m., Самотрачани. + + +Sampsĭcĕrămus, i, m., мали краљић у Емези, којега је Помпеј надвладао; отуда у шали и сам = Помпеј. + + +Sămŏs или Sămus, i, f. (Σάμος), 1) острво на обали Јоније, родно место Питагорино, где се највише поштовала Јунона, са главним местом истога имена. Отуда Sămĭus, adj. самски: terra Samia, приморје јонско преко од острва Сама; subst. Sămĭi, ōrum m. Самљани. 2) други облик од Same, в. ту реч. 3) Sămĭŏlus, adj. (dem. од Samius), од самске земље начињен: poterium. + + +sānābĭlis, adj. с †comp. (sano), излечив: vulnus; iracundi sanabiles. + + +sānātĭo, onis, f. (sano), лечење: corporum; trop. malorum. + + +sancaptis (saucaptis), ĭdis, f. (Plaut.), измишљено име неке биљке од зачина. + + +sancĭo, sanxi, sanctum или sancītum, 4. (осн. SAC, отк. и sacer, грч. ἉΓ, отк. ἅγιος, αγίξω), 1) учинити што светим, тј. непроменитим и непредвидљивим (н. пр. закон, уговор и сл.). установити, поставити, наредити: s. legem и s. alqd lege или in lege; s. foedera, закључити, склонити; s. ut (ne) alqd fiat; fide sanxerunt liberos esse Tarentinos, да буду слободни. Отуда а) = забранити Solon capite sanxit si qui etc, под смртном казном забранио је да не итд.; neque ulla lex sancit quominus etc, нити икоји закон забрањује да не итд.; б) = казнити: s. incestum supplicio. — 2) потврдити, признати: alqd jurejurando; s. acta Caesaris; s. disciplinam militarem, очувати; s. agros lege, законом утврдити кога у власништву њива; s. alqm augurem, за аугура потврдити. + + +sanctē, adv. с comp. и sup. (sanctus), свето, савесно: jurare; deos colere; sanctissime observare promissa; — часно, поштено, невино, чисто, морално: se sanctissime gerere. + + +sanctĭmōnĭa, ae, f. (sanctus), 1) светост, светиња: deorum. 2) поштење, чистоћа, невиност: domum habere clausam pudori et sanctimoniae; virgo priscae sanctimoniae. + + +sanctĭo, ōnis, f. (sancio), 1) пооштрена и свечана наредба, главни члан закона (у ком се прети казном за преступ закона): ferre, sacrare sanctionem; recitare legum sanctionem poenamque. 2) при уговорима, клаузула, засебни чланак: s. foederis; irritae sanctiones. + + +sanctĭtās, ātis, f. (sanctus), 1) светост, неповредљивост: s. tribunatūs; regum; religionum sanctitates, свети обреди. 2) побожност, невиност, чистоћа, стидљивост, непорочност: matronarum; virginum. + + +sanctor, ōris, m. (sancio) (Tac), који наређује, наредник: legum. + + +sanctus, adj. с comp. и sup. (упр. part. од sancio), 1) свет, неповредљив (пор. sacer, religiosus): s. societas: fides; jusjurandum; sancti ignes, жртвени огањ; s. Osiris, божанствени; dies, празник. — 2) частан, поштовања вредан: sanctissimum orbis terrae consilium (о римском сенату); vates sanctissima (о Сибили); animal sanctius, узвишенији створ (о човеку према животињама). 3) побожан, чист, непорочан: (пор. castus, pius, honestus): vir; mores; sanctissima conjux; s. virgo, невина, чиста. + + +Sancus, i, m. и Semo или Semo Sancus или Fidius, Sancus, сабинско божанство; можда истоветно са Ζεὺς Πίςτιος, Deus Fidius (в. ту реч), доцније то што и = Hercules. + + +†sandălĭārĭus, adj. (sandalium). сандалски: Apollo s., чији је кип стајао у сандалској улици (vicus s., улица папучарска). + + +sandălĭgĕrŭla, ae, f. (sandalium-gero) (Plaut.), робиња која носи сандале за госпођом. + + +sandălĭum, ĭi, n. (σανδάλιον) (предкл.), сандала, папуча. + + +†sandăpĭla, ae, f. мртвачка носила, за просте људе (јер су отменији ношени у тетривану, lectica). + + +sandix (или sandyx), ĭcis, f. (σάνδυξ), црвена боја, црвенило (минерално). + + +sandix (или sandyx), ĭcis, f. (σάνδυξ), црвена боја, црвенило (минерално). + + +sānĕ, adv. с comp. (sanus), 1) (*ретко), паметно, разумно: amare; bacchari. 2) заиста, доиста, управо, дакако: ager s. major; s. ego illum metuo. Отуда = сасвим, баш: s. bene; s. brevi; s. quam, одвећ, сувише. 3) с иронијом, дабогме, дакако: s. queritur vicus etc. 4) нека, ако ће pereant sane; sint s. ista falsa, нека све то буде лажно. Код imperat. појачава, само, слободно: abi s., иди само; ite s.; cedo s. + + +Sanguālis в. Sanqualis. + + +sanguĕn в. sanguis. + + +sanguĭnārĭus, adj. (sanguis), крволочан, крвнички: juventus; bellum, крвав. + + +sanguĭnĕus, adj. (sanguis), 1) крвав = што се из крви састоји: liquor s. = крв; imber s. 2) *крвав, крвљу попрскан: caput; hasta; manus. Отуда *= црвен као крв: luna; cometae; jubae anguium. 3) trop. крвав, крволочан, крвожедан Mavors; Mars; rixa; bellum. + + +†sanguĭno, 1. (sanguis), упр. крвити, крвљу тећи; отуда trop. бити крволочан. + + +*sanguĭnŏlentus, adj. (sanguis), 1) крвав, пун крви: pectora; soror. Отуда trop. litera s., увредљиво; centesimae sanguinolentae, нечовечна камата, „што крв сиса“. 2) *црвен као крв: color. + + +sanguis, guinis, m. (стари облик sanguĕn, gŭinis. m.), 1) крв која тече у жилама, као услов живота и снаге (пор. cruor): fundere, effundere sanguinem; hauriendus aut dandus est s., морате или пролити крв (непријатељску) или (своју) дати; mittere sanguinem. пустити крв; и trop. sanguinem mittere (provinciae), глобити провинцију. испијати јој крв. Често = крвопролиће, убиство. usque ad sanguinem incitari; s. civilis; muitus s. ac vulnera, многи мртви и рањени; fraterni sanguinis insons, невин у убиству брата свог; bellum oritur ab ejus sanguine, од његовог убиства. — 2) trop. а) = сила, снага, крепост, јачина, језгра, живац чега: rei publicae sanguine saginari; amisimus sucum et sanguinem; de sanguine aerarii detrahere; особ. о говорнику или о говору: minus sanguinis ac virium declamationes habeant quam orationes; б) сродство, род, племе, лоза, колено. sanguine conjunctus, род по крви, attingere alqm sanguine, бити с ким род; s. Trojanus, порекло тројанско; в) *потомак, дете: s. deorum; regius; saevire in suum sanguinem; г) сок биљака. + + +sănĭēs, ēi, f. (сродно са sanguis), 1) сукрвица, гнојава крв која још није прешла у бели и густи гној (pus): eructare saniem, изригати сукрвицу (о Полифему, пошто је другове Улисове прождро). 2) *свака слична течност, отров, јед: colubrae saniem vomunt; s. manat ore trilingui. + + +sānĭtās, ātis, f. (sanus), 1) (ретко) здравље телесно (пор. salubritas): qui incorruptā sanitato sunt. 2) здраво стање душе, разборитост, памет, разум: redire (reverti) ad sanitatem; reducere (revocare) alqm ad sanitatem. 3) trop. о говорнику или говору, трезноћа и разборитост, језгровитост, једрина: (Atticae dictionis) quasi sanitatem perdere. 4) (Tac.) s. victoriae, потпуност. + + +sannĭo, ōnis, m. (sanna), који се цери, кези, бекељи итд. да тиме другога исмеје, лакрдијаш, шаљивчина, чауш, пајац, комедијаш. + + +sano, 1. (snnus), лечити, видати: alqm; vomicam; vulnera. Често trop. s. homines, mentes, voluntates hominum, поправити, опаметити; s. discordiam, стишати; † s. animos consolatione, утешити; literae tuae me sanarunt. умирила су ме; напосе: поправити, накнадити: s. detrimentum. + + +Sanquălis, adj. (Sancus), који је бога Санка (Sancus), Санков; као subst. Sanquālis, f. (sc. avis), птица том богу посвећена, иначе звана ossifragus (костолом). + + +Santŏnes, num или Santŏni, ōrum, m., народ у западној Галији, у данашњој покрајини Saintonge. Отуда Santŏnĭcus, adj. + + +Santŏnes, num или Santŏni, ōrum, m., народ у западној Галији, у данашњој покрајини Saintonge. Отуда Santŏnĭcus, adj. + + +*sanua, ae, f. комично подражавање другоме разним покретима лица (гримасама) у намери да му се ругамо. + + +sānus, adj. с comp. и sup. 1) о телу, здрав, читав (у здраву стању; opp. aeger; пор. saluber, validus): s. homo; sanum corpus; trop. res publica sana. у уредном стању; navis sana неповређена; vox sana, без мане; *sanus a vitiis, без мане; vulnera redierunt ad sanum, излечене су. — 2) о души, разуман, разборит, паметан (opp. insanus, ineptus): homo; mens; (Plaut.) sanus mentis, здраве памети, mens sana, разборитост, здрава памет; vix sanae mentis es, ниси сасвим при себи; satin sanus (es), јеси ли при памети? *male sana, узбуђена жестоком страшћу, у беснилу (Dido); poëtae male sani, одушевљени, изван себе; homines sani = разборити (opp. insani, бесни, жестоки); о говору и говорнику = трезвен, разборит. + + +săpa, ae, f. куван мост, шира, слатко вино. + + +Săpaei, ōrum, m. (Σαπαῖος), трачки народ на Пропонтиди. + + +săpĭens, tis, adj. с comp. и sup. (part. од sapio), мудар, разуман, паметан, учеван. homo; vita; excusatio; sententia; consilium; †s. rei alcjs, који познаје неку ствар; често subst. мудрац, филозоф. + + +săpĭentĕr, adv. с comp. и sup. (sapiens), мудро, разумно, паметно, увиђавно. + + +săpĭentĭa, ae, f. (sapiens) мудрост = увиђавност, памет, разборитост, филозофија: pro vestra sapientia; s. faciendi dicendique; — такође и = лукавство quid s. possit, utile proposuit nobis exemplur Ulixen. + + +săpĭo, săpĭi, —, 3 1) бити каква укуса: bene sapere, бити добра укуса, пријати; hoc male sapit то има рђав укус, не прија. 2) с acc. оне ствари, од које је укус: mel sapit herbam illam, мед има укус оне траве. 3) (врло ретко) мирисати на што, заударати: sap. hircum; unguenta sapiunt terram. Отуда trop. *= наличнти: s. patruos, на стричеве. 4) кушати, кушањем осећати (пор. gusto): palatum sapit. Отуда trop. бити разборит, разуман, паметан, увиђаван: is sapit plus quam ceteri; nihil sapis, ти си прост, глуп; nil parvum sapis, не допадају ти се незнатне ствари. 5) *trans. разумевати, знати што: s. rem alqam. + + +săpo, ōnis, m. (келтска реч), сапун. + + +săpor, ōris, m. (sapio), 1) укус који има која ствар (пор. gustatus): s. gratus, dulcis. Отуда trop. а) hoc habet saporem vernaculum = ово је домаћег, завичајног кова; б) *sapores, све што има пријатан укус, посластице, слаткиши, најслађи залогаји; тако исто и = мириси, мирисаве ствари. — 2) укус = моћ кушања; trop. = уљудност, углађен начин у говору и понашању: homo sine sapore. + + +Sapphō, phūs, f. (Σαπφώ), лирска поеткиња из Митилене на острву Лезбу. Отуда Sapphĭcus, adj., Сафин: carmen Sapphicum, по Сафином имену прозвана песма у којој су поједине строфе од четири стиха, три од пет а четврти од две стопе. + + +Sapriportŭs, ūs, m. пристаниште између вароши Sybaris и Tarentum. + + +săptentĭpŏtens, tis, adj. (старо, песн.) мудрошћу силан, могућ. + + +Sarra или Sara, ae, f. старо име вароши Тира у Феникији. Отуда *†Sarrānus, adj. = картагински или тирски. + + +sarcĭna, ae, f. (sarcio), свежањ, завежљај, пртљаг што га појединац понети може; у plur. обично = војнички пртљаг што га је римски војник на путу на себи носио (пор. Impedimentum): adoriri hostes sub sarcinis, напасти на непријатеље не скинувши пртљага; sarcinas conferre. colligere, conjicere in medium, на гомилу. Отуда а) терет, товар за теглеће живинче; б) = бреме, терет, тегоба: s. sum tibi; в) = плод утробе: sarcinam effundere. + + +sarcĭnārĭus, adj. (sarcina), товарни, пртљажни: jumentum. + + +sarcĭnātor, ōris, m. (sarcio) (предкл.), који крпи, крпа. + + +sarcĭnātus, adj. (sarcina) (предкл.), натоварен, оптерећен. + + +sarcĭo, sarsi, sartum, 4. 1) поправљати, крпити, опет начинити како је и било: s. funem; dolia; corbem. 2) trop. накнадити, надокнадити, накрмити: damnum; injuriam; gratia male sarta, недовољно поправљено пријатељство. Отуда part. као adj. sartus, добро поправљен = читав, у добру стању; особ. о зградама и у свези с part. tectus: aedem sartam tectam tradere, у добру стању; sarta tecta exigere, разгледати, је ли зграда „добро зидана и покривена“ (о контроли, с којом држава прима зграду од предузимача); отуда trop. conservare alqm sartum tectum, здрава и читава; praecepta tua sarta tecta habui (Plaut.), на твоје сам налоге брижљиво пазио. + + +†sarcŏphăgus, i, m. (σαρκοφάγος; од σάρξ-φαγεῖν), који месо ждере; врста кречног камена у ком се мртвачко тело за четрдесет дана сасвим истрошило и у пепео претворило, због чега је употребљаван био и за мртвачке ковчеге; отуда и = мртвачки ковчег од тог камена. + + +sarcŭlum, i, n. или sarcŭlulus, i, m. (sarrio), мотичица, мотика којом се земља окопава да мекша буде. + + +Sardănăpālus (Sardănăpallus), i, m. (Σαρδανάπαλος), последњи, веома раскошни краљ Асирије, који се најпосле сам са својим благом на ломачи спалио. + + +Sardănăpālus (Sardănăpallus), i, m. (Σαρδανάπαλος), последњи, веома раскошни краљ Асирије, који се најпосле сам са својим благом на ломачи спалио. + + +Sardēs (или Sardīs), ĭum, f. (Σάρδεις), стара престоница лидијске државе. Отуда Sardĭus и Sardĭānus, adj. и subst. Sardĭāni, Сарђани. + + +Sardi, ōrum, m. становници острва Сардиније, злогласни због своје невере (Sardi venales) Отуда 1) Sardus или Sardōus или Sardōnĭus, adj. 2) Sardĭnĭa, ae, f. (Σαρδώ), острво Сардинија. Отуда Sardĭnĭensis, adj. + + +Sardĭca, ae, f. варош у доњој Мезији, сад Софија у Бугарској. + + +Sardĭs в. Sardes. + + +Sardēs (или Sardīs), ĭum, f. (Σάρδεις), стара престоница лидијске државе. Отуда Sardĭus и Sardĭānus, adj. и subst. Sardĭāni, Сарђани. + + +sardŏnyx, nўchis, comm., врста драгога камена. + + +sărissa (sārīsa), ae, f. (σάρισσα), дугачко македонско копље. + + +sărissa (sārīsa), ae, f. (σάρισσα), дугачко македонско копље. + + +sărissŏphŏrus, i, m. (σαρισσοφόρος) македонски копљаник. + + +Sarmătae, ārum, m. (грчки облик Saurŏmătes, †măta, ae; plur. Saurŏmătae, ārum, Σαυρομάται), Сармате, велик народ који се делио на азијске и европске Сармате (у данашњој Пољској и Русији). Отуда 1) Sarmătĭa, ae, f., сарматска земља. 2) Sarmătĭcus, adj.: mare S. = Црно море. Отуда Sarmătīcē, adv. + + +sarmĕn, ĭnis, n. (sarpo) грање. + + +sarmenta, ōrum, n. (sarpo), танка гранчица, лоза; често суво грање: arida; fasces sarmentorum. + + +Sarnus, i, m. река у Кампанији. + + +Sărōnĭcus sinus, морски залив између Атике и Пелопонеза. + + +Sarpēdōn, ŏnis, m. (Σαρπηδών), син Јупитеров, краљ у Ликији, убијен од Патрокла. + + +†sarpo, —, sarptum, 3. кресати. + + +Sarra или Sara, ae, f. старо име вароши Тира у Феникији. Отуда *†Sarrānus, adj. = картагински или тирски. + + +sarrācum в. serracum. + + +Sarrastes, stum, m. народ у Кампанији. + + +sarrĭo (sārĭo), ĭvi и ŭi, ītum, 4. окопавати, плевити: terram. + + +sarrītor (sārītor), ōris, m. (sarrio), који окопава, плеви: deus Sarritor, сеоско божанство (в. sartor). + + +Sarsĭna или Sassĭna, ae, f. варош у Умбрији, родно место Плаутово, и сад још Sarcina. Отуда Sarsĭnās, ātis, adj. + + +*†sartāgo, gĭnis, f. кухињско посуђе, тава, таваца, тигањ; trop. s. loquendi. којешта, свашта. + + +sartor (sarrītor), ōris, m. (sarrio) који окопава, плеви; trop. (Plaut.) sator sartorque scelerum et messor maxime, који злочин сеје, окопава и жање. + + +Sarsĭna или Sassĭna, ae, f. варош у Умбрији, родно место Плаутово, и сад још Sarcina. Отуда Sarsĭnās, ātis, adj. + + +săt в. satis. + + +†sătăgens, tis, adj. (satago), који се брине, има какву невољу. + + +sătăgĭto, 1. (Com.) = satago 2), имати муке и невоље: satagitas tu rerum tuarum = имаш доста и своје невоље. + + +sătăgŏ, 3 (пише се и одељено sat ago или satis ago) (понајвише предкл. и касно), 1) (Plaut.) задовољити = платити: nunc satagit, одмах ће платити. 2) мучити се, бочити се с чим, имати с чим муке и невоље и сл.: ego hac nocte in somnis egi satis, намучио сам се; s. rerum suarum, имати своје беде; puguatur acriter, agitur tamen satis (Cic), жестока је борба, али има доста невоље. + + +sătellĕs, lĭtis, m. и f. ради одбране и послуге поведени пратилац којега великаша, особ. владаоца, трабант, пандур: у plur. пратња, гарда. Отуда а) *уопште пратилац, слуга, помоћник: s. Orci = Cerberus; s. pinnata Jovis = opao; s. noctis = вечерњача; *satellites Neptuni = ветрови; б) особ. у злу смислу, помагач, слуга: s. audaciae alcjs; s. scelerum. + + +sătĭās, ātis, f. (satis) (предкл. и касно) satietas, ситост: ad satiatem, jam vini satias est, већ се доста вина пило. + + +Sătīcŭla, ae, f. варош у Самнији на граници Кампаније. Отуда Sătīcŭlānus и Sătīcŭlus, adj.; subst. Sătīcŭlāni, ōrum, in. Сатикуљани. + + +sătĭĕtās, ātis, f. (satis), 1) довољност, обиље: ad satietatem, толико да је доста. 2) ситост, засићеност, отуда досада, гађење од чега: s. amoris, dominationis; hominum; s. me tenet (cepit) provinciae, досадило ми се у провинцији; ut varietas occurrat satietati, да се разноликошћу доскочи досади; и у plur. satietates amicitiarum. + + +sătĭn’ в. satis. + + +sătĭo1, 1. (satis), 1) наситити чим, особ. јелом, напунити: agnos; alqui. Отуда а) обилно чим напунити, снабдети: satiare terram stercore обилно наћубрити; lana satiatur colore, бојадише се; б) задовољити, намирити: famem; sitim; aviditatem legendi; libidines; odium; s. se poenā alcjs; *satiatus caedis, засићен убиствима. — 2) преситити кога, додијати, досадити, догрдити, дотужати чим: s. alqm; *agricola satiatus assiduo aratro; *satiatus ludo. + + +sătĭo2, ōnis, f. (2 sero), 1) сејање; plur. sationes, посејане њиве, усеви. 2) сађење, сâд. + + +sătĭra, ae, f. в. satura 2). + + +sătĭs или (у разговору) săt, adv. с comp. satius (в. ту реч), доста довољно; добро, прилично (објективно = толико да више не треба; пор. abunde, affatim). — I. као adv. кад стоји пред глаголима. преводи се кадшто и са добро: non satis intelligo, не разумем добро; satis scio, знам добро; *sat bibere, добро пити; — пред адјективима и адвербијама преводи се кадшто и са веома: satis ornata mulier, веома накићена; а кадшто и са прилично: satis dives; satis audacter; satis bene; а понајвише са доста: sat bonus; satis multa restant; *non sat idoneus pugnae; satis honeste; sat diu. Са упитном честицом ne у свези каже се место satisne обично sătin’: satin’ sanus es = јеси ли при свести?; satin’ recte, је ли све у свом реду? — II. као subst. или као adj. употребљен као subst. 1) само за се: alter consul satis erat, беше доста; duo talenta s. erunt, биће довољно; s. habes a me; satis est. 2) с gen. уза се: satis verborum; s. poenae. — III. засебне свезе: 1) satis accipio, b. satisdo. 2) satis ago, b. satago. 3) satis do, в. satisdo. 4) satis facio, в. satisfacio. + + +sătisdătĭo, ōnis, f. (satisdo), јамчење, јамство. + + +sătisdo, dĕdi, dătum, 1. јамчити коме, за кога: satisdare alci damni infecti, ако буде штете; opp. satis accipio = примити јемство. + + +sătisfăcĭo, fēci, factum, 3. (пише се и одељено), 1) задовољити кога или што, намирити кога: satisfacere alci petenti; populo; s. officio, дужност испунити; legibus; amicitiae; satisfeci vitae, доста сам дуго живео; s. in re alqā. — 2) у новчаним стварима повериоце задовољити, = исплатити: s. alci. — 3) увређена задовољити = речима или делом дати задовољење, извинити се, оправдати се и сл.: з. alci; de alqā re; pro injuriis suis; legati missi sunt satisfaciendi causā. + + +sătisfactĭo, ōnis, f. (satisfacio), задовољење које се увређеном даје речима, извињење: accipere satisfactionem alcjs. + + +sătĭus, adj. у comp. neutr. (satis), само у nom. и acc. sing. у свези с глаголом esse, боље, пробитачније (пор. potius): satius est me mori, боље је да умрем; terga hostium impugnare satius visum est, држало се да је пробитачније, непријатеља с леђа напасти. + + +sător, ōris, m. (sero), сејач, садилац. Отуда trop. а) виновник, почетник: litis; scelerum; б) родитељ, отац; *hominum sator atque deorum = Јупитер. + + +sătrăpēs, ae и is, m. и sătrăpa, ae, m. и sătraps, pis, m. (σατράπης, персијска реч), персијски намесник, сатрапа. + + +†sătrăpĭa, ae, f. (σατραπεῖα, персијско намесништво, сатрапија. + + +Satrĭcum, i, n. варош у Лацији. Отуда Sătrĭcāni, ōrum, m. Сатричани. + + +sătum, i, n. (part. од sero2), в. sero2. + + +sătŭr, tŭra, tŭrum, adj. (satis), 1) сит, засићен, насићен: s. et potus; *†са gen.: s. lactis. сит млека; s. omnium rerum, сит свега. Отуда 2) *а) пун, обилан, плодан: satura praesepia; s. auctumnus; saturum Tarentum; б) color s., јака боја; vestes saturae ostro Tyrio, хаљине обилно наквашене тирском багреном бојом; в) trop. о говору, бујан, једар; *nec satura jejune dicet. + + +sătŭra, ae, f. (fem. од adj. satur, sc. lanx), 1) чинија пуна свакојака воћа, отуда = свашта, смеса, мешавина: per saturam alqd facere, збркати све уједно. — 2) обично у овом значењу пише се и sătĭra (пређе погрешно satyra), у старије доба драматска, а доцније дидактична, без грчкога утицаја самостално постала врста римске поезије којој први почетак ваља тражити у шаљивим играма (versus Fescennini; пор. Fescenninus), које су од најстаријег доба по Италији при сеоским светковинама у обичају биле, затим у шаљивим импровизацијама и позоришним играма разнога садржаја, док није витез римски Луцилије постао творцем римске сатире тим што јој је дао за задаћу, шаљивим начином (али не више у драматском облику) приказивати разне људске слабости, глупости и пороке у јавном и домаћем животу Римљана, а уметнички је усавршио Хоратије. + + +Sătŭrae pălūs, језерце у Лацији, по свој прилици део Помптинског језера. + + +sătŭrēja, ae, f. (у plur. и sătŭrēja, ōrum, n.), чубар (трава). + + +Sătŭrējānus, aclj. из некога краја у Апулији; отуда = апулијски. + + +sătŭrĭtās, ătis, f. (satur), 1) (предкл. и касно), ситост, најест. 2) обилност, изобиље. + + +Sāturnālĭa в. Saturnus. + + +Sāturnīnus, име римске породице у gens Apuleja (в. Apulejus). Познат је само Lucius Apulejus Saturninus, пучки трибун око год. 100 пр. Хр. + + +Sāturnus, i, m. (грчки Κρόνος), син Урана и Геје (Gaea), муж и брат Реје (Rhea), отац Јупитера, Нептуна и Плутона, Јуноне, Церере и Весте; по домаћим италијским причама био је бог ратарства и имао је Опу (Ops) за жену. У његовом храму у Риму беше aerarium римске републике. Отуда а) Saturni sacra dies = субота; Saturni stella или само Saturnus = планета Сатурно; б) †име Сатурново беше кадшто пренесено на сунчанога бога феничког (Бал, Молох). — Отуда 1) Sāturnālis, adj., сатурнски; а отуда Sāturnălĭa, ōrum, ĭbus, n., светковина Сатурнова у Риму, радостан празник на успомену златнога доба које је било у Дацији за владе Сатурнове; празник је почињао 17. децембра, и трајао је више дана (Saturnalia prima, secunda, tertia); тада су Римљани један другоме поклоне шиљали, а господари своје робове за столом послуживали. 2) Sāturnĭus, adj. Сатурнов: Saturnia regna = златно доба; S. arva (tellus) Италија; S. gens = Италци; *Saturnius pater = Јупитер; S. virgo = Веста; S. proles = Picus. Отуда subst. а) Sāturnĭus, ĭi, m. = Јупитер или Плутон; б) Sāturnĭa, ae, f. ба) Јунона; бб) стари град Сатурнов на Капитолији, бајословни почетак града Рима. + + +sătŭro, 1. (satur), 1) наситити, најести: *s. Sola fimo, нађубрити; *leones saturati caede armenti. 2) trop. подмирити, задовољити: homines saturati honoribus; s. odium. 3) додијати, догрдити: hae res vitae me saturant, чине да ми је и живот додијао. + + +sătŭs1, ūs m. (sero2), 1) сејање или сађење: herbae; vitium. 2) trop. рађање, пород, племе, лоза: Jovis satu editus = Јупитеров син; a primo satu. + + +sătus2 в. sero2. + + +sătўriscus, i, m. (σατυρίσκος) (dem. од sătўrus), мали сатир. + + +Sătўrus, i, m. (Σάτυρος), Сатир, шумски бог понешто и са животињским обличјем (дугим шиљастим ушима, роговима, репом, јарчјим ногама и сл.) у пратњи Баховој; код Римљана беху Сатири истоветни са Фаунима (Fauni). Отуда meton. = сатирска драма грчка, која се као весели додатак приказивала после озбиљне трагичне трилогије. + + +saucaptis в. sancaptis. + + +saucĭātĭo, ōnis, f. (saucio), рањавање, задана рана. + + +saucĭo, 1 (saucius) (ретко), ранити, особ у рату; alqm; — и смртно ранити, убити (пор. saucius, vulnero); *vomer sauciat terram; trop. haec sauciant animum. + + +saucĭus, adj. 1) рањен, особ. = у рату рањен и тим за борбу неспособан (пор. vulneratus): saucius gravi vulnere 2) trop. а) malus saucius vento, оштећен; glacies saucia sole, који се од сунца топи; б) saucius mero = пијан; в) = ослабљен, слаб, болестан; г) * уцвељен, жалостан; д) особ. о ономе који је љубавном стрелом погођен = заљубљен: saucius alqā или saucius ab igne (т. j. amore) alcjs, заљубљен у неку. + + +Saurŏmătae в. Sarmatae. + + +Saurŏmătes в. Sarmatae. + + +sāvĭātĭo в. suaviatio. + + +sāvĭor в. suavior. + + +sāvĭum в. suavium. + + +Sāvo, ōnis, m. река у Лигурији. + + +*†saxātĭlis, adj. (saxum), који се налази на стенама, у стенама или међу стенама: columbae; piscatus. + + +saxētum, i, n. (saxum) (ретко), каменито место, камењак, стење, крш. + + +saxĕus, adj. каменит, камен, од камена: pons; tectum s., кућа од камена: trop. = без осећања, суров. + + +*saxĭfĭcus, adj. (saxum-facio), који скамењује, у камен претвара: Medusa. + + +†saxīfrăgus, adj. (saxum-frango), који стене, камен ломи. + + +Saxŏnes, num, m. Сакси, који су покрај Лабе у данашњем Шлезвиг Холштајну живели. + + +*†saxōsus, adj. (saxum), каменит, кршан: valles; montes; via; saxosumque sonans Hypanis, који хуји као мећу стенама. + + +saxŭlum, i, n. (dem. од saxum), мала стена, камичак. + + +saxum, i, n. велик камен (пор. calculus, lapis), стена, хрид (уопште; пор. rupes, scopulus): durities saxi; suxa magni ponderis conjicere; и напосе = стена у мору (под водом): saxa latentia. Отуда prov. а) volvere s. = узалуд се напрезати (слика је узета са Сизифова камена); б) inter saxum et sacrum, в. sacrum. Напосе још ба) = тарпејска стена (в. Tarpejus); бб) = Saxum sacrum или само *Saxum, света стена на врху Авентина, где је Рем (Eemus) пазио на ауспиције; бв) Saxa rubra (в. ruber); бг) meton. *каменит зид; бд) каменит темељ под зградом; Capitolium saxo quadrato substructum est. + + +scăbellum, i, m. (dem. од scamnum), 1) мала клупица под ноге. 2) нека врста високих дрвених ђонова којим су свирачи такт ударали; а којим се у позоришту давао знак и за подизање и спуштање завесе (в. aulaeum). + + +scăber, bra, brum, adj. храпав, нераван (opp. lēvis, гладак.): cortex; unguis, s. manus; dens; scabrae bibulaeve chartae; — ovis scabra = крастава, шугава. + + +scăbĭēs, ēi, f. (scaber), 1) *храпавост: ferri. 2) свраб, шуга, губа. 3) trop. драж, жеља, лакомост за чим: scabies lucri. + + +scăbo, scābi, —, 3. грепсти, чешати, трти: saepe caput scaberet (Hor.). + + +Scaea porta или pl. Scaeae portae (Σκαιαὶ πύλαι), западна врата тројанска. + + +scaen- в. scen-. + + +scēna (scaena), ae, f. (σκηνή), позорница у позоришту, сцена: in scenam prodire, изаћи на позорницу; in scena esse, бити глумац; scenam tenere = бити веома славан глумац; in scenam doferre fabulam, комад изнети на позорницу. Отуда trop. а) = позорница великога света, јавност, публика, уопште где се о чему говори што се пред целим светом збива: scenae servire, показивати се свету; afferre alqd in scenam, нешто јавно обзнанити; ad scenam pompamque sumuntur (verba) ради накита и ефекта (о говорнику); б) = спољашња форма, варљива спољашњост, изглед: scena totius rei haec est; в) *silvis scena coruscis, шумом окружено отворено место, пропланак. + + +scaep- в. scep-. + + +Scaevŏla, ae, m. (scaevus), левак, шуваклија, надимак у gens Mucia (в. Mucius), остао од Гаја Муција, који је дошао у стан краља Порсене с намером да га убије, али преваривши се у лицу, у љутини спали своју десну руку, и добије име Scaevola, које је и на потомке прешло. + + +scaevus, adj. (сродно с грч. σκαιός (предкл. и касно) леви, с леве стране: iter scaevum, пут на лево; trop. невешт, неспособан, глуп, незграпан; — отуда subst. scaeva, ae, f. знамење на небу опажено на левој страни, сретно или несретно: bona scaeva mihi est. + + +scālae, ārum, f. (скраћено од scandela од scando), лествица, степенице: scalis admotis muros ascendere; scalas applicare moenibus. + + +Scaldis, is, m. река у северној Галији, Скалда, сад Escaut, Schelde. + + +scalmus, i, m. (σκαλμός), дрво са стране на броду, кроз које се весло промиче; meton. scalmum nullum videt = нема ни једног чуна. + + +scalpellum, i, n. (dem. од scalprum), хирургијски мали нож, ланцета. + + +scalpo, scalpsi, scalptum, 3. (осн. SCALP, грч. ΓΛΑΦ-ω, отк. и sculpo, γλύφω) 1) *† грепсти, копати, трти: caput; terram unguibus. 2) оштрим или шиљастим оруђем у дрво, камен и сл. резати, сећи, бости и сл.: s. gemmas; marmora; manus apta est ad scalpendum; s. querelam sepulcro, у гробни камен урезати тужан натпис. + + +scalprum, i, n. (scalpo), оштро оруђе за резање и сл.; особ. а) = шило; б) = хирургијски нож; в) = нож за резање пера; г) = длето. + + +†scalptor, ōris, m. (scalpo), резач, гравер итд. + + +†scalptūra, ae, f. (scalpo), резање, изрезивање, гравирање. + + +scalptūrĭo, 4. (desid. од scalpo), грепсти. + + +Scămandĕr, dri, m. (Σκάμανδρος), река у Троади названа и Xanthus (ὁ Ξάνθος) због своје црвене боје. + + +scambus, adj. (σκαμβός), кривоног (чисто лат. varus). + + +scammōnēa (или scammōnīa), ae, f. (σκαμμώνεια), нека трава за чишћење. + + +scammōnēa (или scammōnīa), ae, f. (σκαμμώνεια), нека трава за чишћење. + + +scamnum, i, n. (scando), 1) подножје, ступањ за пењање. 2) клупа, скамија: longis considere scamnis. + + +scando, scandi, scansum, 3. 1) intrans. пењати се: in aggerem; ad nidum; trop. подизати се, уздизати се: supra principem. 2) trans. пењати се на што: malos; navem; arcem; equum. + + +†scandŭla, ae, f. шиндра. + + +Scantīnĭus, име римскога племена, из којега је најпознатији Gajus Scant. Capitolinus, пучки трибун. + + +Scantĭus, име римскога племена, из којега је најпознатија жена Scantia; отуда adj. Scantĭa: silva S., у Кампанији; aquae Scantiae. + + +scăpha, ae, f. (σκάφη), чун, чунић, чамац. + + +scăphĭum, ĭi, n. (σκαφίον), упр. мали чун; суд налик на чун, а) = чаша, пехар; б) = ноћни суд. + + +Scaptensŭla, ae, f. (полатињен облик од Σκαπτὴυλη = шума од рударских окана), варош у Тракији, позната са својих златних рудника. + + +Scaptĭa, ae, f, стара варош у Лацији. По њој се зове Scaptĭa tribus и људи из ове трибује Scaptĭenses, ĭum, m. + + +Scăpŭla, ae, m. надимак у gens Cornelia, отуда Scăpŭlānus, adj. + + +scăpŭlae, ārum. f. плећне лопатице; отуда уопште плећа, рамена, леђа, хрбат, и у људи и у животиња; prov. perdere scapulas = бити избијен. + + +scāpus, i, m. (σκᾶπος), уопште свако цилиндрасто тело; напосе стабљика, петељка, стабло и сл. на биљкама; стабло на стубу; држаље на светњаку, копљу итд. + + +scărus, i, m. (σκάρος), веома цењена морска риба. + + +*scătĕbra, ae, f. (scateo) врело, извирање (воде) unda scatebris temperat arva suis. + + +scătĕo, tŭi, —, 2. (предкл. и scăto, —, —. 3), 1) извирати: fons scatet. 2) бити чега пун, врвети, изобиловати чим: s. re alqā; terra scatit ferarum (Lucr.); pontus scatens beluis; puer scatens argutiis; (Plaut.) id tuus scatet animus, душа ти је тога пуна. + + +scătūrīgo, ĭnis, f. (scateo), извор, врело, вода с извора. + + +scătūrio, 4. = scateo 2): Curio totus hoc scaturit, Курион говори непрестано о томе. + + +scaurus, adj. (σκαῦρος), који има велике глежњеве на ногама. Отуда Scaurus као придевак у емилијском племену, в. Aemilius. + + +scāzōn, ontis, m. (σκάζων), јамб што храмље, choliambus, јампски триметар са спондејем или трохејем у последњој стопи. + + +scĕlĕrātē, adv. с comp. и sup. (sceleratus), злочиначки, зликовачки, опако. + + +scĕlĕrātus, adj. с comp. и sup. (part. од scelero), 1) злочином окаљан, обесвећен, погрђен: terra; vicus sceleratus звала се у Риму улица у којој се кћи Сервија Тулија превезла преко мртва очина тела; campus sceleratus, место где су весталке, које су завет девичанства погазиле, живе закопаване; sedes sceleratae, боравиште безбожних у доњем свету („пакао“). — 2) злочиначки, зликовачки (с погледом на дела; пор. scelestus): homo; conjuratio: vox; *poena scelerata, казна за злочин. — 3) *уопште грозан, страшан, злосрећан, убитачан: frigus. + + +scĕlĕro, 1. (scelus), злочином окаљати: pias manus. + + +scĕlĕrōsus, adj. (scelus) (предкл. и касно) = sceleratus, пун зла, опачине, злочиначки. + + +scĕlestē, adv. (scelestus), зликовачки, злочиначки, опако: dicere; facere; bellum suscipere. + + +scĕlestus, adj. с comp. и sup. (scelus), 1) злочиначки, зликовачки, опак, безбожан (с погледом на мишљење, али Цицерон не употребљава ту реч о људима; пор. sceleratus): scelestum facinus; s. res; scelestae nuptiae; sermo; me scelestum qui non circumspexi (Plaut.), мене глупака, који нисам итд. 2) (Plaut.) злосрећан, злокобан: annus. + + +scĕlŭs, ĕris, n. 1) злочин, опачина, зло дело (уколико се њим други вређају; пор. flagitium, maleficium итд.): committere (facere) scelus, учинити злочин; scelus legatorum interfectorum, злочин што посланици бише поубијани; *expendere scelus, кажњен бити за злочин. — 2) (Com.) а) као грдња, нитков, хуља, неваљалац: scelesti viri; и са pron. и masc.: is scelus, онај зликовац; б) = несрећа, зло. + + +scēna (scaena), ae, f. (σκηνή), позорница у позоришту, сцена: in scenam prodire, изаћи на позорницу; in scena esse, бити глумац; scenam tenere = бити веома славан глумац; in scenam doferre fabulam, комад изнети на позорницу. Отуда trop. а) = позорница великога света, јавност, публика, уопште где се о чему говори што се пред целим светом збива: scenae servire, показивати се свету; afferre alqd in scenam, нешто јавно обзнанити; ad scenam pompamque sumuntur (verba) ради накита и ефекта (о говорнику); б) = спољашња форма, варљива спољашњост, изглед: scena totius rei haec est; в) *silvis scena coruscis, шумом окружено отворено место, пропланак. + + +†scēnĭcē, adv. (scenicus), као на позорници, театарски. + + +scĕnĭcus, adj. (scena), позоришни, сценски, театарски: artifices scenici или само scenici = глумци; ludi scenici, позоришне представе у супротности гладијаторским играма и сл. (в. ludi). Отуда rex scenicus, привидни краљ. + + +Scepsis, is, f. (Σκῆψις), варош у Мизији. Отуда Scepsĭus, adj. + + +*sceptrĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (sceptrum-fero), скиптроносан. + + +sceptrum, i, n. (σκῆπτρον), штап, особ. штап као знамење достојанства и угледа, краљевски штап, скиптар, жезло (лат. scipio). Отуда и = влада, власт, краљевско достојанство и сл.: *pelli sceptris, лишен бити краљевског достојанства; reponere alqm in sceptra, повратити на владу. + + +sceptūchus, i, m. (σκηπτοῦχος), скиптроноша, на истоку велики државни достојанственик. + + +schĕda (читај схеда не шеда) или scĭda, ae, f. (σχέδη), одерани комад, лист од папирне биљке, отуда = лист хартије, цедуља. + + +schēma (читај схема., не шема), ătis, n. а и schēma, ae, f. (σχῆμα) (предкл. и касно), 1) држање тела (играча итд.). 2) одело, одећа: в. servile (црквено „схима“). + + +†schēmătismus (читај схемат, не шемат.), i, m. (σχηματισμός), у реторици, начин говорења у реторским фигурама. + + +*Schoenēĭs (читај Схенеис), ĭdis, и *Schoenēĭa virgo или *само Schoenēĭa, f. кћи Схенеја (Schoeneus), краља беотскога = Аталанта. + + +†schoenŏbătēs (читај схеноб.), ae, m. (σχοινοβάτης), пеливан, који игра на конопу. + + +schoenum (читај схенум), i, n. и schoenus, i, m. (σχοῖνος) (предкл. и касно), рогоз (чисто лат. juncus); отуда и нека јевтина маст од неке врсте мирисавог рогоза: schoeno delibutae. + + +schŏla (читај схола), ae, f. (σχολή), (упр. доколица од јавних послова = otium 1) научно испитивање и расправа, предавање. explicare, habere scholam; sunt certae scholae de exsilio; quinque dierum scholae. 2) место где се таква предавања држе, школа (само за одрасле који се занимају вишом науком; пор. ludus), велика школа: scholae rhetorum; philosophorum; †scholam aperire; †scholam dimittere, завршити предавање. 3) присталице којега учитеља, школа = секта: clamabunt omnes scholae philosophorum. + + +†schŏlastĭcus (читај ехоласт.), adj. (σχολαστικός), школски, што припада школи, особ. говорничкој: lex scholastica. Отуда subst. а) schŏlastĭca, ōrum, п. школска вежбања говорничка; б) schŏlastĭcus, i, m. ретор, учитељ речитости; а и = ученик речитости. + + +scĭda в. scheda. + + +scĭens, adj. с comp. и sup. (part. од scio, 1) као part. који, зна: ut sis sciens, да знаш; facere alqm scientem, дати коме на знање. 2) као adj. а) = са знањем: si sciens fallo, ако хотимице варам; nullum a me sciente facinua occultatur, с мојим знањем никакав се злочин не крије; б) = вешт, који се у чему разуме: sc. belli, juris, који има војничког правничког знања; sc. citharae, који уме ударати у цитару; *sc. flectere equum, који уме коњем владати. + + +scĭentĕr, adv. с comp. и sup. (sciens), 1) увиђавно, вешто, паметно. 2) †са знањем, хотимице. + + +scĭentĭa, ae, f. (sciens), знање (субјективно), познавање чега, вештина, разумевање у чему (пор. notitia. cognitio): habere scientiam rei alcjs, знати што о чему; scientia belli; rei militaris; scientia in legibus interpretandis; constat ejus scientiam fuisse de omnibus rebus, зна се да је имао знања о свачему; tenēre alqd scientiā, знати што; obscurior scientia, познавање ствари које људи обично не знају или не разумеју. + + +scīlĭcĕt, adv. (scire-licet), 1) (предкл.) с acc. с inf. = разуме се, доиста, без сумње: scilicet ita eam facturam fuisse, да ће она доиста тако учинити. 2) скоро увек с неком иронијом, наравно, дабогме, дакако, то се зна, за потврду и допуну какве изреке: scilicet is sum, дабогме да сам такав; id curat populus scilicet, о томе се наравно брине народ; ego istius pecudis consilio uti volebam scilicet. 3) † отприлике = наше то јест, наиме, то ће рећи («сирјеч»): sub nomine alieno, nepotum scilicet. + + +scilla или squilla, ae, f. (σκίλλα), 1) морски или пасји лук. 2) врста морскога рака. + + +scindo, scĭdi, scissum, 3. 1) распорити, раздерати, расећи, раскинути и сл. (силом и без обзира на природни склоп раставити; пор. findo): vestem; crines; epistulam; sc. vestem alci или de corpore), здерати. Отуда sc. latus (alci) flagello шибати vallum провалити.; pontem, раскинути; limen portae (Plaut.), одвалити; †agmen, продрети кроз; quercum cuneis, цепати; *aequor ferro, орати; navis scindit aquas, дели, цена; ruga scindit genas, просеца браздама; nubes scindimt se раздвајају се. 2) trop. а) растављати, делити; necessitudinem; често pass. scindi или scindere se делити се, раздвајати се: homines scinduntur in duas partes: *vulgus scinditur in contraria studia, пук се подели на противне странке; б) sc. dolorem, обновити; в) прекидати, сметати: actionem. + + +scindŭla в. scandula. + + +scintilla, ae, f. искра, варница; trop. sc. ingenii. + + +scintillo, 1. (scintilla), севати, сјати се, блистати: oculi; clipeus. + + +scintillŭla, ae, f. (dem. од scintilla), искрица. + + +scĭo, scĭvi и scĭi, scītum, 4. 1) знати: alqd, што; scire de re alqā; scio omnia ex illo, знам све од њега; scies ex illo, дознаћеш од њега; nemo ex me scibit (Com. м. sciet), од мене неће нико чути; scito eum mortuum esse, знај да је он умре; haud scio an може бити (в. an). 2) знати, умети, разумевати се у чему. scire artem alqam; literas; scire Latine; scire fidibus, знати ударати у цитару; scire uti regibus = умети се наћи у друштву с већима. + + +*Scīpĭădēs, ae, m. (Σκιπιάδης), грчки начињен patron. из латинскога имена Scipio, један из породице Сципиона (као Сципионовић). + + +scīpĭo1, ōnis m. (сродно с грч. σκίπων), 1) штап, палица (особ. као знак власти; пор. baculus, fustis, sceptrum). + + +Scīpĭo2, ōnis, m. (Σκιπίων), придевак у корнелијском племену, Cornelius. + + +Scīrōn, ōnis, m. (Σκίρων), 1) извикан разбојник на стенама између Мегариде и Атике, убијен од Тезеја. 2) северозападни ветар који Атињанима веје с оних стена Скиронових. + + +*scirpĕus, adj. (scirpus), од сите, од рогоза, рогозни: scirpea imago, од сите оплетена човечја слика, (в.; Argei); subst. scirpĕa, ae, f. рогозна корпа за кола (обично за извожење ђубрета). + + +scirpĭcŭlus, i, m. (dem. од scirpus), 1) рогозна корпа. 2) sc. piscarius, вршка. + + +scirpus, i, m. 1) сита, рогоз (без чворова и коленаца); отуда prov. nodum in scirpo quaerere, тражити тешкоће где је нема. 2) † рогозна мрежа; отуда trop. — загонетка. + + +sciscĭtor, dep. 1. (scisco), разбирати, распитивати, пропитивати: sciscitari alqd ab (ex) alqo; consilium alcjs; sc. de re alqă; cur alqd factum sit; — и с acc. лица = питати, упитати: sc. singulos deos. + + +scisco, scivi, scītum, 3. (scio), 1) (предкл.), дознати, разабрати: ut illi id factum sciscerent; accurro ut sciscam quid velim. — 2) публицист. term. t. а) о народу, закључити, наредити: alqd: Athenienses sciverunt ut etc.; — одобрити, пристати на што: sciscere rogationem legis; б) о онме који појединце гласа (пор. docerno) гласати за, што: sciscere legem. + + +scissus, adj. (part. од scindo), раздеран, раскинут, а) genae scissae, лице пуно бора; б) vocis genus scissum, глас што крешти. + + +scĭtāmenta, ōrum, n. (scitus) (предкл.), најслађа јела, посластице. + + +scītē, adv. с (предкл.) comp. и sup. (scitus), вешто, лепо, паметно, укусно, уљудно: loqui; scite coli, укусно се облачити. + + +*scītor, dep. 1. (scio) = sciscitor, радо знати, разбирати: alqd; alqd ex alqo; ab alqo; alqm de alqā re; oracula, испитивати. + + +scītŭlus, adj. (предкл. и касно) (dent. од scitus), леп, пристојан: forma. + + +scĭtum, i, n. (part. од scisco), 1) публицист. term. t. решење, закључак, одлука, наредба; поглавито = народна одлука, plebis (plebei, plebi) scitum, пише се и састављено plĕbiscītum, i, n., одлука народа којој је супротност senatus consultum; кад се говори о другим државама, онда се каже populi scitum у истом значењу, а и само scitum: scita et jussa nostra. 2) † начело (= decretum, δόγμα). + + +scītŭs1, ūs, m. (scisco) решење, закључак, одлука, наредба; само у abl. sing. scitu plobis, по одлуци народној. + + +scītus2, adj. с (предкл.) comp. и sup. (scisco) упр. упућен, који је разбирао итд.), 1) паметан, мудар, искусан, вешт, уљудан, леп: homo; sermo; dictum. Отуда *†с genit. obj., који се у чему разуме: scitus locorum. 2) (предкл.) леп, красан; mulier. 3) удесан, прикладан, згодан: nox scita rei alci. + + +scĭūrus, i, m. (σκίουρος), веверица. + + +scŏbĭs, is, f. (scabo), опиљине, пилотине, струготине: s. eburnea; s. aeris; auri. + + +Scŏdra, ae, f., варош у Илирији, сад Скадар. Отуда Scŏdrenses, ĭum, m. Скодрани. + + +Scŏdrus, i, m. источни наставак илирских планина. + + +scomber, bri, m. (σκόμβρος), морска риба, по свој прилици макрела. + + +scōpa, ae, f. танка грана, обично у plur. scōpae, ārum, f. метла. Отуда prov. а) dissolvere scopas = пореметити, побркати што; б) scopae solutae = глупак, од кога нема никакве користи. + + +Scŏpās, ae, m. (Σκόπας), славни грчки вајар с острва Пара (Paros). + + +scŏpŭlōsus, adj. (scopulus), кршан, пун стена: intelligo quam scopuloso difficilique in loco verser (Cic). + + +scŏpŭlus, i, m. (σκόπελος), 1) високо место, откуда се може надалеко видети, стена, хрид; а особито стена на мору или у мору, гребен, главина (пор. saxum). — 2) trop. да се означи што опасно или погибељно: s. libidinis; incidere in hos scopulos vitae; trop. *ad scopulum ire, пропасти. + + +scŏpus, i, m. (σκόπος), циљ, нишан. + + +Scordisci, ōrum, m. народ у горњој Панонији. + + +scorpĭo, ōnis, *scorpĭus и *scorpios, ĭi, m. (σκορπίων), скорпија, јакреп. Отуда а) звездано јато у зодијаку, скорпија; б) нека морска риба с бодљама; в) ратна справа којом се бацало камење и велике стреле: mittere scorpionem accuratius, стрелу тачније избацити. + + +scorpĭo, ōnis, *scorpĭus и *scorpios, ĭi, m. (σκορπίων), скорпија, јакреп. Отуда а) звездано јато у зодијаку, скорпија; б) нека морска риба с бодљама; в) ратна справа којом се бацало камење и велике стреле: mittere scorpionem accuratius, стрелу тачније избацити. + + +scorpĭo, ōnis, *scorpĭus и *scorpios, ĭi, m. (σκορπίων), скорпија, јакреп. Отуда а) звездано јато у зодијаку, скорпија; б) нека морска риба с бодљама; в) ратна справа којом се бацало камење и велике стреле: mittere scorpionem accuratius, стрелу тачније избацити. + + +*scortātor, ōris, m. (scortor), блудник, курвар. + + +†scortĕus, adj. (scortum 1), кожни, од коже; subst. scortĕa, ae, f. кожна хаљина, кожух, бунда, опаклија. + + +*scortillum, i, n. (dem. од scortum 2). + + +scortor, dep. 1. (scortum 2) (предкл.), курвати се. + + +scortum, i, n. 1) (предкл.) комад коже, кожа. 2) блудница, курва (у моралном погледу, дакле презорно; пор. meretrix). 3) као псовка чанколизу. 4) блудник, курвар, и уопште распуштен човек. + + +scrĕātor, ōris, m. (Plaut.) (screo), који се накашљује, који храче. + + +scrĕātŭs, ūs, m. (screo) (Com.) хракање, кашљуцање. + + +scrĕo, 1. хракати, хракнути, накашљивати се. + + +scrība, ae, m. (scribo), писар, особ. у јавној служби (пор. scriptor), нека врста нижих државних чиновника. Scribae (иначе слободне особе, али обично из нижега сталежа, од чести ослобођеници) сачињавали су многобројни сталеж (ordo); према чиновницима, код којих су служили, звали су се scribae quaestorii, aedilicii итд. За време царева, где су код владалаца и других угледнијих људи служили, били су налик на наше секретаре. + + +scrīblīta (или scrībĭlīta), ae, f. (предкл. и касно), нека врста пецива, по некима торта. + + +scrĭbo, scripsi, scriptum, 3. (осн. SCRIB, SCRIP, сродно с ΓΡΑΦ-ω, као sculpo са γλύφω), 1) шиљастим оруђем грепсти, цртати, дупсти: в. lineam, линију повући; s. stigmata alci, жигосати кога; отуда нацртати, цртеж од чега направити: scribetur forma et situs agri. — 2) писати; literam; epistulam; s. alci или ad alqm, писати коме; scripsi veniat или ut veniat, да дође; scribitur iis obsequi (Tac), пише им се да слушају; s. de re, о чему; scribitur nobis multitudinem convenisse, пишу нам да се множина искупила. Напосе А) s. alci salutem, писмено кога поздравити; s. gratias, захвалити. Б) = саставити, писмено израдити, списати, написати: librum; orationem; poĕmata. Тако а) само scribere = бити писац, књижевник, а особ. = писати песме, позоришне игре: se ad scribendi studium contulit, одао се на књижевни рад; б) scribit у praes пише се често о већ одавно умрлом писцу, али чије је дело још у животу: исто тако scribitur (или scriptum est), прича се; в) s. leges, писати; testamentum, начинити. В) = причати, описати, забележити: bellum; res gestas; *Martem, описати; *Marium, спевати. Г) = на писмено саставити, написати: foedus; testamentum; особ. s. senatūs consultum; отуда adesse scribendo или esse ad scribendum (каже се о људима који су као сведоци били при састављању какве исправе, а особ. при записивању сенатске одлуке (в. praescriptio). Д) = писмено поставити, наименовати: s. alqin heredem, уписати у тестаменат као наследника. Ђ) = уписати, пописати: s. milites; exercitum; colonos. Е) о правницима = уговоре и уопште исправе где је ваљало пазити на формалности које нису свима познате биле, за друге писмено састављати. Ж) s. pecuniam alci, платити коме новце упутницом на другога (пор. rescribo), или дати му место новца меницу или обвезницу. + + +Scrĭbōnĭus, име римскога племена, из којега су познате породице Curiones и Libones: А) Curiones: 1) Gajus Scrib. Curio, конзул г. 76 пр. Хр., пријатељ Цицеронов и противник Цезаров. 2) Gajus Scrib. Curio. син пређашњега, пријатељ Цезаров, ожењен Фулвијом, удовом Публија Клодија. — Б) Libones: Lucius Scrib. Libo, пријатељ Помпејев и таст Помпејеву сину Сексту. — Једна Scribonia беше друга жена Августова. + + +scrīnĭum, ĭi, n. скриња, ковчег, орман, за чување књига, хартија и сл. + + +scriptĭo, ōnis, f. (scribo), 1) писање: lippitudo impedit scriptionem meam, смета ми у писању. 2) писмена израда, састав: res scriptione digua, вредна да се о њој пише impelli ad philosophiae scriptiones, да пише о филозофским предметима; multum ad dicendum proficit scriptio, много помаже говорнику кад најпре своје мисли на писмено стави. 3) = написана реч, слово: interpretari ex scriptione. + + +scriptĭto, 1. (frequent. од scribo), често писати, пискарати: orationes; et haec et si quid aliud ad me scribas velim vel potius scriptites. + + +scriptor, ōris, m. (scribo), 1) писар (приватни; пор. scriba), преписивач: s. librarius или само scriptor, који је за књижаре преписивао. 2) писац, списатељ, известилац, кадшто и = песник: s. rerum gestarum, приповедач; s. belli Trojani, песник који описује тројански рат; s. historiarum; s. satirarum; s. legum, законодавац: s. testamenti, који тестаменат на писмено састави. + + +*scriptŭlum, i, n. (dem. од scriptum), мала линија на дасци за играње. + + +scriptum, i, n. (part. од scribo), 1) линија на дасци за играње, само у свези duodecim scripta или lusus duodecim scriptorum, уобичајена игра код Римљана где се играло с камичцима (calculi), на дасци подељеној уздужним и попречним линијама (scripta) на 25 поља. — 2) што је написано, писмо, саставак, књига: scriptis alqd mandare, записати што; de scripto dicere, говор читати; sine scripto, не имајући пред собом рукопис, наизуст; laudavit (mortuum) scripto meo, говором што сам га ја написао. Напосе = спис, књига: scripta tua. 3) написана реч, слово (као супротност намери и мисли пишчевој): voluntas scriptoris dissensit cum scripto; dicere contra s. legis или само contra scriptum, против писаног закона или наредбе. + + +scriptūra, ae, f. (scribo), 1) писање = scriptio 1): scripturā alqd persequi, написати што. 2) meton. писмо, а) = писмени састав; mandata dare scripturā, писмени налог дати; mendum scripturae, погрешка у писању; continens s., непрекидно причање (без поделе на књиге, главе итд.); assidua s. = вежбање у писменим саставцима; б) (предкл. и касно) = написано дело, књига, песма итд. 3) данак од попаше што је на комад плаћан од стоке која је пасла на државном пашњаку. + + +scriptŭs, ūs, m. (scribo), писарска служба: scriptum facere, бити scriba. + + +scrĭpŭlum в. scrupulum. + + +scrūpŭlum или scrīpŭlum, i, n. (други облик од scrupulus), назив најмање тежине и мере, а) као тежина = 1/24 унције или 1/288 фунте; б) као мера = 1/288 јутра (jugerum). + + +*†scrŏbĭs, is, m. и (ређе) f. јама, рупа за сађење дрвета; — кадшто и = гроб. + + +†scrōfa, ae, f. крмача која се опрасила или се држи за приплод. + + +scrōfĭpascus, i, m. (scrofapasco) (Plaut.), који храни свиње. + + +*scrūpĕus, adj. (scrupus), стрменит, храпав, кршан: spelunca; ora. + + +scrūpōsus, adj. (scrupus), пун шиљастих, стрменитих стена, кршан: via. + + +†scrūpŭlōsĕ, adv. с comp. и sup. (scrupulosus), сувише тачно, брижљиво. + + +scrūpŭlōsus, adj. с comp. и sup. (scrupulus), 1) scruposus. 2) trop. сувише тачан, који показује или изискује претерану брижљивост: disputatio. + + +scrūpŭlum или scrīpŭlum, i, n. (други облик од scrupulus), назив најмање тежине и мере, а) као тежина = 1/24 унције или 1/288 фунте; б) као мера = 1/288 јутра (jugerum). + + +scrūpŭlus, i, m. (dem. од scrupus), упр. мали шиљасти камичак; само trop. двоумљење, немир, сумња, колебање, скрупул: evellere scrupulum ex animo; injicere alci scrupulum; scrupuli sollicitudinum. + + +scrūpus, i, m. (ретко), мали шиљасти камен; trop. = scrupulus. + + +*†scrūta, ōrum, n. старе подеране, поломљене, похабане ствари, стареж, старудије. + + +†scrūtātĭo, ōnis, f. (scrutor), претресање, разгледање, истраживање, преметање. + + +†scrūtātor, ōris, m. (scrutor), који претреса, разгледа, истражује. + + +scrūtor, dep. 1) претрести, тачно разгледати, прерити, преметати: domum; naves; loca abdita; alqm; animum alcjs. 2) *† тражити, испитивати што: causas; arcanum; fata; mentes deŭm. + + +sculpo, sculpsi, sculptum, 3. (други облик scalpo) (осн. SCULP, грч. ΓΛΥΦ, γλύφω), шиљастим или орим оруђем дељати, сећи, резати, дупсти, вајати (на дрвету, металу и камену): s. ebur; s. alqd ex saxo; s. imaginem; s, ancoram in gemma. + + +sculpōnĕae, ārum, f. (sculpo) (предкл.), врста дрвених ципела, цокуле. + + +*sculptĭlis, adj. (sculpo), издељан, изрезан, извајан. + + +†sculptor, ōris, m. (sculpo), резач, вајар, гравер. + + +†sculptūra, ae, f. (sculpo), резање, дељање, бодење и сл. (на дрвету, камену, металу; в. sculpo). + + +scurra, ae, m. 1) (Com.) кицош, гиздавац, господичић. 2) лакрдијаш, шаљивчина, домишљан (обично из нижега грађанског сталежа), који се одавао на то да као чанколиз за столом богаташа и отменијих људи, незграпним улагивањем и глупим лакрдијама весели домаћина и његове госте, а да при том од њих отрпи сваку бруку и ругло. + + +scurrīlis, adj. (scurra), лакрдијашки. + + +†scurrīlĭtās, ātis, f. (scurrilis), лакрдијање, лакрдијаштво. + + +†scurrīlĭtĕr, adv. (scurrilis), лакрдијашки, по начину лакрдијашком. + + +*scurror, dep. 1. (scurra), лакрдије проводити: scurrantis speciem praebere. + + +scūtāle, is, n. (scutum), ремен на праћки, кожа у којој камен или тане од праћке лежи. + + +scūtārĭus, adj. (scutum) (предкл. и касно), што се штита тиче; subst. scūtārĭus, ĭi, m. који прави штитове. + + +scūtātus, adj. (scutum), штитом оружан; subst. scūtāti, ōrum, m. + + +scŭtella, ae, f. (dem. од scutra), мала зделица, чашица, шоља за пијење. + + +*scŭtĭca, ae, f. (σκῦτος, кожа), бич од коже, канџија, корбач (пор. ferula, rlagellum). + + +scūtĭgĕrŭlus, i, m. (Plaut), штитоноша. + + +scŭtra, ae, f. плитка чинија, шоља дугуљастог четвороугаоног облика. + + +scŭtŭla1, ae, f. (предкл. и касно), 1) dem. од scutra, мала зделица. 2) геометријска фигура, дугуљасти четвороугао, правоугаоник, oblongum. + + +scŭtŭla2 или scўtăla, ae, f. (σκυτάλη), 1) ваљак, цилиндар. 2) округао штап, око којега су Спартанци обмотавали ремен, и на том ремену писали писма својим војводама, који су их могли прочитати само тако ако су добивени исписани ремен обвили око штапа исте дужине и дебљине, који су они уза се носили; отуда scutula значи и 3) = потајно писмо, заповест. + + +†scŭtŭlātus, adj. (scutula1), четвртаст, коцкаст. + + +scūtŭlum, i, n. (dem. од scutum). + + +scūtum, i, n. велики, дугуљасто четвороугаони штит римских пешака, дрвен али кожом покривен (пор. clipeus, parma, pelta). + + +Scўlăcēum, i, n. (Σκυλακεῖον), варош на морској обали у Брутији у доњој Италији. Отуда Scўlăcēus, adj. + + +Scylla, ae, f. (Σκύλλα), 1) стена на морској обали доње Италије на сицилском мореузу, преко пута вртлогу Харибди. У причи је Скила представљана као чудовиште што станује у некој пећини оне стене; prov. incidit in Scyllam, qui vult vitare Charybdim. 2) кћи Низа, мегарскога краља. Отуда Scyllaeus, adj. + + +scymnus, i. m. (σκύμνος) (Lucr.), младе, младо живинче: scymni leonum, лавчад, лавићи. + + +scўphus, i, m. (σκύφος), пехар, чаша: inter scyphos, при чаши вина, у пићу. + + +Scўros или Scўrus, i, f. (Σκῦρος), једно од спорадских острва где је по причи Ахил у девојачком руву сакривен живео код краља Ликомеда, с чијом је ћерком Дејидамијом родио сина Пира или Неоптолема. Отуда adj. Scўrĭus: virgo Scyria = Deĭdamia. + + +Scўros или Scўrus, i, f. (Σκῦρος), једно од спорадских острва где је по причи Ахил у девојачком руву сакривен живео код краља Ликомеда, с чијом је ћерком Дејидамијом родио сина Пира или Неоптолема. Отуда adj. Scўrĭus: virgo Scyria = Deĭdamia. + + +scўtăla, ae, f. в. scutula2 2). + + +scŭtŭla2 или scўtăla, ae, f. (σκυτάλη), 1) ваљак, цилиндар. 2) округао штап, око којега су Спартанци обмотавали ремен, и на том ремену писали писма својим војводама, који су их могли прочитати само тако ако су добивени исписани ремен обвили око штапа исте дужине и дебљине, који су они уза се носили; отуда scutula значи и 3) = потајно писмо, заповест. + + +Scўthae, ārum, m. (Σκύθαι), Ските, заједничко име којим се називало више народа у североисточној Европи и Азији; у sinq. Scўthēs, ae, Скита. Отуда 1) Scўthĭa, ae, f. земља скитска, Скитија. 2) Scўthĭcus, adj.: Scythicus amnis = Tanais; S. Oceanus = северно ледено море; S. Diana = тауридска. 3) *Scўthes или Scytha, ae, comm. Скита и Скиткиња и *Scўthis, ĭdis, f. adj. скитска. + + +sē, 1) praep. (застарело) = sine: se fraude esto; securus = sine cura, безбрижан. 2) као честица (пред вокалом sed) показује раздвајање, и преводи се од, раз, на страну: secedo, sepono, seditio итд. 3) se = semi, пола: selibra, пола фунте. 4) se = sex: semestris. 5) se pro. в. sui. + + +Sēbēthos, i, m., речица у Кампанији. Отуда Sēbēthis, ĭdis, f. adj. + + +sēbum или sēvum, i, n. лој. + + +sēcēdo, cessi, cessum, 3. 1) на страну ићи, отићи: de coetu; in abditam partem aedium. 2) напосе а) = повући се од јавнога рада у приватан живот; б) због политичке неслоге одвојити се и отићи: plebs secedit a patribus; in Sacrum montem; в) trop. *† удаљен бити: villa septem milia passuum secedit ab urbe; secedere et aliā parte considere, одступити од мишљења; s. in se, удубити се у своје мисли. + + +sēcerno, crēvi, crētum, 3. 1) одлучити, разлучити, раставити: s. inermes ab armatis; se ex grege; *me Nympharum chori secernunt populo (abl.), деле ме од пука; nihil praedae in publicum secernere, од плена не одлучити ништа за државу. Отуда а) (ретко) разделити: animum a corpore б) = одвојити, одбацити: judicem; minus idoneos senatores. — 2) trop. раставити, разликовати: blandum amicum a vero; *iniquum justo; *honestum turpi. + + +†sĕcespĭta, ae, f. (seco), дугачки нож за клање жртава. + + +sēcessĭo, ōnis, f. (secedo), 1) одлазак на страну: milites vesperi secessionem faciunt, оду на страну (ради договора). — 2) политичним размирицама и немирима произведено дељење, одлазак (пор. secedo, seditio): plebis; secessionem tu illam existimasti, non hellum, мислио си да је оно одлазак, а не рат. + + +sēcessŭs, ūs, m. (secedo), 1) † = secessio. 2) усамљеност, самоћа, и то или abstr. самоћа (кад је ко сам): *carmina secessum scribentis et otia quaerunt; или concr. самотно и удаљено место н. пр. на селу. + + +sĕcĭus в. secus 2). + + +sēclūdo, si, sum, 3. (se-claudo), 1) затворити, закључати: *carmina antro; *secludi = сакрити се. 2) одлучити, раставити: dextrum cornu a sinistro. Отуда s. curas, растерати; s. vitam corpore, убити се. + + +sēclum в. saeculum. + + +sĕco, sĕcŭi, sectum, sĕcātŭrus, 1. (осн. SEC, наше сек у секох), сећи, резати, одсећи, одрезати: s. alci collum, главу; *ungues secti, сарезани; *herbas, косити; †corium in partes tenuissimas. Отуда напосе а) медицински term. t. сећи, ампутирати, оперисати: membra; varices; б) = грепсти. изгрепсти, изранити и сл., s. genas ungue, изгрепсти; s. alqm flagellis, ишибати; в) резати: *dona secto elephanto, од резане слонове кости; s. marmora; г) *= мучити: podagra eum secat; д) = делити: quinque zonae secant coelum; s. causas in plura genera; undas secat Isthmus; ђ) *пресецати, прелазити, прелетати и сл.: flumen secat agros, тече преко поља; s. mare, пребродити; s. aethera pennis, прелетати; *s. viam, прокрчити; е) s. litem, поравнати, одлучити. + + +sēcrētĭo, ōnis, f. (secerno), растављање, раздвајање. + + +sēcrētō, adv. (abl. sing. од secretus), 1) не само, између четири ока, на усамљеном месту. 2) тајно, потајно. + + +sēcrētus, adj. с comp. (part. од secerno), одлучен, растављен, одвојен, 1) о месту = удаљен, осамљен, одвојен: lucus; secreti colles, осамљени = од непријатеља напуштени; studia secreta, науке којима се ко у осами бави. Отуда subst. sēcrĕtum, i, n. самоћа, усамљеност; s. longum; abditum; petere secretum = искати разговор с ким између четири ока, али и = отићи на какво усамљено место; in secreto, усамљено, сам собом од других одвојено. — 2) тајан, потајан, скровит, сакривен: artes secretae; † libidines. Отуда † subst. sēcrētum, i n. тајна: secreta deae = тајне, мистерије: habere secreta cum alqo, имати тајно састанке с ким. — 3) † необичан, особит, редак: lingua secreta = застарели изражаји. — 4) (Lucr.) лишен чега; s. re alqā или rei alcjs. + + +secta, ae, f. (seco, упр. secta via, просечен пут; по другима од sequor), 1) пут, путања; trop.= пут живота, начин којим ко мисли и ради, поступак, начин живота, понајвише у свези са sequi: sequor hanc sectam rationemque vitae; sequi sectam alcjs, ићи чијим стопама; secuti sectam ejus = његове присталице, стринка. 2) наука, учење, филозофска система: secutus es illorum philosophorum sectam, s. Stoicorum; duces diversarum sectarum. + + +sectārĭus, adj. (seco) (Plaut.). + + +sectātor, ōris, m. (sector), пратилац, који је радо у чијој пратњи као његов клијент или присталица (пор. assectator, assecla): Gabinii comes vel sectator; — присталица особ. којег филозофског учења. + + +*†sectĭlis, adj. (seco), 1) што се може сећи, цепати, 2) расечен, расцепљен: ebur; pavimenta sectelia = из различних мраморних плочица састављен, мозаички. + + +sectĭo, ōnis, f. (seco), 1) сечење, одсецање, расецање: corporum; brassicae. 2) trop. а) подела беседе и сл.; б) деоба и раскомадање укупно купљених ствари с намером да се оне поново појединце распродају, особ. ствари што су пљачком добивене или што их је држава узаптила од проскрибованих грађана (в. scribo, sector1): sectiones oxercere; sectionem facere. Отуда meton. = имање на такав начин раскомадано и продано. sectionem ejus oppidi (тј. плен) vendidit. + + +sector1, ōris, m. (seco), који сече, одсеца: zonarius, кесарош; collorum = убица. Отуда s. bonorum, који какав плен или узапћено имање каквог изгнаника (proscriptus) укупно купи, а после га поделим раскомада с намером да те делове поново појединце распрода. + + +sector2, dep. 1. (intens. од sequor), 1) свуда и хотимице за ким ићи, свагда пратити: alqm; sectari matronas = удварати се госпођама. Напосе као слуга, пратилац или као клијент, присталица, пратити = бити у чијој пратњи, и према томе = бити у чијој служби: sectantur illi servi Chrysogonum; s. oves, чувати; s. aratrum, орати; pueri eum sectantur, трче за њим (да му се ругају). 2) (предкл. и песн.) гонити, терати: apros. ловити. 3) trop. тежити за чим, гинути за чим, отимати се за што: praedam; voluptates; †s. habitum, vultus alcjs, подражавати коме у ношиву, изразу лица. Отуда *= истраживати што: mitte sectari (Hor.), не истражуј. + + +sectūra, ae, f. (seco) (ретко) 1) (предкл. и касно), сечење, резање. 2) (сумњиво) место где се што исеца или ископава: secturae aerariae, рудне јаме, рудници. + + +†sēcŭbĭtŭs, ūs, m. (secubo), лежање или спавање насамо, без друштва. + + +sēcŭbo, bŭi, —, 1. лежати или спавати насамо (без икога другога); *= живети у самоћи. + + +sēcŭlāris в. saecularis. + + +sēculum в. saeculum. + + +saecŭlum (sēcŭlum) и скраћено saeclum (sēclum), i. n. 1) покољење, нараштај: s. hominum; ferarum; propagare saecula. 2) човечји век, обично трајање једнога људског нараштаја (33 1/3 године): multa saecula hominum. 3) век, време, с погледом на људе што у њему живе и њихове обичаје, назоре итд., дух времена: novi ego hoc saeculum; hujus saeculi intemperantia; corrumpere et corrumpi saeculum vocatur, дух времена је кварити се и кварити 4) столеће: duobus prope sacculis tmte. Отуда уопште = дуже време, много година: saeclis effeta senoctus. + + +sēcum = cum se, в. cum. + + +sĕcundāni, ōrum, m. (secundus) sc. milites, војници друге легије. + + +sĕcundārĭus, adj. (secundus), други по реду, друге врсте: mel; panis. + + +sĕcundo1, 1. (secundus), 1) (предкл.) згодно удесити, уредити: s. tempus rei alci, удесити према чему. 2) *† бити повољан, усрећити, помоћи, бити на руци: iter; coepta; secundante vento. + + +sĕcundō2, adv. num. (secundus), 1) друго. 2) † по други пут. + + +sĕcundum (sequor), I. praep. с acc. 1) у простору, а) (узастопце) за: s. alqm; vulnus s. aurem, одмах за увом; б) често дуж, покрај: s. mare; s. fluvium; в) s. flumen = током реке. — 2) у времену, а) у: secundum quietem, у спавању, у сну; б) одмах за, после: s. hunc diem; secundum comitia, после скупштине. — 3) trop. а) о реду и вредности, после, одмах за ким или чим (в. secundus 1): s. deos homines hominibus maxime prosunt; secundum ea, затим; б) по чему: s. naturam vivere; s. legem, по закону: s. arbitrium tuum; в) у чију корист, по чијој вољи: s. alqm judicare, decernere; s. causam alcjs dicere, за чију ствар. — II. adv. 1) острагу: i tu secundum. 2) по други пут. + + +sĕcundus, adj. (sequor), 1) који за првим иде, други: id erat secundum ex tribus; secundus a rege, одмах после краља; secunda mensa, посластице; heres s., који наследи, ако први наследник умре или се наследства не прими. Напосе а) secundae partes = друга рола у позоришном делу, тј. рола другога глумца (δευτεραγωνιστής), који не само што је незнатније роле представљао, него је још морао својом игром потпомагати игру првога глумца (πρωταγωνιστής) и по њој се управљати. Отуда partes secundas agere (tractare) значи = према ком показивати ропску потчињеност, у свему му угађати, ласкати. Отуда partes secundae trop. значи = друго место: secundas (partes) alci deferre, одредити коме друго место; is fuit Crassi quasi secundarum (partium), после Краса беше први, од највећег утицаја; б) = по реду и по вредности најближи: s. ab alqo, после кога. Отуда опет. = од друге врсте, слабији, лошији, гори: panis; *haud ulli secundus = који нема никога пред собом. — 2) који следује, заједно иде (о ветру и води): ventus s., повољан; secundo amni, низ воду. Отуда а) *vela secunda, повољним ветром папирена; currus s. = брза; б) повољан, или ба) = који ком што одобрава, по вољи му ради: secundā contione, с одобрењем збора; тако и secundo populo; lex secunda alci, закон коме користан; или бб) = срећан, повољан: proelium; res или fortunae secundae срећне околности, срећа; често као subst. n. sĕcundum или у plur. sĕcunda (ōrum), срећа. + + +sēcūrē, adv. (securus), 1) безбрижно, без бојазни. 2) безбедно, безопасно. + + +sĕcūrĭcŭla, ae, f. (dem. од securis), секирици. + + +*sĕcūrĭfĕr, fĕra, fĕrum и *sĕcūrĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (securis-fero и gero), који носи секиру. + + +secūris, is, f. секира: s. anceps = bipennis, са две оштрице. Особ. о секири џелатској и о секирама, које су посили ликтори (пор. lictor); отуда trop. а) = поглаварска власт и римско господство: Gallia subjecta securibus; *virtus nec sumit aut ponit secures, врлина нити прима нити полаже власт; Germania colla Romanae praebens animosa securi; б) injicere (infligere) securim reipublicae, нанети штету, задати рану. + + +sēcūrĭtas, ātis, f. (securus), 1) мир духа, безбрижност: s. est vacuitas aegritudinis. 2) безбрижност као прекор = немар, равнодушност. 3) сигурност, безопасност. + + +sĕcūrus, adj. с comp. (secura), 1) без бриге, безбрижан, без бојазни, који се не боји никакве опасности (пор. tutus): hostes securi proelium ineunt; s. sum de illa re; *†securus futuri, безбрижан што се тиче будућности, s. poenae који се не боји да ће бити кажњен. Отуда а) *= који се о чему не брине; немаран: amorum alcjs; famae; б) *†о неживим стварима, весео, безбрижан: quies; convivium; в) *latices securi (о води Лети, која бригу разгони заборавом). 2) (ретко) = tutus, поуздан, безбедан: locus. + + +sĕcŭs1, n. indecl. = sexus. + + +sĕcŭs2, adv. с comp. (sequor) (упр. начином који иде за пређашњим, али се од њега разликује), 1) pos. secus: а) друкчије, не тако, противно (слабије него contra): nemo s. dicet; longe s.; horā nonā aut non multo s. = не много пре или доцније; quod quum s. sit, кад ствар друкчије стоји. Често после secus стоји ас (atque) или quam, а пред secus често дође каква реч с негацијом, одрицањем, особ. код песника при каквом поређењу: non (haud) secus quam (ac, atque), не друкчије него, управ тако као; — б) друкчије, него што би требало = зло, рђаво: res s. cessit, рђаво испала; s. de eo existimo, о њему немам доброг мишљења; — в) као subst. = minus: neque s. in iis virium (erat), нити беше у њима мање снаге. — 2) comp. s ĕquĭus (правилније него sĕcĭus), а) друкчије: quid diximus sequius qunm velles?; б) кад пред sequius стоји негација (non, haud, nihilo), преводи се са мање: neque eo sequius; nihilo sequius, ништа мање; в) † зло, рђаво, неправо: sequius cum alqo agere. + + +†sĕcūtor, ōris, m. (sequor), који се натискује за ким, вија кога, врста гладијатора који су се натискивали за мрежарима (retiarius) и с њима се борили. + + +sĕd (стар. sĕt), conj., али, него, већ, а, но; показује праву супротност према нечему што је напред речено, и које се тиме ограничава, мења или укида (пор. at, verum, vero, autem): otii fructus est non contentio animi, sed (већ) relaxatio; Pausanias magnus homo, sed (али) varius in omni genere vitae fuit. Особито често долази у свези с негацијом, н. пр. non modo (solum, tantum) — sed или sed etiam (et, quoque), не само — него и: negotiis non interfuit solum, sed et praefuit; — non modo — sed nequidem, не само — него ни. + + +*†sēdāmĕn, ĭnis, n. (sedo), средство што умирује: s. amoris. + + +sēdātē, adv. (sedatus), мирно, тихо: s. loqui; s. dolorem ferre. + + +sēdātĭo, ōnis, f. (sedo), умиривање, утишавање страсне узбуђености: animi; aegritudinis; quum perturbationes animi miseriam, sedationes autem vitam efficiant beatam. + + +sēdātus, adj. с comp. и sup. (sedo), миран, тих, лаган: s. amnis; sedato gradu in castra abierunt; paulo sedatiore tempore; scripsi sedatiore animo. + + +sēdĕcim или sexdĕcim, adj. num. card. шеснаест. + + +sēdēcŭla, ae, f. (dem. од sedes), столичица. + + +sĕdentārĭus, adj. (sedeo) (предкл. и касно), седећив: sutor s., што седећке ради. + + +sĕdĕo, sēdi, sessum, 2. седети: in solio; in equo; ante fores; ad gubernaculum, на крми; s. carpento. Често о судијама и поглаварским особама кад вршећи своју службу на својим местима седе = већати, судити: s. in rostris, на говорници; s. pro tribunali; ejus mortis sedetis ultores; vos iidem in eum sedetis judices. Отуда а) на једном месту бавити се, задржавати се (често се помишља на нерад и пасивност онога који се бави): s. domi; in villa sua; *sedit qui timuit, који се бојао, остао је миран код куће; imperator sedet ante moenia, војвода седи пред зидовима градским = не напада на град. Даље: glans sedet, лежи у праћки; nebula sedet campo, стоји, не разилази се; *pallor in ore sedet, бледило пребива на лицу; б) засести, забости се, стајати у или на чему: telum sedet scuto. забола се у штит; plaga sedet, удар је пробио у тело; toga sedet melius, боље стоји на телу; sedere in vado, заглибити се, не моћи даље; в) trop. sedet mihi = моја је тврда одлука; sedere coepit haec sententia, ово се мишљење почело утврђивати; г) спуштати се, слегати се: montes sedent, слежу се; libra nec surgit nec sedet, нити се диже нити спушта. + + +sēdēs, is, f. (sedeo), 1) седиште (уопште; пор. sedile, sella): s. regia, престо; s. curulis; ad laevam sedem capere, сести слева; *sedes priores tenere = заузимати угледније место. — 2) trop. а) понајвише у plur. стан, завичај, постојбина: sedes habere in Gallia; alias sedes petere, тражити; domos ac sedes suas relinquere; figere sedes, настанити се; — *о становима покојника и богова: sedes beatae; laetae; lucidae; piorum; scelrratae; infernae; Tartareae; sedes sacrata Cereris, храм; sedes superae, божји двори; б) место, земљиште где је што: suis sedibus convulsa Roma, из темеља покренут; mare totum a sedibus imis (са дна) ruunt venti; trop. dimovere mentcm e sede sua, забунити. Отуда s. belli, разбојиште; †s. orationis, главни део беседе. + + +Sēdētānĭa, ae, f. покрајина у Hispania Tarraconensis. Отуда Sēdētāni, ōrum, m. становници Седетаније. + + +*†sĕdīle, is, n. (sedeo), седиште (човечјом руком начињено; пор, sedes), столица, столац: prima sedilia, предња седишта у позоришту. + + +sēdĭtīo, ōnis, f. (se-d-itio), упр. хођење на страну; отуда 1) политични раздор, раздвој, неслога, размирица (пор. secessio): duo tribuni plebis per seditionem creautur. 2) устанак, буна, побуна (пор. rebellio): s. orta est in castris; movere seditionem; multa seditionis ora vocesque. 3) (понајвише *) уопште спор, раздор. + + +sēdĭtĭōsē, adv. с comp. и sup. (seditiosus), бунтовнички, метежно. + + +sēdĭtĭōsus, adj. с comp. и sup. (seditio), 1) немиран, бунтован: homo; oratio. 2) (ретко) уопште свадљив, који прави немир: mulier. 3) † pass. немиран = немиру изложен: vita s. et tumultuosa. + + +sĕdo, 1. (sedeo), упр. посадити, 1) учинити да се што спусти, слегне: pulverem; отуда s. mare, fluctus, ventos, умирити, утишати; *s. vela = савити, увући; s. curriculum, задржати, зауставити. — 2) trop. утишати, умирити, угушити: animos militum; appetitum; discordiam; seditionem; impetum populi; bellum, свршити; sitim, загасити; famem, утолити. + + +sēdūco, duxi, ductum, 3. 1) на страну одвести, одвући: alqm; singulos separatim; amicum a turba; *s. oculos, окренути на страну, одвратити. Отуда а) † = к себи привући: dum avaritia alqd seducere cupit atque in suum vertere; б) s. alqm = удаљити; в) consilia seducta a conscientia illorum намере о којима они ништа не знају. — 2) *раставити: terras unda duas; alqm ab alqo. — 3) обманути, на зло навести (много касније). + + +sēductĭo, ōnis, f. (seduco), одвођење на страну: seductiones testium. + + +*†sēductus, adj. (part. од seduco), удаљен: terra; in seducto, у усамљености. + + +sēdŭlĭtās, ātis, f. (sedulus), марљивост, радиност, вредноћа: s. et diligentia; *multae sedulitatis anus; — кадшто и прекорно = досадна услужност: sedulitas stulte quem diligit, urget. + + +sēdŭlō, adv. (sedulus) 1) марљиво, трудно, ревно, брижљиво: s. alqd facere. comparare; s. audire, пажљиво; s. dicere, смишљено, зрело; quod dico sedulo, озбиљно. 2) намерно, с намером: s. tempus terere. + + +sēdŭlus, adj. (sedeo, упр. = који постојано седи за послом), марљив, радин, трудољубан, вредан: mater; nutrix; spectator s., гледалац кога живо занима представљано дело. + + +Sedūni, ōrum, m. хелветски народ око данашњега места Ситена (Sitten). + + +sĕgĕs, ĕtis, f. 1) поље за усев, посејано поље: segetes fecundae: quinque cohortes frumentutum in proximas segetes misit; occare segetes; *jam seges est, ubi Troja fuit; отуда (Plaut.) шаљиво s. stimulorum = леђа која се шибају, „поље за шибе“ — 2) усев пољски (пор. semen): quid faciat laetas segetes (Virg.); s. alta stat; *s. in herbis, зелено жито. — 3) trop. а) земљиште; извор: Clodius erat seges laudis Milonis Милон се прославио својом борбом против Клодија; б) *жетва, берићет; trop. = корист: quae inde seges? + + +Sĕgesta, ae, f. римско име грчке вароши Ἀκέστη или Ἔγεστα на северној обали Сицилије. Отуда Sĕgestānus, adj. и subst. Sĕgestāni, ōrum, m. Сегештани. + + +Sĕgestes, is, m. германски владалац, пријатељ римски, таст Арминијев. + + +Segestīva, ae, f. варош у Hispania Tarraconensis. + + +sĕgestre, is, n. (seges), 1) покровац од сламе (асура), а и од кожа. 2) кожни огртач. + + +Segimerus, i, m. брат Сегестов. + + +Segimundus, i, m. син Сегестов. + + +†segmentātus, adj. (segmentum), обложен, опточен златним листићима. + + +*†segmentum, i, n. (seco), одрезак, комадић; особ. комадић златних листића за украс женских хаљина. + + +segnĕ в. segniter. + + +Segni, ōrum, m. народ у Белгији. + + +*†segnĭpēs, pĕdis, m. лењивац на ногу (о коњу). + + +segnis, adj. с comp. (осн. SEC, sequor) лен, тром, спор, нерадан (који ради силом; opp. promptus; пор. tardus, deses, iners, piger): miles; equus; segne bellum; segnis pugna, obsidio, без воље; *aqua, што лагано тече; *campus, неродан; с gen. s. occasionum = који пропушта прилике; segnior ad respondendum. + + +segnĭtĕr n. (ретко) segnĕ, adv. с comp. (segnis), лено, споро, тромо, полагано. + + +segnĭtĭa, ae, f. и (понајвише предкл. и касно) segnĭtĭēs, ēi, f. (segnis), леност, спорост, тромост, млитавост: inertissimae segnitiae est; *quae tam sera moratur segnities? + + +Segontĭăci, ōrum, m. народ у јужној Британији. + + +†sēgrĕgis, e (или sēgrex, nom. sing. не налази се), adj. (segrex), одвојен, одлучен, одељен, самотан: agere vitam segregem. + + +sēgrĕgo, 1. (se-grex), од стада одлучити: oves. Отуда уопште раставити, разлучити, одвојити, удаљити: s. alqm a numero civium; liberos a se. Отуда trop. а) eloquentia nos a vita immani feraque segregavit; suspitionem et culpam ab se s.; б) (Plaut.) s. sermonem, разговор прекинути. + + +Sĕgūsĭāvi (не Sĕgūsĭāni), ōrum, m. галски народ на левој обали Родана. + + +Sējānus в. Sejus. + + +sējŭgātus, adj. (ретко), растављен, одељен, одвојен. + + +sējugis, is, m. (sex-jugum), (упр. adj. sc. currus), кола на шест коња; plur. sējŭgēs, ĭum, m. + + +*sējunctim, adv. (sejungo), одвојено, одељено. + + +sējunctĭo, ōnis, f. (sejungo), растављање, одлучење. + + +sējungo, junxi, junctum, 3. 1) раставити, одвојити, разлучити (пор. secerno): se ab alqo; Alpes sejungunt Italiam a Gallis; s. alqin ex numero civium; s. se a libertate verborum, уздржати се; sejunctum est a re proposita = није ми у намери. — 2) разликовати: s. benignitatem a largitione. + + +Sējus, i, m. римско име; Marcus Sejus, беше богат римски витез и пријатељ Атиков и Цицеронов. Отуда Sējānus, adj. и као име Lucius Aelius Sejanus, познати љубимац Тиберијев. + + +sēlectiŏ, ōnis, f. (seligo), избор, одбирање. + + +Sĕleucīa или Sĕleucēa, ae, f. (Σελεύκεια) име више градова: 1) S. Babylonia, варош у Вавилонској близу Тигра, саграђена од Селеука Никатора. 2) S. Pieria, велика варош у Сирији недалеко од реке Оронта. Отуда Sĕleuclānus, adj. + + +Sĕleucīa или Sĕleucēa, ae, f. (Σελεύκεια) име више градова: 1) S. Babylonia, варош у Вавилонској близу Тигра, саграђена од Селеука Никатора. 2) S. Pieria, велика варош у Сирији недалеко од реке Оронта. Отуда Sĕleuclānus, adj. + + +Sĕleucus, i, m. (Nīcātor) (Σέλευκος ὁ Νικάτωρ), Селеук победилац, војвода Александра Великога, доцније краљ у Сирији. + + +sēlībra, ae, f. (semi), по фунте. + + +sēlĭgo, lēgi, lectum, 3. (selĕgo), одабирати, избирати; alqd; exempla. + + +Sĕlīnūs, nuntis, f. (Σελινοῦς), 1) варош на Сицилији. 2) варош у Киликији. + + +sella, ae, f. (м. sedula од sedes), столица, столац (пор. sedes, sedile). Напосе а) столица на којој су седеле поглаварске особе за време њиховог службеног рада, курулска столица, s. curulis; б) занатлијска столица; в) учитељска столица; г) столица за ношење: s. gestatoria. + + +sellārĭus, adj. (sella), што припада столицама; само subst, а) sellārĭa, ae, f. соба са столицама (трапезарија); б) sellārĭus, ĭi, m. који на столицама ради (Suet. Tib. 43 и Tac. Ann. 6, 1). + + +sellisternĭa, ōrum, n. (sellasterno), религиозна гозба богињама, чије су слике тада постављане на столице, као што су кад је lectisternium даван слике богова полагане биле на софе. + + +sellŭla, ae, f. (dem. од sella), столичица. + + +sellŭlārĭus, adj. (sellula), што припада столици, особ. радничкој; отуда s. quaestus, зарада радникова, и subst. sellŭlārĭus, ĭi, m. занатлија који седећке ради. + + +sĕmĕl, adv. 1) једаппут, једном, једаред: non s. sed bis; plus quam s.; s atque iterum, двапут, али и = чешће; s. et vicies или vicies s., двадесет и једанпут. Особ. у каквом реду = први пут: bis idem fecit, semel Romae, iterum Athenis. — 2) = једанпут засвагда, од једанпут: quum facile exorari, Caesar, tum semel exorari soles, буд те је лако умолити Цезаре, ту си још готов да од једанпут (или једанпут засвагда) опростиш; illis a te semel ignotum esse oportuit, требало је да им само једанпут опростиш; interim, quod pluribus collegit adversarius, satis est semel (једном речју, укратко) proponere; humum semel (засвагда) ore momordit. — 3) = једном: vox s. emissa nescit reverti; quod s. dixi haud mutabo; ubi erit accubitum s., ne exsurgatis, кад се једном полеже, не устајите, s. quoniam venerat, кад је већ једном дошао; ut semel, чим; possessum semel (већ једном) imperium. + + +Sĕmĕla, ae или Sĕmĕlē, ēs, f. (Σεμέλη), кћи Кадмова, по Јупитеру мати Бахова, Јуноном наговорена, захте од Јупитера да јој се покаже у свом величанству као бог; он јој дође наоружан громовним стрелама, од којих она погине. Отуда Sĕmĕlēīus или Sĕmĕlēus, adj. + + +Sĕmĕla, ae или Sĕmĕlē, ēs, f. (Σεμέλη), кћи Кадмова, по Јупитеру мати Бахова, Јуноном наговорена, захте од Јупитера да јој се покаже у свом величанству као бог; он јој дође наоружан громовним стрелама, од којих она погине. Отуда Sĕmĕlēīus или Sĕmĕlēus, adj. + + +sēmĕn, ĭnis, n. (sero), 1) семе биљке које се сеје; s. manu spargere. Отуда а) о људима и животињама: create semine Saturni; б) калем, наврт. — 2) trop. а) *елементи другога тела н. пр. ватре: semina flammae: б) племе, колено: Romani generis et seminis; regio semine orta; в) *потомак, чедо: semina Phoebi = Aesculapius; coelestia semina partu ediderat, родила је два детета боговског порекла. + + +sēmentis, is, f. (semen), 1) сејање: facere maximas sementes, што више насејати. 2) а) време сејања; б) посејано семе; в) *усев на њиви, младо жито. + + +sēmentīvus, adj. (sementis), што се тиче сејања: dies s.; feriae sementivae, светковина сејања. + + +sēmĭermis (sēmermis) и sēmĭermus (sēmermus), adj. (semiarma), упола оружан. + + +sēmĭermis (sēmermis) и sēmĭermus (sēmermus), adj. (semiarma), упола оружан. + + +sēmestris, adj. (sex-men-sis), од шест месеци, полугодишњи: regnum semestre, што траје шест месеци; filius s., од по године. + + +*†sēmēsus, adj. (semi-edo), полуизједен: ossa; pisces; opsonia. + + +sēmĭ (ἡμι), само у сложеним речима, пола, полу. + + +*sēmĭădăpertus, adj. (semi и adaperio), упола отворен. + + +†sēmĭambustus, adj. (semi и amburo), упола изгорео, сажежен. + + +*†sēmĭănĭmis или sēmĭănĭmus adj. полужив, полумртав. + + +*†sēmĭănĭmis или sēmĭănĭmus adj. полужив, полумртав. + + +sēmĭăpertus, adj. (semi-aperio), упола отворен. + + +†sēmĭbarbărus, adj. полуварварски. + + +*sēmĭbōs, bŏvis, m. пола во. + + +*sēmĭcăper, pri, m. пола јарац = Пан (код Овидија). + + +*sēmĭcrĕmătus или sēmĭcrĕmus, adj. (cremo), упола спаљен. + + +*sēmĭcrĕmătus или sēmĭcrĕmus, adj. (cremo), упола спаљен. + + +†sēmĭcrūdus, adj. полусиров. + + +sēmĭcŭbĭtālis, adj. пола лакта дугачак. + + +*sēmĭdĕus, i, m. и sēmĭdĕa, ae, f. полубог, полубогиња. + + +sēmĭdoctus, adj. полуучен, надрикњига. + + +sēmĭermis (sēmermis) и sēmĭermus (sēmermus), adj. (semiarma), упола оружан. + + +sēmĭermis (sēmermis) и sēmĭermus (sēmermus), adj. (semiarma), упола оружан. + + +†sēmĭfactus, adj. упола начињен, готов. + + +*sēmĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (fera), 1) пола звер, животиња: semiferi homines; као subst. о Кентаурима. 2) полудивљи: Cacus. + + +sēmĭgermānus, adj. полугермански. + + +†sēmĭgraecus, adj. полугрчки. + + +sēmĭgrăvis, adj. упола пијан. + + +sēmĭgro, 1. одселити се: a patre. + + +*sēmĭhĭans, tis, adj. (hio), упола отворен. + + +*sēmĭhŏmo, ĭnis, m. 1) получовек, пола човек, пола животиња (особ. о Кентаурима. 2) adj. полудивљи. + + +sēmĭhōra, ae, f. пола часа. + + +*sēmĭlăcĕr, ĕra, ĕrum, adj. упола издеран, раздрт. + + +*sēmĭlautus, adj. упола опран. + + +sēmĭlibĕr, ĕra, ĕrum, adj. упола слободан. + + +sēmĭlixa, ae, m. упола маргетан (као псовка). + + +sēmĭmărīnus, adj. (Lucr.), упола морски. + + +sēmĭmās, măris, m. 1) пола мушко, хермафродит. 2) ушкопљен. + + +*sēmĭmortŭus, adj. полумртав. + + +sēmĭnārĭum, ĭi, n. (semen), расплод младих дрвета, расадник. Отуда trop. оно, откуда што постаје: equites s. senatūs; id est principium urbis et quasi s. reipublicae: особ. оно, из чега се нешто попуњава: s. Catilinarium = неваљали људи, од којих ће постати Катилине (људи као Катилина); Hispania s. exercitūs hostilis. + + +sēmĭnātor, ōris, m. (semino), сејач; trop. виновник, родитељ: qui est verus omnium s. malorum. + + +*†sēmĭnex, nĕcis, m. (nom. sing. не налази се), полумртав: semineces artus; seminecem vitam exhalare. + + +sēmĭnĭum, ĭi, n. (semen) (предкл.), 1) семе животињско. 2) сој животиња. + + +sēmĭno, 1. (semen), 1) сејати: hordeum. 2) засејати, посејати: agrum. 3) родити. 4) произвести: viscum quod non sua seminat arbor. + + +sēmĭnūdus, adj. пола наг, го. + + +†sēmĭperfectus, adj. упола довршен, завршен. + + +sēmĭpēs, pĕdis, m. пола стопе; особ. у стиху. + + +sēmĭplăcentīnus, adj. пола Плацентинац, из Плаценције. + + +sēmĭplēnus, adj. 1) упола пун. 2) упола потпун. + + +*sēmĭpŭtātus, adj. (puto), упола обрезан. + + +Sĕmīrămis, ĭdis, f. жена и наследница асирскога краља Нина. + + +*sēmĭrāsus, adj. упола обријан, ошишан. + + +*sēmĭrĕductus, adj. упола натраг савијен. + + +*sēmĭrĕfectus, adj. упола поправљен. + + +sēmĭrŭtus, adj. (ruo), упола порушен: murus; urbs; vallum. + + +sēmis, issis, m. (semi-as), пола аса (в. as): homo non semissis, који не вреди ни паре; отуда = половина сваке целине која се на дванаест делова дели; напосе половина (6/12) наследства; половина јутра (jugerum); о каматама, = ½% на месец, тј. 6% на годину. + + +sēmĭsĕnex, sĕnis, m., упола старац. + + +*sēmĭsĕpultus, adj. (sepelio), упола укопан. + + +sēmĭsomnus, adj. упола заспао, санан. + + +*sēmĭsŭpīnus, adj. пола натраг изваљен, пола наузнак лежећи. + + +sēmĭta, ae, f. стаза, уска пешачка путања (тротоар) (пор. callis, trames): s. angusta et ardua; omnes viae et semitae; decedam illi de semita, уклонићу му се с пута. Отуда trop. s. vitae fallentis, и уопште означава какав ужи пут којим се мање иде: pecuniam, quae viā (друмом) visa est exire ab isto, eandem semită (стазом) revertisse (Cic); qui sibi semitam non sapiunt, alteri monstrant viam, који не могу сами да се упуте стазом, ти другима показују пут (не могу сами себи да помогну, а овамо другима намећу своје савете). + + +*sēmĭtālis, adj. (semita), који се тиче стазе: dii semitales, богови под чијом су заштитом стазе и путови. + + +*sēmĭtārĭus, adj. (semita), који се на странпутицама налазе. + + +†sēmĭtectus, adj. упола покривен. + + +sēmĭustŭlo 1. (употребљава се само у part. ustulatus и у gerund ustulandus) упола спалити.: P. Clodii cadaver semustulatum; corpus in amphitheatro semustulautum, леш што га треба у амфитеатру упола спалити. + + +sēmĭustus или sēmustus, adj. (uro), упола спаљен; *Enceladi semustum fulmine corpus; semustum forum. + + +*†sēmĭvĭr, i, m. получовек, а) = пола човек, пола животиња (Кентаур); б) пола мушко, пола женско, хермафродит; в) = ушкопљеник, кастрат; г) trop. као adj. женски, не мушки (и као псовка). + + +sēmĭvīvus, adj. пола жив, пола мртав; trop. voces semivivae, слаби. + + +†sēmĭvōcālis, adj полугласан; у грам. као subst. pl. f. (sc. literae), слова f, l, m, n, r, s, x. + + +sēmĭzōnārĭus, ĭi, m. (Plaut), који прави уске појасеве. + + +Semnŏnes, num, m. германски народ између Лабе и Висле. + + +Sēmo, ōnis, m. (semen?), прастари бог усева; уједно и придевак бога који се звао Sancus. + + +sēmŏdĭus, ĭi, m. (м. semimodius), половина од мере modius. + + +sēmōtus, adj. (part. од semoveo), далек, удаљен: locus; trop. dictio s., поверљив; semoto a militibus loco. + + +sēmŏvĕo, mōvi, mōtum, 2. удаљити, уклонити на страну: s. alqm a liberis; s. homines; verba; voluptatem. + + +sempĕr, adv. увек, свагда, у свако доба (пор. usque, perpetuo): quod semper movetur, aeternum est; — кадшто и = непрестано: Hasdrubal pacis semper auctor; — кад год: borrescor semper ubi etc, згрозим се кад год помислим итд. + + +sempĭternus, adj. (semper), свагдашњи (који свагда траје; пор. aeternus), сталан, непрестан, вечит: cursus stellarum; ignis; memoria; као adv. sempĭternum (Plaut.), заувек, насвагда. + + +Semprōnĭus, име римскога племена; најпознатија је у овом породица Gracchi: 1) Tiberius Sempronius Gracchus, конзул год. 177 и 166 пр. Хр. ожењен Корнелијом, ћерком старијег Сципиона Афричког (Africanus). 2) Tiberius Sempronius Gracchus, син пређашњега, као пучки трибун предлагач закона у корист пука (lex agraria), погинуо од великашке странке г. 133 пр. Хр. 3) Gajus Sempronius Gracchus, брат пређашњега, пучки трибун и предлагач ваше закона за олакшицу пука, убијен од великашке странке г. 121 пре Xp. 4) Sempronia, сестра пређашње двојице, била је удата за млађег Сципиона Афричког. + + +sēmuncĭa, ae, f. пола унције, тј. двадесет четврти део једнога аса и стога (в. as) и 1/24 део једне целине; напосе = 1/24 фунте; отуда уопште да се означи каква маленкост: bona ejus semunciā venierunt, његово имање продано је буд за што. + + +sēmuncĭārĭus, adj. од пола унције: fenus semunciarium, 1/24% месечно = 1/2 % годишње. + + +Semurĭus, adj. семурски: ager S., поље у подручју Рима. + + +sēmustŭlātus в. semiustulatus. + + +sēmustus в. semiustulatus. + + +sēmĭustus или sēmustus, adj. (uro), упола спаљен; *Enceladi semustum fulmine corpus; semustum forum. + + +Sēna, ae, f. варош у Умбрији на Јадранском мору, сад Senigaglia. + + +†sĕnācŭlum, i, n. (senatus), место где се скупља сенат. + + +sēnārĭŏlus, adj. (dem. од senarius). + + +sēnārĭus, adj. (seni), који се из шест састоји, обично versus senarius или само senarius, стих од шест (обично јампских) стопа. + + +sĕnātor, ōris, m. (senatus), члан римског сената, сенатор (старешина) у Риму; отуда и о члановима сличних зборова у других народа. + + +sĕnātōrĭus, adj. (senator), сенаторски: ordo; census. + + +sĕnātŭs, ūs (стари облик и senati), m. (senex), 1) римски сенат или веће које је управљало најважнијим државним пословима. Сенат је имао најпре сто, затим двеста, а после триста чланова; доцније је број овај скочио на хиљаду, али га је Август свео на шест стотина. Напосе а) = сенатска скупштина: senatus est или s. habetur. сенат је на окупу; venire in senatum (в. ниже под б); s. legitimus, редовна скупштина, држана у обичне за то одређене дане; s. indictus, ванредна скупштина заказана од ког поглавара; — б) = скуп сенатора, списак чланова: venire in senatum. примљен бити у сенат, постати сенатор; legere senatum, имена сенатора прочитати; али legere alqm in senatum, начинити сенатором, примити у сенаторе; senatu movere, из сената истиснути; в) senatus datur alci, допушта се коме приступити у сенат; г) † meton. = седишта сенаторска у позоришту. 2) често о сличним зборовима у другим државама: senatus Venetorum. + + +sĕnātūsconsultum в. consultum. + + +Sĕnĕca, ae, m. породично име у племену gens Annaea; познати су: 1) Marcus Annaeus Seneca, с надимком Rhetor, рођен у Кордуби. 2) Lucius Annaeus Seneca, син пређашњега, учитељ цара Нерона, који га је г. 65 п. Хр. погубити дао, писац многих филозофских дела. 3) трагичар Seneca, али чије се трагедије разним писцима приписују. + + +sĕnecta в. senectus1. + + +sĕnectus1, adj. (senex) (предкл.) = senilis; тако senecta aetas и чешће као subst. *†sĕnecta, ae, f. = senectus2: inopi metuens formica senectae; venturae memores jam nunc estote senectae, још сад се сећајте старости која ће вам доћи. + + +sĕnectūs2, ūtis, f. (senex), 1) старост: vivere ad summam senectutem, дочекати дубоку старост. 2) trop. а) озбиљност, потмуреност старачка; б) дуго трајање какве ствари = vetustas; s. vini; в) †стара кожа коју змије сваке године бацају: senectutem exuere. + + +*sĕneo, —,—, 2. (senex), бити стар; trop. бити слаб и немоћан. + + +sĕnesco, sĕnŭi, —, 3. (senex), 1) старети, остарети: aetas senescens; †avus senuit; senescente jam Graeciā. 2) trop. а) остарети, с временом губити се, ослабити, омлитавити, онемоћати: prata senescunt, ливаде губе своју свежину; ager senescit continuā messe, ослаби, буде неплодна; Hannibalem famā senescere et viribus, да губи мало-помало и свој глас и снагу; bellum senescit, води се с мањом вољом и ревношћу; civitas senescit otio, омлитави; luna senescens, кад се уштапне; б) †одвише дуго бавити се с чим: re alqā; inani verborum studio (= consenesco 2, б). + + +sĕnex, nis, adj. с comp. I. pos. стар = остарео (пор. antiquus, vetus): miles senex; *cervus; *s. aevum; *seniores anni = старост. Често subst. sĕnex, m. = старац (по правилу од 60-те године). — II. comp. sĕnĭor, 1) у plur. seniores, старији = римски грађани од навршене 45 до 60 године, који су само у великој нужди у војску ишли (opp. juniores): centuriae juniorum seniorumque; seniores ad urbis custodiam utpraesto essent. 2) Kao subst. sĕnĭor, старац, стари; као f. старица, стара. 3) trop. oratio senior, зрела. + + +sēnĭ dēni, sēnae dēnae, sēna dēna, adj. num. distr. (sexdecem), по шеснаест: tribuni militum seni deni; pueri annorum senum septenumque denum (Cic), од 16 до 17 година. + + +sēni, ae, a, adj. num. distr. (sex), по шест, шест наједанпут: bis seni dies, дванаест; *у sing. bis senus, дванаестоструки: labor. + + +Senĭae balnĕae, ārum, f. неко купалиште у Риму. + + +sĕnīlis, adj. (senex), старачки, старчев: prudentia; anni seniles; †adoptio, од старца. + + +†sĕnīlĭtĕr, adv. (senilis), старачки: tremere. + + +†sēnĭo, ōnis, m. (seni), шестина, као број на коцки: mittere senionem, бацити коцке тако да све показују шестицу. + + +*†sĕnĭum, ĭi, n. (senex), дубока старост као слабост, немоћ од старости: omni morbo seniove carere. Отуда а) јед, срдња: id illi senio est = то њега једи; б) туга, жалост: tota civitas confecta senio est; в) потмуреност, сета: morum; г) леност, тромост: torpor ac senium. + + +sĕnĭus, ĭi, m. стари: ille senius disertus. + + +Sēnōnes, num, m. народ 1) у Gallia Lugdunensis. 2) у Gallia Cispadana. + + +†sensĭbĭlis, adj. (sentio), осетљив, што се чулима сазнати може. + + +†sensĭcŭlus, i, m. (dem. од sensus), мали став, мала реченица (Quint.). + + +sensĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (sensus - fero) (Lucr.), што проузрокује осећање. + + +sensĭlis, adj. (sentio) (Lucr.), осетљив. + + +sensim, adv. (sentio), помало, лагано, полако (opp. repente): s. et pedetentim; s. et moderate, s. tentare animos, даном приликом, истиха; sensim aetas senescit, неприметно. + + +sensŭs, ūs, m. (sentio), 1) физички, а) осећање, чувство: doloris; б) моћ осећања, чуло: s. videndi или sensus oculorum, вид; sensus audiendi или aurium, слух; res subjectae sensibus; acerrimus ex omnibus nostris sensibus est s. videndi. — 2) душевно, а) чувство (према разуму): nullus in te s. humanitatis fuit; s. amoris или s. amandi = љубав; б) свест: si quis est s. in morte, ако траје свест и после смрти; в) = начин мишљена, расположење, мисао, назор, начело и сл.: civium s. erga nos, расположење према нама; a consuetudine sensus communis abhorrere, не слагати се с општим начином мишљења о којој ствари; mihi placet s. ejus de republica; nostri sensus congruebant (Cic), наши су се назори слагали; г) *†разум, памет: eripere alci omnes sensus; s. communis = здрав разум (пор. под в); animal quod sensu caret. 3) *† а) смисао, значење, појам које речи и сл.: notare voces et sensus verbis; verba duos sensus significantia; б) реченица, периода: sensus ordine collocati; sensus communes = loci communes, в. locus. + + +sententĭa, ae, f. (sentio), 1) мњење, мишљење, назор (што се оснива на уверењу; пор. opinio): habeo illam sententiam или sum in illā sententiā, тога сам мишљења: meā sententiā, по мом мишљењу; non est sententia illud facere, није ми намера (не мислим) да то учиним, *sententia stat, тврдо сам одлучио; ex animi mei (tui итд.) sententiā jurare (формула заклетве), по души, на моју душу, тако ми савести, али ex sententia значи и = по жељи; — отуда онај двосмислени одговор Луција Порција Назике, кад га је Катон питао: »ex tui animi sententia (тако ти душе) tu uxorem habes?» Non hercle, inquit, ex animi mei sententia" (= тако ми душе, немам жене, али и = немам је по жељи). — 2) напосе у јавним пословима, исказано мишљење, глас (пор. suffragium), особ. сенаторов: dicere (ferre, dare) sententiam, дати глас, гласати; rogare или interrogare sententias, сенаторе позвати да гласају; pedibus ire (discedere) in sententiam alcjs, пристати уз чије мишљење; factumest senatus consultum in meam sententiam, одлука сената је испала онако, како сам ја гласао; тако и о судији, ferre (dicere) sententiam, гласати, глас дати. 3) смисао, садржај, значење какве речи, беседе итд.: unum verbum saepe non in eādem sententia ponitur, не у истом смислу; in hanc sententiam epistula scripta est или in hanc sententiam locutus est, у том смислу. 4) у речима изражена мисао, реченица: dum breviter de singulis sententiis disputo. Особ. = изрека, сентенција: acutae crebraeque sententiae. + + +sententĭŏla, ae, f. (dem. од sententia), мала реченица, изрека. + + +sententĭosē, adv. (sententiosus), 1) умно: dicere; oratio graviter et sententiose habita. 2) с многим изрекама, досетљиво: saepe s. ridicula dicuntur. + + +sententĭōsus, adj. (sententia), изобилан у снажним и згодним изрекама. + + +sentĭcētum, i, n. (sentis) (Plaut), трњак. + + +sentīna, ae, f. нечистота што се купи на дну брода: exhaurire sentinam; trop. sedebamus in puppi et clavum (крму државну) tenebamus, nunc autem vix est in sentina locus (а сад не вредимо готово ништа). Отуда trop. = измет, олош, особ. о неваљалим и поквареним људима: s. rei publicae (о савезницима Катилининим); s. urbis. + + +Sentīnum, i, n. варош у Умбрији; отуда Sentīnās, ātis, adj. сентински. + + +sentĭo, sensi, sensum, 4. 1) телесно, спољашњим чулима осећати, чувствовати, опазити: dolorem; morbum; odores; sonitum; sentire credebatur, quem veberet, као да је осећао, кога носи (о коњу). — 2) душевно, а) увидети, разумети, осећати, приметити, опазити: alqd; animus sentit se moveri; s. quid sit ordo; quod sentio quam sit exiguum; plus sentire, даље видети, боље разумети; sentiet qui vir sim, искусиће ко сам; tecum sensi Philippos, с тобом сам заједно искусио шта је била битка код Филипије; s. de re alqā, чути што, дознати за што; б) мислити, држати, судити: idem s.; vera s., право; s. humiliter, ниско, простачки; mirabiliter de alqo s., о ком врло добро мислити; s. cum alqo, бити с ким једних мисли. Отуда part. у plur. као subst. seusa, ōrum, n. мњења, мишљења, назори. + + +sentis, is, m. трн, трњак (пор. dumus): densi sentes; шаљиво код Плаута о крадљивим рукама (за које се свашта прилепи). + + +sentisco, —, —, 3. (sentio) (Lucr.), осетити, опазити. + + +sentus, adj. (sentis) (предкл. и песн.), трновит, храпав, нераван: loca senta situ (о подземном свету); homo s., чупав. + + +sĕorsum или (ретко) sĕorsus, adv. (sevorsum, sevorsus) (понајвише предкл.) на страну, напосе, омашка, засебно, одвојено, особно: s. in custodia habere alqm, обашка; s. a collega alqd facere, без свога друга; omnibus gratiam habeo et s. tibi, а особито теби; s. abs te sentio = не мислим као ти. + + +sĕorsum или (ретко) sĕorsus, adv. (sevorsum, sevorsus) (понајвише предкл.) на страну, напосе, омашка, засебно, одвојено, особно: s. in custodia habere alqm, обашка; s. a collega alqd facere, без свога друга; omnibus gratiam habeo et s. tibi, а особито теби; s. abs te sentio = не мислим као ти. + + +sēpărābĭlis, adj. (separo), који се може раставити. + + +sēpărātē, adv. с comp. (separatus), особито, одвојено, засебно. + + +sēpărātim, adv. (separo), особито, напосе, одвојено, засебно: dii s. ab universis singulos diligunt; sejungere et s. scribere; copias singularum civitatum s. collocavit, војску сваке државе засебно; s. suam quisque classem administrabat. + + +sēpărātĭo, ōnis, f. (separo), растављање, одвајање, одлучење: s. animi et corporis in morte. + + +sēpărātus, odj. (part од separo), растављен, одељен, одлучен, засебан: temporibus separatis, у разна времена; separati epulis, не ручају заједно; *juga separata, удаљени. + + +sēpăro, 1. оделити, одвојити, разлучити, раставити (пор secerno, sejungo): mare separat Europam ab Asia или *Asiam Europā и Asiam Europamque. Често trop. у говору или у мислима што оделити, одлучити: s. narrationem; s. honestum a virtute; s. suum consilium a ceteris, што засебно одлучити. + + +sĕpĕlībĭlis, adj. (Plaut.), што се даје закопати = што се може сакрити, утајити. + + +sĕpĕlĭo, sĕpĕlīvi или sĕpĕlĭi, sĕpultum. 4. (осн. SEP, откуда и sopor, sopio), 1) мртваца закопати, укопати, погрепсти, сахранити (пор. humo, condo): alqm; hominem mortuum; suorum corpora. 2) trop. а) сахранити = уништити. затрти: pudorem; famam; dolorem; s. bellum, сасвим свршити; patria sepulta, угњетена; б) *у што укопати, уљуљати: sepultus vino = пијан; sepultus somno = тврдо успаван; *paulum sepultae distat inertiae celata virtus (Hor.), мала је разлика између сахрањене лености и сакривене врлине. + + +sēpes в. saepes. + + +sēpĭa, ae, f. (σηπία), сипа (морска риба). + + +sēpīmentum в. saepimentum. + + +saepīmentum (и sēpīmentum), i, n. (saepio) (ретко) обор. + + +sēpĭo в. saepio. + + +sēpĭŏla, ae, f. (dem. од sepia). + + +Sēplăsĭa, ae, f, улица у Капуји где су се мирисне ствари продавале. + + +sēpōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. 1) оставити на страну, одлучити; особ. за даљу употребу оставити: s. et recondere rem; s. pecuniam in aedificationem templi, на зидање храма; исто тако s. frumentum in decem annos. — 2) напосе а) задржати, оставити: sibi alqd; sibi ad eam rem tcmpus seponere, оставити себи времена за што; б) одредити на што: locus sepositus servilibus poenis; в) †удаљити, уклонити: interesse pugnae imperatorem an seponi melius esset, да ли је боље да војвода буде у бици или да се уклони. Отуда = прогнати: alqm a domo sua; in insulam; г) разликовати: s. hanc partem a ceteris; *s. inurbanum dictum lepido; д) одлучити, изабрати: de mille sagittis unam. + + +sēpŏsĭtus, adj. (part. од sepono), 1) на страну остављен, изабран: vestis seposita, стајаћа хаљина. 2) далек: locus; fons. + + +septa в. saepta. + + +septem, adj. num. card. (ἑπτά), седам: s. milia; s. et decem или decem et s.; s. et viginti; s. et triginta; s. et septuaginta Напосе а) као subst. = седам мудраца; б) septem stellae = septentriones. + + +Septembĕr, bris, bre, adj. (septem), а) седми, али само у свези mensis September, седми месец римске године, која се почињала с месецом мартом, септембар; б) септембарски: Kalendae Septembres, 1. септембра; Idibus Septembribus, 13. септембра. + + +septemdĕcim, в. septendecim. + + +*septemflŭus, adj. који на седам грана тече: Nilus. + + +*septemgĕmĭnus, adj. = septemfluus. + + +septempĕdālis, adj. (Plaut.), од седам стопа (у величини). + + +*septemplex, ĭcis, adj. (plico), седмерострук: clipeus, од седам волујских кожа једне поврх друге. + + +septemtrĭōnālis- в. septentrionalis-. + + +septemvĭr, vĭri, m. један од септемвира; plur. septemvĭri, ōrum, m. = седморица, збор од седам људи, који заједнички отправљају какву службу; а) ss. epulones, в. epulo; б) који премеравају државне земље и деле их међу насељенике. + + +septemvĭrālis, adj. (septemvir), септемвирски; као subst. septemvĭrālēs, ĭum, m. септемвири. + + +septemvĭrātŭs, ūs, m. (septemvir), служба септемвирска, септемвирство. + + +septēnārĭus, adj. (septem), који се из седам састоји; напосе versus septenarius, стих од седам стопа. + + +septendĕcim (septemdecim), adj. num. card. седамнаест (ређе је него septem et decim, в. septem). + + +septēni, ae, a, adj. num. distr. 1) по седам. 2) *седам: bis septeni, четрнаест. + + +†septennĭum, ĭi, n. (septemannus), време од седам година. + + +†septentrĭōnālis (septemtrionalis), adj. (septentriones), северан. + + +septentrĭōnes, num, m. (septemtriones, упр. седам волова), 1) велика и мала кола на северном небу. Отуда у sing. septentrio major, Велика Кола; s. minor, Мала кола. 2) север (ређе у sing.): occidentis septentrionisque litora. 3) северни ветар: acer s. ortus est. + + +septĭēs (septiens), adv. num. (septem), седам пута. + + +†septĭmāni, ōrum, m. (septimus), војници седме легије. + + +Septĭmĭus, име римскога племена: 1) Titius Sept., пријатељ Хоратијев. 2) Porcius Sept. (Tac. hist. 3. 5). — 3) Sept. Severus, римски цар. + + +septĭmus, adj. num. ord. (septem), седми. Отуда као adv. septĭmum и (предкл.) septĭmō, седми пут; (Plaut.) die septimi, за седам дана. + + +septingēni, ae, a, adj. num. distr. (septingenti), по седам стотина. + + +septingentēsĭmus, adj. num. ord. (septingenti), седамстоти. + + +septingenti, ae, a, adj. num. card. (septem-centum), седам стотина. + + +†septĭrēmis, adj. (septemremus), са седам редова весала: navis. + + +Septīzōnĭum, ĭi, n. (septem и zona; висока зграда у Риму, за коју се не зна ни како је грађена ни за што (Suet. Tit.). + + +septŭāgēni, ae, a, adj. num. distr. (septuaginta), по седамдесет. + + +septŭāgēsĭmus, adj. num. ord. (septuaginta), седамдесети. + + +septŭāgintā, adj. num. card. седамдесет: septuaginta et tres. + + +septŭennis, adj. (septemannus) (предкл.), од седам година, седмогодишњи. + + +septum в. saepio. + + +septunx, uncis, m. (septemuncia), седам унција — седам дванаестина једнога аса (в. as) или другог целога које је на дванаест делова подељено. + + +*sĕpulcrālis, adj. (sepulcrum), гробни; fax s, погребна буктиња (машала). + + +*sĕpulcrētum, i, n. (sepulcrum), гробље, општа гробница. + + +sĕpulcrum, i, n. (sepelio), 1) гробница, гробни споменик; такође гроб са спомеником, натписом: legere sepulcra, читати натписе на гробовима; alqm condere sepulcro, укопати. — 2) место где је мртвац спаљен: ad s. venimus; ara sepulcri, спалиште, ломача. — 3) смрт: sepulcri immemor struis domos. — 4) мртвац: placare sepulcra. + + +sĕpultūra, ae, f. (sepelio), погреб, укоп: sepulturā alqm afficere, corpus sepulturae (или ad sepulturam) dare, tradere, mandare, кога погрепсти. + + +Sĕquăna, ae, m. или f. река у Галији, сад Сена (Seine). По њој се зову Sĕquăni, ōrum, m. народ у Галији који је живео око извора Секване. + + +*sĕquax, ācis, adj. (sequor), 1) који лако и брзо иде за ким, који се лако даје водити: equus; undae sequaces, водени вали што се један за другим натискују; caprae sequaces, што радо иду за виновом лозом (да је брсте); curae ss., што човека свуда прате; fumus, који свуда продире; *dare terga Latio sequaci = окренути леђа Латинима који гоне (бежати испред Латина). 2) гибак, попустљив, послушан. + + +†sĕquēla, ae, f. (sequor), последица. + + +sĕquens, ntis, n. (part. од sequor), Квинтилијан узима ову реч = грч. ἐπίθετον. + + +sĕquestĕr, stris, stre или (предкл. и касн.), stra, strum, adj. који посредује: pace sequestrā, под заштитом мира. Обично као subst. m. 1) посредник у парници, коме је ствар, због које се парничило, давана на оставу: sequestro ponere, dare alqd, дати парничну ствар на оставу. 2) посредник при подмићивању судија, бирача и сл., код којега је обећани новац на остави био: venditor hujns tribūs et corruptor et sequester is fuit. 3) *†уопште посредник: Menenius Agrippa publicae gratiae sfuit. + + +sĕquĭus в. sĕcus 2). + + +sĕquor, sĕcūtus (sĕquūtus) sum, dep. 3. (осн. SEC, сродно с ἝΠ-ομαι), 1) а) следити, следовати, ићи за ким, пратити кога: i prae, sequar, или напред, доћи ћу за тобом; sequi alqm; *alcjs vestigia; secuti sunt cum omnibus copiis; gloria virtutem, tanquam umbra sequitur. Отуда б) по времену или по реду ићи за ким или чим: sequitur hunc annum nobilis clade Caudinā pax; sequenti die, сутрадан; *lacrimae sunt verba secutae. б) Често = у говору доћи на ред: sequitur illa divisio, на реду је; sequitur ut doceam etc.; et quae sequuntur, и остало; в) бити последица кога узрока: sequitur, последица је; sequitur ut haec falsa sint; — кадшто и с acc. c. inf. sequitur causas esse immutabiles; г) припасти, у део пасти коме: res sequitur victorem; possessio sequitur heredem; urbes captae sequuntur Aetolos; poena sequitur eum, постиже га; д) пристајати уз кога, држати се кога или чега: s. alqm; s. naturam ducem; s. auctoritatem. consilium alcjs; leges; ofticium; *video meliora proboque, deteriora sequor, liberi patrem sequuntur, деца су очина сталежа; ђ) лако ићи: ramus sequitur = лако се откида; telum sequitur, лако се извлачи (из ране); laus est pulcherrima quum sequitur, non arcessitur. — 2) ићи за ким непријатељски, вијати, гонити: alqm; hostem vestigiis, ударити по трагу за непријатељем; *feras, ловити. — 3) ићи куда, селити се: Italiam. Отуда trop. тежити за чим: s. alcjs amicitiam; tranquillitatem vitae; gratiam Caesaris. + + +sĕra, ae, f. преворница, греда којом су се врата затварала и која се при отварању врата скидала. + + +Sĕrāpēum, i, n. (Σεραπεῖον) храм Серапидов. + + +Sĕrāpĭo, ōnis, m. (Σεραπίων) грчко име, погрдни надимак Публија Корнелија Сципиона Назике. + + +Sĕrāpis, is и ĭdis, m. (Σέραπις), мисирско божанство, доцније поштовано и у Грчкој и у Риму. + + +sĕrēnĭtās, ātis, f. (serenus), 1) ведрина, ведро време: coeli. 2) trop. s fortunae, повољна срећа; s. animi, мир душе. + + +*sĕrēno, 1. (serenus), 1) trans. ведрити, разведрити: coelum tempestatesque serenat; trop. s. spem fronte, ведрим челом показивати наду; s. nubila animi, растерати облаке душевне. 2) intrans. *luce serenanti, на дану. + + +sĕrēnus, adj. 1) ведар, бистар, јасан: coelum; nox; ver; pelagus; као subst. sĕrēnum, i, n., ведрина: puro sereno или само sereno, при ведром небу. Отуда *који ведри: ventus; Favonius. — 2) о душевном расположењу, ведар, миран, весео: frons; *vultus s., повољно. + + +Sēres, rum, m. (Σῆρες), народ у источној Азији (данашњем Китају). Отуда Sērĭcus, adj. често = свилен; subst. sērĭca, ōrum, n. свилено ткање, свилене хаљине; carpentum sericum, са свиленим завесама. + + +sĕresco, —, —, 3. (seremis) (Lucr.), осушити се. + + +Sergĭus, име римскога племена; познат је из историје Lucius S. Catilina са своје завере. + + +sērĭa, ae, f. велики земљани суд за вино, уље и сл., буре, врч, бачва. + + +†sērĭcātus, adj. (sericus, в. Seres), обучен у свилене хаљине. + + +sērĭē, adv. = serio. + + +sĕrĭēs, (ēi), f. (налазе се само ови облици series, seriem, serie) (sero1), ред, врста, поворка, низ, ланац (од ствари исте врсте; пор. ordo): dentium; rerum; fabularum; annorum; causarum; *особ. род, племе. + + +sērĭō, adv. (serius), збиљски, озбиљно, без шале. + + +Sĕrīphus (Sĕrīphos), i, f. (Σέριφος), острво у Егејском мору. Отуда Sĕrīphĭus, adj. и subst. Sĕrīphĭus, ĭi, m. Серифљанин. + + +Sĕrīphus (Sĕrīphos), i, f. (Σέριφος), острво у Егејском мору. Отуда Sĕrīphĭus, adj. и subst. Sĕrīphĭus, ĭi, m. Серифљанин. + + +sērissĭmē, adv. (sup. од sero3). + + +sērĭus1, adj. озбиљан, збиљски (што није шала; пор. severus): res; verba; joca ac seria, шала и збиља; *amoto seria ludo quaerere; *vertere seria ludo, збиљу трагедије замењивати шалом сатирске драме; aleam sobrii inter seria exercent, коцкају се трезни сасвим озбиљно. + + +sērĭus2, adv. (comp. од sero3). + + +sermo, ōnis, m. (sero1), 1) говор између више њих, разговор (случајно а не по договору; пор. colloquium): conferre, habere sermonem cum alqo; habebant sermonem inter se; fit sermo inter eos; cum alqo complures dies in sermonibus versari de alqā re. Напосе = учен разговор, диспутација: habere sermonem cum alqo de amicitia. — 2) обични, природни, прости, свакидашњи говор (пор. oratio): neque, si quis scribat, uti nos, sermoni propiora, putes hunc esse poëtam (Hor.), ако ко пише као ми просто (како је ближе обичном говору), немој га држати за песника. — 3) говор светине о чему, говоркање, глас: sermo est in tota Asia dissipatus, пукао је глас по целој Азији; venire in sermonem hominum, исто тако и esse in ore et sermone omnium, доћи у свачија уста, бити предмет општег говора filius meus s. est per urbem, o мом се сину говори по вароши. — 4) говор = начин говора, израз, дикција и сл.: elegantia sermonis; s. festivus, elegans; s. Graecus, Latinus; и у ужем смислу = говор, наречје, дијалекат. + + +†sermōcĭnātĭo, ōnis, f. (sermocinor), 1) разговор, дијалог. 2) реторска фигура кад се когод наводи као да говори. + + +†sermōcĭnātrix, īcis, f. (sermocinor), вештина разговора, као превод грчке речи (προσομιλητική). + + +sermōcĭnor, dep. 1. (sermo), разговарати се; напосе о учевном разговору. + + +sermuncŭlus, i, m. (dem. од sermo), злобно говоркање, оговарање. + + +sĕro1 (sĕrŭi али само у сложеним глаголима, н. пр. conserui, deserui). sertum, 3. (осн. SER, грч. ἜΡ-ω, εἴρω), везати, свезивати, низати; али тако само у part. perf. loricae sertae, колутасти оклопи; corona serta, венац плетен; и subst. serta, ōrum, n. (и sertae, ārum. f. sc. = coronae), кита цвећа, цветни сплет, венац. — 2) trop. везати, низати: ordo rerum humanarum seritur fati lege, људске ствари иду једна за другом по закону судбе; s. tumultum ex tumultu, правити немир за немиром; s. certamina, bella, proelia, продужити борбу; s. sermonem, colloquia cum alqo, заподенути с ким разговор; *multa inter se vario sermone serebant, много су се разговарали о разним стварима. + + +sĕro2, sēvi, sătum, 3. (осн. SE-o, отк. и semen), 1) сејати: frumentum. 2) садити: vitem; arborem. 3) *посејати, насадити: agrum; отуда subst. săta, ōrum, n. усеви. 4) trop. а) родити, произвести: alqm; genus hominum, али обично само у part. sătus = од некога рођен, син, потомак: satus Jove; stirpe divinā satus, од боговска порекла; б) расејати, распрострети, причинити, проузроковати, побудити и сл: certamina; discordias civiles; rumorem; opinionem; crimina. + + +sēro3, adv. с comp. sērĭus и sup. sērissĭmĕ (serus), касно, доцне, доцкан: domum bene potus seroque redieram; serius ocius, пре или после. Напосе = прекасно (пор. tarde): sero resistimus, sero ac nequicquam. + + +†sērōtĭnus, adj. (serus), који доцне долази или што чини: hiems; pira, зимске. + + +serpens, tis, (part. од serpo), 1) adj. који пуза, гмиже: bestia. 2) subst. comm. змија (пор. serpo 1); као звездано јато на северном и јужном небу (draco, hydra). + + +*serpentĭgĕna, ae, m. (serpens-gigno), змијин пород. + + +*serpentĭpēs, pĕdis, adj. змијоног. + + +serpĕrastra, ōrum, n. дашчице којим су исправљали крива колена деци; Цицерон у шали тако зове официре своје кохорте који су морали војнике у запту држати. + + +serpillum или serpullum (правилније него serpyllum), i, n. мајчина душица. + + +serpo, psi, ptum, 3. (ἵρπω) 1) пузати, гмизати (без ногу и нечујно, као змија; пор. repo): anguis serpit per humum. 2) trop. (понајвише *) а) лагано и нечујно мицати се, н. пр. о води која лагано тече, о огњу што се полагано шири и сл.: vitis serpit, кривуда; б) неприметно и полагано ширити се: lanugo serpit per ora, показују се прве длачице од браде или бркова; somnus serpit, сан савлађује; rumor serpit. гласа се, чује се; malum s.; в) о писцу, s. humi = писати просто и обично (не смело и узвишено као песници). + + +serpullum и serpyllum в. serpillum. + + +serpillum или serpullum (правилније него serpyllum), i, n. мајчина душица. + + +serpullum и serpyllum в. serpillum. + + +serpillum или serpullum (правилније него serpyllum), i, n. мајчина душица. + + +serra, ae, f. тестера, пила. + + +Serrānus, придевак у gens Attilia. + + +†serrātus, adj. (serra), зупчаст, тестераст: nummus s., са зупчастим крајевима (са чарком наоколо). + + +serrŭla, ae, f. dem. serra. + + +serta в. sero1. + + +Sertōrĭus, Quintus, присталица Маријев, славан војвода, који се дуго у Хиспанији против Сулине власти борио, док није од Перперне мучки убијен био. + + +sĕrum1, i, n. сурутка. + + +sērum2 в. serus 1). + + +sērus, adj. с (ретко) comp. и sup. 1) што је касно, позно, доцкан: s. gratulatio; nox sera, дубоко у ноћ; sero die, пред вече; — и subst. sērum, i, n. касно доба: rem in serum trahere, задоцнити се; serum diei, касно доба дана, пред вече; — *sera spes, пада што се касно испуњава; seri anni или sera aetas, дубока старост; seia arbor, старо; seri ignes = ломача на којој су се лешеви спаљивали; s. bellum, што дуго траје; *serus querelis, који доцкан долази са својом тужбом; o seri studiorum, o ви што се доцкан наканисте на учење. 2) што је прекасно: Kalendae; *poenitentia; *serus venis. + + +serva, ae, робиња, в. servus. + + +*†servābĭlis, adj. (servo), 1) који се може одржати. 2) који се може спасти. + + +servans, tis, adj. са sup. (part. од servo), који пази, мотри; одржава: servantissimus aequi. + + +†servātĭo, ōnis, f. (servo) (сумњиво) пажење, мотрење. + + +servātor, ōris, m. (servo), који одржава, спасава, спаситељ: *s. mundi (о Јупитеру); rei publicae; patriae. + + +*servātrix, īcis, f. (servo), која одржава, избавља, спаситељка: mea; s. celebrabere. + + +Servīlĭa в. Servilius II. + + +servīlis, adj. (servus), ропски: servile jugum; s. vestis; tumultus, servile bellum, с робовима; manus s., чета робова; terror s., од робова; indoles s.; servilem in modum, ропски. + + +Servīlĭus, име римскога племена, из којега су најпознатији: I. мушки: А) Ahalae. 1) Gajus Servilius Ahala, као magister equitum диктатора Дуција Квинктија Цинцината убио је Спурија Мелија 440 пр. Хр. — Б) Caepiones. 2) Quintus Servilius Caepio, био је потучен од Кимбара а доцније прогнан. 3) Quintus Servilius Caepio, противник Сатурнина Глауције и доцније Луција Друза. — В) Vatiae. 4) Publius Servilius Vatia Isauricus, победио је као проконзул гусаре у Азији и освојио Киликију с Изауријом. — Г) Cascae. 5) Publius Serv. Casca, један од убица Цезарових. — Д) Rulli. 6) Publius Serv. Rullus, виновник закона аграрског, против којега је Цицерон говорио. Отуда као adj. Servīlĭus, Сервилијев: lex; lacus Servilia, басен на тргу римском што га је ископао нови Сервилије. — II. жене: Servīlĭa, 1) пуница Квинта Хортензија. 2) сестра млађега Катона, мати Марка Брута. + + +servīllĭtĕr, adv. (servilis), ропски, по начину робова. + + +servĭo, 4. (servus), 1) у ропству живети, роб бити, робовати: apud alqm или alci; у Плаута има и s. servitutem. Отуда а) о ком народу, у политичном погледу = бити потчињен ком самовладаоцу, не бити слободан: per tres annos servistis; б) о кући и сл., имати на себи службеност (сервитут). — 2) trop. управљати се по чему, безусловно ићи за чим: s. tempori, околностима; rumoribus; pietati; iracundiae; s. auribus alcjs, говорити само оно што је коме повољно; б) имати обзир на што, чинити ком по вољи, бити услужан, чинити услуге: s. amicis; rei publicae; в) трудити се око чега, дати се на што, радити о чему, тежити на што: honoribus; voluptatibus; pecuniae; brevitati. + + +servĭtĭum, ĭi, n. (servus), 1) ропство, робовање, ропска служба: ducere alqm in s.; pati s. 2) у plur. или coll. у sing. = робови, робље: esse e servitio alcjs; concitare servitia. + + +servĭtūdo, ĭnis f. (servus), (сумњиво) servitus 1. + + +servĭtŭs, ūtis, f. (servus), 1) ропство, робовање, а) = о поједином лицу: esse in servitute; servire servitutem, бити роб; (Plaut.) servitus alci, служба код кога; б) о народу или држави, потчињеност каквом самовласнику: civitas servitute oppressa; в) безусловна послушност (жене према мужу, сина према оцу). — 2) о кући или другом имању, с њиме скопчана службеност (сервитут). — 3) *= servitium 2). + + +Servĭus, римско име. + + +servo, 1. 1) (понајвише *) мотрити, пазити, гледати: s. sidera; servare de coelo (о аугурима), мотрити знамења која се на небу појављују; uxor me servat, пази на ме; *s. atria, чувати (о клијенту који је рад говорити с патроном); servare ne etc., пазити да не итд. Отуда 2) а) одржати, без повреде чувати, пазити на што итд. (пор. observo): s. legem; pacem; modum; s. jusjurandum; promissa, држати; officium, испунити; consuetudinem, држати се обичаја; s. praesidia, страже редовно намештати, не пренебрегнути; s. ordines, остати у реду, не излазити из реда; б) *место које чувати = на њему се бавити: s. nidum; s. silvas, живети по шумама. Отуда и само за се servare domi, intus = остати, боравити; в) избавити, без вреда сачувати; rem publicam; navem ex hieme; г) за доцније време оставити, чувати, штедети: vinum; *s. Caecuba centum clavibus; s. ad tempora = на повољније време одложити; *s. se rebus secundis, за срећније околности. + + +servŭlĭcŏla, ae, f. (Plaut.) која опслужује робове (погрдна реч за просту блудницу). + + +servŭlus, i, m. и servŭla, ae, f. (dem. од servus и serva). + + +servus, 1) adj. *†а) ропски: servum caput; serva civitas, самовласнику потчињена; imitatorum servum pecus (Hor.), ропска стока подражатеља; rex omnia serva vult, хоће да му све буде потчињено; б) службеношћу (сервитутом) оптерећен (о кући и сл): praedium servum. — 2) subst. а) servus, i, m. роб, слуга (пор. minister; означава роба у правном и политичном одношају пор. famulus, mancipium; trop. servus cupiditatum; б) serva, ae, f. робиња, ропкиња, слушкиња. + + +sēsămum, i, n. (σήσαμον), нека источна махунаста биљка, из које се уље цедило. + + +sescennāris, adj. (sesquiannus), од по друге године: bos. + + +sescenti- в. sexcenti-. + + +sexcenti или sescenti, ae, a, adj. num. card. (sex-centum), шест стотина. + + +sescuncĭa, ae, f. (sesquiuncia), подруга унција; унција и по = подруга дванаестина каквога целога (в. uncia); (Plaut.) као adj. copula sescuncia, подруги палац дебела. + + +sescŭplex = sesquiplex. + + +†sescŭplus, adj. (м. sesquiplus), подруг пута, један и по пута толики. + + +sĕsĕlis или sĕsĭlis, is, f. (σέσελις), сезела, нека биљка. + + +sĕsĕlis или sĕsĭlis, is, f. (σέσελις), сезела, нека биљка. + + +Sĕsostris, ĭdis, m. стари краљ мисирски. + + +sesquĭ, adv. 1) кад само стоји, за пола, за половину више: sesqui major, већи за половину. 2) кад је сложено а) с adj. num. ord. значи једно цело и уза њ разломак, коме је бројитељ јединица, а именитељ онај број, с којим је sesqui сложено (в. sesquioctavus и sesquitertius); б) с другим речима (супстантивима) значи да се додаје половина од онога што друга реч означава (в. sesqui hora). + + +sesquĭalter, ĕra, ĕrum, adj. подруг. + + +†sesquĭhōra, ae, f. подруги час, час и по. + + +sesquĭmŏdĭus, ĭi, m. подруга мерица. + + +sesquĭoctāvus, adj. num. који има девет осмина (= 1 † 1/8). + + +sesquĭŏpŭs, ĕris, n. (Plaut.), подруг дан посла. + + +sesquĭpĕdālis, adj. подругу стопу дуг; *trop. = веома дуг: sesquipedalia verba. + + +sesquĭpēs, pĕdis, m. подруга стопа. + + +sesquĭplāga, ae, f. подруг ударац. + + +sesquĭplex, ĭcis, adj. (plico) подруги, један и по пута узет. + + +sesquĭtertĭus, adj. num., који има четири трећине (= 1 † 1/3). + + +sessĭbŭlum, i, и. (sedeo) (Plaut), столица, седиште. + + +*†sessĭlis, adj. (sedeo), 1) угодан за седење: tergum. equi. 2) који чврсто стоји: obba. 3) низак, што у ширину расте: lactuca. + + +sessĭo, ōnis, f. (sedeo), 1) седење. Отуда trop. = дуго (обично беспослено) бављење на ком месту, борављење. 2) concr. седиште на отвореном месту (в. exedra). + + +sessĭto, 1. (frequent. од sedeo), често и дуго седети. + + +sessĭuncŭla, ae, f. (dem. од sessio), седница ради забаве, село, посело: sessiunculas consectari. + + +*†sessor, ōris, m. (sedeo), 1) седелац, ко ма где седи, н. пр. у позоришту. 2) Отуда а) = становник: urbis; б) = јахач, коњаник. + + +sestertĭus, ĭi, m. (semistertius) (упр. adj., где треба помислити на реч nummus, која се често и додаје, а кадшто и сама место речи sestertius употребљава), 1) мали сребрн новац, у вредности 2 1/2 (доцније 4) аса, отприлике 15 дин. пара (= 7 1/2 новчића), сестерције (са знаком HS, што ће рећи II и Semis = два аса и по): duo sestertii, trecenti sestertii; duo milia sestertiorum или чешће sestertium. Честом употребом овога скраћенога генитива развила се употреба речи sestertium на овај начин: а) кад је говор о тисућама до једног милиона, употребљава се облик sestertĭa, ōrum, n. (само у plur., а никако у sing.) у значењу = хиљаду сестерција и каже се duo, septem, trecenta sestertia (м. duo, septem, trecenta milia sestertiorum) = 2.000, 7.000, 300.000 сестерција; б) кад је говор о суми од милиона па на више, употребљава се облик sestertĭum, i, ti. (само у sing., а никако у plur.) у значењу = сто хиљада сестерција и каже се: accepi vicies sestertium, добио сам двадесет пута по сто хиљада = два милиона сестерција; emi fundum sestertio undecies = за 1,100. 000 сестерција; summa sestertii millies, хиљаду пута по сто хиљада = сто милиона сестерција. — 2) trop. маленкост, мала сума: emi nummo sestertio или sestertio nummo. + + +Sestĭus, име римскога племена (често се брка са Sextius, а бар у старо доба били су Sestii патрицији, а Sextii плебејци): Publius Sestius, пријатељ Цицеронов и противник Клодијев, чијим је подбадањем био оптужен de vi, али одбрањен говором Цицероновим још сачуваним. Отуда Sestĭānus, adj. + + +Sestĭus, име римскога племена (често се брка са Sextius, а бар у старо доба били су Sestii патрицији, а Sextii плебејци): Publius Sestius, пријатељ Цицеронов и противник Клодијев, чијим је подбадањем био оптужен de vi, али одбрањен говором Цицероновим још сачуваним. Отуда Sestĭānus, adj. + + +Sestus, i, f. (Σηστύς), варош у Тракији на Хелеспонту. + + +set, стар. облик за sed. + + +sēta (saeta), ae, f. тврда и јака длака (на коњу, волу, свињчету, лаву итд.), чекиња (пор. crinis): saeta equina, грива. + + +Sētăbis (Saetăbis), is, f. варош у Хиспанији (Hisp. Tarraconensis). Отуда adj. Sētăbus. + + +Sētĭa, ae, f. варош у Лацији. Отуда Sētīnus, adj. и subst. Sētīni, ōrum, m. + + +*sētĭgĕr (saetiger), gĕra, gĕrum, adj. (seta-gero), који чекиње носи, чекињоносан: sus; као subst. m. = пераст. + + +sētōsus (saetosus), adj. (seta), чекињаст: aper. + + +seu в. sive. + + +sīve или seu, conj. 1) или ако postulo, sive aequum est, rogo; обично после реченице у којој је si: si omnes atomi declinabunt, sive aliae etc. — 2) или (кад исти предмет има више назива): Paris sive Alexander; ejusmodi nuntios sive potius Pegasos. — 3) или — или (кад хоће да се означи да од двога једно стоји, али остане нерешено које од двога): sive casu, sive consilio deorum; seu maneant, seu proficiscantur; sive tu medicum adhibueris, sive non adhibueris, convalesces; leges quas sive Jupiter sive Minos sanxit. Напосе а) *† кадшто нема једно seu (tollere seu ponere vult freta); б) кадшто место два sive стоји sive — aut или sive — an. + + +sĕvērē, adv. с comp. и sup. (severus), озбиљно, строго: scribere ad alqm severius. + + +sĕvērĭtās, ātis, f. (severns), озбиљност, строгост (пор. austeritas, gravitas, tristitia): s. disputandi, озбиљност научног испитивања; s. imperii; judiciorum; Scaevolae multā in severitate non deerat tamen comitas. + + +sĕvērĭtūdo, ĭnis, f. (severus) (ретко) = severitas: (Plaut.) s. frontis. + + +sĕvērus1, adj. с comp. и sup. 1) озбиљан (који не мари за шалу; в. severitas; пор. austerus, serius), строг, намрштен: vultus; homo; s. in filium; judex s. in judicando; severum genus dicendi, где нема шале помешане. 2) *а) = страшан, грозан, дивљи, крут, опор: necessitas; mare; amnis Cocyti; б) у погледу на начин живота, трезвен. строг: agricola s,; в, vinum severum, опоро. + + +Sĕvērus2 mons, брег у Сабинској. + + +Sĕvērus3, i, m. римски придевак; 1) Lucius Septimius Severus, римски цар при крају другог и у почетку трећег века п. Хр. 2) Alexander Severus, римски цар у трећем веку п. Хр. 3) Cornelius Severus, епски песник, пријатељ Овидијев. 4) Titus Cassius Severus, говорник за Августа и Тиберија. + + +sēvŏco, 1. 1) звати на страну: singulos; s. plebem in Aventinum, склонити пук на сецесију (в. ту реч) на авентински брег; s. se e senatu, одвојити се. 2) trop. одлучити, раставити, одвојити, удаљити: animum a re publica; s. aiqd in privatam domum, на страну уклонити; (Plaut.) s. se in consilium, саветовати се сам са собом. + + +sēvum в. sebum. + + +sēbum или sēvum, i, n. лој. + + +sex, adj. num. card. шест. + + +†sexāgēnārĭus, adj. (sexageni), од шездесет; напосе = коме има шездесет година. + + +sexāgēni, ae, a, adj. num. distr. (sexaginta), по шездесет, шездесет наједанпут. + + +sexāgēsĭmus, adj. num. ord. (sexaginta), шездесети. + + +sexāgĭēs, adv. num. (sehaginta), шездесет пута. + + +sexāgintā, adj. num. card. (sex), шездесет. + + +*†sexangŭlus, adj. шестоугаони, од шест углова. + + +sexcēnārĭus, adj. (sexcenti), од шест стотина. + + +sexcēni и †sexcentēni, ae, a, adj. num. distr. (sexcenti), од шест стотина. + + +sexcēni и †sexcentēni, ae, a, adj. num. distr. (sexcenti), од шест стотина. + + +sexcentēsĭmus, adj. num. ord. (sexcenti), шест стоти. + + +sexcenti или sescenti, ae, a, adj. num. card. (sex-centum), шест стотина. + + +sexcentĭĕs, adv. num. (sexcenti), шест стотина пута. + + +sexcentoplāgus, i, m. (plaga), који добива шест сто батина. + + +sexdĕcim в. sedecim. + + +sēdĕcim или sexdĕcim, adj. num. card. шеснаест. + + +sexennis, adj. (sex-annus) (предкл. и касно), шестогодишњи. + + +sexennĭum, ĭi, n. (sexennis), време од шест година. + + +sexĭĕs, adv. num. (sex), шест пута. + + +sexprīmi, ōrum, m. шест првих поглавара у муниципијама и насеобинама. + + +sextādĕcĭmāni, ōrum, m. војници шеснаесте легије. + + +sextans, antis, m. (sex), шести део аса или целога које је на дванаест делова подељено; напосе а) као ситни новац = две унције; б) шести део наследства: in sextante sunt: в) као мера за течности = шести део секстарија (sextarius) или два кијата (cyathus). + + +sextārĭus, ĭi, m. (sextus), шести део мере, и то а) о течностима, шести део конгија (congius), отприлике 2 1/3 литра; б) о сувим предметима, четврти део римске мере modius, мерица. + + +sextĭlis, adj. (sex), који припада шестом месецу (рачунећи од марта): sextilis mensis или само Sextilis, наш месец август; sextiles Kalendae = 1. август; nonis sextilibus = 5. августа; idus sextiles = 13. август. + + +Sextĭus (пор. Sestius), име римскога племена: Lucius Sextius, пучки трибун око 376—367 г. пр. Хр., један од бораца за право да и плебејци могу бити конзули; отуда adj. Sextĭus, Секстијев: lex. + + +sextŭla, ae, f. (sextus) (упр. adj., где се подразумева pars), шести део унције, дакле седамдесет и други део целога. + + +sextus, adj. num. ord. (sex), шести. Отуда sextum, adv. num. шести пут. + + +sexungŭla, ae, f. (Plaut.), која има шест пипака (о лакомој блудници). + + +sexŭs, ūs, m. или (ретко) sĕcus, n. indecl. пол (мушки или женски), род: omnes puberes virilis sexus; liberos utriusque sexus; напротив libera capita virile secus; omnes muliebre secus (као апозиција, али у истом значењу). + + +sī, conj. 1) условна, ако, уколико: si deus mundum creavit, gubernat etiam; si hoc negem, mentiar, ако то поречем, слагаћу, si scirem, dicerem. Кадшто се значење ове речи додатком других речи ближе и јаче означава; si quidem и si modo, ако само: a deo tantum rationem habemus, si modo. habemus; si minus, ако не; ac si, perinde ac si, као да, ваљда; si jam, кад већ, ако већ; ita — si, под условом, да; — само si кадшто се преводи са макар, све да: Roscius si nihil diceret (све да ништа не говори), tacito ipso officio commoveret. — 2) у зависним реченицама где се што пита или о чему сумња, нарочито после глагола очекивања или покушавања (experiri, conari, exspectare и сл.), ли, да ли, еда ли: exspectabat. si hostes priores transirent, чекаше да ли ће прво непријатељи прећи; visam si forte domi est, видећу је ли код куће. + + +sĭbĭ в. sui. + + +sībĭlo, 1. (sibilus1), intrans. 1) звиждати, пиштати, цичати, шикати (о змијама, усијаном гвожђу кад се умочи у воду). 2) trans. извиждати кога alqm. + + +sībĭlus1, i, m. (*и у plur. sībĭla, ōrum, n.), 1) звиждање, пиштање, писка, шуштање: s. venti; rudentum; horrenda sibila misit (о змији). 2) звиждање (с исмевањем); sibilis explodere alqm, извиждати кога; intactus a sibilo; sibilo signum dare. + + +*sībĭlus2, adj., који шиче, звижди. + + +Sibuzātes, tum, m., народ у Аквитанији, сад Sobusse. + + +Sĭbylla, ae, f. (Σίβυλλα), пророчица и свештеница Аполонова, најпознатија је кумска (Cumae). Отуда Sĭbyllīnus, adj. Сибилин, сибилски: libri Sibyllini (или fata Sibyllina) звале се пророчне књиге које је по причи краљ Тарквиније Охоли од кумске Сибиле откупио и које су у Риму под надзором двојице (duumviri), затим десеторице (decemviri), а најпосле петнаесторице (quindecimviri) у Јупитерову храму на капитолском брегу чуване, те се у опасним временима у њима тражило савета шта да се ради. Прича вели да је Сибила Тарквинију понудила најпре девет књига; а кад се краљу продајна цена учинила велика, Сибила спали три књиге, али за осталих шест искала је толико исто колико и за девет; кад краљ не хтедне толико дати, баци Сибила још три књиге у ватру, и најпосле краљ би принуђен да купи заостале три књиге за првобитну цену. + + +sīc (у Плаута и стари облик sīce; с упитном речцом не постане sicine), adv. тако, овако, онако (пор. ita, adeo, tam). Често је у овим свезама: sic-ut, sic-tanquam, sic-quasi = тако као, као да; али и sic-ut = тако — да. Кадшто = такав: sic sum, такав сам ја; sic est vulgus, така је светина. Напосе а) = толико, у тој мери: sic eum diligebant ut etc.; б) кад је говор о каквом услову: ut id sic (само тако) ratum esset si etc.; в) = тек онако: non sic nudos in flumen conjicere voluerunt; г) кад се што умањује: s. tenuiter, којекако; s. satis, доста прилично; д) *код жеља, преклињања. тако: sic deus has adjuvet ut etc, тако овима бог помогао како итд., ђ) кад се што одговором потврђује, да, зацело, доиста. + + +sīca, ae, f. нож (с обе стране оштар), штилет (разбојнички нож; пор. pugio); trop. убиство из потаје: sicae, venena, falsa testamenta. + + +Sĭcambri в. Sigambri. + + +Sĭcāni, ōrum, m. Сикани, из Хиспаније досељен народ иберскога порекла, који се са западне обале Италије одселио на Сицилију и онде се настанио; по некима то што и Siculi, по другима различит од њих. Отуда 1) *Sĭcānis, ĭdis и *Sĭcānĭus, adj. и = сицилски; subst. Sĭcānia, ae, f. Сицилија. 2) *Sĭcānus, adj. = сицилски. + + +sīcārĭus, ĭi, m. (sica), разбојник, убица из потаје, мучки убица: accusare alqm inter sicarios, тужити кога због мучког убиства. + + +Sicca, ae, f. варош у Нумидији. Отуда Siccenses, ĭum, m. становници вароши Сике. + + +siccē, adv. (siccus), суво; trop. о говору и сл., просто, без накита: s. dicere. + + +siccĭnĕ, боље sicine, в. sic. + + +siccĭtās, ātis, f. (siccus), 1) сувост, сувота: paludum; напосе о ваздуху. недостатак влаге, суша. Отуда и о телу, чврстоћа, једрина, неимање излишних сокова (као супротност гњиломе и подбуломе). 2) trop. а) о души, умна неплодност, сиротиња; б) о говору, простота, сувопарност: orationis. + + +sicco, 1. (siccus), 1) сушити: s. alqd in umbra; s. capillos sole, на сунцу; s. lacrimas. 2) исушити: paludem. 3) *s. calices, испразнити; ubera, испразнити; † ovem, мусти; s. vulnus, очистити од рђавих сокова = извидати. + + +siccŏcŭlus, adj. (Plaut.) са сувим очима, не плачући. + + +siccus, adj. с comp. и sup. 1) сув (упр. споља, на површини; пор. aridus): vas; ager; coelum; dies, ведар: *sicci oculi, што не плачу; corpus, чврсто, једро (не гњило и подбуло; в. siccitas). 2) trop. а) = жедан; б) = трезан, који не пије вина (opp. uvidus); в) = сиромашан, постан, на чему нема ништа масно ни добро (opp. unctus); г) о говору, прост, језгровит, без накита; д) s. puella, немила, без љубави. + + +sīce в. sic. + + +Sĭchaeus в. Sychaeus. + + +Sўchaeus или Sĭchaeus, i, m. муж Дидонин, којега је убио Пигмалион; отуда Sўchaeus као adj. + + +Sĭcĭlĭa, ae, f. (Σικελία), острво Сицилија. Отуда 1) *Sĭcĕlĭs, ĭdis, adj. и subst. f. = сицилска и Сицилијанка: Sicelides Musae = еклоге Теокритове. 2) Sĭcĭlĭensis, adj.: fretum Siciliense = мореуз месински. 3) sĭcĭlissĭto, 1. (Plaut.), понашати се сицилијански, заносити сицилијански. + + +sīcĭlīcŭla, ae, f. (Plaut.) (dem. од sicilis), српић (као дечија играчка. + + +†sīcĭlis, is, f. срп. + + +sĭcĭlissĭto в. Sicilia 3). + + +sīcĭne в. sic. + + +Sĭcŏris, is, m. река у североисточној Хиспанији, сад Segre. + + +sīcŭbi, adv. (si-alicubi), ако где, ако игде. + + +*sīcŭla, ae, f. (dem. од sica), мали нож; у шали = mentula. + + +Sĭcŭli, ōrum, m. Сикули (пор. Sicani), народ који је првобитно живео у Италији на Тибру, а отуда се одселио на Сицилију, због чега се сви становници овога острва често зову Siculi; sing. Sĭcŭlus, i, m. Отуда *Sĭcŭlus, adj. сицилијски: *Siculus pastor = Теокрит; *Sicula conjux = Proserpina; *tyrannus = Phalaris. + + +sīcundĕ, adv. (si-alicunde) ако и откуд, ако откуд год. + + +sicŭt или sīcŭtĭ, conj. као, као што, исто као: mentem, sicut erat antea in simili causā factum, occupaverunt. Чести је у овој свези: sicutita, sicut-sic; а често је и без свога глагола: Graeciae, sicut apud nos, delubra magnifica. Напосе а) потврђује што је напред казано: quamvis felix est, sicut est, као што је заиста (срећан); б) при поређењу, као, кан'да: natura rationem in capite. sicut in arce (као у каквом граду) posuit: sicuti partā jam victoriā, као да је победа већ добивена; в) при навођењу примера, као, на пример: quibus in causis omnibus, sicut (на пример) in ipsa M. Curii; г) показује трајање пређашњег стања при почетку нове радње: sicut eram, онакав, какав сам био; sicut erat togatus, онако, како је имао тогу на себи. + + +sicŭt или sīcŭtĭ, conj. као, као што, исто као: mentem, sicut erat antea in simili causā factum, occupaverunt. Чести је у овој свези: sicutita, sicut-sic; а често је и без свога глагола: Graeciae, sicut apud nos, delubra magnifica. Напосе а) потврђује што је напред казано: quamvis felix est, sicut est, као што је заиста (срећан); б) при поређењу, као, кан'да: natura rationem in capite. sicut in arce (као у каквом граду) posuit: sicuti partā jam victoriā, као да је победа већ добивена; в) при навођењу примера, као, на пример: quibus in causis omnibus, sicut (на пример) in ipsa M. Curii; г) показује трајање пређашњег стања при почетку нове радње: sicut eram, онакав, какав сам био; sicut erat togatus, онако, како је имао тогу на себи. + + +Sĭcўōn, ōnis, f. (Σικιών), главна варош покрајине Сикионије у северном Пелопонезу. Отуда Sĭcўōnĭus, adj., сиконски. + + +Sīda, ae, f. (Σίδη), варош у Памфилији. Отуда Sīdītae, ārum, m., Сиђани. + + +*sīdĕrĕus, adj. (sidus), 1) звездан: coelum sidereum, звездама посуто; ignes siderei = звезде; canis s. = пас (звезда); dea siderea = ноћ 2) trop. сјајан, светао: clipeus. + + +*†sīdo, sēdi или sīdi, sessum, 3. сести, спустити се, посадити се, поседати: columbae sidunt super arbore. Отуда а) спуштати се, падати: nebula campo sederat; б) насести, потонути: navis coepit sidere; в) trop. срушити се, нестати: arh sidit in cineres; sidente paulatim metu. + + +Sīdōn, ōnis, f. (Σιδών), најстарија варош феничка, сад Саида. Отуда 1) Sīdōnĭcus, adj. сидонски. 2) Sīdŏnes, num, m. Сидонци. 3) *Sīdŏnis, ĭdis, adj. и subst. = Дидона или Ана. 4) *Sīdŏnĭus = уопште фенички и subst. Sīdŏnĭi, ōrum, m. Сидонци, и уопште = Феничани. + + +sīdŭs, ĕris, n. (од εἶδος, прилика, слика), 1) звездано јато (пор. stella, astrum): кадшто 2) *† = поједина звезда: sidera quae vocantur errantia = планете; Arcturi sidera; caprae sidera; sidera solis = сунце; s. natalicium. Напосе 3) а) = крај, предео: s. patrium, отаџбина; б) *= доба године: mutato sidere; в) = време, погода: grave sidus et imber; г) = ноћ: exactis sideribus, пошто је ноћ прошла; д) *ad sidera = горе, у висину; ђ) trop. ferre ad sidera = јако хвалити, до неба уздизати; tangere sidera, бити веома срећан, славан; е) = украс, дика: flores sidera terrestria; s. Fabiae gentis (о Фабију Максиму); ж) о лепим очима, звезде: oculi, sidera nostra. + + +sĭem, стар. облик = sim; praes. conj. од sum. + + +Sĭgambri, ōrum, m., силан германски народ у северозападној Немачкој. Отуда Sĭgămber, као adj: Sygambra cohors; и subst. Sĭgambra, ae, f. Сигамбарка. + + +Sīgēum, i, n. (Σίγειον), главина и приморска варош у Троади. Отуда *Sīgēus или Sīgēĭus adj. = тројански. + + +sĭgillārĭa, ōrum, n. (sigillum), светковина у Риму где су једни другима поклањали мале воштане или земљане сличице (sigilla), светковина слика. Отуда а) = они поклони, оне слике; б) место где су оне слике продаване. + + +sĭgillātim в. singulatim. + + +sĭgillātus, adj. (sigillum), малим сличицама накићен: scyphus. + + +sĭgillum, i, n. (signum), понајвише у plur. мала слика, мали кип, статуета (кипови мањи од природне величине): duo perparvula sigilla. Особ.= слика на печату, печат. + + +Sĭgĭmērus, i, m. владалац над Херусцима, отац Арминијев и брат Сегестов. + + +signātor, ōris, m. (signo), који удара печат на какву исправу као сведок; отуда и = сведок, наиме а) где се саставља тестаменат и б) где се саставља брачни уговор. + + +Signĭa, ae, f. варош у Лацији, сад Segni. Отуда Signīnus, adj. и subst. Signīni, ōrum, m. Сигнијани. + + +signĭfĕr, fĕra, fĕrum (signumfero), 1) adj. који носи знаке или слике, напосе накићен небесним знаковима, звездама: orbis s., зодијак. 2) subst. signĭfĕr, ĕri, m. стегоноша, барјактар, заставник; trop. вођа: juventutis. + + +†signĭfĭcans, tis, adj. с comp. и sup. (part. од significo), значајан, јасан, разговетан: verba; locorum descriptio. + + +signĭfĭcantĕr, adv. с comp. и sup. (significans), значајно, јасно, разговетно. + + +†signĭfĭcantĭa, ae, f. (significans), значајност, знаменитост (какве речи). + + +signĭfĭcātĭo, ōnis, f. (significo), 1) назначење, показивање, објављивање, знамење, знак и сл.: s. pudoris; ignibus, fumo per castella significatione factā; aliqua virtutis s., нешто чим се показује врлина; id habet non dubiam signifieationem, то показује несумњивим начином; ex significatione Gallorum = колико се показивало из понашања Гала; nutu atque significatione, махањем главе и знацима. 2) напосе а) одобравање: significationes et acclamationes multitudinis; б) у реторици, снажно означење (ἔμφασις) в) значење које речи и сл.: s. scripti. + + +signĭfĭco, 1. (signumfacio), упр. знак (чему) дати, 1) означити, обележити, изјавити, наговестити, обелоданити: s. alci alqd; и de re alqā; s. quid factum sit; s. voce et manibus; significant deditionem, јављају да хоће да се предају; ornatus alqm regem significat, показује да је краљ. Напосе а) будућност показати, јављати: s. futura; б) s. inter se = дати знак једно другоме; canes significant (објаве, залају), si fures venerint. 2) о речима и сл., значити: uno verbo duae res significantur. + + +signo, 1. (signum), 1) знаком или белегом снабдети, обележити, означити: *s. humum limite; saxum carmine, натписом. Отуда *а) = урезати: alqd in cortice; nomina saxo; б) *s. humum pede certo, ступати по земљи. 2) печатити, запечатити: tabellas; libellum. Отуда а) *= утврдити, углавити: jura; б) о новцима, ковати: pecuniam; aes. 3) trop. *† а) означити, изразити: alqd verbis; б) спазити, приметити: ora discordia sono лице се не слаже с гласом.; в) = красити, украсити: alqm honore. + + +signum, i, n. (осн. SIC, грч. ΕΙΚ, отк. εἰκών, εἰκός), 1) знак, обележје, белега: s. loci; signa doloris; servitii; libidinis; quod est signum, nullam querimoniam intercessisse, што показује да није било никакве тужбе; *signa pedum, траг ногу. Напосе а) знак за будућност, знамење: dare s.; habere s. ex re alqā; б) знак да се што ради, сигнал: s. dare cantandi, дати знак за певање. Поглавито у војничком говору, војводин знак, заповест (особ. за нападај): signo dato, на дани знак; dare s. itineris, proelii incipiendi; али и dare s. receptui, за одступање; најчешће трубом дан знак, отуда canere signa, дувати у трубе за нападај; в) † = tessera, одзив (парола, лозинка): signum militiae petenti tribuno »Optimae matris» dedit. — 2) застава, барјак: ab signis discedere или relinquere signa, побећи од војске, дезертовати; signa inferre = напасти; signa conferre cum alqo, сјединити се с ким, али чешће = (cum hoste) побити се, бој отпочети; исто тако и signis infesti s concurrere; sub signis, у војничком реду. Отуда = одељење војске, кохорта, манипул: milites uuius signi. — 3) слика, прилика (општи израз за сваки пластични рад; пор. statua). — 4) печат, слика у печату: integris signis = неотворено (писмо); sub signo, запечаћено. — 5) небесни знаци, звездано јато, звезда: in signo Leonis; signorum ortus et obitus. + + +Sīla, ae, f. велика шума у Брутији. + + +sīlānus1, i, m. (Σιλανός) (предкл. и касно), бунар (где је вода скакала обично из главе каквог Силена). + + +Sīlānus2 в. Junius. + + +Sĭlărus, i, m. река у Луканији. + + +sĭlentĭum, ĭi, n. (sileo), 1) тишина, ћутање, мучање (в. sileo), silentio или cum silentio и per s., с ћутањем; silentio alqd praeterire, нешто не споменути; али oratio silentio praeteritur, не прати је вика одобравања; facere s., ућуткати друге, али и = ћутати; silentio patrum edicitur delectus, уз ћутање сенатора; *suadeie silentia digito. — 2) мир, доколица, беспослица, нерад: biduum s. fuit, за два дана није се ништа догодило; vitam silentio praeterire, живот провести у нераду (или тако да га други остављају на миру). 3) у аугурском говору = беспогрешност ауспиција, кад ауспицијама ништа не смета. + + +Sīlēnus, i, m. (Σιληνός, Σειληνός), по причи васпитач и пратилац Бахов, весео, ћелав, затупаста носа старац, јаше на магарцу и скоро увек је пијан; има много сличности са Сатирима. + + +sĭlĕo, lŭi, —, 2. 1) мучати, ћутати (не пуштати гласа; пор. taceo): silva silet, не чује се у шуми никакво шуштање; unda silet, мирна је; nox silet, тиха је ноћ; seteri de nobis silent. Отуда s. rem или de re, ћутати о чему, прећутати што; subst. sĭlentes, tum, m. = покојници; subst. sĭlenda, ōrum, n., што треба прећутати = тајне. — 2) trop. одмарати се, не радити, почивати, престати: nec ceterae nationes silebant, нису мировале; inter arma silent leges, у рату ћуте закони, не важе. + + +sīlĕr, ĕris, n. врста иве или врбе. + + +*sĭlesco, sĭlŭi, —, 3. (sileo), ућутати, умукнути: domus alta silescit; turbae; venti, смирили се. + + +sĭlex, ĭcis, m. (ретко f.), сваки тврд камен, особ. кремен, такође и lapis silex назван: sternere viam silice, посути пут шљунком; *а) = scopulus, стена; б) trop. да се означи неосетљивост и тврдо срце: *et dicam silices pectus habere tuum. + + +sĭlĭcernĭum, ĭi, n. (ретко, предкл.), 1) даћа. 2) trop. као псовка на старца. + + +sĭlĭgĭnĕus, adj. (siligo), од пшенична брашна, пшенични. + + +sĭlīgo, ĭnis, f. врста пшенице. + + +sĭlĭqua, ae, f. 1) махуна: s. fabae. 2) meton. махунаст плод, вариво: vivere siliquis. + + +Sīlĭus, adj. име римскога племена (gens): 1) Aulus Silius, пријатељ Цицеронов; отуда Sīlĭānus, adj. Силијев. 2) Publius Silius Nerva, пропретор у Битивији и Понту. 3) Gajus Silius Italicus, епски песник у првом веку п. Хр., написао је еп о Другом пунском рату. + + +sillўbus, i, m. (σίλλυβος), књизи (volumen) придодат комадић пергамента, на ком беше написан наслов књиге и име пишчево. + + +sĭlo, ōnis, m. (Plaut.) = silus. + + +sĭlus, adj. (σίλλος и σιλλός), пљосната носа. + + +silva (не sylva), ae, f. ὕλη), шума, гора уопште (пор. nemus, lucus). Отуда а) свака множина дрвећа и грмља, отуда = засађена шума, парк, башта = viridarium; б) trop. = збијена множина, обиље: s. rerum sententiarumque; virtutum; s. dicendi, богата грађа за говор. + + +Caesia Silva, шума у северозападној Германији. + + +Hercўnĭa silva, опште име за горе немачке од Шварцвалда до Харца. + + +Lĭtāna silva или само Lĭtāna, ae, f. шума у Gallia cisalpina. + + +Silvānus, i, m. (silva), латински шумски и пољски бог; у plur. уопште шумски и пољски богови. Он се често брка с Паном и Фауном. + + +silvesco, —, —, 3. (silva) (ретко) постати шумом = јако се разгранати, подивљати. + + +silvester, stris, stre и silvestris, e, adj. (silva), шумски, горски, 1) шумом обрастао, шумовит: mons; locus; subst. silvestrĭa, ĭum, n., шумски предели. — 2) из шуме, из горе, што се у шуми налази, у шуми расте, живи: faba; mel; o биљкама: дивљи. — 3) trop. o људима, дивљи, суров, неотесан. + + +Silvĭa в. Rhea. + + +*silvĭcŏla, ae, m. (silva-colo), горштак, ко у шуми живи. + + +*silvĭcultrix, ĭcis, f. шумски, горски: cerva. + + +silvĭfrăgus, adj. (silvafrango) (Lucr.) који горе ломи: flabra. + + +Silvĭus, ĭi, m. име неколиких краљева у Алби. + + +silvōsus, adj. (silva) (ретко), шумовит, богат шумом. + + +sīmĭa, ae, f. и (ретко) sīmĭus, ĭi, m. мајмун; као псовка, simius, non semissis homo; trop. који слепо подражава: s. Stoicorum. + + +Simila в. Stimula. + + +sĭmĭlis, adj. с comp. и sup. сличан, налик (по угледу и по каквоћи, пор. par; similis је квалитативно, par квантитативно): s. alci и (чешће о живим створовима) s. alcjs; veri и vero similis (и similis veri и veroj, вероватан; similes inter se; simile aliquid ab isto atque a ceteris factum est. нешто слично томе учинио је овај и остали. Отуда subst. sĭmĭle, is, n. сличност: ponere s., uti simili. + + +sĭmĭlĭtĕr, adv. с comp. и sup. (similis), слично, сличним начином, исто тако: s. atque uno moclo; s. ac si; s. ut si etc. + + +sĭmĭlĭtūdo, ĭnis, f. (similis), сличност, налика: homini s. est cum deo; habet bonestatis similitudinem; id (genus radicis) ad similitudinem panis efficiebant, пекли су некакав хлеб од њега. + + +sīmĭŏlus, i, m. (dem. од simius), мајмунче. + + +sĭmĭtu, adv. (предкл.) simul. + + +sīmĭus в. simia. + + +Sĭmō, ōnis, m. (Συμεών), поглавар јудејски (Tac. hist. 5. 9). + + +Sĭmŏīs, mŏentis, m. (Σιμὁεις), река у Тројанској, која се близу Троје сједињавала са Скамандром. + + +Sĭmōnĭdēs, ae, m. (Σιμωνίδης), грчки песник и мудрац из Кеје (Саеа) око г. 500 пр. Хр. Отуда Sĭmōnĭdēus, adj. + + +simplex, ĭcis, adj. (sim једнострук [пор. sincerus] и plex од plico), 1) једноставан, што се само из једног дела састоји (у супротности према сложеном и помешаном): natura aut s. est aut concreta ex pluribus; plus vice simplici (Hor.), више него једанпут. 2) trop. а) = прост, природан (у супротности према кићеном и вештачком): s. esca; myrtus, венац миртов (од саме мирте, а не од разног и ретког цвећа); s. via mortis (без особитих мука); б) = засебан (према сајуженом): quaedam sunt in rebus simplicia, quaedam copulata; в) морално = прост, природан, искрен: homo; verba. + + +simplĭcĭtās, ātis, f. (simplex), 1) једноставност. 2) trop. простота, искреност, наивност, поштење. + + +simplĭcĭtĕr, adv. с comp. и sup. (simplex), 1) просто, некићено, природно. 2) отворено, искрено: s. et candide; s. et libere. + + +simplus, adj. (од исте основе од које и simplex, ἁπλοῦς), употребљава се само у n. sing. као subst. једноструко, тј. да се нешто једанпут узима: solvere simplum, нешто једанпут (а не двоструко) платити. + + +simpŭlum, i, n. мали суд за црпење, кашика којом се при жртвама сипало вино у жртвену шољу; prov. excitare fluctus in simpulo = дићи вику за ништа. + + +simpŭvĭum, ĭi, n. жртвена шоља за либацију (в. ту реч). + + +sĭmŭl, adv. (ἅμα), заједно, скупа = наједанпут, у исто доба (пор. unā): multa s. rogas; omnes s. abeunt; cum eo colloquitur, simul monet ut etc.; s. esse; s. cum illo; s. nobiscum и отуда *† као praep. s. illo, s. nobis, с њим, с нама. Отуда напосе а) s. atque или s. ac, s. ut и (ретко) само simul као adv. = како, чим (пор. postquam, ubi, ut): omne animal, s. ut ortum est, se ipsum diligit; б) simul et = заједно и; в) simul — simul = које — које, и — и. + + +sĭmŭlācrum, i, n. (simulo), 1) образ, слика, прилика (вештачка, пор. imago; и о пластици и о сликарству, али особ. о сликама богова; пор. signum, statua): statuae et imagines non animorum simulacra sunt, sed corporum. — 2) trop. а) само прилика, сенка од чега, налик на што, маштаније: s. aut vestigium civitatis; s. pugnae, војничке игре, маневри; s. virtutis, нешто што је налик на врлину. Отуда (Lucr.) = слика која је у души, представа, идеја; б) сенка којега покојника, авет, утвара; в) опис чега у говору; г) наличност. + + +*sĭmŭlāmĕn, ĭnis, n. (simulo), подражавање, слика подражавањем добивена. + + +*sĭmŭlans, tis, adj. с comp. (part. од simulo), који подражава: simulantior vocum ales, папагај. + + +sĭmŭlātio, ōnis, f, (simulo), претварање, привидност, превара, лицемерство (пор. dissimulatio): s. virtutis; timoris; per simulationem amicitiae, под видом пријатељства; eādem simulatione usus, служећи се истом преваром. + + +sĭmŭlātor, ōris, m. (simulo), 1) *који подражава. 2) који се претвара; у горем смислу = лицемер, варалица: s. rei alcjs; у блажем смислу = који је вешт у иронијском претварању (напосе о Сократу: s. in omni oratione). + + +sĭmŭlo, 1. (similis), 1) (понајвише *), сличним начинити: Minerva simulata Mentori, у обличју Менторову. Отуда = подражавањем представити, насликати: s. cupressum, сликати; anum, узети на се слику старице; s. fulmen, подражавати. 2) претварати се, градити се да нешто јест, што није (пор. dissimulo), правити се, чинити се: s. se furere, правити се бесним; s. mortem, fugam, lacrimas, претварати се да је ко мртав, да бежи, да плаче; s. scientiam rei alcjs, чинити се као да се разуме у којој ствари; simulata amicitia, претворно пријатељство; (Plaut.) simulo quasi affuerim, чиним се као да сам ту био. + + +sĭmultās, ātis, f. (simul), упр. такмичење двојице који у исто доба истом циљу теже, дакле непријатељство, завада, задевица, свађа, омраза, неслога, раздор (најпре у политичном, а после и у приватном животу): habere, exercere simultatem или esse in simultate cum alqo; често у plur. suscipere multas simultates. + + +sĭmultĕr, adv. (Plaut.) = similiter. + + +sīmŭlus, adj. (Lucr.) (dem. од simus). + + +sīmus, adj. (σιμός), пљосната носа: puer simā nare. + + +sīn, conj. (si), ако пак, ако ли (скоро увек стоји напред реченица са si или nisi): mercatura, si tenuis est, sordida putanda est, sin magna et copiosa, non est admodum vituperanda; — често у овим свезама: sin aliter, sin secus, sin minus = ако ли не, иначе: cura mea solet in hoc versari, si possim, ut boni aliquid efficiam dicedo; sin minus, ut certe ne quid mali (Cic). + + +sĭnāpi, indecl. или sĭnāpis, is, f. (грч. σίναπι), горушица, слачица. + + +sincērē, adv. (sincere), 1) искрено, поштено. 2) (Plaut.) добро, право. + + +sincērĭtās, ātis, f. (sincerus). 1) непоквареност, чистота: corporis = здравље; trop. s. vitae = невиност. 2) trop. искреност, поштење. + + +sincērus, adj. с comp. и sup. (од sim = једнострук и cerus, сродно са cresco, в. procerus), 1) чист, непомешан: vas; secernere fucata a sinceris, лажно од правога; gens, populus s. који није ништа попримао из туђине; sincerum equestre proelium, где се сама коњица борила, без пешака. Отуда tergum sincerum (Plaut.), читава леђа (без масница); corpus sincerum, које још није рањено; gena sincera. лице ненамазано. — 2) trop. чист, неоскврњен, непокварен: Minerva, девичанска; judicium, фини и добар укус; — отуда поштен, истинит, искрен: fides; scriptor s., беспристрастан. + + +sincĭpŭt, cĭpĭtis, n. (semicaput) (предкл. и песн.), половина главе, предња половина главе (opp. occipitium); trop. = caput као седиште разума: non tibi sanum est s. = ти си луд. + + +sĭnĕ, praep. с abl. без (уопште; пор. absque): homo s. fide; s. numine, без божје помоћи; cum fratre an sine, с братом или без (њега); s. ullo periculo; s. ulla dubitatione. без икакве сумње; s. dubio, без сумње; кадшто (код песника) стоји за падежом; vitiis nemo sine nascitur (Hor.). + + +Singĭdūnum, i, n. варош у Горњој Мезији, сад Београд. + + +singillātim в. singulatim. + + +singŭlātim или singillātim (sĭgillātim) и скраћено singultim, adv. (singuli), појединце. + + +singŭlāris, adj. (singuli), 1) поједини, засебни: aliquos singulares egredientes conspexit, видео је неке да појединце излазе; ne singulari quidem homini, поједином човеку. — 2) што поједином припада, што је појединога: s. odium alcjs, лична мрзост према коме; singulare imperium, где један влада; locus s.,где је ко сам; sunt in te quaedam singularia, има у теби нешто особито. Напосе као граматични term. t. = што припада једнини: singularis numerus једнина. — 3) јединствен у својој струци, изредан, изврстан, редак, беспримеран: vir; amicus; virtus; али и прекорно: s. turpitudo; crudelitas. — 4) †у plur. засебна царска стража, одабрани коњаници које су на разне стране шиљали. + + +singŭlārĭtĕr, adv. (singularis), 1) term. t. у граматици = у једнини. 2) ванредно, особито. + + +singŭlātim или singillātim (sĭgillātim) и скраћено singultim, adv. (singuli), појединце. + + +singŭli, ae, a, adj. num. distr. по један: a singulis legionibus singuli legati, од сваке легије по један легат; quanta pecunia nilitibus in singulos (сваком војнику појединце) promissa esset; prodigia quorum singuli auctores erant, чуда, од којих је за свако појединце само по један јамац био; singulis pedibus uti, служити се сваки пут само једном ногом; in dies singulos, од дана до дана, сваким даном; legiones singulas posuit, сваку легију засебно; in singulis rebus, у свакој ствари појединце. + + +singultim в. singulatim. + + +singŭlātim или singillātim (sĭgillātim) и скраћено singultim, adv. (singuli), појединце. + + +singulto, 1. (singultus), 1) јецати. 2) штуцати. 3) стењати. 4) хропити (о онима што су на умору). 5) квоцати (као квочка). + + +singultŭs, ūs, m. (singuli), 1) јецање: fletus cum singultu. 2) штуцање. 3) стењање. 4) хропљење, хропац (о онима што су на умору). 5) квоцање квочке. + + +Sĭnis, is, m. (Σίνις), разбојник у близини Коринта, кога је Тезеј свладао. + + +sĭnistĕr, stra, strum, adj. с comp. (са истим значењем као и pos.), 1) леви (уопште; пор. laevus): manus; cornu. Отуда а) subst. sĭnistra, ae, f. лева рука, левица, или лева страна; б) subst. *sĭnistrum, i, n. = зло; с praep.= лево: a sinistro, с лева; in sinistrum, на лево, лево. — 2) trop. *† а) несрећан, неповољан, противан и сл.: pugna; fama; sermo; Notus s. pecori, шкодљив; б) невешт, неспретан, наопак: mores; instituta. — 3) о знамењима и сл. а) по римском обичају (јер је онде посматрач на југ гледао, дакле му је источна страна дошла с лева) = повољан срећан, доброга знамења: fulmen; б) по грчком обичају (јер је онде посматрач к северу окренут био, те му је западна страна била с лева) = неповољан, несрећан. + + +†sĭnistĕrĭtās, ātis, f. (sinister), trop. невешто, незграпно понашање. + + +*†sĭnistrē, adv. (sinister), неповољно, непријазно: alqm excipere. + + +sĭnistrorsum или sĭnistrorsums, adv. (sinister-versus), лево, на леву страну. + + +sĭnistrorsum или sĭnistrorsums, adv. (sinister-versus), лево, на леву страну. + + +sĭno, sīvi, sĭtum, 3. упр. положити, спустити; али је то значење остало само у part. situs и у сложеном pono [= po-sino]; иначе допустити, дати (физично не сметати; пор. fero, patior): vinum ad se importari non sinunt; non sinimus, gentes Transalpinas serere; accusare eum ille non est situs, није му било допуштено да га тужи; (ретко) s. id fiat или ut id fiat; non feram, non patiar, non sinam (Cic). Отуда а) *s. alqd, пустити да што буде; s. arma viris, оставити; sine hanc animam = опрости ми душу (живот); б) (у разговору) s. alqm, пустити кога да што ради; sine me, пусти ме, sine venias, нека дође; sine modo veniat, само нека дође!; само sine = нека, нек!: ne dii sinant, ne Jupiter sirit (= siverit) = не дао бог! + + +Sĭnōn, ōnis, m. (Σινών) Грк који је лукаво навео Тројанце да дрвенога коња у варош увуку, Virg. + + +Sĭnōpa, ae, f. и Sĭnōpē, ēs, f. (Σινώπη), 1) варош у Пафлагонији, место рођења киничког филозофа Диогена. Отуда а) Sĭnōpenses, ĭum, m. Синопљани; б) Sĭnōpēus, adj. — 2) грчка варош у Лацији, од Римљана насељена и Sinuessa прозвана. + + +Sĭnŭessa, ae, f. варош у Лацији, в. Sinope 2). Отуда; Sĭnŭessānus, adj. + + +sĭnum, i, n. (предкл. и касно) трбушаст земљани суд за вино, млеко и сл. + + +*†sĭnŭo, 1. (sinus), савијати (да буде лук), кривити, вијугати, веругати, увијати: arcum, затегнути; serpens sinuatur. веруга се. + + +†sĭnŭōsē, adv. (sinuosus), завојито, на боре. + + +*†sĭnŭōsus, adj. (sinus), 1) завојит, набран, пун бора: vestis; fluvius; ss. flexus anguis, савици (у змије); arcus; vela sinuosa. 2) trop. narratio s., прича са многим умецима. + + +sĭnŭs, ūs, m. 1) округла кривина, завој, набор уопште. Напосе а) морски залив: s. maritirmus; али се реч sinus употребљава и онда кад се на копну један део копна у други пружа: s. Parthiae; s. montium, онај део који се напред истакао; б) о савицима змијиним; в) о коврчицама на коси. — 2) широки набор тоге који је отуда постао што се тога преко левог рамена и око леве мишице тако пребацила да је пред прсима начинила онај широки набор. Отуда а) *широка хаљина уопште: sinus fluentes; б) набор једара ветром напирених; implere sinus secundos, бродити повољним ветром; в) набор мреже, отуда уопште = мрежа; г) како се у пространом набору тоге, као у каквој торби, могле носити разне ствари, па врло често и кеса с новцима; sinus значи кадшто и = кесу с новцима: illa ponderat amatorum sinus = оцењује љубазнике по њиховом имању. — 3) део тела што је под оним набором, недро, прси: demittere caput in sinum alcjs; често стоји sinus и онде где ми кажемо крило. Отуда trop. а) да се означи унутрашњост какве ствари: in sinu urbis, у "срцу" (усред) вароши; in iutimo sinu pacis, за време највећег мира; о војсци = центар, главна војска; б) да се означи љубав, брига, заклон, заштита и сл.: esse in sinu alcjs, бити коме веома мио; gestare alqm in sinu suo, некога веома радо имати; dimittere alqm ex sinu suo, укратити ком своју љубав и заштиту; recipere alqm sinu, примити кога у своје закриље; в) да се означи тајанственост и скровитост: in sinu gaudere, у тишини, тајно. Отуда = усамљено и скровито место: suum cubiculum ac sinus; *) = уточиште, заклон. + + +Mālĭăcus sinus (κόλπος Μαλιακός), морски залив на југоистоку Тесалије. Отуда Mālĭensis и Mālĭus, adj. + + +Sărōnĭcus sinus, морски залив између Атике и Пелопонеза. + + +sīpărĭum, ĭi, n. (сродно с грч. σίπαρος), мања завеса у позоришту (при променама у комедији; пор. aulaeum); отуда trop. = комедија; post siparium, за завесом = потајно (за кулисама). + + +Siphnos (или Siphnus), i, f. (Σίφνος), једно од кикладских острва у Егејском мору, сад Sifanto. †sīpho, ōnis, m. (σίφων), цев = 1) натегача. 2) шмрк. + + +Siphnos (или Siphnus), i, f. (Σίφνος), једно од кикладских острва у Егејском мору, сад Sifanto. †sīpho, ōnis, m. (σίφων), цев = 1) натегача. 2) шмрк. + + +sīphuncŭlus, i, m. (dem, од sipho), мали шмрк. + + +Sīpontum, i, n. (Σιποῦς), варош у Апулији. Отуда Sīpontīnus, adj. + + +Sĭpўlus, i, m. (Σίπυλος), брег у Лидији где је по причи Ниоба у камен претворена. + + +sīquando, adv. (правилније се пише растављено), ако кад, ако икад: nunc mihi, si quando, favete. + + +sīquĭdem, adv. (правилније се пише растављено), ако иначе, будући, почем, по томе што. + + +Sīrēnes, num, f. (Σειρῆνες), Сирене, по причи женска створења (тек доцније су замишљане као птице са девојачким лицем) на југозападној обали Италије, које су умилним певањем бродаре к себи мамиле и упропашћивале; Sirenum insulae звала се три мала кршна острва на југозападу од Кампаније. Отуда trop. а) = лепо и примамљиво певање; б) = која примамљује, мамилица: vitanda est improba Siren desidia (Hor.). + + +Sīrĭus, ĭi, m. (σείριος), најсјајнија непокретна звезда на јужном небу у звезданом јату велики пас, волујари? + + +Sirmĭum, ĭi, n., варош у доњој Панонији (у Срему) где је данашња Митровица. + + +sirpĕ, is, п. (предкл.) = laserpitium, в. ту реч. + + +†sĭrus, i, m. (σειρός), житна јама. + + +sis = si vis (у разговору), ако хоћеш; исто тако sultis = si vultus. + + +Sisapo, ōnis, f., варош у покрајини Hispania Baetica, сад Guadalcanal. + + +Sīsenna, ae, m. (Lucius Cornelius), римски говорник и историк, савременик Сулин и Цицеронов. + + +sĭser, ĕris, n. (σίσαρον), неки корен за јело, мрква, жута репа. + + +sisto, stĭti, stătum, 3. (ἵστημι), 1) trans. а) кога или што наместити, ставити, поставити, довести: victimam ad aram; aciem in litore; cohortes in monte. Напосе аа) = подићи, саградити: tropaeum; templum: аб) кога у одређеном року пред суд ставити; s. alqm; често s. se или sisti, доћи пред суд; у истом је значењу и s. vadimonium. Отуда уопште s. se = доћи куда, наћи се где; б) (понајвише *†) кога или што зауставити, задржати: legiones; pedem: equoa; s. fugam. Отуда trop. ба) s. metum, lacrimas; s. opus, прекинути рад; бб) одржати, утврдити, учврстити: rem Romanam. — 2) intrans. а) *† ставити се, sapite, на главу; б) застати, зауставити се: amnis; legio tertia sistit contra, даје отпор; в) trop. постајати, опстати, држати се: respublica sistere non potest; често impers. sisti non potest, не може се опстати. + + +sistrum, i, n. (σεῖστρον), врста чегртаљке која је употребљавана у Мисиру при служби богиње Изиде; с подсмехом као убојна справа у војсци Клеопатриној. + + +sĭsymbrĭum, ĭi, n. (συσύμβριον), мирисава биљка, Венери посвећена. + + +Sīsўphus, i, m. (Σίσυφος), син Еола, краља коринтског, злогласан због свога лукавства и пакости; у доњем свету морао је велик камен ваљати уз брдо, који се увек натраг откотрљао. Отуда 1) Sīsўphĭus, adj. 2) Sīsўphĭdēs, ae, m. мушки потомак Сизифов. + + +sĭtella, ae, f. (dem. од situla), за жребање употребљавани водом напуњени суд, особ. при комицијама у Риму; због уског грлића само је по један ждреб пливао по води, и према томе, како је један за другим вађен из воде, одређиван је и ред гласања. + + +Sīthōn, ŏnis, m. (Σίθων), син Нептунов, краљ у трачком Херсонезу. Отуда 1) Sīthōn, ŏnis, као adj. = трачки. 2) Sīthŏnis, ĭdis, adj.; као subst. f. = Трачанка. 3) *Sīthŏnĭus, adj. = трачки; subst. Sīthŏnĭi, ōrum, m. Трачани. + + +*†sĭtīcŭlōsus, adj. (sitis), жедан = сув, увео: Apulia. + + +sĭtĭentĕr, adv. (sitio), жедно; trop. жељно: expetere. + + +sĭtĭo, 4. (sitis), 1) жеднети, жедан бити. Отуда trop. сув бити, искати влаге: ager; Afri sitientes, што живе у жаркој и сувој клими. 2) жеднети за чим: aquae sitiuntur. Отуда trop. = бити веома жељан чега, лакомити се на што; s. sanguinem, honores; sitiens virtutis. + + +sĭtis, is, f. 1) жеђ: sitim explere, depellere (*restinguere, *exstinguere, *sedare), угасити. 2) суша: deserta siti regio. 3) trop. жеља, пожуда: s. argenti, за новцем. + + +sĭtŭla, ae, f. 1) суд за течности, особ. воду. 2) суд употребљаван за жребање, особ. при комицијама у Риму (в. sitella). + + +sĭtus1, adj. (part. од sino), 1) као part. остављен, положен, постављен, метнут: in suo quidque loco nisi erit mihi situm supellectilis, ако ми не буде сваки намештај метнут на своје место. Отуда а) = саграђен: ara Druso sita; б) = укопан, сахрањен: Aeneas situs est super Numicium flumen. 2) као adj. = који се где налази, лежи: lingua in ore sita est; insula sita ante promunturium. 3) trop. а) haec sita sunt ante oculos omnium, то лежи пред очима свију = то је свима познато; б) situm esse in alqo или in re alqā = стоји до кога или чега: hoc situm est in vobis или in vestra manu, то стоји до вас, у вашој је руци, hoc situm est in temporibus, стоји до околности. + + +sĭtŭs2, ūs, m. (sino), 1) положај: urbis; s. membrorum, једних према другима. Отуда *regalis situs pyramidum = грађевина. 2) упр. дуго остављање на истом месту, а) (ретко) оскудица употребе, недостатак неге: s. diutinus; cessat terra situ, што се не обрађује; б) дугим лежањем проузрокована нечистота, особ. плесан, рђа (пор. illuvies): arma squalere situ ac rubigine; в) trop. ва) душевна рђа, трулост, гњилост: в. animi; вб) нерад: marcescere otii situ; вв) заборав, омаловажење; вг) слабост старости, болешљивост: senectus victa situ. + + +sīve или seu, conj. 1) или ако postulo, sive aequum est, rogo; обично после реченице у којој је si: si omnes atomi declinabunt, sive aliae etc. — 2) или (кад исти предмет има више назива): Paris sive Alexander; ejusmodi nuntios sive potius Pegasos. — 3) или — или (кад хоће да се означи да од двога једно стоји, али остане нерешено које од двога): sive casu, sive consilio deorum; seu maneant, seu proficiscantur; sive tu medicum adhibueris, sive non adhibueris, convalesces; leges quas sive Jupiter sive Minos sanxit. Напосе а) *† кадшто нема једно seu (tollere seu ponere vult freta); б) кадшто место два sive стоји sive — aut или sive — an. + + +smăragdus, i, m. или f. (σμάραγδος), зелен драги камен, смарагд. + + +smīlax, ācis, f. (σμῖλαξ), тетивика (smilax aspera Linn.) и person. девојка претворена у тетивику. + + +Smintheus (eus једносложно), ĕi, m. (Σμινθεύς), придевак Аполонов, по некима од Smintha, вароши у Троади, по другима од σμίνθος (миш), "који мишеве мори". Отуда Sminthēus, adj. = Аполонов. + + +smyrna1, ae, f. (Lucr.) (σμύρνα), смирна, измирна, мира. + + +Smyrna2, ae, f. (Σμύρνα), славна варош у Јонији, и сад с истим именом. Отуда Smyrnaeus, adj. и subst. Smyrnaei, ōrum, m. Смирњани. + + +sŏbŏlēs в. suboles. + + +sōbrĭē, adv. (sobrius), 1) трезно, трезвено, умерено. 2) разборито, паметно. + + +sōbrĭĕtās, ātis, f. (sobrius), трезвеност, умереност. + + +sōbrīnus, adj. (м. sororinus од soror), упр. сестрински; али скоро увек subst. а) sōbrīnus, i, m. братучед, брат од тетке, ујака или стрица; б) sōbrīna, ae, f. братучеда, сестра од тетке, ујака или стрица. + + +sōbrĭus, adj. (so-ebrius), 1) трезан = не напит: homo; *male s., пијан; *†и о стварима: poculum s., из које се не може опити; lympha s. = вода; nox s., у којој се не пијанчи. — 2) трезан = умерен, уздржљив. — 3) trop. = разуман, разборит: homo: orator. + + +†soccātus, adj. (soccus), који носи на ногама soccus (в. ту реч). + + +soccŭlus, i, m. (dem. од soccus), мали soccus (в. ту реч); meton. комични стил, начин писања. + + +soccus, i, m. ниска, лака обућа (ципела) коју су Грци (а и међу Римљанима мекушци) по кући посили. Особ. глумци у комедији (где се радња збивала понајвише у Грчкој) носили су такву обућу, стога soccus значи често и = комедију (пор. cothurnus): carmina socco digna, стихови прикладни за комедију; socci cepere iambos, јамби се употребљавали у комедији. + + +sŏcĕr, ĕri, m. (ἑκυρός), свекар, таст, пунац; *у plur. soceri = свекар и свекрва, таст и ташта. пунац и пуница. + + +sŏcĭa в. socius. + + +sŏcĭābĭlis, adj. (socio), што се даје сјединити; отуда дружеван, погодан, сложан: homines; sociabilem consortionem inter binos Lacedaemoniorum reges. + + +sŏcĭālis, adj. (socius), 1) дружеван, друштвен: animal. Често = брачни, женидбени. amor; foedus; jura socialia, брачна права; carmina socialia, сватовске песме. 2) савезнички: lex; judicium; exercitus s., савезничка војска; bellum sociale, рат са савезницима. + + +†sŏcĭālĭtās, ātis, f. (socialis), дружевност. + + +sŏcĭennus, i, m. = socius 2). + + +sŏcĭĕtās, ātis, f. (socius), 1) abstr. друштво, заједница, задруга, удружење: s. facinoris, учешће у злочину; inire, coire, facere, instituere societatem, удружити се; venire in societatem laudum alcjs, бити учесником у чијој хвали. Особ. у политичном одношају: а) савез између два народа или владаоца; б) друштво трговачко, компанија: s. rei alcjs, орташтво у чему. — 2) concr. дружина = удружене особе: s. generis humani. Напосе = дружина (компанија) главних закупника у Риму: societates provinciarum illarum; magister societatis, старешина такве компаније. + + +sŏcĭo, 1. (socius), сјединити, здружити: s. periculum vitae cum alqo, делити с ким опасност живота, заједно с ким излагати живот опасности; s. alqm regno, узети кога за друга у краљевској власти; s. alqm domo, примити ког у своју кућу; sociari facinoribus, учествовати у злочину; *s. se alci vinclo jugali, оженити се, удати се; s. gaudia cum alqo, делити с ким радост; s. sanguinem = разне сталеже брачним свезама сјединити; s. verba chordis, песму свирком пратити; *labor sociatus, заједнички. + + +sŏcĭŏfraudus, adj. (socius и fraus) (Plaut.), који друга вара. + + +*sŏcĭūlĭtĕr, adv. (socialis), дружевно, као добар друг. + + +sŏcĭus, 1) adj. (понајвише *), заједнички, удружен: socia lingua; socius lectus, брачна постеља; socium regnum, влада двојице владара; socias vias carpere, заједно ићи. Напосе = у политичном погледу савезнички; agmina socia; classis socia. — 2) subst. sŏcĭus, i, m. и sŏcĭa, ae. f. друг, друга; другар, другарица (ко има с ким заједнички интерес или заједнички рад; пор. particeps, consors, sodalis, comes): habere alqm socium belli; vitae socia virtus, сапутница у животу; socius culpae, сукривац; s. sanguinis, сродник; socius tori, муж; socia tori, жена; nulla pro socia obtinet, ни једна се не сматра за жену; *socium esse cum alqo in negotio. Напосе а) у политичном обзиру, савезник, наиме socii = римски савезници, с Римом удружени (понајвише италијски) народи; б) друг у трговини, компањон, ортак у трговачким и новчаним пословима: s. rei pecuniariae. Отуда често као правн. term. t. pro socio damnari, у парници због преваре ортака бити осуђен. + + +sōcordĭa, ae, f. (socors), 1) тупоглавост, глупост, ограниченост. 2) безбрижност, немарност, равнодушност. + + +sōcordĭtĕr, adv. (socors), али само у comp. sōcordĭus, безбрижно, небрежљиво, немарно: Albanis socordius res acta. + + +sōcors, dis, adj. (se-cor), 1) тупоглав, глуп, ограничен: ingenium; animus. 2) безбрижан, небрежљив, немаран: s. futuri. + + +Sōcratēs, is, m. (Σωκράτης) познати грчки филозоф. Отуда Sōcrătĭcus, adj. и subst. Sōcratĭci, ōrum, m. ученици Сократови, присталице Сократова учења. + + +sŏcrŭs, ūs, f. (socer, ixvpd), свекрва, ташта, пуница. + + +sŏdālĭcĭus, adj. (sodalis), 1) *†дружински, другарски, задружни: sodalicii juris sacramento quodam nexi. 2) обично subst. sŏdālĭcĭum, ĭi, n. = sodalitas. + + +sŏdālis, 1) adj. а) (*ретко) дружински, другарски: turba sodalis, пријатељска дружина. 2) subst. m. а) друг, другар (у друштвеним забавама, вежбању и сл., пор. socius): s. mens; s. alci; и о стварима, Hebrus s. hiemis. Напосе аа) друг при јелу и пићу; аб) друг у каквом раду; кадшто и у какву злу; б) sodales зваху се и чланови каквог свештеничког збора: sodales Augustales. + + +sŏdālĭtās, ātis, f. (sodalis), 1) abstr. дружба, друштво, друговање; s. intima. 2) concr. дружина, братство = за извесни циљ удружене особе, клуб. Напосе а) религиозно удружење, свештенички збор; б) друштвена гозба; в) недопуштено удружење (за завере, подмићивања итд.). + + +sōdēs (по Цицерону м. si audes или si audies), у разговору, ако је по вољи, молим те: dic sodes etc. + + +Sogdĭāna regio, предео у Азији између реке Јаксарта (Iaxartes) и Окса (Oxus). + + +sōl, sōlis, m. 1) сунце: ab orto usque ad occidentem solem; sub occasum solis, на заходу; *primo sole, на освитак; medio sole, у подне; supremo sole, увече. — 2) meton. а) сунце = оно што је сунцем осветљено: ambulare in sole; б) = сунчана врућина, припека: sol Libycus; в) *= дан; г) trop. га) = јавност: procedere in solem, изићи у јавни свет; гб) често значи sol јавну борбу, а umbra вежбање у школи cedat umbra soli = правници нека уступе место војницима); о говорнику значи sol јавни говор на тргу, а umbra вежбање код куће или у школи. 3) сунчани бог, син Титана Хипериона и Тије (Thia), отац Фајетонтов; а тек доцније = Аполон. + + +sōlācĭŏlum, i, n. (dem. од solacium). + + +sōlācĭum (не solatium), ĭi, n. (solor), утеха: afferre alci s.; hoc est mihi solacio, то ми је утеха. Отуда а) олакшица, уточиште у невољи: s. calamitatis; campum Martium solacium populo patefecit; б) = утешилац; aves solacia ruris. + + +*sōlāmĕn, ĭnis, m. (solor), утеха, средство за утеху. + + +*†sōlăris, adj. (sol), сунчани: lumen. + + +sōlārĭus, adj. (sol) = solaris; скоро само као subst. sōlārĭum, ĭi, n. 1) сунчаник, сунчани часовник; какав је био на тргу у Риму; отуда ad solarium versari = често ићи међу људе, појављивати се на тргу. 2) свако присојно место, а особито равни кров на кући, тераса. + + +sōlātĭŏlum в. solaciolum. + + +sōlātĭum в. solacium. + + +*sōlātor, ōris, m. (solor), утешилац. + + +soldūrĭus, ĭi, m. (галска реч), ко се заклео бити коме веран до смрти, верни: devotus. + + +soldus в. solidus. + + +sŏlĕa, ae, f. 1) сандала, папуча, врста обуће која је само табане покривала, а ременима и врпцама око ноге везивана била (пор. calceus); носили су је и људи и жене, али само код куће; кад се за сто легало, скидали су је, а при устајању од стола опет је обували; отуда demere soleas = седати (легати) за сто; poscere soleas = полазити с гозбе. Отуда а) s. ferrera, врста гвоздених ђонова за коње и стоку (место поткове); б) soleae ligneae, негве. 2) нека риба. + + +sŏlĕārĭus, ĭi, m. (solea) (Plaut.), који прави сандале, ципелар. + + +sŏlĕātus, adj. (solea), који носи сандале, обувен у сандале. + + +sōlemnis- в. sollemnis-. + + +sollemnĭtĕr или sōlennĭtĕr, adv. (sollemnis), 1) свечано: omnia peragere. 2) обично, обичним начином. + + +sŏlĕo, sŏlĭtus sum, —, 2. имати обичај, уобичајити: alqd facere; ut solet (sc. fieri), као што је то обично; ita soleo, тако сам свикао; solens sum = soleo; solens facio (Com.), чиним то по навици. — Често не значи обичај, него чешће понављање: cum animo volvere solitus est, често је размишљао. На носе (Com.) solere cum alqā, проводити љубав с којом женом. — Отуда part. sŏlĭtus као adj. обичан: solitae artes; soliti honores; *Danaŭm naves solitae = добро познате; solito magis, већма него обично. + + +sōlers- в. sollers-. + + +Sŏli (Soloe), ōrum, m. (Σόλοι), варош у Киликији, доцнији Pompejopolis. Отуда soloecismus, в. ту реч. + + +sōlĭcĭtus- в. sollicitus-. + + +sŏlĭdē, adv. с comp. (solidus), 1) чврсто, тврдо. 2) trop. јамачно, потпуно, истинито. + + +sŏlĭdĭtās, ātis, f. (solidus), чврстоћа; густина. + + +*†sŏlĭdo, 1. (solidus), 1) набити, учврстити: aream cretā tenaci; aedificium. 2) trop. утврдити. + + +sŏlĭdus (*и soldus), adj. с comp. и sup. 1) упр. = (не шупаљ, не пун отвора или с туђим састојцима помешан, него) цео, чврст, једар, масиван: solidum cornu; solida columna (не шупаљ); crater auro solidus, од сува злата; s. terra, humus, тврда; in solido, на тврдој земљи, trop. = у безбедности. 2) а) тврд, чврст, јак: dens; telum; б) trop. ба) непоколебљив, сталан: mens; бб) потпун, јасан: effigies justitiae; indicia solida atque expressa; бв) прав, истинит, поуздан, постојан: gloria; utilitas; beneficium; gaudium; бг) цео, потпун, сав: dies: vires solidae, неупаљене; solidum solvere, цело главно исплатити. + + +*sōlĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (sol-fero), који доноси сунце: plaga solifera = исток. + + +sŏlistĭmum- в. tripudium-. + + +sōlĭtārĭus, adj, (solus), усамљен, одељен, самац: homo; vita. + + +sōlĭtūdo, ĭnis, f. (solus), 1) усамљеност, а) abstr. = самоћа, где нема људи: s. est ante ostium; s. loci, и б) concr. = самотно место, пустиња: discedere in aliquas solitudines. — 2) сиротовање, остављеност: s: viduarum; liberorum. + + +sŏlĭtus, b. soleo. + + +sŏlĭum, ĭi, n. 1) узвишено и угледно седиште, особ. а) престо; отуда *краљевско достојанство, власт: potiri solio; б) столица на којој су правници код куће седећи своје клијенте упућивали и на правничка питања одговарали. 2) када за купање. 3) каменити мртвачки ковчег. + + +sōlivăgus, adj. 1) који се сам потуца: bestiae; coelum solivagum, које се само креће. 2) trop. једностран, осамљен: cognitio. + + +sollemnis (sōlemnis, sōlennis), adj. (sollus = totus и annus), 1) што се сваке године у одређено време и с неком свечаношћу збива, што се сваке године светкује, годишњи (особ. о светковинама и другим религиозним свечаностима; пор. anniversarius, annuus, status): sacra; caerimoniae; dies festi ac sollemnes, годишњи празници. 2) свечан: sollemnes religiones, свечани обреди; officium sollemne, света дужност. Напосе neutr. као subst. sollemnĕ, is, и чешће plur. sollemnĭa, ĭum, свечаност, законски обред: omnia sollemnia servata sunt. 3) обични, обичајни, уобичајени: iter sollemne, пут што се сваке године у извесно време предузима; verba sollemnia, што се при извесним обредима говоре; arae sollemnes, при којима се жртве приносе. Напосе neutr. sollemnĕ као subst. = обичај, навика: nostrum illud sollemne; *sollemnia insanire, лудовати на обични, свакидашњи начин. + + +†sollemnĭtās, ātis, f. (sollemnis), свечаност. + + +sollemnĭtĕr или sōlennĭtĕr, adv. (sollemnis), 1) свечано: omnia peragere. 2) обично, обичним начином. + + +sollers, rtis, adj. (sollusars) (упр. сав уметност; opp. iners), досетљив, вешт, умешан, паметан, увиђаван, разборит: quo quisque est sollertior et ingeniosior, eo docet iracundius; agricola; pistor; s. ingenium; inventum; *s. ponere hominem, који уме насликати човека; s. lyrae, који уме свирати у лиру. + + +sollertĕr, adv. с comp. и sup. (sollers), способно, паметно, вешто, лукаво. + + +sollertĭa, ae, f. (sollers), вештина, умешност, окретност: s. judicandi, у суђењу. + + +sollĭcĭtātio, ōnis, f. (sollicito), 1) узнемиривање: s. nuptiarum, због свадбе. 2) буњење, подбадање. + + +†sollĭcĭtātor, ōris, m. (sollicito), који буни, подбада. + + +sollĭcĭtē, adv. с comp. и sup. (sollicitus), 1) забринуто, брижно. 2) брижљиво, марљиво. + + +sollĭcĭto, 1. (sollicitus), 1) *силно покренути, побудити, потрести: s. mundum de suis sedibus, покренути; s. tellurem aratro, плугом разорати; s. freta remis, веслати, возити; s. feras, ловити, гонити; spicula, трести. — 2) trop. душевно побудити: а) узнемирити, уздрмати, повредити: alqm; pacem; statum quietae civitatis; б) у бригу бацити, узнемирити: alqm; libido et ignavia semper animum excruciant et sollicitant; multa me sollicitant anguntque; в) дражити, надражити, узбунити, узбудити: s. alqm ut (ne) alqd faciat; s. ulqm ad venenum; особ. = дражити кога на буну или уопште мамити га на опасна или неваљала предузећа: s. servos spe libertatis; s. civitates. + + +sollĭcĭtūdo, inis, f. (sollicitus), брига, старање, туга: afticere alqm sollicitudine, кога у бригу бацити, ожалостити. + + +sollĭcĭtus (sōlĭcĭtus), adj. с comp. и sup. (sollus = totus u cieo) (упр. = сав покренут), 1) *покренут, потресен, узбуђен: mare; rates. 2) trop. а) о особама, брижан, забринут, немиран: animus; s. quid futurum sit; s. de re alqā; s. ne illud fiat; sollicitum habere alqm, кога у бригу бацити, узнемиривати или *мучити, досађивати коме; б) о стварима, немиран што задаје немир, бригу: in tyrannorum vita omnia sunt sollicita; s. nox; *s. amor; *opes sollicitae. + + +sollĭferrĕum, i, n. стрела сва од гвожђа. + + +sollus, adj. (ὅλος), застарело = totus, цео; употребљава се само у сложеним речима (в. sollemnis, sollers, sollicitus, solliferreum). + + +*†sōlo1, 1. (solus), опустити: urbem. + + +Sŏlo2 в. Solon. + + +Sŏlōn (Sŏlo), ōnis, m. (Σόλων), славни законодавац атински. + + +Sŏli (Soloe), ōrum, m. (Σόλοι), варош у Киликији, доцнији Pompejopolis. Отуда soloecismus, в. ту реч. + + +sŏloecismus, i, m. (σολοικισμός), погрешка у језику, неправилно слагање речи (в. Soli). + + +Sŏlōn (Sŏlo), ōnis, m. (Σόλων), славни законодавац атински. + + +Sŏlōnĭum, ĭi, n. или Solonius ager, покрајина у Лацији. + + +*†sōlor, dep. 1. (чешће се употребљава consolor), 1) тешити: alqm. 2) блажити, олакшавати: metum; curas; lacrimas; famem; laborem cantu; solari desiderium fratris amissi nepote, тешити се унуком због изгубљена брата. + + +solstĭtĭālis, adj. (solstitium), што спада у летни повратак сунца: dies, најдужи дан; *tempus; *ortus solis. Отуда meton. а) летни: nox; herba, што расте у лето; б) сунчани: orbis; annus. + + +solstĭtĭum, ĭi, n. (sol-sisto), застајање сунца, повратак сунца уопште: s. brumale; aestivum, а поглавито летни повратак, кад су дани најдужи. Отуда meton. = лето, летна врућина. + + +sŏlum1, i, n. 1) најдоњи део које ствари, дно: s. fossae. Напосе а) = патос собни; s. marmoreum; б) табан на нози; в) *потплата, ђон на обући. — 2) земља, земљиште (пор. fundus, terra, tellus): s. exile et macrum; pingue; *aere solum terrae tractare, земљу орати, обрађивати; aequare solo urbem, domum, са земљом сравнити, срушити. Отуда а) = земља, предео: s. natale, завичај, постојбина; s. patriae или patrium, отаџбина; hoc omne solum, сав овај предео; solum vertere (ретко s. mutare), одселити се (особ. о изгнаницима); б) *= подлога: solum (морска површина) subtrahitur navi; s. Cereale, подлога од хлеба; в) prov. quicquid или quod in solum venit, што коме падне на ум. + + +sōlum2, adv., в. solus. + + +sōlus1, adj. 1) сам, једини, цигли: Stoici soli; meā solius causā, само због мене; solos novem menses ibi fuit, само девет месеци; solus omnium, сам самцит; solum alqm seducere; quaerere ex alqo solo, питати кога између четири ока; quae sola divina sunt, која су (својства) само божанствене (а не материјалне) природе. — 2) о местима, осамљен, пуст, мало похођен: mons; loca. — 3) (Com.) остављен, самохран, без свога: sola hic sum. — Отуда adv. sōlum, само, цигло (једно једино, одбијајући све друго; пор. modo, tantum): de una re solum; често non solum, не само. Доцније се појачавало са modo, solummŏdŏ, у истом значењу. + + +Sŏlūs2, untis, f. (Σολοῦς), варош на северној обали Сицилије. Отуда Sŏluntīnus, adj. и subst. Sŏluntĭni, ōrum, m. Солунћани. + + +sŏlūtĕ, adv. с comp. и sup. (solutus), 1) слободно, по вољи: moveri. 2) лако, без тешкоће: dicere. 3) млитаво, немарно: s. et negligenter. + + +†sŏlūtĭlis, adj. (solvo), који се лако може раздрешити, раставити, распадљив: navis. + + +Sŏlūtĭo, ōnis, f. (solvo), 1) дрешење; s. linguae, одрешен језик. 2) исплата: pecuniae. 3) trop. †разрешене = објашњење ког питања. + + +sŏlūtus, adj. с comp. и sup. (part. од solvo), 1) слободан, ослобођен, прост, невезан, непречен: animus; s. a cupiditatibus, слободан од пожуда; s. opere и *s. operum, разрешен; soluta eligendi optio = слободан избор. — 2) trop. А) о особама, а) *= распуштен, раскалашан: risus; б) млитав, разнежен, мекан: s. in gestu; в) необуздан: libido; homo. Б) о стварима, а) безбрижан, немаран, слаб, млитав: lenitas; cura; б) о говору, orātio soluta = проза, слог невезан. В) о говорнику, s. in dicendo, вешт, окретан. Г) = без дуга, незадужен: praedium. + + +solvo, solvi, sŏlūtum, 3. 1) одрешити, разрешити: А) свезу и сл.: s. vinculum; nodum. Б) особу или ствар која је везана: s. hominem vinctum, скинути окове; s. equum a curru, испрегнути: s. crinem, расплести. Напосе а) s. epistulam = отворити писмо, отпечатити; б) s. navem, или s. ancoram, funes, кадшто и само solvere = дићи котву, одрешити уже којим је лађа за обалу везана, одједрити: naves ex portu solvunt, плове из пристаништа. — 2) trop. А) дуг и сл. платити, исплатити, намирити: pecuniam; aes alienum, дуг; s. litem aestimatam, одређену глобу платити; solvendo non est, не поже платити; in solutum или pro soluto, у отплату. Отуда а) s. poenas, казну претрпети; s. injuriam magnis poenis, испаштати за увреду, б) s. funeri (mortuo) justa или suprema, покојнику последњу почаст одати, свечано га сахранити; в) s. fidem, реч одржати; s. votum, завет испунити; г) s. beneficium, вратити. Б) опростити, избавити, ослободити (од терета, обвезе, бриге и сл.): s. civitatem religione; s. alqm legibus, разрешити од закона; s. alqm cură et negotio. В) нешто свезано разрешити, раставити: а) s. pontem, раскинути; navem, разбити; б) топити: nivem; hiems solvitur, топи се, крави се; в) viscera solvuntur, прелазе у трулеж; solvi morte, умрети; г) омлитавити, ослабити: membra solvuntur frigore, омлитаве од зиме; quies solvit membra, ослаби; д) s. linguam ad jurgia, пустити језик; s. os, уста отворити; ђ) укинути, удаљити и сл.; morem antiquum; obsidionem; s. metum corde, одагнати из срца; s. pudorem, одузети; е) раставити: duas acies; ж) објаснити, разрешити: aenigmata. + + +Sŏlўmi, ōrum, m. (Σόλυμοι), најстарији становници Ликије, од којих по некима Јевреји воде порекло; отуда име вароши Hĭĕrŏsŏlўma (в. ову реч), и adj. Sŏlўmus = јерусалимски, јеврејски. + + +†somnĭātor, ōris, m. (somnio), сањалац, сањалица која сновима верује. + + +somnĭcŭlōsē, adv. (somniculosus) (Plaut.) сањиво, дремљиво, тромо. + + +somnĭcŭlōsus, adj. (somnus), 1) сањив, лен, дремљив, тром: senectus. 2) (предкл.) што сан доноси; trop. = смртоносан. + + +*somnĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (somnum-fero), 1) што сан носи: papaver; virga Mercurii. 2) што смртни сан носи = смртоносан: venenum. + + +somnĭo, 1. (somnium), сањати: somniare somnium mirum, чудан сан уснити; s. alqm или de alqo, сањати кога; s. ovum; s. alqd, сањати што. Отуда trop = бунцати, уобразити себи, помишљати или говорити што неосновано или лудо. + + +somnĭum, ĭi, n. 1) сан: somnio jucundo uti, имати пријатан сан. 2) trop. = празна машта, будаласт говор: somnia Pythagorēa; често (Com.) somnium или somnia као усклик неодобравања, "беспослица"," будалаштина!" + + +somnus, i, m. 1) сан (уопште, sopor је одабранија реч): somnum capere, спавати; somno se dare. лећи спавати; e somno excitare (*somno excutere) alqm, кога иза сна пробудити; somnum non vidi, нисам ништа спавао; in somnis, ређе per somnum или somno, у сну. — 2) trop. а) = лењост, тромост, нерад: deditus ventri ac somno; б) = смрт: s. longus; в) = ноћ. + + +*sŏnābĭlis, adj. (sono), звучан, гласан: sistrum. + + +sŏnans, ntis, adj. с comp. (part. од sono), звучан и гласан. + + +*sŏnĭpēs, pĕdis, adj., који ногом звук даје; као subst. = коњ. + + +sŏnĭtŭs, ūs, m. глас уопште: armorum, звека; venti, хујање; flammae, праскање; tubarum, звук; pedum, топот; nosti sonitus nostros (Cic), знадеш гром мојих речи; sonitum reddere, зазвечати, зазвонити. + + +sŏnĭvĭus, adj. (sonus), гласан; само у аугурском говору: sonivium tripudium, ако је пророчним кокошима кад су их хранили нешто од жита падало из кљуна на земљу с неким гласом или шуштањем. + + +sŏno, sŏnŭi, sŏnĭtum (part. sŏnātūrus), 1. (sonus), 1) intrans. какав глас од себе дати, звечати, звонити, јечати и сл.; tympana sonant; verbera ss.; fletus sonat; fluctus sonant; fons sonat, жубори; vox ejus prope me sonat, чује се близу мене; (Plaut.) dicta non sonant, речи не звече = нису новац. Отуда а) о месту где се какав глас чује: ripae sonant, одјекују; omnia sonant gemitu, свуда се чују уздисаји; б) *о псету, molle s. alci, не лајати на кога срдито, пакосно; в) *s. plectro, свирати. — 2) с acc. а) дати од себе глас; confusum quiddam sonare, неке збуњене звуке давати; s. agreste, имати суров начин говора; *s. femineum, женски се смејати; *vox hominem sonat, глас је као људски; б) *певати, опевати: s. bella; alqm; в) значити: haec unum sonant; quid haec vox sonat?; г) *гласом јавити, одати: juvenci sonant furem. + + +*†sŏnor, ōris, m. (sono) = sonus или sonitus. + + +obsōno1 (opsono), 1. и sōnor, dep. 1. 1) куповати јестива, куповати за кујну: о. famem ambulando, шетањем огладнети, куповати глад место јестива. 2) гостити се, частити се. + + +*sŏnōrus, adj. (sonor), гласан, звучан, који звечи, звони, зуји хуји и сл.: cithara; aes; flumen; tempestas. + + +sons, sontis, adj. упр. шкодљив; дакле крив, обично као subst. кривац, злочинац (пор. noxius, nocens, reus): punire sontes; *s. sanguis, anima; *sons sanguine fraterno, због проливања братске крви. + + +*sontĭcus, adj. (sons), опасан, само у свези morbus s. = болест која је довољно извињавала да ко не дође на судски позив и да изостане из војничке службе; и causa sontica = добар, ваљан изговор. + + +sŏnus, i, m. (τόνος), глас, звук, јека, шум, лупа: arma dant sonum, звече; s. nervorum, од тетиве; chorda reddit sonum; lingua efficit sonos; — *= реч, глас, говор: soni ficti, промењен глас; reddere sonum, одговорити; s. cycni; s. acutissimus, највиши глас (дискант); gravissimus, најдубљи (бас). + + +†sŏphisma, ătis, n. (σόφισμα), варљив закључак (чисто лат. captio). + + +sŏphistēs (или sŏphista), ae, m. (σοφιστής), 1) софиста, филозоф који се бави филозофијом само из користољубља или из сујете. 2) (ретко) без прекорног значења = филозоф. + + +sŏphistēs (или sŏphista), ae, m. (σοφιστής), 1) софиста, филозоф који се бави филозофијом само из користољубља или из сујете. 2) (ретко) без прекорног значења = филозоф. + + +Sŏphŏclēs, is, m. (Σοφοκλῆς), славни грчки трагичар. Отуда Sŏphŏclēus, adj. + + +†sŏphos или sŏphus, adj. (σοφός), мудар (чисто лат. sapiens). + + +Sōphrōn, ŏnis, m. (Σώφρων), грчки писац мимских игара (лакрдија), савременик Еурипидов. + + +†sŏphos или sŏphus, adj. (σοφός), мудар (чисто лат. sapiens). + + +sōpĭo, 4. 1) обнезнанити, одузети свест: saxo ita impactus est ut sopiretur, да је пао у несвест; sopiri vulnere, обнезнанити се. 2) успавати: s. alqm vino et epulis. 3) o неживим стварима, умирити, стишати и сл.: ventum; mare; ignis sopitus, што под пепелом тиња. + + +sŏpor, ōris, m. (sopio), 1) обнезнањеност, несвест, н. пр. пијана човека. 2) (понајвише*†), сан, тврди сан (пор. somnus): languere sopore. Отуда а) *= вечни сан, смрт; б) леност, тромост, дремљивост: s. et ignavia. 3) дремак (напитак што успављује): dare alci soporem; miscere soporem, спремати напитак за спавање. + + +*sŏpōrātus, adj. (sopor), што успављује: offa (пор. soporo). + + +*†sŏpōrĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (sopor-fero), што сан доноси: papaver. + + +*†sŏpōro, 1. (sopor), успавати: offa soporata; trop. умирити, стишати: dolorem; hostis soporatus, спаваћив. + + +*sŏpōrus, adj. (sopor), што успављује: somnus noxque. + + +Sōra, ae, f. варош Волска (Volscorum) у Лацији. Отуда Sōrānus, adj. + + +Sŏractĕ, is, n. планина у Хетрурији с храмом Аполоновим. + + +sōrăcum, i, n. (σώρακος), врста ковчега. + + +sorbĕo, bŭi (ретко psi), —, 2. (осн. SORB, грч. ΡΟΒ, отк. ῥοφέω), 1) сркати, гутати, срчући у себе вући: aquam. 2) а) *прогутати, прождерати: *Charybdis nunc sorbere fretum, nunc reddere; б) trop. s. alqd animo, у мислима гутати = жестоко желети. + + +sorbillo, 1. (sorbeo) (предкл. и касно), сркутати, пијуцкати: cyathos. + + +sorbĭlō, adv. (sorbeo) (Plaut.) упр. на гутљаје = оскудно, сиромашки: vivere. + + +*†sorbĭtĭo, ōnis, f. (sorbeo), 1) сркање, гутање, пијење: cicutae. 2) meton. оно што се срче, чорба, јуха: s. liquida. + + +sorbum, i, n. оскоруша. + + +sordĕo, dŭi, —, 2. (sordes), 1) бити прљав, каљав, нечист: toga; facies sordet. 2) trop. а) бити лош, прост; convivium; б) бити мало цењен, презрен, за лоша држан: munera nostra tibi sordent. + + +sordēs, is, f. (чешће у plur. sordēs, ĭum), 1) кал, нечистота (особ. сува; пор. lutum, stercus итд.): ungues sine sordibus; sordes aurium. 2) а) о прљавим и презреним особама, измет: s. urbis; б) подлост, нискост у обичајима и понашању: infamia et sordes. Напосе = тврдоћа, тврдовање, лакомство за новцем: sordes domesticae; in re familiari; в) прљав и јадан изглед (особ. онога који носи црнину за којим сродником или што је оптужен), отуда и = црнина, корота: jacēre in luctu et sordibus. + + +*†sordesco, —, —, 3. (sordeo), окаљати се, упрљати се: ubi manibus vulgi contrectatus liber sordescere coeperit (о књизи која ће се упрљати од додира пучких руку и стога пасти у цени). + + +sordĭdātus, adj. (sordidus), у прљаву оделу; особ. о оптуженима који су да би сажаљење побудили облачили се у прљаво одело, као и они који су за ким коротовали. + + +sordĭdē, adv. с comp. и sup. (sordidus), 1) прљаво, каљаво. 2) trop. а) ниско, подло; б) с тврдовањем, жебрачки. + + +sordĭdŭlus, adj. (dem. од sordidus). + + +sordĭdus, adj. с comp. и sup. (sordeo), 1) прљав, нечист (особ. због сиротиње или тврдоће): vestis; fumus; sordidus pulvere. 2) trop. а) сиромашан, лош, худи: homo; domus; б) прост, подал, неваљао: homo; res sordida ad famam, која не служи на част; в) тврд, лаком, жебрачки; г) = sordidatus, у прљавом оделу, у короти: homo sordidus squalore; д) срамотан, погрдан: *virtus repulsae nescia sordidae. + + +sordĭtūdo, ĭnis, f. (sordes) (Plaut.) = sordes. + + +sōrex, ĭcis, m. текуница (врста мишева). + + +sōrĭcīnus, adj. (sorex), текуничин. + + +sōrītēs, ae, m. (σωρείτης), нагомилавањем разлога, (обично питајући) изведен лажни закључак (чисто лат. acervus). + + +sŏror, ōris, f. 1) сестра: s. Jovis = Јунона; *особ. у plur. o Музама, Паркама, Грацијама, Фуријама, Данајидама. — 2) а) s. patrueiis = теткина или ујакова кћи; б) trop. о сличним или сајуженим стварима, н. пр. soror dextrae = лева рука. + + +sŏrorcŭla, ae, f. (dem. од soror), сестрица. + + +sŏrōrĭus, adj. (soror), сестрин, сестрински: oscula; s. cena, сестре ради приређена. + + +sors, sortis, f. (sero1, као fors од fero), 1) ждреб, коцка (сваке врсте и облика): conjicere sortes in urnam; mea sors prima exiit. Отуда = жребање, извлачење коцке: res revocatur ad sortem, жреба се; sorte, жребањем (н. пр. provincia ei evenit); extra sortem, без жребања; conjicere provincias in sortem, делити провинције жребањем. Отуда а) sortis meae est, припада ми; б) = део, учешће: puer in nullam sortem bonorum natus, рођен с изгледом да неће имати никаква удела у имању. — 2) *судба: s. futura. Отуда = судба ког човека, околности, положај, стање: sorte suā contentus; prima, secunda, ultima s. = положај. — 3) оракул, пророчанство: edere alci sortem; s. oraculi, изрека, пророчанство; sortes Lyciae, пророчанства ликијског Аполона. — 4) на камату издан новац, главно, главница (opp. usura, камата): negare sortem, дуг одрицати. + + +sortĭcŭla, ae. f. (dem. од sors), таблица за жребање. + + +sortĭlĕgus, adj. (sorslego), пророчки; subst. sortĭlĕgus, i, m. пророк. + + +sortĭor, dep. 4. (предкл. и sortĭo, 4) (sors), 1) жребати; inter se; отуда = жребати о што, жребањем поделити, и сл.: sortiri provinciam; s judices, жребањем бирати; sortiuntur uter id faciat, жребају који ће (од двојице) да то учини; † de re alqā; *aequā lege necessitas sortitur insignes et imos, по једнаком закону баца нужда коцку за оне и што високо и што ниско стоје (= сви морају умрети). — 2) жребањем добити: provinciam. Отуда (понајвише *†) а) делити, поделити.: laborem; periculum; б) (понајвише у praet. perf.) уопште добити, задобити: *amicum casu; в) изабрати, одабрати: in matrimonio sortiendo, у избору жене; *s. fortunam oculis = очима најсрећније место изабрати. + + +sortītĭo, ōnis, f. (sortior), жребање: sortitionem judicum facere = sortiri judices; s. provinciarum. + + +sortītō, adv. (sortitus2), а) на срећу, жребањем; б) сходно судби или природном реду. + + +*†sortītor, ōris, m. (sortior), онај који жреба. + + +*sortītŭs1, ūs, m. (sortior) = sortitio. + + +sortītus2, adj. (part. од sortior, pass.), коцком или судбом одређен. + + +Sōsĭa, ae, m. (Σωσίας), име роба у комедијама Плаутовим и Терентијевим. + + +Sŏsĭus, име римскога племена; напосе Gajus Sosius, квестор Марка Лепида; Sosii, у доба Хоратијево на гласу књижари. Отуда Sŏsĭānus, adj. + + +Sōsĭlus, i, m. (Σώσιλος), грчки историк, учитељ Ханибалов, чија је дела описао. + + +Sŏsĭus, име римскога племена; напосе Gajus Sosius, квестор Марка Лепида; Sosii, у доба Хоратијево на гласу књижари. Отуда Sŏsĭānus, adj. + + +sospes, ĭtis, adj. (σῶς) (понајвише *†, јер је свечанији и одабранији израз него salvus), здрав, читав, неповређен, срећан; filius est salvus et s.; *dies, cursus s., срећан. + + +sospĭta, ae, f. (sospes), спаситељка, избавитељка, надимак богиње Јуноне: Juno Sospita (што спасава породиље). + + +sospĭtālis, adj. (sospesi (предкл. и касно), који спасава, избавља. + + +sospĭto, 1. (sospes) (ретко), спасти, избавити, чувати, хранити: alqm; progeniem. + + +Sōtădēs, ae, m. (Σωοτάδης), грчки песник, чији су стихови одостраг читани, давали зазоран смисао. Отуда Sōtădēus, adj. + + +sōtēr, ēris, m. (σωτήρ), избавилац, спаситељ. + + +spādix, ĭcis (σπάδιξ), 1) као subst. m., откинута палмова грана с црвенкастим плодом; — кадшто и нека музична справа. 2) као adj. = кестенове боје: equus. + + +*†spădo, ōnis, m. (σπάδων) ушкопљеник. + + +spargo, sparsi, sparsum, 3. (осн. SPAR, грчки ΣΠΑΡ отк. σπείρω), 1) сипати, посипати, прскати, шкропити: s. nuces; s. nummos populo; s. aquam; cruorem; s. corpus lymphā, попрскати. Отуда а) особ. = сејати: s. semina humo, посејати семе; trop. res gestas in memoriam sempiternam sparsi, моја сам дела посејао да из њих пожњем вечит спомен; animos in corpora; б) = ширити: arbor spargit ramos; sol spargit radios, свуда распростире; в) бацати, хитати: tela; alqm in fluctus; г) разделити: legiones; exercituin; д) разасути, расејати: hostes; canes; s. se, расути се; s. voces in vulgus; impers. (Tac.) spargitur, распростире се глас; ђ) ишарати: s. alas coloribus. — 2) (обично *посути, попрскати, пошкропити: s. humum foliis; s. tellurem lacrimis; peuetralia cruore; trop. Aurora spargit terras lumine; literae humanitatis sale sparsae. + + +†sparsĭo, ōnis, f. (spargo), посипање, шкропљење. + + +Sparta, ae, f. (Σπάρτη), главна варош Лаконије. Отуда 1) Spartānus, adj. и subst. m. Спарћанин. 2) Spartĭātēs, ae, m. (Σπαρτιάτης), Спарћанин. Отуда Spartĭātĭcus, adj. спартански. + + +Spartăcus, i, m. Спартак*Трачанин, вођа у рату гладијатора и робова на Рим. meton. о каквом мрском непријатељу (о Антонију). + + +spartum, i, n. (σπάρτον), биљка која се поглавито у Хиспанији налазила, од које су прављене асуре, ужета итд. + + +spărus, i. m. или spărum, i, n. мало искривљено копље. + + +spătha, ae, f. (σπάθη), широк мач, с обе стране оштар, палош (талијански и сад spada). + + +spătĭor, dep. 1. (spatium), шетати се, ходати, »шпацирати» (слободно и по вољи; пор. ambio, ambulor): in xysto; sub divo. Отуда trop. = ширити се. Nilus spatiatur per Aegyptum; *alae spatiantes, раширена крила. + + +spătĭōsē, adv. с comp. (spatiosus), 1) опширно, нашироко, пространо: spatiosius volumine complecti. 2) јако, далеко: flumen spatiosius increvit, нарасла. 3) *касније. + + +*†spătĭōsus, adj. с comp. и sup. (spatium), 1) у простору, простран, широк, велик: stabulum; collis; cella; taurus, велик. Отуда vox spatiosa, дугачка (од много слогова). 2) о времену, дуг: nox. + + +spătĭum, ĭi, n. (σπάδιον дорски = στάδιον), 1) о месту, простор, место, величина, обим, дужина, ширина, пут: spatium non erat agitandi equos, није било места за итд.; s. castrorum; dimidium spatium itineris, половина пута; s. viae, дужина пута; s. elephanti, величина; in spatium, у дужину; in spatium fugere, бежати управо. Напосе а) = даљина од једне ствари до друге: trabes paribus spatiis intermissae; longo spatio distare; б) тркалиште (за кола и пешаке): quasi decurso spatio. Отуда trop. пут = начин живога, начела, понашање и сл.: defiexit jam aliquantulum de spatio curriculoque consuetudo majorum. нешто је сврнуо с пута, изишао из колосека; в) шетња, и то и concr. = место за шетање, шеталиште: sp. Academiae; spatia silvestria; и abstr. = шетање: duobus spatiis factis, пошто смо неки простор двапут прешли; extremis spatiis, при крају шетње. — 2) о времену, време, доба, рок, згода, прилика чему: spatium temporis practeriti; spatium annuum; triginta dierum; spatium habere ad dicendum, имати прилику за говор; spatium sumere ad etc, узети себи времена за итд.; spatium dare apparandis nuptiis, дати рок да се спреми све што треба за сватове; sex dies spatii, рок од шест дана; hoc interim spatio, за то време; tempus spatium dabat, време је давало прилику; posco spatium, одгађање; sex dies ad eam rem conficiendam spatii (рок од шест дана) postulant; neque consilii habendi neque arma capiendi spatio dato, пошто не имађаху времена ни да се посаветују, ни да се лате оружја. — 3) дужина времена, дуго трајање: et cursu et spatio pugnae defatigati. — 4) у метрици, трајање, мера времена у стиху: trochaeus est eodem spatio quo choreus. + + +†spĕcĭālis, adj. (species), особит, особан, специјалан. + + +spĕcĭēs, ēi, f. (specio), 1) (ретко) act. = гледање, поглед: convertere speciem aliquō, погледати куда; primā specie, на први поглед. — 2) pass. = што се види, лик, прилика, појава: nova species visa est. Отуда а) појава у сну, сан: species nocturna; б) привиђење: consuli visa species viri; в) што се душевном оку указује, мисао, идеја, појам, представа: hanc ideam nos recte speciem vocare possumus; species eloquentiae; sp. boni viri, идеал добра човека. — 3) слика, прилика, изглед (спољашњи, као супротност унутрашњости; пор. forma и figura): aliquis humanā specie; nihil est specie ornatius, ништа није красније по изгледу; speciem latronis inducere, изгледати као разбојник; speciem ridentis praebere, изгледати као да се смеје. Отуда а) напосе = леп стас, лепота, леп и величанствен изглед: speciem legationi addere, посланство дичити; speciem triumpho praebere, украсити, улепшати; bos mirā specie, insignis specie, дивне лепоте; species quaedam in dicendo, неко достојанство; quae sunt in specie posita, (о говорнику) што зависи од спољашњих (телесних) врлина; б) спољашност, привидност (у супротности са стварношћу): species auspiciorum (opp. veritas); speciem utilitatis habere, изгледати као корисно; speciem hosti fecit, обмануо је непријатеља; fallax equitum species (који изгледају као коњаници, а нису то). Напосе specie, in (per, ad) speciem или sub specie = под видом, изговором: per speciem auxilii; in speciem captivorum redimendorum, под видом договора за откуп заробљеника; specie blandus, привидно благ; в) *слика, прилика: Jovis. — 4) врста (као пододељак рода): genus continet plures partes specie differentes. Отуда † = згода, случај: haec sp. incidit. + + +spĕcillum, i, n. (specio), хируршка справа за разгледање рана и сл., «сонда». + + +spĕcĭmen, ĭnis, n. (specio), 1) доказ, проба, белега, покушај, јамство: alci specimen dare rei alcjs, пред ким дати доказ о чему. 2) пример, образац, узор, углед, идеал: est in eo specimen humanitatis; specimen innocentiae, идеал. + + +spĕcĭo (или spĭcĭo), spexi, spectum, 3. (σκέπτω) (предкл.), видети, гледати: alqd; nunc specimen specitur, сад је стало до покушаја. + + +spĕcĭōsē, adv. с comp. и sup. (speciosus), лепо, красно, сјајно. + + +spĕcĭōsus, adj. с comp. и sup. (species), 1) *† леп, угледан, сјајан, красан: mulier. Отуда а) = што лепо звони: verba; eloquentia; б) = знатан: opes. — 2) који вара спољашношћу, варљив: titulus; vera potius, quam dictu speciosa; introrsum turpis, speciosus pelle decorā. + + +spectābĭlis, adj. (specto), 1) видљив, што се видети може: corpus; campus undique s., што се одсвуд може прегледати. 2) *†вредан гледања, угледан, леп: heros; victoria. + + +spectācŭlum, i, n. (specto), 1) што се гледа, призор, поглед; sp. rerum coelestium; esse spectaculo, бити предметом гледања; praebere spectaculum, указати призор; sedere spectaculum, седети свима на гледање. Напосе игра у позоришту или у цирку: dare spectacula; sp. gladiatorum или gladiatorium. 2) место откуда се гледају игре: а) † = позориште, гледалиште; б) у plur. — клупе у гледалишту, место за гледаоце. + + +spectāmĕn, ĭnis, n. (specto), (Plaut.) = specimen. + + +spectātĭo, ōnis, f. (specto), 1) гледање, особ. какве позоришне игре, 2) испитивање и огледање новца, је ли добар. 3) † обзир, разматрање. + + +†spectātīvus, adj. (specto), упр. који посматра; отуда = теоријски. + + +spectātor, ōris, m. (specto), посматрач, напосе гледалац позоришне игре: coeli: ludorum;— (Com.), познавалац: elegans formarum spectator. + + +*spectātrix, īcis, f. (specto), *гледалица, која гледа, мотри. + + +spectātus, adj. с comp. и sup. (purt. од specto), 1) опробан, поуздан; aurum spectatum igni; homo; integritas multis rebus spectata. 2) = изредан, изврстан, одличан: femina. + + +spectĭo, ōnis, f. (specio), мотрење; term. t. у аугурском језику = право пазити на ауспиције: nos augures nuntiationem solum habemus, consules etreliqui magistratus etiam spectionem. Како су Римљани држали auspicia, знамења божје воље, прелазила су у државним пословима само на поглаваре државне, а не и на аугуре који су били homines privati, ако нису били у државној служби. Према томе аугури у државним стварима (res publica) нису имали право, сами држати ауспиције, него су их могли само мотрити и тумачити кад их је поглавар на то позвао овом формулом “te mihi in auspicio esse volo“. Позвани аугур јављао је резултат ауспиција или осим речима „sileutium esse videtur„*тј. да нема никакве сметње, и то се звало nuntiatio; или је рекао “alio die“ тј. да тога дана не могу бити comitia, јер се опазио vitiura, и то се звало obnuntiatio. Аугурима дакле није припадала спекција (spectio), тј. право да за се небо мотре (de coelo servare) и за се знамења божја ишту. Код спекције било је већ то доста ако је поглавар рекао se servaturum (или servasse) de coelo, те се comitia онога дана нису више могла држати (comitia impedire). specto, 1. (intens. од specio), 1) гледати, разгледати, сматрати, пазити (пор. cerno, contemplor, intueor, video): alqd; sp. illuc; ad eum; in eos solos; sp. alte, у висину. Особ. = у позоришту гледати: ludos; spectatum veniunt, дођу да гледају представу; *populo spectante; *subst. spectans, гледалац; spectandus, вредан гледања. Отуда *гледати кога с дивљењем: spectant oculi te mille loquentem. — 2) trop. а) гледати, обзирати се на што, имати што пред очима: sp. fortunam in alqo, чије имовно стање; б) судити о коме или чему: non ex singulia vocibus philosophi spectandi sunt, филозофе не треба оцењивати по појединим њиховим речима; в) кушати, испитивати: aurum in igne; г) тежити, ићи за чим, мислити о чему: sp. magna quaedam; nil nisi fugam; semper spectavi ut tibi essem conjunctissimus, увек сам се трудио да итд.; д) о стварима, смерати, односити се на што: quorsum haec oratio spectat?; consilia ejus spectant ad concordiam, смерају на повратак слоге; hoc longe alio spectat, то смера на сасвим друго што; res spectat ad vim. изгледа као да ће се морати сила употребити; ђ) о местима, лежати, налазити сеш, стајати где, гледати куда: terra spectat ad fretum; Belgae spectant in septentriones; inter occasum solis et meridiem; vestigia omnia te adversum spectantia, nulla retrorsum, сви трагови воде к теби, а ниједан натраг. + + +spectrum, i, n. (specio), слика у души, помисао, представа (Цицеронов превод речи εἴβωλον). + + +spēcŭla1, ae, f. (dem. од spes), мала нада. + + +spĕcŭla2, ae, f. (specio), висина, с које се може унаоколо гледати, стражара (кула. чардак, караула): praedonum adventum significabat ignis ex specula; trop. esse in speculis = пазити, вребати. Отуда *уопште узвишено место, вис: clamorem e speculis edunt, са градских зидова. + + +†spĕcŭlābundus, adj. (specum), који вреба, пази. + + +spĕcŭlāris, adj. (speculum), што огледалу припада, огледални: lapis specularis, провидан камен, употребљаван од старих за прозоре место нашега стакла. Отуда subst. † spĕcŭlārĭa, ōrum, или ĭum, n. прозорска стакла, прозор. + + +spĕcŭlātor, ōris, m. (speculor), ухода, шпијун (који се тајно изашиље; пор. explorator). Отуда trop. испитач, који истражује: naturae. + + +spĕcŭlātōrĭus, adj. (speculator), уходни: navigia; naves. + + +spĕcŭlātrix, īcis, f. (speculor) (ретко), ухода; trop. furiae speculatrices facinorum, које пронађу злочин. + + +spĕcŭlor, dep. 1. (specula2), 1) intrans. вребати, гледати око себе: in omnes partes. 2) trans. вребати, пазити, уходити што, мотрити на кога: alqm; consilia alcjs. + + +spĕcŭlum, i, n. (specio), 1) огледало; *sp. lympharum, глатка површина. 2) слика у огледалу: vides speculum tuum. + + +spĕcŭs, ūs, m. (ретко f. и n.), пећина, пештера (уопште; пор. antrum, spelunca): specus fodere, копати рупу; ex infimo specu vocem redditam ferunt, кажу да се чуо глас из дубине пештере. + + +*spĕlaeum, i, n. (σπήλαιον) (ретко), пећина, шпиља. + + +spēlunca, ae, f. (σπῆλυγξ), пећина (као мрачно и грозно место; пор. antrum, specus): in spelunca jacet. + + +spērābĭlis, adj. (spero) (Plaut.), чему се надати. + + +Sperchīus (или Sperchēus), i, m., река у Тесалији. Отуда Sperchēis, ĭdis, f. adj. и Sperchīŏnĭdēs, ae, m., који станује на Сперхију. + + +Sperchīus (или Sperchēus), i, m., река у Тесалији. Отуда Sperchēis, ĭdis, f. adj. и Sperchīŏnĭdēs, ae, m., који станује на Сперхију. + + +sperno, sprēvi, sprētum, 3. 1) (предкл.), удаљити, раставити: se ab alqo. 2) не марити за што, презирати што (пор. contemno, despicio, aspernor): voluptates; aurum; non spernendus, који није за презирање = врло добар; spernere imperium consulis; spernendus morum, због владања. + + +spēro, 1. (spes), 1) надати се, што добро очекивати, уздати се: sp, beneficium; alqd ab alqo; spero illum venturum esse; spero fore ut id contingat; spero me ideo mitti, да ме тога ради шиљу; spero me tibi causam probasse; bene (recte) de alqo sperare, надати се добру од кога; pax sperata, мир коме се надају. Ређе = очекивати што зло: sp. dolorem; spero haec vobis molesta videri. — 2) (предкл. и касно) особ. part. spērātus као adj. а) у m. и f. заручник, заручница; б) uxor sperata, за којом је дуго чезнуо. + + +spēs, spĕi, f. 1) нада: rei alcjs; spes me tenet, надам се; исто и spem habeo и (крепкије) spe ducor; sum in magna spe, веома се надам; pax est in spe, надамо се миру; in spe habere (ponere) alqd, чему се надати; spem alci facere (dare, afferre), дати ком наду; in secundam spem natus (Tac.) = као будући други наследник; spes ostenditur, има основа за наду; in spem venire (ingredi), надати се, добити наду; adulescens summā spe, од кога се многом добру надају; omnes spes. Отуда * = оно у шта ко наду полаже: Aeneas spes Teucrorum; тако често о деци; spes gregis, о младим козлићима. — 2) уопште очекивање: bellum spe serius, доцније него што су га сви очекивали; praeter или contra spem, против очекивања. + + +Speusippus, i, m. (Σπεύσιππος), грчки филозоф, нећак Платонов и његов наследник у академији. + + +sphaera, ae, f. (σφαῖρα), 1) шар, кругла, кугла (научни израз за математичну куглу; пор. globus). 2) напосе небесна кугла, астрономски небесни глоб. Отуда = пут планета око сунца. 3) лопта за играње. + + +†sphaeristērĭum, ĭi, n. (σφαιριστήριον), место за лоптање. + + +†sphaerŏmăchĭa, ae, f. (σφαιρομαχία), борба гвозденим куглама. + + +Sphaerus, i, m. (Σφαῖρος), 1) стоички филозоф, ученик Зенонов. 2) име ослобођеника Августова. + + +Sphinx, ngis, f. (Σφίγξ), Сфинга, женско чудовиште близу Тебе што је сваком путнику задавало загонетку, па га је раскидало ако је није знао одгонетнути. Едип је избавио Тебу од те напасти. + + +spīca, ae, f. (ретко и старински spīcum, i, n.), 1) житни клас, влат. 2) биљка, чији је вршак класаст. 3) *стрела (сумњиво). 4) најсјајнија звезда у звезданом јату virgo. + + +*†spīcĕus, adj. (spica), од класова, од влатова; messes. + + +*spīcĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (spica-fero), који носи класје: Ceres. + + +spĭcio в. specio. + + +spĕcĭo (или spĭcĭo), spexi, spectum, 3. (σκέπτω) (предкл.), видети, гледати: alqd; nunc specimen specitur, сад је стало до покушаја. + + +spīcŭlum, i, n. (dem. од spicum, в. spica), 1) врх, вршак; особ. гвоздени шиљак на копљу или стрели. 2) meton. копље или стрела. 3) жаока у пчеле, зоље и сл. + + +spĭna, ae, f. 1) трн (бодљика на ружи и сличном грмљу; пор. sentis). Отуда† = трње, 2) бодљика на јежу и сличним животињама. 3) хрптењача, кичма, леђа на животињама и човеку. 4) trop. а) = цепидлачење, суптилност, заплет: spinae definiendi, disserendi; б) погрешка: quid te exempta levat spinis de pluribus una?; в) брига, пожуда: spinas animo evellere. + + +*†spīnētum, i, n. (spina), трњак. + + +*†spīnĕus, adj. (spina), трнов, од трња: vincula. + + +*spīnĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (spina-fero), трнов, бодљив. + + +spīnosus, adj. (spina), 1) пун трња, бодљив: herba. 2) trop. а) *curae spinosae, бодљиве, што узнемирују; б) = замршен, заплетен: genus dicendi; oratio. + + +spinthēr, ēris, n. (σφιγκτήρ) (Plaut.), гривна, наруквица. + + +†spinthrĭa или spintrĭa, ae, m. (σφιγκτήρ), нека врста срамотних људи. + + +†spinthrĭa или spintrĭa, ae, m. (σφιγκτήρ), нека врста срамотних људи. + + +spinturnīcĭum, ĭi, n. (dem. од spinturnix, ĭcis, f.), нама непозната ружна злокобна птица. + + +spĭnus, i, f. (spina), црни трн, црни глог. + + +*†spīra, ae, f. (σπεῖρα), савијутак, кривина, увој, као н. пр. у пужеве љуске. Напосе каже се а) о савијуцима змије: spirae anguis; б) о цревима; в) о жилама у дрвету; г) o пециву (переци); д) о плетењу косе; ђ) о плетеном гајтану којим се капа (galerus) под брадом везивала. + + +spīrābĭlis, adj. (spiro), који се може дисати, који је за дисање: natura haec animalis et spirabilis, cui nomen est aёr; *coeli lumen spirabile, што одржава живот. + + +*†spīrācŭlum, i, n. (spiro), отвор, на који се дише, одушка: hic specus est spiraculum Ditis. + + +*†spīrāmentum, i, n. (spiro), 1) = spiraculum. 2) време потребно за дисање, пауза: spiramenta temporum. + + +Spīrĭdĭōn, ōnis, m. (Σπειριδίων), придевак грчкога ретора Гликона. + + +spīrĭtŭs, ūs, m. (spiro), 1) *† дување, покренут ваздух (пор. anima, aёr): s. Boreae; aёr movetur spiritu aliquo. 2) ваздух што се удише, дисање, удисане, дах: cibus, potio, spiritus; ducere spiritum, дисати; uno spiritu, једним дахом; hujus coeli spiritus, удисање овога ваздуха. Отуда а) = душа, живот: reddere spiritum patriae, повратити живот; spiritus naturae debetur, за живот имамо захвалити природи; б) *= мирис: unguenti; в) *= уздах, уздисај; г) trop. га) одушевљење, дух: spiritu divino tactus, inflatus, богом одушевљен; homines divini spiritus; гб) *† дух, душа: morte carens s.; spiritus regit hos artus; гв) расположење: hostilis; generosus; гг) јак дух, храброст, али и охолост, обест, пркос: sumere sibi spiritus; capere alcjs spiritus. + + +spīro, 1. I. intrans. 1) *† дувати, пирити, вејати: Zephyri spirant. Отуда а) мирисати; flos; б) = излазити: flamma spirat e pectore. 2) дисати. Отуда а) = живети: videtur Laelii mens in scriptis spirare, дух његов још живи; б) = бити одушевљен: quod spiro et placeo, tuum est. — II. trans. 1) дисати, дисањем испуштати: ignem. 2) trop. а) = тежити ни што, мислити о чему: magnum aliquod; tribunatum; б) о стварима, бити пун чега, носити ков на себи: alqd. 3) одисати: odorem. + + +†spissāmentum, i, n. (spisso), згушњавање; запушач. + + +spissē, adv. с comp. (spissus), 1) густо. 2) полако. + + +spissesco, —, —, 3. (spissus) (Lucr. и касно), згуснути се. + + +spissĭgrădus, adj. (spisse-gradior) (Plaut.) који полако иде. + + +*†spisso, 1. (spissus), учинити да згусне: lac. + + +spissus, adj. с comp. и sup. 1) (понајвише *†), густ, збијен (без празнина, дакле јаче него densus): s. coma; grando; laurea spissa ramis, с густим грањем; s. tunica; trop. s. caligo = густ мрак као тесто. Отуда = збијен, пун: theatruni, дупком пун; sedilia. — 2) trop. а) (ретко) тежак: opus; б) полаган, спор: omnia adhuc spissa sunt, све иде споро; pro spisso као adv. полагано. + + +splēn, splēnis, m. (σπλήν), слезина. + + +splendĕo, —, —, 2. сјати се, светлити се, блистати се (показује силни упечатак сјајности, пор. niteo, fulgeo): s. auro; pontus splendet sub luce lunae; puella splendens, с белим лицем. Отуда trop. virtus splendet per se, светли сама собом. + + +splendesco, —, —, 3. (splendeo), синути, засјати се: vomer. + + +splendĭdē, adv. с comp. и sup. (splendidus), 1) сјајно, светло. 2) красно, дивно. 3) јасно, разговетно. + + +splendĭdus, adj. с comp. и sup. (splendeo), 1) сјајан, светао (в. splendeo): sol; toga, снежно бела; s. candor fons s., чист. — 2) а) = славан, знаменит, знатан, одличан: vir; fama; facta; ingenium; б) сјајан, красан, леп: oratio; nomen; verba; в) јасан, разговетан: vox. + + +splendor, ōris, m. (splendeo), 1) сјај, сјајност: coelum est splendore plenum; auri; flammae. 2) trop. а) = сјајан начин живота, спољни сјај: omnia ad gloriam splendoremque revocare; vitae; б) = углед, част, слава, достојанство: imperii; dignitatis suae splendorem obtinere; eo negotio M. Catonis splendorem maculare; в) = лепота, украс: verborum; ordinis; г) = јасност: vocis. + + +splēnĭum, ĭi, n. (σπλήνιον), завој за рану. + + +Spōlētĭum, ĭi, n. варош у Умбрији, сад Spoleto. Отуда Spōlētīnus, adj. и subst. Spōlētīni, ōrum, m. Сполећани. + + +†spŏlĭārĭum, ĭi, n. (spolio), место у амфитеатру, куда су одвлачили убијене гладијаторе да с њих хаљине посвлаче; отуда trop. = место где се људи кољу, »убилачко гнездо.» + + +spŏlĭātĭo, ōnis, f. (spolio), грабеж, отимање, пљачкање: sacrorum; dignitatis; in tanta spoliatione omnium rerum. + + +spŏlĭātor, ōris, m. (spolio), који граби, отимач, пљачкаш. + + +spŏlĭātrix, īcis, f. (spolio), отимачица, пљачкашица; Venus. + + +spŏlĭo, 1. (spolium), 1) свући кога, лишити одела: alqm; alqm vestitu; jacentem veste. — 2) пленити, пљачкати (поједине особе или места; пор. populor, diripio), уопште поробити кога, отети што од кога, лишити кога чега: s. templa deorum; s. alqm argento; corpus caesi hostis, s. alqm vitā, dignitate. + + +spŏlĭum, ĭi, n. 1) *скинута или здерана кожа ког живинчета: leonis. 2) плен што се од кога на силу отме, особ. од убијена непријатеља отето оружје и војничка опрема (пор. praeda, manubiae, exuviae): spolia classium или spolia navalia, предњи делови (кљунови) од лађа (rostra); cruenta spolia detrahere = скинути с кога крваве хаљине, оружје; spolia opīma, оружје и опрема убијеног непријатељског вође; aliorum spoliis nostras facultates augeamus. 3) победа; spolia ampla referre. + + +sponda, ae, f. 1) ногари постеље, дивана. 2) meton. постеља, софа, диван. 3) мртвачка носила. + + +spondālĭa (spondaulia), ōrum, n. песма при приношењу жртве, певана уз пратњу свирале. + + +spondĕo, spŏpondi, sponsum, 3. (σπένδω), свечано обећати, обвезати се на што, заветовати се: alci alqd; pacem; si spopondissemus urbem hanc relicturum populum Romanum; напосе = на суду обећати (в. sponsio). Напосе а) = заручити: alci filium или filiam; б) добар стајати, јамчити: pro alqo; s. pecuniam solutum iri, јамчити да ће се итд.; в) trop. ва) давати наду, изглед на што: ingeniuni magnum spondet virum; вб) s. animo alqd, нечему се поуздано надати; multum sibi s. de viribus suis, много се уздати у своју снагу. + + +spondēus, ēi, m. (σπονδεῖος), стопа у стиху која се састоји из два дуга слога (——), и која се употребљавала у полаганим, свечаним мелодијама песама при жртвама ливеницама (libatio). + + +spondўlus, i, m. (σπόνδυλος), 1) зглавак у хрптењачи. 2) врста шкољке. + + +spongĭa, ae, f. 1) сунђер. 2) оклоп, налик на сунђер. + + +sponsa, ae, f. (part. од spondeo), заручница. + + +sponsālĭa, ōrum, n. (sponsalis од spondeo), 1) заручење, прстеновање. 2) гозба о прстеновању. + + +sponsĭo, ōnis, f. (spondeo), 1) свечано обећање, завет: s. voti. 2) у грађанској парници свечана обавеза пред судом у виду опкладе, јер су се обе странке морале обвезати да ће она странка која изгуби за казну платити извесну суму новаца. Дакле sponsionem facere cum alqo, опкладити се с ким; sponsione provocare или lacessere alqm, понудити ком опкладу, позвати га да се клади, н. пр. Gajum sponsione lacessivit, ni Gajus diceret etc. = позвао је Гаја на суд и понудио се да ће пред судом доказати да је Гај рекао итд., с обвезом да ће извесну суму платити ако не докаже да је Гај казао. Даље је питао (stipulabatur) тужилац: «spondesne mille nummos (или другу коју суму) si или ni etc. » = »обећаваш ли да ћеш (ту и ту, суму новца платити ако буде (или ако не буде) истина што ти поричеш или тврдиш?», на што је оптужени одговарао: »spondeo, si или nisi etc.» Затим је оптужени питао тужиоца (restipulabatur): »spondesne, si или ni etc.», на што је тужилац такође одговарао: »spondeo, si или ni etc. »»Тако н. пр. ако је требало тужити се због какве преваре и сл., па је тужилац тврдио да Гај није поштен човек, онда је тужилац питао: »spondesne, ni vir bonus es?»; на што је оптужени одговарао «spondeo», али уједно и питао «spondesne, si vir bonus sum ĭ" Затим се повела парница, и парничне су странке говориле (sponsione или pignore certare, contendere, se defeudere); победити у тој парници звало се sponsione или sponsionem vincere, а изгубити = condemnari sponsionis. 3) о државама и народима, свечани уговор, савез (где су таоци и јамци давани): tacere sponsioneni или sponsione se obstringere; pax facta est per sponsionem. јамство: pro alqo. + + +sponsor, ōris, m. (spondeo), јамац (уопште; пор. vas, praes): s. pro alqo; s. rei alcjs; *dea s. conjugii. + + +sponsum, i, n. (part. од spondeo) (ретко) = sponsio 2). + + +sponsŭs1, ūs, m. (spondeo) (ретко) = sponsio 1) и 4). + + +sponsus2, i, m. (part. од spondeo), заручник, младожења. + + +spontĕ, abl. sing. fem. од неупотребљаванога spons, tis, 1) с abl. meā, tuā, sua etc. (обично тако, да sponte стоји после заменице), по мојој, твојој, његовој вољи, сам собом, својевољно (не принуђен или наговорен; пор. ultro): suā sponte et voluntate facere, по својој вољи и ћуди; divinius est, quod ipsum ex se suā sponte movetur, quam quod pulsu agitatur alieno; *†само sponte: sponte Antonii; cujus sponte, чијом вољом. — 2) на своју руку, сам, без чије помоћи: suā sponte bellum movere; quum iis suā sponte persuadēre non posset; neque id meā sponte prospexi, нити сам то сам собом увидео. — 3) о стварима, сам собом, по себи: ignis suā sponte exstinguitur; res quae suā sponte scelerata est; virtus suā sponte laudabilis. + + +†sporta, ae, f. плетена котарица. + + +sportella, ae, f. (dem. од sportula). + + +sportŭla, ae, f. (dem. од sporta), (предкл. и касно), 1) плетена котарчица. 2) у котарчици (sportula) послан мален дарак у стварима за јело, котарчица за јело коју су патрони шиљали својим клијентима или уопште цареви народу, и то испрва у разном јестиву, а доцније се место тога новац делио; отуда = поклон уопште. + + +sprētĭo, ōnis, f. (sperno), презирање, презрење. + + +*sprētor, ōris, m. (sperno) (ретко), који презире. + + +spūma, ae, f. пена (водена, у устима итд.): spumas agere in ore, запенушити. + + +*spūmātus, adj. (spuma), пеном покривен, запенушен. + + +*spūmesco, —, —, 3. (spuma), запенити, пенити се. + + +*spūmĕus, adj. (spuma), који се пени: unda; saxa. + + +*spūmĭfĕr, fĕra, fĕrum и spūmĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (spuma - fero, spuma - gero), који носи пену, који се пени. + + +*spūmĭfĕr, fĕra, fĕrum и spūmĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (spuma - fero, spuma - gero), који носи пену, који се пени. + + +spūmo, 1. (spuma), 1) intrans. пенити се: poculum; equus frena spumantia mandit, гризе узде пеном покривене. 2) (предкл.) trans. пеном покрити, само у part. spumata saxa. + + +*†spūmōsus, adj. (spuma), пун пене, који се пени. + + +spŭo, spŭi, spūtum, 3. 1) intrans. пљувати: sp. in sinum. 2) *trans. испљувати: sicco ore terram spuere, прашину. + + +spurcē, adv. с comp. и sup. (spurcus), 1) каљаво, нечисто, погано: dicere. 2) trop. ружно. + + +spurcĭdĭcus, adj. (spurcusdico) (Plaut.), који гадне речи говори. + + +spurcĭfĭcus, adj. (spurcusfacio), који каља, погани. + + +spurcĭtĭa, ae, и spurcĭtĭēs, ēi, f. (spurcus) (предкл. и касно), кал, нечистоћа, гад. + + +spurcĭtĭa, ae, и spurcĭtĭēs, ēi, f. (spurcus) (предкл. и касно), кал, нечистоћа, гад. + + +*†spurco, 1. (spurcus), укаљати, опоганити: rem; helluo spurcatissimus (Cic), најпоганији. + + +spurcŭfĭcus в. spurcificus. + + +spurcus, adj. с comp. и sup. (можда од porcus) (понајвише у простом говору), «свињски», прљав, нечист, каљав: saliva; vas. Отуда trop. ружан, гадан, сраман: homo; vita spurcissima; — неповољан, неугодан: tempestas. + + +Spūrinna, ae, m., тако се звао haruspex који је Цезара опомињао да се чува 15. марта. + + +spŭrĭus1, 1) adj. неправилан, лажан, погрешан: versus; vates. 2) као subst. ванбрачно дете, копиле (од непозната оца и блуднице; од позната оца рођено копиле зове се nothus). + + +Spŭrĭus2, скраћено Sp., римско име: Sp. Aelius. + + +spūtātĭlĭcus, adj. (sputo) (предкл.), упр. вредан да се попљује = презирања вредан. + + +spūtātor, ōris, m. (sputo) (Plaut.), пљувач. + + +spūto, 1. (intens. од spuo) (Plaut.), 1) пљувати, избацати из себе: sanguinem. 2) morbus qui sputatur, од које се пљује. + + +spūtum, i, n. (spuo), пљувачка (пор. saliva). + + +squālĕo, lŭi, —, 2. 1) *бити храпав, нераван: tunica squalet auro, покривена златом, као љускама; tergum squalet, љускаста и тврда; conchae squalentes. Отуда = бити чега пун: tela squalent venenis, стреле су намазане отровом. — 2) бити прљав, каљав, нечист (изгледати ружан и занемарен; пор. sordeo); templum squalet musco, обрастао маховином; supellex squalet. Отуда бити у жалости, коротовати. + + +squālĭdē, adv. (squalidus) (само у comp.), trop. без накита, сувопарно: dicere squalidius. + + +squālĭdus, adj. с comp. и sup. (squaleo), 1) *храпав, нераван (в. squaleo). 2) прљав, нечист, и стога гадан, гнусан: homo; humus; carcer; напосе = у каљавом оделу, у короти: reus. 3) trop. о говору, сувопаран, без накита: haec sunt squalidiora. + + +squālor, ōris, m. (squaleo), 1) (Lucr.) храпавост, неуглађеност: materiae; trop. squalor rudis saeculi. 2) кал, гад, нечистота: obsitus squalore. Напосе = нечисто, прљаво одело као знак жалости. + + +squāma, ae, f. 1) љуска на риби, змији и сл., крљушт; каже се и о оклопу. 2) *= риба. + + +*squāmĕus, adj. (squama), љускав, с крљушти. + + +squāmĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (squamafero), љускав, што има на себи крљушт. + + +*squāmĭgĕr, gēra, gĕrum, adj. (squama-gero) = squamifer; као subst. m. = риба. + + +squāmōsus, adj. (squama), пун љусака, љускав, пун крљушти: corpus; draco. + + +squilla (или scilla), ae, f. 1) морски или пасји лук. 2) врста морскога рака. + + +scilla или squilla, ae, f. (σκίλλα), 1) морски или пасји лук. 2) врста морскога рака. + + +st! interj. пст!тихо! + + +Stăbĭae, ărum, f., варош у Кампанији. Отуда Stăbĭānus, adj. и subst. Stăbĭānum, i, n. имање близу Стабије. + + +*stăbĭlīmen, ĭnis, n. (stabilio) = stabilimentum. + + +stăbĭlīmentum, i, n. (stabilio) (предкл. и касно), потпора, утврђење: ventris stabilimenta. + + +stăbĭlĭo, 4. (stabilis), утврдити, украсити: stipites; trop. rem publicam; leges. + + +stăbĭlis, adj. с comp. и sup. (sto), 1) на чему се чврсто стајати може, сталан, становит, чврст: locus s. ad insistendum. 2) који чврсто стоји, сталан, тврд: domus; gradus. 3) trop. чврст, тврд, сталан, поуздан, постојан, непроменљив (што не подлежи промени; пор. firmus, robustus): animus; amicus; sententia; possessio; s. domus; s. sedes, сталан стан. + + +stăbĭlĭtās, ātis, f. (stabilis), 1) чврсто стајање, непомичност; s. arborum; s. peditum in acie. 2) сталност, постојанство, непроменљивост: amicitiae; fortunae. + + +†stăbĭlĭtĕr, adv. с comp. (stabilis), тврдо, стално, постојано. + + +†stăbĭlītor, ōris, m. (stabilio), који утврђује. + + +†stăbŭlārĭus, ĭi, m. (stabulum), гостионичар нижега реда који само шталу даје. + + +*†stăbŭlor, dep. 1. и stăbŭlo, 1. (stabulum), бити у штали: pecudes multae stabulantur in antris; отуда = бавити се, боравити, становати где: *Centauri in foribus Orci stabulant. + + +stăbŭlum, i, n. (sto), 1) штала, место где борави стока, обор. 2) уопште место борављења: silva s. ferarum. Напосе а) сиромашна колиба, особ. као стан пастира и његове стоке; б) крчма, и у најгорем смислу блудни дом; в) као псовка, s. flagitii, неваљалац. + + +stacta, ae, или stactē, ēs, f. (στάκτη) (предкл. и касно), уље од мире (myrrha). + + +stacta, ae, или stactē, ēs, f. (στάκτη) (предкл. и касно), уље од мире (myrrha). + + +stădĭum, ĭi, n. (στάδιον), 1) тркалиште; trop. = течај: in ejusdem laudis stadio. Тркалиште је у Грка имало обично 125 корака или 625 стопа у дужину. Отуда 2) мера за дужину = 125 корака. + + +Stăgīra, ōrum, n. (Στάγειρα), варош у Македонији, место рођења Аристотелова. Отуда Stăgīrītēs, ae, m. Стагиранин, а особ. = Аристотело. + + +stagno1, 1. (stagnum), 1) intrans. а) о водама, излити, разлити се, баром постати: Nilus stagnat; aquae stagnantes; б) o местима, бити поплављен, под водом: ager stagnat. — 2) intrans. поплавити, топити: Tiberis stagnat plana urbis. + + +stagno2, 1. (Just.). а) уставити: aqua bitumine stagnatur; б) trop. утврдити, укрепити, оградити: se adversus insidias. + + +stagnum, i, n. (осн. STAC, грч. ΣΤΑΓ, отк. στάζω, σταγών, στάγες), 1) мртва вода (што не отиче), бара, језеро, млака, локва, блато, каљуга (пор. lacus, palus). 2) а) копано језеро, рибњак, басен, н. пр. за купање; б) *море; в) река што лагано тече. + + +stălagmĭum, ĭi, n. (σταλάγμιον), ободац (минђуша) налик на капљу. + + +stāmĕn, ĭnis, n. (sto), 1) основа (код ткача). 2) *а) конац уопште: ducere stamina, прести; особ. о концу живота, што га Парке преду: nimium stamen, веома дуг живот; б) жица на лири; в) жилице у дрвету; г) ткање, хаљина; д) врпца око главе свештеникове. + + +*†stāmĭnĕus, adj. (stamen), пун конаца, кончан, концима обмотан: rota rhombi. + + +†stannum, i, n. смеса од сребра и олова, коситер, калај. + + +Stata mater = Vesta. + + +stătārĭus, adj. (sto), 1) што бива стојећи (с ногу): prandium, где се на брзу руку једе. — 2) што стоји, што се не миче с места: miles statarius, који се бори не помичући се с места (opp. velites, лака трупа која се у борби сад напред, сад натраг помиче). Отуда а) comoedia (fabula) stataria, врста шаљиве игре где радња иде мирним током; б) orator s., тих, бестрастан. + + +stătēra, ae, f. (στατήρ), вага, теразије. + + +stătĭcŭlus, i, m. (sto) (предкл.) врста полагане и мирне игре. + + +Statielli, ōrum, m. народ у Лигурији, са главним градом Aquae Statiellorum, сад Acqui. Отуда Statiellās, ātis, adj. и subst. Statiellātes, ĭum, m. или Statiellenses, ĭum, m., Статијелци. + + +Stătĭlĭus, име римскога племена. + + +stătim, adv. (sto), 1) тврдо, стално: signa statim stant. Отуда trop постојано, правилно: ex his praediis statim bina talenta cepit, имао је редован доходак од два талента. 2) одмах, таки, сместа (пор. illico, extemplo): utrum st. igni necaretur an in aliud tempus reservaretur. 3) statim ut (ac итд.), чим. + + +stătĭo, ōnis, f. (sto), 1) стајање: quotidiana; напосе а) стајање на једном месту: manere in statione, не мицати се с места; б) положај што га заузима борац или рвач. — 2) стан, пребивалиште: s. mea Athenis placet, мој стан у Атини. Отуда а) пристаниште, место где лађе стају; б) † у plur. јавна места у вароши где беспослени људи стоје или седе ради разговора. — 3) у војн. говору, стража, пикет: esse in statione; disponere stationes. Напосе а) † гарда царска; б) trop. s. vitae, положај у животу; *oculi manebant in statione, очи су вребале, стражариле. + + +Stătĭus, римски придевак: 1) Caecilius Statius, в. Caecilius. 2) Publius Papinius Statius, песник у доба Домитијаново, писац епа Thebais. + + +stătīvus, adj. (sto), стојни, сталан: praesidium stativum, постављена стража, пикет; castra stativa и subst. stătīva, ōrum, n. сталан табор (у ком се војска дуже време бави): stativa ponere. + + +stător, ōris, m. I. (sto) слуга, послужитељ проконзула и других чиновника у провинцији. — II. (sisto) придевак Јупитеров који зауставља (у бежању, Римљане у рату са Сабињанима за владе Ромулове) или који храни, одржава. + + +stătŭa, ae, f. (sto), кип, статуа (оличио од метала и само о људима; пор. imago, signum, simulacrum и сл.): statuam alci ponere. + + +stătŭārĭus, adj. (statua), што се тиче кипа; скоро само као subst. а) stătŭārĭa, ae, f. (sc. ars), кипарска вештина, вајарство; б) stătŭārĭus, iĭ, m. вајар, кипар. + + +stătūmĕn, ĭnis, n. (statuo), потпора, подлога. Отуда statumina navis, ребро брода. + + +stătŭo, tŭi, tŭtum, 3. (sisto), 1), а) ставити уопште: statuere alqm ante oculos suos; st. captivos in medio; *st. arborem agro, посадити; б) подићи, саградити. поставити: statuam; aras; tabernacula, разапети; trop. st. urbem, regnum, основати; в) st. navem, спустити ленгер; boves, зауставити; г) s. exemplum, поставити пример; д) (Plaut.) part. stātūtus као adj. — висока раста, танка струка. — 2) trop. а) одредити, определити: diem alci; modum rei alci; tempus colloquio; dies est statutus comitiis. Отуда = наредити: s. ut id fiat; ne Creta provincia sit; б) решити се на што, закључити, предузети, намерити: s. finem facere belli; statuunt ut decem milia hominum in oppidum mittantur. Отуда = решити, одлучити: res privatas; s. de alqo или in alqm; s. crudeliter; в) мислити, држати за извесно, себи што у главу увртети: sic statuo et judico; statuo hanc laudem esse maximam; s. apud animum, уверити се o чему, бити с чим начисто. + + +stătūra, ae, f. (sto), стас, раст: corporis; homo staturae procerae. + + +stătus1, adj. (part. од sisto), одређен, уговорен: stato tempore. у одређено време. + + +stătŭs2, ūs, m. (sto), 1) стајање (као супротност лежању, седењу итд.): status, incessus, sessio. — 2) положај тела: s. erectus, усправљен; commutare statum. Особ. положај што га који борац или која војска заузима: hostem statu movere. Отуда trop. а) о говорнику, dejicere adversarios de omni statu, противнике сузбити; б) уопште = грађански положај, начин живота, начела и сл.: declinare de statu suo; recedere de statu dignitatis; omnes vitae status. — 3) стање, околности (пор. condicio): res est in hoc statu; status rei publicae; restituere alqm или alqd in pristinum statum. Отуда а) = сталеж, чин у грађанском одношају: amplissimus status, отмен сталеж, патрицијски, сенаторски; status distinguuntur agnationibus familiarum, по породичном сродству; б) својство: coeli; mundi. + + +stĕga, ae, f. (στέγη) (Plaut.), кров на лађи. + + +stella, ae, f. звезда (пор. sidus, signum): s. diurna, даница; s. Saturni; Jovis; stellae errantes или vagae, планете; s. fixa. непокретница; s. crinita или comans, репатица. Отуда *а) = звездано јато; б) = сунце. + + +*stellans, ntis, adj. (stella), 1) пун звезда, звездан: nox, coelum. 2) сјајан као звезда: gemmae. + + +Stellātis campus или ager, веома плодна покрајина у Кампанији. Отуда Stellātīnus, adj. стелатски. + + +Stellātis campus или ager, веома плодна покрајина у Кампанији. Отуда Stellātīnus, adj. стелатски. + + +stellātus, adj. (stella), 1) звездама осут, звездан: coelum; nox; Argus (са много очију, као звезде); stellatus variis guttis, покривен шареним пегама; trop. ensis stellatus iaspide, ишаран драгим каменом као звездицама. 2) Cepheus stellatus = као звездано јато на небо премештен. + + +*stellĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (stella - fero), звездоносац, звездама осут: cursus; polus. + + +*stellĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (stella-gero), звездоносац, звездан. + + +stellĭo, ōnis, m. (stella), врста гуштера са светлим пегама на леђима. + + +stemma, ătis, n. (στέμμα), венац којим су Римљани китили слике својих предака, смештене у атрији (atrium); венци су ови око слика тако били намештани да се тиме означавало и сродство између тих предака; отуда = родослов предака, генеалогија. + + +Stentōr, ŏris, m. (Στέντωρ), Грк под Тројом који се одликовао својим јаким гласом. + + +stercŏrĕus, adj. (stercus) (Plaut.), балегав, блатан, каон, гадан: miles; homo (као грдња). + + +stercŏro, 1. (stercus), ђубрити, гнојити: agros. + + +stercŭlīnĭum в. sterquilinium. + + +stercŭs, ŏris, n. животињска поган, балега, ђубре, блато, измет (пор. fimus). + + +stĕrĭlis, adj. 1) неплодан (о човеку и животињи, а и о земљи), што не даје плода и рода, јалов: s. mulier; vacca; herba: arena; palus; *s. vir, о ушкопљеном. Отуда а) који чини, неплодним: robigo; б) у чему оскудан, који не даје што се од њега очекује: Februarium sterilem fore videt = види да у фебруару неће добити никаквих поклона; pax s., који никакве користи не доноси; epistula, уз које не иду поклони; amator, који ништа не поклања; prospectus, где није никога видети; vadum, где нема воде. — 2) †с gen. неплодан у чему, оскудан: saeculum sterile virtutum. + + +stĕrĭlĭtās, ātis, f. (sterilis), неплодност, неродица: agrorum. + + +*sternax, ācis, adj. (sterno), који (јахача) збацује: equus. + + +sterno, strāvi, strātum, 3. (осн. STER, грч. ΣΤΕΡ-ω, отк. στορέννυμι), 1) на земљу стерати, простирати, сипати: vestes; herbas; arenam; s. se или corpus и pass. sterni, пружити се, лећи на земљу. Отуда а) оборити, свалити, посећи: s. arborem; hostes; s. Trojam a culmine; omnia ferro; s. agros, све на њиви оборити (о поплави реке); б) поравнати, угладити: pontum; aequor. Напосе = пут поравнати, каменом поставити, калдрмисати: s. viam silice; semitam saxo quadrato; в) trop. уништити, оборити: irae Thyesten gravi exitio stravere; г) умирити, стишати: ventos; odium. — 2) покрити чим, посути и сл.: s. nemus foliis; caesi juvenci sternunt terram. Отуда а) s. equum, оседлати; б) s. lectum или torum, постељу наместити. + + +sternŭo, nŭi, nūtum, 3. 1) intrans. кијати; *lumen sternuit, свећа пршти. 2) trans. кијањем дати: approbationem: omen. + + +sternūtāmentum, i, n. (sternuto), кијање. + + +†sternūto, 1. (intens. од sternuo), кијати. + + +sterquĭlīnĭum (stercŭlīnĭum), ĭi, n. (stercus), буњиште, сметиште; trop. као псовка „ти ђубре!„ + + +Stertĭnĭus, ĭi, m. стоички филозоф. Отуда Stertĭnĭus, као adj.: acumen Stertinium. + + +sterto, tŭi, —, 3. хркати. + + +Stēsĭchŏrus, i, m. (Στησίχορος), грчки лирик из Химере око г. 600 пр. Хр. + + +Sthĕnĕboea (Sthĕnŏboea), ae, f. (Στενέβοια, -νόβοια), жена аргоскога краља Протеја, заљубљена у Белерофонта, пријатеља Протејева, због презрене љубави побеснела. + + +Sthĕnĕlus, i, m. (Σθένελος), 1) син Персејев и Андромедин, отац Еуристејев. 2) краљ у Лигурији, отац Кикнов (в. Cycnus). Отуда 1) Sthĕnĕlēĭus, adj.: hostis Sth = Eurystheus; proles Sth. = Cycnus. — 2) *Sthĕnĕlēis, ĭdis, f. adj.: avis Sth. = лабуд. + + +Sthĕnĕboea (Sthĕnŏboea), ae, f. (Στενέβοια, -νόβοια), жена аргоскога краља Протеја, заљубљена у Белерофонта, пријатеља Протејева, због презрене љубави побеснела. + + +†stĭbădĭum, ĭi, n. (στιβάδιον), софа, почивало, у виду полукруга. + + +†stigma, ătis, n. (στίγμα), упр. бод, убод, 1) знак којим се робови или други за поругу жигошу, жиг. 2) ругло, поруга, срамота. + + +stigmătĭās, ae, m. (στιγματίας), жигосани (особ. роб). + + +stigmōsus, adj. (stigma), пун жигова, жигосан. + + +stilla, ae, f. кап (понајвише вештачки одмерена; пор. gutta). + + +stillĭcĭdĭum, ĭi, n. (stillacado). капање; trop. per stillicidia = мало-помало. 2) вода што с крова капље, капало, кровни олук. + + +stillo, 1. (stilla), 1) капати, прокапљивати, падати кап по кап: mel stillat de ilice. trop. oratio stillat, тече полагано; pugio stillans, с којега капље крв. 2) trans. чинити да капље: s. rorem ex oculis = плакати; stillata cortice myrrha, што је с коре капала доле; trop. s. alqd in aurem, пришапнути, пустити у уши. + + +stĭlus (не stўlus), i, m. 1) свако шиљасто усправљено тело; † = stimulus 1). — Напосе држак (обично гвозден) којим се писало по увоштеним плочицама. Отуда 2) а) писмено састављање, вежбање у писменим саставцима: s. est optimus dicendi magister; б) начин писања, композиција dissimilis oratio et stilus. Уопште в) † = начин израза, говор, стил. + + +Stĭmŭla, ae, f. римска богиња, чија је слика позајмљена од Семеле (пор. Semela) или с њом можда и истоветна. Сматрала се да дражи и распаљује женску страст, и под њеним утицајем светкован је Бахов празник (Bacchanalia). Друго јој је име по свој прилици Simila. + + +†stĭmŭlātĭo, ōnis, f. (stimulo), дражење, раздраживање. + + +stĭmŭlātrix, īcis, f. (stimulo) (Plaut.), која дражи. + + +stĭmŭlĕus, adj. (stimulus), што се из бадаља састоји: supplicium. начин казне робова (в. stimulus). + + +stĭmŭlo, 1. (stimulus). упр. бадљем бости; отуда trop. 1) мучити, кињити, узнемиривати: alqm; conscientia male factorum te stimulat. 2) дражити, подбадати: stimulabat me ut caverem; s. populum ad arma. + + +stĭmŭlus, i, m. (у Плаута у stĭmŭlum, i, n.) (осн. STIG, отк. in-stig-o, stinguo, грч. ΣΤΙΓ, отк. στίξω, στιγμή), 1) шиљаст колац, са гвозденом куком горе који се у земљу забадао (Caes. b. G. 7. 73), в. stilus. — 2) бадаљ, остан, штап са гвозденим шиљком којим су гонили волове за плугом; често су и робови били тако кажњивани. Отуда trop. а) што кога мучи, узнемирује: s. doloris, жаока бола; б) што кога на што подстиче, дражи, подстак: s. gloriae; amoris; stimulum (= calcar) alci addere, adjicere, subdere, кога на што побуђивати; tribunicii stimuli agrariae legis, напори трибуна да аграрним законима пук побуне. + + +stinguo, —, —, 3. (предкл.) гасити, угасити: ardorem. + + +stīpātĭo, ōnis, f. (stipo), навала, налога светине: hominum; отуда concr. = накљукана множина, гомила, пратња: concursatio, stipatio, greges hominum perditorum. + + +stīpātor, ōris, m. (stipo), пратилац (често с узгредним појмом ропскога понашања); у plur. = пратња, свита. + + +stīpendĭārĭus, adj. (stipendium), 1) који за плату служи, платежни: miles; cohortes. — 2) који порез или данак плаћа: civitas; homo; vectigal stipendiarium, годишњи данак у новцу. + + +stīpendĭum, ĭi, n. (stips-pendo), што се појединце, у малим сумама плаћа, 1) плата, особ. војничка: persolvere s. militibus; merere stipendia = у војсци служити. Отуда = војничка служба: facere stipendia = бити војник, служити у војсци; напосе = година војничке службе, војни поход: homo stipendiis emeritis, који је законом прописани број година одслужио; multa stipendia habere; nullius stipendii esse или nullum stipendium habere (о ономе који није служио у војсци). — 2) порез, данак (извесни принос у новцу који се једном засвагда разрезивао; пор. tributum, vectigal): imponere s. victīs; s. remittere, опростити. Отуда 3) а) *†данак у другим стварима (н. пр. о девојкама и младићима што их је Атина слала Минотауру); б) = казна; в) = принос, прилог. + + +stīpes, stīpĭtis, m. 1) велик и јак колац (пор. vallus, palus, sudes), у земљу укопан пањ који се као колац употребљава. 2) *уопште дебло, стабло. 3) као псовка, клада, пањ, глупак. + + +stīpo, 1. (осн. STIP, грч. ΣΤΙΒ, отк. στείβω, στῖφος, στύφω), 1) набити, натрпати, напунити, накљукати: apes stipant mella; in arto stipatae erant naves, у тесном простору беху збијене; *s. Platonem Menandro, списе Платонове стрпати с Менандровим; s. se alci, прилепити се уз кога; pontes calonibus et impedimentis stipati. 2) густом четом људи опколити, окружити: stipatus lictoribus; s. senatum armatis. Напосе = пратити кога у густој гомили (особ. ради одбране или из почасти): stipatus choro juventutis. + + +stips, stĭpis (nom. sing. се не налази у класичној прози), f. прилог у новцу: stipem conferre, скупити; cogere stipem, искати. Отуда † а) малена плата, мален доходак: hortum colere exiguā stipe; б) уопште дар, поклон, милостиња: colligere stipem, просити. + + +stĭpŭla, ae, f. 1) влат, особ. житни влат; сламка: stipulam urere, палити стрњику. Отуда 2) †а) = влат од трске, боба: stridens stipula, фрула, б) prov. flamma de stipula = што мало траје. + + +stĭpŭlātĭnncŭla, ae, f. (dem. од stipulatio). + + +stĭpŭlātĭo, ōnis, f. (stipulor), питање и с њим скопчано искање каквог обећања (в. stipulor), откуда постаје и обвеза, уговор, задана вера (пор. sponsio). + + +†stĭpŭlător, ōris. m. (stipulor), онај коме се зада вера, који прави уговор (в. stiptilor). + + +stĭpŭlor, dep. 1. питањем (да ли ће му ко што обећати) од упитанога добити обећање, добити од кога судску обвезу (в. sponsio): quantumvis stipulare, дај нека ти се обећа колико хоћеш (тј. ишти колико хоћеш). + + +*†stīrĭa, ae, f. смрзнута кап воде, ледена свећа. + + +stirpĭtŭs, adv. (stirps), са стаблом и кореном заједно, потпуно, сасвим: errorem, quasi radicem malorum omnium, st. extrahere. + + +stirps (има и stirpis и stirpes), is, f. 1) доњи део дрвета, дебло с кореном (као главни део што живот и храну даје: пор. truncus): arbores aluntur per stirpes suas. 2) уопште дрво, стабло, биљка. 3) trop. а) корен, основ, извор, узрок: s. aegritudinis; malorum; stultitiae; б) почетах, постанак, порекло: a stirpe familiae; в) о људима = племе, род, породица: s. divina; и о прецима (s. antiqua) и о потомству, колено, помладак, деца и сл.: Aeneas, Romanae stirpis origo; stirpem ex se relinquere; s. hominum sceleratorum, багра. + + +stīva, ae, f. ручица (у плугу). + + +†stlāta, ae, f. врста лађе. + + +*†stlātārĭus, adj. (stlata), упр. што је лађом дошло (?), отуда = драгоцен (по другима = примамљив). + + +sto, stĕti, stātum, 1. (сродно с грч. ἕστηκα, ἔστην), 1) стајати: ad portam; quorum statuae steterunt in rostris; stabant sine ignibus arae; s. in primis, стајати међу првима. Напосе а) navis, classis stat in alto, in portu, лађа, флота стоји (са спуштеним котвама) на мору, у пристаништу; б) s. alci ad cyathum, као слуга дворити кога; в) s. ab alqo или a parte alcjs, у борби (правој или у слици) бити на чијој страни (в. ab); s. adversus (*или in) alqm, бити против кога; г) о говорнику (јер се стојећи говорило) = беседити: quum mihi stanti minaretur. — 2) = стати, застати: quid stas, што не идеш? Отуда напосе, а) s. in acie и сл., не мицати се с места, не бежати; б) pugna stat, бој траје; в) = бити миран: mare stat; г) trop. cura patris stat in filio, врзе се само око сина; д) trop. oportet stare in eo quod judicatum est, треба остати при томе итд.; s. in fide (и s. promissis), држати своју реч, своје обећање; s. suis judiciis, ослонити се на своје сопствено убеђење; s. condicionibus, foedere, испунити услове, уговор. — 3) = тврдо стајати, а) sententia stat, то ми је тврда одлука; исто тако и impers. stat omnes renovare casus (тврдо сам наумио); tempus non stat, није утврђено; non stat quid faciamus; б) stare animo, бати храбра срца; в) = опстати, одржати се, остати читав: res publica stat; me stante, док сам у овом положају и с овим угледом; qui ob aes alienum stare non poterant, због дуга не могоше се одржати; res Romana stat; г) fabula stat, позоришни комад се допада (opp. cadit, пропада). — 4) impers. = до кога стоји, чија је кривица: per me stat; non per me stat quominus (ne) etc., не стоји до мене да итд. — 5) = вредети, стати: res stat centum talentis; ea victoria Poenis multo sanguine stetit stōĭcē, adv. (stoicus), стоички. + + +Stōĭcĭda, ae, m. (stoicus), погрдно име за развратника који се за стоичког филозофа издаје. + + +Stōĭcus, adj. (στωϊκός), стоички; subst. Stōĭcus, i, m. присталица стоичке филозофије, стоик. + + +stŏla, ae, f. (στολή), дугачка горња хаљина, од врата па до чланака, и то 1) горња хаљина римских госпођа. Отуда meton. = отмена госпођа. 2) горња хаљина каквога свирача, или Изидиног свештеника. + + +†stŏlātus, adj. (stola), обучен у столу (stola): Ulysses stolatus (назвао је Калигула прабабу своју Ливију због њеног лукавства). + + +stŏlĭdē, adv. (stolidus), глупо, лудо, будаласто. + + +†stŏlĭdĭtās, ātis, f. (stolidus), глупост, лудост, будалаштина. + + +stŏlĭdus, adj. с comp. и sup. глуп, луд, будаласт (не само по слабости ума. него и по суровости осећања; пор. stultus): superbia; audacia; gens stolida viribus; trop. genus causarum stolidum, узроци који не делају. + + +†stŏmăchĭcus, adj. (στομαχικός), који пати од слаба желуца. + + +stŏmăchor, dep. 1. (stomachus), једити се, љутити се (због телесне раздражености; пор. irascor, indignor, succenseo): stomachari et irasci; stomachabatur si quid asperius dixeram; s. cum alqo, препирати се с ким; кадшто и с acc. s. alqd, omnia, љутити се на нешто, на све. + + +stŏmăchōsē, adv. (само у comp.) (stomachosus), јетко, љутито: rescripsi ei stomachosius. + + +stŏmachōsus, adj. (stomachus), једак, љутит, зловољан, нерасположен: eques; literae stomachosiores. + + +stŏmăchus, i, m. (στόμαχος), 1) (ретко) ждрело као пут јела, а особито доњи део, једњак. 2) желудац, уколико се јело у њему сварује: s. aeger, imbecillus; est boni stomachi, има добар желудац, добро сварује; sistere stomachum, зауставити пролив. — 3) trop. (како желудац јако утиче на душевно расположење), а) = воља, ћуд, укус: res est mei stomachi, по мојој ћуди, по мом укусу; excitare stomachum, побудити жељу; б) = зловоља, јед, жуч, срдња, љутина: res est mihi stomacho или stomachum mihi movet, то мене једи; sine stomacho, без срдње; in alqm stomachum erumpere, искалити срце на коме; perdere stomachum, престати љутити се; (шаљиво) s. Ciceronis = стрпљење. + + +stŏrĕa, ae, f. (sterno), рогожина, асура, простирка плетена од сламе, рогоза и сл. + + +străbo, ōnis, m. (στράβων), 1) разроки (од природе или зле навике; пор. paetus). 2) римско породично име. 3) као nom. propr. Страбон, славни грчки географ за владе цара Тиберија. + + +strāgēs, is, f. (sterno), 1) обарање, рушење: aedificiorum; tectorum. 2) напосе пораз, покољ: edere, dare, facere stragem или strages, учинити покољ. 3) meton. хрпа на тле оборених ствари или људи (пор. acervus, strues, cumulus): complere campos strage, обореним непријатељима. + + +strāgŭlus, adj. (sterno), добар за покривање или за подастирање, само а) у свези stragula vestis = покривач, саг, ћилим = stragulum; б) као subst. strāgŭlum, i, n. простирач на постељу или на софу, ћилим, узглавник (јастук). + + +*†strāmĕn, ĭnis, n. (sterno) = stramentum. + + +strāmentum, i, n. (sterno), 1) што се стере, слама, сено, лишће и сл. 2) уопште слама а) за покривање кућа; casa tecta stramento; б) stramenta mulorum, простирач, покровац; самар. + + +*strāmĭnĕus, adj. (stramen), сламни, од сламе: Quirites straminei = Argei (в. ту реч); casa straminea, сламом покривена. + + +strangŭlo, 1. 1) угушити, задавити: patrem; equitem Romanum in carcere; anserem. 2) уопште убити: venenum strangulat; s. sata, arborem, учинити неплодним. 3) trop. а) s. vocem, загушити, не изговорити; б) мучити, кињити, узнемиривати: dolor eum strangulat. + + +strangūrĭa, ae, f. (στραγγουρία), тешко мокрење. + + +strāta, ae, f. (sterno; sc. via), каменом постављени пут, друм. + + +strătēgēma, ātis, n. (στρατήγημα) ратна хитрина; trop. лукавство уопште. + + +strătēgus, i, m. (στρατηγός) (Plaut.), војвода. Отуда trop. који седи у прочељу у гозби. + + +strătĭōtĭcus, adj. (στρατιωτικός) (Plaut.), војнички: nuntius; mores. + + +Strătŏnīcēa, ae, f. (Στρατονίκεια), варош у Карији. Отуда Strătŏnīcensis, adj. и subst. Strătŏnīcenses, ĭum, m. Стратоникејани. + + +Strătŏnīcis, ĭdis, f. (Στρατονίκις), придевак Венерин код Смирњана. + + +strātum, i. n. (part. од sterno), прострто, 1) покривач, јорган, подглавник, јастук. Отуда = постеља. 2) коњски покровац; самар. 3) *strata viarum (м. viae stratae, калдрма). + + +*strātūra, ae, f. (sterno), постављање каменом, калдрмисање. + + +strēna, ae, f. 1) (Plaut.) знамење. 2) дар који се ради добре коби даје о празнику, особ. на нову годину, дар о новој години. + + +strēnŭē, adv. (strenuus), марљиво, брзо, окретно, журно. + + +*strēnŭĭtās, ātis, f. (strenuus), марљивост, брзина, окретност. + + +strēnŭo, 1. (strenuus) (Plaut.) бити хитар, окретан, журити се. + + +strēnŭus, adj. с comp. и sup. (предкл.) марљив, брз, окретан, вредан, готов на посао (opp. iners, ignavus): s. homo; s. in re alqā; strenua inertia, марљив нерад (кад је ко увек у послу, а не ради ништа). Напосе о војнику = одважан, предузимљив, дрзак: fortis et s.; s. bello; s. militiae, у рату. + + +*strĕpĭto, 1. (strepo) = појачано strepo. + + +strĕpĭtus, ūs, m. (strepo), жагор, вика, хука, бука, лупа, тутњава, праска, тресак, звека, звук и сл.: s. et clamor; s. rotarum; pedum; tonitrus; *s. citharae, звуци; magno cum strepitu ac tumultu egressi e castris. + + +strĕpo, pŭi, pĭtum, 3. 1) intrans. а) бесно и неуредно викати, праскати, напосе, шуштати, јечати, звечати, лупати, шкрипати и сл.: cornua, litui strepunt, зајече; Achivi strepunt, вичу; galea strepit, стоји звека шлема од удараца; fluvius strepit, жубори; б) о местима, орити се, одјекивати: campus strepit murmure; aures strepunt clamoribus. 2) trans. *викати, довикивати: alqd. + + +strictim, adv. (strictus), 1) (Plaut.) тесно, кратко: s. attondere, до коже. 2) trop. а) површно, овлаш: videre; aspicere; б) укратко: dicere. + + +strictūra, ae, f. (stringo), 1) *† стискивање: stomachi. 2) гвоздена маса која се обрађује или која је већ израђена, гвожђе у шипкама. + + +strictus, adj. с comp. (part. од stringo), 1) густ, чест: emplastrum; venter, затвор. 2) aura strictior, строжији (хладнији) ваздух. 3) тесан, узак: janua. 4) trop. о говору; oratio stricta кратак; — о карактеру, строг, озбиљан: judex. + + +strīdĕo, —, —, 2. и strīdo, di, —, 3. пиштати, цикати, прштати, чегртати, звиждати, зујати, сиктати: serpens stridet; sagitta; cardo; plaustrum; alae strident; ventus; ferrum, усијано гвожђе кад се метне у воду, *silva stridet ventis, ветар хуји у шуми. + + +strīdĕo, —, —, 2. и strīdo, di, —, 3. пиштати, цикати, прштати, чегртати, звиждати, зујати, сиктати: serpens stridet; sagitta; cardo; plaustrum; alae strident; ventus; ferrum, усијано гвожђе кад се метне у воду, *silva stridet ventis, ветар хуји у шуми. + + +strīdor, ōris, m. (strideo), пиштање, цика, прштање, шкрипање, чегртање, звиждање, зујање и сл.: stridor serrae quum acuitur; s. cardinis, aquilonis; s. anserum; alarum, лепетање. + + +*strīdŭlus, adj. (strideo), који цичи, пршти, шкрипи итд. + + +strĭgĭlis, is, f. (stringo), чешагија којом су Римљани при купању кожу трли. + + +strĭgōsus, adj. (ретко) мршав (о животињи која се добро не храни): equi strigosiores. Отуда trop. orator s., сувопаран. + + +stringo, strinxi, strictum, 3. 1) стегнути, затегнути, стиснути, свезати: vitta stringit crines; vincula stringunt pedes. Отуда а) trop. о говору, скратити, укратко споменути: rem; б) привезати: s. alqm ad carnarium. — 2) дирнути, такнути: alis s. undas, површину воде; hastā s. corpus, окрзнути, лако ранити; s. vestigia rostro, дотаћи се. Отуда trop. а) s. animum, срце дирнути, тронути; б) = увредити: alqm. — 3) скинути, свући, одсећи и сл.: frondes; bacas; s. ripam (о реци), увек по нешто спрати од обале. Отуда trop. = проћердати: rem praeclaram. — 4) оружје потегнути, повући, тргнути: gladium; cultrum. Отуда trop. s. bellum, рат отпочети; *stringitur iambus in hostes, оружје сатире потеже се на непријатеља. + + +stringor, ōris, m. (stringo) (Lucr.), снага што скупља, стеже. + + +strix, ĭgis, f. врста сове која је по бапској причи деци крв испијала. + + +*†strŏpha, ae, f. (στρφή), окретање; trop. хитрина, лукавство. + + +Strŏphădes, dum, f. (Στροφάδες), два острва у Јонском мору где су по старој причи становале Харпије. + + +*strŏphĭum, ĭi, n. (στρόφιον), 1) прслук, женски јелек, везица која се испод дојака везивала. 2) *венац. + + +Strŏphĭus, ĭi, m, (Στρόφιος), краљ у Фокиди, отац Пиладов. + + +structor, ōris, m. (struo) 1) зидар или дунђерин. 2) †који намешта сто и јела доноси. + + +structūra, ae, f. (struo), 1) уредно склапање. Отуда *trop. s. verborum, згодан и правилан избор и склоп речи. 2) а) abstr. начин зидања: structurae antiquae genus; б) concr. зграда, зидови: parietum. + + +strŭēs, is, f. (struo), 1) гомила правилно послаганих ствари (пор. acervus, cumulus итд.): s. lignorum; laterum, цигала; s. rogi. Напосе = хрпа жртвених колачића. 2) хрпа, гомила, руља: militum. + + +strŭix, ĭcis, f. (предкл.) = strues. + + +strūma, ae, f. оток жлезда, гуша; trop. s. civitatis. + + +strūmōsus, adj. (struma), гушав, који пати од отока жлезде. + + +strŭo, struxi, structum, 3. (στορέννυμι, sterno), 1) слагати, склапати, ређати: s. lateres; penum, поређати множину јела на сто. 2) зидати, градити, подићи; domum; navem; aggerem. 3) уредити, у ред довести: aciem; armatos; avenae structae = свирала. Отуда trop. s. verba, речи слагати. 4) trop. спремати, приправљати, сновати (скоро увек какво зло): s. alci calamitatem, sollicitudinem; s. nefas; s. causas, crimina, mortem, причинити; s. insidias alci, ићи ком о глави. 5) прокрчити: viam. 6) зготовити: convivia. 7) *трпати, гомилати: s. altaria donis, натоварити даровима. + + +†strŭthĭŏcămēlus, i, m. (στρουθοκάμηλος), птица ној. + + +Strȳmo (Strȳmōn), ōnis, m. (Στρυμών), река у Тракији, сад Струма. Отуда 1) *Strȳmŏnis, ĭdis, f. = Трачкиња (Амазонка). 2) *Strȳmŏnĭus, adj. = трачки. + + +Strȳmo (Strȳmōn), ōnis, m. (Στρυμών), река у Тракији, сад Струма. Отуда 1) *Strȳmŏnis, ĭdis, f. = Трачкиња (Амазонка). 2) *Strȳmŏnĭus, adj. = трачки. + + +stŭdĕo, stŭdŭi, —, 2. (од осн. ΕΠΤΔ у σπεύδω, σπουδάζω), 1) трудити се, настојати око чега, дати се на што, тежити за чим и сл.: s. praeturae; laudi; pecuniae; s. paci, s. memoriae, вежбати се у памћењу; s. arti, бавити се каквом вештином; s. novis rebus, тежити за превратом у држави; особ. s. literis, бавити се науком, учити се; s. alqd; unum; hoc unum. — 2) с inf. желети, тежити, ићи за чим: studeo scire; studet se ceteris praestare, да стоји изнад других; † studeo ut (или ne) с конјунктивом. — 3) s. alci или rebus alcjs, држати с ким, бити на чијој страни, заузимати се за кога. + + +stŭdĭōsē, adv. с comp. и sup. (studiosus), ревно, ревносно, жељно. + + +stŭdĭōsus, adj. с comp. и sup. (studium), 1) који ревно тежи за чим, настоји око чега, чему одан: s. conviviorum; venandi; florum, љубитељ цвећа; s. discendi. Напосе а) s. literarum, doctrinae, који се бави науком, који се учи, учен: studiosa cohors, ученици, ђаци; s. juvenis (†и само studiosus), ученик, ђак; studiosa disputatio, учевна препирка; б) s. dicendi = који се одао на говорништво. — 2) коме или чему наклоњен, одан (пор. cupidus): s. alcjs; mei, мени; као subst. пријатељ, присталица: habet certos sui studiosos. + + +stŭdĭum, ĭi, n. (studeo), 1) тежња за чим, реван труд, ревност, марљивост, жива жеља, жудња и сл. (пор. cupido, cupiditas): s. veri inveniendi, тежња да се пронађе истина; studium in (ad) alqd conferre или s. in re alqā ponere, уложити труд у што; nuvare alci studium, живо се заузимати за кога; incendi (ardere) studio venandi = бити страстан ловац; s. quaestus, lucri, лакомост за добитком; militia mihi est instudio, волим војнички живог. 2) трајна наклоност према коме или чему: а) оданост према коме, заузимљивост, наклоност, љубав и сл.: s. alcjs или in alqm, према коме; retinere studia hominum; s. rei publicae. Отуда напосе = наклоност према којој странци: s. partium = пристрасност; кадшто и само studium у истом смислу: sine ira et studio, без пристрасности; oratio nihil habuit studii, говор беше беспристрастан; in studia diducere senatum, сенат на страначке тежње разделити; б) ревносно занимање с чим: s. juris; scribendi. Напосе ба) s. literarum (doctrinae) или само studium, научно занимиње, студија: exercere illa studia; бб) = најмилије занимање, рад: suo quisque studio maxime ducitur, свак се поводи за оним што му је најмилије; inservire studiis alcjs, управљати се по туђем занимању, туђим наклоностима. + + +stultē, adv. с comp. и sup. (stultus), лудо, будаласто, глупо. + + +stultĭlŏquentĭa, ae, f. и stultĭlŏquĭum, ĭi, n. (stultus – loquor) (Plaut.), луд, будаласт говор. + + +stultĭlŏquus, adj. (stulteloquor) (Plaut.), који лудо, будаласто говори. + + +stultĭtĭa, ae, f. (stultus), лудост, глупост, будалаштина: *coelum ipsum petimus stultitiā, на само небо насрћемо својом глупошћу. + + +stultĭvĭdus, adj. (stultevideo) (Plaut.), који не види добро. + + +stultus, adj. с comp. и sup. (упр. part. од неупотр. stŏlo, stŏlŭi, stultum, обманути), луд, будаласт, глуп: homo; loquacitas; laetitia; consilium stultissimum; као subst. stultus, i, m. луда, будала, глупак: stultorum plena sunt omnia. + + +stūpa в. stuppa. + + +stŭpĕfăcĭo, fēci, factum, 3. смести, забунити, заглушити; alqm; privatos luctus publicus pavor stupefecit. + + +stŭpĕo, pŭi, —, 2. (грч. ΤΤΠ-ω, τύπτω), ударити и ударом онесвестити), 1) укочити се, уставити се, запети: stupentia membra; rota stupet; verba stupent palato. 2) бити забленут, збуњен, пренеражен, ван себе од чуда, радости, ужаса и сл., чудити се, дивити се: quum semisomnis stuperet; animus stupet; s. exspectatione; *s. donum, дивити се поклону; stupendus, вредан да му се диве. + + +stŭpesco, —, —, 3. (stupeo), зачудити се, упрепастити се, изван себе доћи. + + +stŭpĭdĭtās, ātis, f. (stupidus), безумност, лудост. + + +stŭpĭdus, adj. (stupeo), 1) забленут, збуњен, пренеражен, сметен (од чуда, ужаса и сл.): tabula te detinet stupidum 2) луд, будаласт, тупоглав, бенаст. + + +stŭpor, ōris, m. (stupeo), 1) неосетљивост, укоченост, немогућност служити се чулима (пор. torpor): s. sensūs; s. in corpore; s. linguae. 2) чудо, чуђење, пренераженост: s. incessit omnes. 3) лудило, тупост, глупост; meton. = будала. + + +stuppa (stūpa), ae, f. кучине, неуређени лан. + + +stuppĕus, adj. (stuppa), од кучина. + + +†stŭprātor, ōris, m. (stupro), који је оскврнио женску. + + +stŭpro, 1. (stuprum), оскврнити, осрамотити, обешчастити: alqam. + + +†stuprōsus, adj. (stuprum), скрнав, срамотан, блудан. + + +stŭprum, i, n. скврњење неудате женске (пор. adulterium), блуд, курвање: facere s.; inferre (offerre) alci s., обешчастити женску. + + +stylus в. stilus. + + +Stymphălus, i, m. и Stymphălum, i, n. Στύμφαλος), предео у Аркадији, у причи познат са грабљивих птица које је Херкул поубијао. Отуда Stymphălĭcus и Stymphălis, ĭdis, f., adj. + + +Styx, ўgis, f. (Στύξ), 1) извор у Аркадији, чија је ледена вода убитачна била. 2) у причи река на доњем свету којом су се богови заклињали. Отуда а) meton. = доњи свет; б) *† = отров. Отуда Stўgĭus (*и Stўgĭālis), adj. ба) *= подземни: St. Jupiter = Плутон; Stygia Juno = Просерпина; cymba = чун Харонтов; бб) „паклен“ = страшан, грозан: vis St. = убитачна; os Stygium = змијска чељуст; bubo St., злослутна. + + +Suāda, ae, f. (suadeo), богиња наговора. + + +suādēla, ae, f. (suadeo), 1) (Plaut.) наговор. 2) *= Suada. + + +suādĕo, si, sum, 2. (осн. SUAD, грч. ἉΔ-έω, ἁνδάνω), 1) intrans. саветовати, световати: noli suadere, не светуј (ми): bene s. 2) trans. а) саветовати коме што, препоручивати: s. alci alqd; s. alci ut (ne) abeat; suadeo cenemus, да једемо; *† Juturnam misero succurrere fratri suasi; б) позивати на што, нукати, дражити: fames suadet; suadent cadentia sidera somnum; в) = наговарати, уверавати: mihi suasi, nihil esse in vita expetendum nisi etc., уверио сам се да итд. + + +suāsĭo, ōnis, f. (suadeo), 1) саветовање, савет. 2) препоручивање којега закона и сл., препоручни говор. + + +suāsor, ōris, m. (suadeo), који што саветује: s. facti; особ. који препоручује закон и сл.: s. legis. + + +†suāsōrĭus, adj. (suasor), који се тиче саветовања или препоруке; subst. suāsōrĭa, ae, f. (sc. oratio), препоручни говор. + + +suāsŭs, ūs, m. (suadeo) = suasio 1). + + +*suāvĕ, adv. (упр. n. од suavis) = suaviter, пријатно. + + +*suāvĕŏlens, ntis, adj. који пријатно мирише. + + +suāvĭātĭo (sāvĭātĭo), ōnis, f. (suavior) (предкл. и касно), љубљење, целивање. + + +suāvĭdĭcus, adj. (suavis-dico) (Lucr.), који пријатно говори. + + +suāvĭlŏquens, ntis, adj. (part. од loquor) (предкл.), који пријатно, умилно говори. + + +suāvĭlŏquentĭa, ae, f. (suaviloquens), пријатан, умилни говор. + + +suāvĭlŏquus, adj. (suaveloquor) (Lucr.), који пријатно, умилно говори. + + +suāvĭŏlum (sāvĭŏlum), i, n. (dem. од suavium). + + +suāvĭor (sāvior), dep. 1. (suavium), љубити, целивати: Atticam nostram; *os oculosque. + + +suāvīs, adj. с comp. и sup. мио, пријатан, сладак, драг, љубак, умилан (понајпре o чулу мирисања, па и осталим чулима и trop. одуху): s. odor; color; vox; s. homo; conjunctio; s. anima (реч одмила), душо! + + +suāvĭsāvĭātĭo, ōnis, f. (Plaut.), слатко љубљење. + + +suāvĭtās, ātis, f. (suavis), сладост, пријатност, љупкост (пор. suavis): odoris; cibi; suavitates ingenii, љубазна својства душе; s. sermonis atque morum, љупкост у разговору и понашању. + + +suāvĭtĕr, adv. с comp. и sup. (suavis), пријатно, љупко, умилно: s. meminisse, радо. + + +suāvĭtūdo, ĭnis, f. (suаvis) = suavitas. + + +suāvĭum (или sāvĭum), ĭī, n. (suavis) (предкл.), 1) пољубац (љубавни; пор. basium и osculum). Отуда trop. као реч одмила, meum suavium! 2) уста стиснута на пољубац, усташца: palam facere s. alci. + + +sŭb (ὑπό), praep. с abl. и acc., под: I. с abl. 1) o месту, показује бављење под чим, под (са шестим падежом): s. mensa, под столом; s. terra. Отуда а) sub armis, под оружјем; legionem sub sarcinis adoriri, напасти на легију, док носи пртљаг; s. hasta, s. corona, s. furca (в. ове речи); б) кадшто се преводи са у: sub templo, у храму (под сводом храма); s. silva, у шуми (под дрветима); s. ima valle, у дну долине, в) s. oculis alcjs, пред очима; s. manu esse, при руци; esse s. ictu alcjs или s. ictu teli, на дохвату, на ударцу; г) s. monte, на подножју брега; s. oriente, према истоку; д) одмах иза: sub ipso volat calcemque terit jam calce Diores. — 2) o времену при, у: s. luce, кад је свануло; s. ipsa profectione, при самом поласку; s. eodem tempore, у исто доба. — 3) trop. показује зависност и потчињеност, под: Cilicia est s. eo, стоји под њим; s. imperio ejus erat phalanx; s. illo magistro artes edoctus. Отуда показује кадшто околности и одношаје у којима што бива; а) s. Angusto, за владе Августове; s. priore marito, за живота првога мужа; б) s. his condicionibus, под овим условима; s. poena mortis, под смртном казном; в) occīdit eum s. crimine eodem, погубио га је окрививши га због истог преступа; s. specie venationis, под видом да иде у лов; г) sub hoc exemplo, наводећи то за пример; sub hoc sacramento, положивши ту заклетву. II. с acc. 1) о месту, под (с четвртим падежом): subdere alqd s. solum, сакрити што под земљу; dare scamnum s. pedem; mittere hostes sub jugum, пропустити непријатеље (да прођу) испод јарма; sub murum considere, до зида ићи и онде се наместити, milites succedunt s. montem, под сами брег. Отуда trop. да се означи зависност, потчињеност и сл.: redigere alqs s. potestatem suam, довести под своју власт; quod cadit sub sensus, што се спољним чулима дознати може; исто тако res subjecta sub sensus. — 2) о времену, под, пред, одмах после, око: а) малопре: s. lucem, пред освитак; s. noctem, у сутон; s. tempus, малопре (уговореног) времена; s. idem, отприлике у исто доба; б) = одмах после: s. dies festos, одмах после празника; s. has literas, одмах пошто ово писмо би прочитано; s. haec dicta, одмах пошто је ово изговорено. III. у сложеним речима значи sub а) код глагола кретања, кретање од доле на више (subeo, succedo); б) код других глагола и код адјектива, нешто, на, малко, мало-помало. + + +sŭbabsurdē, adv. нешто нескладно, неупутно. + + +sŭbabsurdus, adj. нешто нескладан, неупутан: subabsurda dicere. + + +sŭbaccūso, 1. мало окривити, покудити: alqm. + + +sŭbactĭo, ōnis, f. (subigo), обрађивање (набијањем, мешањем и сл.); trop. обрађивање = образовање, образованост. + + +sŭbăgrestis, adj. мало сељачки, простачки. + + +sŭbălāris, adj. под пазувом; telum. + + +sŭbămārus, adj. нагрк, мало грк. + + +sŭbăquĭlus, adj. (Plaut.), црнкаст, црномањаст: corpus. + + +†sŭbargūtŭlus, adj. нешто лукав. + + +sŭbarrŏgantĕr, adv. нешто охоло, разметљиво. + + +†sŭbassentĭens, ntis, adj. који се нешто слаже, нешто пристаје. + + +sŭbausculto, 1. прислушкивати: tace, subauscultemus, ecquid de me fiat mentio, ћути, прислушкујмо, хоће л' бити о мени спомена; videntur subauscultare quae loquor. + + +subballĭo, ōnis, m. (ballio), шаљиво сковано име, отприлике „Подбалио“. + + +subbăsĭlĭcānus, adj. (basilica) (Plaut.), који се радо шета по базиликама (в. basilica) = беспосличар, дембел. + + +subbĭbo, bĭbi, —, 3. (предкл. и касно), мало пити, пијуцкати: paulum. + + +subblandĭor, dep. 4. (предкл.) мало се улагивати, умиљавати: alci. + + +subbrĕvis, adj. нешто кратак. + + +subc- в. succ-. + + +subcăvus, adj. (предкл.), доле шупаљ. + + +subcŭtānĕus, adj. (subcutis), под кожом, поткожни. + + +†subdēbĭlis, adj. послаб. + + +subdēbĭlĭtātus, adj. нешто ослабљен = нешто малодушан. + + +†subdēfĭcĭo, 3. мало-помало изнемоћи. + + +subdiffĭcĭlis, adj. потежак, нешто тежак. + + +subdiffīdo, 3. нешто малоне поверавати, подозревати. + + +subdĭtīcĭus, adj. (subdo) (Plaut.), подметнут, неистинит. + + +subdĭtīvus, adj. (subdo) = subditicius. + + +subdĭto, 1. (intens. од subdo) = појачано subdo. + + +subdĭū, adv. по дану, дању. + + +subdo, dĭdi, dĭtum, 3. 1) подметнути, подложити, подставити и сл.: subdere ignes; s. pugionem pulvino; *s. se aquis, заронити у воду; s. calcaria equo, обости коња. Често trop. а) s. faces irae, подстакнути гнев; s. ignem et materiem seditioni, подстицати буну; s. stimulos animis, духове још већма раздражити; s. alci spiritus, улити ком слободу; б) потчинити, подвргнути: ut imperio feminae subderentur; в) изложити, оставити: s. rem casibus. — 2) наместо другог поставити, заменити: s. alqm in locum alcjs или †s. alqm alci. Отуда = што лажно за истинито издавати, подметнути: s. filium; reos; majestatis crimina subdebantur. + + +subdŏcĕo, 2. уз кога другога (као помоћник) поучавати кога. + + +subdŏlē, adv. (subdolus), мало лукаво, подмукло. + + +subdŏlus, aāj, (понајвише предкл. и касно), 1) нешто лукав, подмукао. 2) варљив: forma loci. + + +subdŏmo, 1. укротити, надвладати: alqm. + + +subdŭbĭto, 1. мало се сумњати, двоумити. + + +subdūco, duxi, ductum, 3. 1) вући горе, уздигнути: s. rem sursum; s. tunicas; vultum subducere, дићи нос. Напосе term. t. s. naves, лађе на обалу извући. 2) одвести, удаљити: s. milites ex postrema acie in primam. Отуда тајно узети, одузети, однети и сл.: s. ensem capiti alcjs, извући мач испод чије главе; s. alqm manibus alcjs; s. alci anulum, украсти; s. se, измаћи, уклонити се, сакрити се; fons, subducitur, нестаје, хоће да пресуши; s. vela, скупити, смотати; oculis subduci, нестати. 3) trop. s. rationem (или calculos, summam), срачунати, направити рачун; размислити. + + +subductĭo, ōnis, f. (subduco), 1) извлачење бродова на обалу. 2) рачунање, састављање рачуна. + + +subdūrus, adj. нешто тврд. + + +sŭbĕdo, ēdi, ēsum, 3. од оздо подгристи, изглодати. + + +sŭbĕo, ĭi, ĭtum, īre, 4. 1) ићи под што или под чим, проћи кроз што, ући у што: s. sub falas; s. tectum; s. mucronem, трчати под мач; s. jugum, савити врат под јарам; *s. paludem, потонути у бару. Отуда а) подврћи се под какав терет: s. onus; *s. feretro, сагнути се под; s. currum, упрегнути се у кола. Отуда trop. подврћи се чему, примити се чега, претрпети, подносити, издржати што: s. pericula; laborem; dolorem; contumelias; invidiam; б) s. sermonem, постати предмет равговора; в) *Alba subit Latinum, дође под власт Латинову. 2) горе се дизати, узлазити: herba subit, расте; Nox subit orbem medium, поноћ настаје. 3) долазити (коме близу), примицатџ се, приближавати се: luna subit sub orbem solis, стане пред сунце (о месецу); s. muros, доћи под сами зид; s. ad hostes; ad urbem. Отуда а) *привући се, увући се куда: s. thalamos; cavum; б) узастопце за ким ићи: pone subit conjux, за мном иђаше жена. Отуда = доћи на чије место, заменити, сменити кога: primae legioni subit tertia; s. in locum alcjs; в) trop. ва) неприметно доћи, докрасти се: sopor subit lumina fessa, сан се докраде до уморних очију; poenitentia subit regem = краљ се почне кајати; вб) пасти на ум, доћи на памет: cogitatio subit animum; omnia reminiscimur personaeque subeunt, свега се сећамо а и особе нам дођу на памет; impers. subit, quid sim, пада ми на ум шта сам; subit, eam illud fecisse, да је она то учинила. + + +sūbĕr, ĕris, n. плуто, плута (Quercus suber L.). + + +subf- в. suff-. + + +†subflāvus, adj. жућкаст, плав. + + +†subfuscus, adj. загасит, мало мрк, црномањаст. + + +subg- в. sugg-. + + +subgrandis, adj. повелик. + + +†sŭbhaerĕo, 2. бити прилепљен; налазити се: s. in suspitione. + + +sŭbhorrīdus, adj. нешто суров, неотесан. + + +sŭbĭcĭo в. subjicio. + + +sŭbĭgĭto, 1. (sub-agito), опипавати, облежати. + + +sŭbĭgo, sŭbēgi, sŭbactum, 3. (sub-ago), 1) увис или уопште напред терати, гонити, водити: s. lembum flumine adverso remigiis, чамац уз воду терати веслима; s. sues in silvam, свиње у шуму; *s. cervicem, савити врат под јарам. 2) trop. а) кога на што приморати, приволети, склонити: s. hostes ad (in) deditionem; metu subactus; subegit eos frumentum praebere; и (Plaut.) s. alqm ut illud faciat; б) обрадити, оправити: s. segetem; agros; glebas aratris; s. farinam, месити; s. pellem, кожу чинити; *s. opus digitis = прести; s. secures in cote, оштрити; trop. s. ingenium, образовати; в) укротити, покорити, подјармити, надвладати: beluam; Galliam; nationes; pontum remis, возити, веслати; aquila subigit anguem. + + +sŭbimpŭdens, ntis, adj. нешто безобразан. + + +sŭbĭnānis, adj. нешто празан. + + +sŭbindĕ, adv. 1) одмах затим: s. aliud bellum oritur. 2) по више пута, једно за другим: spolia capta s. remittebant; illud s. jactabat. + + +sŭbindo, —, —, 3. још додати. + + +sŭbinsulsus, adj. мало бљутав, неслан. + + +sŭbinvĭdĕo, 2. нешто завидети: alci. + + +sŭbinvīlto, 1. испод руке позвати: s. alqm ut etc. + + +sŭbinvīsus, adj. нешто мрзак. + + +†sŭbinjectus, adj. доле примакнут; manus. + + +sŭbīrascor, dep. 3. нешто се срдити: alci; a и rei alci, због чега: s. brevitati literarum. + + +sŭbĭrātus, adj. нешто срдит. + + +sŭbĭtārĭus, adj. (subitus), изненадан, нагло учињен: exercitus s., војска на брзу руку скупљена; aedificium s., брзо саграђена. + + +sŭbĭtō, adv. (subitus), изненада, напрасно, брзо, хитно (супротно спремању; пор. repente): s. dicere, сместа, без спремања. + + +sŭbĭtus, adj. (subeo), напрасан, изненадан, неочекиван (пор. repentinus): s. bellum; s. tempestas; mors; s. miles (Tac.) = subitarius; praeda s., изненада добивен; oratio s., без спремања говорена; consilium s., брзо смишљен. Отуда subst. sŭbĭtum, i, n. изненађење, неочекивани догађај. terreri subitis; subita belli; ss. rerum; sive meditata sive subita proferret, било да говори спреман, било изненада. + + +†subjăcĕo, jăcŭi, — 2. 1) лежати, бити под чим: vestibulum subjacet fenestris; mare subjacens. 2) trop. бити потчињен чему: rei alci. + + +subjectē, adv. али само у sup. (subjectus), понизно: demississime et subjectissime. + + +subjectĭo, ōnis, f. (subjicio), 1) стављање, постављање под: s. rerum sub aspectum, пред очи стављање. 2) подметање: testamenti. 3) term. t. у реторици, а) кад беседник сам ставља питање и сам на њ одговара; б) додато објашњење. + + +subjectissĭmē в. subjecte. + + +*subjecto, 1. (intens. од subjicio), 1) подметати, турити под што: nianus. 2) придодати: stimulos alci. 3) одоздо увис бацати: nigram arenam. + + +subjector, ōris, m. (subjicio), који подмеће: s. testamentorum. + + +subjectus, adj. с comp. и sup. (part. од subjicio), 1) који покрај чега лежи, граничи с чим; campus s. viae; rivus s. castris; locus s. aquiloni, место што лежи према северу. 2) потчињен, подложан: nulli est naturae oboediens aut subjectus deus; особ. *† subst. subjecti, ōrum, m. поданица. + + +subjĭcĭo (sŭbĭcĭo), jēci, jectum, 3. (sub-jacio) 1) подбацити, подметнути, подложити: s. iguem aedibus, запалити кућу; s. ova gallinis; epistulam sub pulvinum; luna subjicit se sub orbem solis. Отуда А) уопште што чему примаћи, близу чега поставити и сл.: s. castra urbi, утаборити се одмах до вароши; s. legiones castris, поставити легије одмах до стана. Отуда trop. а) s. rem oculis или sub oculos (aspectum), пред очи ставити, видљивим учинити; res subjecta sensibus или sub sensus, која се чулима може осетити; б) s. sibi alqd, нешто себи пред очи ставити. Б) trop. а) потчинити, покорити: s. se imperio alcjs или sub potestatem alcjs; subjectus alci; parcere subjectis et debellare superbos; б) изложити: s. domum periculo; s. navigationem hiemi, изложити опасностима зимским; s. terram ferro, обрађивати, орати; в) s. rem voci praeconis и кадшто само subjicere = дати на продају; г) подредити (као делове цедини, или засебно општему): sub metum subjecta sunt pigritia, pudor etc, у страх спадају леност итд.; formae quae cuique generi subjectae sunt, облици што спадају у сваки род; s. imitationem arti, бројити међу вештине. В) на чије место ставити: s. copias integras vulneratis, ставити неповређене чете наместо рањених. Напосе а) у говору или писму додати, придодати: s. narrationem prooemio; s. rationem; responsum; отуда и = одговорити: s. alci pauca; б) trop. што лажно подметнути: testamentum. Г) кога (у злој намери) подметнути, подговорити, наговорити: Metellum; testem; petitorem. Д) коме што додати, пружити: s. alci gladium; librum alci. Отуда trop. а) улити, дати; s. alci spem; б) на руку учинити, дати, помоћи, пришаптати, казати: s. alci quid dicat, пришаптати ком шта да каже; s. alci certiora consilia, дати ком поуздане савете; subjice tibi ea, промисли се о томе. — 2) (ретко) од доле увис бацити, горе примаћи: subjiciunt regem in equum, посаде краља на коња; *s. corpora saltu in equos, поскакати на коње. + + +subjungo, junxi, junctum, 3. 1) сајузити с чим, додати: s. librum epistulae alcjs; preces. 2) *†упрегнути, запрегнути: tigres curru. 3) подјармити, покорити, потчинити: s. urbem sub imperium populi Romani; *sibi res, non se rebus subjungere. + + +sublābor, lapsus sum, dep. 3. 1) пасти, срушити се: aedificia vetustate sublapsa; trop. spes retro sublabitur, губи се. 2) *неприметно увући се: lues. + + +sublātē, adv. с comp. (sublatus), 1) охоло, поносито: sublatius dicere. 2) узвишено. + + +sublătĭo, ōnis, f. (tollo), 1) подизање, напосе s. pedis, мах горе (arsis; opp. positio); trop. s. animi, узвишивање. 2) укидање: s. judicii. + + +sublātus, adj. с comp. (part. од tollo), поносит, охол: animus; sublatus victoriā, због победе. + + +sublecto, 1. (sub и lacto) (Plaut.) мамити, ласкати, варати: os. + + +sublĕgo, lĕgi, lectum, 3. 1) одоздо купити: quodcunque inutile esset (о робу који је морао покупити остатке од ручка). 2) (предкл.) потајно узети, украсти: liberos. Отуда *= вребати, прислушкивати; alcjs sermonem. 3) на чије место изабрати: s. alqm in locum alcjs. + + +sublestus, adj. (предкл.) слаб, мален: vinum; trop. fides. + + +sublĕvātĭo, ōnis, f. (sublevo), олакшање, олакшица. + + +sublĕvo, 1. 1) подићи, усправити: alqm ad pedes stratum; s. se, подићи се, устати; jubis sublevatus, држећи се за гриву. 2) trop. а) кога у беди или опасности потпомагати, тешити, храбрити и сл.: defendere et s. alqm; s. oppidanos re frumentariā, помагати храном; б) олакшати, умањивати, сноснијим учинити: fortunam; calamitatem; inopiam; pericula; s. odia; в) помоћи, потпомоћи: fugam alcjs. + + +sublĭca, ae, f. у земљу забијена греда, колац, дирек, особ. за подупирање моста. + + +sublĭcĭus, adj. (sublica), на гредама, дрвени: pons sublicius (име једнога моста у риму). + + +sublĭgācŭlum, i, n. и †sublĭgăr, gāris, n. (subligo), прегача, кецеља (за покривање тајних удова). + + +sublĭgo, 1. (понајвише *), подвезати, одоздо везати, припасати: ensem lateri atque umeris s.; s. clipeum sinistrae. + + +sublīmĕ, adv. с comp. (sublimis), високо, увис, на висини; ferri; volare; †in sublime. + + +sublīmis (предкл. и sublīmus), adj. с comp. и sup. 1) висок = који се у ваздуху налази, заузимајући високо место, а да се сам не дотакне земље (пор. alcus, celsus, arduus): rapere (arripere) aliquem sublimem, на леђима однети кога; arma sublimis, увис подигнуто; abiit sublimis, пошао је к небу; s. in equo, јашући; s. curru, возећи се; *sublimi feriam sidera vertice, главом ћу се дотаћи звезда (као вршак славе). Отуда а) †subst. sublĭmē, is, n. ваздух; б) trop. узвишен, висок, велик, који на велико тежи и сл.: mens; homo, чије се мисли управљају само на велико и узвишено; често о говорнику или о говору: orator; sublime genus dicendi; s. oratio. 2) (ретко, и *) = altus, висок: columna; mons. + + +†sublīmĭtās, ātis, f. (sublimis), 1) висина: corporis. 2) trop. узвишеност, величина и сл.: s. animi; s. et splendor narrandi. + + +*†sublīmĭtĕr, adv. с comp. (sublimis), 1) високо, у висину, на висини. 2) узвишено. + + +sublīmo, 1. (sublimis) (касно), узвисити. + + +sublīmis (предкл. и sublīmus), adj. с comp. и sup. 1) висок = који се у ваздуху налази, заузимајући високо место, а да се сам не дотакне земље (пор. alcus, celsus, arduus): rapere (arripere) aliquem sublimem, на леђима однети кога; arma sublimis, увис подигнуто; abiit sublimis, пошао је к небу; s. in equo, јашући; s. curru, возећи се; *sublimi feriam sidera vertice, главом ћу се дотаћи звезда (као вршак славе). Отуда а) †subst. sublĭmē, is, n. ваздух; б) trop. узвишен, висок, велик, који на велико тежи и сл.: mens; homo, чије се мисли управљају само на велико и узвишено; често о говорнику или о говору: orator; sublime genus dicendi; s. oratio. 2) (ретко, и *) = altus, висок: columna; mons. + + +sublingĭo, ōnis, m. (sub-lingo) (Plaut.) подлизалац, чанколиз: s. coqui, куварово слушче, помоћник. + + +sublĭno, lēvi, lītum, 3. (предкл. и sublĭnĭo, 4.). одоздо намазати, подмазати; trop. (Plaut) s. os alci = преварити. + + +sublĭno, lēvi, lītum, 3. (предкл. и sublĭnĭo, 4.). одоздо намазати, подмазати; trop. (Plaut) s. os alci = преварити. + + +*†sublūcĕo, luxi, —, 2. одоздо сјати; violae; crepuscula. + + +sublŭo, lŭi, lūtum, 3. одоздо прати; тећи покрај чега: flumen subluit montem. + + +*sublustris, adj. (sub-lux), нешто видан, јасан, светао: nox; umbra. + + +subm- в. summ-. + + +submĕrus, adj. (Plaut.), скоро чист, мало помешан: vinum. + + +submĭnĭa, ae, f. (Plaut.), неко женско одело. + + +submŏlestē, adv. потешко: te non esse Romae s. fero, доста ми је неповољно што ниси у Риму. + + +submŏlestus, adj. потежак, прилично незгодан. + + +submŏrōsus (summorosus), adj. нешто зловољан: submorosa ridicula. + + +*†subnascor, nātus sum, nasci, dep. 3. 1) одоздо израсти, произрасти: herba. 2) мало-помало нарасти: aqua. + + +subnĕgo, 1. по нешто одрећи, отказати, не одобрити: alci alqd. + + +subnexto, nexŭi, nexum, 3. 1) подвезати, скопчати, свезати: cingula mammae; velum antennis; vestem. 2) trop. додати, приложити: illam fabulam. + + +subnĭgĕr, gra, grum, adj. (предкл. и касно), црнкаст. + + +subnīsus или subnixus, part. од неупотр. subnitor, 1) упрт, ослоњен на што: *solio subnixa; mentum mitrā subnixus, подвезан. 2) trop. који се на што ослања, у што узда: auxiliis; victoriā; и само animus s., пун поуздања, који пркоси. + + +subnīsus или subnixus, part. од неупотр. subnitor, 1) упрт, ослоњен на што: *solio subnixa; mentum mitrā subnixus, подвезан. 2) trop. који се на што ослања, у што узда: auxiliis; victoriā; и само animus s., пун поуздања, који пркоси. + + +†subnōto, 1. 1) потписати: nomina; libellos. 2) доле прибележити, записати што: haec subnotat. 3) забележити, приметити: verba; alqm vultu digitoque s., гледати кога и прстом га показивати. + + +*subnŭba, ae, f. (sub-nubo), наложница; супарница у љубави. + + +subnūbĭlus, adj. нешто наоблачен, мутан: nox. + + +sŭbo, 1. (sus) o животињама, а особ. о крмачама, букарити се, водити се, терати се; презорно и о женама. + + +sŭbobscoenus (subobscenus), adj. нешто гадан, ружан. + + +sŭbobscūrus, adj. нешто мрачан. + + +sŭbŏdĭōsus, adj. нешто мрзак. + + +sŭboffendo, 3. нешто се замерити: apud alqm. + + +sŭbŏlĕo, 2. заударати, мирис од себе дати; само impers. subolet mihi или само subolet = примећујем, намирисао сам. + + +sŭbŏles, is, f. (правилније него sŏbŏles, јер од sub-olesco), упр. прираштај, 1) о биљкама, подмладак, младица, грана. 2) trop. о људима и животињама. а) collect. = племе, род, лоза, нараштај: s. stirpis; s. juventutis, омладина што доспева; s. militum, подмладак војнички; propagare subolem, наставити племе; s. gregis, младе, младунче; б) о људна, потомак, подмладак, дете: suscipere subolem de alqo. + + +sŭbŏlesco, 3. (ретко), прирасти: juventutem frequentiorem subolescentem. + + +sŭbŏrĭor, dep. 4. (предкл. и касно), произићи, постати. + + +sŭborno, 1. 1) кога чим, особ. кришом, опремити, снабдети: alqm pecuniā. 2) потајно на какво зло дело подбадати, подговарати: testem; accusatores; percussorem. + + +sŭbortŭs, ūs, m. (suborior) (Lucr.), поступни постанак. + + +subp- в. supp-. + + +subr- в. surr-. + + +subrancĭdus, adj. нешто ужежен, покварен. + + +subraucus, adj. нешто промукао. + + +†subrĕfectus, adj. нешто опорављен. + + +*†subrēmĭgo, 1. за ким или за чим веслати. + + +subrēpo в. surepo. + + +subrīdĕo, rīsi, rīsum, 2. смешити се. + + +subrīdĭcŭlē, adv. нешто смешно. + + +subrĭgo в. surgo. + + +subringor, —, —, 3. нешто се прћити, зловољан бити. + + +subrĭpĭo в. surripio. + + +subrŏgo в. surrogo. + + +subrostrāni, ōrum, m. (sub-rostra), људи што се увек око говорнице (rostra) врзу, беспосличари, бадаваџије. + + +*subrŭbeo, 2. нешто се црвенети. + + +†subrŭbĭcundus, adj. црвенкаст. + + +subrūfus, adj. (предкл. и касно), црвенкаст: homo, с риђом косом. + + +subrŭo, rŭi, rŭtum, 3. 1) одоздо рушити, поткопавати, подривати, обарати: arborem; muros. 2) trop. разорити, уништити: libertatem; animos militum muneribus, поколебати. + + +†subrustĭcē, adv. нешто сељачки, простачки. + + +subrustĭcus, adj. нешто простачки, незграпан. + + +†subrŭtĭlus, adj. црвенкаст: caput. + + +subscrībo, scripsi, scriptum, 3. 1) одоздо писати, доле написати, потписати: s. alqd statuae; s. alqd libello; s. exemplum literarum, на крају писма додати препис каквог другог писма; *si quaeret pater urbium subscribi, ако жели да се име његово као оца вароши доле на статује запише. 2) напосе као term. t. а) о цензору, узрок цензорскога укора (nota) под или уз име укоренога потписати или записати, забележити: s. causam; б) у каквој тужби ба) о правом тужиоцу, потписати: s. dicam alci или in alqm, предати тужбу на кога, тужити га; бб) о сатужиоцу, заједно потписати, бити друг у тужби; али †s. alci, потпомагати чију тужбу. Отуда trop. = пристајати, одобравати, потпомагати: s. odiis et accusationibus: orationi alcjs; бв) †уопште исправу потписати. 3) уопште записати, уписати, забележити: alqd. + + +subscriptĭo, ōnis, f. (subscribo), 1) потпис уопште. 2) напосе, а) s. censoria, примедба цензорова којом се објашњује за што је коме укор дан (в. subscribo 2. а); б) потпис тужиоца, писмена тужба; в) потпис сатужиоца, сатужба. 3) белешка, прибелешка, примедба. + + +subscriptor, ōris, m. (subscribo), 1) који заједно с тужиоцем потписује тужбу, сатужилац. 2) † који пристаје, одобрава. + + +subsĕcīvus или subsĭcīvus, adj. (subseco), доле одсечен: 1) као subst. subsĕcīvum, i, n. комад земље који при премеравању преостане. 2) trop. tempora subseciva, време што преостане од каквог рада; operae subsecivae, узгредни послови. + + +*†subsĕco, sĕcŭi, sectum, 1. доле одсећи, подсећи, подрезати; herbas falce; ungues ferro, сарезивати. + + +subsellĭum, ĭi, n. (sub-sella), клупа (испрва ниска), седиште. Особ. клупа у позоришту, у сенату и у судницама; отуда meton. = судови, парнице: homo a subselliis, који има много посла са судским стварима; habitare in subselliis, то исто. + + +subsentĭo, sensi, —, 4. испод руке дознати, опазити. + + +subsĕquor, sĕcūtus (sĕquūtus) sum, dep. 3. 1) узастопце за чим ићи, пратити: subsequi alqm ad fores; illas cohortes subsidiariae subsequuntur; hos motus gestus subsequi debet; subsequi omnibus copiis; favor militum subsequitur consilia ducis, наклоност војника сједињава се с намерама војводиним. 2) trop. пристати уз кога, поводити се за ким, управљати се по чему: s. Platonem; voluntatem alcjs. + + +subservĭo, 4. (Com.) intrans. служити, покоран, подложан, потчињен бити: alci; trop. у помоћ доћи: s. alcjs orationi. + + +subsĭcīvus в. subsĕcīvus. + + +subsĕcīvus или subsĭcīvus, adj. (subseco), доле одсечен: 1) као subst. subsĕcīvum, i, n. комад земље који при премеравању преостане. 2) trop. tempora subseciva, време што преостане од каквог рада; operae subsecivae, узгредни послови. + + +subsĭdĭārĭus, adj. (subsidium), што спада у резерву, помоћни, резервни: cohortes; acies; често subst. subsĭdĭārĭi, ōrum, m. резерва, помоћна војска. + + +subsĭdĭor, dep. 1. (subsidium), бити у резерви: longius s., бити подаље намештен. + + +subsĭdĭum, ĭi, n. (subsido), 1) војн. term. t. а) резерва, стражња војска, трећи убојни ред у римској војсци: legio in subsidio posita; neque certa subsidia collocari poterant; subsidia et secundam aciem adortus; impulsa frous prima et trepidatio subsidiis illata, сузбијен први убојни ред и застрашена стражња војска; б) војна, помоћ: alci s. ferre; summittit cohortes equitibus subsidio, пошље кохорте коњици у помоћ. 2) уточиште, прибежиште, заштита: otium est bellissimum s. senectuti; mare impetuosum et vix modicis navigiis pauca subsidia, мало места где се лађе могу на котви одржати. 3) помоћ, одбрана: sine vestro subsidio. 4) помоћно средство: subsidia industriae; his ego subsidiis ea sum consecutus etc. + + +subsīdo, sēdi, sessum, 3. 1) спустити се, сести, посадити се; elephanti clunibus subsidentes. Отуда а) заостати: s. in castris; б) стати, зауставити се: s. in via; †navis subsidit, наседа; в) чучнути и кога вребати: s. in loco iniquo; *s. alqm; pars militum subsedit in insidiis, наместили се у заседу. — 2) о стварима, спустити се, слећи се, пасти на дно: saxum subsidit; gravissimum quodque subsidit in amphora, све што је теже пада на дно; *flumina subsidunt, опадају; aqua subsidit, бистри се; valles ss., слежу се; undae ss., стишају се таласи; venti ss., престају дувати; ebur subsidit digitis, попушта, улекне се. Отуда trop. = умалити се, попустити, престати: impetus dicendi; vox. — 3) напосе о женској животињи кад се пари с мушком: subsidit mari. + + +†subsignāni, ōrum, m. (subsignum) (sc. milites), који су под заставом; одељење резерве, које се употребљавало за поткрепљење средњег дела војске. + + +subsigno, 1. (ретко), 1) написати, прибележити, у књигу увести: s. praedia apud censorem. 2) заложити: fidem suam. 3) ујамчити; alqd. + + +subsĭlĭo, lŭi или lĭi, —, 4. (sub-salio), скочити, увис поскочити: subsiluere canes. + + +subsisto, stĭti, —, 3. 1) стати, уставити се: s. in loco; in itinere; ad insulam. И о стварима = застати, престати: amnis; substiterunt lacrimae; clamor; substitit lingua timore, од страха запео језик. Отуда а) = бавити се, остати, боравити: ibi; intra tecta; б) у говору застати: s. in dicendo; в) заостати: equitum nomen subsistebat in turmis equorum publicorum; г) одолети, противити се: Hannibali atque ejus armis; ancorae subsistunt = још се чврсто држе. 2) кога или што зауставити, задржати, спречити: feras; hostem. + + +subsōlānus, adj. (sub-sol), који лежи према сунцу, источни: subst. (sc. ventus), источни ветар. + + +subsortĭor, dep. 4. жребањем још једанпут бирати: s. judices, судски term. t. наместо судија, одбачених од странака, бирати друге жребањем. + + +subsortītĭo, ōnis, f. (sub-sortior), 1) term. t. бирање судија накнадним жребањем (в. subsortior). 2) бирање грађана који ће добијати храну наместо умрлих. + + +†substantĭa, ae, f. (substo), 1) суштаство, суштина, биће: hominis; non habere substantiam, не бити. 2) укупно имање: s. facultatum; omnis s. paternorum bonorum. + + +substerno, strāvi, strātum, 3. 1) подастрети, подметнути: s. ulvam ovibus; verbenas; vivus substratus superincubanti, жив прострт под оним који је на њему лежао; s. brachia alci, подметнути руке под главу; *res substernit multas delicias, даје, пружа. Отуда trop. а) s. pudicitiam alci, изгубити невиност; s. rem publicam libidini suae, жртвовати државу својој похоти; б) подложити: omne corporeum animo. 2) посути, покрити чим: s. nidos mollissime. + + +substĭtŭo, substĭtŭi, substĭtūtum, 3. (sub-statuo), 1) ставити, метнути под што; само trop.: s. alqm crimini, изложити; s. alqd oculis, ставити себи што пред очи. 2) поставити место кога или чега, заменити другим: s. alqm in locum alcjs; s. aliam tabulam pro illa; s. alqm fratri; s. hos libros illis; особ. s. heredem (alci), кога поставити другим наследником. + + +substo, —, —, 1. intrans. 1) † бити под чим, при чему или у чему, налазити се: dolor substat, осећа се бол. 2) (Com.) одолевати, одупирати се: metuo, ut substet hospes. + + +*†substrictus, adj. с comp. (part. од substringo), узак, танак, тесан, мршав: crura; ilia. + + +*†substringo, strinxi, strictum, 3. оздо свезати, подвезати: s. crinem nodo; caput equi loro altius s. Отуда а) s. aurem, ћулити уши; б) trop. = ограничити, скратити: s. effusa (n.), скратити оно што је опширно (у говору). + + +substructĭo, ōnis, f. (substruo), подзиђивање, темељи, зидине: theatrum substructionibus maximis; maxima esse debet cura substructionum, о темељу се ваља поглавито старати. + + +substrŭo, struxi, structum, 3. 1) оздо градити, подзиђивати, темељ каквој згради положити: s. fundamentum; Capitolium substructum lapide quadrato, коме је темељ од четвороугла камена. 2) = поставити, калдрмисати: s. vias glareā. + + +†subsultim, adv. (subsilio), поскакујући: s. decurrere. + + +subsum, —, —, subesse, 1) бити под чим: lingua subest palato; sol subest oceano. 2) бити близу, надомак: taberna subest; templa subsunt mari. Отуда и о близини у времену: nox; hiems subest. 3) trop. а) бити у чему, налазити се; aliqua fraus subest, има ту неке варке; nulla suspitio subest in illa re; nihil doli subest; nulla subest causa quare etc., нема никаква узрока да итд.; si ulla spes subest; б) *подложан бити: amica suberit notitiae tuae = бићеш о свему извештен што се твоје пријатељице тиче. + + +*subsŭo, —, sūtus, 3. (употребљава се само у part. perf. pass.), подшити, опточити: vestis subsuta institā, са рубом на хаљини (тако су се носиле римске госпође, матроне). + + +subtēmĕn, ĭnis, n. (м. subteximen од subtexo), 1) поучица у ткању. 2) meton. ткање или предиво и уопште пређа, конац, жица: nere s. tenue; trop. о концу што су га Парке преле. + + +subtĕr (sub), I. praep. с acc. и (*ретко) abl. под, испод: cupiditatem s. praecordia locavit; s. murum hostium; *s. densā testudine. — II. adv. доле, оздо: quae supra et subter sunt. + + +subtercŭtānĕus, adj. (subter и cutis) (ретко), под кожом, поткожни: morbus, водена болест. + + +subterdūco, duxi, —, 3. (Plaut.), уклонити: s. se alci, умаћи од кога; si tempus subterduxerit se occasioni, ако околности не допусте, користити се овом приликом. + + +subterfŭgĭo, fūgi, —, 3. потајно утећи, побећи, умаћи: is hodie subterfugit; s. periculum; poenam; vim criminum. + + +subterlābor, lapsus sum, dep. 3. 1) доле или под што падати, испод чега тећи: flumen subterlabitur muros, тече испод зидова. 2) умакнути, утећи. + + +subtĕro, trīvi, trītum, 3. (предкл. и касно), 1) доле трти, отрти: pedes; ungulas. 2) сатрти: subtritae paleae. + + +subterrānĕus, adj. (subterra), подземни, подземаљски. + + +subtexo, texŭi, textum, 3. 1) под што ткати, податкати = под или пред што навући: s. nubes soli. Отуда а) особ. у говор уткати, уплести, додати: subtexit fabulae huic legatos interrogatos esse, додаје овој причи да су посланици били питани; б) писмено сложити, саставити: carmina; originem familiarum. 2) као каквим ткањем одоздо превући, застрети: s. coelum fumo; nubila subtexunt coelum. + + +subtīlis, adj. с comp. и sup. (скраћено од subtexilis од subtexo) (упр. танко ткан, танко преден), 1) фин, танак, ситан: filum; arundo; acies gladii; corpus. 2) trop. а) (ретко) у погледу на спољашња чула, фин, нежан: subtile palatum; б) укусан, оштроуман: judicium; definitio; judex; в) основан, разложит, тачан: epistula; descriptio; г) о говору, разложит, правилан; још чешће прост, без накита, природан (а уз то леп): oratio s. et pressa; genus dicendi subtile, epistulae subtiliores; Lysias subtilis scriptor et elegans. + + +subtīlĭtās, ātis, f. (subtilis), 1) финоћа, танкост, нежност. 2) а) фини осећај, укус, оштроумље; б) разложитост, основаност, тачност: s. disserendi; в) простота и природност израза: s. tuorum scriptorum; s. Lysiae. + + +subtīlĭtĕr, adv. с comp. и sup. (subtilis), 1) фино, нежно. 2) trop. а) укусно, оштроумно; б) темељито, тачно; в) просто у изразу, природно: scribere; dicere. + + +subtĭmĕo, 2. побојавати се; с ne: numquid subtimes ne ad te hoc crimen pertinere videatur, можда се побојаваш да како тебе не окриве због овог дела? + + +subtrăho, traxi, tractum, 3. 1) испод чега извући; subtractus Numida mortuo superincubanti Romano vivus; s. aggerem cuniculis = кроз лагуме извлачити земљу испод насипа; s. colla jugo; *solum subtrahitur. море се улеже под лађом. 2) тајно или мало-помало одвући, одмакнути, удаљити и сл.; s. milites a dextro cornu; s. oculos, одвратити; s. se или само subtrahere, повући се; repente interdiu vel noctu subtrahebat, изненада се удаљавао дању или ноћу. Отуда уопште а) опростити, ослободити кога од чега: s. alqm judicio; s. illos irae militum; б) одузети, отети што од кога, ускратити коме што: s. cibum alci; в) s. nomen, прећутати; s. alqm, не спомињати; verbum, изоставити; s. se, не примати се јамства. + + +subtristis, adj. (предкл.), нешто жалостив. + + +subturpĭcŭlus, adj. (dem. од subturpis). + + +subturpis, adj. нешто ружан, срамотан. + + +subtŭs, adv. (sub) (ретко, понајвише предкл.), доле, оздо, испод. + + +*subtūsus, adj. (sub-tundo), нешто бијен: subtusa genas. + + +sŭbūcŭla, ae, f. (као од неког глагола sub-uo, чему одговара exuo, induo), доња мушка хаљина, туника, отприлике = кошуља. + + +sūbŭla, ae, f. шило; prov. subulā excipere leonem = велику опасност без довољне одбране дочекати. + + +Sŭbūra, ae, f. најживља улица у Риму, где се продавало поврће и друге ствари за јело, где беху крчме и станови блудница. Отуда Sŭbūrānus, adj. + + +sŭburbānĭtās, ātis, f. (suburbanus), близина града (Рима). + + +sŭburbānus, adj. који лежи близу града (особ. Рима): ager; regio Italiae; peregrinatio suburbana, путовање по околини Рима. Често subst. а) sŭburbānum, i, n. пољско добро близу Рима; б) sŭburbāni, ōrum, m. становници из околине Рима. + + +sŭburbĭum, ĭi, n. (sub-urbs), предграђе. + + +sŭburgĕo, 2. тискати, терати куд, пригонити: s. proram ad saxa. + + +†sŭbūro, (ussi), ustum, 3. опалити, опрљити, осмудити: crura. + + +subvectĭo, ōnis, f. (subveho), довожење, довоз: tarda frumenti s. + + +*†subvecto, 1. (intens. од subveho), доносити, довозити: alci alqd. + + +subvĕho, vexi, vectum, 3. 1) од оздо, тј. уз воду довозити или доносити: s. frumentum Arari flumine; lembis subvehi flumine adverso, возити се уз воду. 2) уопште доносити, довозити: commeatum; *matrum caterva subvehitur ad arces, вози се горе у град. + + +subvĕnĭo, vēni, ventum, 4. 1) у помоћ доћи, притећи; уопште припомоћи; s. alci; patriae; filio circumvento, опкољеном сину; s. saluti remediis, здрављу лековима; s. huic meae sollicitudini, у овој мојој бризи. 2) бити од помоћи од чега, лечити: morbo; gravedini; his tam periculosis rebus. + + +subvento, 1. (Plaut.), журити се у помоћ: subventa mihi. + + +subvĕrĕor, ēri, dep. 2. побојавати се. + + +subverso, 1. (Plaut.), превалити, оборити, срушити, упропастити: alqm. + + +†subversor, ōris, m. (subverto) рушитељ, упропаститељ: suarum legum. + + +subverto (subvorto), verti (vorti), versum (vorsum), 3. 1) оборити, превалити: statuam; mensam. 2) trop. оборити, уништити, порушити; domum Crassorum; leges; avaritia subvertit fidem. + + +subvexus, adj. (part. од subveho), стрменит, врлетан, узбрдит. + + +subvŏlo, 1. полетети, узлетети, летети увис: avis; *numerusque ex agmine major subvolat; rectis lineis in coelestem locum. + + +*subvolvo, 3. ваљати горе, узваљати: manibus saxa. + + +subvultŭrĭus, adj. нешто налик на јастреба. + + +succēdānĕus (succīdānĕus), adj. (succedo) (предкл. и касно), који долази после кога или на чије место, заступни: hostia, животиња што се коље на жртву место друге ако код пређашње нису били повољни знаци. + + +succēdo, cessi, cessum, 3. (sub-cedo), 1) ићи под што: succedere tecto et umbrae; s. tectum; *s. tumulo terrae = бити укопан. Отуда trop. = подложити се, подвргнути се: oneri; dominationi. 2) *ићи горе, узлазити, пењати се: ad superos; coelo. 3) долазити до чега, напосе као војн. term. t. — примицати се чему: s. sub montem; s. ad castra hostium; s. moenibus; (ретко) s. portas, murum. Отуда trop. = за руком поћи, успевати, напредовати: res, negotium succedit; често impers. succedit mihi, иде ми за руком; каже се и succedit facinori, coeptis, дело, подузетак успева. 4) долазити за ким, на чије место, сменити, наследити кога: s. alci; s. in locum alcjs; s. in paternas opes, наследити очино благо; s. in stationem, сменити кога на стражи; s. in pugnam, ући у битку смењујући другога; quum tibi successum esset, пошто си добио наследника. Напосе = ићи за ким у времену или у чину: aetas succedit aetati: voluit eum de provincia depellere et ipse ei succedere. + + +succendo, di, sum, 3. (sub-candeo), 1) одоздо запалити, потпалити, поджећи (пор. accendo, incendo): aggerem; urbem; rogum. 2) trop. страсно распалити, раздражити; понајвише у part. succensus (amore, irā, распаљен љубављу, гневом). + + +succēno, 1. (sub-ceno), одоздо појести. + + +succensĕo, censŭi, censum, 2. (succensus, в. succendo), љутити се, гневити се, срдити се (пор. irascor, stomachor): s. alci, на кога; s. alqd, због чега; — са quod: non esse militibus succensendum quod etc, да се не треба љутити на војнике што итд.; — с acc. c. inf. quis tandem succenseat milites nos, esse, nou servos vestros? + + +succentŭrĭo1 (sub-centurio), 1. (предкл.), као заменика у центурију уврстити: succenturiatus in insidiis ero, као резерва, помоћник. + + +succentŭrĭo2 (sub-centurio), ōnis, m. потцентурион. + + +successĭo, ōnis, f. (succedo), долажење на чије место; последовање у служби, у наследству, наследство: s. in locum Antonii; s. imperii, у заповедништву над војском. + + +successor, ōris, m. (succedo), наследник, прејемник: alcjs; s. studii, у ком занимању. + + +successŭs, ūs, m. (succedo), 1) долажење, примицање; hostium. 2) †ток, течај: s. temporis. 3) добар успех, напредовање: s. rerum; successus prosperi. + + +succīdĭa, ae, f. (succīdo1), сланина, шунка са сланином. + + +succīdo1, cīdi, cīsum, 3. (sub-caedo), подрезати, подсећи: s. arborem; frumenta; femora alci; crura equis. + + +succĭdo2, cĭdi, —, 3. (sub-cado) (понајвише *†), клонути, доле пасти: genua inediā succidunt; aegri succidimus; trop. mens succidit. + + +*succĭdŭus, adj. (succĭdo2), који пада, клеца: poples. + + +succingo (sub-cingo), cinxi, cinctum, 3. 1) *потпасати, подвезати: tuicas. Тако особ. part. succinctus, а) који је задигао хаљину, потпасан: Diana; *pinus succincta comas, бор са голим стаблом, а само на врху лиснат; б) готов, спреман. — 2) оздо опасати; често се каже succinctus gladio; *Scylla feris atram canibus succingitur alvum, опасана дивљим псима. Отуда уопште = опколити, оружати, снабдети, оградити: s. se canibus; succinctus armis; Carthago succincta portubus. + + +succĭno, —, —, 3. (sub-cano), уза што певати; trop. пристајати, слагати се: succinit alter; agricultura succinit pastorali vitae. + + +succĭpĭo в. suscipio. + + +succlāmātĭo, ōnis, f. (succlamo), узвикивање, довикивање. + + +succlāmo, 1. (sub-clamo), узвикивати, довикивати (да се изјави допадање или недопадање): alci; alqd; impers. succlamatum est. + + +†succoeno в. succeno. + + +succollo, 1. (sub-collum) (предкл. и касно), упртити на врат, на рамена: alqm. + + +succontŭmēlĭōsē (subcont.), adv. нешто погрдно. + + +succresco (sub-cresco), crēvi, crētum, 3. 1) од оздо рати: succrescit ab imo cortex. 2) дорасти, узрасти: per seque vident succrescere vina; s. gloriae seniorum, узрасти угледајући се на старије. + + +succumbo, cŭbŭi, cŭbĭtum, 3. (sub-cubo). 1) пасти, срушити се: *victima succumbens ferro; oculi succumbunt, склапају се; — лећи, пасти у постељу (о болесницима): tandem Nolae succubuit. 2) trop. подлећи, побеђен бити, покорити се, попустити и сл.: orator succumbit philosopho; s. alci; somno; oneri; fortunae; inimico; s. labori, не моћи труд издржати; s. tempori, владати се према околностима; precibus, попустити; s. culpae, згрешити. + + +succurro, curri, cursum, 3. (sub-curro), 1) (Lucr.) трчати под што: tempore eo corpus aliud lunae succurrere non potest. Отуда trop. = подвргнути се чему, примити се чега, на се узети што: s. et subire. 2) у помоћ притећи, помагати: s. alci laboranti; oppido. Отуда = помоћи, користити: tantis malis haec subsidia succurrebant. 3) пасти на ум, сетити се: ut quidque succurrit, што год падне на памет; multa succurrunt, quae dicerentur, много шта долази на памет што би требало казати. + + +succus, в. sucus. + + +succussŭs, ūs, m. (succutio) (предкл.), дрмање, потрес. + + +succustōs (sub-custos), ōdis, m. подчувар, подстражар. + + +*†succŭtĭo, cussi, cussum, 3. (sub-quatio), од оздо потрести, уздрмати: equorum vis succutit currum; succutĕre mare, узбуркати. + + +sūcĭdus (succidus), adj. (sucus) (предкл. и касно), сочан, једар; trop. mulier sucida, пуна, снажна. + + +sucingŭlum, i, n. (sub-cingulum), појас, пас. + + +sūcĭnum (succinum), i, n. (sucus), јантар, ћилибар, в. electrum. + + +sūco (succo), ōnis, m. (sugo) (предкл.) сисач, који сиса; trop. крвопија, лихвар, каматник, зеленаш. Sucro, ōnis, m. 1) река у провинцији Hispania Tarraconensis, сад Хукар (Xucar). 2) варош на ушћу те реке. Отуда Sucrōnenses, ĭum, m., становници сукронски. + + +sŭcŭla, ae, f. 1) dem. од sus, крмачица. 2) у plur. suculае = превод грчке речи ὑάδες (звездано јато). 3) витао. + + +sūcus (succus), i, m. (sugo), 1) сок, природна влага у биљкама и животињама: s. quo alimur; stipes ex terra trahit sucum; corpus plenum suci = једро, бујно. Отуда а) напитак, лек; б) свака густа течност: s. lactis; s. piscis; s. rosae, ружично уље; s. olivi, маст. — 2) trop. а) живост, свежина, једрина, снага; напосе о говору или о говорнику: s. et sanguis oratiouis; amisimus omnem sucum ac sanguinem civitatis; б) *= укус: ova suci melioris; piscis suco ingratus. + + +*†sūdārĭum, ĭi, n. (sudo), рубац за утирање зноја, марама. + + +†sūdātĭo, ōnis, f. (sudo), 1) знојење. 2) соба за знојење. + + +sūdātōrĭus, adj. (sudator од sudo) (предкл. и касно), што спада у знојење, знојни: unctio sudatoria. Отуда subst. sūdātōrĭum, ĭi, n. соба за знојење, купатило за знојење. + + +sŭdes (или sŭdis; у nom. sing. не налази се), is, f. 1) колац (мањи; пор. stipes, palus итд). + + +sūdĭcŭlum, i, n. (sudo) (Plaut.), рубац за зној: s. flagri (погрдно име некога роба). + + +sūdo, 1. 1) intrans. знојити се: s. et algēre. Отуда а) знојити се = мокар бити од чега: scuta sudant sanguine; litus sudat sanguine, плива у крви; б) *избијати, цурити с чега: balsama sudant ligno. в) trop. = јако се напрезати, трудити се, напињати се: s. pro communibus commodis. — 2) trans. а) знојећи се од себе дати, изнојити: quercus sudabunt mella; б) у зноју, с трудом зготовити, извршити, често у part.: multo labore Cyclopum sudatus thorax; в) знојем наквашен: vestis sudata. + + +sūdor, ōris, m. (sudo), 1) зној: simulacrum multo sudore manavit, много је зноја текло с кипа; *sudor manat ad talos. 2) *† уопште влага што тече као зној: s. picis; veneni; mellis. 3) trop. велики напор, труд, мука, ревност: res multi sudoris, што стаје много труда. + + +sūdus, adj. (se-udus), без влаге, сув; особ. о ваздуху, ведар, безоблачан, сув; subst. sūdum, i, n. ведро, суво време. + + +Suēbi (правилније него Suēvi), ōrum, m. Свеби (“Швабе”), велико германско племе на обалама Балтичкога мора, откуда се повукло на југ и запад. Отуда 1) Suēbus (Suēvus), као adj. “швапски”; subst. Suēba (Suēva), ae, f. „Швабица”. 2) Suēbĭa (Suēvia), ae, f. „Швапска" (земља). 3) Suēbĭcus (Suēvĭcus), adj. + + +suĕo (а и тросложно sŭĕo), —, —, 2. (Lucr.), имати обичај: dicere. + + +suesco, suēvi, suētum, 3. (sueo) (ретко), 1) intrans. навикнути се на што: militiae (dat.); отуда perf. suĕvi, навикао сам, вичан сам, имам обичај: quod suesti; suevi alqd facere. 2) trans. кога на што привикнути: suescere viros disciplinā et imperiis. + + +Suessa, ae, f. 1) S. Aurunca, стара варош у Кампанији. Отуда Suessānus, adj. — 2) S. Pometia, стара варош у Лацији. + + +Suessĭōnes, num, m. галски народ у околини данашње вароши Соасона (Soissons). + + +Suētōnĭus, име римскога племена. Најпознатији је Gajus Suetonius Tranquillus, секретар цара Хадријана, историјски писац (vitae duodecim imperatorum etc.). + + +suētus, adj. (part. од suesco), 1) чему вичан, привикнут на што: s. latrociniis; s. alqd facere. 2) чему је ко вичан, на што је привикнут, обичан: proelia sueta alci; suetum contubernium. + + +Suēv- в. Sueb-. + + +sūfes, ētis, m. (феничка реч “судија”), највиши поглавар у Картагини, суфет. + + +suffarcĭno, 1. (sub-farcio) (предкл. и касно), натоварити, напртити, накљукати; особ. part. suffarcinatus, натоварен. + + +suffĕro, —,—, ferre (облици sustŭli, sublātum долазе уз tollo), 3. (sub-fero), 1) (предкл.), под што носити, подметнути: sufferam ei meum tergum. 2) †sufferre se, дупке стајати. 3) trop. подносити, трпети, издржати: vulnera; laborem; s. poenas, supplicium, mulctam, поднети, трпети; s. sumptus, смагати; labores, издржати; *eum nec claustra nec custodes sufferunt, не могу га задржати. + + +†suffertus, adj. (sub-farcio), упр. накљукан, натрпан; — о гласу = пун: vox. + + +suffĭcĭo, fēci, fectum, 3. (sub-facio), I. trans. 1) од што поставити, метнути: sufficere opus, положити темељ згради; nebulae sufficiunt nubes (coelo), магле застру небо облацима; angues suffecti oculos sanguine, змије са закрвављеним и успаљеним очима; nubes suffecta sole, облак кроз који сунце просијава. Отуда *уопште на руку ићи, давати: s. alci alqd; s. alci animum, храбрити. 2) на чије место ставити, заменити: alios dentes; s. aliam ex alia prolem, накнадити; s. alqm consulem in locum alcjs и †alci, доцније именовати или поставити на чије место. — II. intrans. достати, довољно бити: quoad remiges sufficere poterant, докле су могли издржати; haec sufficiunt, ово је доста; sufficit dicere; res sufficit mihi; vires sufficiunt labori; s. cupiditati alcjs; plebs non sufiicit ad tributum; unus dux sufficit adversus quattuor populos; non sufficit umbo ictibus, не одолева ударцима. + + +suffīgo, fixi, fixum, 3. (sub-figo), 1) одоздо приденути, пришити, приковати, додати и сл.: s. alqm cruci или *in cruce или † in crucem, приковати, распети на крст; caput suffixum hastā, на копље набодена; columnam mento suffigit suo (Plaut.), подмеће стуб под браду = наслања главу на руку. 2) одоздо чим оковати, опточити: s. crepidas clavis, клинцима потковати; trabes auro, опточити. + + +*suffīmĕn, ĭnis, n. = suffimentum. + + +suffĭmentum, i, n. (suffio), кадило, кад, тамјан. + + +suffĭo, 4. (понајвише *†), кадити, окадити: suifire thymo, тамјаном; s. domum, окадити; s. se odoribus; *s. terram ignibus aethereis, грејати. + + +†sufflāmĕn, ĭnis, n., паочаница (чим се паочи точак); trop. = препона. + + +†sufflāmĭno, 1. (sufflamen) паочити, паочаницом спречавати: rotam; trop. задржавати, спречавати. + + +sufflo, 1. (sub-flo) (предкл. и касно), надувати, напирити: s. buccas sibi; trop. s. se alci, љутити се на кога; s. se (о жаби). Отуда part. sufflatus као adj. а) надувен, охол; б) љутит. + + +suffōco 1. (sub-fauces), угушити, задавити: alqm; vox suffocata, нејасан; s. urbem fame, морити глађу. + + +suffŏdĭo, fōdi, fossum, fodĕre, 3. (sub-fodio), 1) поткопати, подрити: muros. 2) доле пробушити, пробости: equos; ilia equo. + + +†suffossĭo, ōnis, f. (suffodio), поткопавање, подривање. + + +suffrāgātĭo, ōnis, f. (suf-fragor), гласање за кога, препорука за службу: s. consulatūs, препорука за конзулат; s. militaris (кад војници за кога гласају; s. urbana (кад престоница за кога гласа). + + +suffrāgātor, ōris, m. (suf-fragor), који за кога гласа, помагач (својим гласањем или мишљењем), присталица, приврженик. + + +suffrāgātōrĭus, adj. (suf-fragator), који се тиче гласања (за службу): amicitia, ограничено на гласање. + + +suffrāgĭum, ĭi, n. (од suf-fringo, и онда би значило „одломак од плоче, цреп“; или од sufflo, и онда би значило „повољно дување“, тј. усмено гласање за кога, као што би се онда и refragari морало изводити од reflare): 1) term. t. а) лас, гласање грађана у комицијама или судија при суђењу (без разлагања или доказивања; пор. sententia): dare, ferres, гласати; inire s., гласање отпочети, гласати; suffragii latio, гласање; s. it per omnes, сви гласају: centurias in s. mittere, пустити да гласају; centurias in s. revocare, позвати центурије да још једном гласају; creari suffragiis, добити службу гласањем; non prohiberi jure suffragii; testarum suffragia (остракизам у Атини); б) = право гласања: civis sine suffragio; dare s. alci. 2) trop. уопште пристајање, одобравање, повољан суд: concordi suffragio, једногласно; supplex populi suffragia capto. + + +suffrāgor, dep. 1. (suffragium), 1) term. t. за кога или што гласати, препоручивати кога за службу: alci. 2) уопште помагати, ићи коме на руку, радити по вољи, угађати коме, препоручивати кога: s. cupiditati alcjs; suffragante Theramene, помоћу, препоруком Тераменовом. + + +†suffrĭgĭdē (sub-frigide), adv. нешто хладно; trop. = нешто сувопарно, неслано. + + +suffringo, —, —, 3. (sub-frango), оздо пребити, поломити: talos; crura alci. + + +suffŭgĭo, fūgi, fŭgĭtum, 3. (sub-fugio), 1) intrans. бежати куд, побећи: in tecta. 2) trans. (предкл. и касно) побећи, утећи, умакнути: alqm; tactum manuum, од додира руку; ubi suffugit sensum angulus, пошто се измакао чулима = не опажа се. + + +*†suffŭgĭum, ĭi, n. (suffugio), 1) уточиште, прибежиште; nullum aut imbris aut solis s., ни од кише ни од сунца. 2) trop. помоћ, одбрана: quod unum urgentium malorum suffugium in tempus erat. + + +suffulcĭo, fulsi, fultum, 4. (sub-fulcio), 1) подупирати, подупрети: porticus suffulta columnis; trop. cibus suffulcit artus, крепи. 2) (Plaut.) као подупирач подметнути: s. columnam mento = наслонити главу на руку. + + +suffundo, fūdi, fūsum, 3. (sub-fundo), 1) подлити, лити под што; понајвише у pass.: sanguis cordi suffusus, што под срцем тече; aqua suffunditur per cuniculos, тече кроз подземне канале; aqua suffusa, водена болест, sanguis oculis suffusus, крв што је подишла под очи; rubor mihi suffunditur, црвеним. Отуда а) уопште улити, долити: s. mare vinis, морску воду у вино; merum in os; б) prov. s. aquam frigidam = кога најпре хвалити, а затим грдити. — 2) чим полити, залити, напунити, покрити и сл.: suffundere lumina rore = имати пуне очи суза; oculi suffunduntur, очи се муте; oculi suffusi cruore, закрвављене; lingua suffusa veneno, покривен једом; lacrimis oculos suffusa, са очима пуним суза; facies suffusa rubore, румено, поруменело; suffundi (ora) rubore, поцрвенети, поруменети; aether suffusus calore, топао угрејан ваздух; nebulae suffundunt coelum caligine, застру небо мраком; trup. animus nullā malevolentiā suffusus, без пакости. + + +suffūror, dep. 1. (sub-furor) (Plaut.), по мало красти. + + +suffuscus, в subfuscus. + + +suggĕro, gessi, gestum, 3. (sub-gero), 1) подметнути, подставити, под што положити: suggerere flammam costis aëni, наложити ватру под котао; trop. s. flammam et materiem invidiae criminibus suis, подгревати мржњу. 2) донети, набавити: s. tela alci; s. humum, нанети, нагомилати. Отуда а) додати, придати: s. ratiunculas huic sententiae; s. verba quae desunt; suggerebantur saepe damna, често су придолазиле; б) при набрајању за ким напоменути: Bruto statim Horatium; hos consules Quinto Fabio et Publio Decio; в) принети, дати: animalibus cibum; s. sumptus; г) trop. Druso ludus est suggerendus, Друза треба насадити, треба му подвалити; д) †световати, пришаптавати, наговарати: s. quaedam de utilitate rei publicae; suggerente conjuge, по женину наговору. + + +†suggestĭo, ōnis, f. (suggero), додавање. + + +suggestum, i. n. и suggestŭs, ūs, m. (suggero), 1) свако узвишено место, н. пр. седиште у позоришту. 2) особ. за јавне говоре (пред народом, у војничком стану итд.) начињено више место, трибина, говорница. + + +suggrandis (sub-grandis), adj. повелик. + + +suggrĕdĭor, gressus sum, dep. 3. (sub-gradior) (Tac), корачати према чему, примицати се: propius; особ. = непријатељски се примицати. + + +sūgillātĭo, ōnis, f. (sugillo) (понајвише †), упр. тучење до модрице, 1) плаветна пега од убоја, модрица. 2) trop. ругање, поруга, погрда. + + +sūgillo, 1. (subcilium), 1) избити кога да добије модрице: alqm. 2) trop. грдити, ружити, подругивати се: alqm. + + +sūgo, suxi, suctum, 3. 1) сисати: mammam. 2) = усисати: errorem cum lacte nutricis. + + +sŭĭ, gen. pron. refl. себе, њега (га), dat. sĭbi, acc. sē и sēsĕ, односи се као suus или на субјект исте реченице или у зависним реченицама на субјект главне реченице: ipse se (себе) quisque diligit; petit ut ad se (му) scriberem; sui conservandi causā profugerunt, да себе спасу; hoc sibi nomen arrogaverunt. Напосе а) sibi као dat. ethic.: quid hic sibi vestitus quaerit?; б) ad se, apud se, к себи, код себе = у свој стан, у свом стану; esse apud se = бити при себи. + + +sŭillus, adj. (sus), свињећи, свињски: caput; grex. + + +Suĭōnes, num, m. најстарији народ скандинавски (можда у данашњој Шведској). + + +sulco, 1. (sulcus), 1) бразде правити, орати: agros; humum vomere; *s. cutem rugis, у боре скупити. 2) trop. прећи, пребродити и сл.: s. mare; undas rate. + + +sulcus, i, m. (грч. ὁλκός), 1) бразда: imprimere sulcum, правити бразду. 2) trop. а) meton. орање: nono sulco; б) infindere sulcos (о бразди која се на води начини за бродом); в) = бора на лицу; г) longo limite sulcus dat lucem (о ватреном метеору); д) јама, рупа. + + +sulfur (sulphur), ŭris, n. сумпор: s. vivum, чисти сумпор. + + +sulfŭrātĭo, ōnis, f. (sulfur), сумпорне руде, подземни сумпорни тавани. + + +sulfŭrĕus, adj. (sulfur), сумпорни, сумпоровит. + + +Sulla (Sylla), ae, m., римско породично име; в. Cornelius. Отуда 1) Sullānus, adj. и subst. Sullāni, ōrum, m., присталице Сулине. 2) sullātŭrĭo, 4., хтети подражавати Сули, понашати се као Сула. + + +Sulmo, ōnis, m. варош у земљи Пелигна (Paeligni), Овидијево место рођења. Отуда Sulmōnensis, adj. и subst. Sulmonenses, ĭum, m. Сулмонци. + + +sulphur в. sulfur. + + +sulfur (sulphur), ŭris, n. сумпор: s. vivum, чисти сумпор. + + +Sulpĭcĭus, име старога римскога племена. Најпознатији су: 1) Publius Sulp. Rufus, пучки трибун г. 88 пр. Хр., по чијем је предлогу заповедништво против Митридата одузето од Суле и Марију дано. 2) Publius Sulp. Galba, претор за конзулата Цицеронова. 3) Servius Sulp. Rufus, славни правник, савременик Цицеронов. — Отуда а) Sulpĭcĭus, adj.: lex Sulpicia; б) Sulpĭcĭānus. adj. + + +sultis = si vultis (пор. sis). + + +sum, fŭi, esse, verb. anom., бити, 1) чисто као свеза (copula), означујући само свезу субјекта са предикатом: deus est bonus. Особ. кад се означује, а) да што коме припада (у најширем значењу ове речи): domus est fratris; ager est meus; отуда totus ejus sum, сав сам његов, њему сав припадам, њега се држим; sum Philippi, стојим под Филипом; suarum rerum erant, бринули се само за своје ствари; hominum erant non causarum, обзирали се само на особе, а не на ствари; adolescentis est, пристоји се младићу; б) да се означи дејство, подобност, својство и сл.: res est mihi honori, служи ми на част; haec res est dissolvendarum legum, иде на то да се укину закони; solvendo est, кадар је платити; в) описивање: esse bono ingenio; magni animi; г) одношај, стање и сл.: res mihi est, стоји ми на расположењу, имам је; esse in aere alieno, in servitute, in spe, spes omnis est in eo; soror mea est cum illo, живи с њим, удата је за њега; д) вредност, цена: haec res est magni, скупо стоји; sal erat sextante; ђ) место: sum Romae, Carthagine. — 2) садржи у себи и предикат = бити, бивати, налазити се, живети и сл.: deus est, има бога; dum ero, док уживим; silentium est, тишина влада; provocatio est, бива. Отуда а) est qui dicat, има неко који вели; sunt qui dicant, има их који веле; sunt bestiae quaedam in quibus etc; nemo erat in quem ea suspitio conveniret не беше никога, на кога би то подазрење могло пасти; *est quibus (= ōtivog), има их којима итд.; est ubi peccet vulgus = кадшто греши светина; б) est quod hoc gaudeam; est quod id dicas, има основа, разлога; в) = заиста бити, бивати: sunt ista = тако је као што кажеш; dicam tibi quod est, казаћу ти шта је у ствари; напосе impers. est ut (с conj.), догађа се да итд.; г) impers. est = слободно је, могуће је и сл.: non est ut putemus, не треба мислити да итд.; est quadam prodire tenus, може се донекле изаћи; non est ut copia major tibi dari possit, не може ти се више дати. — 3) с adv. = бити, налазити се: bene est mihi, добро ми је; recte est apud matrem, све је добро код матере; sic sum ut vides, тако ми је као што видиш. + + +sumbŏla или sumbŭla в. symbola. + + +symbŏla (sumbola), ae, f. (συμβολή) (предкл.), прилог у новцу за заједничку гозбу, ревена: sumbolam dedit, cenavit; у шали о батинама. + + +sumbŏla или sumbŭla в. symbola. + + +*†sūmĕn, ĭnis, n., (м. sugimen од sugo), сиса женке која доји, особ. у крмаче (посластица у Римљана); отуда *= крмача. + + +summa, ae, f. (fem. од summus), 1) сума, збир који се добије рачуном: facere, subducere, conficere summam, сабрати, срачунити суму; trop. facere summam cogitationum suarum, своје мисли сабрати, сложити; s. copiarum, укупни број војске. 2) цело, целина, скуп, садржај чега или главна ствар, главна тачка, до чега највише стоји: s. rei publicae, цела држава, и = најглавнија ствар, од које зависи благостање државе; s. belli, цео рат, или = најглавнији део рата; s. rerum = главна ствар, или = цела држава, или = највиша власт у држави; praeesse summae rerum, имати највишу власт у држави; s. imperii = највиша војна власт, главно заповедништво; исто значи и s. belli gerendi; s. philosophiae, најглавнија начела филозофије; s. illius philosophi, језгра учења тог филозофа; s. exercitūs (gen.), цела војска; s. totīus spei, цео нâд; s. victoriae, оно што је решило победу; s. consilii, ordinis, прво место у већу, у сталежу. Особ. ad summam (или in summa) = уопште, укратко. + + +summāno, 1. (summanus) (Plaut.) по свој прилици = чврсто држати. + + +Summānus, i, m. испрва хетрурски, а доцније и римски бог, бог ноћнога неба, ноћни бог који муње баца (као што је Јупитер бог дневнога неба, стога је Summanus кадшто истоветан с Плутоном). + + +†summārĭum, ĭi, n. (summa), кратки садржај главних тачака. + + +summās, ātis, comm. (summus), великаш, велика рода: viri summates; matronae summates; puella summas. + + +summātim, adv. (summus), 1) уопште, углавном, у суми, укратко: quae longiorem orationem desiderant s. perscribere. 2) олако, на лаку руку, овлаш, површно: alqd s. attingere, exponere. + + +summātŭs, ūs, m. (summus) (Lucr.), врховна власт: imperium sibi ac summatum petere. + + +summē, adv. (summus), највише, највећма, веома, крајње: officiosus; jucundus; cupеre; diffidere; admirari. + + +summergo (sub-mergo), mersi, mersum, 3. загњурити, потопити: navem onerariam; summersus equus; omnes quondam terrae summersae profundo fuerunt; beluae summersae, што у води живе. + + +†summĭnistrātor, ōris, m. (sumministro), који што подноси, даје, набавља, потпомаже. + + +summĭnistro (sub-ministro), 1. коме што додавати, набављати: alci tela; hostibus auxilia, шиљати; s. occasiones; timores, задавати страх. + + +summissē и † summissim, adv. с comp. и sup. (summissus), 1) o говору, мирно, тихо: parva s. dicere. 2) o карактеру, понизно, смерно, скромно. + + +summissē и † summissim, adv. с comp. и sup. (summissus), 1) o говору, мирно, тихо: parva s. dicere. 2) o карактеру, понизно, смерно, скромно. + + +summissĭo, ōnis, f. (sum-mitto), 1) спуштање: vocis. 2) trop. понижење, умаљивање: parium comparatio nec elationem habet nec summissionem. + + +summissus, adj. с comp. и sup. (part. од summitto), 1) спуштен, погнут: vertex; purpura sit submissior, нека стоји ниже, нека се ниже спусти; secundi (тј. milites secundi ordinis) summissiores, већма погнути; mons s., низак; capillus s., доле спуштена; *summissi petimus terram, попадамо на колена. 2) trop. а) о гласу и сл., тих, спуштен: vox; murmur; б) о говору и говорнику, миран, без жестине; actio; orator; submissā oratione loqui; в) о карактеру и начину мишљења, ва) = понизан, скроман, смеран; вб) = подал, низак: s. et abjectus. + + +summitto (submitto), mīsi, missum, 3. 1) положити, метнути под што: s. agnos nutricibus. Отуда trop. *= подложити, потчинити: s. animum amori; s. se culpae, погрешити. 2) спустити, положити: s. fasces; summissas infantibus praebuisse mammas; poplitem in terra = клекнути; s. se ad pedes alci, пасти ком пред ноге; s. oculos, оборити, спустити; Tiberis summittitur, опада. Отуда А) s. crinem, barbam, пустити да расте, спустити. Б) s. vocem (orationem и сл.), спустити, не говорити гласно. В) trop. а) s. animum, клонути духом; б) s. se in humilitatem alcjs, понизити се, спустити се до кога; в) попустити, умалити: s. multum (о глумцу), слабије представљати; s. furorem, стишати се; s. orationem, говорити с мањом снагом и страшћу; г) s. imperium Camillo, предати највишу власт. 3) увис дићи, подићи: manus. Напосе а) пустити да израсте, истерати; terra submittit flores; отуда уопште = родити, произвести: non monstrum submisēre Colchi majus; б) пустити да расте, ба) о животињама не заклати: s. vitulos; бб) о биљкама = не узбрати, не покосити: s. prata. 4) а) испод руке, потајно или у помоћ послати: alqm; subsidia alci; milites auxilio; б) на чије место послати: s. alci successorem. + + +summŏnĕo (sub-moneo), nŭi, —, 2. (предкл. и касно), потајно напоменути: alqm alqd, кога на што подсетити. + + +summōpĕre или растављено summo opere као adv. (пор. magnopere), веома, у највећој мери, одвећ, крајње. + + +submŏrōsus (summorosus), adj. нешто зловољан: submorosa ridicula. + + +summōtor, ōris, m. (sum-moveo), који на страну уклања, места прави. + + +summŏvĕo (sub-moveo), mōvi, mōtum, 2. 1) отправити, уклонити, удаљити; alqm a porta; hostes ex agro. Често о ликтору, који људе пред конзулом на страну уклања и тиме места прави: summove turbam, уклони гомилу, tribuni sumoverunt populum; s. contionem, распустити; summoto (Liv.), кад се начинило места. Отуда *† = из отачаства уклонити, прогнати: s. alqm patriā. 2) trop. задржати, уздржати, не дати: s. alqm administratione rei publicae; s. reges a bello, уздржати краљеве од рата. + + +†summŭla, ae, f. dem. од summa. + + +summus в. superus. + + +summūto (sub-muto), 1. замењивати, измењивати: s. verba pro verbis. + + +sūmo, sumpsi, sumptum, 3. (sub-emo), 1) узети што (хотимице и за своју употребу; пор. capio, prehendo), себи узети: s. fustem; legem in manus; s. arma и сл., зграбити; s. togam virilem, обући; s. diadema, метнути на главу; s. cibum, potionem, јести, пити; s. literas, примити; s. argentum ab alqo или s. pecuniam mutuam ab alqo, узајмити од кога; s. supplicium, poenam de (ex) alqo, казнити кога. 2) Отуда напосе а) = изабрати, одабрати: s. alqm ex populo; alqm monitorem officii; *sumite materiam vestris qui scribitis aequam viribus, ви што пишете, бирајте себи материју према својој снази; sumere sibi studium philosophiae; s. liberos, узети под своје; Germani reges ex nobilitate, duces ex virtute sumebant; s. diem, одредити; б) = предузети, почети, заметнути: bellum; facere alqd; s. inimicitias, изложити се; в) = навести, споменути: homines natos; г) = присвајати себи што: alqd; imperatorias partes sibi; mihi non tantum sumo ut etc.; д) = употребити: operam; argentum; s. diem rei (Com.); ђ) = кýпити: alqd tanti; е) = узимати, еа) тврдити, мислити: s. deos esse beatos; еб) = примати, присвајати; s. arrogantiam, бити дрзак; s. vultus acerbos; tantos spiritus, поневидити се; s. mores antiquos; ж) *sumptus curis, изједен од брига. + + +sumptĭfăcĭo, 3. истрошити се за што. + + +sumptĭo, ōnis, f. (sumo), узимање = предњи став у силогизму. + + +sumptŭārĭus, adj. (sumptus), који се тиче трошка: lex. + + +sumptŭōsē, adv. с comp. и sup. (sumptuosus), с многим трошковима, скупоцено. + + +sumptŭōsus, adj. с comp. и sup. 1) скуп, скупоцен, који много трошка стаје: ludi; ager. 2) који много троши, расипан: homo. + + +sumptŭs, ūs, m. (sumo), 1) трошак (којим се имање умањује; пор. impensae): sumptum facere, impendĕre, ponere in alqd, трошити на што; afferre sumptum, задавати; sumptum inferre alci, урачунити коме; nemini ne minimo quidein fuit sumptui, никоме не беше ни на најмањи трошак; s. epularum, трошак за једну гозбу; exercere suum sumptum, подмирити. 2) новац на трошак: dare alci sumptum. + + +sŭnăpŏthnescontes (συναποθνήσκοντες), „који заједно умиру", наслов комедије Менандрове. + + +Sūnĭum, ĭi, n. (Σούνιον), главина и јужни врх Атике. + + +sŭo, sŭi, sūtum, 3. шити, сашити, склапати: tegumenta corporum vel texta vel suta; *aerea suta, тучан оклоп; trop. ne quid suo suat capiti, да што себи не спреми. + + +sŭŏvĕtaurĭlĭa, ĭum, n. (susovis-taurus), свечана жртва при лустрацијама где су клали свињу, овцу и бика. + + +sŭpellex, lectĭlis, f. покућство, кућни намештај (само се у sing. употребљава, јер има увек колективно значење): militaris; trop. amicos parare, optimam et pulcherrimam vitae supellectilem, благо; s. verborum, прибор; oratoria, помоћна средства. + + +sŭper (сродно с грч. ὑπέρ), I. adv. 1) горе, озго, одозго: haec super prospectant e valle. 2) *осим тога, преко тога, к томе: s. poenas poscunt; adde s., додај; super quam quod, мимо тога што. 3) остало, што преостаје: nihil mihi est s. (= superest); satis superque, к сувише. — II. praep. 1) с acc. а) о простору, над, изнад (са глаголима и мира и покрета): аа) s. aspidem sedere; stans s. telum; concremare domos s. se ipsos, над собом; s. currum; s. vallum praecipitarе, преко бедема; alii s. aliorum capita ruebant, једни другима преко њихових глава; аб) о положају, изнад: s. alqm sedere; s. Numidiam Gaetuli erant; instruere aciem s. flumen; ав) иза: s. Sunium navigans; б) о времену, за, при: s. vinum et epulas, при вину и јелу; в) осим, преко: s. ceteros honores; s. morbum; vulnus s. vulnus, једну рану за другом; г) од, над, више него: s. omnia, више свега; invidia facti erat s. gloriam ejus, завист беше јача од његове славе. — 2) с abl. а) о простору (понајвише у песника), над, поврх: s. foco; s. fronde viridi; s. cervice; б) *о времену, за, при: s. nocte, по ноћи; s. cena, при вечери; s. mero, у пићу; в) о, ради, због: s. hac re scribam ad te; *multa s. Priamo rogitans, запиткујући много шта о Пријаму; qui s. tali causa missi erant; s. qua re venisset, којим је послом дошао. + + +sŭpĕrā в. supra. + + +sŭpĕrābĭlis, adj. (supero), 1) преко кога се може прећи: murus. 2) који се може победити, надвладати. + + +*sŭpĕraddo, addĭdi, addĭtum, 3. горе додати: carmen tumulo; vitem. + + +sŭpĕraddūco, 3. (Plaut.), још к томе привести. + + +sŭpĕrans, ntis, adj. с comp. (part. од supero) (Lucr.), који узима маха. + + +*sŭpĕrātor, ōris, m. (supero), победилац. + + +sŭperbē, adv. с comp. и sup. (superbus), охоло, обесно. + + +sŭperbĭa, ae, f. (superbus), узношење самога себе над другима због праве или тек уображене врсноће, обест, охолост (пор. arrogantia, insolentia, fastus): homo regiae superbiae; напосе о власнику = тиранство, деспотизам; кадшто и у добру смислу, понос: sume superbiam quaesitam meritis. + + +*†sŭperbĭfĭcus, adj. (superbus facio), који чини кога охолим. + + +sŭperbĭlŏquentĭa, ae, f. (предкл.), охоло, бесно говорење. + + +sŭperbĭo, 4. (superbus), 1) бити охол, поносити се чим: s. formā, лепотом. 2) *бити леп, красан, сјати се: quae sub Tyriā concha superbit aquā. + + +sŭperbus, adj. с comp. и sup. (super), који се над другим узноси ради своје праве или уображене врсноће, поносит, охол, обестан, бесан (пор. arrogans, insolens): superbum se praebuit in fortuna; utrum superbiorem te pecunia facit, an etc.; superbissima familia; особ. о каквом власнику = деспотски, тирански: Tarquinius Superbus. Отуда а) = строг у свом суђењу, гадљив, размажен, избирач: judicium aurium superbissimum; victoria, quae nuturā iusolens et superba est; б) †*красан, дичан, сјајан, изврстан; triumphus; limina civium potentiorum; populus bello superbus, изврстан; fores. + + +†sŭpercĭlĭōsus, adj. (supercilium), веома озбиљан, строг, намрштен. + + +sŭpercĭlĭum, ĭi, n. (supercilium), 1) обрве (и у sing. и у plur.): reges in ipsos imperium est Jovis, cuncta supercilio moventis (Hor.); отуда намрштеност, велика озбиљност; severi supercilii matrona; — гнев, љутина: ne tollat rubra supercilia; — понос, охолост: quid ego de supercilio dicam? 2) вршак од чега, узвишеност, брежуљак: s. tumuli. + + +†sŭpercorrŭo, 3. пасти, сурвати се преко чега. + + +†sŭpercurro, 3. трчати преко чега; trop. превазићи. + + +*†sŭpĕrēmĭnĕo, 2. надвисити: undas umero; omnes viros. + + +sŭperfĕro, tŭli, lātum, ferre, 3. преко чега носити; superferri = преко чега возити се, летети, трчати, пливати; port. sŭperlātus као adj. претеран, хиперболски. + + +†sŭperfĭcĭārĭus, adj. (superficies), који се на туђем земљишту налази: aedes. + + +sŭperfĭcĭēs, ēi, f. (superfacies), 1) † површина, горњи део: aquae; arboris. 2) као правнички term. t. зграда са земљиштем око ње (opp. area, solum). + + +sŭperfīo, fĭĕrī, преостати: superfit (Plaut.). + + +sŭperfixus, adj. (part. од неупотребљаванога superfigo), одозго приденут, натакнут, набоден. + + +†sŭperflŭo, fluxi, —, 3. 1) излити се, разлити се: flumen superfluit. Отуда trop. а) бити изобила чега: superfluente multitudine; б) бити излишан: nihil superfluit; в) имати чега изобила: superbus et superfluens, који живи у изобиљу. 2) покрај чега протећи: nec quae dicentur superfluent aures. + + +†sŭperflŭus, adj. (superfluo), 1) који се разлива, прелива. 2) излишан, непотребан. + + +sŭperfundo, fūdi, fūsum, 3. (понајвише *†), 1) по чему полити, сипати на што, посути: unguentum; — pass. superfundi = разлити се: circus Tiberi superfuso irrigatus; — о мноштву људи, раширити се: hostes superfusi, у гомилама навалише; laetitia se superfundens, весеље које је прекипело; regnum superfudit se in Asiam, раширило се у Азију. 2) просути, бацати: magnam vim telorum. 3) полити, посути, покрити: alqd re alqā. + + +†sŭpergrĕdĭor, gressus, dep. 3. (super-gradior), 1) прекорачити: limen. 2) trop. а) надвисити, превазићи: aetatis suae feminas pulchritudine supergressa; б) поднети, претрпети; necessitates. + + +*†sŭpĕrimmĭnĕo, 2. изнад чега вирити, надвишивати. + + +*sŭpĕrimpendens, ntis, part., који над чим виси. + + +sŭpĕrimpōno, (pŏsŭi), pŏsĭtum, 3. одозго положити, поставити: saxum ingens; superimpositā arundine. + + +sŭpĕrincĭdens, ntis, part., који одозго пада. + + +sŭpĕrincŭbans, ntis, part., који лежи на чему. + + +sŭpĕrincumbo, cŭbŭi, —, 3. одозго на што лећи. + + +†sŭpĕrindūco, duxi, ductum, 3. преко чега превући: tabellas cerā. + + +†sŭpĕrindŭo, dŭi, dūtum, 3. навући (преко других хаљина). + + +*†sŭpĕringĕro, (gessi), gestum, 3. ставити на што, нагомилати: acervos leguminum. + + +sŭpĕrinsterno, strāvi, strātum, 3. на што прострети: tabulas. + + +*†sŭpĕrinjĭcĭo, jēci, jectum, 3. на што метнути, бацити: frondes; terram. + + +sŭperjăcĭo, jēci, jectum (jactum), 3. 1) на што набацати: terram; superjacĕre se rogo, бацити се на ломачу; aequor superjectum, морска вода која се разлила. 2) *† чим покрити: arborem jaculo; s. scopulos undā, залити. Отуда trop. прекорачити, претерати, пребацити: s. fidem augendo, ствар тако претерати да не буде више вероватна. + + +†sŭperjacto, 1. увис бацати: infantes. + + +†sŭperjectĭo, ōnis, f. (superjacio), trop. претеривање, хипербола. + + +†sŭperjūmentārĭus, ĭi, n. настојник над слугама за теглећу стоку. + + +†sŭperlābor, dep. 3. провући се кроз што, претрчати преко чега. + + +sŭperlātĭo, ōnis, f. (super-fero), 1) у реторици претеривање, увеличавање. 2) у граматици суперлатив. + + +sŭperlātus в. superfero. + + +sŭpermitto, mīsi, missum, 3. (касно и ретко), налити, долити: s. aquam potioni. + + +sŭpernē, adv. (supernus), одозго, 1) *= горе: mulier formosa superne. 2) † одозго: jugulare alqm. + + +*†sŭpernus, adj. (super), горњи: superna oris pars; *= небесни: numen; Tusculum s., на висини. + + +sŭpĕro, 1. (super), I. trans. 1) преко чега прећи, превести се, прекорачити: munitiones: ripas fluminis; Alpes; *s. alqd ascensu, попети се преко чега; s. alqd saltu, прескочити; s. flumen, препливати реку; s. multum itineris, прећи велик део пута; s. nonum annum (о вину), прећи девету годину. Отуда = надвисити: altitudo superat turres; Parnassi cacumen superat nubes. 2) испред чега проћи, бродити, возити се и сл.: s. promuntorium; Euboeam; fontem Timavi; insidias. Отуда = предварити: fama superat epistulam suā celeritate. 3) trop. а) престићи, превазићи, надвисити: s. alqm doctrinā; s. omnes scelere, s. alqm in artibus; б) надвладати, надбити, победити: hostem equestri proelio; Asiam bello; s. difficultates; casus; omnia, савладати. — II. intrans. 1) имати првенство, бити бољи, претежнији, јачи: virtute; aequitate; equitatu; pugnis, на песнице. 2) бити чега доста, изобила: divitiae mihi superant; multitudo superat, има много света. 3) остати, преостати, претећи: nihil superat; sex versus superant; dies superat aliquot horis = још има неколико часова дана (па настаје ноћ); s. vitā или *само superare, још живети; *s. urbi, преживети. 4) помолити се, дизати се увис, излазити: sol superabat ex mari; *superant capite et cervicibus altis (Virg.). + + +*sŭpĕrobrŭo, rŭi, rŭtum, 3. затрпати, покрити: alqm scutis. + + +sŭpĕroccŭpo, 1. при чем затећи: alqm. + + +sŭperpendens, ntis, part. који над чим виси: saxum. + + +sŭperpōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. 1) метнути на што: pileum capiti; villa superposita colli, што лежи на брежуљку. 2) † а) претпоставити: Stoici volunt superponere huic etiam aliud genus; б) још што додати: alqd rei alci. + + +sŭperscando, 3. прећи, успети се преко чега: superscandens vigilum strata somno corpora (Liv.). + + +†sŭperscrībo, scripsi, scriptum, 3. одозго написати, потписати: alqd. + + +sŭpersĕdĕo, sēdi, sessum, 2. 1) † на чем седети: elephanto. 2) trop. пропустити, оканити се, уздржати се: s. labore; proelio; multitudine verborum; litibus et jurgiis; † s. pugnae. 3) не хтети (с inf.): supersedeo loqui apud vos; certare. + + +sŭpersterno, strāvi, strātum, 3. прострети по чему: superstratis Gallorum cumulis. + + +sŭperstes, stĭtis, adj. (supersto), 1) (застарело) који је где присутан, сведок: suis utrisque superstitibus praesentibus, у присуству своја оба сведока. 2) који после чије смрти још живи, који остаје, преживи: relinquere alqm superstitem; s. alci и (ређе) alcjs; fama superstes, добар глас који за ким остаје. + + +sŭperstĭtĭo, ōnis, f. (super и sto или sisto), 1) празноверица, сујеверство: superstitione tollendā non tollitur religio; s. anilis; introducere novas superstitiones. 2) † света бојазан, свети страх, светиња: s. templi; s. virtutis. Особ. а) = брижљиво поштовање уопште; s. praeceptorum; б) *клетва, заклетва. + + +sŭperstĭtĭōsē, adv. (superstitiosus), 1) празноверно, сујеверно. 2) одвећ тачно, брижљиво, педантно. + + +sŭperstĭtĭōsus, adj. (superstitio), 1) празноверан, сујеверан: ab recenti clade (због скорашње несреће) superstitiosi principes. 2) (предкл.) пророчан: vox; homo. + + +sŭperstĭto, 1. (superstes) (Plaut.), преостати, преостајати. + + +sŭpersto, stĕti, —, 1. (понајвише *†), горе на чем стајати: s. rupibus, на стенама; alqm; ossa. + + +†sŭperstrŭo, struxi, structum, 3. зидати над чим или на чему: molem; quidquid superstruxeris, corruet. + + +sŭpersum, fŭi, esse, 1) заостати, преостати, претицати, претећи: exigua pars exercitūs superest; non multum temporis superest; superest dicere etc., остаје још да се каже итд.; superest ut id faciam. Отуда = преживети, у животу бити или остати: pugnae; rei publicae; ex eo proelio circiter milia hominum CXXX superfuerunt. — 2) бити изобила, бити залишно чега, бити сувише: verba mihi supersunt; *modo vita supersit, само да жив останем; ut neque absit quidquam neque supersit, да ништа ни не достане ни не преостане. Отуда а) бити излишан, непотребан; б) *s. labori, дорасти послу, издржати га; в) бити у помоћи (о адвокату): alci. + + +sŭpertĕgo, texi, tectum, 3. прикрити, покрити: frondibus supertectos. + + +sŭpĕrurgens, ntis, part. (Tac.), који одозго продире унутра: fluctu superurgente, талас је лађу одозго залевао. + + +sŭpĕr(us) (nom. sing. m. неизвестан, sing. уопште ретко се употребљава), adj. (super), I. pos. који је горе, горњи (о стварима на земљи или над земљом): Jupiter superus, капитолски (opp. J. inferus = Pluto); mare superum, горње (= јадранско; opp. m. inferum, тиренско); superis ab oris, с горњега света; de supero, одозго; — subst. sŭpĕri, ōrum, m. = а) богови (према људима); б) = небесни богови (према подземнима); в) = живи људи (према мртвима). II. comp. sŭpĕrĭor, us, 1) о простору, горњи, виши: s. pars collis; s. domus, горњи део куће: locus s. или чешће у plur. loca superiora, више место, узвишеност, вис; особ. dicere, agere e loco superiore, с говорнице. 2) о времену, ранији, пређашњи, прошли, старији: s. nox; annus, лањска; s. vita; proelium; s. Dionysius; omnes superioris aetatis, сви старији људи. 3) претежнији, бољи, јачи и сл.: nostri bello superiores esse coeperunt, почеше да преоблађују; is populus s. factus est, победио је, надјачао је; discessit s., отишао је као победилац, quanto superiores sumus, уколико смо угледнији. III. sup. А) sŭprēmus, 1) (ретко) у простору, највиши. најгорњи: s. mons, највиши део брега. Отуда trop. а) = највиши, најузвишенији, вишњи: Jupiter; б) = крајњи, најгори: suprema macies; supremum supplicium; ventum est ad supremum, дошло се до краја, до крајње мере. — 2) у времену, крајњи = последњи: *supremam manum imponere operi, до краја дотерати; supremus dies, последњи дан живота; obire diem supremum, умрети; али supremā nocte = при крају ноћи; *supremo sole, о заходу сунца; supremi ignes = ломача, спалиште; supremi tori = мртвачки одар; s. honor, последња почаст, укоп. Отуда а) subst. †sŭprēma, ōrum, n. аа) = последњи часови живота: circa supruma Neronis; аб) последња воља, тестаменат: in supremis Augusti; ав) = последња почаст, укоп; б) adv. *†sŭprĕmō и sŭprēmum, последњи пут. Б) summus, 1) у простору, највиши, најгорњи: s. locus; summa urbs, највиши део вароши; summa aqua, површина воде. Отуда а) subst. summum, i, n. највиши врх: a summo, с врха, одозго; a summo bibere, одозго пити, редом; in summo, горе, на врху; б) † summa riguerunt, крајњи делови тела (екстремитети); summi digiti, врхови прстију. 2) у времену, последњи, крајњи: *venit summa dies; †summam manum imponere rei, дотерати, усавршити. Отуда adv. summo, при крају (opp. initio). 3) по реду, части и сл. највиши, највећи, најодличнији, или веома велик, изврстан, важан и сл.: summum bonum; summum jus; s. periculum; summus cruciatus; summa paupertas, крајња сиротиња; vir summus = изврстан или = веома отмен човек; summā voluntate ejus, сасвим с његовом вољом; omnia summa facere, учинити све што се може; summa omnia sunt in eo, има сва велика својства. Напосе а) summa res, целина или = главна ствар; s. controversia, главно питање, главна спорна тачка; dimicare de rebus summis, борити се за највишу власт; summa respublica, цела држава, или = корист целе државе, или = најважнији државни послови; б) summo rei publicae tempore, у највећој опасности државе; в) (Com.) amicus meus s. најбољи мој пријатељ; г) vir summo loco natus, од висока рода; д) adv. summum или ad summum, највише. + + +sŭpervăcānĕus, adj. (super-vaco), 1) излишан, непотребан: oratio. 2) узгредан, споредан: opus. + + +*†sŭpervăcŭus, adj. = supervacaneus: labor; metus; ex supervacuo, као сувишно. + + +sŭpervādo, 3. (ретко), прећи преко чега, прекорачити: muros; omnes asperitates. + + +sŭpervĕhor, vectus sum, vĕhi, pass. 3. превести се преко чега, провести се мимо чега: montem; promunturium Calabriae. + + +sŭpervĕnĭo, vēni, ventum, 4. 1) доћи, наићи на што, наступити: unda supervenit undam, талас иде за таласом; *crura loquentis terra supervenit, покрије. 2) изненада доћи, изненадити, напасти, навалити на кога: alci; militibus munientibus hostis supervenit; legati superveniunt animis jam aegris, дошли су кад су духови били већ узрујани; Quinctius supervenit illi laetitiae; imber supervenit. + + +sŭperventŭs, ūs, m. (supervenio) (Tac.) (ретко) долазак. + + +†sŭpervīvo, vixi, —, 3. надживети: Olympias non diu filiis supervixit; s. gloriae suae. + + +*sŭpervŏlĭto, 1. летати над чим: sua tecta alis. + + +*†sŭpervŏlo, 1. летети преко чега: totum orbem. + + +†sŭpīnē, adv. (supinus), trop. немарно, равнодушно. + + +†sŭpīnĭtās, ātis, f. (supinus), натраг савијени положај. + + +*†supīno, 1. (supinus), натраг савити, натраг повалити, горе окренути: testudo supinata, што лежи наузнак, на леђима; s. glebas, превртати (мотиком); *supinari nasum, дићи нос горе (да боље ужива какав пријатан мирис); quid te supinat, шта ти подиже тако главу (што си тако охол)? + + +sŭpīnus, adj. с comp. (осн. SUP, грч. ὕπ-τιος), 1) натраг савијен, који лежи наузнак, на леђа поваљен (opp. pronus); supinum caput; supina cervix: stertit supinus, лежећи наузнак. Отуда а) trop. † = немаран, лен: otiosus ac s.; б) *†горе окренут: manus supinas ad coelum tendere, руке (са длановима горе окренутим) к небу пружити (као што чине који се богу моле); cornua supina. 2) о местима, а) *† раван: vallis; mare; б) који се косо уздиже, узбрдит: collis; Tibur. 3) *који се враћа, натраг тече: unda supina; cursus fluminum. + + +suppalpor, dep. 1. (sub-palpor), мало погладити, улагивати се: alci (Plaut.). + + +suppăr, păris, adj. (sub-par) (ретко), скоро једнак, вршњак: huic aetati suppares Alcibiades, Critias, наскоро после тога живљаху Алкибијад и Критија. + + +suppărăsītor, dep. 1. (subparasitor), мало се улагивати као чанколиз: alci (Plaut.). + + +suppĕdĭtātĭo, ōnis, f. (suppedito), обиље, изобиље: bonorum. + + +suppĕdĭto, 1. 1) trans. а) давати, набављати: alci alqd; sumptūs luxuriae; alci pecuniam; s. alci varietatem (разновидност) in scribendo; terra suppeditat cibos. Отуда само s. alci = бити на руци; (Plaut.) gaudium suppeditat gaudiis, једна радост другу стиже; б) кога чим потпомагати, обилато снабдевати: omissis his rebus, quibus nos suppeditamur = којих имамо у изобиљу. — 2) intrans. а) бити изобила: multitudo suppeditat; nec consilium nec ratio suppeditat; ne chartam quidem suppeditare; б) довољан бити, дотегнути: ea quae suppeditant ad victum, што је довољно за јело; cui si vita suppeditasset, који да је доста дуго поживео; (Com.) s. labori, дорасти послу. + + +suppēdo, 3. (sub-pedo), мало прдети. + + +*suppernātus, adj. (sub-perna), упр. хром у куку; trop. посечен: arbor. + + +suppĕtĭae, as (употребљава се само у nom. и acc. plur.) (suppeto), помоћ: suppetias ferre или afferre, доћи у помоћ; alci suppetias (у помоћ) venire; milites suppetias mittere. + + +suppĕtĭor, dep. 1. (suppetiae) (ретко), помоћи: alci. + + +suppĕto, īvi и ĭi, ītur, 3. (sub-peto), 1) бити, имати, особ. = бити изобила, налазити се у приправности: copia frumenti largius suppetit obsessis, quam obsidentibus; mihi nihil suppetit praeter voluptatem, немам ништа до самог уживања; consilium ei non suppetit, недостаје му памети; res mihi suppetit, имам доста новаца; si vita suppetet, ако узаживим. 2) бити довољно, дотегнути, дорасти чему, одговарати: ut sumptibus copiae suppetant; lingua ejus non suppetit libertati; facta dictis suppetunt; *s. novis laboribus, бити изложен. + + +suppīlo, 1. (sub-pilus) (предкл.), из потаје очупати; trop. = красти: aurum alci. + + +suppingo, —, pactum, 3. (sub-pango) (предкл. и касно), 1) оздо укуцати: clavos crepidis. 2) оздо потковати: crepidas clavis. + + +supplanto, 1. коме ногу подметнути: alqm; отуда *trop. = оборити: judicium. + + +supplaudo в. supplodo. + + +supplēmentum, i, n. (suppleo), 1) допуњавање, попуњавање: gregis. Особито као војн. term. t. попуњавање војске, регрутовање и concr. = новаци, регрути: juventus delecta in s. classis, да се допуни флота; legiones veteres supplemento explere, старе легије регрутима попунити. 2) † помоћ. + + +supplĕo, plēvi, plētum, 2. (sub-pleo), 1) *†уопште допунити, опет напунити: venas sanguine; s. inania moenia, населити; s. vicem alcjs = заменити кога. Отуда = накнадити: damnum. 2) попунити, потпунити, додати оно што недостаје: bibliothecam; summam; напосе као војн. term. t. попунити војску, регрутовати: legiones; s. classem remigio, опет потпуно снабдети бродове веслачима. + + +supplex, plĭcis, adj. (sub-plico), упр. савијајући под собом колено, клечећи, дакле понизно молећи, с молбом: miser et s.; supplex manus tendo; s. esse (fieri) alci, понизно молити кога; vota supplicia; preces supplices, понизне. Отуда као subst. молилац: s. alcjs, код кога; s. meus, код мене. + + +supplĭcātĭo, ōnis, f. (supplico), јавна понизна молитва боговима, 1) молитва покајна, да се одврати каква несрећа: prodigiorum averruncandorum causă supplicationes in biduum decernere. 2) молитва захвална, благодарење, због каквог срећног догађаја: quindecem dies или dierum viginti supplicationem decernere. + + +supplĭcĭtĕr, adv. (supplex), смерно, понизно молећи: loqui. + + +supplĭcĭum, ĭi, n. (supplex), упр. блечање ради молитве или ради примања казне, 1) а) понизна молитва богу, молитва као део божје службе, приношење жртве: placare deos precibus et suppliciis; supplicia diis decernere; б) понизна молба уопште: regis suppliciis fatigati (Sall.). 2) казна и особ. смртна казна: sumere (capere, exigere итд.) s. de alqo; afficere alqm supplicio, казнити кога смрћу; dare alci supplicium, бити од кога кажњен. Отуда а) = мука, мучење: paululum supplicii satis est patri; б) = нужда, патња: satis supplicii tuli, доста сам злопатио; в) = задовољење: dabitur s. mihi de tergo vestro. + + +supplĭco, 1. (supplex). 1) клечећи молити се коме: alci; s. pro alqo; s. Caesari pro alqo. 2) особ. богу се молити, дакле уопште = вршити службу божју (молитвом, благодарењем, приношењем жртве итд.): s. diis per hostias; supplicatum totā urbe est. + + +supplōdo (supplaudo), plōsi, plōsum, 3. (sub-plaudo) (ретко), лупати, трескати; pedem, ногом. + + +supplōsĭo, ōnis, f. (supplodo), лупање, ударање, трескање: s. pedis, ногом. + + +suppoenĭtĕt, impers. (sub-poenitet), мало се кајати, мало жалити: suppoenitet illum furoris, hunc copiarum suarum, овај се каје за своје беснило, а овај је незадовољан са својим средствима. + + +suppōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. (sub-pono), 1) подметнути, ставити, положити под што: s. ova gallinis; collum oneri; ignem tecto; *s. alqm terrae, погрепсти, dentes draconis s. terrae, змајеве зубе посејати; supponere cultros, ставити нож под грло (при клању). Отуда trop. а) подложити, покорити: s. alqd sibi; б) *запоставити, мање ценити него шта друго: s. rem rei alci. 2) наместо кога или чега поставити: s. alqm in locum alcjs; s. meliorem alci; s. stannum pro auro. Напосе = подметнути (што лажно место истинитога): s. infantem; testamentum; alqm alci. + + +supporto, 1. проносити, донети, довозити: s. aquam alci; omnia in castra; frumentum exercitui navibus. + + +suppŏsĭtīcĭus, adj. (suppono), 1) † наместо другога постављен. 2) (Plaut.) подметнут. + + +suppŏsĭtĭo, ōnis, f. (suppono), 1) †подстављање: s. ovi. 2) (Plaut.) подметање: pueri. + + +suppostrix, īcis, f. (м. suppositrix од suppono) (Plaut.), која подмеће. + + +suppressĭo, ōnis, f. (supprimo), 1) затајивање туђега: suppressiones judiciales или pecuniae. 2) притискивање, мора: suppressiones nocturnae. + + +suppressus, adj. с comp. (part. од supprimo), о гласу, мукао, тих: orator suppressior ut voce, sic etiam oratione. + + +supprĭmo, pressi, pressum, 3. (sub-premo), 1) притиснути, потиснути: navem, потопити. 2) trop. а) = задржати при себи, сакрити, затајати: s. testamentum; pecuniam; s. nomen alcjs, прећутати, не именовати. б) = зауставити, препречити: hostes insequentes; sanguinem; vocem, тихо говорити; iram; s. fugam; iter; fontem, запушити. + + +supprōmus, i, m. (sub-promus), млађи, подрумар. + + +suppŭdĕt, impers. 2. (sub-pudet), нешто се стидети: me suppudet alcjs, нешто ме је стид због чега. + + +suppūrātĭo, ōnis, f. (suppuro), гнојење, чир. + + +suppūro, 1. (sub-pus), 1) intrans. гнојити се; trop. infame lucrum et quandoque suppuraturum = што може који пут и да нашкоди. 2) trans. причинити гнојење; само у part. suppūrātus, као adj. = загнојен; trop. s. tristitia, што се као загнојен чир све даље шири. + + +*†suppŭto, 1. (sub-puto), 1) подрезати: oleas. 2) израчунити, прорачунити. + + +sŭprā (упр. м. sŭpĕrā, sc. parte), I. adv. 1) у простору, а) изнад: toto vertice (читавом главом) supra esse; б) горе: omnia quae supra sunt, све што је горе на земљи. 2) у времену, пре, раније; особ. = у говору, причању и сл: quae supra dixi; ut supra demonstravimus. Исто тако s. repetere = враћати се натраг (у говору, времену и сл.). 3) више: s. adjicere, више понудити; nihil s., ништа више; tam acurute ut nihil possit s., тако тачно колико је само могуће; s. quam credibile est, више но што је вероватно. — II. praep. с acc. 1) у простору, а) поврх, више, изнад: supra alqm accumbere; особ. о географском положају = више или с оне стране: s. oppidum; Syene est s. Alexandriam. Код глагола кретања = преко: fera saltu s. venabula fertur, зверка прескочи ловачка копља; б) на: exire s. terram; trop. esse alci s. caput, бити ком на врату = кога непрестано узнемиривати, гонити. 2) o времену, пре; s. hanc memoriam, пре нашег времена. 3) преко: s. modum, преко мере; hoc est s. fortunam hominis, то превазилази стање човеково; s. vires; s. humanam formam; esse s. leges, бити силнији од закона; s. humanam fidem, више него што људи веровати могу. И о бројевима s. viginti milia. + + +suprāscando, 3. прећи, прекорачити: fines. + + +sŭprēmus- в. superus-. + + +sūra, ae, f. лист (на нози); *уопште о доњем делу голенице: vincire suras cothurno. + + +surcŭlus, i, m. гранчица, огранак. Напосе а) трн: extrahere surculum; б) младица, каламак. + + +surdastĕr, stra, strum, adj. (surdus), мало глув, наглув. + + +surdĭtās, ātis, f. (surdus), глувоћа. + + +surdus, adj. с comp. 1) глув, који не чује: homo; aures; prov. surdo narrare fabulam, глувоме приповедати; *canimus surdis. 2) trop. а) s. esse in sermone Graecorum = не знати грчки; б) *= који не чује или неће да чује, неосетљив: s. ad preces alcjs, s. ad munera, који се не да покренути ни молбом, ни поклонима; saxa surda nautis, које не слушају запомагање морнара; surda vota, завет што га богови не слушају; surda mens, која не прима тешења; *janua surda, што се не отварају на чију молбу; в) *који не даје гласа: s. lyra; gratia officii tui non erit surda, добићеш гласну захвалност за твоје услуге; г) † потмуо: vox. + + +surgo, surrexi, surrectum, 3. (м. surrĭgo од sub-rego), I. (*† пише се и surrigo или subrigo) trans. увис дигнути, уздићи: subrecto mucrone; *tot surrigit (поћулити) aures. — II. intrans. 1) дићи се, устати: s. e lecto; de sella; особ. = дићи се из постеље, од сна: s. ante lucem; — или о говорнику: s. ad dicendum. 2) (понајвише *†) о неживим предметима, а) дићи се, дизати се: ignis surgit ab ara; ventus; nox surgit ab aquis; fons surgit, извире. Тако и о високим предметима: mons surgit; cervus surgens in cornua = с високим роговима; mare surgit = дижу се таласи; б) постати, почети и сл.: bellum; dolor, расте; rumor, шири се; quae nunc animo sententia surgit?, каква ти се мисао сад у души рађа; в) дизати се, расти: surgens arx novae Carthaginis; surgentes segetes; и о живим створовима: surgens Iulus; Ascanius. + + +Surrentum, i, n. варош у јужној Кампанији, сад Sorrento. Отуда Surrentīnus, adj. и subst. Surrentīni, ōrum, m. Суренћани. + + +surrēpo (sub-rēpo), repsi, reptum, 3. 1) догмизати, домилети под што: sub tabulas, *moenia urbis. 2) trop. *†довући се, прикрасти се, неопажен напасти: s. alci; oblivio ei surrepit, мало-помало заборавља; quies surrepit oculis, сан се прикраде, склопи очи. + + +surreptīcĭus, adj. (surri-pio) (Plaut.), 1) украден. 2) скривен, потајни. + + +surrĭgo в. surgo. + + +surrĭpĭo, rĭpŭi, reptum, 3. (sub-rapio), потајно узети, однети, украсти, отети: surripere puerum; s. alci alqd; s. se alci, отићи крадом од кога, одшуњати се; s. se aliquo, отићи куда крадом; s. spiritum, неопажено одахнути; *s. alqd spatii = откинути мало времена; s. crimen oculis alcjs, сакрити; s. diem, изгубити. + + +surrŏgo (sub-rogo), 1. term. t. о поглавару који председава у комицијама (пор. sufficio), предложити кога за избор место другога, дати кога изабрати: consules; s. collegam in locum alcjs. + + +sursum (предкл. и sursus), adv. (subversum или subversus), 1) горе, увис: scandere; commeare; sursum deorsum, горе доле. 2) после глагола мировања (ретко) горе: nares recte sursum sunt, горе окренуте. + + +sūs, sŭis, comm. (ὕς) 1) свиња, свињче, крмача: sus mansuetus; sus femina (opp. aper, вепар); prov. sus Minervam (sc. docet), кад незналица хоће да учи паметнијега. 2) нека риба. + + +Sūsa, ōrum, n. (Σοῦσα), варош у Персији, зимска престоница персијских краљева. Отуда Sūsĭāna, ae, f., предео у ком је варош Суза; subst. Sūsĭāni, ōrum, m., становници тога предела. + + +susceptĭo, ōnis, f. (suscipio) примање на се: s. causae; laborum dolorumque. + + +†susceptor, ōris, m. (suscipio), предузимач, entrepreneur. + + +suscĭpĭo, cēpi, ceptum, 3. (sub-capio), 1) прихватати, примати, узимати на се (ради ношења, подупирања и сл.): *dominam ruentem; s. cruorem pateris, у чаше; s. ignem foliis; *s. aquam, узети у уста. Напосе а) подупирати: fulturae, quibus theatrum suscipitur; trop. s. reum, узети под окриље, штитити; аа) о оцу који новорођено дете са земље дигне, или га за своје призна и отхрани: utinam die natali susceptus non essem, камо среће да ме на мој рођендан нису дигли са земље (= да су ме убили); simul atque in lucem editi et suscepti sumus. Отуда уопште аб) = родити, добити дете: s. filium ex alqā; в) примити: s. discipulos; alqm in civitatem; г) *†s. sermonem = одговорити; д) s. personam viri boni, улогу добра човека одиграти; s. sibi auctoritatem, присвајати себи углед; ђ) s. consolationem, примати утеху; s. crimen, саслушати тужбу. 2) узети на се, примити се чега: onus; negotium; causam populi; legationem sibi. Отуда а) = примити се, потхватити се, почети: bellum; iter; s. scelus in se, учинити; б) s. odium, омрзнути на кога; s. prodigia, помирење знамења; s. talem cursum vitae, ударити тим правцем живота; s. consilium, одлучити; s. votum, заветовати се; s. severitatem, строго поступати; s. maculam, окаљати се; s. turpitudinem, учинити срамно дело; б) s. poenam, казну трпети; s. invidiam, навући на себе омразу; s. dolorem, подати се тузи. + + +suscĭto, 1. (sub-cito), 1) *увис кретати, дизати: s. humum (при орању); aura suscitat lintea, напирује, надимље; s. cinerem, ignem, потпирити. Отуда а) = саградити, сазидати: delubra deorum; б) одбити, отерати: vulturium a capite; в) произвести: fictas sententias. 2) trop. спаваћива будити, дизати: s. alqm e somno; s. aegrotum, подићи; mortuos, оживити. Отуда = побудити, покренути, причинити итд.: s. clamores; crepitum pede; bellum civile; odium; caedem; *s. viros in arma; s. alqm testem, призвати. + + +Sūsĭāna в. Susa. + + +suspecto, 1. (intens. од suspicio1), 1) (Com.) погледати на што: tabulam pictam. 2) † гледати с подозрењем, подозревати о ком или чему, зазирати од кога или чега: alqm; perfidiam. + + +suspectus1, adj. с comp. и sup. (part. од suspicio), сумњив, подазрив: s. alci; s. de tali scelere; de noverca; †s. in morte matris; s. capitalium scelerum; habere alqm suspectum, подазревати на кога; locus s. = опасно, несигурно. + + +*†suspectŭs2, ūs, m. (suspicio), 1) гледање горе: quantus s. ad Olympum, колико се може догледати до Олимпа; turris vasto suspectu = веома висок. 2) trop. поштовање, дивљење: honorum. + + +suspendĭum, ĭi, n. (suspendo), вешање: *arbor praebuit ei suspendia, послужило му је за вешање, обесио се o дрво; alqm adigere ad s., нагонити да се обеси. + + +suspendo, pendi, pensum, 3. (sub-pendo), 1) обесити: s. nidum tigno, утврдити; oscilla ex pinu; columbam ab alto malo; s. se de ficu; s. vestes; suspensus reste, висећи о конопу. Напосе а) = обесити (на смрт): s. se; alqm; б) дар ком богу на част у храму обесити = приложити: s. donum Quirino; vestes votas; в) *a. vultum mentemque tabulā, поглед и мисли зауставити на слици каквој, загледати се и замислити. 2) подупирати: terram columnis; murum furculis. 3) учинити да што виси или лебди: s. pedem digitis, ићи на прстима; исто тако и suspenso graduire; s. dentes, не гристи јако; s. balneolas, сазидати на свод. Отуда trop. а) држати у неизвесности, у колебању: animos judicum; senatum ambiguis responsis; б) зауставити, прекинути: sermonem; fletum; в) оставити што нерешено: rem medio responso; г) (Hor.) s. alqm или alqd naso adunco, ругати се коме или чему. + + +*suspensūra, ae, f. (suspendo), свод који држи зграду. + + +suspensus, adj. с comp. и sup. (part. од suspendo), 1) (упр. понајвише *†) који лебди на висини, висок, узвишен: per mare suspensa ferret iter, поврх мора би пловила. 2) trop. а) тих: pes (в. suspendo 2); aura; б) зависан од чега: ex re alqā; в) неизвестан, сумњив, неодлучен, несвршен: spes; animus; consilium; omnia erant suspensa; relinquere alqd in suspenso, оставити нерешено; г) колебљив, нерешив: animus; plebs; s. inter spem et metum; s. exspectatione; alqm suspensum tenēre; s. et anxius; д) брижан, плашљив: manus. + + +suspĭcax, ācis, adj. (suspicor) = suspitiosus. + + +suspĭcĭo1, spexi, spectum, 3. (sub-specio), 1) intrans. горе гледати: in coelum; nec suspicio nec circumspicio. 2) trans. trop. а) горе што гледати: astra; coelum; alqm. Отуда б) с поштовањем и дивљењем кога или што гледати, поштовати, дивити се: alqm; honores; в) подазревати: alqm (отуда part. suspectus као adj.). + + +suspĭcĭo2 в. suspitio. + + +suspĭcor, dep. 1. (предкл. и suspĭco, 1) (suspicio1), 1) сумњати, подазревати: alqd; res nefarias; nihil mali; temere atque injuriose suspicati sunt homines de illo; omnes me suspicantur habere aurum domi. 2) уопште нагађати, мислити, надати се: alqd; coepit suspicari quid sibi impendēret, шта му предстоји; suspicabor placiturum tibi esse librum meum, да ће ти се моја књига допасти. + + +†suspĭrātĭo, ōnis, f. и suspĭrātŭs, ūs, m. (suspiro), дисање из дубине, уздисање, стењање. + + +suspīrĭtŭs, ūs, m. (suspiro) = suspiratio. + + +suspīrĭum, ĭi, n. (suspiro), 1) дисање из дубине, уздах, уздисај: trahere suspiria, уздисати; sine cura, sine suspirio. 2) тешко дисање. + + +suspīro, 1. (sub-spiro), из дубине дисати, уздахнути (нехотично и због тегобе на срцу; пор. gemo): s. ab imis pectoribus; occulte. Отуда *а) s. alqd factum esse, уздисати што је нешто учињено; s. ne alqd fiat, уздисати од страха да се што не догоди; б) s. in alqō или alqā, уздисати због кога = бити заљубљен у кога; в) с acc. = уздисати, чезнути за ким: matrem; alios amores; г) curae suspirantes, због којих се уздише. + + +suspĭtĭo (боље него suspicio, јер је скраћено од suspicitio), ōnis, f. (suspicio1), 1) подазрење, сумња: in bac re nulla s. subest; incidit mihi s.; venire (vocari) in suspitionem, пасти у подазрење, постати сумњив; vocare alqd in suspitionem, довести што у сумњу; esse in suspitione alci, бити ком сумњив; tu habes suspitionem, ти подазреваш; али res habet suspitionem, ствар је сумњива; habere suspitionem de alqā re, сумњати се о чему; plur. suspitiones = узроци с којих се сумња о чему. 2) уопште нагађање, слутња, мисао: apud eas gentes nulla est s. deorum; attingere alqd suspitione, слутити што. + + +suspĭtĭōsē, adv. с comp. и sup. (suspitiosus), сумњиво, подазриво. + + +suspĭtĭōsus, adj. с comp. и sup. (suspitio), 1) сумњив, који сумња или је склон на сумњу: homo. 2) сумњив, који задаје сумњу: res antea suspitiosa nunc manifesta est; tempus suspitiosissimum. + + +susque deque, adv. (по свој прилици м. sursum – deorsum), упр. горе и доле; употребљава се само trop. у разговору да се означи оно за што се слабо мари, до чега није стало: susque deque habere alqd, не марити за што; de Octavio susque deque (sc. habeo, fero или est), не хајем за Октавија. + + +†sustentācŭlum, i, n. (sustento), потпора, главни ступ: victoriae. + + +sustentātĭo, ōnis, f. (sustento) (ретко), одгађање, одлагање, одуговлачење: res habet sustentationem, може се одгодити. + + +sustento, 1. (intens. од sustineo), 1) држати да не падне, подупирати: fratrem labentem manu. Отуда trop. а) обдржавати, потпомагати, штитити и сл.: alqm; valetudinem; una consolatio me sustentat; s. opes Trojanas; s. aciem, држати убојни ред да се не распе; sustentor literis; б) хранити, издржавати: plebem frumento; s. se amicorum liberalitate; omnem familiam. 2) издржати, поднети: moerorem alcjs; bellum; inopiam. Отуда = задржати, заустављати, одржати се: impetum legionis; hostes; aegre eo die sustentatum est, с тешком се муком могоше одржати онај дан. 3) одгодити, одуговлачити: rem. + + +sustĭnĕo, tĭnŭi, tentum, 2. (sub-teneo), 1) држати да не падне, подупирати, носити: s. bovem umeris; fornix sustinet pontem; male (слабо) sustinet arma. Отуда trop. а) потпомагати: amicum; б) примити што на се као терет и носити, бити за што одговоран: s. munus; negotium; causam rei publicae; s. personam, представљати ролу (*каже се и s. Thaida = ролу Тајидину); s. causas multorum, за многе се старати. Отуда: exspectationem magnam sustineo = много се од мене очекује, па ми је то теретно; в) (понајвише одричући) усудити се, наканити се, прегорети (пор. audeo, possum): nemo opem a diis petere sustinet. 2) издржати, одолевати, поднети, трпети: dolorem; curam; praesentia. 3) коме или чему не подлећи, одупрети се, задржати: potentiam alcjs; impetum; vim hostium; а и само за се = држати се: diutius sustinere non possum. Отуда а) s. ea quae contra dicuntur = бранити се од чега; б) non s. rogantem, не моћи одбити чију молбу. 4) одржати, сачувати: s. dignitatem rei publicae; s. rem Romanam. Отуда = хранити, издржавати: liberos; res frumentaria nos sustinet. 5) уздржати, зауставити, спречити: s. remos, застати с веслањем; s. agmen; milites; signa. Отуда а) = одгодити, одложити: bellum; solutionem; rem in noctem; б) = уздржавати; s. se ab omni assensu; sustinebam me ne scriberem. + + +sustollo, —, —, 3. (sub-tollo), 1) увис дигнути, уздигнути: candida sustollunt velu rudentes. 2) уклонити, порушити: aedes. 3) одузети, отети, уграбити: filiam ab alqo. + + +sŭsurrātor, ōris, m. (susurro), шаптач, који тихо говори. + + +*†sŭsurro, 1. 1) intrans. зујати, жуборити, шуштати, шаптати: apes; homo; aura; susurrari video. 2) trans. ком што пришаптати: alci alqd. + + +sŭsurrus1, i, m. (susurro), зујање, жуборење, шуштање, шаптање, шапат. + + +*sŭsurrus2, adj. (susurro), који шапће. + + +sūtĭlis, adj. (suo), сашивен: cymba; corona s., од ружа сплетен. + + +sūtor, ōris, m. (suo), чизмар, ципелар, папучар; prov. в. crepida. + + +sūtōrĭus, adj. (sutor), чизмарски, ципеларски: atramentum. + + +†sūtrīnus, adj. (м. sutorinus од sutor) = sutorius. Отуда subst. а) sūtrīna, ae, f. (sc. officina или taberna), чизмарска радионица; б) sūtrīnum, i, n, (sc. artificium), чизмарски занат. + + +Sūtrĭum, ĭi, n. варош у Хетрурији; prov. ire Sutrium = добро се спремити за што (као што је Камил пошао да освоји Сутрију). Отуда Sūtrīnus, adj. и subst. Sūtrīni, ōrum, m. Сутријани. + + +sūtūra, ae, f. (suo), шав. + + +sūtеla, ae, f. (suo) (Plaut.) упр. сашивање; trop. плетка, лукавштина. + + +sŭus, pron. poss. (se; ὅς), 1) свој; његов, њезин, њин, њихов: patrem suum interfecit, свога оца; ostendit quid pater suus (отац му) fecisset; hunc cives sui (његови) ejecerunt, suae injuriae, увреде што су их другима нанели или = од других претрпели; кадшто и неправилно м. ejus, eorum итд. (о чему види у граматици). Појачава се додатком pte и met: suopte ingenio; capti suismet ipsi praesidiis. Отуда 2) а) = који ком припада, пристоји се, својствен, одређен, обичан и сл.: habere suum numerum, одређени број; suā morte defungi, природном смрћу умрети; suo Marte pugnare, својим обичним начином, својим обичним оружјем; suo anno consulem fieri, године законом одређене; tempore suo, у право време; б) = повољан, користан, згодан, прикладан и сл.: suo loco pugnare, на повољном земљишту; uti populo suo, имати народ на својој страни, задобити га за себе; deos suos habere, наклоњене, милостиве; в) = свој господар: ancilla nunc sua est, сад је своја газдарица; is in disputando suus esse poterit, неће се морати за другима поводити. 3) као subst. а) sŭum, i, n. своје, његово, својина: alci suum vendere; nihil sui habet; sui profusus, распикућа; sua omnia, цело своје имање; б) sŭi, ōrum, m. своји, његови (породица, пријатељи, присталице, грађани, војници, земљаци и сл.): quem sui Caesarem salutabant. + + +Sўbăris, is и ĭdis, f. (Σύβαρις), 1) река у Луканији. 2) варош на истој реци, г. 510 пр. Хр. разорена а 443 снова сазидана и названа Thurii; на злу гласу због раскошности и облапорности. Отуда 1) Sўbărītae, ārum, m. Сибарићани. 2) Sўbărītānus и Sўbărītĭcus, adj. 3) Sўbărītis, ĭdis, f., име једне блудне песме. + + +Sўchaeus или Sĭchaeus, i, m. муж Дидонин, којега је убио Пигмалион; отуда Sўchaeus као adj. + + +Sȳcolătrōnĭdae, ārum, m. смоквокрадци, за шалу начињено име народа (Plaut.). + + +sȳcŏphanta, ae, m. (συκοφάντης) (Com.), лаком и лукав тужилац, плеткаш, варалица. Отуда = лажљив улизица. + + +sȳcŏphantĭa, ae, f. (συκοφαντία) (Plaut.), плетка, превара (в. sycophanta). + + +sȳcŏphantĭōsē, adv. (sycophanta) (Plaut.), плеткашки, лажљиво. + + +sȳcŏphantor, dep. 1. (sycophauta) (Plaut.), плетке правити, преваре измишљати: s. alci, против кога. + + +Sўĕnē, ēs, f. (Συήνε), варош у горњем Мисиру. Отуда Sўēnītēs, ae, m. Сијенац; као adj. = сијенски. + + +Sylla в. Sulla. + + +syllăba, ae, f. (συλλαβή), слог. + + +syllăbātim, adv. (syllaba), на слогове, слог по слог. + + +†syllŏgismus, i, m. (συλλογισμός), закључак ума, силогизам. + + +†syllŏgistĭcus, adj. (συλλογιστικός), што спада у закључак ума, силогистични. + + +Sўmaethum, i, n. или Sўmaethus, i, m, река на источној страни Сицилије. Отуда 1) Sўmaethis, ĭdis, f., нимфа реке Симета. 2) Sўmaethēus или Sўmaethĭus, adj. + + +symbŏla (sumbola), ae, f. (συμβολή) (предкл.), прилог у новцу за заједничку гозбу, ревена: sumbolam dedit, cenavit; у шали о батинама. + + +symbŏlum, i, n. и symbŏlus, i, m. (σύμβολον, и -λος) (предкл. и касно), белега, знак, по којем се ко познати може. + + +symphōnĭa, ae, f. (συμφωνία), хармонијска музика, концерт где више њих свирају. + + +symphōnĭăcus, adj. (συμφωνιακός), музичан, музички: pueri symphoniaci, што у збору свирају. + + +Symplēgădes, dum, f. (Συμπληγάδες, “што се збијају”, два мала каменита острва (касније Cyaneae названа) на ушћу трачкога Босфора, која су се по причи увек једно о друго ударала и све разбијала што је између њих хтело проћи. + + +sympŏsĭum, ĭi, n. (συμπόσιον), гозба, наслов списа Платонова. + + +†sўnecdŏchē, ēs, f. (συνεκδοχή), реторска фигура, по којој се ставља део место целога или обратно, име особно место апелатива итд. + + +sўnĕdrus, i, m. (σύνεδρος), члан збора, већник (у Македонији). + + +Sўnĕphēbi, ōrum, m. (Συνέφηβοι), „младићи другови”, наслов комедије Статија Цецилија. + + +syngrăpha, ae, f. (συγγραφή), писмено = обвезница, меница: facere syngraphas cum alqo, узети од кога меницу. + + +syngrăphus, i, m. (σύγγραφος) (Plaut.), 1) писмен уговор. 2) путни лист. + + +Synnăda, ōrum, n. и Synnas, ădis, f. (τὰ Σύνναδα), варош у великој Фригији. Отуда Synnadensis, adj. + + +synthĕsĭna, ae, f. (sc. vestis, συνθέσινος), лака кућна хаљина. + + +†syntŏnum, i, n. (σύντονον), нека музичка справа. + + +Sўphax, ācis, m. (Σύφαξ), краљ нумидијски за време Другога пунскога рата. + + +Sўrācūsae, ārum, f. (Συρακοῦσαι), главна. варош на о стрву Сицилији, основана од Коринћанина Архије г. 758 пр. Хр. Отуда 1) Sўrācūsānus, adj. и subst. Sўrācūsāni, ōrum, m. Сиракужани. 2) Sўrācūsĭus, adj. 3) *Sўrācŏsĭus, adj. + + +Sўri, ōrum, m. (Σύροι) Сирани, становници покрајине Сирије. Отуда 1) Sўrus, adj. сирски. 2) Sўrĭa, ae, f. покрајина Сирија; у ширем смислу спадале су у Сирију и земље на Еуфрату и Тигру, стога је Syria често = Assyria. Отуда Sўrĭăcus и *†Sўrĭus, adj. и *Sўriscus, i, m. Сиранин. + + +Sȳrinx, ingis, f. (σῦριγξ), у трску претворена нимфа. + + +†syrma, ătis, n. (σύρμα), хаљина с дугачким скутом (репом). Отуда trop. = трагедија. + + +Syrmĭum, ĭi, n., варош у Панонији, сад Митровица (сремска). + + +Sўrŏphoenix, ĭcis, m. (Σιροφοίνιξ), Сирофеничанин (из Фениције на граници Сирије). + + +Sȳros, i, f. (Σῦρος), једно од кикладских острва, сад Сира. Отуда Sȳrĭus, adj. + + +Syrtis, is, f. (Σύρτις), 1) пруд у мору, особ. два пруда на северној обали Африке, Syrtis major (сад залив Сидра и Syrtis minor (сад залив Кабес). 2) meton. приморје покрај Сирта. Отуда Syrtĭcus, adj. + + +T. као име = Titus. — Ti. као име = Tiberius. — Tr. pl. = tribunus plebis. + + +tăbella, ae, f. (dem. од tabula), 1) дашчица, таблица, плочица; стоји често и место речи tabula; тако: tabellae publicae = tabulae publicae; tabellae quaestionis, протоколи саслушања итд. Напосе 2) а) писмо, лист, књига: dare tabellas = dare literas; б) таблице гласања које су даване скупштинарима у комицијама, а судијама на суду да се тим начином покупе гласови (пор. tabula). + + +tăbellārĭus, adj. (tabella), 1) гласовни, што се тиче гласања у комицијама: lex. 2) што се тиче писама: navis tabellaria, поштански брод; subst. tăbellărĭus, ĭi, m. писмоноша, гласоноша. + + +*tābĕo, bŭi, —, 2. (tabes), 1) топити се, растапати се; trop. сушити се, венути: corpora tabent = трунути. 2) капати: artus sale (од морске воде) tabentes; genae tabentes, сузни образи. + + +tăberna, ae, f. (tabula), 1) дашчара, колиба уопште; а) = сиромашни стан: rauperum tabernae; б) = дућан или радионица за трговце, занатлије, бербере и сл.: concursare circum tabernas; t. libraria, књижара; t. argentaria, мењачница; tonsoris, берберница; lanionis, касапница; в) крчма, гостионица, механа: devertere (сврнути) in tabernam. 2) ред дрвених седишта у цирку, за гледаоце. 3) Tres Tabernae зваше се место на Апијеву друму. + + +tăbernācŭlum, i, n. (taberna), дашчара, дрвена буда, барака, отуда и = шатор. Напосе у аугурском говору = место које је аугур изабрао за мотрење ауспиција: capere t., хватати место (recte, по пропису; vitio, против прописа). + + +tăbernārĭus, ĭi, m. (taberna), господар од дашчаре, трговчић (у Риму = човек нижега реда). + + +†tăbernŭla, ae, f. (dem. од taberna), дашчарица, колибица. + + +tābēs, (is), f. (али gen. и dat. не употребљава се), 1) поступно нестајање какве ствари, а) топљењем, труљењем и сл.: t. absumit cadavera; б) болешћу, сушица, јектика: tabe multorum annorum mortuus est; quos dutus amor crudeli tabe peremit; lentā tabe liquitur miserrima ut glacies etc.; oculorum t., губитак очњег вида. 2) заразна болест, од које се човек суши; куга; скоро само trop. о моралном или политичном злу: t. fenoris crescentis, куга. 3) течност која прелази у трулеж, осока: t. nivis liquescentis, блато од отопљеног снега; t. sanguinis; t. veneni. + + +tābesco, tābŭi, —, 3. (tabeo), 1) топити се: cera. 2) мало-помало губити се, нестајати: humor calore; ego moerore maceror et tabesco miser; — гинути од зависти, од љубави: tabuit ex illo. + + +tābĭdus, adj. (tabeo), 1) који се топи: t. nix, снег који копни; 2) о болести и сл., који нестаје, болан: corpus; juvencus. Отуда trop. *а) mens tabida, коју брига једе; б) који мало-помало уништава: lues; venenum. + + +tābĭfĭcus, adj. (tabes-facio), 1) *који топи = чини да чега нестаје: radii solis. 2) кужан, убитачан: аër; venenum; trop. animi perturbationes tabificae, страсти што упропашћују. + + +tăbŭla, ae, f. (осн. TAB, отк. и taberna), 1) даска, плоча, табла (дрвена или метална): arripere tabulam de naufragio. Напосе А) дашчица за коцкање. Б) t. picta или само tabula = слика. Напосе а) t. votiva, заветна плоча на којој је насликан бродолом и коју је избављеник из бродолома обесио у ком храму; б) t. Dica earchi = земљописна карта. В) рачунска или писаћа таблица: t. cerata, овоштена таблица за писање. Г) законска таблица, плоча на којој су писани закони: figere tabulas, приковати, објавити; duodecim tabulae, децемвирски закони у Риму. 2) о разним врстама писама, А) у plur. рачунска књига, књига о примању и издавању (tabulae acceptorum et expensorum): conficere tabulas; pecunia debctur in tabulis, „стоји у његовим књигама”, има новаца на дугу. Отуда tabulae novae = нове рачунске књиге којим се стари дугови уништаваху; trop. tabulae novae beneficiorum = заборав доброчинстава. Б) tabellae publicae, а) државне рачунске књиге, о примању и издавању државном; б) исправе, протоколи, спискови о попису људства, о парницама и сл., дакле уопште = архива. В) таблица на којој су после свршеног гласања у комицијама бележени гласови које је сваки кандидат добио, списак о гласању. Г) = објава: figere, proscribere tabulam. Напосе = попис прогнаника: tabulae Sullanae; — лицитациона табла: adesse, venire ad tabulam; — списак ствари што се продају; — мењачки сто: t. Sextia. Д) tabulae dotis или *nuptiales, брачни уговор; tabulae quaestionis, протоколи саслушања; Ђ) *† = тестамент: supremas tabulas signare, потписати. + + +†tăbŭlāris, adj. (tabula), таблични, дашчани: clavus. + + +tăbŭlārĭus, adj. (tabula), што припада писменим исправама; само као subst. а) tăbŭlārĭus, ĭi, m. архивар, регистратор; б) tăbŭlārĭum, ĭi, n. архива: tabulas desideras Heracleensium publicas, quas Italico bello incenso tabulario interisse scimus omnes. + + +tăbŭlātĭo, ōnis, f. (tabula), облагање дашчицама или дрвеним плочама; — кат, спрат: tabulationes habet complures. + + +tăbŭlātus, adj. (tabula), даскама постављен, патосан. Отуда subst. tăbŭlātum, i, n. 1) под од дасака, патос. 2) кат, спрат: turris quattuor tabulatorum. 3) таван = ред ствари што леже једна над другом. + + +tābum, i, n. (*† и tābus, i, m.) (tabeo) (gen. и dat. не налази се), 1) течност која гњили, усирена крв, сукрвица, гној: terram tabo maculant; fluere sanie taboque. 2) trop. прилепљива болест, куга: corpora affecta tabo; infecit pabula tabo. + + +Tăburnus, i, m. планина у Кампанији. + + +tăcĕo, cŭi, cĭtum, 2. I. intrans. 1) ћутати, мучати (кад би се могло или морало говорити; пор. sileo): tace, ћути!; t. de re alqā. 2) *а) = sileo, бити миран, не пустити гласа: omnis ager tacet; nox tacet = не чује се гласа у ноћи; loca tacentia, o подземном свету; б) trop. oculi tacent, не изражавају ништа; blanditiae tacent, престају. — II. trans. ћутати о чему, прећутати што: rem; arcana; tacenda (n. pl.), o чему не треба говорити. + + +Tăcĭta, ae, f. (taceo), богиња ћутања, иначе Muta. + + +tăcĭtē или (касно) tăcĭtō, adv. (tacitus), 1) ћутке, тихо: habere alqd t., прећутати што. 2) = неприметно, у потаји: perire. + + +tăcĭtē или (касно) tăcĭtō, adv. (tacitus), 1) ћутке, тихо: habere alqd t., прећутати што. 2) = неприметно, у потаји: perire. + + +tăcĭturnĭtās, ātis, f. (taciturnus), 1) ћутање, мучање: testium. 2) тишина: t. curiae (кад се у њој не говори). 3) *= неспомињање: t. invida. 4) мучаљивост, ћутљивост (као врлина): hominis; opus est fide et taciturnitate. + + +tăcĭturnus, adj. (taceo), 1) мучаљив, ћутљив (као својство; пор. tacitus): homo; obstinatio taciturna, тврдоглаво мучање. 2) trop. а) тих, миран: ripa; б) о књизи, која се не чита: tineas pasces taciturnus, мољце ћеш хранити. + + +tăcĭtus1, adj. (taceo), 1) act. који ћути, мучи, не говори (кад би могао или требао да говори; пор. taci turnus): me tacito, ако будем ћутао; os tacitum alci praebere, не одговарати; tacita exspectatio; tacitus id praetereo, то прелазим с ћутањем, о том нећу да говорим; tacita patria tecum loquitur. Отуда а) замишљен, удубљен у што: legentem aut tacitum impellat quovis sermone; б) што се ћутке ради или на што се ћутке пристаје: tacitum signum; tacitae indutiae, примирје без нарочитог договора; tacita assensio; t. sensus, природно чувство; в) тих, миран, нем, безгласан: nox; tacitum nemus; *tacita luna; per tacitum, у тишини, тихо. 2) pass. о чему се ћути: relinquere alqd tacitum, прећи преко чега с ћутањем; alqd tacitum tenere, чувати што као тајну; nunquam hoc a me tacitum feres = на то нећу никад оћутати; ne id quidem a Turno tacitum tulit, ни на то није оћутао Турно. Отуда = тајан, неопажен: vulnus; tacitā prece; subst. tăcĭtum, i, n. тајна. + + +Tăcitus2, i, m. а) Cornelius Tacitus, славни римски историк у првом веку н. Хр., пршњак и пријатељ Плинија млађега; б) Marcus Claudius Tacitus (по другима Aurelius), цар римски око год. 270 п. Хр. + + +tactĭlis, adj. (tango) (Lucr.), додирљив. + + +tactĭo, ōnis, f. (tango), 1) дирање, дотицање, пипање; quid tibi hanc tactio est, шта је дираш? 2) осећање, чувство: voluptates oculorum et tactionum. + + +tactŭs, ūs, m. (tango), 1) дирање, дотицање (= tactio 1): chordae ad quemque tactum respondent; lacessat tactu leonem; tactu fulminis (од удара муње) conflagrare. 2) чувство, осећање: tactus toto corpore fusus est, распрострто. 3) дејство, утицај: t. solis, lunae. + + +taeda, ae, f. (сродно са δαΐς или δᾴς), 1) бор или оморика, луч, смоловито дрво. 2) луч, напосе буктиња (зубља) од бора или оморике која се употребљавала при божјој служби, мртвачким спроводима, особ. у сватовима (taeda jugalis); стога trop. а) = сватови, свадба, брак: foedera taedae; б) љубав, љубавница: me non aliae poterunt corrumpere taedae, неће ме друга љубав занети. + + +taedet, taedŭit или taesum est, —, 2. impers. досадно ми је, мрзи ме, гади ми се (пор. piget, poenitet): taedet me vitae, досадило ми се живети; taedet eum sermonis tui, досадно му је да те слуша; taedet eadem audire millies, несносно је слушати једно те једно по хиљаду пута. + + +*taedĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (taeda-fero) који бакљу носи. + + +taedĭum, ĭi, n. (taedet), досада, гнушање, омраза (кад што одвише дуго траје или често бива; пор. taedet, fastidium): t. oppugnationis; rerum adversarum; afferre alci t., taedio esse alci или taedio alqm afficere, бити коме на досади; me capit t. rei, досадна ми је. + + +Taenărus, i, comm. и Taenărum, i, n. (Ταίναρος, -ον) главина и варош у Лаконији; у близини беше пећина, за коју се држало да је улазак у доњи свет; отуда meton. = доњи свет. Отуда 1) *Taenărĭdēs, ae, m. = Лакедемонац. 2) *Taenăris, ĭdis, f. adj. = лакедемонска. 3) *Taenărĭus, adj. = лакедемонски: deus Taenarius, Нептун (јер он имађаше храм у Тенару); soror, marita Taenaria = Јелена, Taenaria porta, улазак у доњи свет; valles Taenariae, подземне. + + +*†taenĭa, ae, f. (ταινία), врпца, узица; напосе повезача главе. + + +taeter в. teter. + + +tăgax, ācis, adj. (tago = tango), који се радо чега дотиче, крадљив. + + +Tăges, gētis и gae, m. хетрурски бог или херој, син некога Генија Јовијала (Jovialis), дакле унук Јупитеров; учио је Етруске вештини да посматрају и тумаче знамења. + + +tăgo, —, —, 3., застарели облик од tango. + + +Tăgus, i, m. река у Лузитанији, сад Тахо, Теџо. + + +tālāris, adj. (talus), који се тиче чланака, глежања, 1) који допире до чланака: tunica; 2) subst. tālārĭa, ĭum, n. а) делови ноге около чланака; б) ципеле до чланака, особ. крилате ципеле Меркуријеве, Персејеве и Минервине; prov. videamus talaria (= да мислимо на бежање); в) *= tunica talaris. + + +tālārĭus, adj. (talus), што се коцке тиче: ludus, игра на коцке; lex, o коцкању. + + +Tălassĭo, ōnis или Tălassĭus, ĭi и Tălassus, i. m. римски сенатор, за кога је по причи у отмици Сабињанака врло лепа девојка била уграбљена, те је стога његово име употребљавано као срећан сватовски поздрав: servio Talassio = женити се. + + +Tălassĭo, ōnis или Tălassĭus, ĭi и Tălassus, i. m. римски сенатор, за кога је по причи у отмици Сабињанака врло лепа девојка била уграбљена, те је стога његово име употребљавано као срећан сватовски поздрав: servio Talassio = женити се. + + +Tălassĭo, ōnis или Tălassĭus, ĭi и Tălassus, i. m. римски сенатор, за кога је по причи у отмици Сабињанака врло лепа девојка била уграбљена, те је стога његово име употребљавано као срећан сватовски поздрав: servio Talassio = женити се. + + +tālĕa, ae, f. 1) одсечена гранчица, прут; особ. 2) а) = младица, каламак; б) кратак заоштрен колац који су укопавали у земљу да се непријатељски коњи повреде и осакате. 3) taleae ferreae, мале гвоздене шипке које су Британци као новац употребљавали. + + +tălentum, i, n. (τάλαντον), 1) грчка мера за тежину, у разним државама различита, понајвише 50 фуната (= 25 килограма). 2) сума новца; атички таленат имао је шездесет мина или шест хиљада драхама, у нашем новцу отприлике 4800 динара (= 400 # = 2100 фор.). + + +tālis, adj. такав, овакав, онакав: alqd tale или tale quid, такво што; nil tale; често одговара речи qualis, такав — какав: talis erat qualis putabatur (м. qualis може да стоји и ac или atque); — спаја се и са ut, qui: tales esse oportet ut jure laudemur, talem te esse oportet qui te ab impiorum societate sejungas. Напосе а) похвално = тако велик, изврстан, одличан: vir; facinus; occasio; б) често се односи на нешто, о чему је или малопре говорено или ће се одмах затим говорити, и преводи се са овај: tali modo, на овај начин; talia fatur, ово рече. + + +†tālĭtrum, i, n. (talus), зврчка (прстима). + + +talpa, ae, f. кртица, кртина. + + +tālus, i, m. (осн. TAG, отк. и talea, taxillus), 1) глежањ, чланак: pulcher a vertice ad talos, од главе до пете; prov. recto talo stare = одржати се, стећи похвалу. 2) коцка, јер је првобитно прављена од глежања стражњих ногу неких животиња. Talus имађаше четири означене стране, на које је могао пасти, а две округле и неозначене. Коцкало се са четири коцке (talus): најсретнији хитац (Venus или jactus Veneris) беше кад су у све четири коцке одозго били на свакој други бројеви, а најнесретнији (canis) кад је свака коцка показивала одозго исти број (пор. tessera): talis ludere; quattuor talis jactis; sortiri alqd talis. + + +tam, adv. тако, толико; обично пред адјективима и адвербијама: tam barbarus; tam vehementer. Често су у свези tam — quam (кадшто и tam — ac, tam — atque), тако као; non tam — quam, не толико — колико: non tam in proeliis, quam in promissis firmior. Напосе а) (ретко) пред суперлативима: tam gravissima judicia, тако веома строге пресуде; б) *пред компаративима: tam magis illa frequens quam etc, утолико већма — уколико итд.; в) tam — quam пред суперлативима: quam quisque pessime fecit, tam maxime est tutus. + + +Tămăsēus, adj. тамаски (прастара варош Tamasus на Кипру). + + +tamdĭū, adv. тако дуго, дотле (са quamdiu, donec, dum, quam. quoad): tam diu requiesco, quam diu scribo; tam diu laudabitur, dum memoria manebit; vixit tam diu, quam licuit. + + +tămĕn, conj. 1) опет, ипак, при свему том; обично у свези са quamquam, quamvis, etsi и сл.: quamquam abest a culpa, suspitione tamen non caret, ако и није крив, ипак је под сумњом; non sunt permolesti, tamen insident et urgent. 2) бар, по крајњој мери: nonnihil tamen, бар штогод; si non pari, at tamen grato munere, ако не равним, а оно бар милим поклоном. 3) *si tamen, ако иначе. 4) да се означи нестрпљење што се нешто доцније збива = једва једанпут: egressus est tamen. + + +tămĕnetsi или чешће скраћено tămetsi, conj. премда, ма, ако и, и ако: eum (Opimium) Jugurtha tametsi Romae in inimicis habuerat, tamen accuratissime recepit, Југурта га је врло брижљиво дочекао, мада му је (Опимије) у Риму непријатељ био. + + +Tămĕsīs, is, m. река у Британији, сад Темза. + + +tămĕnetsi или чешће скраћено tămetsi, conj. премда, ма, ако и, и ако: eum (Opimium) Jugurtha tametsi Romae in inimicis habuerat, tamen accuratissime recepit, Југурта га је врло брижљиво дочекао, мада му је (Опимије) у Риму непријатељ био. + + +tamquam в. tanquam. + + +Tănăger, gri, m. река у Луканији. + + +Tănăgra, ae, f. (Τάναγρα), река у Беотији. Отуда Tănăgraeus, adj. + + +Tănăis, is, m. (Τάναΐς), 1) река у Скитији, сад Дон; и варош истога имена. Отуда Tănăītis, ĭdis, f. која живи у околини Танаја = Амазонка. 2) (Curt.) = река Iaxartes. + + +Tănăquīl, īlis, f. жена римскога краља Тарквинија Приска. + + +tandem, adv. 1) најпосле, напокон (о нечему што се тек после дужега очекивања и оклевања збива; пор. postremo, denique итд.): tandem aliquando, једва већ једанпут; t. pedem referunt. 2) у упитним реченицама додаје се да се означи нестрпљење, зловоља и жестина = за бога, за име божје: quo tandem modo?; quousque tandem haec patiemini?, та докле ћете то трпети? + + +tango, tetĭgi, tactum, 3. (застарели облик tăgo), 1) дирнути, дотакнути се: alqm digito; terram. Отуда а) = доћи куда, приспети: provinciam; portum; б) t. corpus aquā, поквасити; t. supercilia fuligine, бојадисати; t. caput igne sulphuris, окадити; в) t. feminam, осрамотити; г) узети: alqd de praeda; д) = окусити, пити, јести: cibum; saporem mellis; t. calicem, испити; ђ) t. dente, morsu = ујести; е) = згодити, ударити; особ. tactus fulmine или de coelo tactus, громом ударен; ж) t. chordas, ударати у жице; з) граничити се: fundus tangit Tiberim, граничи се Тибром. — 2) trop. а) душевно покренути, тронути: animum alcjs; minae ejus me tangunt; t. deos; spiritu divino tactus, богом одушевљен; religione tactus est, религиозна сумња се појавила у њему; б) у говору кратко и овлаш споменути: unumquodque leviter tangam, в) (Com.) ва) преварити, обманути: alqm; вб) опуљити: hominem triginta minis; вв) боцкати, задиркивати: alqm in convivio; вг) латити се чега: opus; вд) prov. в. acus. + + +tanquam, conj. (м. tamquam), 1) (ретко) о нечему што заиста постоји, као што: tanquam poëtae boni solent, sic tu etc. 2) о нечему што се само замишља, а) као: gloria virtutem t. umbra sequitur; te tanquam serpens intulisti, увукао си се као змија; б) као да, кан'да: tanquam si claudus sim; tanquam clausa sit Asia. + + +Tantălus, i, m. (Τάνταλος), краљ у Фригији, отац Пелопов и Ниобин, љубимац богова, због разних злочина кажњен у подземном свету вечитом глађу и жеђу. Отуда 1) Tantălĕus или Tantălĭcus, adj. 2) Tantălĭdēs, ae, m. мушки потомак Танталов = Агамемнон, Орест; fratres Tantalidae = Атреј и Тијест. 3) Tantălis, ĭdis, f. женски потомак Танталов = Јелена, Хермиона. + + +tantillus, adj. (tantus), толишни, оволишни; subst. tantillum, i, n. оволишно. + + +tantispĕr, adv. (tantus), 1) тако дуго, дотле; обично долази за њим dum, donec, quoad, док: ut ibi esset tantisper, dum culeus compararetur. 2) само за се tantisper = међутим, за то време: tantisper hoc ipsum magni aestimo. + + +tantŏpĕrĕ, adv. или растављено tanto opere, толико, тако силно, у тој мери, тако. + + +tantŭlus, adj. (dem. од tantus), тако мали, толишни, тако незнатан: spatium; statura; causa; subst. tantŭlum, толишно; t. morae; tantulo venire, бити тако јевтино. + + +tantum, adv. в. tantus 2). + + +tantummŏdŏ, adv. само, једино: tantummodo ne Italiam relinquat, само да не остави Италију (пор. dummodo). + + +tantus, adj. 1) толик, тако велик: urbs; pecunia; vitium; tanta res, тако важна ствар; tantus homo, тако одличан. 2) тако мален: vectigalia tanta sunt, ut iis vix contenti esse possimus. 3) напосе tantum, толико, А) као neutr. adj. а) t. abest ut etc., томе још толико недостаје да итд.; tantum progressus est a castris; t. potest, толико је моћан; superabant tantum quod Aetoli accesserant, утолико беху бројем претежнији што придођоше и Етолци; б) често с gen.: tantum frumenti, толико хране; t. librorum; t. gaudii; в) in tantum, утолико; г) tanti = од толике вредности: t. esse, толико много вредети; t. facere, тако скупо ценити; t. vendere, тако скупо продати; tanti interest, тако је много до тог стало. Овамо спада реченица tanti est, га) ако је говор о чем добром = много вреди, или = вредно је труда; гб) о каквом злу, ком се ко мора подвргнути ако ће тим да дође до каквог добра = није ми до тога стало: est mihi tanti illam invidiae molem subire; д) alterum tantum, још једанпут толико (в. alter). Б) као adv. а) = само, једино: dixit tantum, само је казао (а није доказао); t. illud vereor; tantum ut, само да; tantum ne, само да не. Отуда аа) tantum non = скоро, умало: urbs tantum non capta est; аб) tantum quod = баш, управ: tantum quod ex urbe veneram quum etc.; ав) tantum quod non = само што не; б) *† пред адјективима место tam, тако: tantum magna. II. tantō, abl. neutr. као adv. а) = пред компаративима, утолико: tanto pluris, утолико скупље; tanto crebriores nuntii mittebantur; у свези quanto – tanto: quanto superiores sumus, tanto nos submissius geramus, што смо већи, тим треба да смо скромнији; б) tanto ante, утолико пређе; post tanto, толико касније; в) пред суперлативом (ретко): tanto pessimus omnium poëta, quanto tu optimus omnium patronus (Cat.). + + +tantusdem, adj. исто толики; обично у n. sing. tandumdem или tandundem, исто толико. + + +*†tăpes, ētis, m. или tăpēte, is, n. и tăpētum, i, n. (τάπης) саг, ћилим, простирач (за покривање столова, зидова, софа и подова итд.). + + +Tāprŏbănē, ēs, f. (Ταπροβάνη), острво у Индијском океану, сад Сејлон. + + +Tapūri, ōrum, m. номадско племе у Медији. + + +Tarbelli, ōrum, m. народ у Аквитанији; отуда Tarbellus, adj. + + +tardē, adv. с comp. и sup. (tardus), 1) полагано, споро: crescere. 2) касно: triennio tardius triumphare. + + +tardesco, dŭi, —, 3. (tardus) (Lucr.) постати спорији, запињати: tardescit lingua; at si tardueris. + + +*tardĭgrădus, adj. (tardegradior) који лагано корача, споро иде. + + +†tardĭlŏquus, adj. (tardeloquor), који полагано (споро) говори. + + +*tardĭpēs, pĕdis, adj. који полагано корача, нахрамљује: deus, Вулкан. + + +tardĭtās, ātis, f. (tardus), 1) лаганост, спорост, споро кретање, оклевање и сл.: t. in rebus gerendis; subvenire tarditati aliquorum vehiculis = спорије пешаке узети на кола; t. navium; ūti tarditatibus in ingressu, полагано се кретати. 2) trop. душевна тромост, тупоглавост: t. ingenii. + + +tardĭtūdo, ĭnis, f. (tardus) (Plaus.) = tarditas. + + +tardĭuscŭluss, adj. (предкл.) dem. од tardus. + + +tardo, 1. (tardus) 1) trans. задржати, отезати, устављати, пречити: profectionem; impetum; celeritatem alcjs; hostem; cursum; nos etesiae vehementissime tardarunt. 2) intrans. оклевати: tardandum est nobis, морамо оклевати. + + +tardus, adj. с comp. и sup. 1) полаган, спор (о људима и стварима = који касно долази или се касно збива; пор. lentus, segnis, serus): t. homo; tardum pecus; t. subvectio (довоз); vulnere tardus, због ране; tardior in scribendo, спор у писању (неизвежбане руке); t. nox, што споро пролази: t. senectus, што чини човека спорим. 2) trop. душевно полаган, а) туп, глуп: ingenium; б) = тром, дремљив. + + +Tĕrentus и Tĕrentos (Tărentus и Tărentos), i, m. и Tĕrentum (Tărentum), i, n. место на Мартову пољу (Campus Martius), где су држани ludi saeculares. Отуда Tĕrentīnus, adj.: ludi; tribus Terentina. + + +Tărentum, i, n, (*и Tărentus, i, f.) (Τάρας), славна и богата трговачка варош у јужној Италији, основана од спартанских Партенија (в. Partheniae), сад Taranto. Отуда Tărentīnus, adj. и subst. Tărentīni, ōrum, m. Таренћани. + + +Tĕrentus и Tĕrentos (Tărentus и Tărentos), i, m. и Tĕrentum (Tărentum), i, n. место на Мартову пољу (Campus Martius), где су држани ludi saeculares. Отуда Tĕrentīnus, adj.: ludi; tribus Terentina. + + +Tărīchēa, ae, f. или Tărīchēae, ārum, f. (Ταριχεῖαι), варош у Галилеји. + + +Tarpējus, име римскога племена у старо доба; Spurius Tarpejus беше заповедник тврђаве капитолијске у Риму, а кћи му Тагреја пустила је издајством Сабињане у тврђаву који су је затим убили кад је искала награду за своје издајство. Део капитолијског брежуљка звао се mons Tarpejus или rupes Tarpeja, откуда су преступнике стрмоглавце бацали; стога и = капитолијски: arx T.; pater T. = Jupiter. + + +Tarquĭnĭi, ōrum, m. прастара варош у Хетрурији. Отуда 1) Tarquĭnĭus, adj. а) = из Тарквинија, тарквинијски; б) назив племена, из ког беху два краља у Риму, T. Priscus и T. Superbus; в) = који се тиче племена Тарквинијева: nomen Tarquinium, Тарквинијево, тарквинијско. 2) Tarquĭnĭensis, adj. који се тиче вароши Тарквинија, тарквинијски: ager; subst. Tarquĭnĭenses, ĭum, m. Тарквинијани. + + +Tarrăcīna, ae, f. или Tarrăcīnae, ārum, f. варош у Лацији, пређе Anxur звана. Отуда Tarrăcīnensis, adj. и subst. Tarrăcīnenses, ĭum, m. Тарацињани. + + +Tarsus, i, f. (Τάρσος), варош у Киликији. Отуда Tarsensis, adj. и subst. Tarsenses, ĭum, m. Таршани. + + +*Tartărĕus, adj. (Tartarus), подземни, отуда = страшан, грозан, ужасан: rex Tart. = Pluto; tenebrae Tartareae. + + +*Tartărus, i, m. (у plur. Tartăra, ōrum, n.) (Τάρταρος), казнилиште у подземном свету, пакао, где безбожници трпе казну; отуда = уопште доњи, подземни свет. + + +Tartessus, i, f, приморска варош у јужној Хиспанији. Отуда Tartessĭus, adj. + + +Tarusātes, tum, m. народ у Галији. + + +tăt или tătae, interj. усклик чуђења, е гледај само, гле чуда!: tat! ecquis intus est? + + +tăt или tătae, interj. усклик чуђења, е гледај само, гле чуда!: tat! ecquis intus est? + + +Tătĭus, ĭi, m. краљ сабински, после Ромулов друг у краљевству. Отуда 1) Tătĭus као adj. 2) Tătĭenses, ĭum, т. једна од три најстарије (патрицијске) трибуне у Риму (в. tribus; пор. Titienses, Tities). + + +Taulantĭi, ōrum, m. народ у Илирији. + + +Taunus, i, m. Таун, планина у Насавској (Nassau). + + +*taurĕus, adj. (taurus), бичји, волујски, говеђи: tergum t., meton. = ручни добош; subst. taurĕa, ae, f. каиш; бич; волујска жила. + + +Tauri, ōrum, m. скитско племе у данашњој Кримеји. Отуда Taurĭcus, adj.: Chersonesus Taurica = Кримеја. + + +*taurĭformis, adj. (taurus-forma), налик на бика. + + +Taurii ludi, игре у Риму на славу подземним боговима. + + +Taurīni, ōrum, m. племе у садашњем Пијемонту; главна њихова варош беше Augusta Taurinorum или Colonia Taurina, данашњи Турин. Отуда Taurīnus, adj. таурински. + + +taurīnus, adj. (taurus), бичји, волујски, говеђи: tergum; cornua. + + +Tauris, ĭdis, f, острво близу обале илирске, недалеко од Исе, сад Torcola. + + +Taurŏis, rŏentis, f., тврђавица у приморју близу Масилије (Marseille), сад Tarento. + + +Taurŏmĕnĭum, ĭi, n. (*Taurŏmĕnon), варош на источној обали Сицилије. + + +Taurūnum, i, n. варош у Панонији, сад Земун. + + +taurus1, i, m. (ταῦρος), бик, во. Отуда а) звездано јато бика у зодијаку; б) медни бик што га је Перил начинио тиранину Фалариду (Phalaris) као справу за мучење. + + +Taurus2, i, m. (Ταῦρος), брег у западној Азији. Отуда Tauri Pylae, кланац између Кападокије и Киликије. + + +tax в. tuxtax. + + +taxillus, i, m. мали пањ, клада. + + +†taxo, 1. (tago, tango), 1) оштро додирнути. 2) задиркивати, кудити, исмејавати: alqm. 3) вредност које ствари проценити: t. rem tribus denariis. + + +taxus, i, f., 1) тисово дрво, због отровног плода сматрало се да припада подземноме свету: funesta; nocens. 2) отров прављен од плода тисовог дрвета: exanimare se taxo. + + +Tāўgĕtē, ēs, f. (Ταϋγέτη), кћи Атлантова, једна од Плејада. + + +Tăўgĕtus, i, m. (и Tăўgĕta, ōrum, n.) (Ταΰγετον), брег између Лаконије и Месеније. + + +tē1, acc. од tu. + + +tĕ2, прономинални суфикс који се додаје уз заменице tute: tute, ти главом; tete, тебе само. + + +Tĕānum, i, n. 1) T. Sidicinum, варош у Кампанији. 2) T. Apulum, варош у Апулији. Отуда Tĕānenses, ĭum, m. Теанци. + + +Tĕātĕ, is, n. варош у Самнији. Отуда Tĕātīni, ōrum, m. Теаћани. + + +Tĕātes, tum, m. племе у Апулији. + + +techna, ae, f. (τέχνη) (Com.), хитрина, лукава превара. + + +†technĭcus, i, m, (τεχνικός), учитељ вештине, техничар. + + +Tecmessa, ae, f. (Τέκμησσα), кћи Теутрантова (Teuthras), љубазница Ајанта (Ajax) Теламонова. + + +tectē, adv. с comp. и sup. (tectus), 1) скривено, кришом, тајно. 2) опрезно. + + +†tector, ōris, m. (tego), који покрива зид који га гипсом (садром) превлачи, бојама премазује. + + +tectōrĭŏlum, i, n. dem. од tectorium. + + +tectōrĭus, adj. (tector), 1) што спада у покривање, покривачки: peniculus, сноп трске за покривање крова. 2) што спада у премазивање зидова итд.: atramentum; opus tectorium. Отуда subst. tectōrĭum, ĭi, n. лепљење зидова, штукатурство, премазивање зидова, сликарство a fresco (на мокроме): concinnum. + + +Tectŏsăges, gum или Tectŏsăgi, ōrum, m. народ у Галији. + + +Tectŏsăges, gum или Tectŏsăgi, ōrum, m. народ у Галији. + + +tĕctum, i, n. (part. од tego), 1) кров: sub tectum congerere; sarta tecta (в. sarcio). 2) meton. кућа, уопште = стан, обиталиште: discedite in tecta vestra; tecto recipi, примљен бити у кућу; accipere t., примити стан. + + +tectus, adj. с comp. и sup. (part. од tego), 1) упр. покривен: naves. 2) trop. а) скровит, потајан: cupiditas; amor; б) прикривен: sermo verbis tectus; в) затворен, опрезан: tecti esse possumus ad alienos (према странцима). + + +Tēdignĭlŏquĭdes, шаљиво име (te-dignus-loquor) = тебе достојан говорник. + + +Tĕgĕa, ae, f. (Τεγέα), варош у Аркадији. Отуда 1) *Tĕgĕaeus, adj. = аркадски; T. virgo = Callisto; T. aper = еримантски вепар; T. parens (sacerdos) = Carmenta; subst. Tĕgĕaea, ae, f. = Аталанта. 2) Tĕgĕātae, ārum, m. Тегејани. + + +†tĕgĕs, ĕtis, f. (tego), покривач, покровац; асура. + + +tĕgillum, i, n. (tego) (Plaut.), мало покривало. + + +tĕgĭmĕn (tĕgŭmĕn), mĭnis, n. (tego) (понајвише *†), покривач, покривало, покров (о оделу, оклопу, кожама и сл.): mihi amictui est Scythicum tegimen, одело ми је скитски кожух; t. capitis, шлем; tegimina oculorum, веђе; *patulae sub tegmine fagi, у хладу разгранате букве. + + +tĕgĭmentum или боље tĕgŭmentum, i, n. (tego) = tegimen: tegumenta scutorum, платно или кожа којом су штитови обмотавани; — trop. заклон, заштита. + + +*tegmĕn, ĭnis, n. и tegmentum, i, n. (tego) = tegimen, tegimentum. + + +tĕgo, texi, tectum, 3. 1) покрити, покривати (ради заштите и безбедности; пор. operio итд.): t. corpus pallio; bestiae coriis tectae; ensis vaginā tectus, мач у корицама; navis tecta, с кровом. Отуда а) = укопавајући покрити: humus (terra) tegit ossa; б) сакрити, застрети: telum veste; ferae tegunt se latibulis; silvae tegunt fugientes. 2) trop. а) прикривати, тајити: t. alqd mendacio; t. turpia facta oratione; б) покривати = штитити, чувати, бранити, заклањати: t. patriam armis; conservare et t.; tueri et t; portus ab Africo tectus, заштићен. + + +tĕgŭla, ae, f. (tego), 1) кровни цреп, ћерамида; plur. tegulae, кров од црепа. 2) уопште плоча за покривање (од мрамора, бакра итд.). + + +tĕgŭmĕn в. tegimen. + + +tĕgĭmĕn (tĕgŭmĕn), mĭnis, n. (tego) (понајвише *†), покривач, покривало, покров (о оделу, оклопу, кожама и сл.): mihi amictui est Scythicum tegimen, одело ми је скитски кожух; t. capitis, шлем; tegimina oculorum, веђе; *patulae sub tegmine fagi, у хладу разгранате букве. + + +tĕgŭmentum в. tegimentum. + + +tĕgĭmentum или боље tĕgŭmentum, i, n. (tego) = tegimen: tegumenta scutorum, платно или кожа којом су штитови обмотавани; — trop. заклон, заштита. + + +Tēĭus, adj., в. Teos. + + +tēla, ae, f. (осн. TEC, отк. texo; грч. ΤΕΚ, отк. τεκεῖν, τέχνη; пор. ala = AC-la од ago), 1) ткање; платно: telam texere, retexere; telas exercēre, ткати. Отуда а) = паучина; б) trop. = плетка: ea tela texitur. 2) meton. а) основа (при ткању); б) навој, вратило; в) разбој. + + +Tĕlămo (или Telamōn), ōnis, m. (Τελαμών), син Ејаков (Aeacus), брат Пелејев (Peleus), отац Ајантов (Ajax) и Теукров (Teucer). Отуда 1) Telanĭădēs, ae, m. (Τελαμωνιάδης), син Теламонов. 2) Tĕlămōnĭus, adj. (subst. = Ајах). + + +Tĕlămo (или Telamōn), ōnis, m. (Τελαμών), син Ејаков (Aeacus), брат Пелејев (Peleus), отац Ајантов (Ajax) и Теукров (Teucer). Отуда 1) Telanĭădēs, ae, m. (Τελαμωνιάδης), син Теламонов. 2) Tĕlămōnĭus, adj. (subst. = Ајах). + + +Telchīnes, num, m. (Τελχῖνες), свештеничка породица на Роду, на гласу због уметничког израђивања метала, а извикана као мађиници и зли демони. + + +Tēlĕbŏae, ārum, m. (Τηλεβόαι), племе у Акарнанији, од кога се оделила насеобина и отишла на острво Capreae близу Италије. + + +Tēlĕgŏnus, i, m. (Τηλέγονος), син Улисов и Киркин (Circe); он је убио свог оца на Итаци и основао касније Tusculum у Дацији. Отуда *Telegoni moenia, *Telegoni juga parricidae = Tusculum; appell. у plur. *Telegoni, ōrum, m. = љубавне песме Овидијеве, јер су оне њега, творца њиног, упропастиле. + + +Tēlĕmăchus, i, m. (Τηλεμάχος), син Улисов и Пенелонин. + + +Tēlĕphŭs, i, m. (Τήλεφος), 1) син Херкулов, краљ у Мизији, кога је Ахил копљем ранио а после излечио. 2) пријатељ Хоратијев. + + +Telesĭa, ae, f. варош самнитска. + + +Tĕlĕthūsa, ae, f., мати Ифидина (Iphis). + + +*tēlĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (telum-gero), који носи оружје. + + +Tellēnae, ārum, m. или Telēna, ōrum, n. варош у Лацији. + + +tellūs, ūris, f. 1) земља (као небесно тело; пор. terra, humus итд.): t. intima est et non movetur. 2) уколико се обрађује и плодове рађа = земља, земљиште: sterilis; ingrata; humida; reddit Cererem t. inarata. 3) под, тле: *pede libero pulsare tellurem, играти, лупати ногом о земљу. 4) покрајина, предео, држава: Jubae; Itala. 5) земља као хранитељка, богиња земља. + + +Telmessus (Telmissus), i, f. (Τελμησσός), варош у Ликији, чији становници беху на гласу као гатаоци. Отуда 1) Telmesses, ĭum, m., Телмешани. 2) Telmessĭcus, adj. + + +Telmessus (Telmissus), i, f. (Τελμησσός), варош у Ликији, чији становници беху на гласу као гатаоци. Отуда 1) Telmesses, ĭum, m., Телмешани. 2) Telmessĭcus, adj. + + +tēlum, i, n. (tendo) оружје којим се из даљине бије, уопште оружје за нападај (opp. arma), особ. = стрела, копље, а и мач, нож, секира итд.: arma atque tela militaria; mittere, conjicere tela. Отуда а) t. Jovis = муња; б) tela diei = сунчани зраци; в) trop. = средство којим се што израђује: t. fortunae; necessitas est ultimum ac maximum t.; nec mediocre t. ad res gerendas oportet existimare benevolentiam civium. + + +Tĕmĕnītēs, ae, m. (Τεμενίτης), придевак Аполонов, од Tĕmĕnos (Τέμενος), место до Сиракузе где је био луг Аполону посвећен. + + +Tĕmĕnītis, ĭdis, f. (Τεμενῖτις), једна врата у Таренту. + + +tĕmĕrārĭus, adj. (temere), 1) (предкл.) случајан. 2) несмотрен, необзиран, непромишљен, лакоуман: homo; amor; consilium; factum; cautus pro temerario factus; temerarium est са inf. + + +tĕmĕrē, adv. 1) случајно, насумце, изненада, без намере (пор. forte, fortuito): t. emittere telum, без гађања, argentum quibusdam locis temere per vias objectum; t. ac fortuito. 2) несмотрено, непромишљено, лакоумно: domum t. ac nullo consilio administrare; nihil t., nihil imprudenter factum. 3) без основа, без узрока: non t. credere debemus; non t. est, то није случајно, има свог узрока. 4) non (nullus, nihil) temere, тешко: nullus dies t. intercessit, тешко је који дан прошао. + + +tĕmĕrĭtās, ātis, f. (temere), 1) случајност, слепа срећа: res in quibus nulla temeritas est sed ordo apparet. 2) несмотреност, непромишљеност, неразборитост: temeritas cupiditasque militum; temeritate in praeceps ferri. 3) plur. temeritates, дрскост, смелост. + + +*tĕmĕro, 1. (temere), оскврнити, обешчастити, увредити: delubra; feminam; castra temerata, побуном окаљан; t. fluvios venenis, отровати. + + +Tĕmĕsa (или Tempsa), ae, f. (Τεμέση), варош у Брутији. Отуда Tĕmĕsaeus или Tĕmĕsānus, adj. + + +tēmētum, i, n. (предкл. и касно) (осн. temum, отк. и temulentus), свако пиће што опија (вино, медовина): cadus temeti; carere temeto, не пити вина. + + +*temno, —, —, 3. = contemno. + + +Temnos, i, f. (Τῆμνος), варош у Еолиди. Отуда subst. Temnītae, ārum, и Temnĭi, ōrum, m. Темњани. + + +tēmo, ōnis, m. руда (у колима); *meton. = кола или = плуг. + + +Tempē (nom. и acc. plur. neutr., других облика нема) (τὰ Τέμπη), 1) долина у Тесалији, чувена са своје лепоте. 2) као appell. свака лепа долина: T. Heliconia. + + +tempĕrāmentum, i, n. (tempero), 1) права мера, начин, пут, средство, средњи пут: inventum est t., quo tenuiores cum principibus se aequari putarunt. 2) †= temperatio 1). + + +tempĕrans, tis, adj. с comp. и sup. (part. од tempero), умерен, уздржљив: homo; temperantior a cupiditate imperii, који се уздржава од пожуде за врховном влашћу; (Com. и касно) с gen. t. potestatis, који се умерава у вршењу власти; t. famae, који штеди добар глас. + + +tempĕranter, adv. с comp. (temperans), умерено: temperantius agere. + + +tempĕrantĭa, ae, f. (temperans), умереност, умеравање (страсти и пожуда разумом), власт над собом (само о умном бићу; пор. temperatio, moderatio): t. est quae in rebus aut expetendis aut fugiendis rationem ut sequamur docet; summa fuit ejus in victu temperantia. + + +tempĕrātē, adv. с comp. и sup. (temperatus), умерено: agere; temperatius scribere. + + +tempĕrātĭo, ŏnis, f. (tempero), 1) добра (права) смеса, добар састав, или уређење које ствари, права каквоћа, прави одношај (пор. temperantia): t. aeris (Corinthii), права легура; t. caloris, умерена топлота; t. corporis, добар састав, здраво стање; t. coeli, умерена клима; t. juris, уређење права; t. civitatis, добро устројство државно; t. animi, душевни мир. 2) = начело што устројава, уређује, орган: sol mens mundi et temperatio. + + +tempĕrātor, ōris, m. (tempero), који што као што треба уређује: t. voluptatis, који мудро умерено ужива. + + +†tempĕrātūra, ae, f. (tempero) = temperatio 1). + + +tempĕrātus, adj. с comp. и sup. (part. од tempero), 1) добро уређен или помешан, дакле = добро одмерен, благ, умерен: loca temperatiora, блажа клима; esca. 2) trop. који се праве мере држи, умерен, миран, разборит: homo; mens; oratio; genus dicendi. + + +tempĕri в. tempus. + + +*†tempĕrĭēs, ēi, f. (tempero), 1) уопште = temperatio 1). 2) напосе = умерена топлота ваздуха, умерена клима, температура: t. coeli. + + +tempĕrĭus в. tempus. + + +tempĕro, 1. (tempus), I. trans. 1) мешајући или састављајући на праву меру и сразмеру довести, добро уредити: t. vinum, вино (водом) разблажити; t. venenum, спремати, правити; t. aquam ignibus, смлачити; t. agrum scatebris, наквасити. 2) ублажити, утишати: calores; trop. t. acerbitatem morum; t. amara risu, горчину разблажити смехом, шалом. 3) владати, управљати, водити, уређивати: navem; rem publicam legibus; Jupiter temperat res hominum ac deorum; *ora Gallica frenis t. — II. intrans. 1) умерен бити, умеравати се: in amore. 2) умерити, обуздати, уздржати, владати над чим: t. irae (*и iras); linguae; manibus; t. sibi или animo, умерити се. 3) уздржавати се, уклањати се око чега, избегавати што: t. ab injuria; *quis talia fando temperet a lacrimis, ко може о томе говорити а да се не заплаче?; t. risu; ca quin: neque sibi temperaturos existimabant, quin in provinciam exirent; (Com.) t. alqd; t. facere alqd. 4) штедити, поштедити: alci; templis; t. a sociis. + + +tempestās, ātis, f. (tempus), 1) (понајвише *) час, доба, време (обично с обзиром на околности времена): illā tempestate, у то време; multis ante tempestatibus, на много година раније. 2) време, погода: clara; frigida. Напосе а) = лепо време: egregia t; secundā tempestate portum tenuit, повољним ветром допловио је у пристаниште; praetermittere tempestatem, не користити се повољним ветром; б) често = ружно време, непогода, бура, олујина: adversa t., противан ветар; si t. nocuerit. Отуда trop. ба) = немирне и опасне околности, опасност, несрећа и сл: publica t., popularis t. = грађански немири; t. macelli = прождрљивац; Verres t. Siciliae = виновник пропасти Сицилије; бб) велика множина, навала: t. telorum; querelarum. + + +tempestīvē, adj. с comp. (tempestivus). 1) за времена, у своје време (»благовремено«). 2) згодно, удесно. + + +tempestīvĭtās, ātis, f. (tempestivus), хора, згодно време: sua cuique parti aetatis t. data est. + + +tempestīvō, adv. в. tempestivus. + + +tempestīvus, adj. с †comp. (tempestas), који бива у своје време, у право доба; уопште згодан, погодан, повољан и сл.: ventus; etesiae; imber; mare t. est ad navigandum, сад је право доба за пловидбу; multa mihi tempestiva fuere ad moriendum, многе су ми прилике згодне биле да умрем; *tempestivo, у своје доба. Отуда а) о плодовима, зрео: fructus tempestivos capere; б) о људима, зрео за што: virgo tempestiva (viro), на удају; и *tempestiva sequi virum, подобна да пође за мужем; tempestivus coelo = достојан да буде примљен међу богове; в) рани, што већ за рана почиње: convivium. + + +templum, i, n. (упр. tempulum као dem. од tempus = одсечен простор, пор. τέμενος), 1) у аугурском говору простор што га аугур својим штапом обележи и на небу и на земљи да у његовој средини своја посматрања чини на лету птица, узвишено место за посматрање ауспиција, мотрилиште: Palatinum (montem) Romulus, Aventinum Remus ad inaugurandum templa capiunt, изберу за мотрилиште. 2) уопште а) свако посвећено место (простор или зграда); као н. пр. курија (већница) или друге јавне зграде где се сенат скупљао; место испред говорнице (rostra) а и говорница сама: occupant tribuni templum; узвишено место за судију (tribunal); б) зграда посвећена којем богу, храм, светилиште (пор. fanum, delubrum, aedes): t. Herculis; Jovis; в) *слободан, отворен простор уопште али обично с узгредним појмом узвишености и величине: templa mundi, васељена; templa coelestia, небо; templa Neptunia = море; tt. Orci = доњи свет; tt. mentis, унутрашњост; г) вис с далеким изгледом: templa Parnassi. + + +†tempŏrālis, adj. (tempus), времени, који траје неко време: causa. + + +tempŏrārĭus, adj. (tempus), 1) према времену, времену сходан, удешен према околностима: liberalitas. 2) †који мало траје, привремен, променљив: amicitia. + + +tempŏri в. tempus. + + +Tempsa, ae, f. в. Temesa. + + +Tĕmĕsa (или Tempsa), ae, f. (Τεμέση), варош у Брутији. Отуда Tĕmĕsaeus или Tĕmĕsānus, adj. + + +tentābundus (temptābundus), adj. (tento), који тамо-амо пипа, који пипањем испитује пут или земљиште. + + +*tentāmĕn (temptāmĕn), ĭnis, n. (tento), 1) покушај, проба: sumere tentamina vocis, кушати гласове. 2) искушење: fidei. + + +*†tentāmentum (temptāmentum), i, n. (tento), покушај, проба. + + +tĕntātĭo (temptātĭo), ōn (tento), 1) покушај, проба 2) наступ, навала болести: novae tentationes. + + +*tentātor (temptător), ōris, m. (tento), насртач, напасник: Dianae. + + +tempto в. tento. + + +tento (tempto), 1. (intens. од tendo), 1) опипати што, дотакнути се чега: rem; aciem pugionis; t. aquam pedibus. 2) trop. а) испитивати: se; б) кушати, покушати: belli fortunam; vires alcjs; patientiam inimici; tento quid in eo genere possim; t. aditum; *†ca inf. (t. persuadere alci); ретко са ut (tentavit ut sibi daretur provincia). Особ. = покушати да ли се што може добити или учинити; t. spem pacis, покушати да ли има изгледа за мир; t. libertatem, да ли је допуштено још што слободе; t. silentium, покушати да се поврати тишина; t. intercessionem, учинити покушај, какo ће протестација бити примљена: t. gentem, кушати како ће народ примити какву увреду; t. aures alcjs, колико могу чије уши поднети; *hoc tentat coelestia, то се скоро до неба уздиже; в) кушати = покушати да се што добије, предобивати кога, наговарати, бунити, дражити. alqm; t. judicem pecuniā, хтети подмитити; t. animos servorum metu; г) = напасти, тежити да се што освоји, уништи и сл.: t. urbem; moenia oppidi; Africam; trop. tentari morbo, разболети се; vina tentant caput, од вина слаби глава. + + +tempŭs1, ŏris, n. (од τέμνω, τέμπω, одсећи), упр. одсек, 1) уопште, време: hoc tempore, у ово време: eodem tempore или per idem tempus, у исто доба; ex quo tempore = откако, од кад; superioribus temporibus, у пређашња времена; omni tempore, у свако доба; ad hoc tempus, до сада, до данас; t. diei, доба дана; t. anni, годишње доба; ad или in tempus, на неко време; t. meridianum; nocturuum; matutinum; vespertinum; anni tempora, годишња времена; pro tempore, као што време собом доноси. 2) напосе А) време к чему; t. nascendi, proelii committendi. Отуда а) = згодно, удесно време, прилика и; сл.: tempus est abeundi или abire, време је да се оде; t. est me dicere, време је да кажем; amittere tempus rei gerendae, пропустити удесну прилику; б) ad tempus и (Plaut.) per tempus, чешће suo tempore или само tempore = у своје време; исто значе и застарели аблативи tempŏri и tempĕri (comp. temperius): temperi venire, доћи у своје време; alieno tempore, у невреме; uno tempore, у исто време. Б) време = околности, одношаји, а) уопште: tempori cedere, управљати се према околностима; in hoc (tali) tempore, у овим околностима; ad tempus, ex tempore и pro tempore, према околностима; б) напосе = неповољне и опасне околности, опасност, несрећа, беда и сл.; понајвише у plur.: tempus meum или tempora mea (говори Цицерон често о свом изгнанству и о неповољним догађајима који су с тим у свези били): tempora rei publicae; omne tempus meum amicorum temporibus transmittendum putavi, држао сам да ми треба цело моје време посветити опасним околностима мојих пријатеља. + + +tempŭs2, ŏris, n. слепо око на глави, скоро увек само у plur. tempŏra, слепе очи; *о целој глави или о појединим њеним деловима, као челу, образу и сл.; cingere tempora coronā. + + +Tempȳra, ōrum, n. варош у Тракији. + + +tĕmŭlentus, adj. (temetum), пијан: vox; homo. + + +tĕnācĭtās, ătis. f. (tenax), 1) чврсто држање: unguium tenacitate arripiunt, канџама које чврсто држе. 2) trop. тврдоћа, штедљивост. + + +tĕnăcĭtĕr, adv. с comp. и sup. (tenax), 1) чврсто: premere. 2) trop. постојано: urgere. + + +tĕnax, ācis, adj. с comp. и sup. (teneo), 1) који чврсто држи: hedera; forceps. Отуда = чврст, жилав, збијен, једар, густ и сл.: navis tenacior pondere, лађа која се због терета не љуља, чврсто стоји; tenacissimum sabulum, збијен; cera, лепљив. 2) trop. а) похвално, постојан, сталан: *justum ac tenacem propositi virum, сталан у својој намери; memoria t., верно памћење; t. justitiae, који љуби правду; б) покудно, јогунаст, тврдоглав: equus; morbus; в) тврд, штедљив: parcus ac t.; t. quaesiti, чуваран с оним што је стекао. + + +Tenctēri (Tenchteri), ōrum или um, m. германско племе крај реке Рајне. + + +Tenctēri (Tenchteri), ōrum или um, m. германско племе крај реке Рајне. + + +tendīcŭla, ae, f. (tendo), вигов, замка: trop. t. literarum. + + +tendo, tĕtendi, tensum или tentum, 3. (осн. TEN-o, τείνω, тегнути) I. trans. 1) запети, разапињати: arcum; chordam, затегнути; vela; retia; plagas. Отуда а) t. insidias (dolum) alci, плести коме замке; б) t. tentorium, tabernaculum и сл., шатор разапети; в) управљати: t. cursum, iter in Hispaniam; t. oculos telumque pariter; t. lintea (vela) ad portum. Отуда *t. sagittas arcu, одапети; г) *затегнути жице: t. barbiton. 2) пружати: t. manus alci или ad alqm; t. brachia ad coelum, к небу; t. noctem sermone, провести, протегнути, као продужити. Отуда а) пружати, подносити: puerum patri; б) понудити: munera. — II. intrans. 1) ићи куда, путовати: t. Venusiam. Отуда trop. а) t. ad alqm, пристајати уз кога; исто тако t. ad societatem Romanam; б) тежити за чим: t. ad altiora; via tendit ad moenia, пут води у варош; quorsum haec tendant quae loquor, на што смерам што говорим? 2) трудити се за што, напрезати се, настајавати да што буде: t. ut alqd fiat; *с inf. tendo rumpere, трудим се да то подерем; nihil ultra tendo quam ut etc; t. adversus, t. contra = борити се против чега (речима, разлозима и сл.); haud sane tetenderunt, нису били бог зна како ревносни; t. alqd, радити, борити се за што; acrius t., ревносно се препоручивати (за службу). + + +tĕnĕbrae, ārum, f. 1) мрак (недостатак светлости; пор. caligo), тама, тмина, помрчина: densae; tenebris или per tenebras, у мраку. Отуда 2) а) = ноћ: tenebris, ноћу (opp. luce, дању); б) *смртни мрак, смрт: ad extremas tenebras, до смрти; в) = мрачно место, тамница: clausi in tenebris; trahi in artissimas tenebras; и о подземном свету: infernae; Stygiae; г) *= слепоћа, слепило; д) = несвест, несвестица: tenebrae oboriuntur mihi, смркава ми се пред очима. — 3) trop. а) нискост рода и порекла, незнатност и сл.: familiam e tenebris in lucem revocare, породици повратити славу и углед; б) = нејасност, неразговетност: offundere (obducere) tenebras rei alci, начинити ствар тамном, нејасном; mihi tenebrae sunt, то ми је загонетка, не знам се у томе наћи; в) = мутно и несрећно стање: tt. rei publicae; in tenebris, за време забуне; tt. superioris anni, vitae, жалосна судба прошле године, живота; г) (Plaut.) будалаштина, лудорија, беспослица: quas tu mihi tenebras cudis? + + +tĕnĕbrĭcōsus, adj. са sup. (tenebricus), 1) мрачан, таман: popina; aёr. 2) помрачен, замагљен: sensus. + + +tĕnĕbrĭcus, adj. (tenebrae), таман, мрачан: plaga. + + +*†tĕnĕbrōsus, adj. (tenebrae), пун тмине, мрачан: palus; sedes, подземни свет. + + +Tĕnĕdos или Tĕnĕdus, i, f. (Τένεδος), острво крај обале тројанске. Отуда Tĕnĕdĭus, adj. и subst. Tĕnĕdĭi, ŏrum, m. Тенеђани. + + +Tĕnĕdos или Tĕnĕdus, i, f. (Τένεδος), острво крај обале тројанске. Отуда Tĕnĕdĭus, adj. и subst. Tĕnĕdĭi, ŏrum, m. Тенеђани. + + +*tĕnellŭlus, adj. dem. од tenellus: haedus. + + +tĕnellus, adj. (предкл.) dem. од tener. + + +tĕnĕo, tĕnŭi, tentum, 2. (осн. TEN-o, τείνω, отк. и tendo), 1) држати, имати: t. baculum dextrā; t. rem in manu. Напосе А) = држати у затвору: t. pecus Б) tenēre se domi, in castris, бавити се, налазити се где; trop. t. alqm in officio, држати кога у границама дужности, гонити га да остане веран својој дужности. В) задржати, заустављати: tabellarium diutius; ne diutius vos teneam, да вас дуже не задржавам (мојим говором). Г) teneo te, имам те! (каже се противнику, коме смо доскочили; пор. 2) а). Д) уздржати, зауздати, умерити: iracundiam; lacrimas; dolorem; cupiditatem; *risum teneatis amici? Отуда а) = задржати, уздржати: vix ab alqo manus t.; vix se ab accusando tenuit; nec te teneo quin etc; б) за себе задржати, прећутати: t. ea quae dici possunt. Ђ) бранити, одржати: locum; castra. Е) чувати, држати, хранити: consuetudinem; ordines; t. cursum, iter, држати се правца, продужити пут; animantium vita tribus rebus tenetur; t. modum, држати се мере, умерити се; t. fidem, foedus, promissa, држати, испунити. Ж) израдити што, продрети с чим: tenuit ne consules crearentur. З) тврдити, заступати што: alqd; voluptatem esse summum bonum. И) обвезати: lex me tenet; ut quod plebs jussisset, populum teneret, да оно што пук закључи, народ везује. Често у pass. tenēri legibus, jurejurando, interdicto, бити везан законима итд.; teneri poenā, заслужити казну: тако и tenēri lege, потпасти под казну законом одређену; teneri promisso, обећањем. Ј) садржати, обимати: haec formula magnos reges tenet. К) добити, у чему право имати: causam. Л) особ. pass. tenēri, а) бити чим везан, занет, веселити се, наслађивати се чим: teneri ludis; oculi tenentur picturā; aures tenentur cantibus; hoc oculos tenet, ово наслађује очи; teneri ab oratore; б) имати доказе против себе: teneri testibus (кад се сведоцима што против кога докаже); teneri cupiditatis ejusdem, по доказима бити подложан истој пожуди; crimen tenetur, злочин је доказан; в) бити ухваћен: in peccato; г) teneri agnatione alcjs, сродством бити с ким везан. 2) имати, поседовати, притежавати: t. provinciam liberam a praedonibus; t. alqd hereditate; t. Cyprum dicione, имати под својом владом. Отуда а) teneo te, имам те (код себе, у својим рукама), обичан усклик кад се ко састане с милом себи особом изненада или после дужег растанка (пор. 1. Г.); б) = владати, имати у својој власти: ea loca; rem publicam; в) војн. term. t. посести: t. locum praesidiis; г) уопште какво место имати, заузети, на њему се налазити: t. locum; sedem; t. portum, insulam, litus, бити у пристаништу, на острву, на брегу (в. 4); д) trop. владати, привлачити и сл.: cupiditas me tenet; falsa opinio vos tenet, криво је мишљење вама завладало; memoria mei vos tenet, ви ме се сећате (пор. доле е); spes me tenet, имам наду; ђ) знати, познавати, разумети: teneo quid velit Caesar; t. sensus alcjs; е) t. alqd memoriā или само tenēre, сетити се; ж) употребљавати: alqd. 3) управити, свратити: iter, cursum alqō tenēre, управити куда свој пут, свој ток; t. oculos sub castra, бацити поглед на табор. Отуда intrans. поћи куда, упутити се, одвести се, бродити: ad agrum Laurentem. 4) стићи куда, приспети у које место: terram; regionem; portum (пор. 2. г.). Отуда trop. = постићи, задобити; t. regnum; arcem. 5) intrans. а) (према 1. Б.) остати где, бавити се, држати се: statio paucorum armatorum ibi tenuit; б) (према 1. Е.) одржати се, трајати: consuetudo tenet, влада обичај; fama tenet, прича се; imber per totam noctem tenuit, сву ноћ је падала киша. + + +tĕnĕr, ĕra, ĕrum, adj. с comp. и sup. 1) нежан, танак, фин: gramen; planta; често = млађан, млад: t. puer; t. aetas; отуда a teneris unguiculis или само a teneris, или de tenero ungui = од ране младости. 2) trop. душевно, а) нежан, мек, осетљив: animus; virtus; molle quiddam et tenerum; б) нежан = заљубљен, љубаван, разблудан: carmen. + + +tĕnĕrasco, —, —, 3. (tener) (Lucr.), нежан постати, разнежити се: in tenero tenerascere corpore mentem. + + +†tĕnĕrē, adv. (tener), нежно, меко. + + +tĕnĕrĭtās, ātis, f. (tener), нежност. + + +†tĕnĕrĭtūdo, ĭnis, f. (tener) = teneritas; pueri primae teneritudinis, најнежнијега доба. + + +tĕnor, ōris, m. (teneo), 1) *непрекинут течај, настављено u непромењено кретање: *hasta servat tenorem, лети непрекидно; *placido tenore, полагано, мало-помало. 2) trop. непрекидно трајање, ток, непромењен наставак, свеза, непрекидност: idem t. pugnae, исти начин борбе без прекидања; unus et perpetuus t. juris, право које је увек и непрекидно важило; t. vitae, непромењени начин живота; servare tenorem in narrationibus, причати у свези; duos consulatus eodem tenore gestos, у истом духу, по истим начелима; uno tenore, непрестано, свеједнако. + + +Tēnos или Tēnus, i, f. (Τῆνος), једно од кикладских острва. Отуда Tēnĭi, ōrum, m. Тењани. + + +tensa или thensa, ae, f. кола, на којима су кипови богова вожени у circus приликом игара у цирку (ludi Circenses). + + +tentābundus (temptābundus), adj. (tento), који тамо-амо пипа, који пипањем испитује пут или земљиште. + + +*tentāmĕn (temptāmĕn), ĭnis, n. (tento), 1) покушај, проба: sumere tentamina vocis, кушати гласове. 2) искушење: fidei. + + +*†tentāmentum (temptāmentum), i, n. (tento), покушај, проба. + + +tĕntātĭo (temptātĭo), ōn (tento), 1) покушај, проба 2) наступ, навала болести: novae tentationes. + + +*tentātor (temptător), ōris, m. (tento), насртач, напасник: Dianae. + + +tento (tempto), 1. (intens. од tendo), 1) опипати што, дотакнути се чега: rem; aciem pugionis; t. aquam pedibus. 2) trop. а) испитивати: se; б) кушати, покушати: belli fortunam; vires alcjs; patientiam inimici; tento quid in eo genere possim; t. aditum; *†ca inf. (t. persuadere alci); ретко са ut (tentavit ut sibi daretur provincia). Особ. = покушати да ли се што може добити или учинити; t. spem pacis, покушати да ли има изгледа за мир; t. libertatem, да ли је допуштено још што слободе; t. silentium, покушати да се поврати тишина; t. intercessionem, учинити покушај, какo ће протестација бити примљена: t. gentem, кушати како ће народ примити какву увреду; t. aures alcjs, колико могу чије уши поднети; *hoc tentat coelestia, то се скоро до неба уздиже; в) кушати = покушати да се што добије, предобивати кога, наговарати, бунити, дражити. alqm; t. judicem pecuniā, хтети подмитити; t. animos servorum metu; г) = напасти, тежити да се што освоји, уништи и сл.: t. urbem; moenia oppidi; Africam; trop. tentari morbo, разболети се; vina tentant caput, од вина слаби глава. + + +tentōrĭŏlum, i, n. dem. од tentorium. + + +*†tentōrĭum, ĭi, n. (tendo), шатор, чадор. + + +Tentўra, ae, или Tentўris, ĭdis, f. (Τεντυρίς), варош у горњем Мисиру, сад Дендера. Отуда Tentўrītae, ārum, m. Тентирани. + + +Tentўra, ae, или Tentўris, ĭdis, f. (Τεντυρίς), варош у горњем Мисиру, сад Дендера. Отуда Tentўrītae, ārum, m. Тентирани. + + +tĕnŭĭcŭlus, adj. (dem. од tenuis), врло танак, незнатан, јадан: apparatus. + + +tĕnŭis, adj. с comp. и sup. tendo, τείνω), упр. развучен, 1) танак (без прекорнога појма; пор. macer, exilis), фин: tenue vimen; t. nebula, ретка; vestis; t. agmen, проређена војска. Отуда А) узак, тесан: limes; t. tellus, превлака; frons, уско, мало. Б) мршав, сувоњав: vulpecula. В) нежан, танак: vox. Г) trop. а) незнатан, ситничарски: cura; б) фин, тачан: distinctio; в) genus dicendi tenue = прост, једноставан. — 2) мален, незнатан, а) по величини и коликоћи, мален, худ и сл.: foramen; oppidum; б) о води, плитак: unda; в) по каквоћи и вредности, незнатан, слаб: praeda; honor; t. causa, suspitio, недовољан; г) слаб: animus; valetudo; д) по рођењу, сталежу = низак, прост, лош: tenui loco ortus; tenuiores, особе нижега реда; t. ordo, прост сталеж; ђ) по имању, сиромах, потребан: t. et obaeratus. + + +tĕnŭĭtās, ātis, f. 1) танкост, финоћа: t. animi, бестелесност душе. Отуда = мршавост, сувоњавост: crurum; corporis. 2) trop. а) финоћа, суптилност: discriminum ac difierentiarum tenuitates; б) о говору простота, сувопарност: rerum et verborum; в) сиротиња, оскудица: hominis; aerarii. + + +tĕnŭĭtĕr, adv. с comp. и sup. (tenuis), 1) танко, фино. 2) просто, сувопарно: disserere. 3) убого, сиромашно, оскудно: t. rem gerere, оскудно живети. 4) овлаш, олако, на брзу руку: tenuissime aestimare. + + +*tĕnŭo, 1. (tenuis), 1) тањити, отањити: usus tenuat vomerem; tenuare flumina per rivos, умањити, делећи их на више поточића; t. vires alcjs, ослабити; t. se in undas, претворити се у воду. 2) сузити, стезати: vocis via est tenuata. 3) trop. умалити, умањити: iram; grandia facta; *magna modis tenuare parvis. + + +tĕnŭs1, ŏris. n. (τένων) (Plaut)., конопац, уже. + + +tĕnŭs2, praep. с abl. и у plur. с gen. до, тја до, све до (и не даље, дакле с појмом ограничења; пор. usque ad), само до: Tauro tenus regnare eum jusserunt, само до Таура; Cumarum t., crurum t.; али и pectoribus t. Отуда напосе а) verbo t., по речима, само речима (opp. у ствари); nomine t., по имену; б) hac-tenus, ea-tenus (в. те речи). + + +Tēnos или Tēnus, i, f. (Τῆνος), једно од кикладских острва. Отуда Tēnĭi, ōrum, m. Тењани. + + +Tĕŏs, i, f. (Τέως), варош на обали Јоније, родно место песника Анакреонта. Отуда *Tēĭus или *Tējus, adj. = анакреонтски; subst. Tēji, ōrum, m. Тејани. + + +tĕpĕfăcĭo, fēci, factum, 3. грејати, угрејати: sol tepefacit solum; *sanguine Tlepolemus Lyciam tepefecerat hastam. + + +tĕpĕo, pŭi, —, 2. 1) бити млак, топал: tepentes Zephyri. 2) trop. а) *t. alqā, бити у коју заљубљен; б) *= у љубави бити млак: juvenis tepet. + + +tĕpesco, pŭi, —, 3. (tepeo), смлачити се, угрејати се: tepescit mare. + + +†tĕpĭdē, adv. с comp. (tepidus), млако; trop. без жара: dicere. + + +*†tĕpĭdus, adj. с comp. и sup. (tepeo), 1) млак, нешто топал: jus; vapor; с прекором = хладан, само још мало топал: focus. 2) trop. млак, без жари, равнодушан: mens. + + +*†tĕpor, ōris, m. (tepeo), 1) млакост, умерена топлота: primus t. solis. 2) †млакост у супротности према већој топлоти, хладноћа. 3) trop. o говору, млитавост, недостатак живости. + + +tĕr, adv. num. (tres), три пута: *ter deni; *ter centum milia; *terni ter деветоро; *често превише, веома, врло: ter felix, пресрећан; o terque quaterque beati. + + +terdĕcĭēs или trĕdĕcĭēs, adv. num., тринаест пута. + + +terdēni, ae, a, adj. num. distr., по тридесет. + + +tĕrĕbinthus, i, f. (τερέβινθος), терпентин (дрво). + + +tĕrĕbra, ae, f. (tero), справа за бушење, бургија, сврдло. + + +tĕrĕbro, 1. (terebra), 1) бушити, а) пробушити, пробости: gemmam; ossa; latebras uteri; б) избости: lumen, око. 2) (Plaut.) trop. ut terebrat!, како буши! тј. како гледа да ме на своју руку обрне! + + +tĕrēdo, ĭnis, f. (τερηδών), дрвоточац (црв што дрво гризе). + + +Tĕrentĭus, име римскога племена. Најпознатији су: 1) Gajus T. Varro, конзул и војвода у боју вод Кане г. 216 пр. Хр. 2) Marcus T. Varro, славни граматичар и старинар у доба Цицероново. 3) Publius T. Afer, познати писац комедија, око г. 170 пр. Хр. 4) Terontia, жена Цицеронова. — Отуда Tĕrentĭus и Tĕrentĭānus, adj. + + +Tĕrentĭus, име римскога племена. Најпознатији су: 1) Gajus T. Varro, конзул и војвода у боју вод Кане г. 216 пр. Хр. 2) Marcus T. Varro, славни граматичар и старинар у доба Цицероново. 3) Publius T. Afer, познати писац комедија, око г. 170 пр. Хр. 4) Terontia, жена Цицеронова. — Отуда Tĕrentĭus и Tĕrentĭānus, adj. + + +Tĕrentus и Tĕrentos (Tărentus и Tărentos), i, m. и Tĕrentum (Tărentum), i, n. место на Мартову пољу (Campus Martius), где су држани ludi saeculares. Отуда Tĕrentīnus, adj.: ludi; tribus Terentina. + + +Tĕrentus и Tĕrentos (Tărentus и Tărentos), i, m. и Tĕrentum (Tărentum), i, n. место на Мартову пољу (Campus Martius), где су држани ludi saeculares. Отуда Tĕrentīnus, adj.: ludi; tribus Terentina. + + +Tēreus (eus једносложно), ĕi или Tērĕos, m. (Τηρεύς), краљ у Тракији, муж Прокнин и отац Итијев (в. Procne, Philomela). Отуда Tērĕĭdēs, ae, m. син Терејев, Итије (Itys). + + +tĕres, ĕtis, adj. с comp. (сродно с tero), 1) дугуљасто округао, обао: stipes; hastile; digitus; cervix; puer; membra teretia. 2) trop. укусан, фин, нежан: aures; oratio, заокругљен. + + +Tēreus (eus једносложно), ĕi или Tērĕos, m. (Τηρεύς), краљ у Тракији, муж Прокнин и отац Итијев (в. Procne, Philomela). Отуда Tērĕĭdēs, ae, m. син Терејев, Итије (Itys). + + +*tergĕmĭnus, adj. = trigeminus. + + +trĭgĕmĭnus или (понајвише *) tergĕmĭnus, adj. 1) fratres trigemini или само †trigemini, тројци; spolia trigemina, оружје од тројака отето у трострукој борби. 2) тројак: victoria; *t. vir = Geryon (са три тела); caput, глава Керберова; canis = Кербер; Hecate (јер је уједно и = Луна и Дијана); trop. = веома велик: honores. Напосе porta Trigemina, врата у старом варошком зиду у Риму на подножју брега авентинског. + + +tergĕo, si, sum, 2. ређе tergo, —, —, 3. 1) обрисати, отрти, осушити, очистити: oculos; manus; t. scuta; vasa, углачати. 2) trop. а) t. palatum pavone, дражити, голицати; б) *= загладити, поправити: scelus. + + +Tergeste, is, n. варош у Истрији, сад Трст. Отуда Tergestīnus, adj. и subst. Tergestīni, ōrum, m. Тршћани. + + +tergīnus, adj. (tergum) (предкл.) кожни; subst. tergīnum, i, n. бич, корбач, канџија. + + +tergĭversātĭo, ōnis, f. (tergiversor), одрицање, затезање, врдање: hanc tergiversationem probo. + + +tergĭversor, dep. 1. (tergum-verto) упр. леђа окренути, не хтети, устезати се, оклевати, врдати: t. in re alqā; contra alqm. + + +tergum, i, n. 1) леђа (у перпендикуларном положају и као стражња страна; пор. dorsum): а tergo, одостраг; post t., за леђима; vertere, dare t. = окренути леђа, бежати; у истом значењу и †terga praebere (praestare) fugae; напротив *praebere terga Phoebo, сунчати се. 2) trop. а) стражња страна чега: t. montis; б) површина: t. aquae; в) (= tergus), кожа: t. taurinum, волујска кожа. Отуда = и што је од коже начињено, нпр. штит, мешина, ручни бубањ, рукавица; г) *meton. тело, глава, комад: centum terga suum, сто комада свиња. + + +*†tergŭs, ŏris, n. 1) = tergum. 2) дебела кожа (животиње; пор. cutis). Отуда = штит од волујске коже. + + +Tĕrīna, ae, f. варош у Брутији. Отуда Tĕrīnaeus, adj. + + +*†termĕs, mĭtis, m. одсечена грана: t. olivae; palmae. + + +termĭnālis, adj. (terminus), гранични, погранични; само subst. termĭnālĭa, ĭum, n. светковина граничног бога (в. Terminus) 23. фебруара. + + +termĭnātĭo, ōnis, f. (termino), одређење границе; само trop. а) опредељење: rerum expetendarum; t. aurium, суд ушију, б) свршетак, крај. + + +termĭno, 1. (terminus), 1) ограничити, границе поставити: mare terminat terras; t. fana, одредити границе храмовима. Отуда а) омеђити, границом оделити: t. agrum publicum a privato; б) trop. одредити, определити; fines; bona voluptate, mala dolore terminavit, одредио је да се добро састоји у наслади, а зло у болу. 2) закључити, завршити: bellum; orationem. + + +termĭnus, i, m. 1) међа, граница (којом се одређује где што престаје; пор. finis; обично ред камења или коља; пор. limes): revellere agri terminos et ultra limites salire; inter ipsam Macedoniam et Thraciam Strymon amnis facit terminum. Отуда personif. Termĭnus = бог гранични, бог међе. 2) trop. а) међа, циљ: t. diligendi, циљ љубави; terminum ponere vitae; б) = крај, конац: t. contentionum; vitae. + + +terni, ae, a adj. num. distr. (ter), 1) по три: singulas binae ac ternae naves circumsteterant. 2) *тројица (троје) заједно. + + +tĕro, trĭvi, trĭtum, 3. (τείρω, τρίβω), 1) трти: oculos; t. dentes in stipite; t. lignum ligno; *t. labellum calamo = свирати у фрулу; t. calcem = кога у трку стићи; ubi lapis lapidem terit (Plaut. = у млину). 2) а) отрти, истрошити, излизати: adamanta; t. ferrum, отупити; vestis trita, изношена; б) храну врћи: frumentum; в) гладити, глачати: crura pumice; г) *чешће ићи којим путем: t. viam; iter. 3) trop. а) = често у рукама имати, употребљавати: librum; б) у говору често употребљавати: verbum; в) измучити, сатрти, уморити: se in opere longinquo; plebem in armis; г) о времену, провести: tempus teritur, пролази; обично прекорно, узалуд провести, траћити: t. aetatem in rebus inutilibus; t. diem, издангубити. + + +*Terpsĭchŏrē, ēs, f. (Τερψιχόρη), Муза играња, отуда уопште = Муза, поезија. + + +terra, ae, f. (осн. TER, отк. и tellus, torneo; грч. ΘΕΡ-ω), упр. што је суво, 1) земља као материја и елеменат (opp. небо, море, ваздух итд.; пор. tellus), земља, копно, суво тле: de terra saxa tollere; terrae motus, земљотрес; accidere ad terram; *terrae procumbere, пасти на земљу; injicere alci terram; terrā, сувим, копном; terrā marique (mari terrāque, et mari et terrā), и на мору и на суву; terram intueri, оборити очи; terrae filius, земљин син (каже се о непознату човеку). Отуда trop. esse in terra = бити изван опасности; terram videre (каже се кад се ко нада да ће се опростити какве неприлике). — 2) земља, предео: in hac terra; t. Gallia, Italia; omnes terrae. Овамо спада plur. terrae = скуп свију земаља, сва земља, свет: in terris, на овом свету; *sub terras ire, у подземни свет; особ. orbis terrarum = сва земља, свет; *terrarum dominos, владаоце; ubi terrarum sumus, где смо за бога?; *terrae alio calentes sole, што су под другим сунцем (топлији предели). — 3) земља као небесно тело = tellus: terra locata in media mundi sede. + + +terrēnus, adj. (terra), 1) земљан, од земље: tumulus; collis; genus; corpora nostra; отуда subst. terrēnum, i, n. земља, њива: herbidum. 2) земаљски, земни, што је на или у земљи: hiatus t., пукотина у земљи; numina terrena, подземна; t. eques = смртан. 3) што у пољу живи, пољски: bestiae terrenae. + + +terreo, rŭi, rĭtum, 2. 1) страшити, плашити, поплашити: alqm; urbem caede incendiisque; *terruit gentes ne etc. 2) а) уплашити, плашећи гонити: terruit profugam per totam urbem; б) уздржати, застрашити од чега: t. alqs a repetunda libertate. + + +terrester или terrestris, stris, stre, adj. (terra), 1) земаљски (opp. небесни): res terrestres; Capitolium domicilium terrestre Jovis. 2) земни, копнен (opp. морски): terrestre iter; copiae terrestres, exorcitus t., војска на копну, proelium; terrestres navalesque pugnae; bestia t., што живи на копну. 3) (Plaut.) cena t. (шаљиво), од самих биљака, постан (без меса). + + +terrester или terrestris, stris, stre, adj. (terra), 1) земаљски (opp. небесни): res terrestres; Capitolium domicilium terrestre Jovis. 2) земни, копнен (opp. морски): terrestre iter; copiae terrestres, exorcitus t., војска на копну, proelium; terrestres navalesque pugnae; bestia t., што живи на копну. 3) (Plaut.) cena t. (шаљиво), од самих биљака, постан (без меса). + + +terrĕus, adj. (terra) (ретко), земљан, од земље: tumulus; *progenies. + + +terrĭbĭlis, adj. (terreo), страшан, ужасан, страховит: homo; facies; ira. + + +terrĭcŭla, ōrum, n. (terreo), страшило, чим се ко плаши: t. tribuniciae potestatis. + + +*terrĭfico, 1. (terreo-facio) = terreo. + + +*terrĭfĭcus, adj. (terror-facio), страшан, што страх задаје. + + +*terrĭgĕna, ae, comm. (terra-gigno), од земље рођен, земљин син: а) о првим људима; б) о гигантима; в) о људима који су по причи постали од змајевих зуба што их посејаше Кадам и Јазон. + + +*terrĭlŏquus, adj. (terreo-loquor) (Lucr.), ко страшно говори: vatum terriloqua dicta. + + +terrĭpăvĭum в. tripudium. + + +terrĭpŭdĭum в. tripudium. + + +terrĭto, 1. (intens. од terreo), често плашити или јако поплашити: alqm metu; *magnas urbes t. + + +terrĭtōrĭum, ĭi, n. (terra) (ретко), земљиште што припада којој вароши, хотар, хатар, синор. + + +terror, ōris, m. (terreo), страх: t. alcjs rei, од чега; ad terrorem ceterorum, да се другима страх зада; t. externus, од спољашњег непријатеља; servilis, од робова; alci esse terrori; terrorem alci afferre, injicere, incutere, задати; ingens tеrror patres invasit, велик је страх спопао сенаторе. Отуда = узрок страха, предмет што страх задије: Carthago t. Romanorum; jacĕre terrores, зборити страшне речи. + + +tersus, adj. с comp. и sup. (part. од tergeo), упр. обрисан; отуда 1) чист, опран: mulier. 2) trop. фин, уљудан, красан: opus tersum; t. atque elegans auctor Tibullus. + + +†tertĭădĕcĭmăni, ōrum. m., војници тринаесте легије. + + +tertĭānus, adj. (tertius), што припада трећем: tertiana febris, грозница што сваки трећи дан хвата; †subst. tertĭāni, ōrum, n., војници треће легије, трећаци. + + +tertĭō, adv. num. (tertius), 1) по трећи пут. 2) треће. + + +tertĭum, adv. vum. (tertius) по трећи пут. + + +tertĭus, adj. num. ord. (ter), трећи: tertia Saturnalia, трећи дан Сатурналија; *t. ortus lunae, срп месеца, како се види трећи дан после мене; *ab Jove t. Ajax, треће колено, праунук Јупитеров; *numina tertia = подземни богови. + + +tertĭusdĕcĭmus, adj. num. ord. тринаести. + + +tĕruncĭus, ĭi, m. (ter-uncia), три дванаестине једнога аса (as) и уопште сваке целине, подељене на дванаест делова, четврт, четвртина; prov. да се означи каква незнатна ствар, ne t. quidem = ни паре, ни новчића; teruncii alqm facere, не водити бриге о коме. + + +tervĕnēfĭca, ae, f. и tervĕnēfĭcus, i, m. упр. трострука отровница, отровник = велика. + + +*tesca или tesqua, ōrum, n. пустаре, степе: tesca deserta et inhospita. + + +*tesca или tesqua, ōrum, n. пустаре, степе: tesca deserta et inhospita. + + +†tessella, ae, f. (dem. од tessera). + + +†tessellātus, adj. (tessella), коцкаст: pavimentum tessellatum, под од мозаика. + + +tessĕra, ae, f. (од τέσσαρες, -σαρα), 1) четвороугаони комад дрвета, камена или метала, за уметање, за украс хаљина а особ. за постављање патоса (као мозаик), 2) коцка са шест означених страна; играло се са три тесере (пор. talus). 3) марка, белега уопште; особ. а) t. militaris, дашчица на којој беше написан одзив (парола); отуда = одзив, парола, лозинка, ратни усклик: it bello t. signum; omnibus dare tesseram; б) t. frumentaria или frumenti, билета, на коју се могло добити хране или новца при јавном дељењу, в) t. hospitalis знак, марка, по којој су се побратими (гости, hospites) могли познати, обично дашчица или комадић дрвета, од којега је сваки половину имао: confringere tesseram (Plaut.) = побратимство прекинути. + + +†tessĕrārĭus, ĭi. m., који прима одзив од војводе. + + +tessĕrŭla, ae, f. (предкл. и касно) (dem. од tessera). + + +testa, ae, f. (м. tosta од torreo), све што је од земље (глине) печено, 1) (предкл. и касно) опека, цигла. 2) печени земљани суд, лонац, крчаг, урна; а и = земљана лампа, светњак. 3) цреп; напосе ὄστρακον, цреп којим се гласало у Атини. 4) љуска (у животиња), љуштура. Отуда а) = животиња с љуском (пуж, шкољка); б) trop. лед. 5) пљескање (длановима). + + +†testācĕus, adj. (testa), 1) начињен од земље (црепа, цигле): pavimentum; opus. 2) љускаст, с љуштуром: omnia testacea, све животиње с кором (љуском). + + +testāmentārĭus, adj. (testamentum), 1) који се тиче тестамента: lex, o тестаментима. 2) subst. testāmentārĭus, -ĭi, који прави лажне тестаменте (пор. falsarius). + + +testāmentum, i, n. (testor), тестаменат, последња воља: facere, conscribere t.; mutare, rumpere, irritum facere t.; t. subjicere или supponere, подметнути лажни; testamento alqd cavere, одредити; testamento alqm adoptare, heredem instituere; regnum testamento legare. + + +testātĭo, ōnis, f. (testor), 1) †сведочење, сведоџба, исказ сведока. 2) позивање на сведочење: inter foederum ruptorum testationem. + + +†testātōr, ōris, m. који прави тестаменат, који завештава. + + +testātus, adj. с comp. (part. од testor у пасивном значењу = посведочен), познат, очевидан, доказан, несумњив: res; virtus alcjs. + + +testĭcŭlus, i. m. (dem. од testis2). + + +testĭfĭcātĭo, ōnis, f. (testificor), 1) сведочење, доказивање сведоцима. 2) уопште сведочанство, доказивање, доказ. + + +testĭfĭcor, dep. 1. (testisfacio), 1) својим исказом посведочити, бити чему сведок, сведочити што: alqd; te id fecisse. 2) уопште изјавити, обелоданити, показати: sententiam suam; amorem suum. 3) за сведока позвати: deos hominesque. + + +testĭmōnĭum, ĭi, n. (testis), 1) сведоџба, сведочанство (пред судом или уопште, усмено или писмено): dicere (edere) t. contra (in) alqm, сведочити против кога; legere t., писмено сведочанство прочитати. 2) доказ: t. rei alcjs, чему; illud testimonio ejus rei est, то служи за доказ томе; ejus rei testimonium esse, quod etc, доказ је томе што итд. + + +testis1, is, comm. сведок (мушко и женско) (на суду или уопште = ко што може посведочити или ко што сведочи): t. rei alcjs или de re alqā; testes dare, edere, proferre, довести; testem citare in hanc rem totam Siciliam, позвати за сведока у овој ствари; testibus uti; t. adversus alqm; *teste deā, по сведочанству богињину; testis es, quam eum amaverim, знаш, како сам га љубио; t. es, me in eo non perseverasse, ти си ми сведок да итд. Отуда = очевидан: *lunā teste. + + +testis2, is, m. мошњице (в. testiculus). + + +testor, dep. 1. (testis), 1) (ретко *†) сведочити, као сведок исказати. 2) свечано тврдити, уверавати, изјавити: testatus est, se id pacis causā fecisse. 3) показивати, обелоданити, доказати: vim divinam; *campus sepulchris impia proelia testatur; t. mores barbaros. 4) за сведока призивати: deos; alqm; testari foedera rupta, позивати се на прекршен савез. 5) intrans. изјавити последњу вољу, писати тестаменат: t. de re alqā, наредити што о чему у тестаменту; *tabulae testatae, тестаменат. + + +testū, indecl. или testum, i, n. (од torreo, као и testa) (предкл. и песн.), земљани поклопац, суд. + + +*testūdĭnĕus, adj. (testudo), 1) корњачни, као корњача: gradus. 2) корњачном кором обложен, украшен: lyra. + + +testūdo, ĭnis, f. (testa), 1) корњача 2) корњачна кора. 3) свирка са жицама, лутња, цитара. 4) војн. term. t. а) дрвени кров, настрешница, под коју су се војници при опсадама заклањали, док су се с овном (зидоломом, в. aries) зидовима примицали; б) кров од штитова што су га војници правили, држећи штитове над главама. + + +testŭla, ae, f. (dem. од testa). + + +testŭla, ae, f. (dem. од testa), црепић (ὄστρακον), којим су Атињани гласали; отуда meton. = остракизам, суђење црепићима: а Themistocle testulă collabefactus. + + +tēter (taeter), tra, trum, adj. с comp. и sup. грдан, гадан, ружан; а у моралном погледу, грозан, страшан, гнусан, сраман (пор. foedus, deformis, turpis): locus; odor; spectaculum; — t. homo; vitium; facinus; bellum. + + +Tēthȳs, ўos, f. (Τηθύς), Тетија, морска богиња, кћи Урана и Геје, жена Океанова, мати речких и морских нимфа. + + +†tĕtrăcōlon, i, n. (τετράκωλοη), периода од четири члана. + + +tĕtrădrachmum, i, n. (τετράδραχμον), грчки сребрни новац од четири драхме. + + +tĕtrăo, ōnis, m. (τετράον), тетреб, шумски петао (Tetrao urogallus, Auerhahn). + + +tĕtrarcha или tĕtrarchēs, ae, m. (τετράρχης), владалац над четвртим делом земље, тетрарх; отуда уопште = наслов мањих владалаца. + + +tĕtrarcha или tĕtrarchēs, ae, m. (τετράρχης), владалац над четвртим делом земље, тетрарх; отуда уопште = наслов мањих владалаца. + + +tĕtrarchĭa, ae, f. (τετραρχία), област тетрархова, тетрархија. + + +†tĕtrastĭchum, i, n. (τετράστιχον), песма од четири стиха. + + +tētrē (taetre), adv. с comp. и sup. (teter), ружно, гадно; грозно, гнуснo. + + +tĕtrĭcus, adj. (teter), мрк, строг, оштар, озбиљан, непријазан (више од природе него хотимице; пор. difficilis, morosus, tristis): disciplina; animus; frons; puella. Особ. Tetrica rupes, брег у Сабинској. + + +Teucĕr (*Teucrus), -cri, m. (Τεῦκρος), 1) син речнога бога Скамандра и нимфе Идеје, таст Дарданов, први краљ у Троји. По њему се Тројанци зову Teucri, ōrum. m.; земља Троада = Teucrĭa, ae, f, а adj. *Teucrus тројански (у Cic. Att. 1. 12 под именом Teucris скрива се право име неке богате жене). 2) син саламинскога краља Теламона и Хезионе, полубрат Ајантов (Ajax); по повратку из Троје отишао је са острва Саламине на Кипар, где је основао варош Саламину. + + +Teucĕr (*Teucrus), -cri, m. (Τεῦκρος), 1) син речнога бога Скамандра и нимфе Идеје, таст Дарданов, први краљ у Троји. По њему се Тројанци зову Teucri, ōrum. m.; земља Троада = Teucrĭa, ae, f, а adj. *Teucrus тројански (у Cic. Att. 1. 12 под именом Teucris скрива се право име неке богате жене). 2) син саламинскога краља Теламона и Хезионе, полубрат Ајантов (Ajax); по повратку из Троје отишао је са острва Саламине на Кипар, где је основао варош Саламину. + + +Teuthrās, thrantis, m. (Τεύθρας), 1) река у Кампанији. 2) краљ у Мизији, отац Теспијев (Thespius). Отуда а) Teuthrantēus, adj. = мизијски; б) Teuthrantĭus, adj. = мизијски: turba Teuthranthia = педесет сестара и кћери Теспијевих. + + +Teutoburgiensis saltus, Теутобуршка шума, предео у данашњој кнежевини Лине-Детмолду, где је Арминије разбио Римљане под Квинтилијем Варом г. 9 п. Христа. + + +Teutŏni, ōrum или Teutŏnes, num, m. германски народ (или заједничко име више племена). Отуда Teutŏnĭcus, adj. + + +Teutŏni, ōrum или Teutŏnes, num, m. германски народ (или заједничко име више племена). Отуда Teutŏnĭcus, adj. + + +texo, texŭi, textum, 3. 1) ткати: telam; vestes; rete (о пауку). 2) trop. као ткањем саставити, саградити, сплести: а) tabernacula arundine texta; piscinam; naves; rosam (ружичне венце); б) t. epistulam, писати; librum, саставити; ea tela texitur, о том се снује. + + +textĭlis, adj. (texo), ткан: stragulum; *pestis, Несовом (Nessus) крвљу поквашено отровно одело; subst. textĭle, is, n. ткиво, ткање, сукно, платно. + + +textor, ōris, m. (texo), ткач, ткалац. + + +†textōrĭus, adj. (textor), ткалачки: opere textorio; trop. o говору = сплетен, замотан. + + +textrīnum, i, n. (texo), 1) ткачка вештина, занат. 2) ткаоница, соба за ткање. + + +*†textum, i, n. (part. од texo), ткање, што је ткано: texta pretiosa. + + +*textūra, ae, f. (texo), 1) ткање (рад). 2) ткање (што је ткано): t. Minervae. 3) склоп, састав. + + +textŭs, ūs, m. (texo) (предкл. и касно), 1) ткање (што је ткано). 2) свеза, састав. + + +Thabena, ae, f. варош у Нубији. + + +Thāĭs, ĭdis, f. (Θαΐις) Тајида, позната хетера у Атини. + + +Thala, ae, f. варош у Нумидији. + + +†thălămēgus, i, m. (θαλαμηγός), мисирски брод са собама, гондола. + + +*†thălămus, i, m. (θάλαμος), 1) унутрашња соба. 2) напосе а) спаваћа соба, ложница. Отуда аа) брачна постеља: quum Menelaёo surgeret e thalamo; аб) брак или љубав: vita expers thalami, небрачан, девојачки; thalamos ne deseie pactos, не остављај своје заручнице; б) уопште соба, одаја: в) = стан, обиталиште: ubi jam thalamis se composuerunt (о пчелама). + + +thălassĭcus и thălassĭnus, adj. (θαλασσικός, -σινος) (предкл.) морски: color; ornatus, морнарско одело. + + +thălassĭcus и thălassĭnus, adj. (θαλασσικός, -σινος) (предкл.) морски: color; ornatus, морнарско одело. + + +Thălēs, ētis и lis, m. (Θαλῆς, -λοῦ, Θάλης, -ητος), филозоф из Милета, један од седам мудраца, оснивач јонске школе. + + +Thălīa, ae, f. (Θάλεια), 1) муза комедије. 2) једна од три грације. 3) морска нимфа. + + +Thălĭarchus, i, m. (Θαλίαρχος), име (по свој прилици измишљено) млада пријатеља Хоратијева. + + +Thămўrās, ae или Thămўris, ĭdis, m. (Θαμύρας), трачки песник у митско доба који се с Музама натпевавао, а ове му, пошто би побеђен, одузеше и лиру и очни вид. + + +Thămўrās, ae или Thămўris, ĭdis, m. (Θαμύρας), трачки песник у митско доба који се с Музама натпевавао, а ове му, пошто би побеђен, одузеше и лиру и очни вид. + + +Thapsus, i, f. (Θάψος), 1) полуострво и варош у Сицилији. 2) варош у Африци, позната с победе Цезарове над Помпејевим присталицама. + + +Thăsos или Thăsus, i, f. (Θάσος), острво у Егејском мору близу обале трачке. Отуда Thăsĭus, adj. и subst. Thasĭi, ōrum, m. становници острва Таза. + + +Thăsos или Thăsus, i, f. (Θάσος), острво у Егејском мору близу обале трачке. Отуда Thăsĭus, adj. и subst. Thasĭi, ōrum, m. становници острва Таза. + + +Thaumās, antis, m. (Θαύμας) син Понта и Геје (Gaea), отац Иридин (Iris). Отуда 1) Thaumantēus, adj.: virgo Th. = Iris. 2) Thaumantĭăs, ădis или Thaumantĭs, ĭdis, f. кћи Таумантова = Iris. + + +thĕātrālis, adj. (theatrum), театарски, позоришни: operae theatiales, пљескачи, клакери; theatralis operae corollarium, награда пљескачима; lex th., наредба о седиштима у позоришту. + + +thĕātrum, i, n. (θέατρον) 1) позориште, театар; отуда *= место за јавне борбе, цирк. 2) = гледаоци, позоришна публика: tota theatia reclamant. Отуда = збор, скупштина уопште. 3) trop. а) *отворено место, где се све лако са свих страна може прегледати; б) поприште прилика, место, време за какав јаван рад, делокруг: forum fuit quasi th. illius ingenii; nullum theatrum virtuti conscientiā majus. + + +Thēbae, ārum, f. (Θῆβαι) и †Thēbē, ēs, f. Теба 1) стара главна варош у Беотији, Кадмом основана, родно место Пиндарово. 2) стара престоница у горњем Мисиру. 3) Thebae Phthiae, варош у Тесалији, доцније названа Philippopolis. 4) варош у Мизији, родно место Андромахино (Andromache). — Отуда А) Thēbāĭs, ĭdis, f. а) Горњи Мисир, где је престоница Теба; б) f. adj. *тепска: ба) из Тебе у Беотији; бб) из Тебе у Мизији: Andromache. Б) Thēbānus, adj. тепски: а) из беотске Тебе: Thebana urbs = Thebae; modi Thebani, Пиндаров или пиндарски; dea Thebana = Ino; semina Th., змајеви зуби што их је Кадам посејао; deus Th. = Hercules; soror = Antigone; subst. Thēbānus, i, m. Тебљанин; б) из мизијске Тебе; subst. Thēbāna, ae, f. Тебљанка = Андромаха. + + +Thēbē, ēs, f. (Θήβη), 1) = Thebae. 2) име нимфе, жене Зетове (Zethus). 3) жена кнеза Александра Ферскога (Pherae). + + +thēca, ae, f. (θήκη), завитак, корице; кутија (за чување драгоцености и сл.): th. nummaria; †calamaria, за пера. + + +Thelxĭnŏē, ēs. f. (θέλγωνοῦς) »која дух очарава«, једна од прве четири Музе. + + +†thĕmă, ătis, n. (θέμα) 1) предмет, о ком се расправља, тема расправе. 2) положај звезда при чијем рођењу, нативитет. + + +Thĕmĭs, ĭdis, (Θέμις), Темида, богиња правде и закона, кћи Урана и Геје, власница делфискога пророчишта пре Аполона. + + +Thĕmiscȳra, ae, f. (Θεμίσκυρα), варош у Понту покрај реке Термодонта, где живљаху Амазонке. + + +Thĕmista, ae, f. (Θέμιστα), епикурска филозофкиња из Ламисака. + + +Thĕmistŏclēs, is и i, m. (Θεμιστοκλῆς), славни војвода атински. Отуда Thĕmistŏclēus, adj. Темистоклов. + + +thensa в. tensa. + + +tensa или thensa, ae, f. кола, на којима су кипови богова вожени у circus приликом игара у цирку (ludi Circenses). + + +thensaurus в. thesaurus. + + +Thĕŏcrĭtus, i, n. (Θεόκριτος), славни грчки песник идила у доба Птолемеја. + + +Thēŏdămās, antis, m. (Θειοδάμας), краљ Дриопа у Епиру, отац Хилин (Hylas). Отуда Thēŏdămantēus, adj. + + +Thĕŏdectēs, is, m. (Θεοδέκτης), грчки говорник из Киликије, ученик Исократов. + + +Thĕŏdōrīcus, i, m. краљ остроготски. + + +Thĕŏdōrus, i, m. (Θεόδωρος), 1) грчки софиста, савременик Сократов. 2) чувени ретор, учитељ цара Тиберија. Отуда Thĕŏdōrēi, ōrum, m., присталице Теодорове. + + +Thĕŏdŏsĭus, ĭi, m. (Θεοδόσιος), 1) отац римског цара Теодосија. 2) римски цар Теодосије I. или Велики. + + +Thĕognĭs, ĭdis, m. (Θέογνις), стари грчки гномски песник из Мегаре у Сицилији (око г. 600 пр. Хр.). + + +thĕŏgŏnĭa, ae, f. (θεογονία), порекло богова, наслов песме Хезиодове. + + +thĕŏlŏgus, i, m. (θεολόγος), богослов који испитује и учи порекло и суштину богова. + + +Thĕōn, ōnis, m. (Θέων), један ослобођеник, злогласан због зла језика. Отуда Thĕōnīnus, adj.: qui dente Theonino quum circumroditur. + + +Thĕŏphănēs, is, m. (Θεοφάνης), историк, пријатељ Помпејев. + + +Thĕŏphrastus, i, n. (Θεόφραστος), грчки филозоф са острва Лезба, ученик Платонов и Аристотелов. + + +Thĕŏpompus, i, m. (Θεόπομπος), грчки историк са острва Хија, ученик Исократов. Отуда Thĕŏpompēus и Thĕŏpompĭus, adj. + + +Thēraeus, adj. (Θηραῖος), терски (Thera, острво у кретском мору); subst. Thēraei, ōn, m. Терани. + + +Thērāmĕnēs, is, m. (Θηραμένης), с острва Хија, ученик Продиков, доцније један од тридесеторице тирана у Атини. + + +Thĕramnē в. Therapne. + + +Thĕrapnē (Thĕramnē), ēs, f. (Θεράπνη), варош у Лаконији. Отуда *Thĕrapnaeus, adj. спартански: marita Therapnaea = Helena; sanguis Th., крв дечка Хијакинта из Амикле. + + +Thĕrapnē (Thĕramnē), ēs, f. (Θεράπνη), варош у Лаконији. Отуда *Thĕrapnaeus, adj. спартански: marita Therapnaea = Helena; sanguis Th., крв дечка Хијакинта из Амикле. + + +Thērĭclēs, is, m. (Θηρικλῆς), уметник (лончар) у Коринту. Отуда Thērĭclēus, adj. + + +thermae1, ārum, f. (θερμός), sc. aquae, топлице. + + +Thermae2, ārum, f. (Θερμαί), варош на Сицилији. Отуда Thermĭtānus, adj. и subst. Thermĭtāni, ōrum, m. Термљани. + + +Thermē, ēs, f. (Θέρμη), варош у Македонији, доцније названа Thessalonica. Отуда Thermaeus или Thermāĭcus, adj.: sinus Th. + + +Thermōdōn, ontis, m. (Θερμώδων), река у Понту на којој су становале Амазонке. Отуда *Thermōdōntēus или Thermōdōntĭăcus или Thermōdōntĭus, adj. = амазонски. + + +thermŏpōlĭum, ĭi, n. (θερμοπώλιον) (Plaut.), место где се топла пића продају, крчма. + + +thermŏpōto, 1. (θερμός-poto) (Plaut.), топлим пићем крепити: thermopotare gutturem. + + +Thermŏpўlae, ārum, f. (Θερμοπύλαι), чувени кланац у Локриди између мора и брега Ете (Oeta), где је Леонида са својим јунацима пао. + + +Thērŏdămās, antis или Thērŏmĕdōn, ontis, m. (Θεροδάμας, -μέδων), краљ у Скитији који је лавове човечјим месом хранио. Отуда Thērŏmĕdōntĕus, adj. + + +Thērŏdămās, antis или Thērŏmĕdōn, ontis, m. (Θεροδάμας, -μέδων), краљ у Скитији који је лавове човечјим месом хранио. Отуда Thērŏmĕdōntĕus, adj. + + +Thersītēs, ae, m. (Θερσίτης), Грк под Тројом, познат са своје грдобе и погана језика. Отуда као appell. врло ружан човек или = човек погана језика. + + +thēsaurārĭus, adj. (thesaurus) (Plaut.), благајнични: fur. + + +Thēsaurŏchrȳsŏnīcŏchrȳsĭdēs, ae, m. (θεσαυρός, ὄνυζ, χρυσός), шаљиво име (Plaut.). + + +thēsaurus, i, m. (θησαυρός), 1) остављен на страну новац или друге драгоцености, благо; trop. (Plaut.) thesaurus mali, многе несреће. 2) благајница, хранилиште, житница, хамбар: publicus th. sub terra; quod lateat in thesauris tuis, у ковчежићу; trop. memoria th. omnium rerum. + + +Thēseus (eus једносложно), ĕi и ĕos, m. (Θηςεύς), Тезеј, краљ у Атини, син Егејев (Aegeus) и Етрин (Aethra), који је савладао Минотаура, пријатељ Пиритојев (Pirithous), муж Аријаднин, а после Федрин (Phaedra), отац Хиполитов од амазонке Хиполите. Отуда 1) Thēsēĭs, ĭdis, f. наслов песме о Тезеју. 2) *Thēsēĭus или Thēsēus. adj. = атински. 3) Thēsīdĕs, ae, m. мушки потомак Тезејев; у plur. = Атињани. + + +†thĕsĭs, is, f. (θέσις), реторски term. t. (чисто лат. propositum), став, поставка. + + +Thespĭae, ārum, f. (Θεσπιαί), варош у Беотији. Отуда 1) *Thespĭăs, ădis, f. adj. = беотски: deae Thespiades = Музе. 2) Thespĭenses, ĭum, m. Теспијани. + + +Thespis, is, m. (Θέσπις), оснивач атичке комедије. + + +Thesprōtĭa, ae, f. (Θεσπρωτία), предео у Епиру. Отуда Thesprōtĭi, ōrum, m. Теспроћани. + + +Thesprōtus, i, m. (Θεσπρωτός), краљ близу Путеола, отуда regnum Thesproti = Puteoli. + + +Thessălĭa, ae, f. (Θεσσαλία), покрајина грчка између Македоније, Епира, Дориде, Локриде и Егејскога мора, Тесалија. Отуда 1) *Thessălĭcus, adj. тесалски: juga, гора Pelion. 2) Thessălus, adj.: *Thessala Tempe; *Thessalus victor = Achilles; *pinus = брод Argo; subst. Thessăli, ōrum, m. Тесалци. 3) *Thessălĭs, ĭdis, f. adj. + + +Thessălŏnīca, ae, f. (Θεσσαλονίκη) (пређе Therme), варош у Македонији, сад Солун. Отуда Thessălŏnīcenses, ĭum, m. Тесалоничани. + + +Thestĭus, ĭi, m. (Θέστιος), 1) краљ у Етолији, отац Ледин и Алтејин (Althaea). Отуда 2) а) Thestĭădēs, ae, m., мушки потомак Тестијев: Thestiadae duo = Plexippus и Toxeus; respice Thestiaden = Meleager, син Алтејин. б) Thestĭăs, ădis, f. Тестијева кћи Althaea. + + +Thestōr, ŏris, m. (Θέστωρ), отац пророка грчког Калханта (Calchas). Отуда Thestŏrĭdēs, ae, m., мушки потомак Тесторов = Calchas. + + +Thĕtĭs, ĭdis, f. (Θέτις), Тетида, 1) кћи Нереја (Nereus) и Дориде (Doris), жена Пелејева, мати Ахилова. 2) *appell. море. + + +Thĭa, ae, f. (Θεία), кћи Уранова и Гејина (Gaea), жена Хиперионова, мати Солова (Sol). + + +*thĭăsus, i. m. (θίασος), коло у славу Бахову. + + +Thisbē, ēs, f. (Θίσβη) 1) млада Вавилоњанка, љубазница Пирамова (B. Pyramus). 2) варош у Беотији. Отуда Thisbēus (Thisbaeus), adj. из вароши Тизбе. + + +Thŏās, antis, m. (Θόας), 1) краљ у Таурији, код кога је Ифигенија била свештеница тауријске Дијане. 2) краљ на острву Лемну, отац Хипсипилин (в. Hypsipyle). Отуда Thŏantĭăs, ădis, f. кћи Тоантова. + + +*thŏlus, i, m. 1) кубе, купола, труло, округли и сведени кров. 2) meton. = зграда с куполом, храм. + + +*†thōrax, ācis, m. (θώραξ) 1) медни оклоп за груди (пор. lorica). 2) пршњак, грудњак (хаљина). + + +Thŏrĭus, име римскога племена; Spurius Thorius Balbus дао је као пучки трибун г. 111 пр. Хр. умерени закон о деоби државних земаља. + + +Thot, мисирско име бога Меркурија. + + +Thrācĭa, ae. f. (*и Thrācē, ĕs или Thrāca, ae, f.) (Θρᾴκη, Θρῄκη), покрајина Тракија (данашња Румелија јужно од Балкана до Црног и Егејског мора). Отуда 1) Thrācĭus, †Thrācus и *Thrēĭcĭus или Thrēcĭus, adj., трачки: Thr. sacerdos или vates = Orpheus. 2) Thrax, ācis, m. (Θρᾷξ), Трачанин; у преносном смислу гладијатор у трачкој војничкој опреми, тј. с маленим округлим штитом и кривом сабљом, обично се борио са такозваним мирмилоном (mirmillo). У овом значењу долази често облик Thraex (не Threx), ēcis, m.; откуда Thraecĭdĭcus (не Thrēcĭdĭcus), adj. 3) *Thraeissa или Thraessa (не Thrēissa или Thressa), ae. f. Трачанка; често као adj.: Thraessa puella. + + +Thrācĭus в. Thracia. + + +Thrācus в. Thracia. + + +Thraecĭdĭcus в. Thracia. + + +Thraeissa в. Thracia. + + +Thraessa в. Thracia. + + +Thraex в. Thracia. + + +Thrăso, ōnis, m. (Θράσων), „Хвалиша“ »Bramarbas«, име хвалиоца војника у Терентијеву делу »Eunuchus«. + + +Thrăsўbūlus, i, m. (Θρασύβουλος), славни Атињанин који је своју отаџбину ослободио од господства тридесеторице тирана. + + +Thrăsўmăchus, i, m. (Θρασύμαχος), грчки софиста из Халкедона, савременик говорника Лисије (Lysias). + + +Thrax в. Thracia. + + +Thrēcĭdĭcus в. Thracia. + + +Thrēcĭus в. Thracia. + + +Thrēĭcĭus в. Thracia. + + +Thrēissa в. Thracia. + + +Thressa в. Thracia. + + +Threx в. Thracia. + + +Thrŏnĭum, ĭi, n. варош у Локриди. + + +Thūcȳdĭdēs, is, m. (Θουκυδίδης), чувени атински војвода и историк за време пелопонеског рата. Отуда Thūcȳdĭdīus или Thūcȳdĭdēus, adj. + + +Thūlē, ēs, f. (Θούλη), велико острво на северу, и самим старима нетачно познато (можда Исланд или Менланд, највеће од шетландских острва): ultima Thule. + + +thunnus в. thynnus. + + +thynnus или thunnus, i, m. (θύννος), туна, тунац, риба. + + +thūrĕus в. tureus. + + +tŭreus (thūrĕus), adj. (tus), од тамјана: dona; grana; virga. + + +thūrĭbŭlum в. turibulum. + + +tūrĭbŭlum (thūrĭbŭlum), i, n. (tus), кадионица. + + +thūrĭcrĕmus в. turicremus. + + +thūrĭfĕr в. turifer. + + +Thūrĭi, ōrum, m. (Θούριοι), варош коју атински насељеници сазидаше у доњој Италији на месту где некад беше разорена варош Sybaris. Отуда Thūrīnus, adj. и subst. Thūrīni, ōrum, m. Туријани. + + +thūrĭlĕgus в. turilegus. + + +thūs в. tus. + + +tūs (thus), tūris, n. (θύος), тамјан. + + +*†thўa, ae, f. или thўon, i, n. (θύα, θύον) = citrus (в. ту реч). + + +Thўămis, ĭdis, m. (Θύαμις), река у Епиру, сад Каламас. + + +*Thȳiăs (двосложно; правилније него Thȳăs), ădis, f. (Θυιάς) = баханткиња. + + +Thўătīra, ae, f. (Θυάτειρα) варош у Лидији. + + +Thybris в. Tiberis. + + +Tĭbĕris, is (*Thybris, brĭdis), m. река Тибар у Италији. Отуда 1) Tĭbĕrīnus, adj.: pater (deus) T. = река Тибар као божанство. Отуда subst. Tĭbĕrīnus, i, m. а) река Тибар; б) краљу Алби, по којем да се и река тако назвала. 2) *Tĭbĕrīnĭs, ĭdis, f. adj. тибарски. + + +Thўestēs, ae, m. (Θυέστης), син Пелопов (Pelops), брат Атрејев (в. Atreus), отац Егистов (Aegisthus). Отуда 1) Thўestēus, adj. 2) Thўestĭădēs, ae, т. мушки пород Тијестов = Aegisthus. + + +*Thȳiăs (двосложно; правилније него Thȳăs), ădis, f. (Θυιάς) = баханткиња. + + +Thymbra1, ae, f. (Θύμβρη), варош у Троади. Отуда Thymbraeus, adj. + + +thymbra2, ae, f. (θύμβρα), чубар, биљка (Satureia hortensis, Linn.). + + +thўmĭămus, i, m. (thymum-amo) (Plaut.), који воли мајчину душицу. + + +thўmum, i, n. (θύμον), тимијан, мајкина душица. + + +Thȳni, ōrum, vi. (Θυνοί), трачки народ који се населио у северном делу Битиније у Азији. Отуда 1) Thȳnĭa, ae, f., земља тинска, Тинија. 2) Thȳnĭăcus, adj. 3) Thȳnĭăs, ădis, f. adj. 4) Thȳnus, adj. + + +thynnus или thunnus, i, m. (θύννος), туна, тунац, риба. + + +Thўōnē, ēs, f. (Θυώνη), мати четвртога Баха (Cic. nat. d. 3, 23); једни је држе за истоветну са Семелом. Отуда а) Thўōneus (једносложно), ĕi, m. (Θυωνεύς), син Тионин = Bacchus; б) Thўōnĭānus, i, m. = Bacchus; meton. *= вино. + + +Thȳrē, ēs, или Thȳrĕa, ae, f. (Θύρη), варош у Арголиди. Отуда Thȳrĕātis, ĭdis, f., adj. + + +Thȳrē, ēs, или Thȳrĕa, ae, f. (Θύρη), варош у Арголиди. Отуда Thȳrĕātis, ĭdis, f., adj. + + +Thўrĕum (Thўrĭum). i, n. (Θύρεον), варош у Акарнанији. Отуда Thўrĭenses, ĭum, m. Тирејани. + + +*thyrsĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (thyrsus-gero), који носи Бахов штап. + + +thyrsus, i. m. (θύρσος), 1) стабло, стабљика, петељка, какве биљке. 2) бршљаном и виновим лишћем обвијен штап, какав су носили Бах и баханткиње. + + +*†tĭāra, ae, f. (θιάρα), источњачки украс главе, турбан, чалма. + + +Tibarāni, ōrum, m. народ у Киликији. + + +Tĭbĕris, is (*Thybris, brĭdis), m. река Тибар у Италији. Отуда 1) Tĭbĕrīnus, adj.: pater (deus) T. = река Тибар као божанство. Отуда subst. Tĭbĕrīnus, i, m. а) река Тибар; б) краљу Алби, по којем да се и река тако назвала. 2) *Tĭbĕrīnĭs, ĭdis, f. adj. тибарски. + + +Tĭbĕrĭus, ĭi, m. 1) име римско; особ. се други римски цар обично тако зове (в. Claudius и Sempronius). Отуда 2) а) Tĭbĕrĭŏlus, i, m., dem. од Tiberius. б) Tĭbĕrĭānus, adj. + + +tībĭa, ae, f. 1) голен, гњат, цев, цеваница: frangere tibiam. 2) свирала, фрула (испрва од кости, доцније од трске и сл.; пор. fistula): tibiă canere, свирати у фрулу; tibia canit, чује се свирка фруле; prov. apertis tibiis = велегласно. Напосе t. dextra, фрула с тањим гласом; t. sinistra, фрула с дебљим гласом; tibiae pares, ако се дувало у две једнаке фруле, било да су биле обе dextrae, или обе sinistrae; tibiae impares, ако је једна била dextra, а друга sinistra. + + +tībĭālis, adj. (tibia), голени, цеванични; отуда †tībĭālĭa, ĭum, n. (sc. vincula), назувице око голени, ради топлоте, као наше чарапе. + + +tībīcĕn, ĭnis, m. (tibia-cano), 1) свирач који свира у фрулу, флауту и сл. 2) *ступ, подупирач кућни. + + +†tībīcĭna, ae, f. (tibicen), свирачица која свира у фрулу, флауту и сл. + + +Tibiscus (Tibissus), i, m. река у Дацији, сад Тамиш (не Тиса). + + +Tibiscus (Tibissus), i, m. река у Дацији, сад Тамиш (не Тиса). + + +Tībur, ŭris, n., прастара варош у Лацији, чувена са свога лепог положаја, сад Тиволи. Отуда 1) Tīburs, rtis, adj. и subst. Tīburtes, tum, m. Тибурани. 2) Tīburtīnus, adj.; subst. Tīburtīnum, i, n., пољско добро близу Тибура. 3) Tīburnus, adj. тибурски; subst. Tīburnus, i, m. = Tiburtus. 4) Tīburtus, i, m., саградилац Тибура. + + +Tīcīnum, i, n. варош на реци Тицину, сад Павија. + + +Tīcīnus, i, m. река у горњој Италији, уточица реке Пада, сад Тичино. + + +Tīfāta, ae, f. брег у Кампанији са храмом Дијаниним. + + +Tīfernum, i. n. варош а) у Умбрији на Тибру; б) у Умбрији на Ауфиду; в) у Самнији. + + +Tīfernus, i, m. брег у Самнији. + + +Tĭgellĭus, ĭi, m. име двојице музичара, 1) T. Sardus, савременик Цицеронов; 2) T. Hermogenes, кудилац Хоратијев. + + +tĭgillum, i, n. (dem. од tignum), гредица. + + +tignārĭus, ĭi, n. (tignum), што се греда тиче: faber t., дунђерин. + + +tignum, i, n. греда, дирек (краће него trabs), комад грађе: *cava tigna, лађе. + + +Tĭgrānēs, is, m. (Τιγράνης), 1) краљ у Великој Арменији, зет и савезник Митридатов. 2) његов син. + + +Tĭgrānŏcerta, ōrum, n. (Τιγρανόκερτα), престоница Велике Арменије, саграђена Тиграном. + + +Tigris1, ĭdis и is, m. река Тигар у Азији. + + +tĭgris2, ĭdis и is, m. (*и f.) (τίγρις), тигар. + + +Tigurīni, ōrum, m. племе у данашњем кантону циришком у Швајцарској; adj. Tigurīnus, тигурински. + + +tīlĭa, ae, f. липа. + + +Tillius, i, m. 1) син или брат познатога убице Цезарова Тилија Цимбра, којега је Цезар као помпејевца избрисао из броја сенатора и који је после убиства Цезарова опет тражио одузето му сенаторско место. 2) Quintus Tillius, легат Цезаров. + + +Tīmaeus, i, m. (Τίμαιος), 1) грчки историк у Сицилији под Агатоклом. 2) питагорски филозоф, савременик Платонов; по њему је назван Платонов дијалог («о свету»), што га је Цицерон превео. + + +Tīmāgĕnēs, is, m. (Τιμαγένης), слободоуман ретор у доба Августово. + + +Tīmanthēs, is, m. (Τιμάνθης), грчки сликар, савременик Паразијев. + + +Tĭmāvus, i, m. река у Истрији, између Аквилеје и Трста, сад Тимав. + + +tĭmĕfactus, adj. (part.) устрашен, уплашен. + + +tĭmĕo, ŭi, —, 2. 1) бојати се, у страху бити, страховати (кад страх потиче из природне страшљивости; пор. metuo, vereor): t. alqm; perfidiam, невере; t. de re publica, бити у бризи због државе; timeo quid hoc sit negotii; timeo ne id fiat, бојим се да ће се то збити (а желим да се не збуде); timeo ut fiat или ne non fiat, бојим се да се то неће збити (а желим да се збуде); t. alci, бојим се за кога; t. libertati, бринем се за слободу (да се не укине или ограничи). 2) с inf. не смети: t. facere alqd. Part. tĭmendus, страшан, силан: *reges timendi in proprios greges, за поданике; dentes, љути, оштри; vox. + + +tĭmĭdē, adv. с comp. и sup. (timidus), страшљиво, плашљиво, опрезно (opp. audacter): t. dico, sed tamen dicendum est. + + +tĭmĭdĭtās, ătis, f. (timidus), страшљивост (као стално својство; пор. timor): cautio et t. + + +tĭmĭdus, adj. с comp. и sup. (timeo), страшљив, бојажљив, опрезан: t. ac tremens; nihil timidius columbā; t. procellae, од буре; t. deorum; — с inf. *Codrus pro patria non timidus mori. + + +Tīmŏcrătēs, ae, m. (Τιμοκράτης), епикурски филозоф, око г. 260 пр. Хр. + + +Tīmŏlĕōn, ontis, m. (Τιμολέων), коринтски војвода око г. 340 пр. Хр.; adj. Tīmŏlĕontēus, Тимолеонтов. + + +Tĭmōlus в. Tmolus. + + +Tmōlus (Tĭmōlus), i, m. (Τμῶλος), брег и варош у Лидији. Отуда 1) Tmōlĭus, adj. 2) Tmōlitēs, is, m., са брега Тмола. + + +Timōn, ŏnis, m. (Τίμων), познати човекомрзац (мизантроп) у Атини, савременик Аристофанов. + + +tĭmor, ōris, m. (timeo), 1) страх (као привремено стање; пор. timiditas), брига, скрб; t. mali, од зла; t. ab alqo; t. de illo meus, за њега; t. externus, од спољашњега непријатеља; t. vanus; timore vacuus, без страха; esse in timore, esse magno, minore timore; timore affici, застрашити се; timorem alci injicere, incutere; omnem timorem abjicere; maestum timorem mittite; colligere se (разабрати се) ex maximo timore; omni timore deposito; hunc mihi timorem eripe, опрости ме овога страха; timore poenae exterritus; quae res mihi quoque facit timorem; tantus eo facto timor incessit ut etc, тако (их) је страх обузео да итд.; quem timorem Caesaris ad ventus sustulit; timoris suspitionem vitare = сакривати страх. — 2) *а) = свети страх, богобојазан, страхопоштовање; б) што страх улива, страхота, страшило: timor fuisti ei. + + +Tīmŏthĕus, ĕi, m. (Τιμόθεος), 1) син Кононов, војвода атински. 2) музичар из Милета. + + +*tinctĭlis, adj. (tingo), у што се што замаче: nam volucri ferro tinctile vīrus inest = јер су стреле у отров умочене. + + +tĭnĕa, ae, f. сваки црв који гризе, особ. мољац у књигама и хаљинама. + + +Tinge, Tingi, acc. m, f. варош у Мауританији, сад Tanger. Отуда Tingĭtānus, adj. + + +tingo (tinguo), tinxi, tinctum, 3. (осн. TING, грч. ΤΕΓΓ, отк. τέγγω), 1) поквасити, навлажити, намазати, у што замочити: t. ora lacrimis; t. pedes in undis; t. ferrum aquā, *pavimentum mero; †gladios veneno; *t. se Oceano, заронити у Океан (о сунцу). 2) мастити, бојадисати: lanam murice; *rubor tingit ora. 3) trop. tinctus re alqā = понешто вешт: orator t. literis; oratio tincta elegantiā. + + +tinnīmentum, i, n. (tinnio) (Plaut.), звека, звекетање. + + +tinnĭo, 4 1) звекетати, звечати: tintinnabulum. 2) trop. а) = викати, гласно певати: nimium jam tinnis = одавно ми већ пуниш уши својом виком; б) (у разговору) = новцима звекетати, тј. платити: jam diu exspecto ecquid Dolabella tinniat, хоће л' што Д. платити. + + +*†tinnītŭs, ūs, m. (tinnio), звекетање, звецкање, звекет: sonuit tinnitibus ensis acutis; trop. о говору, празне речи. + + +*tinnŭlus, adj. (tinnio), звучан, што звечи: sistra; aera; trop. rhetor t., који се служи многим празним речима. + + +*†tintinnābŭlum, i, n. (tinnio), прапорац, звонце. + + +tintinnācŭlus, adj. (tintinno), упр. који звечи: tintinnaculi viri = џелати који су робове (злочинце) окивали. + + +*tintinno или tintĭno, 1. (redupl. од tinnio), звекетати, звечати. + + +*tintinno или tintĭno, 1. (redupl. од tinnio), звекетати, звечати. + + +*tīnus, i, f. лопочика, ропочика (Viburnum tinus Linn.). + + +Tīphўs, ўos, m. (Τίφυς), крмар на лађи Аргу. + + +tippŭla (tipula), ae, f. (Plaut.), водени паук, што брзо трчи по води; trop. о врло лаком предмету. + + +Tīrĕsĭās, ae, m. (Τειρεσίας), чувени слепи пророк у Теби, савременик Едипов. + + +Tīrĭdātēs, is, m. (Τιριδατης), овим се именом звало више краљева у Арменији. + + +tīro, ōnis, m. 1) новак (у војсци), нов војник, регрут; и као adj. exercitus tiro, неизвежбана војска. 2) trop. уопште новајлија у каквој ствари, почетник, неизвежбан, неискусан: t. in re alqā; често о младим људима који први пут ступају у јавни живот. 3) као nom. propr. M. Tullius Tiro, име једнога ослобођеника Цицеронова. Отуда Tīrōnĭānus, adj. Тиронов. + + +tīrōcĭnĭum, ĭi, n. (tiro), 1) војничко неискуство: paucitas et t. exercitūs. Отуда а) прва војничка служба: †ponere (deponere) tirocinia, први пут ићи у војску; б) уопште први почетак каквог јавног рада, први покушај, прва појава у јавном животу: t. fori, на тргу, t. eloquentĭae, у говорништву. 2) нови војници, регрути. + + +†tīruncŭlus, i, m. (dem. од tiro), млад, почетник: t. miles. + + +*†Tīryns, ntis, f. (Τίρυνς), варош у Арголиди где је по причи Херкул одрастао. Отуда adj. Tīrynthĭus, често о свему што се Херкула тиче: tela; heros; hospes Tir. или само Tirynthius = Hercules; Tirynthia = Alcmene. + + +tis (Plaut.), застарели облик место tui (gen. од tu). + + +Tisĭa, ae, f. река на западу Дације, сад Тиса. + + +Tīsĭphŏnē, ēs, f. (Τισιφόνη), »осветница убиства«, једна од фурија. Отуда *Tīsĭphŏnēus, adj. = злочиначки, грозан: tempus. + + +Tissăphernēs, ae, m. (Τισσαφέρνης), лукави персијски сатрапа под владом Ксеркса II и Артаксеркса II. + + +Tissē, ēs, f. (Τισση), варош у Сицилији. Отуда Tissenses, ĭum, m. Тишани. + + +Tītan, ānis, (кадшто полатињено Tĭtānus, i), m. (Τιτάν), 1) обично у plur. Titanes или Titani, синови Урана и Геје (Gaea), браћа Сатурнова; са овим оборише они свога оца с престола, али их затим Јупитер победи и у Тартар затвори. 2) у sing. = божанство порекла титанскога, а) Сол (Sol), бог сунца, син Хиперионов; б) Прометеј (Prometheus), син Јапетов. 3) (Plaut.) appell. = старац. — Отуда а) *Tītānĭăcus, adj.; б) Titānis, ĭdis, f. adj. а као subst. кћи или женски потомак којега Титана, ба) = Кирка (Circe), кћи Солова (Sol); бб) = Латона, кћи Кејева (Coeus); бв) = Тетија (Tethys), сестра Титана; в) Tītānĭus, adj.; отуда subst. Tītānĭa, ae, f. ва) Circe; вб) = Латона или Дијана; вв) = Пира (Pyrrha), унука Јапетова. + + +Tītan, ānis, (кадшто полатињено Tĭtānus, i), m. (Τιτάν), 1) обично у plur. Titanes или Titani, синови Урана и Геје (Gaea), браћа Сатурнова; са овим оборише они свога оца с престола, али их затим Јупитер победи и у Тартар затвори. 2) у sing. = божанство порекла титанскога, а) Сол (Sol), бог сунца, син Хиперионов; б) Прометеј (Prometheus), син Јапетов. 3) (Plaut.) appell. = старац. — Отуда а) *Tītānĭăcus, adj.; б) Titānis, ĭdis, f. adj. а као subst. кћи или женски потомак којега Титана, ба) = Кирка (Circe), кћи Солова (Sol); бб) = Латона, кћи Кејева (Coeus); бв) = Тетија (Tethys), сестра Титана; в) Tītānĭus, adj.; отуда subst. Tītānĭa, ae, f. ва) Circe; вб) = Латона или Дијана; вв) = Пира (Pyrrha), унука Јапетова. + + +Tĭthōnus, i, m. (Τιθωνός), син Лаомедонтов, муж Аурорин и отац Мемнонов, најпосле претворен у скакавца. Отуда Tĭthōnĭus, adj. + + +Tĭtĭes, ĭum, m. (Titus, име Татијево) и отуда произведено Tĭtĭenses, ĭum, m. једна (сабинска) од три најстарије трибује (tribus) (Ramnes, Tities, Luceres), у које су римски патрицији по своме пореклу разређивани били и из којих су образоване три витешке центурије које су се исто тако звале. + + +tĭtillātĭo, ōnis, f. (titillo), голицање, шкакљање. + + +tĭtillo, 1. голицати: alqm; trop. voluptas titillat sensus. + + +Tĭtĭus, име римскога племена; Sextus Titius ходао је као да игра, те се после једна врста игре по њему прозвала. Отуда Tĭtĭus, adj. Титијев: lex; sodales Titii, свештенички збор, установљен од сабинскога краља Тита Татија. + + +tītĭvillīcĭum, ĭi, n. (Plaut.), влакно; trop. = незнатна ствар, ситница. + + +tĭtŭbantĕr, adv. (titubo), нестално, несигурно, колебљиво: alqd dicere. + + +†tĭtŭbantĭa, ae, f. (titubo), колебање: linguae, oris, тепање, муцање. + + +tĭtŭbātĭo, ōnis, f. (titubo), колебање, несигурност, неприлика. + + +tĭtŭbo, 1. 1) колебати се, не стајати чврсто, посртати (с обзиром на ноге које сваки час клецају, особ. у напита човека; пор. vacillo): *mero somnoque gravis titubare videtur; titubanti pede. 2) trop. а) у говору запињати, тепати, муцати: mente ас linguā titubante fecisse; б) колебати се = бити неодлучан, сметен, збуњен; в) спотакнути се, погрешити: t. alqd, у чему. + + +tĭtŭlus, i, m. 1) напис, натпис на чему. Напосе а) наслов какве књиге; б) натпис на каквој згради (име власника, време зидања и сл.), на гробницама и споменицима: t. sepulcri = гробни натпис; в) плочице, табличице на робовима који су на продају: quorum titulus per colla pependit; г) објава на кући која се продаје или издаје под кирију: ire sub titulum, бити на продају; mittere sub titulum, нудити на продају. 2) trop. а) часно име, частан наслов: t. conjugis; б) слава, част: t. belli perpetrati; insignis t. crudelitatis, глас; *scelus ob titulos admittis inanes, празне части; *te titulum mortis habere meae, да се о теби каже да си повод мојој смрти; в) узрок, изговор, разлог: sub titulo aequandarum legum jura nostra oppressa, под изговором да ће се закони изједначити, наша се права газе; uti specioso titulo facinoris. + + +Tĭtŭrĭus, ĭi. m. легат Цезаров у Галији. Отуда Tĭtŭrĭānus, adj. + + +Tĭtus, i, m. римско име (praenomen), скраћено пише се c T. = T. Livius. + + +Tĭtўos, i, m, (Τιτυός), Титије, син Јупитера и Еларе, на казну што је Латону напаствовао, био је убијен и у Тартар бачен, где су му јастреби кљували јетру која је свагда изнова расла. + + +Tītўrus, i, m. (Τίτυρος), можда дорски м. Σάτυρος), име пастирско у Виргилијевим еклогама. Отуда meton. а) уопште = пастир; б) = Виргилијеве еклоге; в) = Виргилије сам. + + +Tlēpŏlĕmus, i, m. (Τληπόλεμος), син Херкулов, пред Тројом вођа Рођана. + + +Tmărus, i, m. (Τμάρος) (м. Tomarus), брег у Епиру близу Додоне. Отуда Tmărĭus, adj. + + +Tmōlus (Tĭmōlus), i, m. (Τμῶλος), брег и варош у Лидији. Отуда 1) Tmōlĭus, adj. 2) Tmōlitēs, is, m., са брега Тмола. + + +tŏcullĭo, ōnis, m. (τόκος), каматник, лихвар, зеленаш. + + +†tōfĭnus, adj. (tofus), од туфа, од тупе. + + +tōfus или tōphus, i, m. туф, тупа (Tufstein). + + +tŏga, ae, f. (tego), тога, народно ношиво римско, пространа и дугачка горња хаљина, од полуокруглог комада беле вунене материје коју су тако огртали да је лева мишка у њој била као у завоју и само се лева рука видела, а десна је мишка сасвим слободна била. Ово беше одело Римљанина у миру кад је као грађанин у јавност излазио, стога значи кадшто и = мир (cedant arma togae). Особ. t. praetexta (в. ту реч); t. pura или virilis, без перваза, обична; t. candida (в. candidatus); t. sordida, какву је носио оптуженик и који је жалио за ким; meton. а) мир (в. горе); б) блудница (јер су оне кадшто носиле тогу место столе (stola), коју им је забрањено било носити). + + +tŏgātārĭus, ĭi, m. (toga), глумац у fabula togata (в. togatus). + + +tŏgātus, adj. (toga), у тогу обучен, који тогу на себи има; gens togata = Римљани; fabula (comoedia) togata, шаљива игра у којој лица беху Римљани из нижих сталежа, пучка шаљива игра; кадшто уопште = комедија с римским лицима и римским предметом (пор. palliata, praetexta). Напосе а) како toga беше ношиво у мирно време, togatus значи кадшто = неко, ко у миру живи, у мирно доба државну службу врши и сл.: ei togato supplicatio decreta est; qui togati rei publicae praefuerunt (opp. imperatores); б) = блудница, курва (в. toga б); в) = клијенат, сиромашан грађанин. + + +tŏgŭla, ae, f. (dem. од toga., тогица (малена, похабана). + + +Tolbĭăcum (Tolpiacum), i, n. варош у Gallia Belgica, сад Zülpich. + + +Tolēnus, i, m. река у земљи сабинској. + + +tŏlĕrābĭlis, adj. с comp. (tolero), 1) сношљив, подношљив, који се може поднети: orator; condicio; dolor; tolerabilior servitus. 2) (ретко) који лако подноси: oves tolerabiles, што могу зиму поднети. + + +tŏlĕrandus, adj. (tolero), сношљив, који се сносити може. + + +tŏlĕrans, ntis, adj. с comp. и sup. (part. од tolero), који подноси, трпељив: t. laborum. + + +tŏlĕrantĕr, adv. (tolerans), трпељиво: pati dolorem; alqd ferre. + + +tŏlĕrantĭa, ae, f. (tolerans), трпеж, патња, подношење. + + +tŏlĕrātĭo, ōnis, f. (tolero), трпљење, паћење. + + +†tŏlĕrātus, adj. с comp. (part. од tolero), сносан, благ: toleratiora. + + +tŏlĕro, 1. (сродно са tollo, tuli, τλάω, τλῆμι), носити, отуда 1) подносити, патити, трпети, издржати (о боловима, мушки и постојано; пор. fero, patior): hiemem; labores; dolorem, tributa; t. famem; t. sitim re alqā, утолити чим; t. inopiam manuum mercede, животарити од зараде руку; t. sumptum, смагати. 2) хранити, издржавати: equitatum pabulo; t. vitam, животарити. + + +Tŏlētum, i, n. варош у Хиспанији, сад Толедо. Отуда Tŏlētānus, adj. и subst. Tŏlēni, ōrum, m. Толеђани. + + +tollēno, ōnis, m. (tollo), справа за дизање којом су се служили при опсадама. + + +tollo, sustŭli, sublātum, 3. (пор. ΤΛΑ-ω, ἔτλην), 1) дићи, дизати, подићи, исправити и сл.: caput; oculos; alqm jacentem; saxa de terra; t. manus (особ. чудећи се); ad coelum sublatis manibus; *palmas ad sidera tollens; t. tectum altius, увис дизати. Напосе а) t. onus = на се узети; t. poenas, трпети; б) t. clamorem, vocem, подићи; clamor se tollit in auras, диже се; t. risum, ударити у смех; в) = примити, са собом повести, к себи узети: t. alqm in currum, in navem; t. alqm rhedā, на кола; само t. alqm, повести кога са собом; sublatis rebus, понесав са собом цело своје имање; г) t. liberos = га) подићи децу са земље за знак да ће их отхранити, васпитати, одгајити; гб) = родити: ex alqā, с којом женом. — 2) trop. а) t. alqm (in coelum) laudibus, славећи уздизати; t. laudes alcjs in coelum, заслуге чије с хвалом уздизати; б) tolluut animos понели се, узјогунили се, почињу пркосити и противити се; t. animum alci, кога соколити, на отпор и борбу дражити; в) t. alqm honoribus и сл., уздићи кога; г) *serpens tollit minas, уздиже се с претњом — 3) одузети, уклонити, дићи: praedam; frumentum de area; simulacra e templo; solem e mundo: t. alqm (alqd) de medio или само tollere = с пута уклонити, убити. Отуда trop. а) t. deos, одрицати биће богова; б) t. memoriam rei, угасити; t. alci metum, dubitationem, одузети; в) уништити, укинути и сл.: dictaturam: fidem; legem; amicitiam; Carthaginem, разорити, збрисати са земље; t. Titanas fulmine, смрвити, сатрти; г) избрисати: t. nomen ex libro. + + +Tŏlōsa, ae, f. варош у Gallia Narbonensis, сад Toulouse. Отуда 1) Tŏlōsānus, adj. 2) Tŏlōsātes, tum, m. Толожани. + + +†tŏlūtārĭus, adj. (tolutim), који иде у касу, касом: equus. + + +tŏlūtim, adv. (tolo) (предкл. и касно), у касу, касом: ingredi. + + +tōmentum, i, n. чим се што пуни (вуна, коса, перје и сл.): t. circense, сасвим лош јастук, као што се сиротињи у цирку даје, н. пр. сламњача. + + +Tŏmўris, ĭdis, f. (Τόμυρις), масагетска краљица, која је Кира победила и убила. + + +tondĕo, tŏtondi, tonsum, 2. 1) стрићи, острићи, шишати: oves; capillum. 2) бријати: docuit filias tondere. 3) trop. а) = косити, жети: segetem; б) = кресати: vites; ilex tonsa; в) огристи, попасти, брстити: gramina; campum; *jecur; г) = узабрати: violas; д) опленити, огулити: t. alqm auro usque ad cutim; ђ) китити се, кицошити се: saltatrix tonsa (о конзулу Габинију, који се одвише китио). + + +tŏnĭtrŭālis, adj. (tonitrus), громовни, грмљавински: libri, у којима се пише о грмљавини и њеном значењу. + + +tŏnĭtrŭs, ūs, m. и tŏnĭtrŭum, i, n. (tono), грмљавина, гром. + + +tŏno, tŏnŭi, tŏnĭtum, 1. 1) intrans. грмети: tonat, грми; tonans, громовник = Јупитер. Отуда trop. а) заорити се, зајечати, тутњити, грувати: coelum; Aetna tonat fragore; б) = силним гласом говорити: Pericles tonare dictus est. 2) trans. велегласно и јаким гласом што рећи, викнути, загрмети: verbā; t. deos, гласно позвати. + + +*tonsa, ae, f. весло. + + +tonsillae, ārum, f. жљезде на врату. + + +tonsĭto, 1. (intens. од tondeo) (Plaut), обично стрићи: oves. + + +tonsor, ōris, m. (tondeo), који шиша косу, брије браду и сече нокте, берберин. + + +tonsōrĭus, adj. (tonsor), берберски, бријачки: culter, бријач, бријаћа бритва, бријачица. + + +tonstrīcŭla, ae, f. (dem. од tonstrix), мала берберка, берберчица. + + +tonstrīna, ae, f. (tondeo), берберница. + + +tonstrix, īcis, f. (tondeo), берберка, жена берберинова. + + +*†tonsūra, ae, f. (tondeo), стрижење, шишање, бријање. + + +tonsŭs, ūs, m. (tondeo) (предкл.), 1) стрижење, шишање. 2) фризура. + + +Hĕau tontīmōrūmĕnos, i, m. (ἑαυτὸν τιμωρούμεωος), мучитељ самога себе, наслов комедије Терентијеве. + + +tōphus в. tofus. + + +tōfus или tōphus, i, m. туф, тупа (Tufstein). + + +tŏpĭārĭus, adj. (τόπιον), 1) што спада у вештачко баштованство; 2) subst. а) tŏpĭārĭus, ĭi, m. вештачки баштован; б) tŏpĭārĭa, ae, f. вештачко баштованство. + + +tŏpĭca, ōrum, n. (τοπικά), у реторици, наука како се изналазе разлози и докази, наслов једног списа Цицеронова. + + +tŏrăl, ālis, n. (torus), покривач, јорган, ћилим. + + +tŏrārĭa, ae, f. (torus), дворкиња. + + +torcŭlar, āris, n. (torqueo), цедило, тисак, преса (в. torculum). + + +torcŭlum, i, n. (torqueo) = torcular. + + +tŏreuma, ătis, n. (τόρευμα), напола пупчастo дело резачке вештине, резано у дрвету, камену, металу итд. (француски demirelief). + + +tormentum, i, n. (torqueo), 1) уже, конопац. 2) справа за бацање и метање (в. ballista, catapulta). 3) копље, камен или стрела, бачена из такве справе: t. missile; fenestrae ad tormenta mittenda. 4) справа за мучење, мученичка клупа. Отуда а) мучење, тортура; б) уопште мука (телесна или душевна). + + +tormĭna, num, n. (torqueo), грижа на утроби, завијање, наступ, колика. + + +tormĭnōsus, adj. (tormina), који пати од гриже на утроби, од колике. + + +torno, 1. (tornus), стругати, точити, окружити: sphaeram; hastas, trop. versus male tornati, лоши стихови. + + +tornus, i, m. стругало, справа за вртење, точење, стругање. + + +Tŏrōnē, ĕs, f. (Τορώνη), варош у Македонији на Eгејском мору. Отуда Tŏrōnāĭcus или Tŏrōnaeus, adj. + + +*†tŏrōsus, adj. (torus), меснат, жилав: colla boum; virgula t., дебео, чворновит. + + +torpēdo, ĭnis, f. (torpeo), 1) †= torpor. 2) врста рибе електричне (Raja torpedo Linn.). + + +torpĕo, pŭi, —. 2. 1) укочен бити, укочити се, утрнути, непомичан бити: t. gelu, од зиме; nervi torpent rigore; torpet simillimus saxo; *palatum torpet, без укуса је. 2) душевно претрнути, онесвестити се, окаменити се (од чуда, страха и сл.): t. metu; timeo, totus torpeo; vox spiritusque torpebat; quid torpentes subito obstupuistis?; torpere tabellā, забленути се, дивити се; consilia tua torpent, не умеш се помаћи. + + +torpesco, pŭi, —, 3. (torpeo), трнути, обумирати (в. torpeo): manus aut animus per otium torpescit; torpescit lingua metu, укочио се; *torpescunt molles ante dolore genae. + + +torpĭdŭs, adj. (torpeo), утрнуо, укочен, окамењен, непомичан: t. miraculo, због какве чудновате појаве; t. somno, од сна. + + +torpor, ōris, m. (torpeo), укоченост, утрнуто, окамењено стање, непомичност; отуда забуна, млитавост, леност и сл. + + +torquātus, adj. (torquis), човек са златним или сребрним ланцем о врату; особ. као придев у gens Manlia; *Alecto torquata colubris, којој су змије око врата (место златног ланца). + + +torquĕo, torsi, tortum, 2. (сродно са τρέπω), 1) вити, окретати, обртати: t. stamina pollice = прести; alqd in orbem, окретати; flumen torquet saxa, ваља; t. spumas (aquas) remis, превртати (веслањем); t. capillos ferro, коврчити; *t. tegumen leonis, огрнути лавску кожу, *aurem ab obscoenis sermonibus; terra circum axem se torquet; t. collum alci, завртати шију. Отуда = управљати, водити, свраћати; equum; currum. Отуда trop. а) t. omnia ad sua commoda, све на своју корист; t. et flectere imbecillitatem animorum; б) кривити, извртати: talos; ora torquentur; t. oculum; trop. t. jus. 2) бацати, одапињати, пустити, заманути, заошијати: hastam; jaculum in hostem; fulmina. 3) мучити, на муке стављати: alqm; tortus interiit. Отуда trop. а) мучити, узнемиривати: convivam fame; invidia eum torquet; torqueri sollicitudine; torqueri ne etc., бринути се да итд.; б) = тачно истраживати, испитивати (јер су искази робова на суду обично мукама изнуђени бивали): t. alqm vino, испитати кога вином (јер се у пићу истина говори); torqueatur vita Sullae, дај да тачно испитамо живот Сулин. + + +torquis (torques), is, m. и f. (torqueo), вратни ланац (златан, сребрн и сл.). Отуда а) волујски јарам; б) венац цвећа. + + +torrens, ntis, (part. од torreo), 1) adj. *†о води, брзога тока, бујан, плаховит: fluvius; cursus amnium; trop. t. oratio; inanis t. verborum, празне речи. 2) subst. torrens, ntis, m. бујни поток, бујица: rapidus montano flumine torrens. + + +torrĕo, torrŭi, tostum, 2. 1) trans. сушити, пећи, пржити, смудити и сл.: t. manum; sol corpora Gallorum torret; igne torreri; t. carnem; t. panem, пећи; t. alqd in igne. Отуда trop. а) amor или illa mulier eum torret, заљубљен је у ону жену; б) о жеђи, врућици. 2) intrans. врућ, угрејан: miles sole (од сунца) torrens; flammae torrentes; Sirius. + + +torresco, —, —, 3. (torreo) (Lucr.), сушити се, пећи се, пржити се. + + +torrĭdus, adj. (torreo), 1) pass. осушен, испржен, исушен (спољашњом жегом; opp. humidus; пор. aridus, siccus): t. fons, усануо: campi siccitate torridi. Отуда trop. а) = мршав, без сока: homo vegrandi macie t.; б) torridus frigore, згурен од зиме; torrida membra gelu. 2) act. врео, жарки: aestas; zona. + + +*torris, is, m. (torreo), угарак, угарица. + + +tortē, adv. (tortus) (Lucr.), увијено, уврнуто. + + +*†tortĭlis, adj. (torqueo), уврнут, увијен, усукан, савијен: tortile aurum (златан ланац); bucina; ansa. + + +torto, 1. (intens. од torqueo) (Lucr.) = torqueo 3). + + +tortor, ōris, m. (torqueo), мучилац, крвник, џелат: tortorem carnificemque; Apollo Tortor, јер је одерао Марсију (Marsyas). + + +tortŭōsus, adj. (tortus), 1) пун кривина, окука, завојит, искривудан: loca; serrula. 2) trop. а) заплетен, замршен: disputandi genus; б) претворан, неискрен: multiplexingenium et tortuosum. + + +tortus1, adj. (part. од torqueo), заврнут, завојит, искривудан: via (о лабиринту); quercus torta, венац од храстова лишћа. + + +*tortŭs2, ūs, m. (torqueo), окретање, увијање, кривудање, коло, завој, кривина: serpens dat tortus, увија се. + + +tŏrŭlus, i, m. (dem. од torus), 1) гужва од косе на глави: aureus; t. in capite mulieris ornatus, висока фризура. 2) мишка (мишица) или меснат део на телу. 3) на дрвету, бакуља. + + +tŏrus, i, m. 1) гужва којом се дрвета привезују: vitis tribus toris ad arborem religetur. 2) чвор, шепут, замка на врпци или на венцу и сл. 3) меснат део на људском или животињском телу, мишић: tori lacertorum; pectoris. 4) јастук, душек на постељи или софи: premere torum, на душеку лежати; sternere torum. Отуда trop. а) = софа, диван, миндерлук: *toro sic orsus ab alto; б) = постеља, кревет, одар, и отуда ба) = брачна постеља, брак, љубав: socia tori, жена; primi tori, први брак; illiciti tori, недозвољена љубав; бб) †љубазница, наложница; в) мртвачки одар; г) *t. ripae, хумка на брегу. + + +†torvĭtās, ātis, f. (torvus), мрк и љут поглед, љутина, суровост: t. vultūs; t. leonum mitigata. + + +*†torvus, adj. суров, мрачан, намрштен, мргодан, љут, страшан, ужасан: leaena; aper; vultus; oculi; clamor. + + +tot, adj. plur. indecl. толико њих, толико, толики: quot homines, tot causae; tot hominum, толико њих људи; tot (толики) unum superabant; tot ac tam validae manus. + + +tŏtĭdem, adj. (tot-dem), adj. pl. indecl., исто толико њих, исти толики: totidem annos vixerunt; totidem, quot (ac, atque), исто толико као. + + +tŏtĭēs (или tŏtĭens), adv. num. (tot), 1) толико пута. 2) исто толико пута. + + +tōtus, gen. tōtīus, dat. tōtĭ, adj. цео, сав, вас, читав (о предмету првобитно нераздељену, пор. omnis, cunctus, universus): tota urbs; navis; res publica; totus equitatus; tota mens; vox; ex toto или in totum = сасвим, потпуно; totum se alci tradere (totus mihi est deditus), бити коме сасвим одан; totos sex menses, пуних шест месеци; totae copiae, све војске; totis viribus, свим силама. + + +*†toxĭcum, i, n. (τοξικόν) отров за мазање стрела; отуда уопште отров. + + +trăbālis, adj. (trabs), 1) гредни, што се греде тиче: t. clavus, којим се греде утврђују. 2) налик на греду, балван: telum. + + +trăbĕa1, ae, f. (trabs), широким пурпурним первазом опшивена свечана хаљина (државна тога) коју су у свечаним приликама носили краљеви, аугури, конзули и витезови. + + +Trăbĕa2, ae, m. стари римски писац комедија око г. 130 пр. Хр. + + +†trăbĕātus, adj. (trabea) обучен у трабеу (trabea) equites. + + +trabs (застар. trăbes), trăbis, f. греда (дужа и ужа; пор. tignum), балван, архитрав. Отуда *а) = брод, лађа: t. currit aquas; sacra trabs = Argo; б) *високо дрво: silva frequens trabibus; в) бакља, буктиња: г) кров, кућа: sub iisdem trabibus. + + +Trāchās, antis, f. = Tarracina. + + +Trāchin, ĭnis, f. (Τραχίν), варош у тесалској покрајини Фтиотиди, место у ком је Херкул умро, престоница Кејикова (Ceyx). Отуда Trāchīnĭus, adj.: heros = Ceyx; Trāchīnĭae, ārum, f. »Трахињанке«, наслов Софоклове трагедије. + + +tractābĭlis, adj. с comp. (tracto), 1) опипљив, што се може пипати, прихватити: corporeum et tractabile; materia t. Отуда coelum tractabile = мирно, без буре; vox t., гибак. 2) trop. лагодан, попустљив, који се даје ублажити, убедити, кротак: animus; virtus. + + +tractātĭo, ōnis, f. (tracto), 1) руковање с чим, употреба чега: armorum. 2) обрађивање, обделавање, занимање: scriptorum; literarum. Напосе у реторици: а) особита употреба које речи; б) тачније истискивање чега. 3) †= понашање према којој особи. + + +†tractātor, ōris, m. (tracto), роб који је при купању морао тело мазати и трти. + + +tractātŭs, ūs, m. (tracto), занимање, обрађивање: ipsarum artium tractatu delectari. + + +tractim, adv. (traho), вукући, потежући: а) t. tangere alqm = ћушити кога; б) мало-помало, полагано: ire. + + +tracto, 1. (intens. од traho), 1) *(ретко), вући, повлачити: tractata comis, вучена за косе. 2) пипати, дотакнути, додирнути, узети у руке: t. alqd manu (manibus); quae gustemus, olfaciamus, tractemus; ille restitit ad manum tractantis; *t. fila lyrae, ударати у жице. Отуда а) = употребљавати, носити: arma; б) = водити, руководити, управљати: t. gubernacula; в) = обрађивати: t. terram, agrum; t. lanam, прести. 3) владати се, поступати с ким, понашати се према ком: t. alqm placidius; se benignius t., угађати себи. Отуда а) владати, управљати: rem publicam; regnum; pecuniam, руковати; t. causam, отправљати; bellum, водити; б) tractare se ita, tali ratione и сл., владати се; в) време провести: tractare vitam honeste, живети; г) t. personam, играти ролу; д) t. animos, утицати на духове, руководити их; ђ) радити на чему, предузети што, бавити се с чим; fabri fabrilia tractant; е) уговарати, преговоре о чему водити: t. de re и t. rem; ж) расправљати што, писати о чему: t. partem philosophiae; з) саветовати се о чему: t. de condicionibus. + + +tractus1, adj. (part. од traho). 1) који откуда долази, потиче, порекло вуче: venae a corde tractae, што иду од срца; sermo ab isto initio tractus, говор што је отуда постао. 2) непрестан, непрекидан: oratio tracta et fлuens. + + +tractŭs2, ūs, m. (traho), 1) вучење (ако се који предмет у простору креће), влак, потег, потез: tractu ferre rotaм; uno tractu bibere, на душак, наједанпут; t. calami, потез пера; *in spiram tractu se colligit anguis = савије се; lunae tractus, течај месеца; incerto fallet te litera tractu (о цртама слова); vellera mollire longo tractu, прести вуну. Отуда t. aquae, пијење; t. coeli, удисање. 2) простирање, простор, положај: is est t. ductusque muri; quis esset t. castrorum. Отуда а) = предео, страна земља: t. Venafranus; t. coeli, клима, страна света; б) о свему што се у дужину протеже: Phaёton longo per aёra tractu fertur (дуг траг оставља за собом на небу). 3) trop. а) лаган течај говора, одуговлачење: t. lenis orationis; б) ток времена, оклевање: eodem tractu temporis, у исто доба; perpetuo aevi tractu, стално; t. mortis, спорост, оклевање; †t. belli, одуговлачење (trahere bellum); в) = опширност: historia placet tractu; г) †у граматици, продуживање у произвођењу речи (н. пр. beatitudo од beatitas). + + +trādĭtĭo, ŏnis, f. (trado), 1) предаја: oppidi; Jugurthae. 2) †а) предавање, поучавање; б) извештај: t. supremorum, o смрти; в) предање, скаска. + + +trādĭtor, ōris, m. (trado), издајник, издајица. + + +trādo (transdo), dĭdi, dĭtum, 3. 1) предати, уручити, изручити, дати: alci alqd; t. urbem; t. arma; t. alqm in custodiam, ставити под стражу; t. alqm ad supplicium; t. filiam alci, дати за жену. Напосе а) чијој бризи или заштити поверити, препоручити: alci alqm; б) = издајом предати, издати: alqm; causam suam adversariis; patrios penates; в) дати се на што, посветити се чему: t. se studiis et otio, voluptatibus; г) као наследство предати, оставити: alci regnum; д) усмено или писмено, савременицима или потомству предати, причати, приповедати, забележити: alqd alci; tradunt или traditur (кажу, говоре, пише се, говори се) с acc. c. inf.: regem tradunt se abdidisse; traditum est Homerum caecum fuisse; или с nom. c. inf.: is traditur justissimus fuisse; — често tradere memoriam rei alcjs posteris и t. rem alqam memoriae = као историк причати, потомству предати; ђ) наставом предати, учити, предавати: praecepta dicendi; t. civibus optimarum artium vias. + + +trādūco (trans-dūco), duxi, ductum, 3. 1) а) превести, преводити: alqm ad se; cohortes in castra ad alqm; exercitum ex Gallia in Ligures, преместити. Отуда б) = преместити, у нов положај, у други одношај поставити: t. centuriones ex inferioribus ordinibus in superiores; t. alqm ad (in) partem suam, на своју страну превући; t. alqm in rerum abundantiam, поставити кога у изобиље; t. alqm ad hilaritatem, разгалити; t. alqm ad plebem, из патрицијске у плебејску породицу примити; t. alqm ad optimates, к странци великашкој; ad suam sententiam. 2) преко чега превести: exercitum; t. copias Rhenum, превести војску преко Рајне; Belgae Rhenum transducti, преведени преко Рајне; Helvetii per fines Sequanorum. 3) мимо чега провести: copias praeter castra; t. victimas in triumpho; exercitus traductus silvam. 4) кроз што провести: copias per angustias. Напосе а) trop. t. alqm per ora hominum, кога подсмеху изложити; б) traduc equum (term. t.), говорио је цензор витезу ако му на смотри није ништа имао да забави; в) †t. se, показати се. 5) о времену, провести, пробавити, проживети: tempus; vitam placide; otiosam aetatem, у нераду век провести. 6) с једног језика на други превести: vocabulum graecum in linguam Romanam. + + +trāductĭo, ōnis, f. (traduco), 1) премештање: alcjs ad plebem. 2) †ругање, исмевање. 3) o времену, ток, течај. 4) у реторици, а) пренос које речи, метонимија; б) понављање које речи. + + +trāductor, ōris, m. (traduco), преводилац, премештач: ad plebem. + + +†trādux, dŭcis, m. (traduco), положница (винова лоза). + + +trāfĕro в. transfero. + + +trăgīcē, adv. (tragicus), трагично. + + +trăgĭcōmoedĭa, ae, f. позоришно дело, помешано из трагедије и комедије. + + +trăgĭcus, adj. (τραγικός), трагичан, трагедијски: poёta t., писац трагедија, Orestes t., који се приказује у трагедији; carmen tragicum, трагедија; orator t., који се служи узвишеним говором; tragicum scelus, преступ, као што се налази у трагедијама = страшан, грозан, жалостив; ignis (= amor) t., помамна љубавна ватра. + + +trăgoedĭa, ae, f. (τραγῳδία), 1) трагедија, жалосна игра. 2) plur, trop. а) = узвишен, надут говор: istis tragoediis tuis perturbor; б) велика вика, хука бука: excitare (agere, movere) tragoedias. + + +trăgoedus, i, m. (τραγῳδος), трагични глумац. + + +trāgŭla, ae, f., галско копље; trop. (Plaut.) injicere tragulam in alqm, сплеткарити против кога; decidere tragulam, избећи плетке. + + +trăha или trăhĕa, ae, f. саонице којима су се служили за млаћење жита. + + +trăhax, ācis, adj. (traho) (Plaut.), који радо к себи привлачи. + + +trăhĕa в. traha. + + +trăha или trăhĕa, ae, f. саонице којима су се служили за млаћење жита. + + +trăho, traxi, tractum, 3. 1) вући, одвлачити, повлачити (насилно; пор. duco): alqm vinctum; alqm pedibus, за ноге; alqd per terram, по земљи. Напосе, А) к чему привлачити: magnes trahit ferrum ad se; t. alqm ad supplicium, одвући на смртну казну (каже се у истом смислу и само trahere). Отуда а) trahi et duci ad cupiditatem cognitionis; trahit sua quemque voluptas; trahi studio laudis, чезнути за славом; trahi ad cupiditatem imperii, отимати се за врховну власт; б) на што побудити, приволети, навести (у злу смислу): t. alqm in aliam partem; trahere alqm ad defectionem, ad mutandam fidem; t. alqm in suam sententiam; в) t. rem ad hostes, прећи к непријатељу; г) приписивати коме што: t. decus ad consulem, дику конзулу; crimen in se, кривицу себи; д) = тумачити: alqd in meliora, набоље; omnia in virtutem trahebantur, све се уписивало у врлину, у заслугу; t. alqd ad religionem, сматрати што за опасно (у религијском погледу); t. alqd in prodigium, држати што за знамење; ђ) t. alqm in diversum, доводити у неизвесност, учинити га неодлучним; auctores utroque trahunt, једни пристају уз једно, други уз друго мишљење. — Б) са собом или за собом вући, водити, праћен бити: gregem; agmen; turbam prosequentium; t. se cum alqo, вући се (дружити се) с ким; t. corpus fessum, membra aegra, за собом вући. Отуда trop. t. alqs in eandem calamitatem; contagio traxit ceteros, и остали бише заражени. — В) к себи привлачити: t. aquam, пити; t. auras ore или t. animam, дисати. Отуда trop. а) t. et rapere. пљачкати и робити; б) себи присвајати, за себе тражити: regnum; в) примати, добивати, узимати: colorem; ruborem, поцрвенети; faciem virilem, узети на се мушки облик; vitium, покварити се; contagium, заразити се; г) t. molestiam ex re alqa, имати; д) t. stipendia, примати плату; decimas, узимати десетак. — Г) извлачити: ferrum ex corpore; aquam ex puteis. Отуда = доводити, имати: t. originem ex (ab) alqo; t. nomen inde; t. cognomen, добити. — Д) вући овамо и онамо, трзати: corpus; Britanni trahuntur factionibus; trop. а) t. pecuniam, проћердати; б) *поделити: laborem sorte; в) размислити, расудити: t. alqd animo (in animo); t. belli pacisque rationes. 2) отезати, одуговлачити: bellum; tempus; verba, развлачити; arcum, затегнути; lanam, прести; t. alqm sermone, заговарати, говором задржавати. Отуда а) t. vitam, провлачити се, животарити; t. quietem, спавати; t. noctem sermone, проводити ноћ у разговору; t. spiritum extremum, изданути; t. suspiria, уздисати; б) *t. laborem, дуго издржати. в) трајати: decem annos traxit dominatio. + + +trāĭcĭo в. trajicio. + + +Trăjānus, i, m. (Marcus Ulpius), римски цар 98—117 п. Хр. + + +trājectĭo, ōnis, f. (trajicio), 1) превоз, прелаз; отуда t. stellae (кад звезда прелети преко неба. 2) trop. у реторици а) премештај речи; б) претеривање, хипербола. + + +trājectŭs, ūs, m. (trajicio) = trajectio 1). + + +trājĭcĭo (trāĭcĭo), jēci, jectum, 3. (transjacio) 1) пребацити преко чега (објект је предмет који се пребацује;: telum; signum trans vallum; autennas de nave in navem, пренети; t. rudentem, с једне обале на другу; t. pontem, начинити мост. Отуда А) *t. membra super acervos levi pede, прескочити; t. oculos alqō, бацити поглед куда, погледати, funis trajectus, уже обмотано око катарке. Б) одвести, отерати, преместити: pecudes in silvam; Marius trajectus in Africam. Отуда trop. а) пренети: t. invidiam in alqm: trajecturum id malum in coloniam; б) t. verba, речи преместити. 2) преко реке, брега и сл. превести: t. milites trans flumen; legiones in Siciliam; t. copias Rhenum; t. se Alpes, прећи преко Алпа; exercitus Padum trajectus, преко Пада превезена. 3) да је објект онај предмет, преко чега се што пребацује или преноси, а) пребацити преко чега: t. murum jaculo, бацити копље преко зида; б) о реци и сл., прећи: t. fluvium navibus; t. mare nando, препливати; fluvius trajectus, река преко које се прешло. Отуда в) пробити, пробости: t. alqm tragulā; femur uno ictu; t. aciem, продрети кроз. 4) intrans., прећи преко чега; t. in Africam; classis trajecit ex Africa; incendium iilud ad nos trajiciet, допреће и до нас. + + +trālātīcĭus в. translaticius. + + +translātīcĭus (trālātīcĭus), adj. (transfero), 1) пренесен = предан, предањем уведен edictum, едикт што га је садашњи поглавар још од пређашњега затекао. 2) уопште обичан, уобичајен: mos; funus. + + +translātĭo (trālātĭo), ŏnis, f. (transfero), 1) пренос, преношење, премештање: t. pecuniarum a justis dominis ad alienos; отуда t. criminis одбијање тужбе, преношење на другог. 2) †преношење из једног језика у други, превођење, превод. 3) у реторици, пренос у неправо значење, троп, метафора. 4) у граматици, а) премештање речи; б) мењање, промена. + + +Tralles, ĭum, f, варош у Лидији. Отуда Trallĭānus, adj. и subst. Trallĭāni, ōrum, m. Траљани. + + +trālŏquor, lŏcūtus (lŏquūtus) sum, 3. (trans-loquor) (Plaut.), исприповедати; trecentis versibus tuas impuritias. + + +trāma, ae, f. (trans), поучица (у ткању); отуда trop. (Plaut.) tramae putridae = ситнице, тричарије. + + +trāmĕo в. transmeo. + + +trāmĕs, ĭtis, m. (trameo), преки пут, странпутица, стаза (пор. semita, = callis): trames angustus, per quem armenta commeare consueverant; — уопште пут, стаза, ход, ток: cito decurrit tramite virgo. — побочна линија у породици: generis ipsius tramites. + + +trāmĭgro в. transmigro. + + +trāmitto в. transmito. + + +trānăto в. transnăto. + + +trāno (trans-no), 1) препливати, пливати преко: ad suos; t. fluvium; aquae tranantur. 2) *прелетети, пребродити, продрети, проникнути: auras; Erebi amnes; foramina. + + +tranquillē, adv. с comp. и sup. (tranquillus), мирно, тихо, полагано. + + +tranquillĭtās, ātis, f. (tranquillus), мир, тишина, 1) маина, мирно и тихо време: t. maris. 2) душевни мир, мир срца, спокојство (пор. quies): t. animi; vitae. + + +tranquillo1, 1. (tranquillus), умирити, стишати: mare; trop. animum. + + +tranquillō2, adv. (tranquillus), мирно, у миру. + + +tranquillum в. tranquillus. + + +tranquillus, adj. с comp. и sup. миран, тих, спокојан (у супротности с узбуђеношћу и жестином; пор. quietus): а) о мору и елементима, tranquillum mare; coelum; serenitas tranquilla. Тако subst. tranquillum, i, n., тишина, мирно време: tranquillo или in tranquillo, при тихом времену; б) о души, animus t.; facere alqm ex irato tranquillum; literae tranquillae, мирно писано; subst. tranquillum, i, n., мир душе: aut tranquillum aut procellae in militibus sunt; в) о спољашњим, особито политичним одношајима, subst. tranquillum, i, n. = мирне прилике, мир и безбедност: rem publicam in tranquillum redigere; ex tranquillo, пошто је мир владао; tranquillo alqd peragere, у миру, без кавге. + + +trans, praep. с acc. 1) код глагола кретања, преко: trajicere telum t. vallum; t. mare currere. 2) код глагола мира, с оне стране, за чим (предмет што раставља замишља се код речи trans као површина, простор, а код речи ultra као линија): trans Rhenum incolere. + + +*transăbĕo, ăbĭi, ăbĭtum, 4. ићи преко, прећи у, проћи кроз; отуда = пробости: ensis transabiit costas. + + +transactor, ōris, m. (transigo), који што извршује, посредник: t. rerum hujus cemodi omnium. + + +*†transădĭgo, ădēgi, ădactum, 3. 1) забости, сатерати у што: crudum ensem transadigit costas. 2) пробости: alqm ferro. + + +transalpīnus, adj., који је с оне стране Алпа: Gallia; nationes; subst. transalpīni, ōrum, m. Заалпљани. + + +transcendo, di, sum, 3. (trans-scando), 1) intrans., прећи, прекорачити: in hostium naves; in Italiam; trop. у говору прећи, ad leviora. 2) trans. прећи преко чега, прекорачити, превалити што: fossas; flumen exercitu; limen; trop. прекорачити = преступити, повредити: ordinem aetatis; prohibita impune. + + +transcīdo, cīdi, —, 3. (trans-caedo), пресећи, испребијати: alqm. + + +transcrībo (trans-scribo), scripsi, scriptum, 3. 1) из једне књиге у другу писати, писмено пренети, преписати: librum in mille exemplaria; testamentum in alias tabulas. 2) а) term. t. у пословном језику, суму новаца на кога као власника пренети, на њега преписати: t. nomina (дугове) in socios; б) уопште пренети, предати: sceptrum alci; t. alci spatium vitae, додати, дометнути; в) уписати кога да куда спада: equites in alas funditorum; *matres urbi; trop. philosophia te in viros transcripsit, уписала те међу мужеве. + + +transcurro, curri или cŭcurri, cursum, 3. I. intrans. 1) трчати преко чега или куда, претрчати: t. ad alqm; ad forum; in castra; trop. *t. ad melius, прећи набоље. 2) трчати мимо чега, протрчати: t. praeter oculos; trop. t. alqd = ћутањем прећи, прећутати; о времену = брзо проћи, измицати, протећи: aestas. — II. trans. 1) трчати преко или кроз, проћи, протрчати: Campaniam. 2) trop. а) t. cursum suum, свршити свој ток; б) †у говору летимице прећи, споменути, прочитати: t. narrationem; partem operis. + + +†transcursŭs, ūs, m. (transcurro), 1) протрк, пролет: par aёra; t. fulguris. 2) trop. кратак и мимогредан спомен: in transcursu, мимогред, летимице. + + +transdānŭvĭānus (transdānŭbĭānus), adj. (trans и Danuvius), који је с оне стране Дунава, прекодунавски: regio. + + +transdānŭvĭānus (transdānŭbĭānus), adj. (trans и Danuvius), који је с оне стране Дунава, прекодунавски: regio. + + +transdo в. trado. + + +trādo (transdo), dĭdi, dĭtum, 3. 1) предати, уручити, изручити, дати: alci alqd; t. urbem; t. arma; t. alqm in custodiam, ставити под стражу; t. alqm ad supplicium; t. filiam alci, дати за жену. Напосе а) чијој бризи или заштити поверити, препоручити: alci alqm; б) = издајом предати, издати: alqm; causam suam adversariis; patrios penates; в) дати се на што, посветити се чему: t. se studiis et otio, voluptatibus; г) као наследство предати, оставити: alci regnum; д) усмено или писмено, савременицима или потомству предати, причати, приповедати, забележити: alqd alci; tradunt или traditur (кажу, говоре, пише се, говори се) с acc. c. inf.: regem tradunt se abdidisse; traditum est Homerum caecum fuisse; или с nom. c. inf.: is traditur justissimus fuisse; — често tradere memoriam rei alcjs posteris и t. rem alqam memoriae = као историк причати, потомству предати; ђ) наставом предати, учити, предавати: praecepta dicendi; t. civibus optimarum artium vias. + + +transdūco в. traduco. + + +transenna, ae, f. (trans), 1) вигов, замка (за хватање птица); trop. замка, лукавство, подвала: in aetate hominum plurimae fiunt transennae. 2) решетка, мрежа: quasi per transennam aspicere, издалека, овлаш. + + +transĕo, ĭi, ĭtum, ĭre, 4. I. intrans. 1) ићи преко чега или куда, прелазити, прећи: ad alqm; in Britanniam; t. per illorum corpora, преко њихових телеса; Mosa transit in Oceanum, утиче. Отуда trop. а) прећи на чију страну, приступити чијем мишљењу. t. ad hostes, прећи к непријатељу; t. a Caesare ad Pompejum, одметнути се; a patribus ad plebem, из патрицијског у плебејски сталеж; in alcjs sententiam; in alia omnia t., гласати против; б) *†= претворити се, преобразити се: in plures figuras; в) у говору или у писму, на што друго прећи: ad partitionem transeamus. — 2) о времену, проћи, пролазити, минути: dies legis transiit; gloria, fortuna imperii transit, нестаје, пролази. — 3) о простору, проћи, пролазити: t. per media castra; res transit pergulam; trop. intelligentia transit per omnia, свуда продире. — II. trans. 1) преко чега ићи, прећи: flumen; paludem; forum; flumen transiri potest; Rhodanus vado transitur, прегази се. 2) проћи, пролазити мимо кога или чега; omnes mensas; t. equum cursu, стићи и престићи. Отуда trop. у говору прећи; t. alqd silentio; hoc me transit, то не знам, не постизавам. 3) проћи кроз што: t. Formias. Отуда trop. а) о говору или писму, овлаш споменути: omnia leviter; б) о времену, провести: vitam; annum. + + +transfĕro (trāfĕro), tŭli, lătum (и trālātum), ferre, 3. 1) с једнога места на друго пренети, преносити: t. castra ultra illum locum; t. bellum in Italiam; trop. t. idem in alios, на друге применити; sermonem alio, на друго што обратити; t. culpam in alios, на друге бацити; t. se ad artes, одати се на вештине; *t. amores alio, на други предмет управити. Напосе а) пренети писмено у другу књигу и сл., преписати, увести: rationes in tabulas; б) превести на други језик: alqd ex Graeco in Latinum; в) t. verbum, у слици, у пренесеном смислу употребити: verba translata, метафоре; г) одгодити, одложити: causam in proximum annum; д) = преобразити: t. alqd in novam speciem. 2) (ретко) пронети покрај чега: coronas in triumpho. + + +transfīgo, fixi, fixum, 3. 1) пробости, пробуразити: alqm gladio. 2) *hasta transfixa, копље којим је ко прободен био. + + +†transfĭgūro, 1. преобразити, претворити: alqm in lupum. + + +transfŏdĭo, fōdi, fossum, 3. пробости, пробуразити; alqm; alci latus. + + +*transformis, adj. (trans-forma), преображен, претворен. + + +*†transformo, 1. преобразити, претворити: sese in vultus aniles, у бапски облик. + + +†transfŏro, 1. пробушити, пробости: t. manum. + + +†transfrĕto, 1. (trans-fretum), преко мора пловити, пребродити. + + +transfŭga, ae, comm. (transfugio), пребег, бегунац, ускок (уопште или који из страшљивости напушта своју странку; пор. perfuga, desertor): transfugae barbari; specie transfugarum, под видом као да су ускоци; t. divitum partes linquere gestio (Hor.). + + +transfŭgĭo, fūgi, —, 3. пребећи, ускочити: ad hostes. + + +transfŭgĭum, ĭi, n. (transfugio), пребегавање к непријатељу. + + +transfundo, fūndi, fūsum, 3. 1) у други суд прелити, пресути: aquam in alia vasa; (Lucr.) t. alqm in urnam, чији пепео усути у урну (да се закопа). 2) trop. излити, пренети; t. omnes laudes suas ad alqm; amorem omnem in aliquam. + + +transfūsĭo, ŏnis, f. (transfundo) (ретко), упр. преливање, пресипање; trop. = пресељење ког народа. + + +transgrĕdĭor, gressus sum, grĕdi, dep. 3. (trans-gradior), 1) intrans. прећи: In Italiam; per montes. Отуда trop. а) †прећи на чију страну: t. ad alqm; in partes alcjs; б) у говору или писму прећи на који други предмет. 2) trans. прећи преко чега: Taurum montem; flumen; munitionem; t. colonias, проћи кроз насеобине. Отуда trop. а) превазићи: alqm; б) transgressus annum vicesimum, који је навршио двадесету годину; в) у говору с ћутањем прећи: mentionem rei alcjs. + + +transgressĭo, ōnis, f. (transgredior), 1) прелаз, прелазак, прелажење: ascensus et t. Gallorum (преко Алпа); tua t. in Germaniam; trop. = прелазак у говору на други предмет. 2) у реторици, премештање речи, одступање од обичног реда речи: verborum. + + +transgressŭs, ūs, m. (trans-gredior), прелазак; t. amnis, преко реке; auspicium prosperi transgressus. + + +transĭgo, ēgi, actum, 3 (transago), 1) упр. а) *пројурити што кроз што: t. ensem per pectus; б) пробости: t. pectus gladio. 2) †trop. прoвести време, проживети: adulescentiam per haec (у овоме) transegit; mense transacto, пошто се месец наврши; transacto tribuniciae potestatis tempore. 3) свршити, довршити, извести: negotium; rebus transactis; transactum est, свршено је; transactum est de me, пропао сам. Отуда као term. t. какав посао преговарањем, поравнањем и сл. свршити, изравнати, погодити се (пор. paciscor): t. rem cum alqo и често само t. cum alqo; t. cum reo; inter se transigant ipsi; t. cum alqo HS ducentis milibus; — а изван пословнога језика, t. cum re alqā, бити с чим готов, довршити што. + + +transĭlĭo (transsĭlĭo), lŭi и (ретко) līvi, —, 4. 1) intrans., скакати преко, прескочити: in naves hostium; trop. ab uno consilio ad alterum, нагло прећи. 2) trans. А) преко чега скочити, прескочити што: muros. Отуда брзо прећи преко чега: rates transiliunt vada (Hor.). Б) trop. а) прећи с ћутањем, прећутати, прескочити: *proxima parsvitae transilienda meae б) прекорачити, преступити: limina; *t. munera Liberi = не држати се мере у пићу. + + +transĭtans, ntis (part. од неупотребљаваног глагола transito), који пролази. + + +transĭtĭo, ōnis, f. (transeo), 1) прелажење, прелазак: quum idem sol in aliud signum transitionem fecerit. 2) trop. прелазак к другој странци, у други сталеж и сл.: ad plebem transitiones; vocari ad transitionem ab hostibus; exercitus transitionibus imminutus. Отуда *= зараза: t. morbi. 3) concr. пролаз: ex quo transitiones perviae Jani nominantur. + + +†transĭtōrĭus, adj. (transeo), пролазан, проходан: domus; forum. + + +transĭtŭs, ŭs, m. (transeo), 1) прелаз, а) abstr. = прелажење: fossae; Alpium; t. impeditus erat flumine. Отуда. trop. = прелазак к другој странци, из једног узраста у други, у говору од једног предмета на други, у сликарству од сенке на светлост и сл.; б) concr. = место за прелазак: insidere transitus. 2) пролаз, пролазак: per agros urbesque; *datus est verbis ad amicas t. aures. 3) пролажење (мимо чега): tempestatis; in transitu capta urbs. + + +transjăcĭo в. trajicio. + + +transjectĭo в. trajectio. + + +translātīcĭus (trālātīcĭus), adj. (transfero), 1) пренесен = предан, предањем уведен edictum, едикт што га је садашњи поглавар још од пређашњега затекао. 2) уопште обичан, уобичајен: mos; funus. + + +translātĭo (trālātĭo), ŏnis, f. (transfero), 1) пренос, преношење, премештање: t. pecuniarum a justis dominis ad alienos; отуда t. criminis одбијање тужбе, преношење на другог. 2) †преношење из једног језика у други, превођење, превод. 3) у реторици, пренос у неправо значење, троп, метафора. 4) у граматици, а) премештање речи; б) мењање, промена. + + +translātīvus, adj. (translatio), преносан; који одбија: constitutio. + + +translātor, ōris, m. (transfero), преносилац: t. quaesturae, тако назива Цицерон Вера, јер је он као квестор државне новце проневерио и Сули предао. + + +†translātŭs, ūs, m. (transfero), пронос, проношење покрај чега. + + +translĕgo, 3. (Plaut), прочитати: syngraphum. + + +translūcĕo (trālŭcĕo), 2. (предкл. и касно), 1) одсевати, светлити преко: imago translucet e speculo in speculum. 2) прозрачан бити, светлост пропуштати. + + +†translūcĭdus, adj. (transluceo), провидан, прозрачан. + + +transmărīnus, adj. прекоморски, а) = који је преко мора: gens; t. legatio; peregrinatio, у земље с оне стране мора; б) који долази с оне стране мора: doctrina; auxilia. + + +transmĕo (trāmĕo), 1. проћи, пролазити: locum. + + +transmĭgro, 1. селити се на друго место, преселити се: Gabios; alia urbs, quo transmigremus. + + +transmissĭo, ōnis, f. и transmissŭs, ūs, m. (trans-mitto), превоз. + + +transmitto, mĭsi, missum, 3. 1) послати преко чега, пренети, превести (превезем): t. alci alqd; t. classem in Euboeam; t. bellum in Italiam, пренети. Отуда А) пренети с једнога места на друго, положити преко: transmissum tigillum per viam; t. pontem, саградити. Б) trop. напустити, а) = поверити: t. bellum Pompejo; б) = уступити: hereditatem filiae; †t. munia imperii, оставку дати на, другом уступити. В) = посветити, жртвовати: omne meum tempus amicorum temporibus (парницама). 2) кроз што пропустити, пробости: t. brachium per viscera; ensem per latus; t. equum per flumen; exercitum per fines eorum; domus transmittit imbrem = кућа прокисава; is transmisit venenum = отров је (без повреде) прошао кроз његово тело. Отуда а) *t. campum cursu, јурити по пољанама; t. coelum fundā, бацати се праћком; б) trop. t. discrimen, избећи опасност. 3) преко чега или кроз што прећи, проћи, превести се, препливати, прелетети и сл.: t. Iberum: avis transmittit mare, лети преко мора; t. ex Corsica in Sardiniam; *transmitti trans aequora, пребродити море. Отуда trop. t. ad alia, прећи на другу ствар. 4) trop. †а) мимоићи, оставити што, не обзирати се на што и сл.; t. alqd silentio, прећутати, муком прећи; б) о времену, провести, проживети: vitam per obscurum; quattuor menses hiemis inediā. + + +transmontānus, adj., загорски, који лежи с оне стране брда. + + +transmŏvĕo, mōvi, mōtum, 2. (предкл. и касно) преместити: legiones Syriā: trop. пренети: gloriam in se verbis t., себи приписати. + + +†transmūtātĭo, ōnis, f. (transmuto), промена, премештај слова. + + +*transmūto, 1. променити, заменити: incertos honores; dextera laevis. + + +transnăto (trānăto), 1. пливати преко чега, препливати: e Tigri in lacum. + + +†transnōmĭno, 1. променити име, другим именом звати: Septembrem mensem et Octobrem Germanicum Domitianumque. + + +transpădānus, adj., који је на оној страни Пада; subst. transpădāni, ōrum, m., народи што с оне стране Пада станују. + + +transpectŭs (transspectus), ūs, m. (trans-spicio) (Lucr.), преглед. + + +transpĭcĭo (transspĭcĭo), 3. (trans-specio) (Lucr.) прегледати: alqd. + + +†transpōno, pŏsŭi, pŏsĭtum, 3. 1) преместити, пренети с једнога места на друго: onera in flumen. 2) превести преко реке: victorem exercitum in Italiam. + + +†transportātĭo, ōnis, f. (transporto), преношене = пресељење: populi. + + +transporto, 1. 1) пренети, превести, пребацити: duas legiones; exercitum in Hispaniam; t. milites fluvium, преко реке. 2) trop. †= прогнати: alqm in insulam. + + +†transpŏsĭtīvus, adj. (transpono), што спада у премештај, премештајни. + + +transrhēnānus, adj. који је с оне стране Рена (Рајне), прекоренски: subst. transrhēnāni, ōrum, m. Прекоренци. + + +transscend- в. transcend-. + + +transpectŭs (transspectus), ūs, m. (trans-spicio) (Lucr.), преглед. + + +transpĭcĭo (transspĭcĭo), 3. (trans-specio) (Lucr.) прегледати: alqd. + + +*†transŭo или transsŭo, sŭi, sutum, 3. прошити = пробости rem acu; exta transuta verubus, испробадана ражњевима. + + +transtĭnĕo, 2. (transteneo), проћи, пролазити: commeatus transtinet trans parietem, пролаз иде кроз зид. + + +transtĭbĕrīnus, adj., који је с оне стране Тибра; subst. transtĭbĕrīni, ōrum, m., прекотибарни. + + +transtĭnĕo, 2. (transteneo), проћи, пролазити: commeatus transtinet trans parietem, пролаз иде кроз зид. + + +transtrum, i, n. (trans), попречна греда; особ. попречна клупа на броду, весларска клупа. + + +transulto, 1. (intens. од transilio), intrans. прескочити: in recentem equum ex fesso. + + +†transumptĭo, ōnis, f. (trans-sumo), у реторици, преношење. + + +†transumptīvus, adj. (trans-sumo), у реторици, који преноси, преносни. + + +*†transŭo или transsŭo, sŭi, sutum, 3. прошити = пробости rem acu; exta transuta verubus, испробадана ражњевима. + + +transvectīo, ōnis, f. (transveho) 1) превоз: t. Acherontis, преко Ахеронта. 2) pass. а) превожење: immanium saxorum: б) term. t. о витезима (в. transveho 2), јахање мимо цензора, смотра пред цензором. + + +transvĕho (trāvĕho), vexi, vectum, 3. 1) превозити, преносити: copias in Britanniam; navis umeris transvecta Alpes, преко Алпа пренесена. 2) водити, возити, носити испред кога итд.; особ. у триумфу, t. arma spoliaque carpentis. Отуда у pass. transvehi, а) превести се, провести се, пловити, јахати мимо чега: in Africam; Corcyram; flumen, препливати; *transvehi caerula cursu, преко мора; б) term. t. о витезима = сваке године у свечаном спроводу пројахати мимо цензора (пор. traduco); в) trop. о времену = пролазити: abiit jam et transvectum est tempus. + + +transverbĕro, 1. пробости, пробити, пробуразити: bestiam venabulo; transverberatis scutis; *pectus alcjs abiete. + + +transversārĭus, adj. (transversus), попречан, што попреко лежи: tigna. + + +transversus, adj. попречан, кос: via; fossa; itineribus transversis accedere, ићи попреко; prov. non digitum transversum discedere, ни за ширину прста = ни најмање; *transversa tueri, на страну гледати; *venti adversa (са стране) fremunt; trop. transversum agere alqm, с правога пута одвратити; subst. transversum, i, n. попречност, коси правац: de (ex) transverso и per (in) transversum, попреко, косо; и trop. = изненада, неочекивано: ecce de transverso Lucius Caesar, ut ad se veniam. rogat. + + +transvŏlĭto, 1. (Lucr.), пролетати: vox transvolitat domum. + + +transvŏlo, 1. 1) intrans. летети преко чега, прелетети: in aliam partem; ad hostes, и отуда trans., преко чега прелетети: Alpes. 2) trans. а) (предкл. и касно), пролетети кроз што: vox transvolat auras; cogitatio transvolans animum; б) пролетети, пројурити мимо кога или чега; alqm, verbum transvolat audientem = слушалац је не чује; t. rem, не пазити, не хајати. + + +trăpētus, i, m. (τράπητος) цедило за уље. + + +trapēzīta, ae, m. (τραπεζίτης) мењач = чисто лат. mensarius. + + +Trăpēzūs, untis, f. (Τραπεζοῦς), Трапезунт, варош у Понту, сад Требизонд. + + +Trăsĭmēnus или Trăsŭmēnus, i, m. (са или без lacus) језеро у средњој Италији где је Ханибал победио Римљане г. 217 пр. Хр.; сад Lago di Perugia. + + +Trăsĭmēnus или Trăsŭmēnus, i, m. (са или без lacus) језеро у средњој Италији где је Ханибал победио Римљане г. 217 пр. Хр.; сад Lago di Perugia. + + +Trĕbātĭus, име римскога племена. Најпознатији је Gajus Trebatius Testa, правник и пријатељ Цицеронов и Хоратијев. + + +Trĕbellĭus, име римскога племена; неки Lucius Trebellius беше неко време противник, а доцније присталица Цезаров. + + +Trĕbĭa, ae, f. река у горњој Италији, чувена с Ханибалове победе г. 217 пр. Хр. + + +Trĕbōnĭus, име римскога племена. Најпознатији је Gajus Trebonius, легат Цезаров у Галији, који је постао конзул г. 45 пр. Хр. + + +Trĕbŭla, ae, f., три вароши у Италији, две у Сабинској, а једна у Кампанији. Отуда Trĕbŭlānus, adj. и subst. Trĕbŭlānum, i, n., пољско добро близу Требуле у Кампанији. + + +trĕcēni, ae, a, adj. num. distr. (trecenti), по три стотине. + + +trĕcentēsĭmus, adj. num. ord. (trecenti), тристоти. + + +trĕcenti, ae, a, adj. num. card. (tres-centum), три стотине, триста. + + +*trĕcentĭēs, adv. num. (trecenti), триста пута. + + +*†trĕchĕdipnum, i, n. (τρεχέιπνον, “који се жури на гозбу”), стајаће руво, у ком је римски кицош ишао на гозбу. + + +trĕdĕcĭēs, adv. = terdecies. + + +terdĕcĭēs или trĕdĕcĭēs, adv. num., тринаест пута. + + +trĕdĕcim, adj. num. card. (tres-decem), тринаест. + + +trĕgĕlo, 1. (re-gelu), откравити, растопити; угрејати, разгрејати: solum aedificii. + + +trĕmĕbundus, adj. (tremo), који дрхће, уздрхтао: manus. + + +*trĕmĕfăcio, fēci, factum, 3. учинити да што дрхће, потрести, потресати: Jupiter nutu tremefecit Olympum. + + +*†trĕmendus, adj. (part. fut. pass. од tremo), страшан, ужасан: rex (о Плутону). + + +*trĕmesco (trĕmisco). —, —, 3. (tremo), задрхтати, уздрхтати: tremescens ad omnem strepitum; — отуда дрхтати од чега; t. sonitum pedum; telum instare tremescit. + + +trĕmo, mŭi, —, 3. (τρέμω), 1) дрхтати, уздрхтати, трести се: vox tremit; artus tremunt; tellus tremit pulsu pedum; hasta tremit (још дрхће, пошто се већ заболо). 2) (особ. *) дрхтати од чега, јако се бојати: rem; alqm. + + +trĕmor, ōris, m. (tremo), дрхат, дрхтање, трепет: pudorem rubor, terrorem tremor et dentium crepitus consequitur; *gelidus per ima cucurrit ossa tremor; *о земљотресу. + + +*trĕmŭlus, adj. (tremo), који дрхће, стрепи: manus; anus; vox; flamma; cantu tremulo. Отуда = што чини да човек дрхће: tremulum frigus. + + +trĕpĭdantĕr, adv. с comp. (trepido), плашљиво, с плашљивом журбом: omnia trepidantius timidiusque agere. + + +trĕpĭdātĭo, ōnis, f. (trepido), плашљиво и журно трчкарање, плашљива журба, забуна, немир. + + +trĕpĭdē, adv. (trepidus), плашљиво и журно: castra relinquere. + + +trĕpĭdo, 1. (trepidus), 1) = плашљиво и журно тамо-амо трчкарати (тако да је сад плашљивост, а сад опет журба јача), журити се, не моћи на миру стајати, уситнити, убрзати се или у бризи бити, бојати се, плашити се: trepidant ad arcem, поплашени појуре у град; trepidabant circa eum, трчаху збуњени око њега; trepidatur in castris, трчи се овамо и онамо; equus trepidat, плаши се; t. consiliis, колебати се; *t. umbram, бојати се од сенке; trepidare ne etc. бојати се да итд.; *t. ultra fas, преко мере бојати се; *t. in usum aevi, бити у бризи због потреба за живот; avis laqueo capta trepidat, копрца се; terga trepidantium invadere, збуњене напасти с леђа. 2) *о неживим предметима, pectus trepidat, дрхћу; *aqua per pronum rivum trepidut, жубори; flamma, букти; *accipitrem metuens pennis trepidantibus ales audet ad humanos fessa venire sinus. + + +trĕpĭdus, adj. (τρέω или τρέπω), који плашљиво и журно оптркује, дакле = немиран, који не може на миру стајати, или = брижан, забринут: t. senatus; nuntius, зао гласоноша; socii trepidi me deseruerunt, у својој плашљивој журби; civitas trepida, узнемирена; homo t. rerum suarum, забринут за своје; *t. rerum, који не зна шта да ради. Отуда а) о неживим предметима, t. vita, живот пун бриге и немира; literae trepidae, што јавља неповољне ствари; res trepidae, опасне; t. metus; cursus; б) да остане само појам брзине, а појам страха и бриге да ишчезне: aqua t., кључала; ahenum t., с кључалом водом; apes trepidae, журне, вредне; unda, валовит. + + +trēs, trĭa, adj. num. card., три. + + +tresvĭri в. triumvir. + + +Trēvĭri (Trēvĕri), ōrum, m., велико племе германско на доњој Рајни; њихова главна варош беше Augusta Trevirorum, данашњи Трир (Trier). Отуда Trēvĕrĭcus, adj. + + +trĭangŭlus, adj., троугли; subst. trĭangŭlum, i, n., троугао. + + +trĭārĭi, ōrum, m. (tres), тријарији, војници трећега реда у римском бојном реду као резерва првом и другом реду где беху hastati и principes. Тријарији беху најстарији и најопробанији војници; prov. res rediit ad triarios = дошло је до густа (да и тријарији уђу у борбу). + + +Triballi, ōrum, m., трачко племе у горњој Мезији (данашњој Србији) око данашње реке Мораве. + + +Triboces, cum и Tribocci, ōrum m., германско племе у данашњем Елсасу. + + +Triboces, cum и Tribocci, ōrum m., германско племе у данашњем Елсасу. + + +trĭbŏlus в. tribulus. + + +trĭbŭlus (trĭbŏlus), i, m. (τρίβολς), 1) нека врста замке за ноге. 2) бодљика, бодљив коров (Tribulus terrestris L.). + + +†trĭbrăchўs, ўos, m. (τρίβραχυς), стопа од три кратка слога (UUU): făcĕrĕ, dŏmĭnă. + + +trĭbŭārĭus, adj. (tribus), који спада у трибује, трибуски: res; crimen tribuarium, због подмићивања трибује. + + +trĭbūlis, is, m. (tribus), из исте трибује, друг; напосе = човек из нижега сталежа. + + +trībŭlum, i, n. (tero), справа којом су стари жито млатили, млатило. + + +trĭbŭlus (trĭbŏlus), i, m. (τρίβολς), 1) нека врста замке за ноге. 2) бодљика, бодљив коров (Tribulus terrestris L.). + + +trĭbūnăl, ālis, n. (tribunus), испрва узвишено седиште трибуново, узвишеност у облику полукруга на којој су поглавари у Риму и у провинцијама, а у табору војвода, на својим столицама (особ. sella curulis) седели кад су судили или другу коју јавну службу вршили: de sella ac tribunali pronuntiare; agitur pro (пред) tribunali; de tribimali citari jussit, с трибунала га је позвао на суд. Отуда а) = узвишено место преторово у театру; б) = споменик у чију успомену; в) meton. = особе што на трибуналу седе (opp. forum = гомила светине, пук на фору. + + +trĭbūnātŭs, ūs, m. (tribunus), служба трибунска, трибунство, трибунат. + + +trĭbūnīcĭus, adj. (tribunus), 1) трибунски: honor; potestas; lex tribunicia, закон који је постао по предлогу трибунову; comitia tribunicia, скупштина ради избора трибуна. 2) особ. subst. trĭbūnīcĭus, ĭi, m. (sc. vir), који је био трибун. + + +trĭbūnus, i. m. (tribus), А) првобитно начелник једне од три старе трибује, в. tribus 1). Б) доцније беху у Риму различити tribuni: 1) tribuni plebeji или tribuni plebis, плебејски поглавари, најпре двојица или петорица, најпосле десеторица који су испрва бирани ради одбране плебејаца, те су стога у општим државним стварима имали власт само да спречавају одлуке сената, шкодљиве интересима плебејским, а доцније, кад се демократија подигла, дошли су до врло велике власти, коју су често злоупотребљавали. 2) tribuni militum consulari potestate, поглаварствене особе с конзулском влашћу које су бирали више пута у времену од г. 444—367 пр. Хр. и између плебејаца и између патриција привремено на место конзула. 3) tribuni militum (militares), виши војни поглавари (као наши пуковници), шесторица код сваке легије; бирали су их кад саме војводе, а кад народ у својим комицијама (пор. Rufuli). 4) tribuni aerarii, благајници и рачунски чиновници који су под квесторовим надзором издавали плату војницима. 5) tribunus Celerum, вођа римске коњице у најстарије доба (в. Celeres). + + +trĭbŭo, bŭi, būtum, 3. 1) дати, подарити, поклонити: suum cuique; praemia militibus; bentficia alci; pacem terris; t. alci gratiam, захвалити се; t. alci misericordiam, смиловати се на кога; t. alci laudem, похвалити кога; t. oratori silentium = слушати говорника с ћутањем. Отуда а) t. diem, tempus rei alci, дан, време на што употребити; б) (ретко) = наложити: plus fecisti quam tibi a nobis tributum est. 2) допустити коме што, учинити по вољи, уступити: t. alci priores partes, прво место. Отуда = учинити што с обзиром на кога или што, ценити што: t. alqd valetudini, бринути се за здравље, неговати своје здравље; is mihi omnia tribuit, све је учинио ради мене; t. alqd honori alcjs, учинити што коме у част, с обзиром на њега; tantum t. commendationi alcjs, толико чинити с обзиром на чију препоруку; quo fiebat ut ejus observantia omnibus esset carior, quum eam officio, non timori neque spei tribui viderent, стога је његова уљудност свима била мила, јер су видели да се она има приписати његовој предусретљивости, а нити страху нити надању каквом: multum t. alci, веома ценити кога; t. alci magno opere, то исто; t. ordini publicanorum liberalissime, чинити по вољи; t. in vulgus, сваком бити услужан. 3) приписивати, рачунити коме у што: t. casus adversos hominibus; t. alci alqd ignaviae, superbiae, рачунати коме што у страшљивост, охолост. 4) разделити, поделити: rem in partes. + + +trĭbŭs, ūs, f. (по свој прилици од еолскога τριππύς = τριττύς), 1) првобитно трећина народа римскога, једно од три првобитна племена, на која се делило грађанство (тј. патрицији) у најстарије доба. Ramnes, Tities, Luceres. 2) једна од трибуа (tribus), установљених од Сервија Тулија, на које беше подељен цео римски народ по положају својих станова и њива (дакле отприлике = “варошки кварт”). Број ових трибуа беше испрва 26, доцније 35; од ових беху 31 tribus rusticae (сеоске = одличне), и 4 tribus urbanae (варошке). + + +Lemonĭa tribus, сеоска римска tribus крај друма via Latina, названа по местанцу Lemonium. + + +Tromentīna tribus, једна од трибуа (tribus) сеоских. + + +Voltĭnĭa tribus, једна римска трибуа (tribus); отуда Voltĭnĭenses, ĭum, m. Волтинијани. + + +trĭbūtārĭus, adj. (tributum), порезни, што се данка тиче: t. necessitas, потреба плаћања данка; solum tributarium, подложно данку. + + +trĭbūtim, adv. (tribus), по трибуама: nummos dividere. + + +trĭbūtĭo, ōnis, f. (tribuo), деоба, подела. + + +trĭbūtum, i, n. (tribuo), данак, порез (непосредни порез на лица или на имање, у природи или у новцу; пор. vectigal, stipendium): imperare, imponere tributum, наметнути, разрезати; qui tributo aderant, који су утеривали порез; trop. = рад, поклон; прилог. + + +trĭbūtŭs1, ūs, m. (tribuo) (предкл.) = tributum. + + +trĭbūtus2, adj., по трибуама (tribus) уређен: comitia tributa. + + +trīcae, ārum, f. 1) трице, беспослице, лудорије, будалаштине. 2) неповољности, досаде, плетке: domesticae. + + +Tricca, ae, f. (Τρίκκη), стара варош у Тесалији. + + +trīcēnārĭus, adj. (triceni), који садржи тридесет: homo, човек тридесетогодишњи; numerus, број тридесет. + + +†trīcēni, ae, a, adj. num. distr. (triginta), по тридесет. + + +trīceps, cĭpĭtis, adj. (tres-caput), троглав: Cerberus. + + +trīcēsĭmus (trīgēsĭmus), adj. num. ord. (triginta), тридесети: tertius et tricesimus. + + +trĭchĭla, ae, f., сеница, хладњак. + + +trīcĭēs (trīcĭens), adv. num. (triginta), тридесет пута. + + +Trīcĭpĭtīnus, i, m. придев gentis Lucretiae (пор. Lucretius). + + +trīclīnĭum, ĭi, n. (τρικλίνιον), 1) софа, диван, на којем су за време ручка лежала тројица, кадшто и четворица и петорица: sternere t. 2) соба за ручање, трпезарија. + + +†trĭcōlum, i, n. (τρίκωλον) периода од три члана. + + +trīcor, dep. 1. (tricae), сметње правити, испричавати се, околишити, врдати. + + +*trĭcorpŏr, ŏris, adj. (trescorpus), од три дела. + + +*trĭcuspis, ĭdis, adj. са три врха (зупца, крака). + + +trĭdens, ntis, adj., трозуб, са три врха, зупца, крака; обично subst. m., трозубац (трозубе виле што их песници Нептуну место скиптра придају). + + +*trĭdentĭfĕr, fĕra, fĕrum и *trĭdentĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (tridens-fero и gero), који носи трозубац (придев Нептунов). + + +*trĭdentĭfĕr, fĕra, fĕrum и *trĭdentĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (tridens-fero и gero), који носи трозубац (придев Нептунов). + + +trīdŭum, ĭi, n. (sc. spatium) (tres - dies), време од три дана, три дана. + + +trĭennĭa, ĭum, n. (tres-annus), упр. adj. (sc. sacra) = trieterica sacra, в. trietericus. + + +trĭennĭum, ĭi, n. (tres-annus), време од три године. + + +trĭens, ntis, m. (tres), трећина аса (as) и уопште трећина сваке целине која се на дванаест делова дели (1/3 = 4/12). Напосе а) као новац, трећина аса; б) код наследства, трећина целога имања: Dolabellam video Liviae testamento cum duobus coheredibus esse in triente; в) као камата = трећина процента месечно или 4% годишње; г) као мера за течности, чаша = трећина секстарија или 4 кијата (cyathus). + + +trĭērarchus, i, m. (τριήραρχος), заповедник лађе са три веслачке клупе. + + +trĭēris, adj. (τριήρης); обично subst. (sc. navis), лађа са три веслачке клупе. + + +trĭĕtērīcus, adj. (τριετηρικός), трогодишњи, што се сваке три године понавља; особ. sacra trieterica. Бахова светковина, што се сваке три године светковала. + + +trĭĕtēris, ĭdis, f. (τριετηρίς) = sacra trieterica, в. trietericus. + + +trĭfărĭam, adv. (tres), троструко = на три стране, на троје. + + +trĭfaux, cis, adj. (tres-faux), од три ждрела: latratus (о троглаву псу Керберу). + + +*trĭfĭdus, adj. (tres-findo). на троје расцепљен = са три зупца или крака: fulmen; via, раскршће. + + +Trĭfŏlīnus ager, предео у Кампанији. + + +*trĭformis, adj. (tres-forma), тролик, са три облика: diva = Дијана; Chimaera; mundus t. (јер се састоји из неба, мора и подземнога света). + + +trĭfūr, fūris, m. (Plaut), троструки крадљивац, препредени лопов. + + +trĭfurcĭfĕr, ĕri, m. (Plaut.), троструки угурсуз, обешењак. + + +trĭgĕmĭnus или (понајвише *) tergĕmĭnus, adj. 1) fratres trigemini или само †trigemini, тројци; spolia trigemina, оружје од тројака отето у трострукој борби. 2) тројак: victoria; *t. vir = Geryon (са три тела); caput, глава Керберова; canis = Кербер; Hecate (јер је уједно и = Луна и Дијана); trop. = веома велик: honores. Напосе porta Trigemina, врата у старом варошком зиду у Риму на подножју брега авентинског. + + +trĭgēsĭmus в. tricesimus. + + +trĭgintā, adj. num card., тридесет. + + +trĭgōn, ōnis, m. (τριγών), 1) *†мала тврда лопта којом су се три особе играле у троуглу простору где је свака у једном углу стајала и лопту другој руком или мрежом добацивала. 2) играње с том лоптом. + + +trīgŏnus (или trūgonus), i, m. (Plaut.), слинавац (риба, Raja pastinaca Linn., der Stachelroche). + + +*trĭlībris, adj. (tres-libra), од три фунте. + + +*trĭlinguis, adj. (tres-lingua), тројезичан: os trilingue Cerberi. + + +*trĭlix, īcis, adj. (tres-licium), у три нити. + + +†trĭmestris, adj. (tres-mensis), тромесечан, од или на три месеца: copiae; consul. + + +trĭmĕtros (trimetrus), adj. (τρίμετρος), у метрици који има три двоструке стопе, триметар: versus; metrum. + + +trĭmĕtros (trimetrus), adj. (τρίμετρος), у метрици који има три двоструке стопе, триметар: versus; metrum. + + +trĭmŏdĭa, ae, f. или trĭmŏdĭum, ĭi, n. (tres-modius) (предкл. и касно), суд од три модија (пор. modius). + + +trīmŭlus, adj. (dem. од trimus), трогодишњи (н. пр. дете од три године). + + +trīmus, adj. (tres) (предкл., песн. и касно) трогодишњи, од три године. + + +Trīnăcrĭa, ae, f. (Τρινακρία), “са три шиљка”, најстарије име Сицилије. Отуда 1) Trīnăcrĭus, adj., сицилски. 2) Trīnăcris, ĭdis, f., adj.: terra; и subst. = Сицилија. + + +trīni, ae, a, adj. num. distr. (tres), 1) код plur. tantum, три: trinae literae; trina castra. 2) трострук: catenae; subsidia. + + +Trinobantes, tum, m., народ у источној Британији. + + +†trĭnoctĭum, ĭi, n. (ter-nox), време од три ноћи. + + +*trĭnōdis, adj. (tres-nodus), трочворан, са три чвора. + + +Trĭnummus, i, m. (tres-nummus), наслов једне комедије Плаутове. + + +trīnundĭnum, правилније се пише одељено trinum nundinum, в. nundinus и trinus. + + +trīnus, adj. (tres), 1) sing. само у свези trinum nundinum, в. nundinus. 2) plur. в. trini. + + +trĭo, ōnis, m. (застарело) во; каже се само за оба звездана јата, Великога и Малога Медведа (у нас велика и мала кола); отуда gemini triones; в. septemtriones. + + +trĭŏbŏlus, i, m. (τρεῖς и ὀβολός), три обола = пола драхме; trop. маленкост. + + +Trĭŏcăla, ae, f., горска тврђава на Сицилији. Отуда Trĭŏcălīnus, adj. и subst. Trĭŏcălīni, ōrum, m. Триокаљани. + + +Trĭŏpās, ae, m. (Τριόπας) краљ у Тесалији, отац Еризихтонов. Отуда 1) Trĭŏpēĭus, adj., а као subst. = Erysichthon. 2) Trĭŏpēis, ĭdis, f., кћи Еризихтонова, Местра. + + +trĭparcus, adj. (Plaut.), прекомерна тврдица. + + +trĭpartītō (trĭpertītō), adv. (tripartitus), 1) троструко, са три стране: hostes aggredi. 2) на три дела: rem dividere. + + +trĭpartītus, (trĭpertītus), adj. трострук, на три дела раздељен: divisio. + + +*trĭpectŏrus, adj. (tres-pectus), трогруд, са три груди: tripectora tergemini vis Geryonaï (Lucr.). + + +trĭpĕdālis и trĭpĕdānĕus, adj. (tres-pes), троног, од три стопе. + + +trĭpĕdālis и trĭpĕdānĕus, adj. (tres-pes), троног, од три стопе. + + +trĭpartītō (trĭpertītō), adv. (tripartitus), 1) троструко, са три стране: hostes aggredi. 2) на три дела: rem dividere. + + +trĭpertītus в. tripartitus. + + +trĭpartītus, (trĭpertītus), adj. трострук, на три дела раздељен: divisio. + + +trĭpēs, pĕdis, adj. троног, са три ноге: mulus; mensa. + + +trĭplex, ĭcis, adj. (tres-plico), 1) трострук, трогуб, тројак: acies, murus; philosophandi ratio (јер су стари делили филозофију на три дела); *regnum (подељено између Јупитера, Нептуна и Плутона); *mundus (јер се састоји из неба, земље и мора); *cuspis, трозуб; porticus t., са три реда стубова; *triplices deae = Парке; *triplices Gratiae. 2) као subst. а) n. sing. = три пута толико: sume tibi triplex; б) m. plur. trĭplĭces (sc. codicilli), бележница од три листа. + + +trĭplus, adj. (τριπλοῦς), трострук, трогуб; subst. trĭplum, i, n. три пута толико: triplo plus, три пута више. + + +Trĭpŏlis, is, f. (Τρίπολις) “Троград”, 1) у Тесалији два предела и две вароши тога имена. 2) варош у Аркадији. 3) варош у Африци покрај мале Сирте, и сад Триполи. 4) варош у Феницији, сад Тараблус. Отуда Trĭpŏlĭtānus, adj. + + +Triptŏlĕmus, i, m. (Τριπτόλεμος), краљ у Елеузини који је по причи изнашао земљорадњу; судија у подземном свету. Отуда prov. Triptolemo dare fruges = чинити нешто излишно, дрва у шуму носити. + + +trĭpŭdĭo, 1. (tripudium), играти, особ. о јуначкој игри под оружјем која је била у обичају при неким религиозним светковинама (поименце су је играли свештеници Salii; в. ту реч). + + +trĭpŭdĭum, ĭi, n. (по Цицерону м. terripavium од terra и pavio, бити ногом о земљу; а по другима сродно са trepidus), 1) игра, играње, особ. јуначка игра под оружјем, нека врста дивљег играња са скакањем, као што беше у обичају при неким религиозним светковинама (пор. Salii). 2) tripudium solistimum, term. t., у аугурском језику врло повољно знамење кад су свете кокоши тако лакомо јеле да им је храна из кљунова на земљу падала. + + +trīpūs, pŏdis, m. (τρίπους) троножац, медни суд на три ноге за кување или за другу употребу. Напосе троножна столица на којој сеђаше Питија у Делфима; отуда *= оракул, пророчиште. + + +*trĭquĕtrus, adj. (tres), троугли, на три угла: insula. Напосе сицилски, по сличности Сицилије (пор. Trinacria): triquetra tellus; Sicilia. + + +trĭrēmis, adj. (tres-remus), са три реда веслачких клупа; често као subst. trĭrēmis, is, f. (sc. navis), лађа са три реда веслачких клупа. + + +*†triscurrĭa, ōrum, n. (tres-scurra), лакрдије, беспослице. + + +triste в. tristius. + + +tristĭcŭlus, adj. (dem. од tristis), понешто жалостан, тужан. + + +*tristĭfĭcus, adj. (tristis-facio), који чини жалосним, жалостан, тужан. + + +tristis, adj. с comp. и sup. 1) тужан, жалостан, сетан (пор. maestus, severus): homo; oderunt hilarem tristes tristemque jocosi (Hor.); tristes capite demisso terram intueri. 2) жалостан = што жалост побуђује или одаје, суморан, невесео, болан, несрећан: eventus; nuntius; tempora, околности; morbus; t. vultus; *triste medicamen, што несрећу доноси. Отуда *= страшан, грозан: Styx; Tartara. 3) непријазан, зловољан, мрк, строг, опор: natura; puella; senex; sententia; t. navita = Charon. Отуда = опор, љут: sucus. + + +tristĭtĭa, ae (предкл. и tristĭtĭēs, ēi), f. (tristis), 1) жалост, туга: ponere tristitiam; tristitiae se dedĕre. 2) жалосно стање, непријатност какве ствари: t. rei alcjs. 3) озбиљност, строгост: t. ac severitas. Отуда *= гнев, љутина. + + +tristĭtĭa, ae (предкл. и tristĭtĭēs, ēi), f. (tristis), 1) жалост, туга: ponere tristitiam; tristitiae se dedĕre. 2) жалосно стање, непријатност какве ствари: t. rei alcjs. 3) озбиљност, строгост: t. ac severitas. Отуда *= гнев, љутина. + + +tristĭus, adv. у comp. (као pos. стоји, али ретко, n. triste) (tristis), 1) тужно, болно, жалосно: triste et acutum resonare; tristius fiere. 2) строго, оштро; tristius respondere. + + +†tristor, dep. 1. (tristis), бити ожалошћен. + + +*trĭsulcus, adj., од три бразде = од три вршка, три крака: lingua; telum Jovis или ignis Jovis муња. + + +trĭtăvus, i, m. (tres-avus) (предкл.) отац прадедова оца (atavus), шукундед. + + +trītĭcĕus (у Плаута и trītĭcēĭus), adj. (triticum), пшенични, од пшенице. + + +trītĭcĕus (у Плаута и trītĭcēĭus), adj. (triticum), пшенични, од пшенице. + + +trītĭcum, i, n., пшеница. + + +Trītōn, ōnis, m. (Τρίτων), 1) морски бог, син Нептунов, по чијој заповести он дувајући у шкољку морске вале стишава или подиже. Отуда шаљиво, Triton piscinarum = који радо једе рибе (Тритон рибњака). 2) А) језеро у северној Африци, сад el Lodiah у Триполису. По старим причама ту се родило више богова, наиме Минерва; отуда а) Trītōnĭăcus, adj. = Минервин: arundo, фрула коју је Минерва пронашла; б) Trītōnis, ĭdis, f. adj. Минервин: pinus = лађа Арго (саграђена по упутству Минервину); а као subst. = Минерва; в) Trītōnĭus, adj., тритонски: virgo T. = Минерва. Б) језеро у Тракији: Tritoniaca palus, Ovid. Met. 15, 358. + + +trītor, ōris, m. (tero) (предкл. и касно) који трља, трљач: t. compedum (Plaut.), трљач окова = оковани роб. + + +trĭtūra, ae, f. (tero), млаћење, вршидба. + + +trītŭs1, ūs, m. (само у abl. sing.) (tero), трење, трвење. + + +trītus2, adj. с comp. и sup. (part. од tero), 1) истрошен, излизан, изношен, похабан: vestis. 2) утрт, утрвен, прокрчен: via; iter. 3) често употребљен, обичан, добро познат: tritum sermone proverbium. + + +trĭumphālis, adj. (triumphus), који се тиче триумфа, триумфски: currus; corona, венац којим се триумфатор китио; t. vestis, хаљина коју је триумфатор навлачио; porta, врата кроз која је триумфски спровод ишао; statua, кип који представља неког у триумфском спроводу; provincia t., која даје прилику да ко дође до триумфа; vir t., који је улазио у триумфу; imago t., слика триумфаторова. + + +trĭumpho, 1. (triumphus), 1) intrans., триумфовати, триумф држати: de Numantinis, над Нумантињанима; ex bello Transalpino, због победе у рату с оне стране Алпа. Отуда trop. ликовати, веома се радовати чему. 2) trans., триумфовати над ким или чим, кога у триумфу водити или свладати: Mithridatem; Medi triumphati. + + +trĭumphus, i, m. (ter и pes), упр. игра (танац) од три корака, 1) триумф, сјајни и свечани победни улазак у Рим што га је сенат одобравао војводи и његовој војсци ради знаменитије какве победе, којом су приликом војници у спроводу пратили војводу на Капитолију кличући “io triumphe”! и певајући веселе песме, а кадшто и поругљиве на војводу самог, који је седео у колима, у која беху упрегнути бели коњи, и имао на себи togam pictam и tunicam palmatam, на глави ловоров венац, а у руци штап или скиптар од слонове кости. Сенат га је дочекивао и у спроводу пратио; пред њим је ишла војска и заробљеници и ношене су ствари у рату задобивене: agere triumphum; deportare triumphum de (ex) alqo, triumphum alci decernere. 2) trop. победа. + + +trĭumvĭr, vĭri, m., један од триумвира = три мужа, чиновнички збор од тројице; особ. 1) triumviri agrarii или coloniae deducendae или agro dando (assignando), да поведу насеобину (colonia) и да поделе земљу међу насељенике. 2) triurnviri capitales, врховни тамничари који су водили надзор кад је кога требало погубити, а бринули се уједно за јавну безбедност и мир. 3) triumviri epulones, в. epulones. 4) triumviri nocturni, који су ноћу бдели за безбедност од ватре. 5) ванредни зборови тројице који беху устројени у разно време; особ. Октавијан, Антоније и Лепид назваше се triumviri rei publicae constituendae, кад се сложише да на своју руку уреде државу. 6) у више муниципија било је поглаварство од тројице мужева. + + +*†trĭumvĭrālis, adj. (triumvir), триумвирски: flagella; supplicium, вешање; proscriptio. + + +trĭumvĭrātŭs, ūs, m. (triumvir), служба триумвира, триумвирство, триумвират. + + +trĭvĕnētĭca, чита се погрешно м. tervenefica (в. ту реч). + + +Trĭvĭa в. trivius. + + +†trĭvĭālis, odj. (trivium), који се налази на раскршћу; trop. свакидашњи, обичан, прост: scientia. + + +Trĭvīcum, i,) n., варошица у Хирнинској, сад Trevico. + + +trĭvĭum, ĭi, n. (tres-via), 1) место где се три пута укрштају, раскршће. 2) улица, јавно место; prov. arripere maledictum ex trivio, псовати сокачки. + + +trĭvĭus, adj. (tres-via), што је на раскршћу, особ. као придевак богова који имађаху своје капеле на раскршћу, t. dea или само Trivia = Hecate. + + +Trōăs в. Tros. + + +trŏchaeus, i, m. (τροχαῖος), у метрици, 1) стопа што се пређе зваше choreus: — U 2) друго име за tribrachys: UUU. + + +†trŏchāĭcus, adj. (τροχαϊκκός), трохејски. + + +trochlĕa, ae, f. (τροχαλία) (предкл. и касно), справа за подизање терета, витао, чекрк. + + +*trŏchus, i, m. (τροχός), обруч од железа, на ком је било више малих звучних прстенова утврђено, што су га деца батином терала, обруч за игру. + + +Troezēn, zēnis, f. (Τροιζήν), стара варош у Арголиди, престоница Питеја (Pittheus), деда Тезејева. Отуда Troezēnĭus, adj. + + +Trōglŏdўtae, ārum, m. (Τρωγλοδύται), што станују у пећинама, племе у Етиопији. + + +Trogus Pompejus, историк римски из доба Августова, чије је дело у изводу саопштио Justinus. + + +Trōĭcus в. Tros. + + +Trōĭlus, i, m. (Τρώϊλος), син Пријамов, од Ахила убијен. + + +Trōĭus в. Tros. + + +Trōja в. Tros. + + +Trōjānus в. Tros. + + +*Trōjŭgĕna, ae, comm. (Troja-gigno), у Троји рођен, тројански: gens; subst. = Тројанац или Римљанин (као пореклом Тројанац). + + +Tromentīna tribus, једна од трибуа (tribus) сеоских. + + +trŏpaeum, i, n. (τροπαῖον), 1) на бојишту подигнут знак победе, испрва дрвени стуб, на који се вешало заплењено оружје и друга опрема, доцније стуб од камена или метала. 2) trop. а) = победа; б) = споменик уопште. + + +Trŏphōnĭus, ĭi, m. (Τροφώνιος), брат Агамедов (в. Agamedes). Доцније беше поштован као херој и као бог који је прорицао у пећини једној код Лебадеје у Беотији. + + +†trŏpus, i, m. (τρόπος), trop. употреба речи у пренесеном смислу. + + +Trōs, ōis, m. (Τρώς), син Ерихтонијев, унук Дарданов, краљ у Фригији и у прозваној по његовом имену Троји. Отуда 1) Trōja (Trōïa), ae, f. (Τροία, Τροΐα), варош Троја. Пренесено а) место у Италији што га сагради Енеја; б) варошица у Епиру што је основа Хелен (Helenus); в) врста римскога утркивања на коњма. Отуда Trōjānus, adj. тројски, тројански: judex T. = Paris; ludi Trojani = врста римске игре (в. горе Troja в); prov. equus Trojanus = каква скривена опасност; subst. Trōjāni, ŏrum, m., Тројанци, становници Троје. — 2) *Trōs, ōis, m., Тројанац, у plur. Тројанци. — 3) Trōas, ădis, f. (Τρωάς), као adj., тројанска: Troas humus; Troades matres, Тројанке; као subst. а) Тројанка; б) предео Троада, у ком беше варош Троја. — 4) *Trōĭus, adj. (Τρώϊος), тројански. — 5) *Trōĭcus, adj. (Τρωικός), тројански. + + +Trosmis, is, f, варош у доњој Мезији (дан. Бугарској). + + +†Trossŭli, ōrum, m., у најстарије доба придевак римских витеза; доцније = отмени кицош. + + +trŭcīdātĭo, ōnis, f. (trucido), клање, покољ: civium. + + +trŭcīdo, 1. (trux), клати, касапити, сасећи (насилно и нечовечно као живинче заклати; пор. interficio, jugulo, neco, occĭdo): t. captos sicut pecora; t. et necare cives Romanos. Отуда trop. *t. ignem, угасити: t. alqm fenore, упропастити. + + +trux, trŭcis, adj. (понајвише *†), суров, страшан, дивљи, мрк, намрштен, немио, строг, тврдоглав и сл.: t. vultus; fera; t. vox; cantus; t. pelagus; t. sententia; animus; truces mores, inimicitiae; t. tyrannus; orator. + + +trŭcŭlentē, adv. с comp. и sup. (truculentus), сурово, намрштено, зловољно, с претњом. + + +trŭcŭlentĭa, ae, f. (truculentus) (предкл. и касно), намрштеност, зловоља, непријазност (човека према човеку); суровост: coeli, климе. + + +trŭcŭlentus, adj. с comp. и sup. (trux), мрка погледа, намрштен, непријазан; t. et saevus; t. aspectu, по изгледу; gens nulla truculentior Getis; — о гласу, суров, дивљи: voces; — о мору, дивљи, бесан, буран: aequor. + + +*†trūdis, is, f. (trudo), штица, мотка за гурање. + + +trūdo, si, sum, 3. 1) турати, гурати, отискивати, одбијати: alqm; saxum; formicae trudunt frumenta grandia. 2) trop. а) о биљкама и сл. терати, листати, напупити: pampinus trudit gemmas; gemmae trudunt se, пробијају; radix truditur, пушта корен; б) *truditur dies diē, један дан гура други; в) гонити, терати кога на што, потискивати (против његове воље): inertem in proelia; ad mortem; г) trudere filium, гурати сина напред (да дође до какве службе). + + +Trŭentīnus, adj., трујентски (Truentum, варош у средњој Италији). + + +trūgŏnus в. trigonus. + + +trīgŏnus (или trūgonus), i, m. (Plaut.), слинавац (риба, Raja pastinaca Linn., der Stachelroche). + + +trulla, ae, f, 1) зидарска кашика, мистрија, кутлача, лопатица, особ. суд којим се вино сипало из крчага (crater) у чаше. 2) чанак за умивање. 3) ноћни суд. + + +trunco, 1. (truncus2), 1) посећи, поткресати, подрезати, осакатити: olus foliis, љуштити лишће; simulacra; corpus. 2) одсећи: partem corporis; caput. 3) посећи, поклати: cervos. + + +truncus1, i, m. 1) о дрвету, дебло, пањ (у супротности према грању и корењу; пор. stirps): t. arboris; trop. t. aegritudinis, корен, узрок; и truncus, као грдња о глупу човеку = “пањ, клада”. *2) о човеку, труп (у супротности према глави, рукама и ногама): t. corporis. + + +truncus2, adj. осакаћен, крњ, лишен делова, 1) arbor trunca, окресано, лишено грања. 2) о човеку, осакаћен, лишен руку итд.: corpus; frons trunca, лишено рогова. Отуда а) *t. pedum, без ногу, лишен ногу; б) непотпун, нецео: corpus truncum; Capua trunca, лишена једног дела својих становника; urbs trunca, sine senatu etc.; navis trunca. где су весла поломљена. 2) одсечен, одрезан: manus. + + +*trūso, 1. (intens. од trudo), јако турати. + + +trŭtĭna, ae, f. (τρυτάνη), вага, мерила, теразије; trop. уопште = испит, испитивање: Romani pensantur eādem scriptores trutinā. + + +trux, trŭcis, adj. (понајвише *†), суров, страшан, дивљи, мрк, намрштен, немио, строг, тврдоглав и сл.: t. vultus; fera; t. vox; cantus; t. pelagus; t. sententia; animus; truces mores, inimicitiae; t. tyrannus; orator. + + +tryblĭum, ĭi, n. (τρύβλιον) (предкл.), чинија, здела. + + +tū, pron. pers. (tŭī; tĭbĭ и tĭbī; tē; vōs; vestrūm или vostrūm и vestrī; vōbīs), ти: ego tu sum, tu es ego; tibi aras, tibi occas, tibi metis, себи ореш итд.; vestri adhortandi causā; — појачано tute, ти сам; temet, тебе сама; — tibi као dat. eth.: alter tibi descendit de Palatio; — vos стоји кадшто пред колективном именицом у sing.: vos, Romanus exercitus, ne destiteritis. + + +tŭātim, adv. (tu) (Plaut), по твом начину. + + +tŭba, ae, f., труба, трумбета; трубом се особито у рату давао знак за нападај, одлазак итд., али се употребљавала и при религиозним свечаностима, позоришним представама и мртвачким спроводима: signum datur tubā; tuba revocat milites. Отуда trop. = подбадач: t. belli. + + +tŭber1, ĕris, а) m. врста воћа, јабука или бресква; б) f. воћка на којој ово воће роди. + + +tūber2, ĕris, n. (tumeo), 1) свака (било природна или болешћу причињена) гука на телу, грба, кврга, пришт, чир, оток; trop. *мана, грешка. 2) врста гљиве, смрчак; можда и трифла. + + +tŭbĭcen, ĭnis, m. (tuba-cano), трубач. + + +tŭbĭlustrĭa, ōrum, n. (tubalustro), светковина у Риму на којој су се чистиле трубе којима су се служили при другим светковинама, светковина труба. + + +†tŭbŭlātus, adj. (tubulus, dem. од tubus), шупаљ као цев. + + +tŭburcĭnābundus, adj. (tuburcinor) (предкл.), који се части, благује. + + +tŭburcĭnor, dep. 1. (предкл.), частити се, благовати. + + +tŭbus, i, m. цев. + + +tŭdĭto, 1. (intens. од tundo) (предкл.) јако турати, одгурати. + + +tŭĕor, tŭĭtus и tūtus sum (оба облика ретко, обичније tutatus sum од tutor), tuēri, 2. (предкл. у првом значењу има и tŭor, dep. 3. и *tŭĕo, —, —, 2), 1) *гледати, мотрити, пазити на што: alqm; transversa tueri, са стране гледати. 2) а) заузети се за кога или што, ставити под своју заштиту, бранити, штитити (од опасности која тек може наступити; пор. defendo): t. alqm; castra; domum a furibus; †t. Siciliam contra piratas; б) чувати, очувати, у добром стању одржати: dignitatem suam; societatem conjunctionis humanae; mores et instituta vitae; valetudinem; tueri rem publicam, примати се јавних послова, радити у корист државе. Напосе о згради = у добром стању држати: t. aedes; в) издржавати, хранити, с потребама снабдевати: vix exiguas copias tueri; t. se ac suos; г) испунити, за доста учинити: officia; munus. + + +tŭĕor, tŭĭtus и tūtus sum (оба облика ретко, обичније tutatus sum од tutor), tuēri, 2. (предкл. у првом значењу има и tŭor, dep. 3. и *tŭĕo, —, —, 2), 1) *гледати, мотрити, пазити на што: alqm; transversa tueri, са стране гледати. 2) а) заузети се за кога или што, ставити под своју заштиту, бранити, штитити (од опасности која тек може наступити; пор. defendo): t. alqm; castra; domum a furibus; †t. Siciliam contra piratas; б) чувати, очувати, у добром стању одржати: dignitatem suam; societatem conjunctionis humanae; mores et instituta vitae; valetudinem; tueri rem publicam, примати се јавних послова, радити у корист државе. Напосе о згради = у добром стању држати: t. aedes; в) издржавати, хранити, с потребама снабдевати: vix exiguas copias tueri; t. se ac suos; г) испунити, за доста учинити: officia; munus. + + +tŭgŭrĭum, ĭi, n. (tego), колиба, чији је кров од сламе или трске допирао до земље. + + +Tŭisco, ōnis, m. праотац Германаца, кога су поштовали као божанство. + + +tŭĭtĭo, ōnis, f. (tueor) (ретко), заштићавање, чување, обдржавање: t. sui. + + +Tullĭus име римскога племена. Познати су, осим краља Сервија Тулија, само Cicerones, и то: 1) Marcus T. Cicero, отац говорников, живео је као римски витез од чести у Риму, од чести на свом имању у Арпину (Arpinum). 2) Marcus Tullius Cicero, славни говорник, државник и писац, рођен 106, убијен 43 пр. Хр. Његов јавни живот довољно је познат из историје. Прва му жена беше Terentia; а друга, пошто се с Теренцијом 46 пр. Хр. развео, Publilia. Од прве жене имао је двоје деце. 3) Tullia, кћи говорника Цицерона и Теренцијина; први јој муж беше Gajus Piso Frugi, други Furius Crassipes, а трећи P. Cornelius Dolabella, с којим се развела 46 пр. Хр. 4) Marcus T. Cicero, син говорников и Теренцијин; у грађанском рату служио је под Помпејем, доцније га је отац послао у Атину, где је између других слушао филозофа Кратипа (Cratippus). После смрти Цезарове придружио се Бруту и био је, као и његов отац, од триумвира стављен изван закона. Помилован од Августа, постао је доцније проконзул у Сирији. 5) Quintus T. Cicero, млађи брат говорников. Он беше ожењен Помпонијом, сестром Атиковом (Atticus), али брак беше врло несрећан и би најпосле разводом раскинут. Био је легат најпре под Помпејем, а доцније под Цезаром у Галији. Стављен је заједно са својим братом изван закона и убијен 43 пр. Хр. 6) Овога син Quintus T. Cicero, даровит младић, али доцније рђава и упорна карактера. — Отуда Tullĭānus, adj., Тулијев (особ. М. Тулија Цицерона говорника); subst. Tullĭānum, i, n., доњи део римских тамница, тако назван од саградиоца, краља Сервија Тулија. + + +Tullĭōla, ae, f. (dem. од Tullia), мила Тулија, Тулијица, реч одмила кћери Цицероновој (пор. Tullius). + + +Tullĭus име римскога племена. Познати су, осим краља Сервија Тулија, само Cicerones, и то: 1) Marcus T. Cicero, отац говорников, живео је као римски витез од чести у Риму, од чести на свом имању у Арпину (Arpinum). 2) Marcus Tullius Cicero, славни говорник, државник и писац, рођен 106, убијен 43 пр. Хр. Његов јавни живот довољно је познат из историје. Прва му жена беше Terentia; а друга, пошто се с Теренцијом 46 пр. Хр. развео, Publilia. Од прве жене имао је двоје деце. 3) Tullia, кћи говорника Цицерона и Теренцијина; први јој муж беше Gajus Piso Frugi, други Furius Crassipes, а трећи P. Cornelius Dolabella, с којим се развела 46 пр. Хр. 4) Marcus T. Cicero, син говорников и Теренцијин; у грађанском рату служио је под Помпејем, доцније га је отац послао у Атину, где је између других слушао филозофа Кратипа (Cratippus). После смрти Цезарове придружио се Бруту и био је, као и његов отац, од триумвира стављен изван закона. Помилован од Августа, постао је доцније проконзул у Сирији. 5) Quintus T. Cicero, млађи брат говорников. Он беше ожењен Помпонијом, сестром Атиковом (Atticus), али брак беше врло несрећан и би најпосле разводом раскинут. Био је легат најпре под Помпејем, а доцније под Цезаром у Галији. Стављен је заједно са својим братом изван закона и убијен 43 пр. Хр. 6) Овога син Quintus T. Cicero, даровит младић, али доцније рђава и упорна карактера. — Отуда Tullĭānus, adj., Тулијев (особ. М. Тулија Цицерона говорника); subst. Tullĭānum, i, n., доњи део римских тамница, тако назван од саградиоца, краља Сервија Тулија. + + +tum, I. adv. 1) онда, тада: tum, quum tu es iratus, онда кад си љутит; postquam res publica adolevit, tum etc.; si quaeret, t. dicas; — појачано tum demum, t. denique, t. vero; t. temporis (Just.), у то доба. 2) затим, потом, на то, после тога: in ripa ambulantes, tum autem (а затим) residentes; tum Scipio, на то ће Сципион (рећи). — II. conj. у свези tum — tum, сад — сад, час — час, и — и, које — које; — или quum — tum, кад — онда, не само — него и. + + +*tŭmĕfăcĭo, fēci, factum, 3. 1) учинити да отече, надувати: humum; pontus tumefactus, нарасло (као надувано). 2) trop. надути: tumefactus laetitiā inani. + + +tŭmĕo, tŭmŭi, —, 2. 1) отицати, набрекнути, пун бити (пор. turgeo): anni virginis tumentes, зреле за удадбу; serpens tumet veneno; tument germina; gemmae vitis tumentes; tumet Achelous imbre, расте; saccus hordeo tumens; trop. а) од гнева и сл. узаврети, планути: animus tumens; t. irā; amore laudis; б) охолошћу и сл. надимати се, надути се; t. inani superbiā; в) од немира и сл. врети, кипети, узрујан бити: Gallia tumet = нешто се кува у Галији; bella tument; negotia tument; г) о говору или о говорнику, напаст бити. + + +tŭmesco, tŭmŭi, —, (tumeo), почети отицати, набубрити (в. tumeo): mare tumescit, диже се; vulnera tumescunt, отичу; ora tumescunt, лице је подбуло од гнева; mens tumescit, надима се; t. superbiā, надути се охолошћу; bella tumescunt, тиња, хоће да букне. + + +†tŭmĭdē, adv. са sup. (tumidus), надуто, надувено; отечено. + + +tŭmĭdus, adj. с comp. и sup. (tumeo), 1) отечен, надут, набрекао: venter; membrum; papillae; *vela, напирена; mare, валовито; Nilus; terra, бреговита; trop. homo t. = с пуним желуцем. 2) trop. *†а) охол, надувен, обестан: t. successu, са своје среће; б) од љутине, гнева ускипео, узаврео: os; ira; в) о говору, напет, висок: oratio. 3) *који што надува: ventus; trop. honor, која чини човека охолим, надутим. + + +tŭmor, ōris, m. (tumeo), 1) отицање, оток: oculorum; t. facit ora turpia (о напућеном лицу кад се дува у фрулу). 2) trop. страсна узрујаност душе, и то а) = гнев, жестина: t. et ira deorum; б) = брига, туга: animus erat in tumore; в) охолост, надутост; г) †о говору, претерано високи начин, надутост: t. tragicus. + + +*tŭmŭlo, 1. (tumulus), гробним брежуљком покрити, погрепсти, сахранити: alqm. + + +tŭmŭlōsus, adj. (tumulus), пун брежуљака, бреговит. + + +tŭmultŭārĭus, adj. (tumultus), који се у брзини и забуни догађа, чини, скупља и сл., дакле често = нагао, хитан, напрасан, неуређен и сл.: tumultuarium opus; castra; pugna; exercitus t., на брзу руку скупљена; dux, на брзу руку изабран. + + +tŭmultŭātĭo, ōnis, f. (tumultuor), бука, ларма, немир. + + +tŭmultŭor, dep. 1. (tumultus), викати, бунити се, немиран бити: milites tumultuantur; Gallia tumultuatur; quid tumultuaris?; pass. impers. tumultuatur in castris Romanorum, хука бука влада у римском табору; cum Gallis tumultuatum verius quam belligeratum, с Галима беше више хуке буке него боја. + + +tŭmultŭōsē, adv. с comp и sup. (tumultuosus), немирно, с виком, с хуком буком. + + +tŭmultŭōsus, adj. с comp. и sup. (tumultus), немиран, узбуњен, буран: contio; genus pugnae; mare; Italia, на немир склоњена. + + +tŭmultŭs, ūs, m. (tumeo), 1) хука, бука, жагор, вика, немир, забуна (сви су ови појмови у овој речи спојени и смешани, и тек из свезе се даје докучити, ком од ових појмова треба да се поглавитог израза даде у преводу): tumultum movere, facere; caedes major tumultu quam re. 2) напосе а) *tumultus aetherii, грмљавина; *Jupiter tremendo ruens tumultu; б) уопште непогода, бура; в) trop. t. mentis, страсна узрујаност. 3) звекет оружја, блиски и изненадни рат или устанак који је својом величином и опасношћу и сам Рим заплашио и узнемирио; t. Gallicus; Italicus; servilis, устанак робова. 4) уопште буна, побуна, устанак: provincia est in tumultu; gens nata in vanos tumultus. + + +tŭmŭlus, i, m. (tumeo), упр. надимање земље, насута гомила, хумка (пор. collis): terrenus; editior. Напосе = гробна хумка, гомила, гроб, гробница: struere (facere, statuere) tumulum alci, подићи гробницу; tumulo condere, ponere, закопати, погрепсти. + + +tunc, adv. (tum-ce, демонстративни суфикс; пор. hic) = појачано tum, онда, тада; †tunc demum, тек онда; t. temporis (Just.), тада. + + +tundo, tŭtŭdi, tūsum или tunsum, 3. 1) гући, ударати, лупати, куцати: *tympana; pectora manu; *terram pede; *humum, сурвати се; lapidem digito, туцати, куцкати. 2) стуцати, стући, сатрти: t. alqd in farinam; prov. t. eandem incudem, терати једно те једно. 3) trop. навалити на кога говором, молбом и сл., заглушити кога, напунити му уши: t. aures alcjs и t. alqm vocibus. + + +Tūnĕs, ētis, m., варош на северној обали Африке, сад Тунис. + + +Tungri, ōrum, m., племе у данашњој Белгији, са главним градом истога имена, сад Tongern. + + +tŭnĭca, ae, f. 1) римска вунена доња хаљина што су је носили мушкарци и жене непосредно на телу, а преко ње носили су мушкарци тогу, а женскиње столу или палу (palla); изгледала је отприлике као кошуља, била је у најстарије доба без рукава, а доцније с кратким (код мекушаца и дугим) рукавима (t. manicata) и спуштала се до колена; доцније су носили често две тунике, од којих се доња звала interior; prov. t. propior pallio, ближа је кошуља него хаљина. 2) (предкл. и касно), кожа, кора, љуска: cicadae; frumenti. + + +tŭnĭcātus, adj. (tunica), који носи тунику, отуда = који је обучен само у тунику, тј. не носи тогу; тако су ишли изван куће само робови и људи нижега реда, стога tunicati каже се о пукој сиротињи: t. popellus; populus. + + +tŭnĭcŭla, ae, f. (dem. од tunica), туничица. + + +tŭor в. tueor. + + +tŭĕor, tŭĭtus и tūtus sum (оба облика ретко, обичније tutatus sum од tutor), tuēri, 2. (предкл. у првом значењу има и tŭor, dep. 3. и *tŭĕo, —, —, 2), 1) *гледати, мотрити, пазити на што: alqm; transversa tueri, са стране гледати. 2) а) заузети се за кога или што, ставити под своју заштиту, бранити, штитити (од опасности која тек може наступити; пор. defendo): t. alqm; castra; domum a furibus; †t. Siciliam contra piratas; б) чувати, очувати, у добром стању одржати: dignitatem suam; societatem conjunctionis humanae; mores et instituta vitae; valetudinem; tueri rem publicam, примати се јавних послова, радити у корист државе. Напосе о згради = у добром стању држати: t. aedes; в) издржавати, хранити, с потребама снабдевати: vix exiguas copias tueri; t. se ac suos; г) испунити, за доста учинити: officia; munus. + + +turba, ae, f. (τύρβη), 1) abstr., сметња, немир, вика, метеж, врева, тишма: vivere in magna turba; t. omnium rerum belli t.; особ. = халабука, буна, или кавга, свађа: turbae ac seditiones, грађански немири; t. inter alqs, свађа; edere (facere) turbam, подићи вику, залармати. 2) concr. замршена и неуређена гомила људи, гомила, врева, тишма: t. fugientium; t. tumultuosa; t. circumfusa. Отуда а) уопште гомила људи, руља, чета, светина, људство, народ: t. hominum; in turbam exire, доћи међу светину; turba ducum, пратња; t. forensis, пука светина; turba navalis, морска војска; б) уопште о свим предметима где се појам множине изражава: t. deorum ignotorum; t. volucrum; t. canum; arborum; verborum; rerum. + + +Mĕtĕrēa turba, племе у околини Дунава и Црнога мора. + + +†turbāmentum, i, n. (turbo2), средство за узнемирење, за побуну: vulgi. + + +turbātē, adv. (turbo2), сметено, забуњено, неуредно. + + +turbātĭo, ōnis, f. (turbo2) (ретко), смутња, метеж, неред. + + +turbātor, ōris, m. (turbo2), смутљивац, метежник, бунтовник, бунџија: vulgi; t. otii: t. belli, виновник. + + +turbātus, adj. с comp. (part. од turbo2), узнемирен, узрујан: mare; coelum turbatius; turbati inopinato malo; *mens. + + +turbellae, ārum, f. (Plaut.) dem. од turba, ларма, вика. + + +*turbĕn, ĭnis, n. 1) споредан облик од turbo1. 2) жврк, чигра (дечија играчка). + + +turbĭdē, adv. (turbidus), немирно, бурно, збуњено. + + +turbĭdus, adj. с comp. и sup. (turba), 1) немиран, буран, узбуркан: tempestas; aqua, мутна; coma, замршена; coelum; *auster dux inquieti turbidus Adriae; t. lux, кад се од прашине не да видети; loca turbida, мрачна, тамна (о подземном свету). 2) trop а) буран, жесток: motus animi; б) сметен, збуњен: t. animi, у души; pectus turbidum = поплашене; в) о стању, узрујан, немиран: tempus; res; subst. turbĭda, ōrum, n. бурна, опасна времена; in turbido, у бурно време; г) бунтован, упоран, тврдоглав: ingenium. + + +*turbĭnĕus, adj. (turbo), налик на чигру: vertex. + + +turbo1, ĭnis, m. све што се у кругу окреће, 1) вихар, ветар: vastata Campania turbine ventorum; pulvis collectus turbine; saevi turbines. 2) кретање укруг, кружно кретање (неба, дима, воде): turbine hastam torquere, у кругу завитлати. 3) trop. бура = опасне и немирне прилике: turbines rei publicae; t. mentis, забуна. 4) жврк, чигра, детиња играчка. 5) сваки предмет налик на чигру: t. cadorum, врањ, запушач; чекрк, агршак (на вретену): teres. + + +turbo2, 1. 1) узнемирити, узрујати, узљуљати, узмутити: mare; t. aquam, замутити. 2) замрсити, помести, пореметити: ordines; aciem peditum; t. contionem; t. spem pacis; t. auspicia, помести; t. sacra, обесветити; t. omnia; t. magnas turbas, велики немир проузроковати; Aristoteles multa turbat, много шта брка уједно; vide ne quid ille turbet, да што не поремети; in Hispania turbatur, у Хиспанији се спрема буна; quae in re publica turbantur, немири који се у држави рађају. Напосе = буну дизати: civitas turbat. 3) t. rem (censum) = посрнути у имању (постати банкрот); t. in rebus omnibus, изгубити цело имање, пропасти. + + +Turbo3, ōnis, m. име једнога гладијатора (Hor. sat. 2, 3). + + +turbŭlentē или turbŭlentĕr, adv. с comp. (turbulentus), немирно, збуњено, сметено, бурно: nihil turbulenter, nihil temere faciamus. + + +turbŭlentē или turbŭlentĕr, adv. с comp. (turbulentus), немирно, збуњено, сметено, бурно: nihil turbulenter, nihil temere faciamus. + + +turbŭlentus, adj. с comp. и sup. (turba), 1) немиран, узрујан: tempestas; aqua, мутна. 2) немиран, буран, сметен: res publica; tempus; annus turbulentior; t. civis, бунтован, који диже немир; t. contio; turbulenti tribuni plebis; errores; animi. + + +Turdĕtāni, ōrum, m., племе у југозападној Хиспанији; земља им се звала Turdĕtānĭa, ae, f. + + +Turdŭli, ōrum, m. племе у Хиспанији што је покрај Турдетана становало; отуда Turdŭlus, adj. + + +turdus, i, m. дрозд (птица) са својим сродним врстама. + + +tŭreus (thūrĕus), adj. (tus), од тамјана: dona; grana; virga. + + +*†turgĕo, tursi, —, 2. 1) надути се, набрекнути, бити отечен, пун (јаче од tumeo, каже се о отоку који је готов да пукне): *frumenta turgent; uva turget mero; *lumina turgentia fietu, очи надуле од плача; os turget (од удараца); rana turget, напела се. 2) trop. а) (Com.) љутит бити; б) о говору, надимати се. + + +turgesco, —,—, 3. (inchoat. од turgeo), отицати, бубрити: semen in agris; trop. успалити се, разјарити се: animus sapientis nunquam turgescit. *turgĭdŭlus, adj. (dem. од turgidus): flendo turgiduli ocelli. + + +turgĭdus, adj. (turgeo), отекао, надувен, надут, набубрио: digitus; oculi; velum; mare, усталасано: *semina, дебело, једро; trop. poëta t., који се претерано високим и китњастим слогом служи. + + +Tŭrĭus, име римскога племена (gens); отуда Tŭrĭānus, adj. Туријев. + + +tūrĭbŭlum (thūrĭbŭlum), i, n. (tus), кадионица. + + +tūrĭcrĕmus (thūr.), adj. (tus-cremo), на чему тамјан гори: ara. + + +tūrĭfĕr (thūr.), fĕra, fĕrum, adj. (tus-fero), тамјаноносан, који тамјаном роди: regio. + + +*tūrĭlĕgus (thūr.), adj. (tuslego), који сабира тамјан: Arabs. + + +Tŭrĭus, име римскога племена (gens); отуда Tŭrĭānus, adj. Туријев. + + +turma, ae, f. 1) одељење римске коњице, ескадрон, првобитно тридесет момака, десети део крила (ala). 2) trop. *уопште чета, руља, јато (пор. turba): Titanum; feminea; t. statuarum equestrium. + + +turmālis, adj. (turma), што спада у једну турму: turmāles, као subst., коњаници једне турме. + + +turmātim, adv. (turma), на ескадроне; trop. *четама, гомилама. + + +Turnus, i, m. краљ рутулски (у Лацији), кога је убио Енеја. + + +Tŭrŏnes, num и Tŭrŏni, ōrum, m., племе у западној Галији, близу садашње вароши Тура (Tours). + + +Tŭrŏnes, num и Tŭrŏni, ōrum, m., племе у западној Галији, близу садашње вароши Тура (Tours). + + +turpĭcŭlus, adj. (dem. од turpis), мало гадан, ружан: nasus; res turpiculae et qua, si deformes. + + +turpĭfĭcātus, adj. (turpisfacio), наружен; покварен: animus. + + +Turpĭlĭus, име римскога племена; Sextus T. беше писац комедија и пријатељ Терентијев. + + +turpĭlŭcrĭcŭpĭdus, i, m. = turpis lucri cupidus, жељан гаднога добитка (грдња). + + +Turpĭo в. Ambivius. + + +Ambĭvĭus Turpĭo, чувен глумац, савременик Терентијев, у чијим је комадима као глумац суделовао. + + +turpis, adj. 1) ружан, гадан, нагрдан (пор. deformis, taeter, foedus; opp. pulcher, formosus): piscis; homo; pes; vestitus; aspectus. 2) trop. ружан у моралном погледу = сраман, стидан, срамотан: fuga; egestas; habere quaestui rem publicam non modo turpe est, sed sceleratum etiam et nefarium, — у етици су супротности turpe и honestum: luxuria omni aetati turpis. Напосе = непристојан, прљав, гадан: factum; adolescentia; homo. + + +turpĭtĕr, adv. с comp. и sup. (turpis), 1) ружно: claudicare. 2) срамно, стидно, непристојно. + + +turpĭtūdo, ĭnis, f. (turpis), 1) ругоба, грдоба, нагрда: corporis. 2) срамота, погрда, стидност: t. fugae; verborum; judicum, неваљалство; hoc nomini est turpitudini, није никоме на срамоту; objicere alci turpitudinem, пребацити ком што срамно; turpitudinis fugiendae causā, да би се избегла срамота; per turpitudinem, срамно, срамним начином. Напосе = непристојност, прљавштина. + + +*turpo, 1. (turpis), нагрдити, наружити, окаљати: capillos sanguine; cicatrix turpat frontem. + + +Turrānĭus, име римскога племена (gens); T. Niger, пријатељ Квинта Цицерона; Marcus T., претор; Gajus T., praefectus annonae; Turranius, песник трагедија. + + +*†turrĭgĕr, gĕra, gĕrum, adj. (turris-gero), који торње или куле носи, торњоносан: elephas; navis; особ. dea turrigera или као subst. turrĭgĕra, ae, f. Кибела (Cybele), коју су сликали с торњастом круном. + + +turris, is, f. 1) торањ, кула; trop. = уопште висока зграда, замак, двор, палата. 2) особ. у рату, дрвена покретна кула која се при опсадама употребљавала. + + +turrītus, adj. (turris), 1) торњем снабдевен: elephas; navis; moenia; dea turrita = Cybele, в. turriger. 2) висок као торањ. + + +turtur, ŭris, m. грлица. + + +†turtŭrilla, ae, f. (dem. од turtur). + + +tūs (thus), tūris, n. (θύος), тамјан. + + +Tusci, ōrum, m., становници Етрурије = Etrusci, в. Etruria. Отуда Tuscus, adj. етрурски; mare Tuscum, тосканско; amnis или alveus T. = Тибар; dux = Mezentius; vicus T., улица у Риму где се бавио олош римскога друштва, особ. блуднице. Отуда а) subst. Tusci, ōrum, m. (sc. agri), пољско добро млађега Плинија; б) †Tuscē, adv. етрурски. + + +tuscŭlum1 (thusc), i, n. (dem. од tus). + + +Tuscŭlum2, i, n. стара варош у Лацији коју је по причи Телегон основао, сад Фраскати. Отуда 1) *Tuscŭlus, adj. 2) Tuscŭlānus, adj. Напосе subst. а) Tuscŭlāni, ōrum, m., становници тускулски, и б) Tuscŭlānum, i, n. (sc. rus или praedium), пољско добро Цицероново близу Тускула, по којем су назване његове disputationes Tusculanae. + + +tussĭo, 4. (tussis), кашљати. + + +tussis, is, f. кашаљ. + + +*tūtāmĕn, ĭnis, n. и tūtāmentum, i, n. (ретко) (tutor), заштита, одбрана. + + +tūtē, adv. (tutus); чешће се употребљава tuto (в. ту реч). + + +tūtēla, ae, f. (tutor), 1) старање, брига, заштита, закриље: esse in tutela alcjs, бити под чијом заштитом; sub tutela templi. Отуда а) = издржавање, храна: pecudis; boum; tenuiorum, сиротиње; t. aedificii, одржавање у добром стању; б) *заштитник, бранилац: tu es t. rerum mearum; t. navis, слика бога заштитника лађе; в) *заштићеник, штићеник: t. Deliae deae, особа коју богиња заштићава. 2) старатељство: esse in tutela alcjs, бити под чијим старатељством; venire in tutelam suam, постати пунолетан. 3) имање малолетниково: detrahere alqd de tutela. + + +tūtō, adv. с comp. и sup. (tutus), сигурни, безбедно: vivere; ubi tutissimo essem. + + +tūtor1, ōris, m. (tueor), 1) (ретко) заштитник, чувар: religionum. 2) старатељ, тутор. + + +tūtor2, dep. 1. и (предкл.) tūto, 1. (tueor) појачано tueor, в. ту реч, 1) осигурати, обезбедити, штитити, чувати: t. se vallo; contra alqm; t. locum; dignitatem suam. Отуда а) t. spes suas, старати се да му се наде не осујете, б) Plautus partes tutatur amantis ephebi, изводи улогу заљубљеног младића. 2) осигурати се од чега, одбијати, отклањати што: pericula; inopiam. + + +tūtōrĭus, adj. (tutor), старатељски, туторски. + + +tūtus, adj. с comp. и sup. (упр. part. од tueor), 1) pass. сигуран, а) = осигуран, обезбеђен, изван опасности (пор. securus): testudo tuta est ad omnes ictus; praestare alqm tutum ab injuria; *medio (средином) tutissimus ibis; б) = безопасан, где нема никакве опасности: consilium; mare; tutius visum est abire; subst. pervenire in tutum; esse tuto или in tuto, у сигурности. 2) (ретко) act. смотрен, опрезан: homines minime tuti sunt ad id quod etc. + + +tŭus, pron. poss. (tu), твој: tua solius opera, твоја радиност сама; tuum est, твој је обичај, твоја је дужност; tuus es, сам си свој господар; tuopte ingenio, по твом сопственом карактеру; pugnasti loco non tuo, на неповољном за те земљишту; desiderium tuum, жеља за тобом. + + +tuxtax в. tax. + + +Tўăna, ae, f. (Τύανα), варош у Кападокији. Отуда Tўănēĭus, adj. + + +Tyba, ae, f. варош на граници Сирије оне стране Еуфрата, сад Taibe. + + +Tўcha, ae, f. (Τύχη), део вароши Сиракузе, тако назван по храму богиње среће, који се онде налазио. + + +Tȳdeus (eus једносложно), ĕi, m. (Τυδεύς), Тидеј, син Енејев (Oeneus), отац Диомедов. Отуда Tȳdīdēs, ae, m. Τυδείδης, син Тидејев = Diomedes. + + +tympănīzo, 1. (τυμπανίζω) ударати у бубањ, добовати. + + +tympănŏtrība, ae, m. (τυμπανοτρίβης), бубњар, добошар, таламбасар; trop. мекушац. + + +tympănum, i, n. (τύμπανον), 1) таламбас, ручни бубањ, тамбурин што се често, а особ. на светковинама богиње Кибеле (Cybele) употребљавао. 2) точак без спица од једног комада дрвета (за дизање терета). + + +Tyndăreus (eus једносложно), ĕi, m. (Τυνδάρεως), Тиндареј, краљ у Спарти, син Ебалов (Oebalus), муж Ледин (Leda), отац Кастора и Полука (Pollux), Јелене и Клитемнестре. Отуда 1) Tyndărĭdēs, ae, m., син Тиндарејев; у plur. и = деца Тиндарејева: fortissima Tyndaridarum (о Клитемнестри). 2) Tyndărĭs, ĭdis, f. кћи Тиндарејева. + + +Tyndărĭs, ĭdis, f. (Τυνδαρίς), 1) в. Tyndareus. 2) варош на северној обали Сицилије. Отуда Tyndărĭtānus, adj. и subst. Tyndărĭtăni, ōrum, m., Тиндариђани. + + +Tўphōeus (eus једносложно), ĕi или ĕos, m. (Τυφωεύς), див неизмерне величине, син Тартаров и Гејин (Gaea), који се хтео докопати господства над небом, али га Јупитер уби, те је укопан под гором Етном (пор. Typhon). + + +Tўphōn, ōnis, m. (Τυφών), упр. оличење убитачног бурног ветра у Мисиру; код песника обично то што и Typhoeus. + + +tўpus, i, m. (τύπος), кип, облик, фигура, особито у дувару од гипса. + + +tўrannĭcē, adv. (tyrannicus), тирански, деспотски, насилнички. + + +†tўrannĭcīda, ae, m. (tyrannus-caedo), убица тирана. + + +†tўrannĭcīdĭum, ĭi, n. (tyrannus-caedo), убиство тиранâ. + + +tўrannĭcus, adj. (tyrannus), тирански, деспотски, насилнички. + + +Tyrannĭo, ōnis, m. грчки граматик и географ који је за митридатскога рата дошао у Рим, и онде Цицеронову децу учио и библиотеку му уређивао. + + +tўrannĭs, ĭdis, f. (τυραννίς), тиранство, деспотија, насилничка влада (в. tyrannia). Отуда кадшто = држава тиранинова: exhaurire tyrannidem alcjs. + + +tўrannoctŏnus, i, m. (τυραννοκτόνος) грчки = лат. tyrannicida. + + +tўrannus, i, m. (τύραννος), 1) који у држави првобитно слободној против народне воље присвоји себи врховну власт, насилник, тиранин, узурпатор, деспот (који стога не мора бити опак и свиреп): omnes dicuntur tyranni, qui potestate sunt perpetuā in ea civitate, quae libertate usa est; tyrannus fuerat appellatus, sed justus. 2) *владар уопште, самодржац: Neptunus. t. maris. + + +Tўrās, ae, m. (Τύρας), река у Сармацији, сад Дњестар. + + +Tȳro, ūs, f. (Τυρώ), Тирона, кћи Салмонејева, с Нептуном је родила Пелију (Pelias) и Нелеја (Neleus). + + +Tўrŏs и Tўrŭs, i, f. (Τύρος), славна престоница Фениције. Отуда Tўrĭus, adj. а) = тирски: puella = Europa; subst. Tўrĭi, ōrum, m. Тирци. Отуда = пурпуран, багрене боје: amictus; vestis; б) *= картагински: urbs; Tyrii tori, удаја Дидоне (Dido) с Енејом у Картагини; subst. Tўrĭi, ōrum, m. = Картагињани. + + +tȳrŏtarīchus, i, m. (τυροτάριχος), паштета од насољених риба и сира. + + +Tyrrhēni, ōruin, m. (Τυῤῥηνοί), Тирени, Етрусци, келтски народ који се у старо време настанио у Етрурији, прешав преко Алпа; потом Tyrrheni = Etrusci. Отуда 1) *Tyrrhēnĭa, ae, f. = Etruria. 2) Tyrrhēnus, adj. тиренски, етрурски: mare; aequor; flumen = Тибар. + + +Tyrrhus, i, m. пастир краља Латина. Отуда Tyrrhīdae, ārum, m. синови Тирови. + + +Tyrtaeus, i, m. (Τυρταῖος), грчки песник за другога месенскога рата. + + +Tўrŏs и Tўrŭs, i, f. (Τύρος), славна престоница Фениције. Отуда Tўrĭus, adj. а) = тирски: puella = Europa; subst. Tўrĭi, ōrum, m. Тирци. Отуда = пурпуран, багрене боје: amictus; vestis; б) *= картагински: urbs; Tyrii tori, удаја Дидоне (Dido) с Енејом у Картагини; subst. Tўrĭi, ōrum, m. = Картагињани. + + +U. R., скраћено = uti rogas, в. antiquo. + + +ūber1, ĕris, n. (οὖθαρ), 1) виме, сиса животињска (уколико има у њој млека; пор. mamma): ubera praebere, admovere, дојити; raptus ab ubere, одбијен од сисе. 2) *trop. плодовитост, родност: u. glebae. + + +ūbĕr2, gen. ĕris, adj. с comp. и sup. 1) плодовит, богат чим, обилат, пун: ager; solum; fruges; *arbor niveis uberrima pomis; *Sulmo gelidis uberrimus undis; bellum uber, обилат пленом. Отуда а) quaestus u., корисна трговина; б) orator u.; homo u. in dicendo, богат у изразу; в) *u. re alqā и †u. rei alcjs, богат чим. 2) обилан, чест, многи: fructus; aqua; praemium u., велика награда; onus u., јаки терет. + + +ūbĕrĭus, adv. у comp. (uber), обилније; trop. потање, опширније: uberius disputantur. + + +ūbertās, ātis, f. (uber), 1) плодност, обилатост: agrorum. 2) обилност, изобиље, богатство: piscium; frugum; u. in percipiendis fructibus; trop. u. in dicendo, u. verborum, богатство у изразу. + + +*†ūbertim, adv. (uber), обилно: *lacrimulas fundere. + + +ŭbĭ и ŭbī, adv. 1) упр. о месту, где: а) упитно: ubi es, где си?; nescio ubi sis; често појачано с gen. part.: ubi terrarum, ubi gentium, где за бога?; б) релативно, где: ibi — ubi, онде — где; in eam partem ituros atque ibi futuros Helvetios, ubi eos Caesar constituisset atque esse voluisset. Кадшто стоји ubi место pron. rel. и препозиције: navem ubi vectus fui (м. in qua); nemo fuit ubi jus nostrum obtineremus (м. apud quem); quum multa colligeres ex legibus, ubi — confici nihil posset (м. ex quibus). — 2) о времену, релативно, а) кад: ubi voles, кад усхтеш; ubi semel quis pejeraverit, ei postea credi non oportet; б) чим, пошто (често појачано са primum): ubi de ejus adventu Helvetii certiores facti sunt, legatos ad eum mittunt; hostes ubi primum nostros equites conspexerunt. + + +ŭbĭcunquĕ (ŭbĭcumque), adv. 1) релативно, где год, где му драго: ubicunque erit gentium (terrarum), a nobis diligetur. 2) indef. ма где, свагде: malum est ubicunque. + + +ŭbĭcunquĕ (ŭbĭcumque), adv. 1) релативно, где год, где му драго: ubicunque erit gentium (terrarum), a nobis diligetur. 2) indef. ма где, свагде: malum est ubicunque. + + +Ubĭi, ōrum, m. германско племе које је испрва живело на десном брегу Рајне у пределу Колоње (Köln), доцније на левом брегу; ara Ubiorum можда је данашњи = Bonn. + + +†ŭbĭlĭbet, adv. где му драго, свагде. + + +ŭbĭnam, adv. interr., где?: ubinam gentium sumus, где смо по богу? + + +ŭbĭquāquĕ, adv. (Plaut.), где год, где му драго. + + +ŭbīquĕ, adv., свагде, свуда, где му драго (од овога је различно ubique = et ubi). + + +ŭbĭvīs, adv., где год хоћеш, свуда: u. gentium. + + +Ucălĕgōn (ū), ontis, m., један Тројанац: jam proximus ardet Ucalegon (Virg.), већ гори суседна кућа Укалегонтова. + + +*†ūdus, adj. (скраћено од uvidus), влажан, мокар (скроз и скроз; пор. madidus, humidus): humus; litus; oculi; palatum; udi rami, сирове. + + +Ufens (ū), ntis, m. мала река у Лацији. Отуда Ūfentīnus, adj. + + +†ulcĕrātĭo, ōnis, f. (ulcero) гнојење; meton. чир, пришт. + + +ulcĕro, 1. (ulcus), 1) учинити да се што гноји. 2) ранити: alqm; trop. u. jecur alcjs, ранити чије срце (о љубави). + + +ulcĕrōsus, adj. (ulcus), 1) †пун чирева, приштева. 2) trop. *jecur ulcerosum, рањено срце = заљубљен. + + +ulciscor, ultus sum, dep. 3. осветити, 1) = осветити се коме, светећи се казнити: alqm; quos dii ulcisci volunt; illos non tam ulcisci quam sanare studeo. 2) осветити се за што, одмаздити: ulcisci injurias; mortem patris; ultum ire injurias, хтети осветити, u. iram, задовољити гнев. 3) осветити кога због неправде коју претрпи: patrem; se. + + +ulcŭs, ĕris, чир, пришт; trop. а) = рањаво место: tangere ulcus, дирнути у нежну (деликатну) ствар; б) = љубавна рана. + + +ūlīgo, ĭnis, f. (м. uviligo од uveo), природна влага земље: locus uligine profundā, место са дубоким баруштинама. + + +Ulixes (ŭ), is, (*и ĕi), m., латинско име Одисеја, сина Лајертова (Laërtes), мужа Пенелопина (Penelope), краља острва Итаке. Он је славан због своје разборитости и лукавства у рату под Тројом и због свог десетогодишњег лутања по свету после пада Троје. + + +ullus, adj. (gen. ullīus, dat. ulli), ико, икоји, икакав, а у одречној реченици нико, никоји, ниједан (сасвим неопредељено и уопште; пор. aliquis, quisquam): nemo ullius (никоје) rei fuit emptor cui etc; estne ulla; икоја) res tanti ut etc.?; si ulla mea apud te valuit commendatio etc.; sine ulla dubitatione, без икакве сумње; magis quam in ulla alia re. Обично се употребљава као адјектив, ретко као супстантив: iter ulli (икоме) per provinciam dare; nemo ullius nisi fugae memor, не мислећи нико ни на што само на бекство. + + +ulmĕus, adj. (ulmus), брестов, од бреста: virgae ulmeae; trop. (Plaut.) u. fieri, “побрестити се” = бити прошибан. + + +ulmĭtrĭba, ae, m. (ulmus и τρίβω), “тарибрест” = кога су више пута брестовим прућем прошибали. + + +ulmus, i, f. брест, брестово дрво; шаљиво Acheruns ulmorum (Plaut.), “који прождире брестове” = кога често бију брестовим прућем, в. ulmitriba. + + +ulna, ae, f. (ὠλένη), упр. лакат; отуда 1) *рука, мишца: ulnis amplecti, загрлити. 2) лакат (мера), аршин, риф; кадшто и хват. + + +Ulpĭānus, i, m. чувени римски правник, пријатељ цара Александра Севера. + + +ulpĭcum, i, n. врста лука. + + +Ulpĭus, име римскога племена, из којега је најпознатији цар Marcus Ulpius Trajanus, г. 98—ll7 п. Хр. + + +ulter, tra, trum (неупотребљавани позитив од I. ultĕrĭŏr, ultĕrĭŭs, gen. ōris, comp.) 1) оностран, који је с оне стране; отуда удаљенији (opp. citerior): Gallia ulterior (= Transalpina); ulterior pars urbis, с оне стране. 2) trop. даљи, остали, минули, прошли: ulteriora mirari, чудити се ономе што је прошло; ulteriora (остало) pudet docuisse; inventis ulteriora petit, више, даље. — II. ultĭmus, sup. 1) крајњи, најдаљи, стражњи, задњи: ultimi primis recessum non dabant: ultimae terrae; ultima Thule; u. provincia, крајњи део провинције. 2) о времену, а) последњи, крајњи: dies; aetas; ultimis quinquatribus, последњих дана светковине; ad ultimum, најпосле, напокон; као adv. ultimum, напослетку; б) крајњи = најудаљенији, први: u. antiquitas; principium; origo. 3) trop. а) о највишем ступњу, највиши, највећи, најгори, најљући: supplicium; necessitas; scelus; u. certamen, одсудна борба; то исто и ultimum dimicationis; u. natura, најсавршенија; ultima experiri, pati, претрпети што је најгоре; ultimum bonorum, највише добро; б) о најнижем ступњу, најнижи, најлошији, најмањи: laus; ultimi militum. 4) †ultĭmō као adv. напослетку, напокон. + + +ultĕrĭor в. ulter. + + +ultĕrĭŭs в. ulter I. и ultra I. 2). + + +†ultĭo, ōnis, f. (ulciscor), освета: ultionem ab alqo petere или exigere, осветити се коме, казнити га; personif. богиња освете, осветница. + + +ultor, ōris, m., осветник, који се свети: injuriarum; conjurationis. + + +ultrā (ulterā sc. parte), I. adv. 1) pos. а) даље, с оне стране, преко, преко тога: u. procedere; *quod ultra est = будућност; ultra (после овог живота) curae non habent locum; oratio scripta elegantissime, ut nihil possit ultra тако лепо да лепше бити не може; б) даље, више: nihil ultra requirere; ultra quam satis est, више него што је доста; nullum ultra periculum vererentur; в) о времену, даље = дуже: negavit ultra plebem decipi posse; nec u. bellum dilatum est; *quid ultra provehor, шта говорим дуже? 2) comp. даље, више, дуже: *non tulit ulterius; *ulterius ne tende odiis; *ulterius justo, више него што је право. — II. praep. с acc. а) с оне стране (пограничне линије; пор. trans), преко, за: u. terminos; u. Euphratem; cis Padum ultraque; б) trop. о времену, броју и мери, преко, над, изнад; u. Socratem duravit, до после Сократа; u. fas; u. modum, преко мере; u. vires, изнад снаге; u. eum numerum. + + +*ultrix, īcis, f. (ulciscor), осветница, која се свети: Tisiphone; Dirae. + + +ultrō, adv. (ulter), 1) на другу (на ону) страну, обично са citro спојено, ultro citroque, ultro et citro = овамо и онамо, тамо-амо: currere; legatos mittere. Отуда а) trop. с обе стране, узајамно: verbis ultro citroque habitis; beneficiis ultro citroque datis acceptisque; б) (Plaut.) даље!: u. istum a me, даље с њим!; u. te, amator, a dorso meo, даље од мене! — 2) још к томе, уз то, штавише: etiam me ultro accusatum veniunt, још они мене долазе да туже; u. honor habetur violatoribus juris humani, још поштују оне што људско право газе; quum ipse u. deberet, још он био дужан (па ипак искао новаца). — 3) од себе, од своје воље, без позива: alqd afferre; u. ad alqm venire. — 4) term. t. ultro tributa, ōrum, n. (пише се и као једна реч), новац што га је сенат сваке године на јавне зграде из државне касе одобравао; prov. virtus est in ultro tributis радије даје, него што иште. + + +Ulŭbrae (ŭ), ārum, f., ме станце у Лацији до понтинских бара. Отуда Ulŭbrānus, adj. + + +ŭlŭla, ae, f. сова, совуљага. + + +*†ŭlŭlātŭs, ūs, m. (ululo), урлање, дивља вика; јаукање, лелек: tollere ululatum; ululatus nocturni (о баханткињама); femineo ululatu; u. canis, lupi. + + +ŭlŭlo, 1. (ὀλολύζω), 1) intrans. урлати, завијати: lupus ululans; — лелекати, цвилети, јаукати: Nymphae ululant; *aedes ululant, ори се од лелекања. 2) *trans. лелечући призивати: Hecate ululata per urbem. + + +*†ulva, ae, f. рогоз, трава на води, шушањ. + + +umbĭlīcus, i, m. (ὄμφαλος), 1) пупак на човечјем телу. 2) trop. а) средина које ствари: Siciliae; б) крај цилиндрастог штапића, око кога су Римљани књиге (volumen) обмотавали, и који је из средине књиге вирио, па је често био и бојадисан и на разне начине украшен; отуда ad umbilicum adducere = свршити; в) врста морских пужева. + + +umbo, ōnis, m. свака испупчена узвишеност, 1) пупак на штиту; отуда meton. = штит. 2) †лакат. + + +umbra1, ae, f. 1) сен, сенка: in (sub) umbra, у хладу; *majores cadunt de montibus umbrae = мрак се хвата; prov. nobilis equus umbrā quoque virgae regitur, ignavus ne calcari quidem concitari potest; prov. timere umbram = бојати се без потребе. — 2) trop. а) сенка на слици; б) = мрак, тама, помрчина, ноћ: aurora dimoverat umbram; ab ortu lucis ad umbram; в) *што даје сенку, хладовину (дрвета, куће итд.): viridis u., зеленило у сенци; umbra tonsoris, берберница; pastor cum grege quaerit umbras, хладовину; г) = заштита, прибежиште, уточиште: sub umbra amicitiae Romanae latēre; д) да се означи мир, доколица приватнога живота или осамљенога рада у соби, као супротност јавноме животу и раду (sol): descendere ab umbra ad pugnam = од говорничких вежбања у реторској школи или у соби за учење прећи на озбиљну говорничку борбу у правим парницама; studia in umbra educata; ђ) = стални пратилац, напосе особа која није звана на гозбу, него је ко од позваних гостију са собом води, незвани гост: locus est et pluribus umbris; е) сенка = спољашњи вид, прилика, отуда = привидност, изговор: ne umbra quidem honestatis; falsa u. gloriae; sub umbrā foederis aequi servitutem pati. — 3) *у plur. = душе умрлих, сенке: umbrarum dominus или rex = Pluto; umbrae silentes, подземни свет; *ire sub (per) umbras = умрети; каже се у plur. и за сенку једног покојника: matris umbris agitari. + + +Umbra2 в. Umbri. + + +umbrācŭlum, i, n. (umbro), 1) сеница, хладник. 2) *штит од сунца. 3) trop. у plur. осамљено, мирно место, као супротност јавном животу (в. umbra 2. д.): doctrinam ex umbraculis eruditorum otioque in solem produxerat, из школе у јаван живот. + + +umbrātĭcŏla, ae, m. (umbracolo) (Plaut.), мекушац, лењивац, дембел. + + +umbrātĭcus, adj. (umbra) (предкл. и касно), који спада у сенку, који се бави у хладовини: homo u., ленштина; vita u., усамљен; literae, писма писана ради вежбања (в. umbra 2. д.). + + +umbrātĭlis, adj. (umbra), који спада у сенку, који се бави у хладу; trop. = који живи у тишини, усамљен, без јавнога рада (в. umbra 2. д.); дакле а) vita u., угодан, миран; б) exercitatio u., школско. + + +Umbri, ōrum, m. прастаро племе у Италији, живело је испрва између реке Пада и Тибра, доцније се одмакло даље на југ. Отуда 1) Umber, bra, brum, adj., умбријски, умбарски; Umbra као subst. fem. = Умбранка. 2) Umbrĭa, ae, f. Умбрија, земља. + + +*umbrĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (umbra-fero), сенаст, сенит, хладовит. + + +*†umbro, 1. (umbra), засенити, покрити: tellurem floribus; tempora quercu. + + +*†umbrōsus adj. с comp. и sup. (umbra), пун хлада, сеновит, а) = осењен: locus; б) који сенку даје: arbor. + + +ūmecto в. humecto. + + +ŭmĕrus в. humerus. + + +hŭmĕrus (правилније ŭmĕrus), i, m. раме, плеће (у човека, а armus у животиње): sagittae pendebant ab umero; ex umeris armi fiunt (о претварању човека у животињу); trop. sustinere tota comitia umeris suis. + + +ūmesco в. humesco. + + +ūmĭdus в. humidus. + + +ūmor в. humor. + + +umquam в. unquam. + + +ūnā, adv., в. unus. + + +ūnănĭmans, ntis, adj. (Plaut.) = unanimus. + + +ūnănĭmĭtās, ātis, f. (unanimus) (ретко), једнодушност, слога. + + +ūnănĭmus, adj. (ретко) једнодушан, сложан. + + +uncĭa, ae, f. унција, дванаести део једнога аса и уопште сваке целине која се дели на дванаест делова (в. as); а) као мера за тежину = два лота или 70 грама; б) код наследства, дванаестина: Caesar ex uncia, sed Lepta ex triente, Цезар 1/12, Лепта 1/3. + + +uncĭārĭus, adj. (uncia), који садржи дванаестину: fenus unciarium, камата што износи 1/12 капитала, дакле 8 1/3 % на десетмесечну годину, а 10% на дванаестмесечну годину. + + +uncĭātim, adv. (uncia) (предкл. и касно), на унције; отуда уопште = пару по пару: comparcere alqd. + + +uncĭnātus, adj. (uncinus), кукаст, с куком снабдевен. + + +†uncĭnus, i, m. (uncus), кука. + + +uncĭŏla, ae, f. (dem. од uncia). + + +unctĭo, ōnis, f. (ungo), мазање. + + +unctĭto, 1. (ungo) (предкл.), често мазати: se. + + +unctĭuscŭlus, adj. dem. (unctus) (Plaut.), мало маснији, дебљи. + + +unctor, ōris, m. (ungo), мазач, мазалац (у римским купатилима). + + +unctōrĭum, ĭi, n. мазаоница, соба за мазање (у римском купатилу). + + +unctum в. unctus. + + +unctūra, ae, f. (ungo), мазање. + + +unctus, adj. с comp. и sup. (part. од ungo), 1) нечим помазан, намазан, омаштен, мастан: u. carina, катраном намазана; u. manus. масна (за време јела). 2) trop. а) мастан = сластан, скупоцен, фин, богат и сл.: u. cena; Corinthus uncta, раскошан; subst. qui unctum ponere possit, богату част изнети пред госте; б) = богат, имућан: accedes siccus ad unctum, в) о говору, кићен, бујан, обилан: oratio. + + +uncus1, i, m. (ὕγκος), кука, удица; prov. decutere uncum = избећи опасност. + + +*†uncus2, adj. (ἀγκύλος), кукаст, савијен, искривљен: aratrum; cornu; aera unca, удица. + + +unda, ae, f. 1) вал, талас: u. maris. 2) *уопште вода: u. Sicula, сицилијско море; mediis in undis, усред мора. 3) *о свима предметима што се мичу таласасто: agere undas (о диму); undae aëriae, ваздух. 4) trop. немирна множина што се тамо-амо креће или abstr. немирно комешање множине: undae comitiorum; undae curiarum; undae rerum adversae, вали несреће; civiles undae, немири грађанскога живота. + + +undĕ, adv. rel. и interr. 1) о простору, од куда, одакле: inde venit unde mallem; unde is?; unde gentium, одакле за бога, од кога ли народа? — 2) о пореклу, узроку, поводу и сл.; ut mihi responderet, unde esset, кога је порекла; unde initium belli fieret, explorabant; unde iste amor tam improvisus? — 3) често стоји unde место pron. rel. и какве препозиције (a, de, ex итд.): locus, unde (м. ex quo) venit; is, unde (м. a quo) te audisse dicis; ego omnibus, unde (м. a quibus) petitur, hoc consilium dederim, свима од којих се што тражи (= дужницима, оптуженицима); non reliquit, unde efferretur, чим да се сахрани, погребе: unde (м. penes quem) jus stat, на чијој је страни правда; unde stetisset, eo se victoria transferret, на чијој је страни он био, тамо је прешла и победа. + + +†undēcentēsĭmus, adj. num. ord. (undecentum), деведесет девети. + + +†undēcentum, adj. itum. cerd. деведесет и девет. + + +undĕcĭēs (undĕcĭens), adv. (undecim), једанаест пута. + + +undĕcĭēs (undĕcĭens), adv. (undecim), једанаест пута. + + +undĕcim, adj. num. card. (unus-decem), једанаест. + + +undĕcĭmus, adj. num. ord. (undecim) једанаест. + + +†undĕcunquĕ (undĕcumque), adv. ма од куда, од куда му драго. + + +†undĕcunquĕ (undĕcumque), adv. ма од куда, од куда му драго. + + +undēni, ae, a, adj. num. distr. (undecim), по једанаест. + + +†undēnōnāgēsĭmus, adj. num. ord. (undenonaginta), осамдесет и девети. + + +undēnōnāgintā, adj. num. card., осамдесет и девет. + + +*undĕoctōgintā, adj. num. card. седамдесет и девет. + + +†undēquădrāgēsĭmus, adj. num. ord. (undequadraginta), тридесет и девети. + + +undēquădrāgintā, adj. num. card. тридесет и девет. + + +undēquinquāgēsĭmus, adj. num. ord. (undequinquaginta), четрдесет и девети. + + +undēquinquāgintā, adj. num. card. четрдесет и девет. + + +undēsexāgintā, adj. num. card. педесет и девет. + + +undētrīcēsĭmus или undētrīgēsĭmus, adj. num. ord. (undetriginta), двадесет и девети. + + +undētrīcēsĭmus или undētrīgēsĭmus, adj. num. ord. (undetriginta), двадесет и девети. + + +undĕundĕ, adv. = undecunque. + + +†undēvīcēni, ae, a, adj. num. distr. (undeviginti), по деветнаест. + + +undēvīcēsĭmus (undēvigēsĭmus), adj. num. ord. (undeviginti), деветнаест. + + +undēvīgintī, adj. num. card., деветнаест. + + +undĭquĕ, adv. (unde-que), одасвуд, са свих страна: u. concurrere; amens u. dicitur, сви кажу да је луд; coelum undique et undique pontus (Virg.); †u. versus, на све стране; partes u. aequales. + + +*undĭsŏnus, adj. (unda-sonus), који хуји од валова: dii = морски богови. + + +*†undo, 1. (unda), таласати се, ваљати се, кипети: fretum; ahenum undans, казан с кључалом водом; undans cruor. Отуда trop. = дизати се, кретати се као таласи: fumus undans; Aetna (дим из Етне); habenae undantes, отпуштене; chlamys undat (лепеће по ветру). + + +*undōsus, adj. (undo), валовит: aequor. + + +Unelli в. Venelli. + + +†ūnetvīcēsĭmāni, ōrum, m. (unetvicesimus), војници двадесет прве легије. + + +†ūnetvīcēsĭmus, adj. num. ord. двадесет први. + + +ungo (unguo), unxi, unctum, 3. мазати, намазати, помазати: alqm unguentis; особ. о мазању (мастима, уљем) при купању: unctus est, accubuit; — при телесном вежбању: olivo; uncti Achivi; — о мазању мртваца: cadaver oleo; Hectorem; — ungere caules oleo, замастити; arma uncta cruoribus, крвљу поквашено, укаљано; trop. quem gloria supra vires ungit, који се из сујете више кити него што му подноси. + + +*unguĕn, unguĭnis, n. (ungo) = unguentum. + + +unguentārĭus, adj. који се тиче масти (мелема): vas, суд за маст. Понајвише subst. а) unguentārĭus, ĭi, m., који масти (мелеме, балсаме) продаје; б) (предкл.) unguentārĭa, ae, f. (sc. ars), вештина масти правити: facere unguentariam, правити масти; в) †unguentārĭum, ĭi, n. (sc. argentum), новац за масти. + + +*†unguentātus, adj, (unguentum), помазан, балсамован. + + +unguentum, i, n. (ungo), маст, уље за мазање (целога тела, при купању, за столом и код мртваца). + + +unguĭcŭlus, i, m. (dem. од unguis), ноктић; prov. a teneris unguiculis, од детињства. + + +unguis, is, m. нокат на прсту на руци или на нози човечјој, а у животиње нокат, панџа, канџа (пор. ungula): ponere (resecare) ungues, сарезати; mordēre ungues (од једа или кајања); rodere ungues (кад је ко замишљен). Често prov. а) ab (imis) unguibus usque ad (summum) verticem = од главе до пете; б) *a (de) tenero ungui или a teneris unguiculis, од првог детињства; в) ad (in) unguem (resectum) = до нокта (израз узет од кипара, који су ноктом кушали глаткоћу свог рада) = тачно, на длаку; г) unguem transversum (latum) discedere, excedere = за ширину нокта (в. transversus); д) medium unguem ostendere, средњи прст показати = кога најгоре наружити. + + +ungŭla, ae, f. (unguis), копито: equi; такође и *панџа, нокат, шапа, папак; *= коњ: ungula rapit currum. Отуда trop. а) omnibus ungulis = свом снагом, из петних жила; б) (Com.) injicere ungulas rei alci = украсти што. + + +unguo в. ungo. + + +ūnĭcē, adv. (unicus), једино, особито, ванредно: diligere; laetari. + + +*†ūnĭcŏlor, ōris, adj., једнобојан, од једне једине боје. + + +ūnĭcus, adj. (unus), 1) једини = цигли један: filius; amare maritum unicum, само свога мужа; појачано unica sola res. 2) једини, коме нема пара = изврстан, одличан: imperator; fides; liberalitas. 3) *особито драг, мио: alci. + + +†ūnĭformis, adj. (unus-forma), једнолик, једнострук: facies. + + +ūnĭgĕna, ae, adj. (unus-geno), 1) јединородан, једини: deus mundum hunc singularem atque uniformem procreavit. 2) *једнога рода, племена; као subst. = брат или сестра. + + +ūnĭmănus, adj. једнорук. + + +†ūnĭo1, 4. (unus) јединити, сједињавати: unita corpora. + + +ūnĭo2, ōnis (unus), 1) f. †јединство 2) m. велико зрно бисера. + + +†ūnĭtās, ātis, f. (unus), 1) јединост, јединица: mundi. 2) једнакост; foliorum. 3) јединство, слога. + + +ūnĭtĕr, adv. (unus) (Lucr.) уједно, уједињено. + + +ūnīusmŏdi, као adj. indecl., од једне струке, врсте, правилније се пише раздељено. + + +†ūnĭversālis, adj. (universus), општи, свеопшти (без обзира на поједино): praeceptum; quaestio. + + +ūnĭversē, adv. (universus), уопште (без обзира на поједино): loqui. + + +ūnĭversĭtās, ātis, f. (universus), укупност, цело; u. generis humani, цео род човечји; u. rerum или само universitas, васељена, цео свет. + + +ūnĭversus, adj. (unus-verto), упр. у јединицу смештен, 1) sing. а) сав, цео, васколик, вас: mundus; Europa; vita; grex universus; u. eventus belli, исход целога рата; u. dimicatio, pugna, одсудна борба; universum triduum, пуна три дана. Напосе subst. ūnĭversum, i, n., васељена, цео свет; б) општи, заједнички: natura; odium, општа; pugna, где се сви боре; (ретко) in universum као adv. уопште. — 2) plur. сви (скупа, као супротност појединима или расејанима): universi tela conjiciunt; universos esse pares, dispersos esse perituros. + + +ūnŏcŭlus, adj. (предкл.) једноок, ћорав. + + +ūnŏmammĭa, ae, f. (unus-mamma), „једносисна”, шаљиво измишљено име земље, при чем се мислило на (једносисне) Амазонке. + + +unquam (umquam), adv. (unum-quam), икад, икада (а ако уз unquam стоји каква реч негативна, преводи се са = никад, никада): is praestat omnibus, qui unquam fuerunt; semel unquam, један једини пут; si quando usquam, ако икад; haud scio an unquam, да ли икада; nec unquam, и никада; quam opinionem nemo unquam (никада) mortalis assequi potuit. + + +ūnus (gen. ūnĭus и ūnīus, dat. ūnī), adj. 1) један, једна, једно: una vallis; una castra; u. de illis; u. ex (de) multis (ретко *u. multorum) = један из гомиле, прост човек; u. aliquis, неко; unus et vicesimus, двадесет и први; uno plus Etruscorum cecidisse, да је од Етруска један више пао; in unum locum cogere copias; in unum (на једно место) confluere. Напосе а) када му одговара alter: una ex parte — altera ex parte, с једне — с друге стране; unum, alterum, tertium annum, б) = исти, један исти: uno animo; unum sentire; una aetas iis erat, беху истих година; uno tempore, у једно (исто) време. — 2) један = једини, сам: hoc in una virtute positum est, то стоји једино до саме врлине; unum hoc scio, само то знам; in unis aedibus, у једној јединој кући; ad unum omnes и omnes ad unum, сви осим једног; sequere me tres unos passus, пођи за мном само три корака. Особ. ради појачања код суперлатива, са или без omnium: unus doctissimus, међу свима најученији; rem esse unam omnium difficillimam, да је ствар од свију најтежа. Тако и una salus, једини спас; nemo unus, ниједан; nihil unum, баш ништа. — 3) indef. = какав, који год: sicut unus paterfamilias loquor; eum ut judicem unum vereri debemus. Отуда quilibet unus или quivis unus = који год, који му драго; unus alterque, један и други = неколицина. — 4) особ. abl. sing. f. ūnā, adv., скупа, заједно (на једном месту; пор. simul): una esse; una venire; у свези са simul: simul bibere unā; unā cum и *unā alci, заједно с ким. + + +ūnusquisquĕ, ūnăquaequĕ, etc. pron. indef., сваки појединце, пише се правилније одељено. + + +ūpĭlĭo, ōnis, m. = opilio. + + +ŭpŭpa, ae, f. (ἔποπψ), 1) пупавац (птица). 2) мотика (за копање). + + +Urănĭa (ū), ae, f. (Οὐρανία), небесна, Муза астрономије. + + +urbānē, adv. с comp. и sup. (urbanus), варошки; trop. 1) фино, уљудно, пристојно. 2) о говору, шаљиво, досетљиво: ridere alqm. + + +urbānĭtās, ātis, f. (urhanus), 1) варошки живот, живљење у великој вароши (особ. у Риму): desiderium urbanitatis. 2) trop. а) у добру смислу, фино образовање, уљудно понашање, фини тон. Особ. финоћа у говору, аа) = правилан и углађен изговор и израз; аб) = фина досетка и шала; б) у злу смислу, лукавство. + + +urbānus, adj. с comp. и sup. (urbs), 1) варошки, који у вароши живи или станује, у варош спада (особ. о Риму): opes; artes; vita; competitores urbani; urbana tribus; praetor; praedium (в. ове речи); exercitus, од римских грађана. — 2) у супротности са rusticus, а) у добру смислу, фин, изображен, укусан: homo. Напосе о говору аа) фин, биран, углађен: urbanum genus dicendi; oratio; recinit urbanius quiddam; аб) досетљив, шаљив, пун духа: lepidus et urbanus; б) у злу смислу, дрзак, кадшто и безобразан (јер су варошани слободнији и дрскији у понашању, него што су сељани): frons urbana. + + +urbĭcăpus, i, m. (urbs-capio) (Plaut.), који заузима, осваја вароши. + + +†urbĭcus, adj. (urbs) = urbanus. + + +Urbĭgĕnus pagus, срез (кантон) у Хелвецији, можда данашње Orbe у Кантону Vaud (Waadtland). + + +Urbīnum, i, n. варош у Умбрији, сад Urbino. Отуда Urbīnās, ātis, adj. Урбињанин. + + +urbs, urbis, f. (од orbis = зид унаоколо), варош, град: urbs Romana, варош Рим; *u. Patavii, варош Патавија. Отуда а) често напосе = варош Рим: esse ad urbem (в. ad 1); б) *= становници вароши: urbs vino somnoque sepulta. + + +urcĕus, i, m. земљани крчаг, врч, тестија. + + +ūrēdo, ĭnis, f. (uro), 1) жижак (у житу). 2) јак свраб. + + +urgĕo (urguĕo), ursi, —, 2. 1) наваљивати, турати, терати, гонити: hostes urgebant; equites urgent in oppidum; unda urget undam; u. naves in Syrtes, нагонити на прудове; urgent inter se, гоне један другога; trop. nihil me urget = не хити ми се. — 2) trop. А) окупити кога (са више страна у исто време и жестоко; пор. insector, premo), досађивати, мучити, гонити, узнемиривати, напаствовати, наваљивати на кога: u. ancillas laboribus; morbus eum urget; fames me urget; каже се и urgere alqm fame; invidia me urget, гони ме. Напосе а) у говору, окупити кога, разлозима притеснити и сл.: u. alqm interrogando; versibus suis, гонити кога да му слуша стихове; б) молбом и сл. наваљивати на кога: instare atque urgere. Б) нешто непрестано спомињати, удиљ о чему говорити: alqd. Напосе а) = увек наводити, на нешто се позивати: urgere jus, тражити своје строго право (орр. u. aequitatem); б) *tu semper urges flebilibus modis Mysten ademptum, без престанка оплакујеш Мистову смрт. В) својом близином нешто притешњавати = бити близу чега, граничити: vallem; urbem urbe aliā premere atque urgere, у близини вароши градити другу варош. — 3) настајавати око чега, бавити се с чим ревносно, напрезати се око чега и сл.: u. opus; u. arva, марљиво обрађивати; iter, ускорити; u. vestem, брзо зготовити; u. orationem, ревносно говорити; u. vocem, напрезати глас; u. forum, увек се на фору (тргу) бавити; u. occasionem, не пропустити прилику; u. propositum, остати при својој одлуци. + + +ūrīna, ae, f. (οὔρον), мокраћа, пишаћа. + + +ūrīnātor, ōris, m. (urinor), гњурац, ронац. + + +†ūrīnor, dep. 1. уронити у воду, испод воде пливати. + + +Urios (ū), i, m. (Οὔριος), који даје поспешан ветар за пловидбу (о Јупитеру). + + +urna, ae, f. 1) суд за црпење воде, врч, крчаг, тестија. — 2) уопште лонац, врч, урна: а) суд у који се бацају плочице гласања (при гласању у комицијама) или жребови (при жребању), жребни лонац. Отуда често и о урни судбине (урна са жребовима који решавају судбу појединих људи), коју стари песници придају час Јупитеру, час Паркама: *omnium versatur urnā sors exitura; *omne capax movet urna nomen; б) урна, суд у ком се чува пепео спаљених мртваца; в) лонац за новце, ћуп: argenti. — 3) мера за течности = пола амфоре, четири конгије или двадесет и четири секстарија (отприлике 24 литра). + + +ūro, ussi, ustum, 3. 1) жећи, палити: ignis, sol urit: uri calore, sole. Напосе а) = спалити, сажећи: arcem; hominem mortuum; б) term. t. сликати огњем (енкаустично), ужећи слику: u. tabulam coloribus; puppis picta ustis coloribus. — 2) о свему што има дејство слично оном од паљења: а) sitis, febris urit alqm; б) = осушити, сасушити, опалити: sol urit agros; исто и о зими, Scythae continuis frigoribus uruntur; в) огулити, оранити, жуљити: calceus urit pedem; lorica urit lacertos; uri loris (о некоме, кога шибају); г) успалити љубављу или уопште каквом страшћу: uri, горети од љубави; Glycerae nitor me urit; ira, amor alqm urit; meum jecur urit bilis. — 3) узнемиривати кога, досађивати коме, мучити, кињити: labor urit eum; bellum urit Italiam. — 4) пустошити, рушити, разоравати: agros; pestilentia urit urbem. + + +ursa, ae, f. (ursus), 1) медведица, мечка; *= уопште медвед. 2) meton. као звездано јато на северном небу, Велики и Мали Медвед = Велика и Мала Кола, в. Arctos. + + +ursus, i, m. медвед: ursi turpes; poscunt ursum, ишту хајку на медведа у цирку. + + +urtīca, ae, f. (uro), 1) коприва. 2) свраб, распала; похота. + + +ūrus, i, m. (келтска реч), дивљи во, дивљи бик. + + +Uscāna, ae, f. варош у грчкој Илирији, сад Voscopoli (Воскопоље). + + +Uscudama, ae, f., варош у Тракији, доцније названа Hadrianopolis, сад Адријанопољ, Једрене. + + +Usĭpetes (ū), pĕtum и Usĭpĭi, ōrum, m., германско племе у северозападној Германији. + + +Usĭpetes (ū), pĕtum и Usĭpĭi, ōrum, m., германско племе у северозападној Германији. + + +ūsĭtātē, adv. с †comp. (usitatus), на обичан начин, обично. + + +ūsĭtātus, adj. с comp. и sup. (part. од †usitor = често се служити чим), обичан, обичајан, уобичајен: honos; vocabula; facimus usitatius hoc verbum; *non usitatā pennā ferri (о песнику који држи да је у лабуда претворен). + + +uspĭam, adv. игде: u. in istis locis. Отуда trop. (Plaut.), у каквом год послу, у којој год ствари. + + +usquam, adv. 1) игде, негде (у негативним реченицама и = нигде): nullus ei usquam est locus. Отуда trop. у каквој ствари, којом приликом: non est usquam consilio locus, у тој ствари нема места савету. — 2) ма куда: nec usquam discedebam, нити сам куда ишао. + + +usquĕ, adv. 1) упр. о времену, удиљ, једнако, непрестано (до одређена времена; пор. semper): eamus u. cantantes; defessus sum u. verberando. Често се исказује време, до кога или од кога што бива, траје итд., са предлозима ad (in) или ab = до; usque ad extremum vitae spatium, до краја живота; usque ab heroicis temporibus. 2) о месту, све (тја, ћа, чак) до, све (ћа, чак) од; обично с предлозима ad (in) или ab: usque ad Sinopen navigare, чак до Синопе; legatos ad eum misēre usque in Pamphyliam, тја у Памфилију; trans Alpes u.; — usque a mari supero, чак од горњега мора; u. istinc, чак одавде; u. illo, чак донде. Код имена места изостаје предлог: proficisci usque (м. usque ad) Romam; а код песника и каснијих писаца стоји usque и пред другим супстантивима као предлог с accus.: usque terminos, до граница; ab eo sidere usque Jovem. Отуда а) trop. usque ad mortem; б) usque adeo или usque eo, ба) = у тој мери, толико: usque eo nova erant illa; бб) = док, у свези са usque donec, usque dum, usque quoad: usque dum sciero, док сазнам. + + +*†usquĕquāquĕ, adv. (пише се и растављено), 1) свуда. 2) у свако доба. 3) сваком приликом, у свакој ствари. + + +Ustĭca, ae, f., мален брежуљак у Сабинској, близу пољског добра Хоратијева. + + +ustor, ōris, m. (uro), који спаљује мртваце. + + +*†ustŭlo (ustĭlo), 1. (dem. од uro), 1) мало нажећи: palos, (да дуже трају). 2) спалити: scripta lignis. + + +ūsūcăpĭo1, cēpi, captum, 3. стећи што застарелошћу (т. ј, стећи право сопствености какве ствари дужим непрекидним и неоспораваним уживањем исте ствари): velut usucepisse Italiam. + + +ūsūcăpĭo2, ōnis, f. (ususcapio), застарелост, право сопствености стечено застарелошћу. + + +ūsūfăcĭo, fēci, factum, 3. (Plaut.) = usucapio. + + +ūsūra, ae, f. (utor), 1) употреба какве ствари на неко време, уживање: u. hujus loci; natura dedit usuram hujus vitae, nullā praestitutā die; u. unius horae; longi temporis. Напосе = уживање позајмљенога капитала: juvare alqm usurā. 2) камата позајмљенога капитала (пор. fenus): accipere, pendĕre usuram, примати, плаћати камату; perscribere usuram, позајмити новац на обвезницу и камате; multiplicare usuram, камату на камату рачунити. + + +ūsūrārĭus, adj. (usura) (предкл. и касно), 1) који служи на употребу, употребљив. 2) каматан: aera, pecunia, на камате издан. + + +ūsurpātĭo, ōnis, f. (usurpo), 1) честа употреба које ствари, употребљавање: doctrinae; vocis; ad usurpationem vetustatis, да се стари обичај задржи; u. itineris, полазак на пут; u. civitatis, спомињање, навођење; bonae mentis, имање, притежање. 2) †правнички term. t., неправична употреба чега, присвајање какве ствари. + + +ūsurpo, 1. (usui-rapio), ради употребе к себи привући, употребити, употребу од чега чинити, послужити се чим, 1) делом: u. poenam; consolationem; u. jus. уживати своје право; u. libertatem, служити се слободом; officium, вршити; u. hereditatem, ступити у наследство; u. vestem, носити; pedibus u. terram, ступати на земљу. Отуда †part. n. sing. ūsurpātum = обично. Напосе = чулима чинити од чега употребу, осећати што: u. alqd sensibus; u. alqd oculis, видети; aures usurpant sonitum. 2) речима а) = спомињати; u. alqd dictis; sermonibus; u. memoriam rei alcjs, коју ствар опет споменути; nomen virtutis; б) кога или што чим назвати: u. alqm sapientem. 3) †правн. term. t. присвајати себи што без права на то. + + +ūsŭs, ūs, m. (utor), 1) употреба, употребљење, употребљавање: rei alcjs; u. privatus; u. publicus; †habere alqm in usu, употребити кога за што; res est in usu, употребљава се; usus virtutis, artis, вежбање; habere alqd in usu, вежбати се у чему; *natis in usum laetitiae scyphis pugnare Thracum est, Трачани се туку чашама, које треба да служе за весеље. — 2) искуство, пракса, вежбање: u. rerum nauticarum, у морнарству; habere magnum usum in re militari; usus est magister optimus, communis usus, општи обичај; est mihi in usu, имам обичај. Отуда usu venit = збива се, догађа се: quid homini potest turpius usu venire?; antequam hoc usu veniret, пре него што би се то догодило; mihi usu venturum non arbitrabar ut etc. А и растављено: non venit idem usu mihi quod tibi. — 3) употребљивост, корист: afferre magnos usus ad navigia facienda; особ. usui est или ex usu est, корисно је; esse alci magno usui, бити коме од велике користи. — 4) потреба, што је нужно: expetuntur divitiae ad usus vitae necessarios; quae belli usus poscunt; supplere usus provinciae; usus venit, настаје потреба; usus venit re alqā, нешто постаје потребно. Тако особ. usus est (= opus est), потребно је: navibus ei u. erat, требаху му лађе; usus est dicto, мора се казати; usus mihi est, морам; (Plaut.) usus est hominem astutum, лукав је човек од потребе. — 5) друштвени саобраћај с људима, дружење: domesticus u., familiaris u.; in tanto nostro usu. + + +ūsusfructŭs, ūs, m. (пише се и одељено usus fructusque, usus et fructus), уживање, тј. кад се од какве ствари само корист вуче, а права сопствености нема: u. omnium bonorum. + + +ŭt или ŭtī, I. adv. како, 1) упитно: ut vales?, како си?; videte ut iste hoc correxerit. Тако и у усклику: ut ille tum demissus erat! — 2) релативно, како, као, као што: А) уопште: perge ut instituisti: homo demens, ut isti putant, haec civitas Rhenum, ut supra demonstravimus, tangit. Б) при поређивању, где му често одговара ita, sic и сл.: uti initium, sic finis est; ut ex nimia potentia principum oritur interitus principum, sic etc. Напосе а) кад се два појма стављају један до другога, аа) као једнаког значења = као што — тако, и — и; ut cum Titanis, ita cum Gigantibus; аб) као супротног значења = ако и — али ипак, додуше — али: haec omnia ut invitis ita non adversantibus patriciis transacta, додуше против воље патриција, али ипак без отпора с њихове стране; б) са sup. и quisque, а да му одговара ita или sic = колико — толико, што — тим: ut quisque est vir optimus (бољи), ita difficillime (теже) alios esse improbos suspicatur; в) ut blandissime potest, најласкавије; amat ut qui maxime, љуби веома жестоко; ut plurimum, понајвише; domus celebratur ut quum maxime, највећма. В) да означи разлог, узрок или какво објашњење, као, будући, јер, често у свези с pron. rel.: Fidenates, ut qui coloni additi Romanis essent, Latine sciebant, Фидењани, који као итд.; Diogenes liberius, ut Cynicus, locutus est; horret onus ut parvo corpore majus, као превелик за мало тело; ajunt hominem, ut erat furiosus (као што беше љутит), respondisse etc.; permulta colligit Chrysippus, ut est in omni historia curiosus (као што је у свакој причи тачан). Г) да означи мерило и одношај, како да се што мери и оцењује, као, према, на: multae, ut in homine Romano, literae in eo fuerunt, за Римљанина беше много начитан; Clisthenes eloquentissimus, ut pro illis temporibus, fuit, према оним временима. Д) да означи пример, као: eādem mente res dissimillimas comprehendimus, ut colorem, saporem, calorem. Ђ) да означи време, а) тек што, чим: ut huc venit; кадшто појачано ut primum; б) управо кад, таман, истом: ut numerabatur pecunia, venit frater. II. conj. 1) у реченицама којим се исказује намера, да: esse oportet, ut vivas, non vivere, ut edas; — кадшто му одговара ideo, idcirco и сл.: legum idcirco omnes servi sumus, ut liberi esse possimus. — 2) у реченицама где се исказује последица, или да што за чим иде, да; cujus aures clausae veritati sunt, ut ab amico verum audire nequeat, hujus salus desperanda est; — кадшто му одговара ita, sic, talis, tantus и сл.: Tarquinius sic Servium diligebat, ut is ejus vulgo haberetur filius. — 3) у реченицама где се исказује дејство, утицај. да: sol efficit, ut omnia floreant; dixit, ut filius ad se veniret; suadeo, ut abeas; peto ut id facias; metuo ut veniat, бојим се да неће доћи. Отуда а) у елиптичним реченицама, ако и, ма и: ut desint vires, tamen est laudanda voluntas; б) у страсним питањима и усклицима (где треба да се напред читава реченица дода у допуну): te ut ulla res frangat (допуни fierine potest te ut итд.), тебе да ишта скрха?; me ut ille etiam derideat, још да ми се и он подсмева! + + +utcunquĕ (utcumque), adv. 1) како год, било како му драго: utcunque animum cogitationemque collegi, прибрао сам дух и мисли, како сам само могао. 2) *чим, чим само: utcunque mecum eritis. + + +utcunquĕ (utcumque), adv. 1) како год, било како му драго: utcunque animum cogitationemque collegi, прибрао сам дух и мисли, како сам само могао. 2) *чим, чим само: utcunque mecum eritis. + + +ūtensĭlis, adj. (utor), употребљив: као subst. n. plur. ūtensĭlĭa, ĭum = потребне ствари = намештај, јестива и сл. + + +ūtentĭor, ōris, adj. у comp. (part. од utor), који више потребује (више издаје). + + +ūtĕr1, ūtris, m. мешина: vini, пуна вина; trop. = надут човек. + + +ŭtĕr2, tra, trum, adj. 1) питајући, који од двојице, који од обојице: uter nostrum, који од нас двојице; quaeritur uter utri (који је ком) insidias fecerit; eligas, utrum velis, избери које ћеш од овога двога. 2) неодређено (ретко), један од двојице, ма који од двојице (= alteruter): si uter volet; si in una tabula sint duo naufragĭ iique sapientes, sibine uter rapiat, an alter cedat alteri? + + +ŭtercunquĕ (ŭtercumque), ŭtrăcunque, ŭtrumcunque, pron. 1) relat. ма који од двојице: u. vicerit. 2) indef. utrocunque modo (на сваки начин) sequetur summa confusio. + + +ŭtercunquĕ (ŭtercumque), ŭtrăcunque, ŭtrumcunque, pron. 1) relat. ма који од двојице: u. vicerit. 2) indef. utrocunque modo (на сваки начин) sequetur summa confusio. + + +ŭterlĭbet, ŭtrălĭbet, ŭtrumlĭbet, pron. indef. ма који од двојице, ма које од двога; један од двојице, био који му драго; једно од двога, било које му драго: utrumlibet elige; si utrumlibet esset liberum. + + +uterquĕ, ŭtrăque, ŭtrumquĕ, pron. indef. један и други, оба, обадва, обојица, обадвоје, обоје (сваки поједини за се и одељено, стога предикат у sing.; пор. ambo): utraque manus, обе руке; uterque frater mortuus est; tu mihi videris utrumque facturus, чини ми се да ћеш и једно и друго учинити; uterque nostrum, обојица нас; uterque horum occidit, ова обојица падоше. У plur. стоји а) кад су на обе стране више њих, дакле кад је реч о странкама, сектама и сл.: quoniam utrique (перипатетици и ми академици) Socratici et Platonici esse volumus; cognoscere quid boni utrisque (непријатељима и својима) aut contra esset; б) (ретко) ако две јединице стоје у каквој год ближој свези једна с другом (н. пр. да су пар): quum salutem utrisque (тј. fratribus) dederis; illa utrosque (patrem et aviam) intuens; binos scyphos habebam, utrosque proferri jussi. + + +ŭtĕrus, i, m. 1) материна утроба, материца. Отуда и плод утробе, чедо: gerere uterum = бити трудна. 2) *трбух, особ. шупљи трбух тројанскога дрвенога коња. + + +ŭtervis, ŭtrăvis, ŭtrumvis, gen. ŭtrĭusvis, pron. indef. од двојице који хоћеш (допушта се избор; пор. quivis, quilibet, uterlibet), један од обојице који му драго: u. vestrum; prov. dormire in utramvis aurem = безбрижно спавати. + + +ŭti в. ut. + + +ŭt или ŭtī, I. adv. како, 1) упитно: ut vales?, како си?; videte ut iste hoc correxerit. Тако и у усклику: ut ille tum demissus erat! — 2) релативно, како, као, као што: А) уопште: perge ut instituisti: homo demens, ut isti putant, haec civitas Rhenum, ut supra demonstravimus, tangit. Б) при поређивању, где му често одговара ita, sic и сл.: uti initium, sic finis est; ut ex nimia potentia principum oritur interitus principum, sic etc. Напосе а) кад се два појма стављају један до другога, аа) као једнаког значења = као што — тако, и — и; ut cum Titanis, ita cum Gigantibus; аб) као супротног значења = ако и — али ипак, додуше — али: haec omnia ut invitis ita non adversantibus patriciis transacta, додуше против воље патриција, али ипак без отпора с њихове стране; б) са sup. и quisque, а да му одговара ita или sic = колико — толико, што — тим: ut quisque est vir optimus (бољи), ita difficillime (теже) alios esse improbos suspicatur; в) ut blandissime potest, најласкавије; amat ut qui maxime, љуби веома жестоко; ut plurimum, понајвише; domus celebratur ut quum maxime, највећма. В) да означи разлог, узрок или какво објашњење, као, будући, јер, често у свези с pron. rel.: Fidenates, ut qui coloni additi Romanis essent, Latine sciebant, Фидењани, који као итд.; Diogenes liberius, ut Cynicus, locutus est; horret onus ut parvo corpore majus, као превелик за мало тело; ajunt hominem, ut erat furiosus (као што беше љутит), respondisse etc.; permulta colligit Chrysippus, ut est in omni historia curiosus (као што је у свакој причи тачан). Г) да означи мерило и одношај, како да се што мери и оцењује, као, према, на: multae, ut in homine Romano, literae in eo fuerunt, за Римљанина беше много начитан; Clisthenes eloquentissimus, ut pro illis temporibus, fuit, према оним временима. Д) да означи пример, као: eādem mente res dissimillimas comprehendimus, ut colorem, saporem, calorem. Ђ) да означи време, а) тек што, чим: ut huc venit; кадшто појачано ut primum; б) управо кад, таман, истом: ut numerabatur pecunia, venit frater. II. conj. 1) у реченицама којим се исказује намера, да: esse oportet, ut vivas, non vivere, ut edas; — кадшто му одговара ideo, idcirco и сл.: legum idcirco omnes servi sumus, ut liberi esse possimus. — 2) у реченицама где се исказује последица, или да што за чим иде, да; cujus aures clausae veritati sunt, ut ab amico verum audire nequeat, hujus salus desperanda est; — кадшто му одговара ita, sic, talis, tantus и сл.: Tarquinius sic Servium diligebat, ut is ejus vulgo haberetur filius. — 3) у реченицама где се исказује дејство, утицај. да: sol efficit, ut omnia floreant; dixit, ut filius ad se veniret; suadeo, ut abeas; peto ut id facias; metuo ut veniat, бојим се да неће доћи. Отуда а) у елиптичним реченицама, ако и, ма и: ut desint vires, tamen est laudanda voluntas; б) у страсним питањима и усклицима (где треба да се напред читава реченица дода у допуну): te ut ulla res frangat (допуни fierine potest te ut итд.), тебе да ишта скрха?; me ut ille etiam derideat, још да ми се и он подсмева! + + +ūtĭbĭlis, adj. (utor) (предкл.) = utilis. + + +Utĭca (ŭ), ae, f. варош у Африци где се Катон после битке код Тапса (Thapsus) убио. Отуда Utĭcensis, adj. утички: Cato Uticensis; Uticenses, ĭum, m. subst. Утичани. + + +ūtĭlis, adj. с comp. и sup. (utor), 1) употребљив, удесан, способан: calamus u. fistulis; utilia operi, ствари што се при опсади могу употребити; lignum u. navigiis; *radix u. medendi, употребљив за лек; homo ad nullam rem utilis. 2) често користан, пробитачан: res omnibus utilis, за све; u. rei alci и ad rem alqam; *subst. qui miscuit utile dulci. + + +ūtĭlĭtās, ātis, f. (utilis), корист, корисност, пробитачност: ea res habet utilitatem, корисна је; cognosces utilitatem meam, од какве сам користи; напротив utilitates belli, што је у рату од потребе; multas utilitates mihi praebuit, указао ми је многе корисне услуге; utilitates tuae, користи које од тебе имам. + + +ūtĭlĭter, adv. с comp. и sup. (utilis), корисно, пробитачно. + + +ŭtĭnam, conj., честица жеље, о да, о да би, о кад би, кад би бог дао: u. promissa liceret non dare; utinam ne, да не, о да не, да не би. + + +ŭtĭquĕ, adv. ма како а) = на сваки начин, свакако: illud scire u. cupio; nisi alterum consulem u. ex plebe fieri necesse sit; б) = бар, барем: u. postridie; в) = особито: commota est plebs, utique postquam etc. + + +ūtor, ūsus sum, dep. 3. 1) употребити што, служити се, користити се чим: uti bonis suis; armis; equis; speculo; u. tali oratione, тако говорити; silentio, ћутати; consolatione, тешити; celeritate, показати; uti condicione, пристати на услове, примити их; male u. lege, злоупотребити закон; uti pace, држати мир; suo largius, расипати; largiore vino, обилно уживати; dextero u. oculo non bene, не видети добро на десно око; u. oraculo, запитати. Напосе а) скоро што и = fruor (само што utor значи саму употребу, а fruor пријатно осећање ове употребе), уживати, живети о чем, хранити се чим: lacte; cibo. Отуда = живети од чега: dare alci unde utatur; б) кадшто се преводи са = имати (али се разликује од habeo, уколико habeo казује само објективно да ко што има, а utor и субјективно показује, каква је оно ствар за власника, стога је увек уза њ и adj.): me facili utetur patre, у мени ће имати благог оца; u. valetudine non bonā, не бити здрав; proeliis secuudis uti, срећно војевати, побеђивати; в) huic omnia utenda (да ужива) ac possidenda tradiderat; alci scyphos utendos (на послугу) dare. — 2) uti alqo а) пријатељски дружити се с ким: u. alqo familiariter; multum; б) поступати с ким: illis victis sic usus etc. — 3) negavitse uti, одбио је; non uterer, не бих примио. — 4) требати, потребовати: eā nihil hoc loco utimur, овде не требамо, не говоримо о томе. — 5) uti clementiā in alqm, благо поступати с ким. + + +utpŏtĕ, adv. да се јаче истакне узрочни појам, наиме, јер, већином испред qui, quae, quod: utpote qui nihil contemnere solemus, ми који итд.; puerulo me, utpote non amplius novem annos nato. + + +ūtrarĭus, ĭi, m. (uter1), који доноси воду у мешини војсци, водоноша. + + +†ūtrĭcŭlārius, ĭi, m. (utriculus, dem. од uter1), свирац, гајдаш, диплар. + + +ŭtrinque (utrimque), adv. (uterque), с обе стране, на обадве стране: nobilis u., с очине и материне стране; remotus u.; multis u. interfectis, у обе војске. + + +*†ŭtrō, adv. (uter2), на коју од обе стране? + + +ŭtrŏbĭ (ŭtrŏbī) или ŭtrŭbĭ (bī), adv. (uter-ubi) (Plaut.), на којој од обе стране, где? + + +ŭtrŏbīdem, adv. (Plaut.), на обе стране, с обе стране. + + +ŭtrŏbīque, adv. и на једној и на другој страни, на обе стране; trop. у оба случаја: u. plus valuit = и на копну и на мору; pavor est u. molestus; u. inimicos habebam, и у једној и у другој странци. + + +†ŭtrōlĭbet, adv. на коју год од обе стране. + + +ŭtrōquĕ, adv. (uterque), на обе стране: utroque versum (а и састављено utroqueversum) = у оба правца; trop. utroque versum dicere, двосмислено. + + +ŭtrŭbĭ (ŭtrŭbī) в. utrobi. + + +ŭtrŏbĭ (ŭtrŏbī) или ŭtrŭbĭ (bī), adv. (uter-ubi) (Plaut.), на којој од обе стране, где? + + +ŭtrum, adv. (n. од pron. uter), упитна реч, а) у независним упитним реченицама, ли, је ли, да ли?: u. haec vestra an nostra culpa est, је ли то ваша или наша кривица? кадшто се појачава додатком честице nam или ne: utrumnam, utrumne; б) у зависним реченицама, да ли: multum interest, u. laus imminuatur an salus deseratur; в) *utrum — an, или — или: utrum nave ferar magnā un parvā, ferar unus et idem. + + +ŭtŭt, adv. = utcunque, како му драго. + + +ūva, ae, f. грозд, напосе вински грозд (пор. racemus). Отуда trop. а) вино: bibere uvam; б) рој пчела кад се обеси о грану. + + +*ūvesco, —,—, 3. (сродно са uvidus), 1) влажан, мокар постати. 2) trop. пити, опити се, наквасити се. + + +*ūvĭdŭlus, adj. (dem. од udus), нешто влажан. + + +*†ūvĭdus, adj. (пор. udus), влажан, мокар: coelum; vestis; Tibur, наводњен; homo u. = наквашен, пијан. + + +Uxellŏdūnum, i, n., утврђена варош Кадурака (Cadurci) у Аквитанији, можда сад Capdenac. + + +uxor, ōris, f. жена (мање племенита реч него conjux): ducere alqam uxorem, оженити се којом; *uxores olentis mariti, козе. + + +uxorcŭla, ae, f. (dem. од uxor), женица. + + +uxōrĭus, adj. (uxor), женин, који се тиче жене: res uxoria, женидба и што у то спада (н. пр. мираз); arbitrium rei uxoriae, суд о миразу разведене жене; шаљиво forma u. = лепота у средњу руку; horno u., који је својој жени сувише одан, њој потчињен. + + +V. 1) као број = 5. — 2) као скраћивање = vir, vivus, votum и сл. + + +Văcălus, i, m. (Caes.), Văhălis, is, m. (Tac), Вал, западни рукав реке Рајне. + + +văcātĭo, ōnis, f. (vaco), 1) ослобођење, слобода од чега: v. publici muneris; v. a causis, од парница; особ. v. militiae, од војне службе; напротив v. aetatis, због старости; v. adolescentiae, због младости; v. rerum gestarum, због пређашњих дела. 2) †откуп, новац што се плаћа за ослобођење од војне дужности. + + +vacca1, ae, f. крава. + + +Vacca2 в. Vaga. + + +Vaccaei, ōrum, m. племе у Шпањолској. + + +vaccīnĭum, ĭi, n. нека биљка, можда боровница, Vaccinium myrtillus. + + +vaccŭla, ae, f. (dem. од vacca), кравица. + + +văcēfīo, fĭĕri (vacuus-fio) (Lucr.) intrans. испразнити се: vacefit. + + +văcerra, ae, f. (предкл. и касно), колац, пањ (и trop. као грдња). + + +văcerrōsus, adj. (vacerra), реч коју је Август употребљавао = глуп, сметен, тупоглав. + + +†văcillātĭo, ōnis, f. (vacillo), њихање, колебање, љуљање, клецање. + + +văcillo, 1. климати, њихати се, љуљати се (с погледом на горњи део тела кад не може да је право држи; пор. titubo, labor): in utramque partem toto corpore vacillante; v. ex vino (о пијану човеку); trop. tota res vacillat, не стоји чврсто; justitia, amicitia vacillat; v. in aere alieno, бити до грла дужан; epistula vacillantibus literis, писано руком која је дрхтала. + + +văcīvē, adv. (vacivus) (Plaut.), беспослено, на тенани. + + +văcīvĭtās, ātis, f. (vacivus) (предкл.) = vacuitas, празнина, празноћа, недостатак, оскудица у чему: v. cibi. + + +văcīvus, adj. (vaco) (предкл.) = vacuus, празан, без чега: v. virium, без снаге, слаб; vacivum tempus laboris. + + +văco, 1. празан, незаузет бити: domus vacat; vĭlla ita completa militibus erat, ut vix triclinium vacaret; agri vacant, необрађена су и пуста. Отуда А) бити прост, слободан од чега, бити без чега, не имати нешто и сл.: v. ab opere; v. culpā; molestiā; a metu; res publica vacat milite et pecuniā, држава нема ни војника, ни новаца; haec loca vacant a praesidiis hostium, нису их непријатељске чете поселе; v. munere militiae; muneribus. Б) = имати времена, бити доколан: si vacabis; v. alci, имати времена за кога; v. adire volentibu, пустити преда се оне који желе предстати; philosophiae semper vaco, за филозофију увек имам времена. Отуда а) impers. vacat, има времена; vacat mihi (tibi, illi), доколан сам; nobis venari nec vacat nec licet, нит' имамо када нит' нам је слободно; non vacat adesse, немам кад да одем; б) бити од других ствари слободан, а с једном се бавити: huic uni negotio; libellis legendis. В) бити празан, непопуњен, незаузет: regnum vacat; possessio Asiae vacat; nullus locus philosophiae vacat, све су системе овде представљене. + + +văcŭēfăcĭo, fēci, factum, 3. (pass. văcŭēfīo, factus sum, fĭĕri), испразнити: morte superioris uxoris domum novis nuptiis (dat.) vacuefacere (в. vacuus); adventu tuo ista subsellia vacuefacta sunt; possessiones bello vacuefactae, остало без господара. + + +văcŭĭtās, ātis, f. (vacuus), 1) ослобођење од чега: v. doloris; v. ab angoribus. 2) (ретко) упражњеност места, службе. + + +Văcūna, ae, f., (vaco), сабинска добротворна пољска богиња. Отуда Văcūnālis, adj. + + +văcŭo, 1. (vacuus) (предкл. и касно) = vacuefacio. + + +văcŭus, adj. (vaco), празан (уопште, али да се празноћа не сматра као мана и оскудица; пор. vanus, inanis), лишен чега, слободан од чега, без чега: loca. vacua, места празна у позоришту; locus v. a defensoribus, ab exercitu; v. curis: v. periculis; v. a culpa; ab odio; (ретко) v. frugum, operum. Напосе А) oppidum vacuum, без посаде; equus v., без коњаника. Б) = слободан од данка: v. a tributis. В) упражњен, незаузет од кога, ничији и сл.: vacua possessio regni, упражњена краљевска власт; provincia, без намесника; venire in vacuum, доћи на упражњено имање; Claudius in vacuum venalis pependit, Клаудије (тј. Клаудијево имање) изложено је јавној продаји, као имање без господара. Отуда а) *†= неудата: mulier vacua; б) domum vacuam facere novis nuptiis (novo matrimonio) [dat.], о жени која својом смрћу учини да јој се муж по други пут може оженити, а и о човеку који своју жену убије да се може по други пут оженити. Г) = слободан од рада послова и сл. беспослен, доколан, миран: quoniam vacui sumus. Отуда а) civitas vacua, без рата; б) animum vacuum aflerre ad scribendum, дух слободан од бриге; в) *= незаљубљен, мирнога срца. Д) отворен, приступан; locus; trop. aures vacuae, што примају разуман савет и опомену. Ђ) = vanus, празан, ништав: nomen; caput. + + +Vada1, ae, f. градић у земљи батавској у Галији белгијској. + + +Văda2, ōrum, n. 1) варош у Лигурији. 2) V. Volaterrana, варош у Хетрурији. + + +Vădĭmōnis lacus, језеро близу Америје у Хетрурији, сад Lago di Bassano. + + +vădimōnĭum, ĭi, n. (vas1), 1) јамством утврђено уверење да ће ко у одређени дан на суд доћи, јамчење, јамство: disceditur sine vadimonio; res in vadimonium esse coepit, дошло се до узајамног јамства; missum facere v., разрешити кога од јамчења, v. concipere, написмено сачинити; imponere (alci) v., принудити кога да изда јамство, тј. звати га на суд; v. fit, неко буде на суд позван. 2) долазак на суд према ујамченом уверењу итд.: promittere v.; sistere (facere) v., доћи на суд. 3) рок доласка на суд: constituere v., одредити; venire ad (obire) v., доћи у одређени дан; deserere v., не доћи на суд у одређено време. + + +vădo1, 1. (vadum), газити, прегазити: flumina nequeunt vadari, не могу се прегазити. + + +vādo2, —, —, 3. (осн. VA, грч. ΒΑ-ω, отк. βαίνω), ходити, ићи, поћи (кад ко иде с намером да се врати или кад се ко враћа с овака поласка; пор. migro): cras mane vadit; — тако и ићи, корачати, ступати (особ. великим и сталним кораком, или брзо и жестоко; пор. eo, gradior, incedo): in hostem; in proelium; per turbam; per medios hostes; *per tela, per hostes vadimus haud dubiam in mortem; *vadimus immisti Danais haud numine nostro. + + +vădor, dep. 1. (vas1), обвезати кога вадимонијом (в. vadimonium) да дође на суд, позвати на суд: hominem in praesentia non vadatur. + + +vădōsus, adj. (vadum), плитак, пун плитких места: mare; fretum; navigatio, опасно због пличина. + + +vădum, i, n. 1) пличина, плитко место у води, брод, пруд: vadum in flumine efficere; Rhodanus nonnullis locis vado transitur, на неким местима може се прегазити; ventus nudaverat vada; equitatum vado transmittere. Отуда trop. res est in vado, изван опасности; emergere e vadis, прекужити опасност. 2) *= вода уопште, море или река. 3) *дно воде: ima vada. + + +vae (οὐαί), interj. јао, тешко, куку! често с dat. vae mihi!; vae illi qui etc.!; vae victis! + + +vaeneo в. veneo. + + +vaenus в. venus. + + +văfĕr, fra, frum, adj. са sup. лукав, подмукао, хитар (који злоупотребљава своје оштроумље науштрб истини и поштењу; пор. astutus, callidus, versutus): homo. + + +†văfrāmentum, i, n. (vafer), лукава варка, лукавство, химба. + + +văfrē, adv. (vafer), подмукло, лукаво. + + +†văfrĭtĭa, ae, f. (vafer), подмуклост, лукавство. + + +Vaga (Vacca2), ae, f., варош у Нумидији. Отуда Vagenses, ĭum, m., становници Ваге. + + +văgĕ, adv. (vagus), лутајући, раштркано, разасуто: v. effusi per agros. + + +văgīna, ae, f. 1) корице мача, ножница: gladius vaginā vacuus, обнажен; gladium e vagina educere. 2) љуска, кошуљица у којој се плод или клас крије. + + +vāgĭo, 4. врискати, дречати (као мала деца): vagire in cunabulis. + + +*†vāgītŭs, ūs, m. (vagio), врискање, дречање (особ. мале деце): dare vagitum; и = мека (мекетање) козе. + + +vāgor1, ōris, m. (предкл.) = vagitus. + + +văgor2, dep. 1. (*и văgo, 1) (vagus), лутати, блудити, скитати се, потуцати се (хотимице, кад ко неће да се држи правога пута; пор. erro): v. in agris passim bestiarum more; v. totā Asiā; о планетама, stellae vagantur; v. cum lembis circa Lesbum, крстарити. Отуда trop. *ea fama vagatur, шири се; animus vagatur errore, не уме се решити; oratio vagatur, залутао је; Nilus vagatur, излио се. + + +văgus, adj. 1) који се скита, лута, несталан: Gaetuli; v. et exsul; *vagi venti; vaga flumina; v. arena, покретан; stellae vagae, планете; crines vagi, расплетена; peregrinatio v., по разним земљама. 2) trop. а) несталан, непостојан: sententia; fortuna; puella; б) неправилан, разуздан: motus; in oratione solutum quiddam sit nec vagum tamen; в) vagum genus dicendi = опширан, развучен; г) општи, неопредељен: vaga pars quaestionum; д) *vagus animi, у бунилу душе. + + +vāh (или văhă), interj. усклик кад се чудимо, љутимо, а и веселимо, ај! ха! нуто! гле чуда! шта беса! + + +vāh (или văhă), interj. усклик кад се чудимо, љутимо, а и веселимо, ај! ха! нуто! гле чуда! шта беса! + + +Văhălis, is, m. в. Vacalus. + + +valdē, adv. с comp. и sup. (скраћено од valide), јако, врло, веома: v. magnus; v. bene; v. multum; *fabula valdius oblectat populum. + + +vălĕdīco в. valeo, 1, б). + + +vălens, ntis, adj. с comp. и sup. (part. од valeo), 1) здрав, чио: homo; sensus. 2) јак, крепак, снажан: homo; corpus; tunica; trop. v. causa; argumentum. 3) силан, моћан, од утицаја: homo. + + +vălentĕr, adv. с comp. и sup. (valens), јако, крепко, снажно: dicere v.; valentius spirare. + + +Vălentĭa, ae, f. варош у Хиспанији, сад Валенсија. + + +vălentŭlus, adj. (Plaut.), dem. од valens, јак, појак. + + +vălĕo, lŭi, lĭtum, 2. 1) бити здрав: optime, recte valere, бити у повољном здрављу; minus recte v., не бити сасвим здрав; ut vales?, како си?; v. corpore; pedibus. Напосе а) у почетку писама: si vales, bene est (скраћено S. V. B. E.); кадшто се додаје и ego valeo или ego quidem valeo (скраћено E. V. или E. Q. V.); б) на растанку и на крају писама; vale (ретко valeas), здрав да си, буди ми здрав, збогом! jubere alqm valēre, опростити се с ким, рећи ком “збогом”!; то исто значи и †alci vale dicere (погрешно се пише vălĕdīco састављено у једну реч). Отуда trop. као израз којим се ко одбија, презире итд.: valeas, или, или збогом!; ista, valeant, сад нека је доста о томе!; valeant qui inter nos dissidium volunt, нека одлазе они што хоће да нас заваде! — 2) бити јак, снажан, крепак: plus valere; multum v., v. ad rem alqam, имати доста снаге за нешто; tu non solum ad negligendas leges, verum etiam ad evertendas valuisti, имао си снаге, не само да се не покораваш законима, него и да их обараш. Напосе а) multum (plurimum итд.) v. equitatu, имати јаку коњицу; multum v. amicis, имати многе пријатеље; v. eloquentiā (dicendo), бити речит; v. in arte pingendi; б) †v. facere alqd, моћи што урадити. — 3) моћан, силан бити, моћи, важити, вредети: sine veritate nomen amicitiae v. non potest; utrum apud eos pudor atque officium an timor valeret, има превагу; saepius ad laudem atque virtutem naturam qaam sine natura valuisse doctrinam; quo valeat nummus, шта вреди новац; *valet ima summis mutare deus. Отуда а) metus valuit ad omnes, обузео је све; crimen valuit, победило је; conjuratio valuit, успела је; jus gentium valuit, имало је превагу; promissum valuit, испуњено је; б) lex valuit in eum, примењен је на њега; в) смерати на што: responsum eo valuit ut etc; г) значити: verbum, quod idem valet = синонимна реч; д) о вредности новца: quum pro argenteis decem aureus unus valeret; ita ut scrupulum valeret sestertiis vicenis. + + +Vălĕrĭus, име старога и славнога племена римскога. Најпознатији су: А) у старије доба: 1) Publius Valerius Poplicola, помоћник у изгнанству краљевске породице. 2) Lucius Val. Poplicola, конзул 449 пр. Хр. с Марком Хоратијем; ови беху зачетници важних закона leges Valeriae Horatiae. — Б) у доцније доба: а) Flacci: 3) Lucius Val. Flaccus, конзул с Цином после смрти Маријеве, противник Сулин, убијен од свога легата Фимбрије (пор. Flavius 2). 4) Lucius Val. Flaccus, син пређашњега, претор за конзулства Цицеронова, доцније тужен због глобљења, а Цицерон га је бранио; б) Messālae: 5) Marcus Val. Messala Corvinus, најпре присталица Брутов и Касијев, затим Антонијев, а најпосле Октавијанов; доцније човек од великог угледа, познат и као учењак и писац, пријатељ Овидијев, а особ. Тибулов. — В) у историји књижевности су чувени: 6) Quintus Val. Antias, летописац око г. 140 пр. Хр. 7) Vale rius Cato, граматик и песник у доба Сулино. 8) Val. Maximus, историк за владе Тиберијеве. 9) Gajus Val. Flaccus, песник за владе Веспазијанове. — Отуда Vălĕrĭus и Vălĕrĭānus, adj. + + +Vălĕrĭus, име старога и славнога племена римскога. Најпознатији су: А) у старије доба: 1) Publius Valerius Poplicola, помоћник у изгнанству краљевске породице. 2) Lucius Val. Poplicola, конзул 449 пр. Хр. с Марком Хоратијем; ови беху зачетници важних закона leges Valeriae Horatiae. — Б) у доцније доба: а) Flacci: 3) Lucius Val. Flaccus, конзул с Цином после смрти Маријеве, противник Сулин, убијен од свога легата Фимбрије (пор. Flavius 2). 4) Lucius Val. Flaccus, син пређашњега, претор за конзулства Цицеронова, доцније тужен због глобљења, а Цицерон га је бранио; б) Messālae: 5) Marcus Val. Messala Corvinus, најпре присталица Брутов и Касијев, затим Антонијев, а најпосле Октавијанов; доцније човек од великог угледа, познат и као учењак и писац, пријатељ Овидијев, а особ. Тибулов. — В) у историји књижевности су чувени: 6) Quintus Val. Antias, летописац око г. 140 пр. Хр. 7) Vale rius Cato, граматик и песник у доба Сулино. 8) Val. Maximus, историк за владе Тиберијеве. 9) Gajus Val. Flaccus, песник за владе Веспазијанове. — Отуда Vălĕrĭus и Vălĕrĭānus, adj. + + +*†vălesco, —, —, 3. (valeo), крепити се, јачати, расти: superstitiones. + + +†vălētūdĭnārĭum, ĭi, n. (valetudo), болница, болничка соба, лазарет. + + +vălētūdĭnārĭus, adj. (valetudo) (предкл. и касно), болан, болестан, болешљив. + + +vălētūdo, ĭnis, f. (valeo), здравље, телесно стање (добро или зло): prosperitas valetudinis; amittere valetudinem; val. infirma, incommoda. Отуда = болест, куњање: oculorum: excusatione valetudinis uti, слабошћу се изговарати; trop. v. mentis; animi valetudo mala. + + +Valgĭus, име римскога племена: Gajus Valg. Rufus, граматик за владе Августове; Titus Valg. Rufus, изврстан песник и пријатељ Хоратијев. + + +valgus, adj. кривоног; крив: (Plaut.) valga suavia, крива уста. + + +vălĭdē (и скраћено valdē), adv. с comp. и sup. (validus), 1) јако, жестоко, силно, чврсто: v. tonuit; amare; mare v. fluctuat; validius peccare; validissime placet. 2) (Com.) кад се што у одговору крепко потврђује, дакако, дабогме. + + +vălĭdus, adj. с comp. и sup. (valeo) (понајвише *†), 1) здрав; salvus et v.; mente minus v. quam corpore. 2) јак, крепак, чврст (да што уради, пор. firmus, robustus): octo validos lictores; ventus; valido vino titubantia membra: venenum, јак. 3) моћан, силан: v. manus; urbs v. muris; gens; spes, тврда; validae munitiones. + + +vallāris, adj. (vallum), насипни (што се насипа, бедема тиче): само у свези corona v., венац који се ономе давао који се први попне на непријатељски бедем. + + +vallis, is, f. до, доља, долина. + + +vallo, 1. (vallum), 1) опасати насипом и палисадама (кољем), утврдити: castra; v. noctem, опшанчити се преко ноћ. 2) trop. окружити, оградити, чувати, обезбедити: v. aciem elephantis; Catilina vallatus sicariis; jus legatorum jure divino vallatum. + + +vallum, i, n. скуп палисада забијених по насипу, стога насип (беден) с палисадама: vallum ducere; fossā et vallo cingere urbem; trop. palpebrae munitae sunt tanquam vallo pilorum; v. Alpium. + + +vallus, i, m. 1) колац, особ. колац за утврђење и опкоп, палисада: septem valli; ferre vallos secum; vallum caedere. 2) collect. а) = коље уопште, палисаде; б) = кољем утврђен насип, бедем: duplex vallus. 3) *v. pectinis, зубац. + + +valvae, ārum, f. вратнице, двокрилна врата: valvae aedis; v. curiae. + + +Vandali (Vandalii, Vandilii), ōrum, m. германско племе, у Тацитово доба у северној Германији, Вандали. + + +Vandali (Vandalii, Vandilii), ōrum, m. германско племе, у Тацитово доба у северној Германији, Вандали. + + +Vandali (Vandalii, Vandilii), ōrum, m. германско племе, у Тацитово доба у северној Германији, Вандали. + + +*†vānesco, —, —, 3. (vanus), нестајати, ишчезавати, пролазити: nubes; cuncta vanescunt in cinerem; trop. ira plebis vanescit; dicta vanescunt per auras; luctus vanescit, залудна је. + + +Vangĭŏnes, num, m., германско племе на Рајни, близу данашњега Вормса и Шпајера. + + +vānĭdĭcus, adj. (vanus-dico), који брбља празне речи, лажљив. + + +vānĭlŏquentĭa, ae, f. (vanus-loquor), празан говор, шупљи разговори, хвалисање. + + +vānĭlŏquĭdōrus, i, m. (vanus-loquor и *βῶρον) (Plaut.), шаљиво скована реч за лажу, лажидар. + + +vānĭlŏquus, adj. (vanus-loquor), који празне речи говори, а) = лажљив; б) = хвалиша. + + +vānĭtās, ātis, f. (vanus), празнина као супротно стварности = привидност, празнина, сујета, таштина; или лажљивост, химбеност, лицемерство; или хвалисање, ветрогонство, шарлатанство, сујета: v. opinionum, крива мишљења, предрасуде; v. orationis или само vanitas = лажни говор, неистина, или = хвалисање; vanitas (супротно од veritas) = заблуда; v. itineris, залудност; rerum prosperitate in vanitatem uti, своју сујету задовољити. + + +vānĭtūdo, ĭnis, f. (vanus) (Plaut.), ништавост = лажљив говор. + + +vannus, i, f. вејало, вејача, решето. + + +vānus, adj. с comp. и sup. (по свој прилици скраћено од vacunus од vaco), 1) где ништа нема, празан (свагда прекорно; пор. vacuus), шупаљ; arista, штуро класје; ne vana urbis magnitudo esset, да не би у вароши мало било света према величини; vanior acies hostium, ређи, већма проређен. 2) trop. а) узалудан, безуспешан, бесплодан или ништав, празан, ташт: vanae preces; vani ictus; vana tela; *vanae sine viribus irae; *gaudium; *spes; vanum testamentum, који не важи; vanum omen, ништаво знамење; v. res; v. sermo; ex vano, узалуд; cedit in vanum, залуд мука; ad vanum redigere, учинити да што не важи; *nec vana fides, а и истина је; vanae leges sine moribus; non ex vano (не без разлога) erat criminatio; б) = лажан, лажљив, варљив, или = сујетан, хвалиша или = ветрењаст, непостојан: v. homo; ingenium; oratio; literae; v. et perfidiosus; barbarorum ingenia erant vana et mutabilia; haud vana referre, причати истину. + + +văpĭdē, adv. (vapidus), буђаво, плесниво: v. se habere = бити мамуран, зло се осећати (израз Августов). + + +văpĭdus (vappa), буђав, плеснив: pix; vinum; trop. покварен: pectus. + + +văpor, ōris, m. 1) пара, испарење: aquarum. 2) топлота, врућина: solis; vernus; semen tepefactum vapore; *= ватра: v. est (од edo) carinas; trop. = љубавни жар. + + +văpōrārĭum, ĭi, n. (vapor), у римском купалишту парна цев којом се спроводила топлина у собу за знојење; по другима соба где се ложи, и одакле се топлина у друге собе спроводи. + + +*†văpōro, 1. (vapor), 1) паром напунити: v. templum ture, окадити. 2) испаравати: aquae vaporant. 3) угрејати: glebae vaporatae. + + +vappa, ae, f. (осн. VAP, отк. и vapidus), буђаво, покварено, преврнуто вино; trop. покварен човек, неваљалац, распикућа. + + +vāpŭlāris, adj. (vapulo) (Plaut.), кога бију, који добија батина; tribunus v., старешина над батинанима (шаљиво о робу). + + +vāpŭlo, 1. 1) добити батина, бити бијен: v. ferulis; (ретко) v. ab alqo, бити од кога бијен. 2) trop. sexta legio vapulavit, била је бијена; v. sermonibus, бити укорен, ишчешљан; vapulat peculium, имање пропада; (Com.) vapula или vapulabis, нека те враг носи; то исто и jubeo te vapulare; vapulet, нека иде врагу. + + +Vardaei, ōrum, m. племе у Далмацији. + + +Varguntējus, i, m. Lucius, римски сенатор и учесник у Катилининој завери. + + +Vărĭa, ae, f. варошица у Дацији, недалеко од сабинског добарца Хоратијева. + + +vărĭantĭa, ae, f. (varioi (Lucr.), различност. + + +Vārĭānus в. Varus. + + +vărĭātĭo, ōnis, f. (vario) (ретко), различност: eosdem consules sine variatione ulla (једногласно) dicere; — мењање, промена; v. fluminum, промена речног корита. + + +vārĭco, 1. (varicus), ногераскречити: crura varicare; gressus varicati. + + +†vārĭcōsus, adj. (varix), пун отечених жила: vetulae varicosae. + + +*vārĭcus, adj. (varus), раскречених ногу. + + +vărĭē, adv. (varius), 1) шарено. 2) различно, разноврсно, наизменице: v. bellatum. + + +vărĭĕtăs, ātis, f. (varius), 1) шаренило, разноврсност масти: picturae. 2) разноликост, разлика, промена: in animis existunt majores varietates; v. gentium, разни народи; v. coeli, различна промена; bellum in multa varietate versatum, променљивом срећом вођен; sunt in tanta varietate ac dissensione, има међу њима тако разних и супротних мишљења; v. dicendi, orationis, промена; v. doctrinae, literarum, многострана научна образованост и начитаност; discessio facta est sine ulla varietate, без икакvе разлике у мишљењу. 3) несталност, непостојанство, променљивост: militum. + + +Vărĭni, ōrum, m. германско племе на обали Балтичког мора. + + +vărĭo, 1. (varius), 1) *шарати, бојадисати: sol maculis variat ortum; (cani) variant tempora, седе власи шарају главу. 2) мењати, промењивати, измењивати, преображавати: fortuna variat eventum; v. orationem; v. animos, преокренути; quum timor atque ira variassent sententias, пошто се због страха и гнева сад овако, сад друкчије гласало; quae de Marcelli morte variant auctores, разно причају писци о смрти Марцеловој; variatus in omnes formas, преображен у све могуће облике. Отуда = учинити да што буде наизменце: v. calores frigoraque; v. laborem otio. 3) intrans. а) *шарати се, разне боје добијати: uva variari coepit; б) бити различан, мењати се: animi variant, разнога су мишљења; multitudo varians; impers. ibi si variaret (о комицијама), ако би гласови били подељени; fama variat, разно се прича; victoria variat, мења се. + + +vărĭus1, adj. 1) шарен, розличне боје: flos; serpens; lynx. 2) различит, разнолик (та је разлика између делова једне целине; пор. diversus): varii sermones; varium poëma, varia oratio (кад у песми или у беседи има разлике у појединим деловима н. пр. у језику, изради и сл.); varia victoria, која сад на једну, сад на другу страну нагиње; ingenium varium, многостран; ager fructibus v., што не роди сваке године једнако. Отуда кадшто и прекорно = несталан: animus; *varium et mutabile semper femina, жена је нешто нестално и увек променљиво. + + +Vărĭus2, име римскога племена; најпознатији је Lucius V. Rufus, уважен песник у доба Августово, пријатељ Хоратијев и Виргилијев. + + +vārix, ĭcis. m. и f. отечена (згрчена) жила. + + +Varro в. Terentius. + + +*vārus1, adj. крив, искривљен, 1) извијен: cornua; manus; особ. crura vara = искривљене, искречене ноге; homo varus, кривоног, сабљоног. 2) различит, супротан, противан: alci. + + +Vărus2, i, m, 1) римско породично име у gens Quinctilia; Lucius Varus беше пријатељ Августов, Епикуровац; Publius Alfenus V. био је чувен правник; Publius Quinctilius Varus погинуо је у боју с Херусцима г. 9 п. Хр. Отуда Vārĭānus, adj. Варов: clades. 2) приморска река у југоисточној Галији, сад Var. + + +văs1, vădis, m. (vado), јамац, који је положеним јамством јамчио да ће ко тачно на суд доћи (особ. in re capitali; пор. praes): vadem accipere; vades poscere; vadem, vades dare. + + +vās2, vāsis, n. (предкл. и ретко и vāsum, i, n.), 1) сваки суд уопште: vas vinarium; potorium; vasa argentea; — у plur. vāsa, ōrum, n. = покућство, намештај и сл.: vasa comitesque, намештај и пратња посланикова. 2) особ. plur. у војн. говору = све што војници уза се носе, пртљаг, ратна опрема, багажа; отуда colligere vasa = спремити се за полазак и trop. уопште, спремити се за пут; conclamare vasa, дати знак за полазак. + + +vāsārĭum, ĭi, n. (vas2), новац што га је примао намесник кад је у провинцију полазио да се онде снабде кућним намештајем, новац за покућство. + + +Vascŏnes, num. m. народ у северној Хиспанији, у данашњој Навари, чији су потомци данашњи Басци. + + +vascŭlārĭus, ĭi, m. (vasculum), који прави мање посуђе (чаше и сл.) од племенитијег метала, златар (кујунџија). + + +vascŭlum, i, n. (dem. од vasi2) мањи суд, судић. + + +vastātĭo, ōnis, f. (vasto), пустошење: finium; omnium. + + +*†vastātor, ōris, m. (vasto), који опустошава: v. Arcadiae (о вепру). + + +†vastātrix, ĭcis f. (vasto), која опустошава: luxuria terrarum marisque vastatrix. + + +vastē, adv. с comp. (vastus), 1) силно, надалеко и широко: *vastius insurgens ruit impetus undae. 2) trop. неотесано, незграпно: loqui изговарати гласове отежући и јако отвореним устима; ne vastius diducantur verba. + + +vastĭfĭcus, adj. (vastus-facio), који пустоши: belua. + + +vastĭtās, ātis, f. (vastus), 1) велика празнина, пустиња, пустош: solitudo et v., v. agrorum. 2) пустошење: facere vastitatem, пустошити. 3) †грдна величина, неизмерни обим: v. solis; coeli. + + +vastĭtĭēs, ēi, f. (vastus) (Plaut.) = vastitas 2). + + +vastĭtūdo, ĭnis, f. (vastus) (предкл. и касно) = vastitas. + + +vasto, 1 (vastus), 1) испразнити, опустити: v. forum, испразнити трг (учинити да нема на њему људи); agros; ретко с abl., v. fines civibus, границе испразнити (уклонити оданде грађане). 2) опустошити, разорити: Italiam; omnia ferro ignique; trop. v. mentem, узнемирити. + + +vastus, adj. с comp. и sup. (осн. VA, отк. и vanus), 1) пуст, празан (пор. vastitus, vacuus, inanis, desertus): ager v. et desertus; urbs vasta incendiis, због пожара; напротив urbs v. a defensoribus, лишена бранилаца. Напосе = опустошити: Troja. 2) велик, простран, широк, неизмеран (али тако да се појам пустога и празнога не губи сасвим): Oceanus; aether; hiatus. 3) = велик, грдан, огроман: homo; manus; arma; trop. v. clamor; vastum pondus; *potentia. 4) trop. суров, незграпан, неизображен. homo v. atque agrestis. + + +vātes, is, m. и f. (сродно с φάτης = који говори), 1) пророк, пророчица (човек који знаде будућност или друге људима скривене ствари божјим надахнућем, а не погађа их из знамења; пор. augur, haruspex): *me vate = по мом пророчанству; hac vate suadente, по савету ове пророчице (Сибиле). 2) *богом одушевљен певац, песник (пор. poëta): v. Aeneidos = Виргилије. + + +Vāticānus (tĭ и tī), adj. ватикански: mons или collis, један од седам брежуљака римских; ager V., у околини брега ватиканског. + + +vātĭcĭnātĭo, ōnis, f. (vaticinor), прорицање, пророчанство. + + +*vātĭcĭnātor, ōris, m. (vaticinor) = vates, пророк. + + +vātĭcĭnor, dem. 1. (vatescano). 1) прорицати, прорећи будућност божјим надахнућем: alqd; *saevam fore iram laesi numinis. 2) уопште, примљеном од божанства вишом мудрошћу опомињати, учити, проповедати што: v. alci alqd. 3) у злу смислу, бунцати, булазнити, будаласто говорити: v. et insanire. + + +vātĭcĭnus, adj. (vates-cano), пророчки: liber; *furores. + + +Vătīnĭus, име римскога племена; познат је Publius Vatinius, присталица Цезаров, којега је Цицерон веома жестоко напао у свом говору (interrogatio in Vatinium), који је сачуван. + + +vĕ1 (место vel), conj. disjunct., стоји енклитично иза речи, којој припада, или (ако се може по вољи бирати): duabus tribusve horis; ignoro, albus aterve fuerit; кадшто стоји и двапут: plusve minusve, мање више. + + +vē2, честица која се не раставља, показује да је чега на којој ствари одвише или премного, н. пр. vecors, vesanus, vegrandis, vepallidus и сл. + + +vēcordĭa, ae, f. (vecors), безумност, махнитост: formidine quasi vecordiā exagitari. + + +vēcors, rdis, adj. (vec-or), безуман, махнит, а и подмукао (пор. excors, vesanus): homo; mens; v. de tribunali decurrit. + + +†vectābĭlis, adj. (vecto), који се даје носити, превозити. + + +†vectābŭlum, i, n. (vecto), на чему се може возити = кола. + + +†vectātĭo, ōnis, f. (vecto), ношење = вожење, јахање: assidua equi vectatio, непрестано јахање. + + +vectīgăl, ālis, n. (veho), 1. 1) државни доходак, порез, данак (пор. decumae, scriptura, portorium; stipendium, tributum): portoria reliquaque vectigalia; tributa (непосредни порез) aut vectigalia (посредни порез) aut onera (други терети), Tac.; vectigal imponere, imperare, наметнути; vectigal statuere, определити; vectigalia instituere, увести; pendĕre, платити (једанпут); pensitare, плаћати (платежан бити); exigere, утеривати; exercere, кýпити; locare, vendere, под закуп дати; redimere, закупити. Отуда о другим давањима: v. praetorium, новац што су га становници провинције као уобичајени “почасни поклон” намеснику плаћали; v. aedilicium, данак што су га едили (aediles) у Риму преко намесника по провинцијама купили као прилог за трошкове јавних игара у Риму. 2) о приватним људима, доходак, приходи, најам, кирија, рента: vectigalia urbana et rustica, ex meo tenui vectigali. + + +vectīgālis, adj. (veho), који се тиче државнога данка, порески, 1) у име данка плаћан: pecunia. 2) данку подложан, који плаћа данак (пор. stipendium): Suebos sibi vectigales facere; agri vectigales, на које се плаћа порез. 3) користан, што носи новаца: equi vectigales. + + +vectĭo, ōnis. f. (veho), вожење, вожња, јахање: efficimus domitu nostro quadrupedum vectiones = питомљењем учинили смо да се четвороношци могу употребити за вожење и јахање. + + +vectis1, is, m. (veho), 1) полуга, ћускија. 2) *велика греда, којом се врата затварају, преворница. + + +Vectis2, is, f. острво на југу Британије, сад Wight (Уајт). + + +†vecto, 1. (intens. од veho), возити, доносити, довозити: fructus ex agris; †v. corpora carinā, возити лађом; pass. vectari equo, јахати; vectari carpentis per urbem, возити се. + + +Vectones (tŏ и tō,) (Vettōnes), num, m. народ у западној Хиспанији. + + +vector, ōris, m. (veho), 1) act. †носач, који носи на себи: asellus v. Sileni; aureus v. (о златоруном овну). 2) pass. који се носи или вози, путник на броду или коњаник. + + +vectōrĭus, adj. (vector), преносни, превозни: navigium; navicula. + + +vectūra, ae, f. (veho), 1) вожење на броду или на колима, превоз, пренос, транспорт: frumenti; imperare alci vecturas, наредити лађе или кола за превоз; solvere alqd pro vectura. 2) возарина, бродарина, кирија за возидбу. + + +Vēdĭŏvis в. Vejovis. + + +Vedius1, име римске породице; неки Publius Vedius (по свој прилици = Vedius Pollio), злогласан с раскошна живота и свирепости према својим робовима. + + +Vēdĭus2 в. Vejovis. + + +vĕgĕo, —, —, 2. (предкл.), покренути: aequora; lyram; animos voluptatibus. + + +†vĕgĕto, 1. (vegetus), оживити, животним учинити, узбудити: memoriam; animum. + + +vĕgĕtus, adj. (vegeo), 1) крепак, снажан, чио: miles; v. ac recens. 2) жив, бадар, весео: ingenium; mens. + + +vēgrandis, adj. 1) омален, мајушан, не баш велик: farra. 2) (ретко) веома велик: homo vegrandi macie torridus. + + +vĕhĕmens (у песника и двосложно vēmens), tis, adj. с comp. и sup. жесток, напрасит, плах, ватрен, буран; отуда у нешто блажем смислу јак, силан, крепак, велик: v. homo; exordium, oratio, ватрен, страстан; imber; ventus; vis mali; lupus, бесан, љут; canis, зао; clamor; capitis dolor; senatus consultum v., веома строга одлука; v. in alqm, опор, строг према коме; causa, argumentum v., важан; preces vehementes, непрекидне, јаке; somnus v., јак, дубок. + + +vĕhĕmentĕr, adv. с comp. и sup. (vehemens), 1) жестоко, ватрено, бурно: alqm v. accipere, дочекати кога са жестоким пребацивањем; ingemuisse vehementius. 2) јако, силно, веома, врло: hoc te v. etiam atque etiam rogo; errare v.; vehementissime displicere. + + +vĕhĕs, is, f. (veho), воз, пуна кола: feni; fimi. + + +vĕhĭcŭlum, i, n. (veho), на чему се ко вози = кола, лађа: vehiculo portari; vehiculis iter facere. + + +vĕho, vexi, vectum, 3. 1) trans. носити, возити, вући (главно је да се што миче с места; пор. fero, porto, gero): *reticulum umero, мрежицу o рамену; taurus, qui vexit Europam; equi vehunt currum, вуку; amnis vehit aurum, носи са собом; trop. quod hora semel vexit, што је час донео. Често у pass. vehi, ношен бити = возити се: vehi curru или in curru; јахати: vehi equo или in equo; бродити: vehi navi или in navi и *†уопште = ићи куда: vehi trans aethera, летети. 2) intrans (ретко) само у part. praes. и у gerund. vehens quadrigis. који се вози; vehens in equo, који јаше; jus lecticā vehendi, право да се ко носи у носиљци. + + +Vĕjento, ōnis, m. придев у племену (gens) Фабриција; један Vejento беше савременик Цицеронов, а други злогласан ласкавац и потказивач под Нероном. + + +Vēji, ōrum, m. стара варош у Хетрурији, коју је Камил г. 396 пр. Хр. освојио. Отуда 1) Vējens, tis, adj. и subst. m., вејски, Вејанин. 2) Vējentānus, adj. 3) *Vēĭus, adj. + + +Vējŏvis, is m. (Vediovis, Vegius), староримско божанство, које се обично спомиње као страховит бог који доноси пропаст и који се свети. + + +vel, conj. (упр. imper. од volo = узми што ти драго), 1) кад стоји једанпут, а) или (где једно друго не искључује): fortuna populi posita est in unius voluntate vel moribus; homo minime malus vel potius (или боље рећи) vir optimus; б) = и, само: hunc locum v. tres armati defendere possunt; в) код суперлатива ради појачања, vel maximus; v. maxime: г) = особито, на пример: suaves tuas accipio literas vel quas proxime acceperam quam prudentes. — 2) кад стоји више пута, или — или, од чести — од чести, које — које: v. pace v. bello. + + +Vēlābrum, i, n. а) V. majus, трг или друм у Риму на Авентину, где се понајвише продавало уље и сир; б) V. minus, други трг у околини Карина (Carinae). + + +*†vēlāmĕn, ĭnis, n. (velo), покривало, одело, хаљина: corporis; v. ferarum, кожа. + + +vēlāmentum, i, n. (velo), 1) = velamen. 2) у plur. маслинове гранчице, обмотане вуненим везицама, од којих су крајеви руке покривали (стога се каже manus velatae). Оваке су гранчице носили пред собом људи који су молили за милост или заштиту (ἱκετήρια или στέμματα у Грка): ramos oleae ac velamenta alia supplicum porrigentes. + + +*†vēlārĭum, i, n. (velum), велика поњава. особ. у plur. = платно што су га разапињали над амфитеатром да се одбију сунчани зраци. + + +vēlāti в. velo 3). + + +Vĕlĕda, ae, f. германска девојка којој су као пророчици одавали божанско поштовање. + + +vēlĕs, ĭtis, m., обично у plur. vēlĭtes, tum, врста младих, лакооружаних војника који су брзим нападајима непријатеља узнемиравали, чаркаши; trop. задиркивало: scurra veles. + + +Vĕlĭa, ae, f. 1) део палатинскога брежуљка у Риму. 2) латинско име приморске вароши Елеје Ἑλέα) у Луканији. Отуда а) Vĕlĭensis, adj. и subst. Vĕlĭenses, ĭum, m. Велијани; б) Vĕlīnus, adj. + + +*vēlĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (velum-fero), једроносан: navis. + + +vēlĭfĭcātĭo, ōnis, f. (velifico), једрење, пловидба по мору. + + +*†vēlĭfĭco, 1. (velum-facio), 1) intrans. разапети једра, пловити: nauta per urbanas aquas. 2) trans. пловити кроз, пребродити: Athos velificatus. + + +vēlĭfĭcor, dep. 1. (velumfacio), 1) = velifico 1). — 2) trop. заузимати се за што, трудити се око чега: rei alci. + + +Vĕlīnus1 в. Velia. + + +Vĕlīnus2, i, m. река у Сабинској, од које се начинило језеро (lacus Velinus). Отуда као adj. tribus Velina. + + +Velocasses или Veliocasses, ĭum, или Veliocassi, ōrum, m., народ на десном брегу реке Сене (Seine). + + +Velocasses или Veliocasses, ĭum, или Veliocassi, ōrum, m., народ на десном брегу реке Сене (Seine). + + +vēlĭtāris, adj. (veles), велитски, чаркашки: arma velitaria; hastae. + + +vēlĭtātĭo, ōnis, f. (velitor), чаркање; само (Plaut.) trop. задиркивање, боцкање, задевање. + + +vēlĭtor, dep. 1. (veles) (предкл. и касно), 1) чаркати као velites. 2) trop. свађати се: velitantur inter se. + + +Vĕlītrae, ārum, f. варош Волска (Volsci) у Лацији; сад Veletri. Отуда Vĕlīternus, adj. и subst. Vĕlīterni, m. Велитрани. + + +*vēlĭvŏlans, ntis, adj. (velum-volo) = velivolus. + + +*vēlĭvŏlus, adj. (velum-volo), 1. 1) који једрима лети, једроплован; navis. 2) по ком бродови с једрима лете, плове: mare. + + +Vellaunodūnum, i, n. варош у земљи Сенона (Senones) у Галији, сад по свој прилици Châtean-Landon. + + +Vellavĭi, ōrum, m. келтско племе, где је данашње Velay у Севенима у Француској. + + +Vellējus, име римскога племена: Gajus Vellejus био је пријатељ говорника Краса, пучки трибун г. 91 пр. Хр., епикуровац; Gajus Vell. Paterculus римски историк под Августом и Тиберијем. + + +†vellĭcātĭo, ōnis, f. (vellĭco), трзање, чупкање, дрпање; trop. задиркивање, задевање. + + +vellĭco, 1. (intens. од vello), 1) трзати, чупкати, дрпати, штипати: cornix vellicat vulturios; paedagogus vellicat puerum. 2) trop. а) задиркивати, задевати, боцкати, оговарати: malefico dente, absentem; б) вређати, мучити кога љубомором; в) побудити, подстаћи: animum. + + +vello, velli (ретко vulsi), vulsum. 3. 1) чупати, скупсти, штипати: v. alci barbam; brachia; v. alci aurem (auriculam), повући за уши; и trop. = опомињати, подсећати. 2) ишчупати, истргнути, искинути: capillos; pilos caudae equinae; plumam; poma, узабрати; v. hastam de caespite; особ. v. signa, заставе из земље истргнути (за знак да се војска креће), отуда trop. кренути се на пут са заставама, pass. velli, дати себи косу (браду) ишчупати. Напосе v. vallum, повадити палисаде и тим развалити насип. + + +*†vellŭs, ĕris, n. 1) острижена, вуна: *vellera trahere digitis, прести. 2) овчија кожа с вуном на њој, овчје руно, руно: jacēre stratis velleribus. 3) свака кожа животињска: v. leonis. 4) trop. o танким облацима: tenuia vellera per coelum feruntur. 5) o снегу кад пада. + + +vēlo, 1. (vēlum), 1) увити, замотати, застрти, покрити: caput togā; manibus velatis orare (пор. velamentum); quae vestis etiam crura velabat. Отуда trop. *застрти = сакрити, затајивати: scelus. 2) заоденути: avem pennis; velatus togā; уопште *= окружити, обвити, украсити: tempora lauro; templa sertis. 3) vēlāti, ōrum, m., врста прекобројних војника, резервни војници, који су као и accensi ступали у бој наместо погинулих. + + +Velocasses или Veliocasses, ĭum, или Veliocassi, ōrum, m., народ на десном брегу реке Сене (Seine). + + +vēlōcĭtās, ātis, f. (velox), хитрост, брзина, окретност: v. ad cursum; velocitas corporis celeritas vocatur; trop. †v. cogitationis; animi. + + +vēlōcĭtĕr, adv. с comp. и sup. (velox), брзо, хитро, нагло: velocissime refugere. + + +vēlox, ōcis, adj. с comp. и sup. (volo1, velum), брз, хитар (с узгредним појмом окретности и снаге; пор. celer, festinus, pernix): juvenis; cervus; jaculum; navigatio; nihil est animo velocius; trop. v. ingenium, жив. + + +vēlum, i, n. (можда м. vehulum од veho), 1) једро, јадро, ветрило: dare vela, разапети ветрила, врло често = хтети пловити или пловити; dare vela aliquo, отпловити куда; trop. pandere, dare vela orationis и сл., у свом говору брзо ићи напред; prov. velis remisque или velis equisque, свом снагом; contrahere vela, мотати једра. 2) покривач, застор, поњава, платно: tabernacula carbaseis intenta velis; особ. о поњави којом се покривао амфитеатар, ради заштите од сунчане жеге. 3) trop. = врло пространа тога (toga): amicti velis non togis. + + +vĕlŭt или vĕlŭti (tĭ и tī), conj. 1) као што: velut in cantu et fidibus, sic etc. — 2) јави, као ди, кан'да: odium v. hereditate relictum; laeti v. explorata victoriā, као да им је победа већ извесна; velut si coram adesset, као да би ту био. — 3) = као на пример: elogia monumentorum hoc confirmant, velut hoc ad portam. + + +vĕlŭt или vĕlŭti (tĭ и tī), conj. 1) као што: velut in cantu et fidibus, sic etc. — 2) јави, као ди, кан'да: odium v. hereditate relictum; laeti v. explorata victoriā, као да им је победа већ извесна; velut si coram adesset, као да би ту био. — 3) = као на пример: elogia monumentorum hoc confirmant, velut hoc ad portam. + + +vēmens в. vehemens. + + +vēna, ae, f. 1) жила у човечјем и животињском телу, крвна жила: venae et arteriae a corde tractae; venam aperire. Жиле као седиште животне снаге: †vino fulcire или reficere venas cadentes = ослабелу животну снагу. 2) жила (пруга) на биљци, камену, дрвету и сл.; особ. рудна жила у земљи: vena auri; отуда aetas pejoris venae, гвоздени век (људскога рода); — тако и водена жила, жица од извора. 3) trop. а) унутрашњост, унутрашње својство које ствари: venae cujusque aetatis; б) = душевни дар, особ. песничка жица, песнички дар: *dives. + + +vēnābŭlum, i, n. (venor), ловачко копље. + + +Vĕnāfrum, i, n. варош у Кампанији, позната с изврсна уља. Отуда Vĕnāfrānus, adj. венафарски, и subst. Vĕnāfrānum, i, n. уље из Венафра. + + +vēnālĭcĭus, adj. (venalis), на продају: grex, familia venalicia, гомила робова на продају изложених; subst. vēnālĭcĭus, ĭi, m. који робљем тргује. + + +vēnālis, adj. (venum), продајан, на продају: horti; religionem venalem habere (за новац и вере се одрећи); *otium non gemmis neque purpurā venale nec auro, мир који се не продаје ни за итд.; — trop. поткупљив, подмитљив: homo; multitudo; — subst. vēnālis, is, m. = роб изложен на продају, особ. млађи. + + +vēnātĭcus, adj. (venor), који се тиче лова, ловачки: canis. + + +vēnātĭo, ōnis, f. (venor), 1) ловљење, лов. 2) дивљач (и жива и месо од дивљачи): frequens in montibus et varia venatio; omnis avis, omnis venatio. 3) хајка у цирку или амфитеатру (борба осуђених злочинаца или гладијатора с дивљим зверовима): ludorum venationumque apparatus; venationes binae per dies quinque. + + +vēnātor, ōris, m. (venor), ловац; кадшто и као adj. = venaticus: canis venator, ловачки пас. + + +vēnātōrĭus, adj. (venator), који припада ловцу или лову, ловачки: galea; culter. + + +*vĕnātrix, īcis, f. (venor), ловица, ловка, ловкиња; као adj. dea venatrix = Diana. + + +vēnātūra, ae, f. (venor) (Plaut.) лов, ловљење; trop. venaturam facere oculis = вребати. + + +vēnātŭs, ūs, m. (venor) = venatio; 1) ловљење, лов: labor in venatu; Nympha non venatibus apta; — кадшто и риболов: hunc qui cepi in venatu meo. 2) дивљач: vesci venatu et aucupio. + + +vendĭbĭlis, adj. с comp. (vendo), 1) продајан, што се може лако продати: fundus; merx. 2) повољан, угодан, омиљен: oratio; puella. + + +vendĭtārĭus, adj. (vendo), на продају, поткупљив: lingua. + + +vendĭtătĭo, ōnis, f. (vendito), нуђење на продају; само trop. = хвалисање, величање. + + +†vendĭtātor, ōris, m. (vendito); само trop. хвалиша: v. famae. + + +vendĭtĭo, ōnis, f. (vendo), продавање, продаја; особ. = лицитација. + + +vendĭto 1. (intens. од vendo), 1) продавати, нудити за продају: fundum. 2) често продавати, трговати чим: olus; signa. Отуда trop. venditare decreta; v. pacem pretio = продавати за мито, продавати непоштеним начином. 3) trop. хвалити, трубити, износити, показивати, препоручивати: ingenium; operam suam alci; v. se alci, улагивати се коме. + + +vendĭtor, ōris, m. (vendo), продавац. + + +vendo, dĭdi, dĭtum (= venum do, в. ту реч). 1) продати, продавати: alqd viginti minis; v. magno, скупо; pluris, скупље. Напосе = продати лицитацијом: bona civium; praedam suam; — под закуп дати ономе који највише нуди: decumas; praedia. 2) trop. а) продати за мито; v. se alci, дати се подмитити; v. suffragia, гласове коме за новце набавити; v. sua funera, свој живот дати за новце (као гладијатор); v. patriam auro, издати; б) хвалити, препоручивати: versus bonus vendit totum poëma, набавља му купце = препоручује га. + + +Vĕnĕdi (у Тацита Vĕnĕti), ōrum, m. племе у северној Германији, Венди. + + +vĕnĕfĭca в. veneficus. + + +vĕnĕfĭcĭum, ĭi, n. (venenumfacio), 1) приправљање чаробнога пића, чарање, врачање: amoris v. 2) тровање, спремање отровног напитка. + + +vĕnēfĭcus, adj. (venenum-facio), 1) чаробан: verba. 2) subst. vĕnēfĭcus, i, m. отровник, врачар (и као псовка) и vĕnēfĭca, ae, f. отровница, врачара, вештица (уједно и псовка). + + +Venelli (Unelli), ōrum, m., народ у Арморици (Нормандији) уз канал La Manche. + + +†vĕnēnārĭus, ĭi, m. (venenum), отровник. + + +vĕnēnātus, adj. (part. од veneno), 1) *чаробан, очаран: virga. 2) што у себи има отрова, отровни, отровани: sagitta, у отров умочена; vipera; (гор. jocus v., пакосна, заједљива. + + +*vĕnēnĭfĕr, fĕra, fĕrum, adj. (venenum-fero) (ретко), отровни. + + +vĕnēno, 1. (venenum), 1) тровати, отровати: carnem. 2) †мастити, бојадисати. + + +vĕnēnum, i, n. свака (особ. течна) материја која на тело јаче дејствује и природу му мења (φάρμακον), напитак, сок уопште: venenum somniferum, дремак, venena mala, шкодљив напитак, отров. Отуда 1) чаробно пиће; venena mulierum. 2) отров, отровно пиће: v. praebere, dare, parare, sumere, infundere; trop. discordia est v. rei publicae = пропаст; pus atque v. = злобан (заједљив) говор. 3) боја особ. багрена, пурпурна: lana fucata veneno. + + +vēnĕo (vaeneo), vēnĭi, vēnĭtum, 4. (venum-eo), ићи на продају, бити на продају, продавати се; venibis tu hodie virgo; magno, скупо; multo majoris, много скупље. + + +vĕnĕrābĭlis, adj. (veneror), 1) = venerandus, частан, врло поштован: v. vir; mater. 2) †који поштује, част одаје: verba venerabilia erga deos. + + +†vĕnĕrābĭlĭtĕr, adv. (venerabilis), с поштовањем, поштујући. + + +vĕnĕrābundus, adj. (veneror), који поштује, веома смеран. + + +vĕnĕrandus, adj. (gerundiv. од veneror), поштовања достојан: pater. + + +vĕnĕrātĭo, ōnis, f. (veneror), 1) штовање, поштовање (које се ком одаје): omnibus barbaris in corporum majestate v. est, поштују величанствену спољашњост. 2) †достојанство, поштовање (што га ко другима улива): feminae; Augusti. + + +*vĕnĕrātor, ōris, m. (veneror), штовалац, поштоватељ: domūs vestrae. + + +Vĕnĕrĕus или Vĕnĕrĭus, ii, в. Venus2. + + +Vĕnĕrĕus или Vĕnĕrĭus, ii, в. Venus2. + + +vĕnĕror, dep. 1. и (Plaut.) vĕnĕro, 1. 1) поштовати, особ. с религиозним страхом, клањати се, обожавати: deos; simulacra deorum; memoriam alcjs. 2) *понизно, непрестано молити; alqm; deos multa. + + +Vĕnĕti, ōrum, m. I. (Ἐνετοί, Heneti), племе тројанско које је под вођом Антенором допрло до северозападне обале Јадранскога мора, па се ту у данашњој млетачкој области населило. Отуда 1) Vĕnĕtus, adj. 2) Vĕnĕtĭa, ae, f., област венетска. II. народ у северозападној Галији, где је данашња варош Vannes. Отуда 1) Vĕnĕtĭa, ae, f., земља венетска. 2) Vĕnĕtĭcus, adj. — III. у Tac. Germ. 46 стоји по свој прилици Veneti м. Venedi. + + +Vĕnĕdi (у Тацита Vĕnĕti), ōrum, m. племе у северној Германији, Венди. + + +Vĕnĕtus1 в. Veneti. + + +†vĕnĕtus2, adj. плави, сињи: factio veneta, странка плавих у цирку, Suet. Vit. 14. + + +vĕnĭa, ae, f. (venio), упр. сусретање, 1) љубав, милост, услуга: hanc veniam extremam oro; veniam alcjs rei alci dare, учинити ком у чем услугу; dabo tibi veniam hujus diei, овај ћу ти дан уступити; hanc veniam mihi detis ut patiamini etc., ову љубав, ову милост; dedi veniam homini impudenter petenti. 2) дозвола, допуштење: bonā veniā me audies; bonā veniā alcjs (tuā etc.) alqd facere, dicere, с чијим (твојим итд.) допуштењем што учинити, рећи; venia sit dicto, с допуштењем да кажем. 3) опроштење, опроштај: v. errati, погрешке; impunitas et v.; petere veniam ignoscendi; *hanc veniam petimusque damusque vicissim. + + +Vĕnīlĭa, ae, f. 1) нимфа, мати Турнова (Turnus). 2) жена бога Јана. + + +vĕnio, vēni, ventum, 4. 1) доћи, долазити: ad alqm: Athenis Romam; in Tusculanum; v. Atticis auxilio; v. oratum. доћи да моли. Напосе а) = доћи као непријатељ, примицати се: omnes Galliae civitates ad castra oppugnatum (supin.) venerunt; б) о времену, доћи, приспети и сл.: venit dies quo etc.; veniens aetas, потомство; annus veniens, идућа година; в) доћи у какво стање, доспети, допасти чега: v. in discrimen, periculum; v. in suspitionem, пасти у подозрење; venire in contentionem (certamen), препирати се, свађати се; venire in partem (societatem) rei alcjs, добити дела у чему; v. in consuetudinem, постати обичан, ући у обичај; v. in sermonem, бити предмет разговора; али veni in eum sermonem, ut dicerem, дошао сам до тога да итд; v. ad internecionem, бити посечен, доћи до клања; res venit ad manus, ad pugnam, дошло је до боја; v. in familiaritatem alcjs, опријатељити се с ким; nonnullam in spem veneram, имао сам нешто наде; †eo ventum est или in eum locum ventum est или eo rerum ventum est, дотле се дошло; huc arrogantiae venerat ut etc., дотле је дошао у својој охолости; v. ad senectutem, маторити; г) = непријатељски или пред судом устати на кога: v. contra alqm или contra rem alcjs; д) у говору, прећи на што: venio nunc ad istius insaniam, сад ћу да говорим о његовој махнитости. — 2) а) = доћи до кога, припасти коме, у део пасти: hereditas mihi или ad mae venit; classis venit praetori; dolor venit ad te, приступан си болу; б) = збити се, догодити се: alqd venit alci; si quid in Samnio adversi venisset. + + +vēnor, dep. 1. 1) intrans. ловити, ићи у лов: venatum exire; canum alacritas in venando. 2) trans. ловити, у лов ићи на неку дивљач: leporem; aprum. Отуда trop. *за чим јако тежити, ловити, гонити кога или што: amicam; *suffragia ventosae plebis; viduas avaras. + + +venter, tris, m. (ἔντερον), 1) утроба, трбух (особ. као седиште прождрљивости; пор. alvus, uterus, abdomen): ventri oboedire, ventri operam dare = бити веома прождрљив. 2) trop. а) = шупљина и других предмета, н. пр. venter lagenae; б) = uterus: ventrem ferre, бити трудна. Отуда *= плод утробе, нерођено чедо: v. tuus, твоје дете. + + +Ventĭdĭus, име римскога племена: неки Publius Vent. Bassus, Цезаровим заузимањем постао је из нискога сталежа сенатор, а после Цезарове смрти био је присталица Антонијев и постао је конзул. Отуда Ventĭdĭānus, adj. + + +Ventĭdĭus, име римскога племена: неки Publius Vent. Bassus, Цезаровим заузимањем постао је из нискога сталежа сенатор, а после Цезарове смрти био је присталица Антонијев и постао је конзул. Отуда Ventĭdĭānus, adj. + + +†ventĭlātor, ōris, m. (ventilo), 1) вејач (који жито веје). 2) опсенар. + + +ventĭlo, 1. (ventulus), 1) махати, размахивати чим по ваздуху: *facem (да боље гори). Напосе = махати оружјем (ради претње или ради вежбања, пре него што се борење отпочне: aliud est pugnare, aliud ventilare; †pass. ventilari, покретати се; *ventilat aura comas populeas, покреће лишће на тополи. Отуда trop. побудити, подстаћи: contionem. 2) term. t. у газдинству, вејати, провејати. 3) хладити кога: cubabat aliquo ventilante. + + +ventĭo, ōnis, f. (venio) (Plaut.), долазак: quid tibi huc ventio est, шта долазиш овамо? + + +Ventĭpo, ōnis, m. варош у Hispania Baetica. + + +ventĭto, 1. (frequent. од venio), долазити: ad alqm. + + +ventōsus, adj. с comp. и sup. (ventus), 1) пут ветра, ветровит, ветрен: folles; spelunca; особ. = буран: mare; regio. 2) *брз или лак као ветар: equus. 3) trop. а) = надувен сујетан, ташт: homo; lingua; gloria; б) = несталан, превртљив: plebs. + + +ventrĭcŭlus, i, m. (dem. од venter), 1) мали трбух. 2) v. cordis, коморица срца. + + +ventrĭōsus, adj. (venter) (Plaut.). трбушат: homo v., дебељко, трбоња, трбушко. + + +ventŭlus, i, m. (предкл.) (dem. од ventus), ветрић, ветар. + + +ventus, i, m. 1) ветар: v. secundus, поспешан; adversus, противан; v. caurus; aquilo; septemtriones venti. Напосе prov. in vento et aqua scribere, узалуд се трудити; verba in ventos dare или profundere verba ventis, говорити у ветар (узалуд); dare verba ventis, не држати речи; venti ferunt gaudia ejus, разбија му се весеље; ventis remis, свом снагом = из петних жила; ventis tradere alqd, заборавити што. 2) trop. а) повољне или неповољне околности: alios vidi ventos = несрећу што нам је претила; venti ejus secundi sunt, срећан је, срећа га прати; quicunque venti erunt, какве год наступе околности; б) = говор, глас, или повољан: v. popularis = наклоност народа (пор. aura 1), или неповољан: projici vento, бити изложен оговарању. Напосе = несталан говор (међу људима): omnes rumorum et contionum venti; в) = немир, узрујаност, буна: excitare ventum in alqm. + + +Vulturnus2 ventus в. Vultur. + + +vēnūcŭla, ae, f. врста грожђа које се (за продају) нарочито спремало. + + +†vēnŭla, ae, f. (dem. од vena), жилица. + + +vēnumdo (vēnundo), dĕdi, dătum, 1. продати, продавати (особ. ратне сужње у робове; пор. vendo): alii omnes venumdati. + + +vēnus1 (vaenus), m. или vēnum (vaenum), n. продаја, само у dat. и acc. и то адвербијално = на продају: venum dare, продати (пор. venumdo = vendo); venum ire, продавати се (пор. veneo); veno dare alqd alci, продати коме што; veno exercere alqd, трговати чим; posita veno, изложена на продају. + + +Vĕnŭs2, ĕris, f. Венера, 1) богиња љубави и лепоте, кћи Јупитерова и Дионина (Dione) (по другим причама постала је од морске пене, Ἀφροδίτη), жена Вулканова, мати Аморова (Купидонова), Енејина (Aeneas) и др.: Veneris puer = Amor, Cupido; Veneris filĭus = Aeneas; mensis Veneris = април. — 2) trop. а) *љубавна сласт, љубав према другом полу. Отуда б) *= љубљени предмет, љубазница: mea Venus!; в) *†лепота, милина, љубавна драж; отуда = душевна лепота, пријатност: omnes dicendi Veneres; г) најсрећнији хитац у коцкању, в. talus. — Отуда А) Vĕnĕrĭus (Vĕnĕrĕus), adj. а) Венерин: sacerdos Veneria; servi Venerii, хијеродули (црквењаци) еричке (Eryx) Венере на Сицилији; подругљиво Verres Venerius = блудни; б) Venerius jactus или као subst. Vĕnĕrĭus, i, m. или Vĕnĕrĭum, ĭi, n. (= Venus 2. в.); в) Vĕnĕrĭae, ārum, f. врста шкољке; г) блудан, похотан: complexus; voluptates. Б) venustas, venustus итд. в. доле. — 3) звезда Венера, даница, зорњача, вечерњача. + + +Vĕnŭsĭa, ae, f. варош у Апулији, родно место Хоратијево. Отуда Vĕnŭsīnus, adj. + + +vĕnustās, ātis, f. (Venus), 1) умилност, дражест, лепота (особ. женска; пор. pulchritudo, formositas): muliebris; v. et pulchritudo corporis. 2) trop. а) особ. о говору, пристојност, финоћа, љубазност. Напосе = фина шала: lepor ac venuetas; б) (Com.) = весеље, забава, радост: dies plenus venustatis. + + +vĕnustē, adv. (venustus), лепо, умилно, красно, уљудно. + + +vĕnustŭlus, adj. (Plaut.) (dem. од venustus), љубак, лепушкаст: oratio. + + +vĕnustus, adj. с comp. и sup. (Venus), љубак, умилан, пријатан, леп (особ. о женској лепоти; пор. formosus). Отуда trop. o говору = китњаст, углађен. + + +*vēpallĭdus, adj. веома блед. + + +vĕprēcŭla, ae, f. (dem. од vepres), мален трњак. + + +vĕprēs, is. m. (у Лукр. и f.) (обично у plur.), трњак, трње. + + +vēr, vēris, n. ἔαρ, ἦρ), пролеће: *v. novum, почетак пролећа; trop. v. aetatis, младост. Особ. v. sacrum = жртва од првенаца пролећа. У опасним временима чинио се завет да ће се првенци свију животиња (а у најстарије доба и првенци људи) што се првога пролећа роде боговима на жртву принети. + + +Vĕrăgri, ōrum, m. планинско племе у данашњем кантону Vallais (Wallis). + + +vērātrum, i, n. (предкл. и касно), чемерика (трава); стари су је држали за лек од лудила. + + +vērax, ācis, adj. с comp. (verus), који истину говори, истинит: oraculum; veracia visa quietis, истините слике сна. + + +verbĕna, ae, f. скоро увек у plur. verbenae, свете траве или гранчице (од ловорике, маслине, мирте итд.) које су за разне религијске цељи служиле, особито су их Фетијали (fetiales) носили на глави кад су савезе склапали или задовољење тражили; осим тога су служиле за кађење и за кићење жртвеника. + + +†verbēnātus, adj. (verbenae), светим гранчицама накићен. + + +verbĕr, ĕris, n. (у sing. само у gen. и abl.) (удвојени облик основе FER, отк. ferire), 1) ударац, хитац уопште: v. virgae; remorum; ventorum; dare verbera ponto (о пливачу), ударати море рукама. Напосе = удар бичем, камџијом: coërcēre alqm verberibus. Отуда trop. verbera patriae linguae = укор, псовка. 2) concr. батина, бич, камџија. 3) каиш на праћки и сл. + + +verbĕrābĭlis, adj. ca sup. (verbero) (Plaut.), вредан батина. + + +verbĕrātĭo, ōnis, f. (verbero), шибање, бијење; trop. казна, накнада: mirificam mihi verberationem cessationis epistulā dedisti. + + +verbĕrĕus, adj. (verber) (Plaut.), вредан батина. + + +verbĕro1, ōnis, m. (verber), вредан батина; као псовка, вуцибатина, лупеж, нитков. + + +verbĕro2, 1. (verber), 1) бити, тући, шибати: alqm virgis; vineae grandine verberatae, градом потучени. Отуда а) v. urbem torrnentis, ударати на варош (опсадним справама); б) *v. aethera alis = по ваздуху летети; в) *vox verberat aures, удара у уши = чује се. 2) trop. а) = карати, корити = v. alqm convicio; verbis; б) orator istos verberabit, обориће их, победиће их. + + +verbĭvēlĭtātĭo, ōnis, f. препирање. + + +verbōsē, adj. с comp. и sup. (verbum), с много речи, опширно. + + +verbōsus, adj. с comp. и sup. (verbum), пун речи, опширан; *говорљив: epistula verbosior; *verbosi natus ad arma fori. + + +verbum, i, n. (осн. VER, грч. ΕΡ, отк. εἴρω, ῥῆμα), 1) реч (као део говора; пор. vocabulum, vox), израз: v. novum, simplex, durum; v. ipsum voluptatis, сама реч „наслада“. Напосе А) verbum facere, рећи реч, обично с одрицањем: quum ille verbum omnino facere nullum potuerit, neque Antonium verbum facere patiar. Б) verba facere (habere), говорити = беседити (о говорнику, посланику, сенатском известиоцу и сл): pro alqo; prov. verba facere mortuo (Cor.) = узалуд речи трошити. В) ad verbum, тачно, од слова до слова: ediscere; fabulas Latinas ad v. de Graeco exprimere, исто тако и verbum verbo (e verbo, pro verbo) reddere, превести од речи до речи, реч по реч. Г) verbi causā (verbi gratiā), на пример, на прилику. Д) verbo а) = усмено (орр. scripto, literis); б) речима, по имену (opp. re, у ствари, стварно); в) једном једином речју (а не потпуним разлагањем узрока и сл.): verbo expedi; г) uno verbo једном речју, укратко: ut uno verbo complectar, diligentia. Ђ) изрека, изјава: illud v. mihi non placet. Е) пословица: vetus est verbum. Ж) meis, tuis, alcjs verbis, у моје, твоје, чије име; за мене, тебе, некога: gratulari alci, suavium alci dare. З) verba (opp. res) = празне речи: existimatio, dedecus, infamia verba sunt; verba dare alci = обманути кога; virtutem verba putas. И) (Plaut.) tribus verbis te volo, имам с тобом да прозборим две три речи. Ј) quidverbis opus est или quid multa verba (faciam) = укратко! К) bona verba! (кад кога стишавамо), лагано, само лагано! Л) мистичне речи, басме, бајање (пор. vox): sunt verba et voces, quibus etc. — 2) у граматици глагол: ut sententiae verbis finiantur. + + +Vercellae, ārum, f. варош у цисалпинској Галији, сад Vercelli. + + +Vercingĕtŏrix, ĭgis, m. галски војвода у рату с Јулијем Цезаром. + + +vercŭlum, i, n. (Plaut.) (dem. од ver); trop. као реч одмила, meum v., моје пролеће! + + +vērē adv. с comp. и sup. 1) истински, истинито: loqui. 2) уистину, заиста, с правом: latrones verius quam hostes, поји се с већим правом могу назвати харамије него непријатељи. 3) разумно: vivere. + + +vĕrēcundē, adv. с comp. (verecundus), смерно, стидљиво, плашљиво. + + +vĕrēcundĭa, ae, f. (verecundus), 1) урођена бојазан од чега, а) од нечега што је добро = поштовање, обзирност, страхопоштовање: v. alcjs или adversus alqm; v. deorum, legum; v. adversus regem; б) од нечега што је зло = устручавање, бојазан: v. turpitudinis, од срамоте; imponere alci verecundiam violandi consulem, учинити да се ко боји увредити конзула; verecundia fuit interpellandi Gajum, устручаваху се прекинути Гаја у говору. — 2) а) смерност, чедност, плашљивост: mea in rogando v.; б) стидљивост, срамежљивост, часност: pudor ac v. + + +vĕrēcundor, dep. 1. (verecundus), 1) поштовати (са страхом): alqm. 2) бојати се, устручавати се: verecundari neminem apud mensam decet, за столом не треба нико да се устручава; v. in publicum prodire. + + +vĕrēcundus, adj. с comp. и sup. (vereor), 1) плашљив, смеран, скроман: v. in postulando. 2) стидљив, срамежљив, благообразан: sermo; vita; color v., руменило стида. + + +vĕrendus, adj. (vereor), поштован, поштовања вредан: patres; majestas; subst. vĕrenda, ōrum, n. тајни удови, стидни удови. + + +vĕrĕor, ĭtus sum, dep. 2. 1) поштовати (са страхом), с поштовањем бојати се (пор. timeo, metuo): vereri deos; patrem; metuebant eum servi, verebantur liberi, carum omnes habebant; utrum eum amici magis vererentur an amarent; кадшто (особ. предкл.) и с gen. ne tui quidem testimonii veritus; v. reprehensionem. 2) уопште бојати се: periculum; bella Gallica; v. alci, бојати се за кога, бринути се за кога; v. navibus, бојати се какве опасности за лађе; vereor ne id fiat, бојим се да ће се то догодити; vereor ut veniat, бојим се да неће доћи. Често се глаголом vereor ублажава какво тврђење, н. пр. vereor ne sit turpe timere, ипак ће бити стидно бојати се; illud vereor ut tibi concedere possim, то ћу ти тешко моћи допустити. Отуда се кад стоји са зависном упитном реченицом, vereor кадшто преводи = са страхом изгледати: semper verebar, quorsum evaderet heri lenitas. 3) о inf. = бојати се, не смети, не усудити се: alqd facere; vereor haberi (да ме броје) inter insanos; impers. quos non est veritum (који су се усудили) in voluptate summum bonum ponere. + + +vĕrētrum, i, n. (vereor), стидни уд. + + +*†Vergĭlĭae, ārum, f. влашићи, Плејаде (звезде). + + +Vergĭlĭus в. Virgilius. + + +Vergīnĭa в. Virginia. + + +Vergīnĭus в. Virginius. + + +Virgĭnĭus (Vergĭnĭus), име племена римскога; најзнаменитији је Lucius Virginius, који је своју кћер Виргинију месарским ножем на тргу пробо да би је спасао од насиља децемвира Апија Клаудија. + + +vergo, —, —, 3. и (предкл.) vergor, —,—, 3. 1) intrans. нагибати се, спуштати се, лежати, окренут бити чему, гледати куда: tectum aedium vergit in tectum inferioris porticūs, нагиње се према; terra vergit ad (in) septemtriones, лежи према северу; ad (in) meridiem; trop. vergente jam die, при крају дана, пред вече; aetas vergens, доба старости; femina vergens annis = која је већ ушла у године; а и = наклоношћу нагињати ком или чему; illuc cuncta vergere (Tac. ann. 1. 3). 2) trans. *улити, усути: venenum sibi; amoma in sinus. + + +Vergŏbrĕtus, i, m. (од келтскога guero, који чини, и breath, breth, суд, дакле = судија), име највише власти код Едуанаца. + + +vērĭdĭcus, adj. (verum-dico), који истину говори, истинит: vox; interpres deūm. + + +vērĭlŏquĭum, ĭi, n. (verus-loquor), покушаван превод грчке речи ἐτυμολογία, етимологија (чисто лат. notatio). + + +vērīsĭmĭlis (vērōsĭmĭlis), adj. (правилније се пише растављено), вероватан. + + +vērĭsĭmĭlĭtūdo, ĭnis, f. (правилније се пише растављено), вероватност. + + +vērĭtās, ātis, f. (verus), 1) истина (abstr. = својство, бити истинит; пор. verum, в. verus): magna est vis veritatis; proferre alqd in lucem veritatis. Отуда и = љубав к истини, беспристрасност. — 2) истинитост, стварност, реалност, стварни живот, стварне околности (као супротност неистини, уображењу, филозофској теорији): ratio et v.; res et v.; ex veritate alqd judicare. Тако кадшто teritas = права парница (у супротности с реторским вежбањима у измишљеним парницама): rhetor veritatis expers, који се није занимао с правим парницама. — 3) (ретко), истинитост, искреност: veritas odium parit. + + +vērĭverbĭum, ĭi, n. (verus-verbum) (Plaut.), говорење истине. + + +vermĭcŭlātē, adv. (vermiculatus) (предкл.), црвасто, коцкасто, шарено. + + +vermĭcŭlātus, adj. (vermiculus), упр. црвоточан; отуда црваст, коцкаст, шарен. + + +vermĭcŭlus, i, m. (dem. од vermis), црвић. + + +vermĭna, num, n. (vermis) (Lucr.), завијање, болови утробе: saeva. + + +†vermĭnātĭo, ōnis, f. (vermino), боловање од црва (код стоке); отуда уопште болови тела, болови са сврабом. + + +†vermĭno, 1. и vermĭnor dep. 1. (vermina), 1) патити од црва, имати црве. 2) сврбити, бридети; verminat auris; si podagra minus verminatur. + + +†vermĭno, 1. и vermĭnor dep. 1. (vermina), 1) патити од црва, имати црве. 2) сврбити, бридети; verminat auris; si podagra minus verminatur. + + +vermis, is, m. (предкл. и касно), црв. + + +verna, ae, comm. 1. 1) у кући господаревој рођени роб; с њима се обично блаже поступало, и одгајани су за шаљивце и домишљане. — 2) урођеник: verna de plebe Remi; и као adj. домаћи, земаљски: aper; liber, у Риму писана. + + +vernācŭlus, adj. (verna), 1) *†који се тиче кућних робова, ропски: multitudo. Отуда (в. verna) subst. vernācŭlus, i, m. шаљивчина, домишљан. 2) домаћи, земаљски, особ. римски: volucres; sapor; crimen vernaculum, злочин што га је измислио сам тужилац. + + +vernīlis, adj. (verna), 1) што припада робу, робов. 2) ропски = подли. 3) несташан, обестан, дрзак. + + +†vernīlĭtās, ātis, f. (vernilis), 1) ропско понашање = подлост, улагивање. 2) обест, дрска шала (в. verna). + + +*†vernīlĭtĕr, adv. (vernilis), 1) ропски, на ропски начин. 2) шаљиво, несташно, обесно. + + +*†verno, 1. (ver), у време пролећа помлађивати се, зеленети, цвасти: *humus vernat = из земље ниче трава, цвет и сл.; *anguis vernat = свлачи стару кожу; *avis vernat = почиње опет да пева; trop. sanguis vernat, тече као у младића. + + +†vernŭla, ae, f. (dem. од verna), ропче. + + +vernus, adj. (ver), пролетни: tempus; sol; aura. + + +vēro1, 1. (verus) (предкл.), истину говорити. + + +vĕro2, ōnis, m. = veru, 1) ражањ. 2) копље. + + +vērō3, adv. 1) уистину, заиста, доиста, збиља: ego vero cupio te ad me venire, заиста желим да ми дођеш. Напосе а) у одговорима где се што потврђује, јест заиста, дакако: M. Fuisti saepe, credo, in scholis philosophorum. A. Vero, ac libenter quidem; б) кад ко хоће кога да пожури или охрабри, та: cape vero, та узми, узми дер; respice vero, та обазри се; в) у одговорима где се што одриче: minime vero, ни најмање. 2) а, пак: illud vero plane non est ferendum, а то баш не треба трпети; neque vero, нити пак. + + +Veromandŭi в. Viromandui. + + +Viromandŭi (Veromandui), ōrum, m. народ у Gallia Belgica. + + +Vērōna, ae, f. варош у горњој Италији, родно место Катулово и старијега Плинија. Отуда Vērōnensis, adj. и subst. Vērōnenses, ĭum, m. Веронци. + + +vērīsĭmĭlis (vērōsĭmĭlis), adj. (правилније се пише растављено), вероватан. + + +verpa, ae, f. мушки уд. + + +verpus, i, m. обрезаник. + + +verrēs1, is, m. брав, вепар, крмак, нераст. + + +Verrēs2, is, m. Gajus Cornelius, злогласни пропретор на Сицилији, осуђен на тужбу Цицеронову; беседе Цицеронове против њега сачуване су (има их пет.) Отуда Verrĭus и Verrīnus, adj. Веров: jus Verrinum у два смисла = Верова правица и = свињска чорба; Verrĭa, ŏrum, n. свечаност у славу Веру, коју је он сам одредио. + + +verrīnus1, adj. (verres1), крмећи, од вепра, нерастов. + + +Verrīnus2 в. Verres2. + + +verro, verri, versum, 3. 1) вући, повлачити: versā pulvis inscribitur hastā; caesariem per aequora; *venti mariaet terras ferrent secum et verrerent per auras. 2) вући по чему, такнути се чега: *v. aequora caudis, шибати море репом; venti, naves verrunt mare; v. vada remis. 3) метлом мести, чистити, помести: aedes; viam; pavimentum. Напосе на гувну: *quidquid Libycis verritur areis, што се год згрне с либијских гувана. + + +verrūca, ae, f. 1) брадавица. 2) а) (предкл.) брежуљак; б) trop. = мала погрешка, недостатак. + + +verrūcōsus, adj. (verruca), брадавичав, као придев Квинта Фабија Максима Кунктатора. + + +verrunco, 1. (verto) (застарело, само у молитвама), окренути се, обрнути се: haec bene verruncent populo, нека се то на добро окрене по народ. + + +†versābĭlis, adj. (verso), 1) покретан. 2) trop. променљив, непостојан. + + +versābundus, adj. (verso) (Lucr.), који се увек обрће: turbo. + + +versātĭlis, adj. (verso), 1) *†што се лако обрће, покретан: laquearia. 2) trop. ingenium versatile, окретан, вешт, многостран. + + +versātĭo, ōnis, f. (verso), окретање, обртање; trop. промена. + + +*†versĭcŏlor, ōris, adj. (verso-color), 1) различите боје, шарен (пор. varius): vestis; plumae; arma. 2) trop. променљив. + + +versĭcŭlus, i, m. (dem. од versus), 1) мали редак, врстица: v. epistulae. 2) мали стих, стихић; понајвише презорно: versiculi mei, песмице. + + +†versĭfĭcātĭo, ōnis, f. (versifico), грађење стихова, стихотворство. + + +†versĭfĭcātor, ōris, m. (versifico), који гради стихове, стихотворац. + + +†versĭfĭco, 1. (versus-facio), стихове правити. + + +versĭpellis, adj. (vertopeliis) (Plaut.), који мења кожу, тј. своје обличје, који се преображава; trop. = који се уме претварати, подмукао, лукав. + + +verso, 1. (intens. од verto), 1) окретати, обртати, тамо-амо окретати, преврнути, испреметати: v. ferrum forcipe; turdos in igne; v. galeam inter manus; v. lumina, превртати (о онима што умиру); v. se или pass. versari, обртати се; v. currum in gramine, возати се по трави; v. glebas ligonibus, копати; v. urnam, трести; *vos exemplaria Graeca nocturnā versate manu, versate diurnā, грчке књиге преврћите дан и ноћ. — 2) trop. а) окренути, обратити куда: mentem ad omnem malitiam; v. se in utramque partem; б) = променити, изврнути: sors omnia versat; v. verba, друкчије говорити; v. causam, ствар са разног гледишта представити; в) v. animo или v. in animo или само versare = промишљати, размишљати: v. dolos, измишљати; *versate diu, quid valeant umeri, quid ferre recusent; г) = вежбати у чему, искушавати: fortuna versavit eos in certamine; д) *= узнемиривати, кињити, наваљивати: imperitae multitudinis nunc indignatio nunc pudor pectora versat; ђ) (Com.) = варати, вући за нос: versabo ego illum hodie; е) покретати кога, предобивати за се: v. militum animos spe, metu. + + +versor, dep. 1. (упр. pass. од verso), 1) обично бити гдегод, налазити се, бавити се, боравити: domi; Romae; in conviviis; quae versantur in foro, што се на тргу налазе. 2) trop. а) налазити се у каквом год положају или раду, живети, кретати се и сл.: v. in pace; in malis; in periculo; in errore; v. in aeterna laude, уживати бесмртну славу; v. alci in oculis et animo, versari ante или ob oculos alcjs, лебдети пред чијим очима или душом; б) бавити се, занимати се чим, радити на чему: v. in arte; in materia alqa; в) почивати, оснивати се на чему: haec versantur in errore, то се оснива на заблуди; ipsae res versantur in facili cognitione, ове је ствари лако познати. + + +versōrĭa (vorsōrĭa), ae, f. (verto) (Plaut.), на броду ужета којим се једра покрећу: trop. versoriam cape, обрни једра = одустани од чега. + + +versus2 (vorsus) или versum (vorsum), adv. (verto), показује правац, к, према; а) у свези с предлогом ad и in: in Italiam versus, ad Oceanum v.; б) код имена вароши без предлога: Romam versus; в) с другим адвербијама у свези: sursum versus, горе; deorsum v., доле; quoquo v., ма куда. + + +versūra, ae, f. (verto), упр. окретање, обртање; отуда trop. = мењање повериоца; зајам учињен од другога да се неки старији дуг исплати: facere versuram, учинити зајам; versurā solvere (dissolvere), платити дуг новим зајмом = ићи са зла нагоре. + + +versus1, part. од verro и verto. + + +versus2 (vorsus) или versum (vorsum), adv. (verto), показује правац, к, према; а) у свези с предлогом ad и in: in Italiam versus, ad Oceanum v.; б) код имена вароши без предлога: Romam versus; в) с другим адвербијама у свези: sursum versus, горе; deorsum v., доле; quoquo v., ма куда. + + +versŭs3, ūs, m. (verto), 1) упр. окретање, напосе с плугом; отуда term. t. у ратарству = бразда. 2) ред, линија: remorum; arborum. Напосе у писму, а) у прози редак, врста: literae paucorum versuum; б) у поезији, стих: facere versus; se in versus dare, одати се на песништво. 3) обрт у игрању. + + +versūtē, adv. (versutus), лукаво, подмукло. + + +versūtĭa, ae, f. (versutus) (ретко), лукавство, подмуклост. + + +versūtĭlŏquus, adj. (versutus-loquor) (предкл.), који лукаво говори. + + +versūtus, adj. с comp. и sup. (verto), 1) (ретко) окретан, хитар. 2) у прекорном смислу, лукав, препреден, подмукао (који се из свих неприлика уме извући, не обзирући се на средства; пор. astutus, callidus, vafer): versutissimus Lysander. + + +†vertĕbra, ae, f. (verto), сваки зглавак који потпомаже кретање; особ. зглавак на кичми, вртењачи. + + +vertex (vortex), ĭcis, m. (verto), 1) вир воде, вртлог (вода што се врти укруг правцем хоризонталним, те оно што је у њој спречава да не плива даље; пор. gurges, vorago): *corpora turbineo juvenilia vertice mersit; — о ваздуху вихор; trop. v. amoris. 2) врх главе, теме; отуда meton. глава: toto vertice supra est. 3) trop. врх каквог предмета, вршак, шиљак: montis; arboris; trop. највиши ступањ чега: vertices dolorum. 4) пол на небу. + + +†vertĭcordĭa, ae, f. (vertocor), која окреће срца, придев Венерин. + + +vertĭcōsus, adj. (vertex), пун вртлога: fluvius. + + +vertīgo, ĭnis, f. (verto) 1) окретање, обртање: colli; assidua coeli v. 2) несвест, вртоглавица. + + +verto (vorto), verti, versum, 3. I. trans. 1) окретати, обртати, окренути, обрнути: v. ora in alqm; currum in fugam; v. se Romam; coelum vertitur, обрће се; v. alqm in fugam, одбити, одвијати; v. terga или v. se (о војсци) = уступати, бежати; porta ad mare versa, окренута мору. Отуда trop. а) обратити: tota civitas versa est in eum, на њега је обратила своје очи, своју пажњу; pass. verti ad caedem, ударити у покољ; б) vertere alqd ad rem suam, употребити што на своју корист; pecuniam ad se, присвојити себи; v. captos in praedam, поступати са заробљеницима као с пленом; v. occasionem ad bonum publicum, употребити прилику на државну корист; quod dii bene vertant, нека богови на добро окрену, срећно да бог да! — 2) *превртати, преврнути: v. terram aratro = орати; v. freta lacertis (веслајући); v. se ante postes, ваљати се. — 3) trop. оборити, разорити: Ilium; omnia (државу). — 4) променити, претворити, преобразити: v. comas (бојадисањем); v. sententiam (*sententia vertit eum), мења своје мишљење; omnia vertuntur, све се мења; terra vertit se in aquam; *verti in avem, претворити се у птицу; versa et mutata in pejorem partem (нагоре) sunt omnia; *v. seria ludo, мешати збиљу са шалом. — 5) провести: Platonem; alqd ex Graeco in Latinum sermonem. — 6) приписати: causas omnium rerum in deos vertere, боговима приписивати. — 7) урачунити, примити за што: v. alci alqd vitio, за зло примити; v. alqd in religionem, огласити неку ствар за сумњиву и опасну с обзиром на веру; v. alqd in suam contumeliam, примити што за увреду. II. intrans. 1) окренути се, изићи на што: prodigium vertit in bonum, знамење се окренуло на добро; res vertit in laudem; quod bene vertat, да на добро изиђе! — 2) променити се, прећи у што: lacuna vertit in glaciem, бара се смрзла; fortuna jam verterat, променила се. — 3) pass. vertor, а) окретати се, обртати се (в. I. 1); б) почивати на чему omnia in unius potestate ac moderatione vertentur, сва ће власт и управа доћи у руке једном човеку; spes vertitur in alqo; в) бити, налазити се у чему: verti in periculo; г) о времену, протећи: septimus jam vertitur annus; annus vertens, ова година. + + +Vertumnus (Vortumnus), i, m. (verto), бог који се мења, бог промене у природи, особ. промене годишњих времена, а и бог трговине и промета (близу његовог кипа на римском тргу имађаху књижари своје дућане). + + +vĕrū, ūs, n. или (Plaut.) vĕrum, i, n. 1) ражањ. 2) кратко копље. + + +vĕrŭīna, ae, f. (veru) (Plaut.), мален ражањ, копље. + + +vērum, adv. 1) (Com.) доиста, заиста. 2) али, но, него: verum ne post conferas culpam in me, али немој после да мене кривиш; non modo — verum etiam, не само — него и; кадшто се појачава са enim vero: verum enim vero is mihi videtur vivere etc. 3) кад се прекида говор или кад се прелази на други предмет, али, exspectabantur Calendae Januariae — verum praeteria omittamus; кадшто се свезује с tamen у verum tamen (verumtamen), adv. но ипак, али покрај свега тога; а кадшто служи за наставак говора, прекинутог уметнутом реченицом = вељу, велим, рекох. + + +vērus, adj. с comp. и sup. 1) истински, истинит, прави (у супротности с лажним и измишљеним): vera an falsa audiam; vera virtus; animus v., искрен; timor, оправдан, основан. Често subst. vērum, i, n. истина (concr. = истинита ствар; пор. veritas): fateri verum; longe abesse a vero; quum ventum est ad verum, до истине. — 2) који истину говори, истинит: homo; judex, који по правици суди; sum verus, говорим ли истину; Apollinis os verum (о оракулу). — 3) праведан, правичан, разборит, паметан: lex; особ. у n. sing. = право је: verum est, illos agrum habere; ређе са ut: rectum et verum est, ut eos, qui nobis carissimi esse debent, amemus. Отуда као adv. vērē, vērō и vērum. + + +vĕrūtum, i, n. (veru), копље. + + +*vĕrūtus, adj. (veru), копљем наоружан. + + +vervex, ēcis, m. шкопац, ован; trop. = глупак, будала. + + +*†vēsānĭa, ae, f. (vesanus), махнитост, помама, лудило. + + +*vēsānĭens, ntis, adj. (part. од неупотр. глагола vesanio од vesanus), бесан, махнит: ventus. + + +vēsānus, adj. 1) полудео, махнит, бесан (кога криви назори воде на крива дела; пор. insanus, vecors): homo; poëta. 2) o неживим и апстрактним предметима: fames; vires; mare, бурно. + + +Vesbĭus в. Vesuvius. + + +Vĕsŭvĭus (Vĕsĕvus, Vesbĭus), ĭi, m. познати брег Везувије. + + +Vescĭa, ae, f. варошица у Лацији. Отуда Vescīnus, adj. и subst. Vescīni, ōrum, m. Весцијани. + + +vescor, —,—, dep. 3. (esca), 1) хранити се чим, јести, живети о чем: vesci lacte et carne; ређе *†vesci sacros lauros; humanam carnem. Отуда *v. aurā aetheriā = дисати, живети; trop. v. voluptatibus, уживати; vesci loquelā inter se = разговарати се. 2) јести, гостити се, благовати: †in villa; cum rege; *quicunque terrae munere vescimur. + + +*†vescus, adj. (од ve и esca), сићушан, танак, мален, слаб: sal v., ситна; frondes, танко, ситно грање. + + +Vĕsĕris, is, m. река у Кампанији где је конзул Тит Манлије Торкват надбио Латине. + + +Vĕsēvus в. Vesuvius. + + +Vĕsŭvĭus (Vĕsĕvus, Vesbĭus), ĭi, m. познати брег Везувије. + + +vēsīca, ae, f. мехур, мокраћна бешика; отуда и = предмет начињен од бешике, н. пр. кеса, капа, фењер и сл. + + +vēsīcŭla, ae, f. (dem. од vesica), мехурић, бешичица. + + +Vĕsontĭo, ōnis, m. главна варош Секванаца у Галији, сад Besançon. + + +vespa, ae, f. ос, оса, зоља. + + +Vespasĭānus, i, m. Titus Flavius, римски цар 69—79 п. Хр. + + +vespĕr, ĕri, m. (ἵσπερος), 1) вечерњача (звезда). 2) у nom. и acc. вече, в. vespera. + + +vespĕra, ae, f. (и облици по другој деклинацији nom. vesper и acc. vesperum, као и abl. по трећој деклинацији vespere или vesperi), 1) вече, вечерње доба: primo vespere, одмах с вечера; heri vesperi, синоћ. Отуда trop. = вечера; prov. de alcjs vesperi cenare, вечерати за чијим столом, имати издржање од кога; de suo vesperi vivere = бити свој; — ad vesperum, sub vesperum, под ноћ; — a mane usque ad vesperam; circa vesperam. 2) вече = запад, западна страна: ad vesperam jacentes terrae. + + +vespĕrasco, rāvi, —, 3. (vesper), смркавати се: coelo vesperascente, vesperascente jam die, у сутон, кад се већ почео хватати мрак; impers. vesperascit, смркава се, хвата се мрак. + + +vespertīlĭo, ōnis, m. (vespera), слепи миш. + + +vespertīnus, adj. (vesper), 1) вечерњи: tempus; vespertinae literae, увече примљено; senatus consulta, у вече усвојене; hospes, који увече долази. 2) западни: regio. + + +vespĕrūgo, ĭnis, f. (vesper) (предкл.), вечерњача. + + +†vespillo (vispillo), ōnis, m. гробар за сиротињу, која се увече сахрањивала; као придев едилу Лукретију, који је леш Тиберија Граха у Тибар бацио. + + +Vesta, ae, f. (Ἑστία), 1) по неким причама = Terra, жена Уранова. 2) обично кћи Сатурна и Реје (Rhea), сестра Јупитерова, богиња огњишта, кућевног живота и ватре на огњишту; зове се и Ilia, јер се држи да је Енеја пренео њену службу из Троје у Италију. Може да значи *а) храм Вестин; б) = огањ. — Отуда adj. Vestālis, а) Вестин, напосе subst. Vestālis, is, f., свештеница Вестина, Весталка, морала је богињи служити тридесет година и чисто и беспрекорно живети. Оне су се бринуле да се свети огањ на Вестином олтару не угаси: virgo Vestalis; *natu maxima virgo, најстарија Весталка; *cum tacita virgine (јер су вршиле тајну службу Вестину ћутећи); б) што се весталки пристоји: oculi Vestales, стидљиве. + + +vester (voster), stra, strum, pron. poss. (vos), ваш: odium vestrum, мржња на вас; vestrum est dare; (Plaut.) vester као subst. = ваш господар; de vestro impendatis, од свога. + + +†vestĭārĭum, ĭi, n. (vestis), хаљинарница (гардероба), а) = орман за хаљине; б) = хаљине. + + +vestĭbŭlum, i, n. 1) предворје, трем: templi, curiae. 2) улазак уопште: urbis; castrorum. 3) trop. почетак: orationis. + + +†vestīgātor, ōris, m. (vestigo), који истражује, улази у траг чему; ухода, шпијун. + + +vestīgĭum, ĭi, n. 1) стопа, трап (о људима и животињама), траг што за ким остаје: video v. socci in pulvere; currentium pes, etiam si non moratur, tamen facit v.; v. facere in foro, ступити на трг, на поље јавног рада; imprimere v.; sequi (persequi) vestigia alcjs или persequi alqm vestigiis, ићи за чијим трагом, трагати, по трагу вијати; или trop. = ићи по чијим стопама, угледати се на кога; то исто и ingredi vestigiis alcjs; trop. facere v. in possessionem, заузети имање. 2) нога којом се ступа, стопа, табан: qui adversis vestigiis stant contra nostra vestigia (наши антиподи). Отуда *= нога уопште: v. candidum. 3) траг, биљег, знамен уопште: v. sceleris. 4) = место где ко или што стоји или је стајало: in suo vestigio mori malle quam fugere; in vestigiis hujus urbis (на згаришту). Отуда v. temporis = тренутак, часак; а отуда adv. e vestigio = одмах, сместа. + + +vestīgo, 1. (vestigium), 1) тражити, истраживати: voluptates; causas rerum; *oculis alqd. 2) истражујући наћи, нањушити: captivos. + + +vestīmentum, i, n. (vestio), 1) хаљина, одело. 2) покривач, простирач. + + +vestio, 4. (vestis), 1) упр. одевати, облачити, оденути (уопште; пор. amicio): alqm veste; *lana vestit te; homines male vestiti; pellibus sunt vestiti. 2) покрити, украсити: trabes multo aggere vestire, многом земљом испунити; iis tabulis interiores templi parietes vestiebantur, беху покривени; montes vestiti silvis; Taburnum oleā, засадити. 3) trop. заоденути чим (особ. у говору): res oratione. + + +vestis, is, f. (ἐσθής), 1) хаљина, одећа; одело (уопште; пор. vestimentum, vestitus, amictus): mutare vestem. а) cum alqo, мењати се с ким хаљина; б) = обући се у црнину (због смртног случаја, какве јавне несреће, ако је ко оптужен и сл.); v. lintea; purpurea; candida; sordida; muliebris, servilis. 2) v. stragula (в. ту реч) или само vestis = простирач, саг. 3) trop. *а) змијска кожа; б) паучина; в) брада. + + +vestĭspĭca, ae, f. (vestis-specio) (Plaut.), надзорница над оделом. + + +vestĭtŭs, ūs, m. (vestis), 1) одело (где се уједно разумева и начин, како се употребљава, облачи, носи; пор. vestis): muliebris; ejus adventu ex colore vestitus cognito; vestitum mutare, обући се у црнину; redire ad vestitum suum, свући црнину. 2) trop. а) у plur. одело, покривало; riparum, зеленило; vestitus densissimi montium; б) накит, украс: v. orationis. + + +Vĕsŭlus, i, m. брдо у Алпима на граници Лигурије, сад Viso. + + +Vĕsŭvĭus (Vĕsĕvus, Vesbĭus), ĭi, m. познати брег Везувије. + + +Vĕtĕra, rum, n. (Vetera Castra), варош у белгијској Галији, сад Xanten. + + +†vĕtĕrāmentārĭus, adj. (vetus), што спада у стареж; sutor v., који крпи стару обућу, крпа. + + +vĕtĕrānus, adj. (vetus), многогодишњи, стар: hostis. Напосе veterani (sc. milites), стари, искусни војници, ветерани: legio veterana, легија из старих војника. + + +†vĕtĕrasco, āvi, —, 3. (vetus), 1) који је у чему остарио, оседио: in causis. 2) напосе у злу смислу, стари лис, лукав, препреден човек. + + +vĕtĕrātōrĭē, adv. (veteratorius), лукаво, препредено. + + +vĕtĕrātōrĭus, adj. (veterator), лукав, препреден: ratio dicendi. + + +vĕtĕrīnus, adj. (можда место veheterinus од veho) (предкл. и касно), теглећи, теретни: bestia, теглећа стока; ars, марвено лекарство. + + +veternōsus, adj. са sup. (veternus) (предкл. и касно), 1) дремљив, сањив (стање болесно). 2) trop. тром, млитав, без живости: animus; homo. + + +vĕternus, i, m. (vetus), 1) дремљивост, сањивост (као болест). 2) trop. млитавост, леност, тромост, немарност. + + +vetĭtum, i, n. (part. од veto), 1) што је забрањено: *nitimur in vetitum semper cupimusque negata. 2) забрана. + + +vĕto, vĕtŭi, vĕtĭtum, 1. 1) забранити, ускратити, не допустити: vallo legatos Caesar discedere vetuerat; castra muniri; edicto vetuit, ne quis se praeter Apellem pingeret; vetor abire, забрањено ми је; illud vetamur, то нам забрањују; *vetor fatis, забрањује ми судба; lex jubet aut vetat; v. bella; s anguinem arae affundere vetitum est. 2) пречити, сметати: frigus, timor vetat me; quid vetat quaerere, ко нам смета да не питамо?; venti vetantes, неповољни. + + +Vettŏnes в. Vectones. + + +Vectones (tŏ и tō,) (Vettōnes), num, m. народ у западној Хиспанији. + + +vĕtŭlus, adj. (dem. од vetus), постар, прилично стар: equus; arbor. Отуда subst. 1) vĕtŭlus, i, m. старац. 2) vĕtŭla, ae, f. старица, бака, (обично презриво) бабетина. + + +Vĕtŭrĭus, име римскога племена; Veturia звала се мати Кориоланова. + + +vĕtŭs, vĕtĕris, са sup. veterrĭmus (као comp. употребљава се vetustior), 1) стар, што већ одавно постоји; opp. recens; пор. antiquus): vetus consuetudo; nobilitas; homo v., који је већ дуго живео, старац; subst. veteres, старци (само што се старости тиче, без појма слабости, који је спојен са речју senex). Напосе veteres као subst. m. а) = преци, дедови, стари, људи старога доба; б) = стари писци; veteres, f. (sc. tabernae) = старе мењачке зграде на тргу римском. — 2) у супротности са садашњим = некадашњи, пређашњи: veteres cives (opp. coloni, насељеници); veteres tribuni. — 3) = искусан, вешт v. et expertus; отуда (Tac.) vetus operis, стар и искусан у послу. + + +vĕtustās, ātis, f. (vetus), 1) старост, старина, давност, дуготрајност итд.: v. familiae; municipium vetustate antiquissimum; v. possessionis; habere (ferre, perferre) vetustatem, дуг век достићи; in tanta vetustate rerum, пошто су ствари тако старе; aevi v., дужина времена. Отуда А) *доба старости: tarda v. Б) trop. а) дуготрајно познанство или пријатељство: conjuncti vetustate; б) дуго вежбање и искуство: vetustate, artificio tu facile vicisti. — 2) стари век, древност: historia nuutia vetustatis; exempla vetustatis. — 3) потомство, доцнији век: de me nulla umquam obmutescet vetustas. + + +vĕtustus, adj. с comp. (пор. vetus) и sup. (vetus), стар, што већ дуго постоји (с узгредним појмом изврсности, часности; пор. vetus): vinum; oppidum; hospitium; vetustiores scriptores. Напосе = старински, стародаван: vetustior ille et horridior (о Лелију као говорнику). + + +vexāmĕn, ĭnis, n. (vexo) (Lucr.), потрес: mundi. + + +vexātĭo, ōnis, f. (vexo), 1) тегота, мука, мучност, трудност: vulneris; corporis. 2) злостављање: sociorum. 3) потрес, јак покрет: partus. + + +vexātor, ōris, m. (vexo), злостављач, мучитељ: urbis; patriae. + + +vexillārĭus, ĭi, m. (vexillum), 1) заставник, барјактар. 2) у plur. за време царева најстарији војници који су одслужили праву службу, па су остали код легије као последњи позив, резерва. + + +†vexillātĭo, ōnis, f. (vexillarius 2), одељење стајаће војске под својом заставом (vexillum), detachement. + + +vexillum, i, n. (veho), 1) застава, барјак, стег; особ. црвена застава, која је кад се развила над шатором војводиним била знак да се удара на непријатеља или да се војска крене на пут: proponere, tollere v.; vexilio signum dare. 2) одељак војске што под једну заставу спада: vexilla cum vexillis concurrebant. + + +vexo, 1. (intens. од veho), 1) вући тамо-амо, трести, дрмати, потрести: venti vexant naves; in turba vexatus, тамо-амо потуриван; comae vexatae, коврчена. 2) непријатељски напасти, пустошити, поробити: hostes; agros; fana; Hannibal vexavit Italiam; trop. v. bona; valetudinem. 3) злоставити, мучити, кињити, узнемиривати, оштетити, повредити: alqm; vexatus vulnere, itinere. Отуда trop. а) conscientia vexat alqm, мучи, гризе; б) v. alqm verbis, јако корити; в) покварити: mores civitatis. + + +vĭa, ae, f. (старолат. vea, сродно с eo, ire), 1) пут којим се иде (што га људске руке начинише или је бар уредан и прокрчен; пор. iter): v. militaris, друм; munire viam, саградити пут; decedere de via или dare alci viam, уклонити се коме с пута; in viam se dare, поћи на пут; то исто и viae se committere (али је овде узгредан појам и о некој опасности); dare alci viam per fundum suum, допустити да пређе преко земљишта. Често је и = пут, путовање, ходање, марш: in via или iuter viam, на путу, путем, успут; languere de via, сустати од ходања; viam tridui procedere, ићи три дана хода; via trium dierum. Отуда а) = отвор, пролаз између чега, н. пр. између одељака војске, између редова седишта у позоришту; б) = канал, цев у човечјем телу, н. пр. једњак, душник; в) пукотина; г) пруга на одећи. — 2) улица у вароши (= простор измећу редова кућа; пор. vicus): transversa; sacra. — 3) trop. а) поступак, пут, начин: v. litigandi; belli; v. vitae, vivendi; virtutis, laudis, пут к врлини, к слави; v. pecuniae, средство до новаца доћи; v. salutis; v. mortis; б) у филозофији и реторици, метода, начин наставе: v. discendi; отуда = прави, начин, права метода; адвербијално viā, методски, правилно: viā progredi; в) приступ: aperire viam luxuriae. + + +vĭālis, adj. (via) (Plaut.), путни: lar, који се на улици налази. + + +vĭārĭus, adj. (via), путни, што се путова тиче: lex, о поправљању путова. + + +vĭātĭcātus, adj. (viaticus) (Plaut.), путним трошком снабдевен. + + +vĭātĭcus, adj. (via), 1) упр. (Plaut.) путни, што се пута тиче: cena viatica, гозба на растанку. 2) обично subst. vĭātĭcum, i, n. а) путни трошак, попутнина, а и = друге ствари за пут нужне (одећа, јела и сл. што се на путу носи); б) новац што га је војник за време ратне службе заштедео, или упљачкао. + + +vĭātor, ōris, m. (via), 1) путник, пешак: non semper v. a latrone, nonnunquam etiam latro a viatore occiditur. 2) теклић, гласник, врста судских служитеља који су по налогу цензора, трибуна и других чиновника људе (особ. са села) пред суд позивали. + + +Vibo (Vibon), ōnis, f, варош у Брутији. Отуда Vibōnenses, ĭum, m. Вибонци. + + +Vibo (Vibon), ōnis, f, варош у Брутији. Отуда Vibōnenses, ĭum, m. Вибонци. + + +vĭbro, 1. 1) trans. махати, витлати чим, дрмати, трести и сл.: v. hastam; flamina vibrant vestes, ветар чини да лепећу хаљине; v. digitos. 2) машући, витлајући бацити, завитлати: hastam; jaculum. 3) intrans. а) дрхтати, трести се, треперити: lingua; anguis vibrat; б) блештати, блистати се: mare vibrat (осветљено од сунца); в) fulmen vibrat, муња севне; trop. oratio vibrans, говор пун полета. + + +vīburnum, i, n. удика, камишовина (Viburnum Lantana). + + +Vīca Pŏta, ae, f. (vinco-potior), придев богиње победе, победитељка и освајачица. + + +vīcānus, adj. (vicus), сеоски; subst. vīcāni, ōrum, m. сељаци. + + +vĭcārĭus, adj. (vicis), који замењује кога или што: vicaria fides amicorum. Отуда subst. vĭcārĭus, ĭi, m. заменик, намесник: alcjs; vicarius regni, наследник престола; особ. слуга, кога је роб себи држао, роб роба. + + +vīcātim, adv. (vicus), 1) по улицама, од улице до улице. 2) по селима, од села до села: habitare. + + +vĭcĕ в. vicis. + + +vĭcem в. vicis. + + +vīcēnārĭus, adj. (viceni) (Plaut. и касно), што има у себи двадесет: lex quina vicenaria, закон у Македоњана, по којем људи испод двадесет и пет година нису смели ништа узаимати. + + +vīcēni, ae, a, adj. num. distr. (viginti), по двадесет. + + +vĭcēs в. vicis. + + +†vīcēsĭmāni, ōrum, m. (vicesimus), војници двадесете легије. + + +vīcēsĭmārĭus, adj. (vicesimus), који се тиче двадесетине (в. vicesimus). + + +vīcēsĭmus (vīgēsĭmus), adj. num. ord. (viginti), двадесети; напосе subst. vīcēsĭma, ae, f, двадесетина, двадесети део као данак држави, од вредности роба, кад је пуштен на слободу. + + +Vīcētĭa, ae, f. варош у горњој Италији, сад Vicenza. Отуда Vīcētīni (†Vīcentīni), ōrum, m. становници Вицетије. + + +vĭcĭa, ae, f. грах, грашак. + + +vīcĭēs (vīcĭens), adv. num. (viginti), двадесет пута. + + +Vicilīnus, i, m. (по свој прилици од vigil), придевак Јупитеру, будник. + + +vīcīna в. vicinus. + + +vīcīnālis, adj. (vicinus) (ретко), суседни: ad usum vicinalem, на употребу оних што близу станују, bella vicinalia, са суседима. + + +vīcīnĭa, adj. (vicinus) (понајвише *†), 1) суседство, близина: in vicinia nostra; hic viciniae habitat, овде близу станује; commigravit huc viciniae, овамо се близу доселио. 2) *meton. суседство = суседи. 3) trop. = наличност, сродство. + + +vīcīnĭtās, ātis, f. (vicinus), 1) суседство (пор. vicinia): v. Germanorum; propter vicinitatem, јер бесмо суседи; in ea vicinitate, у оном крају. 2) суседи: sollicitare vicinitatem; negotium dare ei vicinitati, суседима. 3) trop. = наличност, сродство: est quaedam virtutibus ac vitiis vicinitas. + + +vīcīnus, adj. с comp. (vicus), 1) суседни (с обзиром на кућу и стан; пор. finitimus) који у суседству станује, у суседству се налази: urbs; Fides in Capitolio vicina Jovis, храм богиње Вере суседан храму Јупитерову. Отуда subst. А) n. а) plur. vicina Syriae, најближи делови Сирије; б) у sing. est in vicino, у близини је. Б) vīcīnus, i, m. и vīcīna, ae, f. сусед, сусеткиња. — 2) trop. а) сличан чему, сродан: dialecticorum scientia eloquentiae vicina ac finitima; б) близу, близак: morti, на умору; vicina ad pariendum, близу порођаја; mors vicina, што предстоји. + + +vĭcis (gen.), vĭcem, vĭcĕ (других падежа у sing. нема, у plur. има облике vĭcēs и vĭcĭbus, а gen. нема), 1) промена, мена, измена, узајамност: commoti vice fortunarum humanarum; vices annorum; vices diei noctisque; *solvitur acris hiems gratā vice (доласком) veris et Favonî; *mutat terra vices, мења лице. Отуда напосе а) = ред: suam quisque vicem, сваки редом; suam vicem, за свој део; vicibus или per vices или vicibus factis, један за другим, наизменце; in vices или in vicem (пише се и састављено invicem), узајамно, узајмично; vice versa, обратно; б) = враћање, уздарје и сл.: reddere (referre) vices meritis, вратити зајам (мило за драго); tanto proclivius est injuriae quam officio vicem exsolvere (већма смо склоњени да се одужујемо за увреду него за услугу); в) *= пут, пута, крат: plus vice simplici, више од једанпут; tribus vicibus, трипут; vice quadam, једном; primā vice, први пут; г) = место, улога: poena in vicem fidei cesserat, казна је дошла наместо вере; vestram meamque vicem explete, испуните и своје и моје место; accedere ad vicem alcjs; vestram vicem unus, неко на ваше место, место вас; meam vicem, место мене; salis vice nitro utuntur; patris vice, место оца; in ejus vicem, на његово место. Отуда даље: vicem или vice alcjs адвербијално = као, попут, на начин: pari vice, равним начином; mutuā vice, узајамно; oraculi vice, као оракул; vice pecorum obtruncari, попут стоке. — 2) посао, задаћа: sacra regiae vicis, жртве које су краљеви приносили; praestare vicem assuetam, вршити обични посао; vice alcjs fungi, отправљати чији посао; *fungar vice cotis, вршићу посао тоцила. — 3) *†судба, промена судбе, удес: indignari suam vicem; tuam vicem doleo; convertere humanam vicem; *nullas vitare vices Danaûm, не избегавати опасности које би дошле од боја с Данајцима. + + +vĭcissātim, adv. (vicis) (Plaut.) = vicissim. + + +vĭcissim, adv. (vicis), напротив, с друге стране, узајмице, утакмице, опет: alqd accipere ab alio vicissimque reddere; terra uno tempore florere, deinde vero v. horrere potest; *hanc veniam petimusque damusque vicissim. + + +vĭcissĭtūdo, ĭnis, f. (vicis), 1) мена, измена: vicissitudines dierum ac noctium; fortunae. 2) узајамност (в. vicissim): beneficiorum. + + +victĭma, ae, f. (по свој прилици од viēre = vincire), жртвено живинче (пор. hostia): pro victimis homines immolant; trop. жртва: se victimam rei publicae praebēre. + + +victĭmārĭus, adj. (victima), што се тиче жртвених животиња; вао subst. а) †трговац са жртвеним животињама; б) слуга при жртвовању. + + +victĭto, 1. (frequent. од vivo) (предкл.), живети о чему = хранити се чим: ficis; bene libenter victitare, радо се добро најести. + + +victor, ōris, m. (vinco), победилац: v. trium bellorum, у три рата; v. omnium gentium; често као адјектив (у апозицији), победан: victor exercitus. Отуда trop. а) animus v. divitiarum, дух који не чезне за богатством; б) v. propositi, који је своју намеру постигао. — Victor (Sextus Aurelius), римски историк, око г. 360 п. Хр. + + +victōrĭa, ae, f. (victor), 1) победа (у боју, на суду итд.): v. certaminis, у препирци; v. ex collega, над другом; reportare victoriam de alqo, победити кога; victoriam conclamare, дићи победну вику, клицати због победе; exercere victoriam, користити се победом. 2) богиња победе, обично се представља с крилима и ловоровим венцем: aurea Victoria, златан кип Викторијин. + + +victōrĭātus, adj. (victoria), сребрн новац, у вредности од пола динара (denarius), са сликом богиње Викторије. + + +Victōrĭŏla, f. (dem. од victoria), мали кип богиње Викторије. + + +victrix, īcis, f. (victor), победитељка; често у апозицији као adj. = победан (пор. пшеница белица): victrices Athenae; manus; literae, писмо што јавља победу; *victricia arma; *victrix causa diis placuit, sed victa Catoni. + + +victŭs, ūs, m. (vivo), 1) издржавање, храна: tenuis; quotidianum victum alci praebere. 2) (ређе) начин живота (али понајпре с обзиром на храну; пор. cultus): neque enim conferendam esse Galliam cum Germanorum agro, neque hanc consuetudinem victus cum illa comparandam. + + +vīcŭlus, i, m. (dem. од vicus), сеоце. + + +vīcus, i, m. (οἶκος), 1) улица (= ред кућа; пор. via): dimensis vicorum ordinibus et latis viarum spatiis. 2) део вароши, кварт, предграђе (особ. у Риму): vicus Cyprius, Tuscus; extremis in vicis. 3) село, местанце (као множина сједињених станова; пор. pagus): oppida sua omnia, vicos ad quadringentos reliqua privata aedificia incendunt, Caes. b. G. 1, 5. + + +vĭdēlĭcet, adv. (videre-licet), 1) (предкл. и касно) = videre-licet, може се видети, очевидно је (пор. nimirum, scilicet), с acc. c. inf.: videlicet, parcum illum fuisse senem. 2) очевидно, наравно, заиста: hic de meis verbis errat videlicet. 3) с иронијом, дакако, дабогме, то се зна, разуме се: tuus v. salutaris consulatus; conjuratos v. dicebat. + + +vĭden', м. vĭdesne, видиш ли? + + +vĭdĕo, vīdi, vīsum, 2. (осн. VID, грч. ΙΔ, ΕΙΔ, εἶδον), I. act. 1) видети уопште: v. alqm; rem; v. acrīter, имати оштар вид. Напосе А) v. somnia, сањати; v. alqd in somnis или per quietem, у сну. Б) trop. видети = живети с ким у исто време, доживети, искусити, претрпети што и сл.: utinam eum diem videam, quum etc; Cinnam memini, vidi Sullam; atque hoc quidem videre licet, то је искуство, о ком се свако сам осведочити може; suo toto consulatu somnium non vidisse, није спавао, В) *уопште чулима што докучити: video terram mugire, чујем; videt plus naso quam oculis. — 2) = потражити, походити, отићи коме: v. alqm. — 3) гледати, мотрити: alqm. Отуда (Com.) me vide = ослони се на мене!; quin tu me vides? угледај се само на мене. — 4) trop. А) опазити, приметити: alqd; multa vitia in alqo. Б) видети = увидети: video illud frustra accidisse; plus videre, имати више увиђавности; v. in futurum, гледати у будућност; кадшто v. animo, предвиђати. В) проучити, размислити, промислити, размотрити: videamus illud; quamobrem haec videnda, то треба да расудимо. Г) = у виду имати, за чим тежити, настојати око чега, намеравати што: magnam gloriam; imperia immodica; nil nisi suum commodum. Д) = пазити на што, узети на ум, гледати за чим: vide scribas, гледај да пишеш; videndum est ne obsit benignitas; vide quid agas; videant ne sit periniquum, нека пазе да не буде одвише неправде (= нека узму на ум да је то зацело врло неправедно); напротив vide ne non sit necesse = тешко ће бити нужно; videant consules, ne quidres publica detrimenti capiat. Напосе у fut. exact. а) кад хоћемо да извесно и одлучно изречемо да ћемо што уважити, али не одмах и непосредно, него други пут: de illo alias videro, што се њега тиче, казаћу што треба други пут; quae fuerit causa, mox videro; б) кад се што оставља другоме да промисли, уважи и сл.: illud ipse viderit, о том нека он сам промисли (а не ја); de hoc tu ipse videris; sitne malum dolor nec ne, Stoici viderint, то нека Стојици расуде (а не ми). Ђ) бринути се за кога или што: v. negotia alcjs; v. cibum, prandium alci, постарати се ком за јело, обед; v. sibi, старати се за себе самог. II. pass. vĭdĕor, 1) (ретко) видети се (= виде ме), појавити се: hostium copiae visae sunt, појавиле су се; visus sum, видели су ме; videri debet, quales sint, треба да се види, какви су. — 2) обично чинити се, видети се, изгледати, сматрати се за некога: homines hic habitare videntur; aequum id mihi videtur; videris (esse) doctus, изгледаш да си учен, чини се да си учен; is mihi videtur sapientissimus qui etc., чини ми се да је онај најмудрији који итд.; videor mihi satis dixisse, чини ми се да сам доста казао, или satis dixi ut mihi visus sum, као што ми се чини; (ретко) vult videri, se esse sapientem, хоће да изгледа да је мудар. — 3) особ. impers. videtur = чини ми се да је право, добро, свиди се, воља (ми) је и сл.: nunc mihi visum est scribere, свидело ми се да пишем; si videtur, ако је повољно; mitteret cum imperio quem ei videretur (sc. mittere), кога за добро нађе. Напосе а) кад се наводи блажи израз одлуке, мишљења које власти: pontifices decreverunt videri (да је њихово мишљење), illam aedium partem posse restitui; Verres pronuntiat videri etc., изјављује да је његова воља итд.; senatui visum est etc.; б) кад се наводи чије мишљење у научним, особ. у филозофским стварима: mihi videtur, ad beate vivendum satis posse virtutem. + + +vĭdŭa в. viduus. + + +vĭdŭĭtās, ātis, f. (viduus), 1) (Plaut.) оскудица, недостатак: copiarum, у војсци. 2) удовство, удово стање. + + +*†vĭdŭo, 1. (viduus), 1) лишити, упразнити, испразнити: *urbem civibus, *ornos foliis; ретко с gen. v. alqm manuum. 2) напосе part. vĭdŭāta, обудовела, удовица. + + +vĭdŭus, adj. (сродно с divido, упр. растављен), 1) *лишен чега, без: pectus viduum amoris; locus viduus a lumine Phoebi, мрачно; v. pharetrā. 2) напосе лишен жене, удов, нежењен или лишена мужа, удова, неудата: mulier; homo; — subst. А) vĭdŭa, ae, f., удова, удовица. Отуда а) = жена растављена с мужем, или жена, чији је муж отпутовао; б) неудата женска. Б) vĭdŭus, i, m. удовац. 3) о стварима, а) самотан, пуст: cubile; б) trop. vitis vidua, још не привезана уз дрво (пор. marito, caelebs). + + +Vĭenna, ae, f. варош у јужној Галији, сад Vienne. Отуда Vĭennenses, ĭum, m. Вијењани. + + +vĭĕo, —, ētum, 2. (предкл.), везати, плести: corollam. + + +vĭētor в. vitor. + + +vĭētus, adj. (vieo), упр. згурен, смежуран, увео: ficus; trop. senex v., немоћан. + + +vĭgĕo, gŭi, —, 2. (vis), 1) бити снажан, крепак, живостан, а потом развијати се и расти без запреке, чио и здрав бити, цвасти, живети (пор. valeo, vivo): herba viget arte naturae; aetas nobis viget, ми смо у најбољим годинама; jacet corpus dormientis, ut mortui, viget autem et vivit animus; hunc, quo vivimus vigemusque sanguinem. — 2) trop. цветати, бити снажан, угледан: а) vigere animo, бити срчан и храбар; v. memoriā, имати добро памћење; б) studia literarum vigent, живо се ради на наукама; viget illud Homeri, Хомерова се изрека обистињава; apud eos venandi et equitandi laus viget, влада; pro pudore, pro abstinentia, pro virtute audacia, largitio, avaritia vigebant; *florent modo nata vigentque verba, у обичају су; в) бити моћан и угледан: multa saecula viguit Pythagoreorum nomen; *magnae viguēre Mycenae; in pace jacēre quam in bello vigere maluit. + + +vĭgesco, —, —, 3. (inchoat. од vigeo), постајати крепак, снажан, живостан, почињати цвасти: pedes. + + +vīgēsĭmus в. vicesimus. + + +vĭgil, gĭlis, 1) adj. који бди, будан (који својевољно бди; пор. insomnis): *canis; *ales, петао; oculi; *cura v., која никада не мирује (или = не да заспати); †vigilem noctem agere, бдети целу ноћ; *ignis, што се не гаси; *vigiles lucernae, ноћне лампе. 2) subst. m. стражар, обично у plur. vigiles, стража, као ноћна и пожарна полиција у Риму, подељена под Августом на седам одељења; trop. vigiles mundi = сунце и месец. + + +vĭgĭlans, ntis, adj. с comp. и sup. (part. од vigilo), будан, који бди: oculi; обично trop. пажљив, неуморан: consul; ut nemo vigilantior ad judicium venisse videatur. + + +vĭgĭlantĕr, adv. с comp. и sup. (vigilans), будно, пажљиво, с неуморном бригом: administrare provinciam. + + +vĭgĭlantĭa, ae, f. (vigilans), 1) будност = издржљивост у бдењу. 2) trop. помња, брижљивост. + + +*†vĭgĭlax, ācis, f. (vigilo) = vigil. + + +vĭgĭlĭa, ae, f. (vigil), обично у plur. 1) бдење, неспавање: patiens vigiliae; Demosthenis vigiliae. 2) напосе бдење ради сигурности каквог места (особ. вароши, војничког стана), стража, а) abstr. стражарење: agere vigilias ad templa, чувати стражу, стражарити код храмова; in vigiliam ducere, одвести на стражу, vigiliae nocturnae et diurnae; б) стража, момци што су на стражи (пор. custodia, praesidium, statio): excubiae et vigiliae; ponere vigilias, наместити стражу; circuire vigilias, обићи, надгледати; в) = време ноћне страже = четвртина ноћи (по годишњим временима разне дужине): de tertia vigilla profectus est, после поноћи, у току треће вигилије (време од поноћи до изласка сунца чинило је трећу и четврту, а време од заласка сунца до поноћи прву и другу вигилију). 3) trop. будност, будноћа, неуморна брига и пажљивост: v. et prospicientia; res exigit vigilantiam; отуда meton. cupio jam vigilantiam meam (своје место) tibi tradere. 4) (Plaut.) ноћна религиозна свечаност: vigiliae Cereris. + + +†vĭgĭlĭārĭum, ĭi, n. (vigilia), стражара. + + +vĭgĭlo, 1. (vigil), 1) бдети, не спавати: v. usque ad lucem. Отуда *у бдењу провести: noctem. 2) trop. будан бити, неуморно радити, о чему бринути се: pro alqo; vigilabo pro vobis. Отуда trans. *пажљиво извршити, постарати се о чему: vigilati labores; quae vigilanda viris, што треба људи да изврше. + + +vīgintī, adj. num. card. двадесет. + + +vīgintĭvĭrātŭs, ūs, m. служба, посао вигинтивира (в. vigintiviri). + + +vīgintĭvĭri, ōrum, m. двадесетници, збор од двадесет мужева које је Цезар за свога конзулства именовао да подели земље у Кампанији војницима. + + +vĭgor, ōris, m. (vigeo), животна снага, свежина, живост, чилост, ватра: in vultu; v. aetatis; animi. + + +vīlĭco в. villico. + + +vīlĭcus в. villicus. + + +vīlis, adj. с comp. и sup. 1) јефтин, што се малом ценом продаје: vilia poma; frumentum est vile; annona (pretium rei alcjs) est vilis (vile), цена је мала; emere, vendere vili, јефтино. 2) мале вредности, без вредности, прост, незнатан, презрења вредан: honor; genus; pericula vilia habere, презирати. + + +vīlĭtās, ātis, f. (vilis), 1) јефтиноћа, мала (ниска) цена: annonae; v. est in vendendo, јефтина је продаја; (Plaut.) offerre alqd vilitati, нешто јефтино нудити на продају. 2) trop. †а) мала вредност, бесцење; б) неуважавање, презирање: ad vilitatem sui pervenire, огадити се самом себи. + + +villa, ae, f. 1) пољски дворац, пољско добро, миљак, летњиковац, мајур (понајпре с обзиром на зграде; пор. fundus). 2) villa publica звала се јавна зграда на Мартову пољу где су поглавари држали процену имања и попис грађана (census) и где су се бавили посланици страних народа, којима нису допуштали да уђу у варош. + + +Cruptorĭcis villa, место у Фригији у северној Германији. + + +villĭco (vīlĭco), 1. (villicus), бити управитељ пољскога добра: ut quasi dispensare rem publicam et in ea quodam modo villicare possit. + + +villĭcus (vīlĭcus), adj. (villa), што спада у пољско добро, и subst. а) villĭcus, управитељ пољскога добра, газда, економ (ослобођеник или роб који је водио надзор над другим радницима); б) villĭca, ae, f. управитељка, газдарица, обично жена управитељева. + + +*†villōsus, adj. (villus), рутав, чупав, коснат, руњав: leo; *о Медузи: villosa colubris, покривена змијама као руњама. + + +villŭla, ae, f. (dem. од villa), добарце, мало имање. + + +villum, i, n. (Ter.) (dem. од vinum), винце: edormiscam hoc villi, одспаваћу тај мамурлук. + + +villus, i, m. (сродно с pilus и hilus), дугачка длака у животиња, руња, рута, кудра, чупа (пор. crinis, capillus итд.): animantium aliae villis vestitae; leonis, lupi, arietis. + + +vīmĕn, ĭnis, n. (vieo), што служи за плетење, шиба, прут, лоза, врба, плетер итд.; scuta ex cortice facta aut viminibus intextis; — отуда meton. = плетен суд, котарица. + + +†vīmentum, i, n. (vieo) = vimen: crates et vimenta. + + +Vīmĭnācĭum, ĭi, n. главна варош у Горњој Мезији (данашњој краљевини Србији) где је сад Костолац. + + +Vīmĭnālis collis, један од седам брежуљака, на којима лежи Рим. + + +vīmĭnĕus, adj. (vimen), врбов, од прућа начињен: tegumentum; crates. + + +vĭn' м. visne?, в. volo. + + +vīnācĕus, adj. (vinum), од вина, винов, вински: acinus v., виново зрно, зрно грожђа; subst. vīnācĕus, i, m. и vīnācĕum, i, n. зрно (семе) од грожђа; vīnācĕus, i, m. и vĭnācĕa, ae, f., љуска (кожурица) од виновог зрна. + + +*†vīnālis, adj. (vinum), вински; отуда subst. Vĭnālĭa, ĭum, n. винска светковина (22. априла и 19. августа). + + +vīnārĭus, adj. (vinum), вински: vas; cella, подрум. Отуда subst. а) vīnārĭus, ĭi, m. винар, трговац вином; б) vīnārĭum, ĭi, n. вински суд (пор. cadus). + + +vincĕus, adj. (vincio) (Plaut), прикладан за везање: potione vincea onerabo gulam, у шали = обесићу се. + + +vincĭbilis, adj. (vinco), што је лако победити, добити: causa, парница. + + +vincĭo, vinxi, vinctum, 4. 1) везати (силом да се што у кретању спречи; пор. ligo, necto, constringo), сапети, оковати: v. alqm trinis catenis; *manus post terga; — опасати, обвити: *purpureo alte suras vincire cothurno; — стегнути: v. pectus fasciā. Отуда trop. а) = обвезати, задужити кога: v. animum alcjs donis; б) = стезати, ограничити, у реду држати, уставити и сл.: omnia, quae dilapsa fluxerunt, severis legibus vincienda sunt; в) = утврдити: v. loca praesidiis; г) = очарати, опчинити: v. linguas hostiles; д) у реторици: v. verba, речи везивати, спајати; v. sententias, реченице везивати у периоде; ђ) везати, сапети, спутати; *somno vincta jacebas; gratā compede vinctus, o љубави. + + +vinclum в. vinculum. + + +vinco, vīci, victum, 3. 1) intrans. победити, добити, надвладати: v. proelio; acie; v. sibi, за се, у своју корист; v. sponsione, judicio (али и v. sponsionem, judicium, в. доле под 2), добити парницу; ea sententia vicit, то је мишљење надвладало. Отуда а) = доказати: vince eum bonum virum esse; б) vicimus, добили смо; vicisti, имаш право; viceris, нека буде на твоју. — 2) trans. победити, надбити кога: alqm proelio; hostes acie. Отуда а) добити: causam, sponsionem (пор. горе под 1); v. nummos, добити игру; б) савладати, надјачати, преовладати, одолети и сл.: v. animum; iram; vinci difficultate; vinci a voluptate; v. semitam, прећи, прекорачити; v. aëra, прелетети; в) превазићи, надмашити: alqum eloquentiā; hostes crudelitate; v. exspectationem; г) *v. saecula, преживети; *v. fata vivendo, дуже живети него што би требало; д) elephanti vincunt spem regendi = нема више наде да ће слонови слушати; ђ) наговорити, принудити, намолити и сл.: vinci non potuit; victus precibus. + + +vincŭlum (vinclum), i, n. (vincio), 1) узица, петља, коноп, уже (пор. vitta, fascia): vincula epistulae, узица којом су стари писма обмотавали; *aptare vincula collo, наместити конопац око врата; *chartae vincula demere, отворити писмо. Отуда * = сандале, ципеле (јер су се узицама свезивале за ногу). — 2) у plur. = окови, гвожђа (злочинца; пор. catena, compes): vincula pedum; rumpere vincula; или meton. = тамница, затвор (пор. carcer, custodia) effugere ex vinculis publicis. — 3) trop. спона, свеза: а) што кога или што спречава, ограничава, коме или чему смета: v. injicere cupiditati, пожуду зауздати; vincula fugae, што задржава од бежања; evolare ex corporis vinculis, из окова тела; б) што два или више предмета свезује, спаја: vincula temporum nos conjunxerunt; *v. jugale, брак; v. propinquitatis magnum est, јака је свеза сродства; aliquo vinculo rei publicae conjuncti, неким политичним обзирима сједињени; v. fidei, amicitiae. + + +Vindĕlĭci, ōrum, m. народ у Германији, на југу од Дунава, у источним крајевима Виртемберга и западним Баварске, са главним градом Augusta Vindelicorum, сад Augsburg. Отуда њихова земља Vindĕlĭcĭa, ae, f. + + +*vindēmĭa, ae, f. (vinum-demo), 1) берба, винобера. 2) *а) грожђе; б) вино. + + +†vindēmĭātor (vindēmĭtor), ōris, m. (vindemio), 1) виноградар, винцилир, пудар. 2) звезда у звезданом јату девице. + + +†vindēmĭo, 1. (vindemio), брати виноград, држати бербу: v. uvas. + + +vindēmĭŏla, ae, f. (dem. од vindemia) мала (слаба) берба; слаби приходи. + + +vindex, ĭcis, m. и f. 1) који у одбрану прима, бранилац, заштитник, избавитељ, јамац: regni; libertatis; v. injuriae, заштитник од неправде; v. periculi, од опасности; *nodus deo vindice dignus, чвор који заслужује да га сам бог разреши. 2) осветник, осветница, казнитељ, казнитељица: conjurationis; facinorum. + + +vindĭcātĭo, ōnis, f. (vindico), 1) право присвајања какве ствари, доказивање свога права на какву ствар. 2) узимање у заштиту, заштићивање себе сама или других од силе. + + +vindĭcĭae, ārum, f. (само предкл. у sing.) (vindico), присвајање какве ствари судским путем; отуда и ствар, о којој се парница води или на коју парничар своје право доказује: а и = парница о праву сопствености какве ствари: injustae vindiciae, неправедна потраживања; dare (decernere) vindicias secundum libertatem, одредити да ко буде слободан, док се ствар на суду не реши; postulare vindicias secundum libertatem, захтевати да ко буде слободан док итд.; напротив dare vindicias ab libertate (in servitutem) или dare vindicias secundum servitutem, одредити да ко буде роб док итд. + + +vindĭco, 1. (vindex), 1) судским путем тражити своје натраг или као сопственост или да се ко пусти на слободу: v. sponsam in libertatem, да остане слободна; vindicatur Virginia spondentibus propinquis, судски се тражи да се врати оцу (у чијој је власти дотле била). Отуда уопште = тражити као своје, себи присвајати, приписивати: v. sibi libertatem; majorem partem victoriae ad se vindicavit; Chii Homerum sibi vindicant. — 2) на носе v. in libertatem, од ропства ослободити: se; rem publicam. Отуда уопште штитити, спасти, избавити, ослободити: alqm ab alqo; innocentem a supplicio; alqm ex suspitione; v. libertatem; v. laudem summorum oratorum ab oblivione hominum atque a silentio. — 3) забрањујући или казнећи посредовати гдегод, а) (ретко) забранити: dolum; б) казнити (пор. castigo, punio): v. in alqm, казнити кога; v. seditionem, injuriam, казнити кога због буне, увреде. — 4) осветити се: mortem Scipionis; †v. se ab alqo, осветити се ком. + + +vindicta, ae, f. (vindico), 1) штапић којим се претор дотакао роба којега је требало ослободити, штап слободе. 2) ослобођење, спасење, заштита: v. libertatis; али v. vitae, ослобођење од живота = смрт. 3) казна, освета: lento passu ad vindictam sui divina precedit ira, tarditatemque supplicii gravitate compensat. + + +vīnĕa, ae, f. (vinum) 1) виноград. 2) *чокот 3) заштитни кров, јуришни кров, за одбрану при опсадама (пор. testudo). + + +vīnētum, i, n. (vinum), виноград, место чокоћем засађено. + + +vīnĭtor, ōris, m. (vinum), виноградар, пудар, винцилир. + + +vinnŭlus, аdj. (Plaut.), љубак, мио: oratio. + + +vīnŏlentĭa, ae, f. (vinolentus), 1) напитост, пијано стање. 2) пијанство, наклоност к пићу. + + +vīnŏlentus, adj. (vinum), 1) пијан, напит: modice v. 2) склон на пијанство: mulier; convivium vinolentum, где се много пије. + + +vīnōsus, adj. с comp. и sup. (vinum), 1) пун вина, пијан: modice vinosi. 2) који често и много више пије: senex v. = Anacreon. 3) вински: odor. + + +vīnum, i, n. (οἶνος), вино: ad vinum или in vino, per vinum, *inter vina, у пићу, при пићу; in multum vini procedere, много пити; vino mersus, sepultus, мртав пијан. + + +vĭŏla, ae, f. 1) љубичица (цвет): purpurea; lutea; alba; nigra. 2) љубичаста боја: *tinctus violā pallor amantium. + + +*vĭŏlābĭlis, adj. (violo), повредљив, што се може или сме повредити. + + +vĭŏlācĕus, adj. (viola), љубичасте боје. + + +*†vĭŏlārĭum, ĭi, n. (viola), леја за љубичице. + + +vĭŏlārĭus, adj. (viola) (Plaut.), који бојадише љубичастом бојом. + + +vĭŏlātĭo, ōnis, f. (violo), повреда, оскврњење: templi; fidei. + + +vĭŏlātor, ōris, m. (violo), нарушилац, оскврнитељ: foederis; templi; juris gentium. + + +*vĭŏlens, ntis, adj. (vis) = violentus. + + +vĭŏlentĕr, adv. с comp. и sup. (violens), насилно, силовито, жестоко, горопадно: proconsulatum non minus v. gessit; v. ferre (tolerare) alqd, јако к срцу примити; †alqm increpare. + + +vĭŏlentĭa, ae, f. (violens), насиље, силовитост, жестина, наглост: v. hominis; v. gentium, дивљаштво; fortunae, немилост. + + +vĭŏlentus, adj. с comp. и sup. (vis), насилан, силовит, жесток, горопадан, нагао: tempestas, бурно; animus; ingenium; ira; verba; v. imperium; censor, строг, опор. + + +vĭōlo, 1. (vis), повредити, оскврнити, обешчастити, отуда = злостављати, насилно поступати, вређати, окаљати: v. sacra, foedera, dignitatem alcjs; v. hospites, parentes; v. fines, urbem, пустошити; pudorem. + + +*†vīpĕra, ae, f. (м. vivipara од vivus-pario), упр. која живу змијчад коти, гуја, љутица, аспида; уопште змија: in sinu viperam venenatam ac pestiferam habere, хранити гују у недрима. + + +*†vīpĕrĕus, adj. (vipera), 1) змијски, змијињи, гујин: caro; dens; anima v., отровни дах. 2) *змијовит, гујовит: monstrum v. = Medusa; vipereae sorores = Furiae. + + +*†vīpĕrīnus, adj. (vipera) = vipereus 1): cruor; nodus. + + +Vipsānĭus в. Agrippa. + + +vĭr, vĭri, m. 1) муж, мушкарац, мушко, мушка глава (у физичком погледу; орр. mulier; пор. mas): virum me natam vellem, волела бих да сам се родила као мушко. 2) = муж (женин): vir meus; trop. о животињама: caper vir gregis. 3) муж с погледом на карактер, понашање итд., дакле да се означе мушка својства, особ. срчаност, смелост, сталност итд.: dolorem tulit ut vir; Marius rusticanus vir, sed plane vir; puer et vir; constans, prudens vir; обично где се у нас “човек” каже: vir bonus, justus; често с иронијом v. bonus, optimus, ille bonus vir, добричина. 4) у војн. говору а) viri често = војници, момци: dispertiti viri; б) = пешаци, пешадија: обично у свези equites virique, eques virique, equi virique; отуда equia viris = из петних жила. + + +*vĭrāgo, ĭnis, f. (virgo), јунакиња, јуначка девојка, делија девојка: flava v., Минерва; ancilla v., снажна. + + +Virbĭus в. Hippolytus. + + +Virdŏmarus в. Viridomarus. + + +Vĭrĭdŏmărus (Virdŏmărus, Virdŭmărus), војвода Едуаца у Галији у Цезарово доба. + + +Vĭrĭdŏmărus (Virdŏmărus, Virdŭmărus), војвода Едуаца у Галији у Цезарово доба. + + +Virdŭmirus в. Viridomarus. + + +*vĭrectum (боље него vĭrētum), i, n. (од неупотр. virex од vireo, као и fruticetum од frutex), зелено место: virecta nemorum, травом обрасла и дрвећем окружена места. + + +vĭrens, ntis, adj. (part. од vireo), 1) зелен, који се зелени; *agellus; *hedera. 2) trop. свеж, млађан, цветан: puella, *donec virenti canities abest. + + +vĭrĕo, rŭi, —, 2. 1) зелен бити, зеленети се: arbores; *pectora virent felle, од жучи. 2) trop. бити свеж, крепак, живостан: *dum genua virent, док смо још у снази; famma viret, букти; *serpens viret squammā recenti, предева се у новој кожи. + + +vīrēs в. vis. + + +vĭresco, —, —, 3. (inchoat. од vireo), зеленети се, почети зеленети; trop. процветати, оснажити се: virtus. + + +vĭrētum в. virectum. + + +virga, ae, f. 1) зелена, танка гранчица, младица: fraxinea. Напосе сађеница, пресад. 2) шиба, шипка, прут, палица којом су робове и злочинце шибали (такве су палице носили ликтори у својим снопићима, fasces): caedere alqm virgis; *quos virga verendos facit (о вишим чиновницима, пред којим су ношени снопићи с палицама). 3) танка палица, штап, н. пр. Меркуријев; особ. = чаробни штапић: v. divina. 4) *пруга а) на хаљини: purpureis tingat sua corpora virgis, нека носи хаљину са багреним пругама; б) на небу (облаци). + + +virgātor, ōris, m. (virga) (Plaut.), шибач, који прутом шиба. + + +*virgātus, adj. 1) од прућа плетен. 2) пругаст, с пругама: sagula. + + +virgētum, i, n. (virga), шибљак, врбљак. + + +*virgĕus, adj. (virga), од прућа, од шибљика, грања: supellex; flamma v., од сувог грања. + + +virgĭdēmĭa, ae, f. (шаљиво од virga-demo, као vindemia од vinum-demo), берба од батина (Plaut.). + + +Virgĭlĭus (Vergĭlĭus), име римскога племена; познат је Publius Virgilius Maro, чувени песник у доба Августово, рођен г. 70, умро 19 пр. Хр. Отуда Virgĭlĭānus, adj. + + +Virgĭlĭus (Vergĭlĭus), име римскога племена; познат је Publius Virgilius Maro, чувени песник у доба Августово, рођен г. 70, умро 19 пр. Хр. Отуда Virgĭlĭānus, adj. + + +virgĭnālis, adj. (virgo), девичански, девојачки: vestitus; modestia; ploratum virginalem edere, плакати као девојка. + + +virgĭnārĭus, adj. (Plaut.) = virginalis. + + +*virgĭnĕus, adj. (virgo), девичански, девојачки: figura; pudor; rubor; vultus; ara virginea, олтар девичанске Весте; virgineae volucres = Harpyae. + + +virgĭnisvendŏnĭdēs, ae, m. (virgo и vendo) (Plaut), шаљиво скована реч, продавач девојака. + + +virgĭnĭtās, ātis, f. (virgo), девичанство, девојачко стање: virginitatem laedere, eripere, rapere, libare. + + +Virgĭnĭus (Vergĭnĭus), име племена римскога; најзнаменитији је Lucius Virginius, који је своју кћер Виргинију месарским ножем на тргу пробо да би је спасао од насиља децемвира Апија Клаудија. + + +virgo (gŏ и gō), inis, f. (vir, vireo), 1) девојка, девица, неудата женска (млада или стара; пор. puella): *v. dea = Diana; *v. Saturnia = Vesta; †v. filia, неудата кћи. 2) *млада женска, удата или неудата: v. adultera = Medea. 3) звездано јато. + + +virgŭla, ae, f. (dem. од virga), прутић, штапић: oleagina, гранчица маслинова. + + +virgultum, i, n. (м. virguguletum од virgula), шушњак, шибљак, грмље, џбун. + + +virguncŭla, ae, f. (dem. од virgo), девојчица. + + +Vĭrĭāthus, i, m., храбри вођа Лузинтанаца у рату с Римљанима. Отуда Vĭrĭāthīnus, adj. Виријатов, против Виријата. + + +vĭrĭdārĭum, ĭi, n. (viridis), врт за забаву, башта, градина. + + +vĭrĭdis, adj. с comp. и sup. (vireo), 1) зелен (са свим врстама зеленила), зеленкаст, зелен као трава, као море итд.: ripa; aqua; viride gramen; pallor v., жућкасто; subst. vĭrĭdĭa, ĭum, n. места где има зеленила и дрвећа, а и = башта за поврће. 2) trop. свеж, снажан, млађан: aevum; juventa. + + +vĭrĭdĭtās, ātis, f. (viridis), 1) зелена боја, зеленило: v. pratorum; elicere viriditatem ex terra, измамити зеленило (биљке) из земље. 2) trop. чилост, свежина, млађаност: senectus aufert viriditatem. + + +*vĭrĭdo, 1. (viridis), 1) зеленим учинити, озеленити (само у pass.): viridari, постати зелен. 2) intrans. зеленети, зелен бити: viridans laurus. + + +Vĭrĭdŏmărus (Virdŏmărus, Virdŭmărus), војвода Едуаца у Галији у Цезарово доба. + + +vĭrīlis, adj. (vir), мушки, 1) у погледу на пол: v. stirps; sexus. 2) у погледу на године, мушки, мужеван: *aetas; *partes, задаће, улоге; toga (што су је римски младићи у петнаестој или шеснаестој години облачили). 3) по карактеру, својствима итд. = мушки, храбар, срчан, сталан и сл.: oratio; animus. 4) при деоби = што долази на једну особу, на једног човека: pars (portio) v., део што дође на сваког појединце; pro virili parte, колико човек учинити може или треба, obligatus ei sum plus quam pro virili parte = више сам му обвезан него други; miles agrum cepit pro virili parte, као свој део; gloriae Camilli pars virilis apud omnes milites est, сваки војник има свој део у слави Камиловој. + + +†vĭrīlĭtās, ātis, f. (virilis), 1) мушки узраст, мушке године. 2) мужевност, мушка снага у говору, делању. + + +vĭrīlĭtĕr, adv. с comp. (virilis), мушки, постојано, мужевно: v. aegrotare = у болести не изгубити стрпљења и не клонути духом. + + +Vīrĭpŏtens, ntis, adj. (vires-potens), моћан, силан, крепак, придев Јупитеров. + + +vĭrītim, adv. (vir), 1) човек по човек, један по један, свакога појединога, сваком појединце: agrum viritim dividere, поделити тако да сваки по нешто добије; quos viritim legerat, бирао једног по једног; trecenos nummos v. dedit, сваком појединце по триста. 2) појединце, посебице: dimicare. + + +Viromandŭi (Veromandui), ōrum, m. народ у Gallia Belgica. + + +*†vīrōsus, adj. (virus), 1) јако смрадан, смрдљив: odor; remediurn. 2) отрован; spinae. + + +virtūs, ūtis, f. (vir), упр. мужевност = све врлине које мужу приличе, 1) храброст, срчаност, јунаштво, одважност, душевна снага која се у опасностима и тешким приликама показује: virtute omnibus praestare; често v. bellandi или v. militaris. 2) изврсност, врлина, доброта, вредност: v. animi, corporis; уопште = скуп свију својстава која су нужна да ко или што свом позиву и опредељењу одговори: v. arboris; equi; oratoris. 3) добро својство, савршенство, одличје: illae virtutes leniores; v. constantiae; animi virtutes; virtutes oratoriae. 4) као општи појам, врлина: omnia praeter virtutem caduca sunt; finis bonorum in virtute positus est; v. est animi habitus naturae modo atque rationi consentaneus. + + +†vĭrŭlentus, adj. (virus), пун гноја или отрова: serpentes. + + +vīrŭs, i, n. (обично само у nom. и acc), 1) природна густа течност, слуз, бала: v. cochlearum. Отуда = отров; v. serpentis; trop. v. acerbitatis tuae. — 2) *а) немио мирис, смрад: paludis; б) немио укус: aquae marinae. + + +vīs, acc. vim, abl. vi; plur. vīrēs, ĭum, f. — I. у sing. 1) сила, моћ, јачина, снага (у кретању и делу, пор. robur): v. deorum; ingenii, oratoris, fluminis; summā vi, највећим напором; *vis consilī expers, снага без памети, без разборитости; vim afferre ad alqd, допринети чему. Отуда = утицај, дејство: vim magnam habet sanguis paternus; vis herbarum. 2) сила = насиље: vim alci inferre (afferre, facere), силом нагонити кога, а и = силовати; accusare alqm de vi, због насиља; vi или per vim, силом, а и принуђен (opp. sponte, од своје воље); vim vi repellere, одбити силу силом (клин клином). Отуда = насртај, навала, удар: naves factae ad quamvis vim perferendam; accipere vim, добити рану; v. externa, споља. 3) суштина, природа, значај: v. eloquentiae; amicitiae; v. et natura honesti; v. verbi; foederis vim habere, важност; illa est in his verbis vis, тај смисао. 4) сила, мноштво, множина: hominum; auri. — II. у plur. 1) = телесна снага, моћ: supra vires, што премаша снагу; pro viribus, према снази. 2) = бојна сила, војска: robur virium, језгра војске; undique contractis viribus signa cum Papirio conferre. 3) trop. *fons occultis viribus, са скривеном лековитошћу; *incendia sumunt vires, пожар се шири, распростире. + + +*†viscātus, adj. (viscum), лепком намазан; trop. beneficia viscata, доброчинства којим се хоће каква корист да постигне. + + +viscĕrātĭo, ōnis, f. (viscus), 1) јавно раздавање меса народу, поклон у месу. 2) trop. v. leonis, храњење. + + +viscum, i, n. (ἰξός), 1) имела (биљка, Viscum album). 2) лепак за птице (који се прави од имеле); trop. (Com.) tactus sum vehementer visco, дошао сам на лепак = заљубио сам се. + + +viscus, ĕris, n. скоро увек у plur. viscĕra, rum, 1) унутарњи делови животињскога тела, утроба, дроб (уопште; пор. exta, intestina): tela haerent viscere. Напосе 2) а) племенитији делови дроба, срце, плућа, јетра итд.; б) месо, уколико је кожом покривено: sanguis exit e visceribus; tunica inhaesit (прилепила се) visceribus Herculis; в) *= uterus, материна утроба; отуда viscera = плод утробе, пород, рођено дете; г) trop. језгра чега, срце, унутрашњост: viscera montis; vv. rei puhlicae, Italiae; vv. causae, што је главно у ствари; quae mihi in visceribus haerent, удубило се у моју душу, памтим врло добро; vv. aerarii или vv. alcjs = последњи новчић, цело имање. + + +vīsendus, adj. (viso), вредан да се види, знаменит: ornatus; subst. vīsenda, ōrum, n. знаменитости. + + +vīsĭo, ōnis, f. (video), 1) виђење, поглед: dei. 2) виђени предмет, појава: adventicia; fluens. 3) trop. душевна представа о чем, мисао, идеја, doloris; veri et falsi. + + +vīsĭto, 1. (frequent. од viso), 1) (предкл. и касно), виђати, поглéдати. 2) посетити, походити кога: alqm. + + +vīso, vīsi, vīsum, 3. 1) тачно гледати, разгледати, мотрити, посматрати (пор. video, specto, intueor): res in Macedonia; belli apparatum; v. prodigium; praeda exposita ut viseretur; visendi causā, да ме види; vise ad portum, иди у пристаниште да разгледаш; vise num ibi sit, гледај добро да ли је тамо; visebam quid me velles, дошао сам да видим шта ћеш са мном. 2) посетити, походити: v. alqm; urbs visitur = долазе у њу путници; често = болесника походити: v. alqm или v. intro ad alqm. + + +vispillo в. vespillo. + + +†vespillo (vispillo), ōnis, m. гробар за сиротињу, која се увече сахрањивала; као придев едилу Лукретију, који је леш Тиберија Граха у Тибар бацио. + + +Vistŭla, ae, f. река Висла. + + +vīsum, i, n. (part. од video), 1) виђено, привиђење, појава, слика (пор. visus): turpe; напосе слика у сну: visa somniorum; perterritus visis: nocturna visa. 2) слика која се рађа у души о којој ствари услед спољашњега утицаја на чула, слика фантазије (у Цицерона превод грчке речи (φαντασία). + + +Vĭsurgis, is, m. река Везер. + + +vīsŭs, ūs, m. (video), 1) вид, виђење (моћ или чин вида): v. oculorum; †visu alcjs gaudere; terribilis visu, страшан на очима, страшно га је видети; visu omnia obire, разгледати; *visus effugiet tuos. 2) виђено, слика, прилика, појава: nocturnus (= visum 1). 3) изглед: habere visum insignem et illustrem. + + +vīta, ae, f. (vivo), 1) живот: in mea vita, док живим; diutius esse in vita, дуже живети; agere (degere) vitam, живети; ponere vitam, живот оставити, умрети; то исто и cedere (excedere) vitā (e vita); *vita sine corpore, сенка умрлога. 2) живот = начин живота, живљење, владање (живот у грађанском или у моралном погледу; пор. victus): v. rustica; omne vitae genus; inspicere in vitas omnium, испитивати владање свију. 3) (Plaut.) = victus, живљење, храна: reperire vitam. 4) = течај живота, живот, животопис: vitae excellentium imperatorum. 5) (Plaut.) као реч одмила, mea vita, животе мој! + + +vītābĭlis, adj. (vito), што је вредно или што треба избегавати. + + +vītābundus, adj. (vito), 1) који хоће да избегне, да се уклони: v. erupit inter tela hostium. 2) с acc. који избегава: v. castra hostium. + + +vītālis, adj. (vita), животан: 1) = који има живота или живот даје: aura; vis v., животна сила, aevum vitale, време живота; *vitales viae, душник. Отуда subst. vītālĭa, ĭum, n. племенитији делови тела. 2) *жив: salvus et v.; и = за кога има наде да ће дуго живети: puer. 3) vita v., прави (= изврстан) живот. + + +vītālĭtĕr, adv. (vitalis) (Lucr.), живо, са животом: v. animatus, жив. + + +vītātĭo, ōnis, f. (vito), уклањање, избегавање. + + +Vĭtellĭa, ae, f. варош у Лацији, сад Civitella. + + +Vĭtellĭus, име римскога племена, из којега је познат цар Aulus Vitellius. Отуда Vĭtellĭānus, adj. и subst. Vĭtellĭāni, ōrum, m. војници или присталице цара Вителија. + + +Vĭtellĭus, име римскога племена, из којега је познат цар Aulus Vitellius. Отуда Vĭtellĭānus, adj. и subst. Vĭtellĭāni, ōrum, m. војници или присталице цара Вителија. + + +vĭtellus, i, m. 1) dem. од vitulus, теленце. 2) жуманце у јајету. + + +*vītĕus, adj. (vitis), од чокота: pocula vitea = вино. + + +†vĭtĭătĭo, ōnis, f. повреда, оскврњење, нарушење (девичанства). + + +†vĭtĭātor, ōris, m. (vitio), нарушитељ, оскврнитељ. + + +vītĭcŭla, ae, f. (dem. од vitis), чокотић. + + +*vītĭgĕnus или vĭtĭgĭnĕus, adj. (vitis-geno), чокотов, од чокота: liquor, latex = вино. + + +*vītĭgĕnus или vĭtĭgĭnĕus, adj. (vitis-geno), чокотов, од чокота: liquor, latex = вино. + + +vĭtĭlēna, ae, f. (vitium-lena) срамотна подводница (Plaut.). + + +vĭtĭlīgo, ĭnis, f. (vitium), оспа, лишај. + + +vĭtĭo, 1. (vitium), 1) изопачити, покварити, повредити (пор; depravo, corrumpo): auras, окужити; curae vitiant corpus. Напосе v. virginem, обешчастити. 2) trop. изопачити: senatus consultum; memoriam (историјске споменике). 3) term. t. vitiare diem, обнунцијацијом (н. obnuntiatio) спречити да се какви јавни послови (као што су comitia, census и сл.) не држе онога дана који је за то заказан. + + +vĭtĭōsē, adv. с comp. (vitiosus), 1) погрешно, недостатачно, наопачке: v. se habere v. concludere. 2) напосе term. t. противно ауспицијама (в. vitium 4). + + +vĭtĭōsĭtās, ātis, f. (vitiosus), погрешност; опакост, порочност. + + +vĭtĭōsus, adj. с comp. и sup. (vitium), 1) погрешан, пун мана, недостатака: orator; exemplum. 2) опак, порочан, неваљао, злочест: homo; vita; *progenies vitiosior. 3) term. t. против ауспиција: magistratus, comitia, suffragium (в. vitium 4). + + +vītis, is, f. 1) чокот. Отуда *и о другом сличном биљу. 2) винова лоза. 3) центурионски штап од винове лозе у римској војсци. + + +*vītĭsător, ōris, m., који винову лозу сади (виноградар). + + +vĭtĭum, ĭi, n. 1) погрешка = мана, недостатак: v. corporis; aedes vitium fecerunt, кућа хоће да се сруши; si nihil est in parietibus aut in tecto vitii. 2) морална мана, порок (пор. culpa, peccatum, delictum): homo vitiis deditus; *non vitiosus homo es, sed vitium. 3) погрешка, кривица: meum est v.; vitio fortunae, кривицом судбе; vitio (dat) alqd alci vertere, ком што у кривицу уписати. Напосе = обешчашћење жене: afferre v. pudicitiae (dat.) alcjs, обешчастити. 4) особ. као term. t. погрешка у аугуријама (или какво неповољно знамење или погрешно посматрање); што се год и покрај такве погрешке догодило, било је учињено vitio (погрешно, против аугурија): navigare vitio; magistratus vitio creatus = vitiosus (в. ту реч). + + +vīto, 1. 1) клонити се, избегавати, кушати уклонити се: tela; mortem; suspitionem; (Plaut.) v. rei alci; id vitandum ne etc.; *v. tangere scripta; *v. se ipsum = бити непостојан и недоследан. 2) кадшто = devito, избећи, утећи. + + +vītor (погрешно vĭētor), ōris, m. (vieo), котаричар, који плете котарице. + + +†vĭtrārĭus, ĭi, m. (vitrum), стаклар. + + +vĭtrĕus, adj. (vitrum), 1) стаклен, од стакла: vas. 2) trop. *а) чист као стакло, провидан: unda; pontus; б) *fama v. = несталан или = сјајан. + + +vĭtrĭcus, i, m. очух. + + +vĭtrum, i, n. 1) стакло, кристал. 2) биљка што даје модру боју, врбовник (Isatis tinctoria L.). + + +Vitrūvĭus, ĭi, m. (Marcus Pollio), савременик Августов, писац дела о архитектури. + + +vitta, ae, f. везица, врпца, узица, а) повезача главе часних жена; б) повезача главе свештеника или свештеница; в) врпца, трак којим беше окићено жртвено живинче или жртвеник; г) врпца, трак којим су обвијали гранчице мира они што су молили за заштиту, милост и помоћ: praeferre vittas manibus или ramos vittis comptos. + + +*vittātus, adj. (vitta), врпцом обвијен: vacca; capilli. + + +vĭtŭla, ae, f. (vitulus), женско теле, кравица. + + +vĭtŭlīnus, adj. (vitulus), телећи; отуда subst. vĭtŭlīna, ae, f. (sc. caro). телетина (месо). + + +vitŭlor, dep. 1. (предкл.). принети радосну жртву, благодарити: Jovi. + + +vĭtŭlus, i, m. 1) говече, теле. 2) *младе других животиња, н. пр. коња, слона. 3) v. marinus, морско теле. + + +vĭtŭpĕrābĭlis, adj. (vitupero), вредан укора. + + +vĭtŭpĕrātĭo, ōnis, f. (vitupero), укор, карање (opp. laudatio, laus): in vituperationem venire или subire vituperationem, бити каран. + + +vĭtŭpĕrātor, ōris, m. (vitupero), који кори, куди, грди: v. mei. + + +vĭtŭpĕro, 1. (vitium-paro), 1) (предкл.), покварити: omen alci. 2) корити, карати, кудити (јаче него reprehendo): v. alqm; consilium alcjs. + + +†vīvācĭtăs, ātis, f. (vivax), дуговечност, дуго трајање живота. + + +vīvārĭum, ĭi, n. (vivus), место где се чувају живе животиње, зверињак, кошутњак, рибњак, кавез и сл. + + +vīvātus, adj. (vivus) (Lucr.), жив, живахан. + + +*†vīvax, ācis, adj. с comp и sup. (vivo), 1) дуговечан, који дуго живи: cervus; pater. Отуда а) = дуготрајан, трајан: oliva; caespes, што се дуго држи свеж; gratia, virtus v., трајна, непроменљива; б) †= живахан, снажан: pernicitas; *sulfura, што пламти. 2) *који оживљује, храни: solum. + + +vīvē, adv. (vivus) (Plaut.) живо, веома, јако. + + +*†vīvesco, —, —, 3. (vivo), оживети; trop. оснажити се. + + +vīvĭdus, adj с comp. (vivo), (понајвише *†), 1) жив = у чему има живота: gemma (пупољак): corpus; signa vivida (о сликама и киповима), као живи. 2) живахан, живостан, крепак, ватрен: senectus; eloquentia; ingenium. + + +vīvĭrādix, īcis, f. (vivus-radix), положница, сађеница (са живим кореном). + + +vīvo, vixi, victum, 3. (βιόω), 1) живети = у животу бити: v. ad summam senectutem; octoginta annos; triginta annis; prov. v. de lucro, живети из туђе милости. Особ. у уверавању: ita vivam, тако ми живота; ne vivam si etc, не био жив ако итд. Отуда а) = живот уживати, добро живети: vivamus et amemus! Исто тако *vive и vivite, као реч на растанку = збогом (vale, valete); б) = трајати, још не пропасти: vulnus vivit, рана је још ту; auctoritas ejus vivit, још постоји; arbor vivit; ignis vivit, још гори; scripta ejus vivunt, нису пропала; *vivet extento Proculejus aevo. — 2) живети о чему = хранити се чим: v. piscibus; carne; v. rapto, од грабежа. — 3) живети = живот проводити: v. bene; honeste; convenienter naturae; v. in oculis hominum, бити од људи поштован; v. vitam tutiorem; vixit miserrimus; v. in patria luxuria, живети раскошно као и отац му; v. in horam, in diem, живети за садашњост, не мислећи на будућност. Напосе: живети с ким = бити с ким у пријатељству, друговати с ким: v. cum alqo; v. familiariter cum alqo; trop. v. secum, живети за се (занимати се сам собом и својим мислима). + + +vīvus, adj. (vivo), 1) жив, у животу (opp. мртав): capere alqm vivum; me vivo, док сам ја у животу. Отуда а) о биљкама и сл., свеж, жив: arundo; б) о слици = сличан, као жив: vultus, веома налик; в) трајан, природан, у природном стању: lucerna viva, што још гори; flumen vivum, жива вода, што тече; saxum v., необрађен; *vivos roderet ungues, гризао би нокте до жива меса. — 2) subst. vīvum, i, n. а) живо, живот, месо што живи и осећа: calor ad vivum adveniens, топлота што допире до жива меса; — trop. neque id ad vivum reseco = нећу то да узмем одвећ строго; б) detrahere (resecare) alqd de vivo, одузети што од главнога, од капитала. + + +vix, adv. (сродно са vis), једва, с тешком муком: v. me contineo quin etc. Често о времену: једва, тек, истом, тек што, особ. кад на то дође quum (а, кад, ал') да се означи да што непосредно иза чега долази: vix erat hoc imperatum, quum illum spoliatum stipatumque lictoribus videres. + + +vixdum, adv. (пише се и одељено), тек што, једва још: vixdum dimidium dixeram, intellexerat; vixdum coetu nostro dimisso, тек што се наш скуп разишао. + + +vŏcābŭlum, i, n. (voco), 1) назив, име, реч (као део говора; пор. verbum): rebus imponere vocabula. 2) у граматици супстантив. + + +vōcālis, adj. с comp. и sup. (vox), 1) који има глас, гласан: vocallissimus aliquis, с врло јаким гдасом, грлат. 2) који глас од себе даје, дакле који говори, особ. пева, виче, зуји и сл.: avis; rana; chorda; Orpheus. 3) subst. vōcālis, is, f. (sc. litera), самогласник, вокал. + + +†vōcālĭtās, ātis, f. (vocalis), благогласност (грч. = ἐυφωνία). + + +vŏcāmĕn, ĭnis, f. (voco) (Lucr.) = vocabulum. + + +Vocātes, ĭum, m. племе у аквитанској Галији. + + +*†vŏcātĭo, ōnis, f. (voco), 1) звање; особ. позив на ручак. 2) судски позив. + + +†vŏcātor, ōris, m. (voco), који позива на част (гозбу). + + +vŏcātŭs, ūs, m. (voco), 1) звање, позивање, молба: venire vocatu alcjs; frustrari vocatum alcjs, осујетити чију молбу. 2) напосе позив а) у седницу сената, б) на гозбу. + + +vōcĭfĕrātĭo, ōnis, f. (vociferor), подизање гласа, гласно клицање, вика, гласан говор. + + +vōcĭfĕror, dep. 1. (vox-fero), подићи свој глас, гласно говорити, викати, дерати се (у страсти, гневу, боловима, пијаном стању; пор. clamo): v. palam; *talia vociferans; vociferari Decius, quo fugerent; v. ut id faciant, гласно молити да итд.; — и о неживим предметима: aera vociferantur, заоре се. + + +vōcĭto, 1. (intens. од voco), 1) звати, називати: vivum eum tyrannum vocitarunt. 2) (ретко) викати: clamor vocitantium. + + +vŏco, 1. (vox), 1) звати: alqm. Напосе = призвати, дозвати, сазвати: v. alqm ad se, in contionem; v. alqm ad senatores ex provincia; v. senatum, patres, сазвати; v. plebem ad (in) contionem. Отуда А) v. alqm in jus (judicium), на суд. Б) = као госта позвати: v. alqm domum, ad cenam; v. deos in vota, позвати богове да приме завет = заветовати се боговима. Отуда trop. а) = мамити, дражити, позивати: nox vocat ad quietem; v. servos ad libertatem; б) v. alqm ad calculos, хтети се с ким разрачунати; v. alqm in partem rei alcjs, позвати кога да учествује у чему. В) кога или што у какав год положај ставити: v. alqm in odium (in vidiam), омразити кога; v. alqm in crimen, окривити; v. alqm in periculum, изложити опасности; in luctum, жалост му причинити; v. rem publicam ad exitium, спремити држави пропаст; v. alqd in dubium, сумњати се о чему; v. alqd in bisceptationem, препирати се о чему. — 2) звати, призвати (у помоћ или за сведоке): Jovem; deos auxilio (dat.). — 3) именом звати, именовати (да се што разазна; пор. nomino, appello): v. urbem Antiochiam ex patris nomine; vocor Gajus, име ми је Гај. + + +Vŏcōnĭus, име римскога племена. Отуда Vŏcōnĭus, као adj. + + +Vŏcontĭi, ōrum, m. племе у Јужној Галији. + + +vōcŭla, ae, f. (dem. од vox), 1) гласић, речца. 2) оговарање: incurrere in voculas malevolorum. + + +Vŏgĕsus в. Vosegus. + + +Vŏsĕgus (Vŏsăgus, Vŏgĕsus), i, m. Вогези, планине у Алзацији (Елсас). + + +vŏla, ae, f. длан, грст, прегршт. + + +Vŏlăterrae, ārum, f. варош у Хетрурији, сад Volterra. Отуда Vŏlăterrānus, adj. и subst. Volterrāni, ōrum, m. + + +vŏlātĭcus, adj. (volо1), 1) који лети. 2) trop. несталан. + + +volātĭlis, adj. (volo1), 1) који лети, крилат: bestia. 2) *†trop. а) = брз; б) = несталан. + + +vōlātŭs, ūs, m. (volo1), летење, лет. + + +Volcae, ārum, m. племе у јужној Галији. + + +Volcānus в. Vulcanus. + + +Vulcānus (Volcānus), i, m. (осн. VULC = FULG, упр. који блиста, сева), Вулкан, син Јупитеров и Јунонин, муж Венерин, бог ватре, особ. уколико је нужно за обрађивање метала и за разне вештине и занате, дакле уједно и бог механичких вештина. Отуда *= ватра. Отуда 1) Vulcānĭus, adj. Вулканов: *Lemnos; *tellus, посвећена Вулкану. 2) Vulcānālĭa, ĭum, n., светковина Вулканова 23. августа. + + +vŏlēmus, adj. (vola), само у свези volemum pirum, велика крушка што једна испуни шаку. + + +vŏlens, ntis, adj. (part. од volo2) (понајвише *†), 1) вољан, који што радо чини. 2) наклоњен, повољан, погодан, милостив: volenti animo; volentibus diis. + + +volgāris в. vulgaris. + + +volgō в. vulgaris. + + +volgus в. vulgaris. + + +vulgus (volgus), i, n. (ретко m.) (ὄχλος) 1) пук, светина, свет, људи, прост народ, простота (као супротност отменијим, ученим итд.), публика: sapientis judicium a judicio vulgi discrepat; non est consilium in vulgo; *odi profanum vulgus; — адвербијално in vulgus = уопште: quod in vulgus gratum esse sentimus. Напосе у злу смислу = пук, простаци, велика гомила, олош, рита: vulgus fuimus sine gratia etc. — 2) множина једне врсте, гомила, руља: v. servorum, mulierum; patronorum; *и о гомили животиња. — Особ. abl. sing. vulgō као adv. 1) уопште, свуда, обично, сваки дан: v. homines occidebantur; id v. evenire solet, то се обично догађа; v. milites a signis discedebant; v. totis castris (свуда по целом стану) testamenta obsignabantur; v. facere alia incendia, на многим другим местима; v. invitare, позвати сваког без реда. 2) јавно, пред свима, пред светом: v. alqd ostendere; v. has literas mitto (то писмо може читати ко год хоће). + + +vŏlĭto, 1. (intens. од volo1), 1) летати, облетати. 2) тамо-амо трчкарати, лутати, тумарати, особ. из сујете, обести или сл.: v. in foro; ante oculos; v. ut rex; v. insolentius. + + +volnĕro в. vulnero. + + +volnus в. vulnus. + + +vŏlo1, 1. 1) летети: avis volat. 2) trop. = брзо се кретати, журити се, брзо јахати, трчати, возити се: volat vapor ad auras; ventus; navis; literae; hasta; fulmen; aetas; verbum. + + +vŏlo2, vŏlŭi, —, velle (βούλομαι), 1) хтети, имати вољу на што: loquar quae volo; volo alqd facere; Aelius Stoicus eese voluit; Strato physicum se voluit, хтео је да буде физик; qui se Atticos volunt; quid fieri velit, ostendit; faciam quod vultis, quid amplius vis; rogavit; num quid vellem, питао је, хоћу ли што; velit nolit, хтео не хтео. Напосе а) елиптично: volo in Galliam, намеравам у Галију (путовати); quis me vult, ко хоће (да говори са мном)?; volo te paucis, хоћу да говорим с тобом (нешто мало, две-три речи); si quid ille se vellet, ако би он хтео с њим да говори о чему; б) кадшто је скоро излишно уместо самог конјунктива главног глагола: ne quem eorum recepisse velint (м. recipiant), да никога од њих не приме; quaerit cur sic mentiri velit (м. mentiatur), пита га што лаже тако. — 2) = заповедити, наредиш, одредити и сл.: volo alqd fieri; majores nostri insui parricidam voluerunt in culeum; тако је и формула којом се народ у комицијама позива на гласање: velitis jubeatis. Отуда = тврдити, мнити, бити ког мишљења: hoc illi volunt; sine corpore esse volunt deum; *seque ortum antiquā Teucrorum ad stirpe volebat. — 3) = желети, захтевати: volo hoc tibi contingat; volo ut mihi respondeas; volo te ei ignoscere; res est ut volumus, по нашој жељи; — velim је блажи израз жеље која се може испунити (βουλοίμην ἂν) tu velim nos absentes diligas et defendas; — vellem је израз жеље неиспуњене или која се не може испунити (ἐβουλόμην ἂν): vellem mihi scripsisses, желео бих да си ми писао (а ниси писао); vellem quae velles = желео бих да ти је боље (а не може бити). Напосе а) sis = si vis, у plur. sultis = si vultis, код императива вао формула уљудности = ако је по вољи; cave, sis; refer animum, sis, ad veritatem; б) bene или male alci velle, бити ком наклоњен или ненаклоњен; в) кадшто = malo: malae rei se quam nullius duces еsse volunt, воле да су први и у злу него ни у чему. — 4) а) = значити: quid hoc sibi vult, шта то значи?; quaero quid ista verba sibi velint; б) quid sibi volunt illi, шта намеравају?; quid vobis vultis, шта сте наумили? — 5) vin' = visne: vin’ eum vocem huc ad te, хоћеш да га дозовем овамо к теби? + + +Vologēses, is и Vologēsus, i, m. име неколиких краљева парћанских. + + +Vologēses, is и Vologēsus, i, m. име неколиких краљева парћанских. + + +volōnes, num, m. (vollo2), добровољци; особ. робови који су се после битке код Кане добровољно јавили за војну службу. + + +volpēcula в. vulpecula. + + +volpēs в. vulpes. + + +vulpēs (volpes), is, f. лисица, лија, као слика лукавства; prov. vulpes jungere, спрегнути (о нечему што је немогуће); vulpes pilum mutat, non mores (= вук длаку мења, а ћуд никако). + + +Volsci, ōrum, m. племе у Лацији; adj. Volscus, волштански. + + +volsella, ae, f. (предкл. и касно) мала кљешта. + + +Volsĭnĭi, ōrum, m., варош у Хетрурији. Отуда Volsĭnĭensis, adj. и subst. Volsĭnĭenses, ĭum, m. Волсинијани. + + +Voltĭnĭa tribus, једна римска трибуа (tribus); отуда Voltĭnĭenses, ĭum, m. Волтинијани. + + +Voltĭnĭa tribus, једна римска трибуа (tribus); отуда Voltĭnĭenses, ĭum, m. Волтинијани. + + +Voltumna, ae, f. богиња савеза дванаест етрурских државица. + + +voltur в. vultur. + + +Voltur в. Vultur. + + +Vultur2 (Voltur), ŭris, m. брег у Апулији близу Венузије. Отуда Vulturnus ventus, југоисточни ветар. + + +Volturnus в. Vulturnus. + + +voltus в. vultus. + + +volūbĭlis, adj. (volvo), 1) што се може окретати, вртети, ваљати, котрљати, обртати: coelum; *amnis, течна. 2) trop. а) несталан, променљив: fortuna; б) oratio v., течан, брз. Отуда orator v., вешт, окретан. + + +vŏlūbĭlĭtās, ātis, f. (volubilis), 1) окретљивост, сила и моћ обртања; отуда кретање унаоколо, обртање: v. mundi. 2) *облост, округлост (сумњиво): capitis (Ovid. met. 12, 434). 3) trop. а) = несталност, променљивост: fortunae; б) = лакоћа, вештина, окретност: linguae; verborum; dicendi, окретност у говору. + + +vŏlūbĭlĭtĕr, adv. (volubilis), окретно, лако, вешто, хитро. + + +vŏlŭcĕr, cris, cre, adj. (volo1), 1) који лети, крилат: bestia; *puer = Cupido; *equus = Pegasus. Отуда као subst. vŏlŭcris, is, f. птица или крилат инсекат (пор. avis). 2) trop. а) брз, хитар, који лети: nuntius; *Hebrus, што брзо тече; б) пролазан, несталан, што брзо нестаје: dies; fama. + + +vŏlūmĕn, ĭnis, n. (volvo), 1) *завој, савијутак у змије и сл.: sinuatque immensa volumine terga, савија укруг; v. fumi, сукљање дима; v. siderum, опток. 2) свитак списа, отуда уопште спис, књига: magnitudo voluminis; volumina selectarum epistularum, свеска писама што сачињава читаву књигу. Отуда = књига, свеска, као одељак већега дела: sexdecim volumina epistularum Ciceronis. + + +Vŏlumnĭus, име римскога племена; Publius Volumnius Eutrapelus, римски витез, присталица Антонијев; Vŏlumnĭānus, adj., Волумнијев; — Vŏlumnĭa, жена Кориоланова; — Vŏlumnĭa, римска глумица под именом Cytheris, љубазница Антонијева (в. Cytheris, Eutrapelus). + + +Vŏlumnĭus, име римскога племена; Publius Volumnius Eutrapelus, римски витез, присталица Антонијев; Vŏlumnĭānus, adj., Волумнијев; — Vŏlumnĭa, жена Кориоланова; — Vŏlumnĭa, римска глумица под именом Cytheris, љубазница Антонијева (в. Cytheris, Eutrapelus). + + +vŏluntārĭus, adj. (voluntas), добровољан, а) act. = који што добровољно чини: senator, који се сам начинио сенатором; miles; exercitus; а и subst. vŏluntārĭus, ĭi, m. добровољац: voluntariorum copiam; б) pass., што се од своје воље чини или догађа: mors, самоубиство; verbera; deditio. + + +vŏluntās, ātis, f. (volo), 1) воља и то = жеља, наклоност, захтевање, а и = смер, намера: conformare se ad voluntatem alcjs; snmmā Catonis voluntate, с потпуним одобрењем Катоновим; assentiri voluntatibus alcjs; cedere ambitiosis voluntatibus; hanc mentem voluntatemque suscepi, то сам наумио; studemus vitam hominum tutiorem reddere et ad hanc voluntatem stimulis naturae incitamur. Напосе адвербијално: а) voluntate или meā (suā, alcjs) voluntate, вољом (мојом, својом, чијом); б) de или ex voluntate и ad voluntatem, по вољи. — 2) мисао, мишљење; confisus voluntatibus municipiorum. Отуда = добро мишљење, пријазност, наклоност: neque Sejani v. nisi scelere quaerebatur; ad retinendam Pompeji necessitudinem ac voluntatem. 3) последња воља: testamenta et voluntas mortuorum. 4) значај, значење, смисао: de verborum vi et voluntate; v. legis. + + +vŏlup, adv. (скраћен облик од неупотр. volupe од volo2) (Com.), угодно, забавно, задовољно: volup est mihi, мило ми је, victitabat volup. + + +vŏluptābĭlis, adj. (voluptas) (Plaut.), забаван, угодан. + + +vŏluptārĭus, adj. (voluptas), раскошан, разблудан: 1) што даје насладу, забаву, весеље, насладан, разблудан: possessiones: sensus; gestientis animi elatio voluptaris, разблудна занос радосне душе. 2) одан насладама, раскошан, разблудан: disciplina; homo (особ. о епикуровцима). + + +vŏluptās, ātis, f. (volup), 1) сласт, уживање, весеље, наслада, разблуда, радост, забава (чулне или душевне природе; пор. libido): voluptas est omne id quo gaudemus (Cic); esse in voluptate, уживати, веселити се; особ. у филозофском говору summum bonum in voluptate ponere, највеће добро полагати у уживању; v. venandi, весеље, радост лова. Где се из смисла види да се ова реч употребљава прекорно, треба је превести са = похота: v. corporis. Отуда а) person. Voluptas = богиња насладе; б) (Plaut.) као реч одмила, mea voluptas, сласти моја! — 2) наклоност к чулним насладама, жудња за уживањем: explere suam voluptatem. — 3) у plur. = забаве, весеља, особ. †јавне игре што су их цареви народу давали. + + +†vŏluptŭōsus, adj. (voluptas), пун весеља, забаве, удовољства, насладе, угодан. + + +*vŏlūtābrum, i, n. (voluto), каљуга, бара у којој се свиње ваљају. + + +vŏlūtābundus, adj. (voluto), који се ваља, разбацује: v. in voluptatibus. + + +vŏlūtātĭo, ōnis, f. (voluto), ваљање, разбацивање: corporis; trop. †а) v. animi, немир; б) несталност, непостојанство. + + +vŏlūtātus, adj. (part. од voluto), искусан, вешт, који се много бавио чим: in veteribus scriptis. + + +vŏluto, 1. (intens. од volvo), 1) ваљати, котрљати, мотати, вртети, окретати итд.: v. amphoras per terram; често v. se или pass. volutari (*и part. volutans) = ваљати се; in pulvere; aper se volutat, каљужа се; †volutans genibus или ad pedes alcjs, пасти на колена, ком пред ноге; trop. v. se in omni dedecore. 2) trop. а) = пустити глас од себе: v. vocem per atria; vocem volutant litora, одјекују; б) v. alqd animo = volvo 3, б); в) v. animum iis cogitationibus, занимати; volutatus (в. ту реч). + + +volva в. vulva. + + +volvo, volvi, vŏlūtum, 3. 1) ваљати, котрљати, вртети, окретати: v. saxum; flumen volvit lapides; v. oculos huc illuc. Отуда а) војн. term. t. v. orbem, окружити, на све стране учинити фронт; equites volvunt turmas, окрећу се често на све стране; б) *flumen volvit vorticem, река прави вртлог; в) *v. fumum, узвитлати; Aetna volvit lapides, избаца; v. ignem naribus, сипати ватру из ноздрва; v. ignem ad summa fastigia, узвитлати; г) v. hostes, оборити на тле. — 2) особ. pass. (ређе volvere se) са медијалним значењем = ваљати се, котрљати се, вртети се итд.: lacrimae volvuntur, теку; cylindrus volvitur, врти се; stellarum cursus volvitur, обрће се унаоколо; volvimur undis, бацају нас вали тамо-амо; volvi humi ante pedes alcjs, пасти коме пред ноге; menses volvuntur, теку, пролазе; и отуда part. volventibus annis, у току година. — 3) trop. а) v. librum, одмотати смотак списа, отворити књигу и читати; б) v. alqd animo (in animo, cum animo suo) или v. alqd secum (*и v. sub pectore) = размислити, расудити: secretas cogitationes intra se; animo consilium; futura. Отуда *= имати у срцу какву страст и сл: ingentes iras in pectore; inanes cogitationes; в) = наредити, одредити: *Jupiter volvit vices; *sic volvera Parcas, Парке тако наређују; г) *v. casus, доживети, поднети, препатити; д) v. verba = течно и без прекидања изговорити: uno spiritu; celeriter; oratio volvitur, тече. + + +vōmer (*†ретко и vōmis), ĕris, m. раоник, лемеш. + + +vŏmĭca, ae, f. (vomo), чир, пришт; trop. = несрећа, погибија (о шкодљиву човеку). + + +†vŏmĭcus, adj. (vomica), гнојаван; trop. гадан, гнусан. + + +vŏmĭtĭo, ōnis, f. (vomo), бљување. + + +†vomĭto, 1. (intens. од vomo), побљувати се. + + +†vŏmĭtor, ōris, m. (vomo), бљувач, који бљује. + + +vŏmĭtŭs, ūs, m. (vomo) (предкл. и касно) = vomitio; trop. као грдња, гад, смрад, ђубре. + + +vŏmo, vŏmŭi, vŏmĭtum, 3. 1) intrans. бљувати: post cenam; in mensam. 2) trans. бљувањем повратити, избљувати: sanguinem. Отуда *избацити, из себе пустити: Charybdis vomit fluctus; dumus vomit undam salutantium = гомила посетилаца врви из куће; vomit purpuream animam, с крвљу пушта из себе и душу. + + +†vŏrācĭtās, ātis, f. (vorax), прождрљивост. + + +†vŏrāgĭnōsus, adj. (vorago), пун ждрела, пукотина. + + +vŏrăgo, ĭnis, f. (voro), 1) ждрело, бездан, амбис, а у води = вртлог, вир (пор. gurges, vertex). 2) trop. v. ventris, ненаситљив трбух; v. rei publicae, пропаст државе (о неваљалу грађанину); v. patrimonii, распикућа. + + +vŏrax, ācis, adj. с comp. (voro) који много и радо прождире, прождрљив: venter; Charybdis; ignis; trop. voracia impensa. + + +vŏro, 1. 1) гутати, прогутати, прождрети, ждерати: vitulum; *Charybdis vorat carinas; *illam (puppim) rapidus vorat aequore vortex. 2) trop. amor vorat medullas, троши, једе, гризе; v. literas, жељно и ревносно учити, гутати науку; *v. viam, хитно прећи. + + +vors- в. vers-. + + +versus2 (vorsus) или versum (vorsum), adv. (verto), показује правац, к, према; а) у свези с предлогом ad и in: in Italiam versus, ad Oceanum v.; б) код имена вароши без предлога: Romam versus; в) с другим адвербијама у свези: sursum versus, горе; deorsum v., доле; quoquo v., ма куда. + + +versus2 (vorsus) или versum (vorsum), adv. (verto), показује правац, к, према; а) у свези с предлогом ad и in: in Italiam versus, ad Oceanum v.; б) код имена вароши без предлога: Romam versus; в) с другим адвербијама у свези: sursum versus, горе; deorsum v., доле; quoquo v., ма куда. + + +vortex- в. vertex-. + + +vertex (vortex), ĭcis, m. (verto), 1) вир воде, вртлог (вода што се врти укруг правцем хоризонталним, те оно што је у њој спречава да не плива даље; пор. gurges, vorago): *corpora turbineo juvenilia vertice mersit; — о ваздуху вихор; trop. v. amoris. 2) врх главе, теме; отуда meton. глава: toto vertice supra est. 3) trop. врх каквог предмета, вршак, шиљак: montis; arboris; trop. највиши ступањ чега: vertices dolorum. 4) пол на небу. + + +verto (vorto), verti, versum, 3. I. trans. 1) окретати, обртати, окренути, обрнути: v. ora in alqm; currum in fugam; v. se Romam; coelum vertitur, обрће се; v. alqm in fugam, одбити, одвијати; v. terga или v. se (о војсци) = уступати, бежати; porta ad mare versa, окренута мору. Отуда trop. а) обратити: tota civitas versa est in eum, на њега је обратила своје очи, своју пажњу; pass. verti ad caedem, ударити у покољ; б) vertere alqd ad rem suam, употребити што на своју корист; pecuniam ad se, присвојити себи; v. captos in praedam, поступати са заробљеницима као с пленом; v. occasionem ad bonum publicum, употребити прилику на државну корист; quod dii bene vertant, нека богови на добро окрену, срећно да бог да! — 2) *превртати, преврнути: v. terram aratro = орати; v. freta lacertis (веслајући); v. se ante postes, ваљати се. — 3) trop. оборити, разорити: Ilium; omnia (државу). — 4) променити, претворити, преобразити: v. comas (бојадисањем); v. sententiam (*sententia vertit eum), мења своје мишљење; omnia vertuntur, све се мења; terra vertit se in aquam; *verti in avem, претворити се у птицу; versa et mutata in pejorem partem (нагоре) sunt omnia; *v. seria ludo, мешати збиљу са шалом. — 5) провести: Platonem; alqd ex Graeco in Latinum sermonem. — 6) приписати: causas omnium rerum in deos vertere, боговима приписивати. — 7) урачунити, примити за што: v. alci alqd vitio, за зло примити; v. alqd in religionem, огласити неку ствар за сумњиву и опасну с обзиром на веру; v. alqd in suam contumeliam, примити што за увреду. II. intrans. 1) окренути се, изићи на што: prodigium vertit in bonum, знамење се окренуло на добро; res vertit in laudem; quod bene vertat, да на добро изиђе! — 2) променити се, прећи у што: lacuna vertit in glaciem, бара се смрзла; fortuna jam verterat, променила се. — 3) pass. vertor, а) окретати се, обртати се (в. I. 1); б) почивати на чему omnia in unius potestate ac moderatione vertentur, сва ће власт и управа доћи у руке једном човеку; spes vertitur in alqo; в) бити, налазити се у чему: verti in periculo; г) о времену, протећи: septimus jam vertitur annus; annus vertens, ова година. + + +Vertumnus (Vortumnus), i, m. (verto), бог који се мења, бог промене у природи, особ. промене годишњих времена, а и бог трговине и промета (близу његовог кипа на римском тргу имађаху књижари своје дућане). + + +Vŏsĕgus (Vŏsăgus, Vŏgĕsus), i, m. Вогези, планине у Алзацији (Елсас). + + +Vŏsĕgus (Vŏsăgus, Vŏgĕsus), i, m. Вогези, планине у Алзацији (Елсас). + + +voster в. vester. + + +vester (voster), stra, strum, pron. poss. (vos), ваш: odium vestrum, мржња на вас; vestrum est dare; (Plaut.) vester као subst. = ваш господар; de vestro impendatis, од свога. + + +vōtīvus, adj. (votum), заветан, заветован, завештан, посвећен: ludi; legatio, услед завета предузето; *sanguis votivus, крв живинчета које је на жртву одређено; *votiva tabella, заветна слика која се услед завета вешала у храму или на другом ком јавном месту, а представљала је све незгоде и погибељи, из којих је приложник слике помоћу божјом спасен био. + + +vōtum, i, n. (part. од voveo), 1) завет богу, с којим је скопчана жеља и молитва: vota facere, nuncupare, suscipere pro alqo, завет учинити, заветовати се; vota solvere, persolvere, reddere, exsequi, voto fungi или perfungi; испунити завет; voto tenēri, voto obstrictum esse, бити обвезан заветом; voti damnari = постићи жељу (јер тек после постигнуте жеље настаје обвеза да се испуни завет). — 2) а) *жртва заветована: incendere aras votis; б) жеља, жудња: *hoc erat in votis, то се желело; *in v. venire, бити предметом жеље; alqm voti compotem facere, испунити ком жељу; voto potiri или voti compotem fieri quid, постићи жељу; в) молитва: quid nisi vota supersunt? + + +vŏvĕo, vōvi, vōtum, 2. 1) заветовати, ком богу што свечано обећати (с чим је обично скопчана била молитва да се које жеља испуни): v. Herculi decumam; templum Jovi; vovi, me uvām deo daturum esse; vovere votum, заветовати. 2) *желети, пожелети: quae voveam, duo sunt, желим двоје; ut tua sim voveo; v. alci alqd. + + +vox, vōcis, f. 1) глас (и онога који говори и онога који пева): v. acuta, gravis; rustica, suavis, rauca; magnā voce, велегласно; bonā voce esse, имати јак глас; vox redditur ex specu, чује се глас из пећине. Отуда а) животињски глас: v. bovis, cornicis; б) глас уопште, звук, јек: v. cymbalorum, buccinae; fractas ad litora voces, = шуштање валова што у брег ударају. = 2) гласом произведена реч (као део говора, особ. као израз осећања, страсти итд.; пор. verbum, vocabulum): dico Epicurum non intelligere, quid sonet haec vox id est, quae res huic voci subjicatur (шта лежи у тој речи, шта се замишља њоме); nulla v. est ad iis audita populi Romani majestate indigna; haec te v. non perculit?; *nescit v. missa reverti; *vetuit me tali voce Quirinus; *his vocibus uti, тако говорити; alienis vocibus, речима које је ко од других научио, примио. Отуда = изјава: haec est una omnium v.; unā voce, једногласно; — налог, заповест: consulum voci non oboedire; — у plur. жестоке речи: vocibus consulis; — говор, језик; quum civem ex voce cognovisset; *Grajā sive Latinā voce loqui; — нагласак, акценат: in omni verbo posuit acutam vocem. + + +Vulcānus (Volcānus), i, m. (осн. VULC = FULG, упр. који блиста, сева), Вулкан, син Јупитеров и Јунонин, муж Венерин, бог ватре, особ. уколико је нужно за обрађивање метала и за разне вештине и занате, дакле уједно и бог механичких вештина. Отуда *= ватра. Отуда 1) Vulcānĭus, adj. Вулканов: *Lemnos; *tellus, посвећена Вулкану. 2) Vulcānālĭa, ĭum, n., светковина Вулканова 23. августа. + + +vulgāris (volg.), adj. (vulgus), општи, свакидашњи, обичан, свима познат и сл. (пор. communis): opinio; ars; verba; obsoletus et v.; v. coetus, светина; — о блудницама прост: scortum; *puellae; †mulier. + + +vulgārĭtĕr, adv. (vulgaris), обично, просто. + + +*vulgātor, ōris, m., који што свуда објављује, разглашује. + + +vulgātus, adj. с comp. и sup. (part. од vulgo), 1) обичан, свакидашњи. 2) општи, свачији, јаван (о блудницама): corpus; vulgatissimae meretrices. 3) опште познат, разглашен: fama vulgatior; vulgatissimum senatus consultum. + + +vulgĭvăgus, adj. (Lucr.), који се свуда скита. + + +vulgō1 в. vulgus. + + +vulgo2 (volgo), 1. (vulgus), 1) = општим учинити, на свакога поделити, учинити да сваки што добије: v. rem usu; vehicula vulgata usu, што се опште употребљавају; v. consulatum, учинити свима приступним = да сваки може консул постати; v. morbum; распространити; rem non vulgat, неће да сви без разлике у том учествују; laus vulgatur, сви имају дела у слави; quum orta licentia a paucis in omnes se vulgasset, пошто се разузданост од мало њих на све распрострла = пошто су сви постали разуздани; v. rem per omnes; vulgare cum infimis summum imperium, делити; vulgari cum illis, с њима се дружити. 2) = саопштити свима, објавити, обнародовати, сваком до знања доставити: v. librum, издати; miraculum vulgatur, разгласи се свуда; *artes non ante vulgatae, пре тога непознате; vulgavit rumor, fabula; а и vulgatur rumor duas deesse tabulas. + + +vulgus (volgus), i, n. (ретко m.) (ὄχλος) 1) пук, светина, свет, људи, прост народ, простота (као супротност отменијим, ученим итд.), публика: sapientis judicium a judicio vulgi discrepat; non est consilium in vulgo; *odi profanum vulgus; — адвербијално in vulgus = уопште: quod in vulgus gratum esse sentimus. Напосе у злу смислу = пук, простаци, велика гомила, олош, рита: vulgus fuimus sine gratia etc. — 2) множина једне врсте, гомила, руља: v. servorum, mulierum; patronorum; *и о гомили животиња. — Особ. abl. sing. vulgō као adv. 1) уопште, свуда, обично, сваки дан: v. homines occidebantur; id v. evenire solet, то се обично догађа; v. milites a signis discedebant; v. totis castris (свуда по целом стану) testamenta obsignabantur; v. facere alia incendia, на многим другим местима; v. invitare, позвати сваког без реда. 2) јавно, пред свима, пред светом: v. alqd ostendere; v. has literas mitto (то писмо може читати ко год хоће). + + +vulnĕrătĭo, ōnis, f. (vulnero), рањење; trop. v. salutis et vitae, повреда. + + +vulnĕro (volnĕro), 1. (vulnus), 1) ранити (уопште; пор. saucio); alqm. 2) trop. вређати, увредити, уцвелити: animum; aures alcjs; v. alqm crimine, verbis, voce; amor vulnerat pectora. + + +*vulnĭfĭcus, adj. (vulnus-facio), који задаје рану: telum. + + +vulnŭs (volnus), ĕris, n. 1) рана (задана оштрим оруђем, пор. plaga): confectus vulneribus, смртно рањен; v. grave, leve, mortiferum; vuluera adversa, спреда на прсима; gravi vulnere ictus, тешко рањен; v. alci inferre, infligere, ранити, задати рану; исто и alqm vulneribus afficere; multis et illatis et acceptis vulneribus; v. excipere, добити; mori ex vulneribus. 2) trop. а) урез н. пр. у дрво; б) = оружје којим се рана задаје: dirigere vulnus (стрелу) aliquo; eludere v.; в) = несрећа, нужда, зло и сл.: medēri suis vulneribus = опростити се својих дугова; vulnere fortunae percussus; vulnera rei publicae imponere, inurere = бацити државу у несрећу; г) *о страстима и потресима душе, н. пр. о љубави, жалости: vulnus mentis; *alere v. venis или sub pectore (о заљубљеном); д) nova vulnera facere, нове преступе; ђ) v. in moribus = пега, мана. + + +vulpēcŭla, ae, f. (dem. од vulpes), лисичица. + + +vulpēs (volpes), is, f. лисица, лија, као слика лукавства; prov. vulpes jungere, спрегнути (о нечему што је немогуће); vulpes pilum mutat, non mores (= вук длаку мења, а ћуд никако). + + +vulsus, adj. (part. од vello), коме су длаке ишчупане, голобрад, ћосав; отуда trop. = размажен, мекушац. + + +vultĭcŭlus, i, m. (dem. од vultus), упр. мало лице; поглед: non te Bruti nostri vulticulus ad ista oratione deterret? + + +vultŭōsus, adj. (vultus) (о говорнику), који много ради лицем, много се криви: ne quid ineptum et vultuosum sit in oratione; v. pronuntiatio. + + +vultur1 (voltur), ŭris, m. јастреб; trop = грабљив човек. + + +Vultur2 (Voltur), ŭris, m. брег у Апулији близу Венузије. Отуда Vulturnus ventus, југоисточни ветар. + + +vultŭrĭus (volt.), ĭi, m. 1) = vultur. 2) (Plaut.) несрећан хитац у коцкању. + + +Vulturnum (Volt), i, n. варош у Кампанији, на реци Vulturnus, сад Castel Volturno. + + +Vulturnus1 (Volt.), i, m. река у Кампанији, сад Volturno. + + +Vulturnus2 ventus в. Vultur. + + +vultŭs (voltŭs), ūs, m. 1) образ, лице (уколико се на њему види расположење и стање душе; пор. facies), црте лица, обличје, поглед: v. tristis; tranquilus ac serenus; idem semper v.; fictus atque simulatus; imago animi v.; voltu corporis pariter atque animo varius. Често = намрштено и строго лице, љутит поглед: terrere alqm vultu. 2) лице уопште: ex vultu cognoscere alqm; demittere vultum, оборити очи. 3) *образ, вид, изглед, спољашност уопште: *unus erat toto naturae vultus in orbe; *v. salis placidi, мирног мора. + + +*†vulva (volva), ae, f. материца у људи и животиња; особ. свињска била је посластица у Римљана и Грка. + + +Xanthippē, ēs, f. (Ξανθίππη), име жене Сократове. + + +Xanthippus, i, m. (Ξάνθιππος), 1) отац Периклов, главни тужилац Милтијадов. 2) лакедемонски војвода код Картагињана у Првом пунском рату који је Регула заробио. + + +Xanthus, i, m. (Ξάνθος) 1) река у Троади, иначе Scamander. 2) река у Ликији. 3) речица у Епиру. + + +†xĕnĭa, ōrum, n. (ξένων), гостински дарови, поклони што се гостима на частима дају. + + +Xĕno, ōnis, m. (Ξένων), епикурски филозоф у доба Цицероново. + + +Xĕnŏcrătēs, is, m. (Ξενοκράτης), филозоф из Халкедона, ученик Платонов. + + +Xĕnŏphănēs, is, m. (Ξενοφάνης), грчки филозоф из Колофона, око г. 530 пр. Хр., оснивач елеатске школе. + + +Xēnŏphōn, ontis, m. (Ξενοψῶν), познати грчки филозоф, историк и војвода, ученик Сократов. + + +*xērampĕlĭnus, adj. (ξηραμπέλινος), боја сувог виновог листа = загасито црвен, угасите боје. + + +Xerxēs, is, m. (Ξέρξης), познати персијски краљ који је код Саламине изгубио битку. + + +Xўnĭae, ārum, f. (Ξυνία), варош у Тесалији. + + +xystĭci, ōrum, m. (ξυστικός), атлете, рвачи који су се вежбали у покривеним ходницима кад је било ружно време (пор. xystus). + + +xystus, i, m. или xystum, i, n. (ξυστός) = поравнан, углађен), у Грка покривен, а у Римљана отворен трем са стубовима, где су се шетали, диспутали итд., уједно и место где су се атлете вежбале (в. xystici). + + +Zăcynthus, i, f. (Ζάκυντος), острво у Јонском мору, сад Zante. Отуда Zăcynthĭus, adj. + + +Zăleucus, i, m. (Ζάλευκος), законодавац Локрана у Италији око г. 650 пр. Хр. + + +Zăma, ae, f. (Ζάμα), варош у Нумидији, престоница краља Јубе, на гласу с победе Сципионове над Ханибалом г. 201 пр. Хр. + + +zāmĭa, ae, f. (Plaut.), полатињен облик грчке речи ζημία, губитак, штета. + + +Zanclē, ĕs, f. (Ζάγκλη), старије име вароши Месане на Сицилији, сад Месина. Отуда Zanclaeus или Zanclĕius, adj. и subst. Zanclaei, ōrum, m. Занкљани. + + +Zēla, ae, f. (Ζῆλα), варош у Понту на граници арменској. + + +Zelagĭum, ĭi, n., главина на Еубеји. + + +Zēnōn или Zēno, ōnis, m. (Ζήνων), име грчких филозофа: 1) Зенон из Китије (Citium) на Кипру око г. 320 пр. Хр., оснивач стоичке (stoicus) школе. 2) Зенон из Елеје (Elea), учитељ Периклов. 3) један Епикуровац у доба Цицероново. + + +Zēnŏdōrus, i, m. (Ζηνόδωρος), грчки кипар. + + +Zēnōn или Zēno, ōnis, m. (Ζήνων), име грчких филозофа: 1) Зенон из Китије (Citium) на Кипру око г. 320 пр. Хр., оснивач стоичке (stoicus) школе. 2) Зенон из Елеје (Elea), учитељ Периклов. 3) један Епикуровац у доба Цицероново. + + +Zĕphўrītis, ĭdis, f. (Ζεφυρῖτις) Арсиноја (Arsinoë), кћи Лизимахова и жена Птолемеја Филаделфа, обожавана је после смрти као Venus Zephyritis. + + +Zĕphўrĭum, ĭi, n. (Ζεφύρίον), 1) варош и главина у Киликији. 2) главина у Брутији. + + +zĕphўrus, i, m. (ζέφυρος), западњак, ветар са запада (чисто латински Favonius). + + +Zērynthus, i, f. (Ζήρυνθος), варош у Тракији. Отуда Zērynthĭus, adj. + + +Zētēs, ae, m. (Ζήτης), крилат брат Калаидов (в. Calais), син Борејин (Boreas), један од аргонаута. + + +Zēthus, i, m. (Zῆθος), син Јупитеров и брат Амфионов. + + +Zeugma, ătis, n. (Ζεῦγμα), варош у Сирији на Еуфрату. + + +Zeuxis, is, и ĭdis, m. (Ζεῦξίς) славни грчки сликар око г. 400 пр. Хр. + + +Zōĭlus, i, m. (Ζώϊλος), строг граматичар у Александрији која је особито Хомерове песме ситничарски кудио. Отуда appell. = пакостан кудилац. + + +Zōippus, i, m. (Ζώϊππος), зет Хијеронов. + + +zōna, ae, f. (ζώνη), 1) појас, пас, особ. а) женски пас; б) код људи, пас за новце, ћемер; prov. perdere zonam = изгубити цело имање. 2) земаљски појас, зона: frigida; такође *појас Орионов (звезде штапци). + + +zōnārĭus, adj. (zona), појасан: sector z., који кесе извлачи, одрезује да новце краде (кесеџија). Отуда subst. zōnārĭus, ĭi, n. појасар, што прави појасеве. + + +zōnŭla, ae, f. (dem од zona), појасић. + + +Zōpўrus, i, m. (Ζώπυρος), 1) отмен Персијанац који се сам осакатио да олакша краљу персијском Дарију Хистаспу освојење Вавилона. 2) физиогном у доба Сократово. + + +Zōrŏastrēs, is, m. (Ζωροάστρης), законодавац и оснивач вере персијске. + + +Zostēr, ēris, m. (Ζωστήρ), главина и приморска варош у Атици. + + +zōthēc, ae, f. (ζωθήκη) мала собица (за спавање обдан) коморица, кабинет, сарачана. + + +zȳthum, i, n. (ζῦθος), врста пива код Мисираца, пиће од јечма. + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +аedĭfĭcātĭuncŭla, ae, f. (demin. од aedificatio), зградица. + + +Аеgaeus, adj. (Αἰγαῖος); егејски: mare Aegaeum, Егејско море између Грчке и Мале Азије, сад Архипелаг; често и као subst. Aegaeum, i, m. (без mare): *in patenti prensus Aegaeo, Hor. + + + + + + + + + + + + + +Еrĕbus (ĕ), i, m. (Ἔρεβος), 1) бог мрака, син Хаосов. 2) *подземни свет, царство мртвих. Отуда adj. Erĕbēus, подземни. + + +Еrētum (ē), i, n. (Ἠρητός), сабинска варош на Тибру; отуда adj. Erētēnus. + + +еssĕdārĭus, ĭi, m. (essedum), борац на колима. + + +еvax в. euax. + + +еxcaeco, 1. 1) (сасвим) ослепити: alqm. 2) *канал, цев и сл. запушити, загатити. + + +еxec в. exsec. + + +еxpertus, adj. са sup. (partic. од experior), 1) искусан, вешт: miles e. belli. 2) опробан, поуздан: vir virtutis expertae. + + +еxquīro, quīsīvi, quīsītum, 3. (ex-quaero), упр. истражити, 1) питати, упитати, разбирати: e. caussas illius rei ex te; nihil certi a te exquiram; e. quid peccatum sit. Напосе а) мучењем испитивати: e. de alqo; б) e. alqm, испитати. 2) истраживати, испитивати: verum; facta alcjs. 3) докучити, измислити, изабрати: honores singulares alci. 4) захтевати, очекивати: alqd ab alqo. + + + + + + +јăcŭlus, adj. (jacio), што се баца, метаћи: jaculum rete, мрежа за бацање; subst. jăcŭlum, i, n. копље (џилит). + + +јējūnĭōsus, adj. с comp. (jejunus), гладан. + + +јējūnĭum, ĭi, n. 1) пост, уздржавање од јела: instituere j. Cereri, наредити пост у почаст Церери. 2) *глад: sedare, satiare jejunia. 3) мршавост кога живинчета. + + +јūcundē, adv. с comp. и sup. (jucundus), пријатно, радосно: j. esse, бити добре воље; jucundius bibere, слађе пити. + + +Мāja, ae, f. кћи Атлантова и Плејонина, мати Меркуријева; једна од Плејада. + + +Мărŏbŏdŭus, i, m. Марбод, краљ свевски, противник Арминијев. + + +Мĕdĭōlānum, i, n. варош у северној Италији, сад Милан, Милано. Отуда Мĕdĭōlānensis, adj. и subst. Мĕdĭōlānenses, ĭum, m., становници медиолански. + + +Мĕdōn, ontis, m. (Μέδων), атинскога краља Кодра син и први архонт у Атини. + + +Мemnōn, ŏnis, m. (Μέμνων), 1) син Титонов и Аурорин, краљ етиопски, који је погинуо од Ахилове руке под Тројом; кад су му лешину спалили, излетеле су из пепела његове птице (aves Memnoniae), које се враћаху у Троју сваке године, те се онде међу собом бораху. Отуда *Memnŏnĭus, adj. = источни. 2) Грк с острва Рода, војвода Дарија Кодомана. 3) војвода Александра Великога. + + +Мendes, ētis, f. варош у Мисиру. Отуда Мendēsĭus, adj. + + +Мusulāmĭi, ŏrum, m. племе у Нумидији. + + +Нermăthēna, ae, f. (Ἑρμῆσ-Ἀθηνᾶ), кип Меркурија и Минерве (на заједничкој подлози). + + +Нermērăclēs, is, m. (Ἑρμηρακλῆς, кип Меркурија и Херкула (на заједничкој подлози). + + +Нippŏdămē, ēs, f. или Нippŏdămīa, ae, f. (Ἱπποδάμη, -δάμεια), 1) жена Пиритојева. 2) кћи Еномајева, краља у Пизи, жена Пелопова. + + +Нippŏlўtē, ēs, f. (Ἱππολύτη), 1) краљица амазонска, жена Тезејева, а мати Хиполитова. 2) жена краља Акаста; заљубљена у Пелеја, али од њега одбијена, опадала га је код свога мужа. + + + +оccāsĭuncŭla, ae, f. (Pl.), dem. од occasio. + + +оccātor, ōris, m. (occo), који дрља (влачи), дрљач. + + +оccīsĭo, ōnis, f. (occīdo1), убијање, убиство: parentis (пор. occidio). + + +оccultĕ, adv. с comp. и sup. (occultus), тајно, потајно, скровито, кришом: о. latēre, бити прикривен. + + +оpprŏbrāmentum, i, n. (opprobro), = opprobrium. + + +Отуда Strătŏnīcensis, adj. и subst. Strătŏnīcenses, ĭum, m. Стратоникејани. + + +пре него што је стигао до циља; trop. d. temporis mei, завршетак нога службовања; d. honorum поступно учешће у свима државним службама. + + +рaeōn, ōnis, m. (παιών), стопа од четири слога, од којих су три кратка, а један дуг (— — UUU или U—UU или UU—U или UUU —). + + +Рăgăsa, ae, f. или Рăgăsa e, ārum, f. (Παγασαί), приморска варош у Тесалији где је грађена лађа Argo. Отуда Pagăsaeus, adj.; напосе: conjux P. = Alcestis; *puppis, *carina = лађа Argo; Pagasaeus = Iason. + + +рălaestrīta, ae, m. (παλαιστρίτης), начелник, настојник гимнастичке школе. + + +рallĭdus, adj. с comp. и sup. (palleo), блед: p. turba (о сенкама у подземном свету). Отуда *а) оно што прави бледим: p. mors: б) блед од љубави, заљубљен: in alqā; в) блед од страха. + + +рallĭum, ĭi, n. 1) грчки плашт, кабаница, јапунџе, обична горња хаљина у Грка, какву су и Римљани међу Грцима носили, а и грчке и римске хетере (блуднице). 2) покривач. 3) завеса. + + +Рanchāĭa, ae, f. (Παγχαΐα), митско острво на источној обали Арабије. Отуда Panchaeus, Panchāĭus, adj. + + +Рanthĕum, i, n. (Πανθεῖον, Πάνθεον), великолепни храм Јупитеров у Риму, саграђен од Агрипе, зета Августова, сад црква св. Марије (S. Maria Rotonda). + + +рăpae, interj, (παπαί) (Com.), гле, гле!, гле чуда!, шта беса? + + +рărentālis, adj. (parens2), 1) родитељски: umbrae. 2) напосе dies p., дан мртвачке светковине покојних родитеља и рођака: и subst. părentālĭa, ĭum, n., мртвачка светковина покојним родитељима и рођацима (парастос). + + +рartĭcŭla, ae, f. (dem. од pars), 1) мали део, трунак, мрвица, комадић: coeli; sine ulla particula (без трунка) justitiae. 2) †у реторици, одељак једнога става. 3) †у граматици партикула, честица (реч што се нити склања, нити спреже). + + +рătella, ae, f. (dem. од patina), плитка чинијица, плитица, особ. жртвена плитица на којој се боговима јело приносило: edere de patellā, јести са жртвене плитице (о онима који су презирали веру). + + +рeccātŭs, ūs, m. (pecco), грешење. + + +рērātim, adv. (pera) (Plaut.), торбу по торбу. + + +рĕrexcelsus, adj. превисок: locus p. atque editus. + + +рĕrhorresco, horrŭi, —, 3. 1) *узбуркати се, узрујати се: aequor perliorruit. 2) стрести се, задрхтати, претрнути: corpus perhorrescit; p. corpore; clamore perhorruit Aetna. 3) препасти се, згрозити се од чега, бојати се чега: р mare; fugam virginum. + + +рĕrĭmo, ēmi, emptum, 3. (peremo), 1) сасвим одузети; уништити, сатрти, разорити, упропастити и сл.: corpus pallore et macie peremptum, бледилом и мршом сатрвено: p. sensum, одузети; simulacra deorum (о муњи); urbem, разорити. 2) засвагда осујетити, спречити: reditum; consilium. 3) убити: alqm. + + +рermŏlestē, adv. веома тегобно: p. ferre alqd, љутити се на што. + + +рĕtăsuncŭlus, i, m. (dem. од petasio и petasus), 1) шунчица. 2) путни шеширић. + + +Рhĕrēs, ētis. m. (Φέρης), владалац у Тесалији, отац Адметов. Отуда Phĕrētĭădēs, ae, m. Феретов син = Admetus. + + +Рhĭlădelphus, i, m. (φιλάδελφος), који брата љуби, братољубан, придевак мисирскога краља Птолемеја. + + +Рhlĕgra, ae, f. (φλέγρα) „што гори“, старо име македонске покрајине, која је доцније Pallene названа, где су по причи гиганти од богова муњом побијени били. Отуда Phlĕgraeus, adj.; trop. campi Phlegraei, равница код Фарсала у Тесалији (због крваве битке између Помпеја и Цезара). + + +Рhormĭo, ōnis, m. (Φορμίων), 1) неки чанколиз, по чијем је имену названа једна комедија Терентијева. 2) перипатетски филозоф који је пред Ханибалом хтео да држи предавање о ратној вештини, дакле у пословици = човек који говори о оном што не разуме. + + +рĭācŭlāris, adj. (piaculum). помирни, што очишћује од греха: sacrificia piacularia (или само piacularia), помирне жртве (пор. lustralis). + + +рīgĕr, gra, grum, adj. с comp. и sup. (piget), 1) лен, тром, спор, нерадин: p. ad literas scribendas; in re militari; trop. mare (palus) p., мртво; annus, што споро пролази; bellum, што дуго траје; campus, неплодно. 2) *= што прави кога леним: frigus. + + +рlătălĕa, ae, f. врста водене птице са широким, кашикастим кљуном (можда гем). + + +рlătănus, i, f. (πλάτανος), платана, источни јавор. + + +рlōrātŭs, ūs, m. (ploro) плач, плакање, јаукање, запевање. + + +рoena, ae, f. (ποινή), упр. крвнина, крварина; отуда задовољење, накнада, 1) казна, освета: poenam или poenas dare (solvere, reddere, pendĕre, expendere) alci, бити кажњен од кога; poenā alqm afficere, multare, казнити кога; poenam или poenas rei alcjs solvere (pendĕre, suscipere, subire, pati), казну претрпети због чега; poenam petere (repetere, capere, sumere) ab alqo, казнити кога; poenas alcjs persequi, осветити кога; poenas patrias (или patris) persequi, и poenas capere pro patre, осветити оца; али poenas capere de alqo, осветити се коме: poenas parentum a filiis repetere, за кривицу родитеља казнити децу; poenas habere ab alqo, осветити се коме; али is habet poenam meritam, кажњен је по заслузи. Отуда *p. votorum, испуњење завета. 2) (оличена) богиња казне или освете. 3) труд, мука, патња. + + +Рŏlўhymnĭa, ae, f. (Πολυμνία), богата песмом*, једна од девет муза, заступница лирске поезије. + + +рŏpa, ae, m. помоћник свештенички при жртвовању. Он се морао старати за све што треба за жртву, он је жртву приводио к жртвенику, па је онде ударио, а cultrarius је жртвеним ножем заклао. + + +рorrŏ и porrō, adv. (грч. πόῤῥω) 1) у простору, а) уз глаголе који значе кретање, напред, даље, далеко: p. ire; pergere; armentum agere; б) уз глаголе који значе мир, далеко, у даљини; esse; habitare. 2) у времену, а) *(ретко) некада: quod p. fuerat; б) унапредак, на даље: fac ut eadem sis p., буди иста и унапредак; в) доцније, касније. 3) у говору, даље, затим, онда, опет, и сад, и тако даље: loquere p., говори даље; ea non mala dicimus, sed exigua et p. minima, те ствари не кажемо да су зле, него мале и тако даље до најмање; saepe a majoribus natu audivi, qui se p. pueros a senibus audivisse dicerent, често сам од старијих слушао, а ови опет говораху да су то као деца од старих слушали. + + +рostĕā, adv. (post), 1) затим, касније: Romae, p. Athenis fuerat; p. quam (пише се и postĕāquam), почем, пошто. 2) онда, даље: quid postea, si Romae fui?, па шта онда ако сам и био у Риму? 3) осим тога. + + +рōto, pōtāvi, pōtātum или чешће pōtum, 1. I. intrans. јако и много пити, као веће животиње (пор. bibo): juvenci potant; о човеку = пијанчити, локати: p. apud alqm; voluptas potandi; part. pōtus: а) act. који је пио; б) pass. = опијен, пијан. II. trans. *†пити што: a quam; p. crapulam, опити се. Отуда а) усисати, у себе увући: vellera potant sucum (кад се вуна бојадише); б) p. fluvium = становати покрај реке. + + +рraeferrātus, adj. спреда гвожђем снабдевен: servus p. = окован. + + +рraefervĭdus, adj. 1) веома врућ: balneum. 2) trop. веома жесток: ira. + + +рraenarro 1. (Com.) најпре приповедити: rem. + + +рraesultātor, ōris, m. (praesulto) = praesul. + + +рrex в. preces. + + +Рrĭāpus, i, m. (Πρίαπος), бог воћака, вртова и винограда, уопште бог силе што оплођује; отуда и = мушки уд; и trop. похотљив човек. + + +рrincĭpātŭs, ūs, m. (princeps), 1) прво место, првенство, преимућство: p. dignitatis; tenere principatum eloquentiae = бити први говорник; tenere principatum sententiae, имати право да први буде прозван ради гласања. Напосе у политичном погледу = првенство, начелништво, заповедништво и сл.: contendere de principatu; imperii maritimi principatus, заповедништво на мору. Отуда † = господство, влада: deferre alci principatum, понудити, дати; principatus et libertas, монархија и слобода. 2) почетак. + + +рrōlūdo, lūsi, lūsum, 3., пре игре играти; дакле proludere ad pugnam, пре се вежбати; trop. = почети говор каквим уводом: ut ipsis sententiis, quibus proluserint (које су им за увод служиле), vel pugnare possint. + + +рŭdendus в. pudet. + + +рŭgillus, i, m. (dem. од pugnus) (предкл. и касно), грст, што може стати у шаку. + + +рulvīnārĭum, ĭi, n. (pulvinar), 1) седиште с јастуцима којега бога у његову храму. 2) пристаниште (Plaut.). + + +рŭtris в. puter. + + +Рygmaei, ōrum, m. (Πυγμαῖοι), митски народ кепеца у Африци који се тукао са ждраловима и у тој борби подлегао. Отуда Pygmaeus, adj.: quae Pygmaeo sanguine gaudet avis = ждрал. + + +Рўlaemĕnēs, is, m. (Πυλαιμένης), краљ пафлагонски, савезник тројански. + + +рȳtisso, 1. (πυτίξω), вино при кушању кроз зубе испљувати. + + +рyxis, ĭdis, f. (πυξίς), кутија, кутијица (пиксла). + + +Тarrăco, ōnis, f. варош у североисточној Хиспанији, сад Tarragona. Отуда Тarrăcōnensis, adj. и subst. Тarrăccōnenses, ĭum, m. Тараконци. + + +Тĭbullus, i, m. (Albius Tib.), латински елегик, пријатељ Хоратијев, рођен око г. 54 пр. Хр. + + +Тŏmi, ōrum, m. или Tŏmis, ĭdis, f. (Τόμοι, Τόμις), варош у доњој Мезији на Црном мору; по причи на оном месту где је Медеја свога брата Апсирта раскомадала (τέμνω); место где је Овидије у изгнанству живео, сад Tomisvar. Отуда 1) Tŏmītae, ārum, m. Томљани, Томиђани. 2) Tŏmītānus, adj. + + + + diff --git a/LBR/README.md b/LBR/README.md deleted file mode 100644 index e825991..0000000 --- a/LBR/README.md +++ /dev/null @@ -1,4 +0,0 @@ -What shall be the abbreviation? - -- MV.LBR? -- something else? diff --git a/MV.LBR/README.md b/MV.LBR/README.md new file mode 100644 index 0000000..8b13789 --- /dev/null +++ b/MV.LBR/README.md @@ -0,0 +1 @@ + diff --git a/MV.LBR/a.styled.docx b/MV.LBR/a.styled.docx new file mode 100644 index 0000000..d26bfd4 Binary files /dev/null and b/MV.LBR/a.styled.docx differ diff --git a/MV.LBR/abbrev.odt b/MV.LBR/abbrev.odt new file mode 100644 index 0000000..57d2f4a Binary files /dev/null and b/MV.LBR/abbrev.odt differ diff --git a/MV.LBR/abbrev.pdf b/MV.LBR/abbrev.pdf new file mode 100644 index 0000000..ec4bdeb Binary files /dev/null and b/MV.LBR/abbrev.pdf differ diff --git a/MV.LBR/arechnik.docx b/MV.LBR/arechnik.docx new file mode 100644 index 0000000..46f8d96 Binary files /dev/null and b/MV.LBR/arechnik.docx differ diff --git a/README.md b/README.md index 2e46f92..5ef64fc 100644 --- a/README.md +++ b/README.md @@ -1,6 +1,47 @@ # Lexica Latina -## Installation +## GitHub Workflow -- clone this repository +### Setting up Lexica Latina on your computer + +1. Install GitHub Desktop on your computer +2. Open GitHub Desktop +3. Sign in with your GitHub credentials +4. Go to https://github.com/BCDH/lexica-latina +5. Click on "Clone or download" then select "Open in Desktop" +6. In GitHub Desktop choose where you want to save the Lexica Latina clone on your computer + +### Contributing to Lexica Latina + +#### First-time contribution + +1. **In GitHub Desktop, create a new branch off of master.** + Call it by your name, then go watch the movie "Call me by your name" if you haven't seen it already. +2. **Do your work.** +3. **Commit your work.** + This will save your initial work to _your_ branch _locally_. +4. **Publish your branch.** + This will save your intial work to _your_ branch _remotely_. +5. **Create a pull request.** + This will alert the repository admin person that there are changes that should be merged into the master branch, i.e. made public. + +#### Subsequent contributions + +Before you make your next contribution, you have to make sure that your local branch is up to date. Remember, you created your special little branch off of the master at some point, but other people may have contributed to the master in the meantime. So it's very important that you follow this procedure _every time_ you start doing work on your branch again. + +1. **In GitHub Desktop, in your branch, fetch origin.** + This will check whether there were any changes made to _your_ branch _remotely_. +2. **If GitHub Desktop instructs you to pull origin, pull origin.** + This will make sure that _your local_ and _your remote branch_ are in sync. Which is important, if you have, for instance, used a different computer to commit and publish etc. Or if, God forbid, somebody messed around with your branch. They shouldn't. But will happen least once. And Toma will probably be to blame :) +3. **Branch > Update from master** + This will now, in addition, update _your local branch_ with all the contributions that have meanwhile been merged into the master from the other branches. Remember, each contributor works in their own branch. +4. **If GitHub Desktop instructs you to push origin, push origin.** + This will make sure that the changes from the master branch, which you've added to _your local_ branch in the previous step, will also make it to _your remote branch_. With your local and remote branch fully updated and sync you can finally get to do your work. +4. **Do your work.** +5. **Commit your work.** + This will save your work to _your_ branch _locally_. +6. **Push origin.** + This will save your work to _your_ branch _remotely_. +7. **Create a pull request.** + This will alert the repository admin person that there are changes that should be merged into the master branch, i.e. made public.